SAŠA MILIĆ Akademija lepih umetnosti, Beograd DOI /kultura M UDK 791.2( ) 19/20 KLASIČNI HOLIVUDSKI FILM I NJEGOVE MODIFIKACIJE P

Akademija lepih umetnosti, Beograd DOI 10.5937/kultura1133258M UDK 791.2(739.462.5) 19/20 KLASIČNI HOLIVUDSKI FILM I NJEGOVE MODIFIKACIJE POSLE 1960. GODINE Sa že tak: Ši ro ko je ras pro stra nje no gle di šte da je kla sič ni ho li vud ski film, kao splet na ra tiv nih i sti li stič kih od li ka, bio for mi ran već oko 1917. go di ne i da je re la tiv no ne pro me njen ostao do 60-ih go di na pro šlog veka. Šta se de si lo po sle to ga? Po sto je opreč na mi šlje nja me đu te o re ti čari ma i isto ri ča ri ma fil ma po ovom pi ta nju. Ovaj rad će iz lo ži ti osnov ne ka rak te ri sti ke kla sič nog ho li vud skog fil ma i na ne ko li ko pri me ra ob jasni ti ka ko on funk ci o ni še. Vi de će mo šta je bi lo pre sud no za po pu lar nost ove for me ne sa mo u SAD već i ši rom sve ta. Ta ko đe, osvr nu će mo se na raz voj ho li vud skog na ra tiv nog filma u ne ko li ko po sled njih de ce ni ja i pri ka za ti raz li či te te o rij ske pri stu pe pro me na ma ko je su na sta le u ovom pe ri o du i po ku ša ti da da mo naše vi đe nje njihovih odlika. Ključ ne re či: Ho li vud, kla sič ni film, na ra tiv, stil, Bor dvel U ovom ra du naš cilj je da pri ka že mo uje di nju ju ća stil ska svojstva ko ja se da nas ši ro ko upo tre blja va ju i ko je na zi va mo kla sič nim ho li vud skim fil mom. Ova od red ni ca ni je sko rog po re kla. Još 1925. go di ne, je dan fran cu ski no vi nar je, pi šu ći o Ča pli no vom (Cha plin) fil mu Pay Day iz 1922. 1 go di ne, na pi sao da je taj film pred stav nik film skog kla si ci zma. Ka sni je, Žan Re no ar (Jean Re no ir) go vo ri o ra du Ča pli na, Lu bi ča (Lu bitsch) i Kla ren sa Bra u na (Cla ren ce Brown) i o nji ho vom zna čaj nom do pri no su kla sič nom fil mu. 2 Naj ve ro vat ni je naj zna čaj ni ji kre di bi li tet ovom ter mi nu je dao An dre Ba zen (An dré Ba zin), ka da je na pi sao da je do 1939. go di ne ho li vud ska pro duk ci ja 1 Ha ut-pré A., Les mo ving pic tu res améri ca i nes, Ciné-re vue br. 32, 1925, str. 10. 2 Za har M. i Bur ret D., Une vi si te á Jean Re no ir, Cinéa-Ciné po ur to us, br. 59, 1926, str. 15. 258

po pri mi la sve oso bi ne kla sič ne umet no sti. 3 U po sled nje tri de ce ni je najve ći do pri nos pro u ča va nju ho li vud ske pro iz vod nje kao klasič nog fil ma dao je, bez sum nje, en gle ski pro u ča va lac fil ma ko ji ra di u SAD Dej vid Bor dvel (Da vid Bord well). Na še iz la ga nje osla nja se uglav nom na nje go vo vi đe nje ho li vud skog kla si ci zma ko je je on, po red ni za čla na ka, is ka zao u knji ga ma The Clas si cal Hollywo od Ci ne ma (Kla sič ni ho li vud ski film) iz 1985. 4 go di ne (ko a u to ri Dže net Staj ger (Ja net Sta i ger) i Kri stin Tomp son (Kri stin Thomp son)), Nar ra tion in the Fic tion Film (Na ra ci ja u igra nom fil mu), 5 ta ko đe iz 1985, i The Way Hollywood Tells It (Ka ko Ho li vud pri ča pri ču) iz 2006. go di ne. 6 Bor dvel ko ri sti ter min kla sič ni film zbog to ga što se po nje mu prin ci pi ko je je Ho li vud usvo jio osla nja ju na oso bi ne kao što su ose ćaj za pri me re nost, pro por ci ja, for mal na har mo ni ja, po štova nje tra di ci je, mi me za, ne na me tlji vo umet nič ko ume će i dobra kon tro la gle da o če ve re ak ci je, što su oso bi ne ko je kri ti ča ri u svim me di ji ma uglav nom na zi va ju kla sič nim. U isto ri ji umet no sti ter min grup ni stil se ko ri sti da bi se opis stil skih od li ka od re đe ne gru pe umet nič kih de la sme stio u istorij ski kon tekst u kom su ta de la na sta la. Kla si ci zam i ba rok u mu zi ci, im pre si o ni zam ili ku bi zam u sli kar stvu, sim bo li zam u po e zi ji, svi ovi ter mi ni opi su ju gru pe umet ni ka i nji ho vih de la na sta lih u od re đe nom vre men skom pe ri o du, ko ji ima ju od re đene ma nje-vi še ko he rent ne stil ske ka rak te ri sti ke. U isto ri ji fil ma mi go vo ri mo o po zna tim grup nim sti lo vi ma kao što su ne mač ki eks pre si o ni zam, so vjet ska mon ta žna ško la, fran cu ski No vi ta las itd. Ali, opi sa ti ta ko du go traj nu i ve li ku po ja vu, kao što je ho livud ski film, kao stil ski od re đe nu gru pu fil mo va, ri zič no je i ne la ko iz vo dlji vo. Pr va knji ga Bor dve la, Staj ge ro ve i Tomp so no ve ko ja se bavi kla sič nim ho li vud skim fil mom kao okvir uzi ma go di ne od 1917-1960. Dok je 1917. go di na ma nje pro ble ma tič na, bu du ći da ve li ki broj isto ri ča ra sma tra de je u tom pe ri o du do šlo do koa gu la ci je ve ćeg bro ja stil skih ka rak te ri sti ka ho li vud skih fil mo va u igra nom du go me tra žnom fil mu u jed nu pre po zna tlji vu for mu, 1960. go di na kao po sled nja go di na Bor dve lo vog is tra ži va nja je mno go vi še upit na. Dru gim re či ma, šta je to što je po sle če tiri i po de ce ni je uslo vi lo, ako ne pot pu nu, on da to li ko zna čaj nu pro me nu ho li vud skog sti la da je oprav da no uze ti tu go di nu kao 3 Ba zin A., La Po li ti que des aute urs, in: The New Wa ve, eds. Gra ham P., New York 1967, str. 143,154. 4 Bord well D., Ste i ger J. i Thomp son K., The Clas si cal Hollywo od Ci ne ma, Lon don 1991. 5 Bord well D., Nar ra tion in the Fic tion Film, Lon don 1988. 6 Bord well D., The Way Hollywo od Tells It, Ber ke ley and Los An ge les 2006. 259

granič nu? To je pi ta nje na ko je Bor dvel da je ši ri od go vor u svojoj knji zi iz 2006. go di ne. Da se vra ti mo na tre nu tak ko re ni ma ho li vud skog fil ma. Kako ga de fi ni še mo, tj. ka ko ga pre po zna je mo? Ov de tre ba doda ti da iako se zo ve ho li vud ski, ovaj na čin pra vlje nja fil mo va ni je ogra ni čen sa mo na fil mo ve ta mo na pra vlje ne. Na su prot, ovaj na ziv ob u hva ta ve li ki broj fil mo va na pra vlje nih ši rom sve ta, ko ji po štu ju prin ci pe usta no vlje ne to kom pr ve dve dece ni je po sto ja nja filmske pro iz vod nje. Ve li ki broj po stu pa ka ko je sma tra mo od li ka ma kla sič nog ho li vud skog fil ma po tiče iz evrop skog fil ma, ko ji je bio do mi nan tan na svet skom tr ži štu od 1896-1914. go di ne. Pr vi i naj va žni ji ko rak u for mu li sa nju poj ma sti la je da kla sični film či ni este tič ki si stem ko ji mo že da ka rak te ri še is tak nute oso bi ne in di vi du al nog fil ma. Dru gim re či ma, to je pro blem funk ci o ni sa nja ono ga što Jan Mu ka žov ski (Jan Mu ka ř ovský) zo ve este tič kim nor ma ma. 7 Po nje mu, ulo ga este tič kih nor mi je ne prak tič ne pri ro de - je di ni cilj este tič ke nor me je da do pu sti umet nič kim de li ma da po sto je. To vo di do va žnih po sle di ca: nepo što va nje umet nič ke nor me ne pred sta vlja oba ve zno ne ga ti van čin, na su prot, to mo že bi ti vr lo pro duk tiv no, i dru go, este tič ke nor me se mo gu me nja ti br zo i u zna čaj nom obi mu. Sva ka stil ska nor ma nu di od re đen broj al ter na ti va. Kla sič ni film ni je, strikt no go vo re ći, pod lo žan stro gim for mu la ma; uvek posto ji dru ga či ji na čin da se ne što ura di. Sce na se mo že osve tli ti ja kim ili sla bim osve tlje njem, mo že se upo tre bi ti švenk ili far, mo že se br že ili spo ri je mon ti ra ti film itd. Stil ta ko us po stavlja ono što se mi o lo zi zo vu pa ra dig mom. To je set ele me na ta ko ji se mo gu, za hva lju ju ći pra vi li ma, za me ni ti jed ni dru gi ma. Zna či, stil se sa sto ji ne sa mo od ele me na ta ko ji se po na vljaju, ne go i od se ta funk ci ja i re la ci ja ko je su za njih de fi ni sane. Ove funk ci je i re la ci je su us po sta vlje ne uz po moć si ste ma. Ova kvo de fi ni sa nje ulo ge stil skih ele me na ta će ka sni je po služi ti Bor dve lu da za klju či da, iako se film ski stil u svom raz voju po sle 1960. go di ne osla nja na znat no dru ga či je stil ske elemen te, oni ipak u su šti ni oba vlja ju iste ili slič ne funk ci je kao i pre to ga, ta ko da mo že mo go vo ri ti o mo di fi ka ci ji sti la, a ne i o nje go voj su štin skoj pro me ni. Bor dvel pred la že ana li zu ho li vud skog fil ma na tri ni voa. Na prvom, to bi bi la ana li za na ni vou stil skih po stu pa ka. Na dru gom, pro u ča va se funk ci ja od re đe nih stil skih ele me na ta na nivou 7 Mu ka ř ovský J., The aest he tic norm, in: Struc tu re, Sign, and Fun ction, eds. Bur bank J. i Ste i ner P., New Ha ven 1977, str. 49-54. 260

funk ci ja i re la ci ja ko ji ma su de fi ni sa ni. On pod ra zu me va da sva ki igra ni na ra tiv ni film po se du je tri si ste ma: 1)si stem na ra tiv ne lo gi ke, ko ji za vi si od doga đa ja u pri či i uzroč no-po sle dič nih od no sa i pa ra le li zma iz me đu njih, 2)si stem film skog vre me na 3)si stem film skog pro sto ra. Tre ći ni vo ana li ze od no si se na to ka ko se ovi si ste mi, na nivou to tal nog sti la, od no se jed ni pre ma dru gima. Jed na od naj va žni jih ka rak te ri sti ka ho li vud skog fil ma je da ovi si stemi ne igra ju jed na ko prav ne ulo ge - vre me i pro stor su go tovo bez iz u ze ta ka sred stva za na ra tiv nu uzroč nost. Ka te gori je ka u zal no sti, vre me na i pro sto ra omo gu ća va ju nam da po sta vi mo in di vi du al ne stil ske po stup ke u funk ci o nal ni kontekst, kao i da po sma tra mo kla sič ni stil kao di na mič nu igru ne ko li ko raz li či tih prin ci pa. Bor dvel po sma tra ho li vud ski si stem kao ko he ren tan si stem i zbog to ga ob ja šnja va nje go vu isto rij sku di men zi ju. Na pri mer, ako sce na u fil mu mo že da poč ne sa po vla če njem od zna čaj ne figu re ili pred me ta, on da mo že mo re ći da su iris, rez, ili po kret kame re al ter na tiv ni pa ra dig ma tič ni po stup ci. Ali, 1917-te, naj ve rovat ni ji iz bor bio bi iris, 1925-te, rez, a 1935-te po kret ka me re. Ov de tre ba po me nu ti da Bor dvel in si sti ra na to me da se raz voj film skog sti la mo ra do pu ni ti pro u ča va njem film ske in du stri je, da bi se do bi la ko rekt na pe ri o di za ci ja film skog sti la. Da kle, ne mo že se pret po sta vi ti da pe ri o di za ci ja ko ja se od no si na po li tičku ili dru štve nu isto ri ju uti če na isto ri ju sti la. Ali za to, od lu ču juću ulo gu u pe ri o di za ci ji ima ju, po red este tič kih nor mi, pro me ne u film skoj in du stri ji ko ja je naj bli ža i naj u ti caj ni ja in sti tu ci ja u kre i ra nju, re gu la ci ji i odr ža nju film skih nor mi. Da bi mo gli da se fo ku si ra mo na este tič ke nor me kla sič nog sti la, mi će mo uglavnom iz o sta vi ti pa ra lel no pro u ča va nje raz vo ja film ske in du stri je u od go va ra ju ćem pe ri o du. Vra ti mo se vre men skom ogra ni če nju kla sič nog fil ma iz Bor dvelo ve pr ve knji ge. Kao što smo po me nu li, 1917. go di na se lakše mo že oprav da ti. Sti li stič ki, od te go di ne kla sič ni ho li vud ski film po sta je do mi nan tan, u smi slu da ve ći na ame rič kih igra nih fil mo va od tog tre nut ka upo tre blja va fun da men tal no slič ne nara ti ve, vre men ske i pro stor ne si ste me. Isto vre me no, stu dij ski na čin pro iz vod nje je bio fi na li zo van. De talj na po de la ra da, knjiga sni ma nja i hi je rar hij ski si stem upra vlja nja su po sta li osnov ni ele men ti pra vlje nja fil mo va. Ali, šta bi va 1960. go di ne? Ovaj da tum je do ne ke me re ar bi tra ran. On je iza bran da bi cilj mogao da bu de ostva ren, da bi se na ne ki na čin ogra ni čio ogro man 261

po sao ko ji ovaj cilj pod ra zu me va. Tre ba re ći da je iz me đu 1915. i 1960. go di ne u Ho li vu du na pra vlje no naj ma nje oko 15 hi ljada fil mo va. S dru ge stra ne, u film skoj in du stri ji je bi lo širo ko rasprostranjeno mi šlje nje da je na kra ju 1950-ih Ho li vud dosti gao kraj svog zre log po sto ja nja: ve ći na pro iz vod nih stu di ja je skre nu la svoj fo kus na pro iz vod nju za te le vi zi ju, mno gi su sma nji li svo ju svo ji nu stu dij skih ka pa ci te ta, zve zde su po sta le slo bod ni agen ti, ve ći na pro du ce na ta je po sta la ne za vi sna, B-film je bio prak tič no mr tav. Tu se mo gu do da ti još ne ki raz lo zi. Do 1960. iz ve sni ste pen teh no lo ške iz vr sno sti je bio do stig nut - filmo vi u bo ji su ima li vi so ku re zo lu ci ju, uve de ni su ši ro ki forma ti i vr lo ver ni mag net ski za pi si zvu ka su po sta vi li stan dar de ko ji va že i da nas. Ta ko đe, dru gi sti lo vi su po če li da po sta vljaju iza zo ve Ho li vu du. Pre sve ga tu je in ter na ci o nal ni umet nič ki film, vo đen Ing ma rom Berg ma nom (Ing mar Berg man), Akirom Ku ro sa vom (Aki ra Ku ro sa wa), od re đe nim ita li jan skim re ži se ri ma i fran cu skim No vim ta la som. Da kle, po sto ji do voljno raz lo ga da se 1960. go di na uzme kao raz del ni ca, ali du blje raz lo ge Bor dvel ot kri va tek u svo joj knji zi iz 2006, če ti ri i po de ce ni je po sle to ga. De li mič no ob ja sni ti ovo pred sta vlja cilj ovog krat kog osvr ta, ali pr vo da vi di mo šta su osno ve kla sič nog ho li vud skog sti la, ko ji, po Bor dve lu, po sto je i da nas, ali u zna čaj no iz me nje nim uslo vima. U skla du sa si ste mi ma ko je smo po me nu li i ko ji či ne osno vu kla sič nog sti la, osnov no me sto u ho li vud skom na ra ti vu sa dr ži od nos uzro ka i po sle di ca u opi sa nom zbi va nju. Ova uzroč nost je po ve za na sa ne kom lič no šću i nje nim ci lje vi ma i že lja ma. Ka u zal nost mo že bi ti po stig nu ta i na dru ge na či ne, npr. zbog pri rod nih uzro ka (po pla ve, ge net sko na sle đe itd.) ko ji mo gu da for mi ra ju ba zu za ak ci ju ko ju do no si pri ča. Uzroč nost mo že ta ko đe bi ti dru štve na, uzroč nost iza zva na in sti tu ci ja ma ili proce si ma unu tar ra znih gru pa. Ili, na ra tiv na uzroč nost mo že bi ti opi sa na kao vr sta ne lič nog de ter mi ni zma, u ko me ko in ci den ci ja i sud bi na osta vlja ju in di vi dui ma lo slo bo de za lič nu ak ci ju. Holi vud ski fil mo vi, na rav no, uklju ču ju ove vr ste ne lič ne uzroč nosti, ali su one go to vo uvek pod re đe ne psi ho lo škoj uzroč no sti. U ovom vi di mo uti caj do bro na pi sa nog ko ma da i po ve za nost sa ari sto te li jan skim ter mi ni ma ve ro vat no će i mo guć no sti. Da lje, ako lič nost mo ra bi ti osnov ni uzroč ni agent, on ili ona mo ra da bu de de fi ni sa na kao skup kva li te ta, ili oso bi na. Kratka pri ča je na iz ve stan na čin za u ze la po zi ci ju iz me đu čvr sto od re đe nih li ko va me lo dra me i gu ste kom plek sno sti re a li stičnog ro ma na, i ovaj pro sek se do pao kla sič nom ho li vud skom fil mu u nje go vim for ma tiv nim go di na ma. Ono što je ov de najva žni je je da lič nost u kla sič nom fil mu bu de za ve žljaj ne ko liko iz ra že nih oso bi na, ko je obič no za vi se od na ra tiv ne ulo ge te 262

ličnosti. Jed nom ka da je de fi ni sa na kao in di vi du al nost kroz osobi ne i mo ti ve, lič nost za u zi ma uzroč no-po sle dič nu ulo gu zbog nje nih ili nje go vih že lja. Još jed na po zna ta od li ka kla sič nog na ra tiv nog fil ma je da je nara ci ja ne vi dlji va, tj. ona po sto ji zbog li ko va i ak ci je, i ne očitu je svo je po sto ja nje gle da o cu. Bor dvel vr ši od re đe nu ko rek ciju ovog ši ro ko pri hva će nog sta va. On po ka zu je da je kla sič na na ra ci ja u od re đe nim si tu a ci ja ma, npr. u po čet nim tre nu ci ma fil ma, na po čet ku ili kra ju po je di nač nih sce na, ume re no sa mosve sna. Ona mo že da po ka že svo je pri su stvo, da bi se ka sni je po vu kla na tran spa rent ni je po zi ci je. Ta ko đe, kla sič na na ra ci ja je sve zna ju ća i po u zda na. Naj vi dlji vi ji trag sve zna ju će na ra ci je je nje na sve pri sut nost. Na ra ci ja je ne volj na da nam sve ka že, ali je volj na da nas po ve de bi lo gde. Na su prot pro stor ne sve pri sutno sti, na ra ci ja ne ma slič ne aspi ra ci je ka da je u pi ta nju vre me. Ona se ne po me ra sa ma od se be u pro šlost ili u bu duć nost. Ka da jed nom rad nja poč ne i obe le ži si gur nu sa da šnjost, pu to va nja u pro šlost su mo ti vi sa na kroz se ća nje li ko va. Još re strik tiv ni ja je ka da je u pi ta nju bu duć nost. Ona ret ko ot kri va bi lo šta od ono ga što će se tek do go di ti. Da lje, iako su po je di ni pro stor ni ili vre men ski po ma ci mo ti visa ni su bjek tiv no šću li ko va, kla sič na na ra ci ja je fun da men tal no sve zna ju ća. To zna či da je če sto pri sut na su bjek tiv nost pod ređe na objek tiv no sti, tj. re la ci ji me đu objek ti ma ko ji po sto je u ne kom objek tiv nom kon tek stu. Ov de tre ba sa mo krat ko do dati da mu zi ka u fil mu, kao i kla sič ni vi zu el ni stil, ret ko ko ri sti otvo re nu re mi ni scen ci ju, kao i an ti ci pa ci je o uda lje nim do ga đaji ma. Ona se obič no ogra ni ča va na tre nu tač no po ja ča va nje pri če ko ju gle da lac pra ti. Ov de ne ma mo vre me na da de talj no opi še mo ka ko kla sič ni nara tiv ni film kon stru i še i ma ni pu li še vre me nom i pro sto rom, pa će mo se za do vo lji ti sa ne ko li ko op štih oso bi na. Kla sič ni film kori sti ka rak te ri stič ne stra te gi je da bi kon stru i sao re do sled do ga đaja i du ži nu pri če. Je di no do zvo lje no sred stvo da bi se pro me nio re do sled do ga đa ja je, na rav no, fleš bek. On je re đi u kla sič nom ho li vud skom fil mu ne go što se uobi ča je no sma tra. Da kle, da leko naj če šći re do sled do ga đa ja je 1-2-3. Kla sič na na ra ci ja go tovo uvek mo ti vi še fleš be ko ve po mo ću se ća nja li ko va. Kao što je slu čaj kod re do sle da do ga đa ja, kla sič ni film po štu je i dru ge veo ma sta re kon ven ci je. Na ra ci ja pri ka zu je va žne do ga đa je i preska če in ter va le iz me đu njih. Ovi in ter va li su ko di fi ko va ni kroz niz ja sno de fi ni sa nih zna ko va in ter punk ci je, kroz in ter-ti tlo ve i raz ne op tič ke efek te. Što se ti če du ži ne tra ja nja pri če, ho li vud ski film se bi ja sno po stavlja gra ni ce ko li ko će pri ča tra ja ti. Re đe se de ša va da je to strikt no 263

ogra ni če no tra ja nje, na pri mer u po zna toj kon ven ci ji jed na noć u mi ste ri o znoj ku ći. Mno go če šće ak ci ja po sta vlja od re đe ne roko ve za svo je lič no sti. Naj bla ži ob lik ro ka je za ka za ni sa sta nak, a kon ven ci o nal ni spas u po sled nji čas je naj vi dlji vi ji slu čaj kako i ko li ko kla sič ni film za vi si od ro ko va. Kao for mal ni prin cip, rok je je dan od naj ka rak te ri stič ni jih od li ka ho li vud ske dra matur gi je. U po gle du od no sa pre ma na ra tiv nom vre me nu, tre ba još po me nu ti zna čaj nu ulo gu zvu ka i pa ra lel ne mon ta že u pro ce su od re đi va nja du ži ne i re do sle da do ga đa ja u fil mu. Ka da go vo ri mo o pro sto ru u kla sič nom fil mu, mo ra mo pri meti ti da je postre ne san sno sli kar stvo bi lo sna žan uzor za di rek tore fo to gra fi je i re ži se re kla sič nog fil ma. Cen tral na zo na ka dra je u ovom po gle du od ve li ke va žno sti. Za to je če sti po stu pak do dat nog cen tri ra nja ka dra vr lo pri su tan. To je la ga ni švenk ili ver ti kal no po me ra nje ka me re da bi se pro pra ti lo kre ta nje fi gu re. Ta ko đe, iz sli kar stva po ti če odr ža nje ba lan sa sli ke i izbe ga va nje pot pu ne si me tri je. Kla sič ni film se ve o ma tru di da gle da lac ne vi di ekran kao rav nu po vr ši nu, a naj ve ću po moć, uz niz do dat nih fak to ra, to me pru ža kre ta nje, i to ka ko je ono pred sta vlje no unu tar ka dra. Ali, po re đa ne per spek ti ve u pro sto ru ni su do volj ne; di rek to ri foto gra fi je vred nu ju za o kru že nost, vo lu mi no znost, isto ko li ko i du bi nu. Ta ko đe, tre ba pri me ti ti da kla sič ni film u ovom po gle du ko ri sti zvuk po uzo ru na svo je ko ri šće nje sli ke. Je dan od najva žni jih za klju ča ka kad je u pi ta nju pro stor je da ov de kla sič ni film po tvr đu je svoj an tro po cen tri zam; pro stor zna či uglav nom u re la ci ji pre ma psi ho lo škoj uzroč no sti tj. raz li či te stra te gi je se ko ri ste da bi se per so na li zo vao film ski pro stor. Je dan od naj va žni jih pro ce sa na ra ci je, ko ja u kla sič nom fil mu uslo vlja va gle da o če vu ori jen ta ci ju u pro sto ru, je mon ta žni konti nu i tet. Od ka dra do ka dra, to na li tet, po kret i cen tar kom po zicij skog in te re sa po me ra ju se do volj no da bi bi le raz li či te, ali nedo volj no da bu du uz ne mi ru ju će. Zna či, za po če tak je po tre ban gra fič ki kon ti nu i tet iz me đu ka dro va. Po tom, mon ta ža se kon centri še na ori jen ta ci ju u sce no graf skom pro sto ru. Na rav no, još jednom, prin ci pi i sred stva mon ta že kon ti nu i te ta te že da pred sta ve pro stor pr ven stve no zbog po tre ba pri če. Na rav no, ov de spa da pra vi lo ram pe u ori jen ta ci ji pro sto ra. A ana li tič ka mon ta ža po me ra gle da o ca u, ili od de la to tal nog prosto ra. Ka dar-kon tra ka dar pred sta vlja nam pro stor na ra ci je zbog istih po tre ba na ra ci je, a ukr šta nje po gle da ko ri sti po gle de li kova da bi se me đu sob no u kon ti nu i te tu po ve za li su sed ni ka dro vi. Ov de još tre ba po me nu ti pra vac kre ta nja obje ka ta iz ka dra u kadar, a svi ovi ele men ti čvr sto kon stru i šu i pot pu no de ter mi ni šu pro stor u kla sič nom fil mu. 264

Po klo ni mo ma lo vi še pa žnje du ži ni tra ja nja ka dra u kla sič nom fil mu. Ono što su so vjet ski film ski umet ni ci zva li mon ta ža, holi vud ski su zva li cut ting ili edi ting, što su ter mi ni ko ji asoci ra ju na skra ći va nje ne že lje nog ma te ri ja la. Za Ho li vud, ka dar je osnov na je di ni ca ma te ri ja la. Po sle 1913. raz voj kla sič nog nači na pro iz vod nje za vi si od knji ge sni ma nja, što je uči ni lo ka dar mi ni mal nom je di ni com pla ni ra nja. Ka da je pri ča bi la po de ljena u ka dro ve, pla ni ra nje sni ma nja je mo glo da poč ne. De taljna is tra ži va nja o ovom sta ti stič kom pi ta nju ini ci jal no je iz vr šio Ba ri Solt (Ba rry Salt), a Bor dvel ih je pro du bio i upot pu nio. 8 Po sle 1916. go di ne broj ka dro va u pro seč nom fil mu se po veća va, a ka dro vi po sta ju zna čaj no kra ći. Ta ko ti pi čan ho li vud ski film od 1917-28. sa dr ži iz me đu 500 i 1000 ka dro va, ni kad manje od 400 i ret ko vi še od 1300. Ta ko je pro seč na du ži na ka dra (PDK) iz me đu pet i se dam se kun di. Ali, raz li ke iz me đu po je dinih re ži se ra su bi le zna čaj ne. Fil mo vi Da gla sa Fer bank sa (Dou glas Fa ir banks) ili Eri ha fon Štro haj ma (Erich von Stro he im) mo gli su ima ti PDK od oko tri se kun de, dok se Mo ris Tur ner (Ma u ri ce To ur ne ur) osla njao na mno go du že ka dro ve (pro sek od 10 se kun di u nje go vom fil mu Vic tory iz 1919). In tu i ci ja nam ka že da se ri tam mon ta že sma njio uvo đe njem zvu ka i do od ređe ne me re ovo ve ro va nje je oprav da no. Pro seč na du ži na ka dra u pe ri o du 1929-1960. je 10-11 se kun di, što je dva pu ta du že od pro se ka kla sič ne ne me de ce ni je. Ali, u zvuč nom fil mu va ri ja cije iz me đu raz li či tih fil mo va su bi le ve će. Je dan zvuč ni film je mo gao ima ti PDK od sa mo pet se kun di (In di a na po lis Spe edway, 1939) ili PDK od čak tri de set se dam se kun di (Ca ra van, 1934). Mo že mo, da kle, pret po sta vi ti da je ti pič ni ka dar po stao du ži u zvuč noj eri. U pe ri o du od 1929. do 1934, sred nji PDK je bio 11 se kun di, što od go va ra pret po stav ka ma o le žer nom ritmu mon ta že u ra nom zvuč nom pe ri o du. Taj ri tam se ubr za va iz me đu 1935. i 1946. na PDK od 9 se kun di, a za tim uspo rava na 11-12 se kun di iz me đu 1947. i 1960. Ne tre ba, na rav no, iz gu bi ti iz vi da da je iz bor do pu šten in di vi du al nim fil mo vi ma bio ši rok. Čak je i 1957, u vre me do mi na ci je fil ma ši ro kog forma ta i du gih ka dro va, film u Ci ne ma Sco pu mo gao je ima ti 200 kadrova po satu (Young and Dan ge ro us), 267 (In ter lu de) ili čak 450 (Fi re Down Be low). Ušli smo u ne što de talj ni je pri ka zi va nje ovih sta ti stič kih poda ta ka, jer nam se či ni da se tu na la zi i naj zna čaj ni ja pro mena u fil mo vi ma ko ji su pra vlje ni do 1960. i po sle to ga. To kom 1960-ih stva ri se te melj no me nja ju. Pre ma mi šlje nju ne kih te o re ti ča ra i isto ri ča ra fil ma, na ra tiv ni film je u me đu vre menu du bo ko pro me njen. To mas Šac (Tho mas Schatz) tvr di da su fil mo vi po sta li u ve li koj me ri vo đe ni za ple tom, u ve li koj 8 Salt B., Film Style and Tec hno logy: Hi story and Analysis, Lon don 1992. 265

me ri oslo nje ni na ja ka ose ća nja ume sto na ra zum, ki ne tič ki, sa br zim tem pom, u ve li koj me ri za vi sni od spe ci jal nih efeka ta, uglav nom fan ta stič ni (i ta ko apo li tič ni), i u ve li koj me ri ori jen ti sani na mla đu pu bli ku. 9 Ne ko li ko film skih struč nja ka sma tra da je pri ča nje pri če skraj nu to za rad spek ta kla. Ču ju se i mi šlje nja da je na sil ni spek takl fil mo va s ve li kim bu dže ti ma do veo do ko lap sa na ra ti va. 10 Dru gi tvr de da je stil sko je dinstvo fil mo va ne sta lo. Eli za bet Ko ui (Eli za beth Co wie) sma tra da se sa vre me ni ho li vud ski film vi še ne mo že sma tra ti to li ko je din stve nim kao što je bi lo mo gu će u vre me sta rog oli go pola. Stil ske nor me su se pro me ni le i mo žda vi še ne po sto je kao kon zi stent na gru pa nor mi. 11 Ov de tre ba re ći da Bor dvel po sve ću je ce lu knji gu (dva ese ja) da bi po ka zao ka ko su na ra tiv ne nor me sta rog Ho li vu da op sta le i u no vim uslo vi ma. Iako on pom no be le ži pro me ne do ko jih je do šlo na ni vou na ra ti va, kao i stil ske pro me ne, on mi sli da se mi još uvek, u su šti ni, na la zi mo pred umet nič kom for mom ko ja je na sta la u dru goj de ce ni ji dva de se tog ve ka. Čim se od mak ne mo od ge ne ra li za ci ja o blok ba ste ri ma i post mo der noj frag men ta ciji, mo že mo da vi di mo da se mno go to ga u sa vre me nom fil mu dr ži sta rih ka no na. Pre mi se kla sič nog fil ma su od i gra le ulo gu slič nu onoj ko ju je ima la per spek ti va u vi zu el nim umet no sti ma. Kao što mno ge raz li či te ško le sli kar stva, od re ne san snog kla sici zma do nad re a li zma i mo der ne fi gu ra tiv ne umet no sti, de la ju uz po moć prin ci pa per spek tiv ne pro jek ci je, ta ko mno ge tra di ci je ko mer ci jal ne ki ne ma to gra fi je adap ti ra ju ili pri me nju ju do ne kle iz me nje ne pre mi se ho li vud skog kla sič nog fil ma. Da bi ne ka ko struk tu ri sao ve ći nu pro me na ko je su na sta le po sle 1960-te, Bor dvel pr vo ob ra đu je one na sta le na ni vou na ra ti va, a za tim i stil ske pro me ne. Ovo je kon zi stent no sa nje go vim viđe njem igra nog na ra tiv nog fil ma. Na i me, on sma tra da po sto je dva pod si ste ma ko ja od re đu ju ka ko gle da lac raz u me va kla sič nu na ra ci ju, a to su na ra tiv ni pod si stem i stil ski pod si stem. Ka ko ka že, u igra nom fil mu, na ra ci ja je pro ces u kom film ski si že (za plet) i stil me đu sob no re a gu ju u pro ce su na vo đe nja i ka na lisa nja gle da o če vog kon stru i sa nja fa bu le (pri če). 12 Ta ko u prvom 9 Schaz T., The New Hollywo od, in: Film The ory Go es to the Mo vi es, eds. Collins J., Rad ner H. i Col lins A. P., Lon don 1993, str. 23. 10 Di xon W. W., Twenty-Fi ve Re a sons Why It s All Over, in: The End of Ci nema as We Know It: Ame ri can Film in the Ni ne ti es, eds. Le wis J., New York 2001, str. 363. 11 Co wie E., Storytel ling: Clas si cal Hollywo od Ci ne ma and Clas si cal Nar ra tive, in: Con tem po rary Hollywo od Ci ne ma, eds. Ne a le S. i Smith M., Lon don 1998, str. 188. 12 Bord well D., Nar ra tion in the Fic tion Film, Lon don 1988, str. 53. 266

ese ju Bor dvel ob ra đu je pro me ne u na ra tiv nom si ste mu, a u dru gom u stil skom. Na ni vou na ra ti va, on pre sve ga vi di kon ti nu i tet sa pe ri o dom do 1960-te. Glav ni ju nak mo ra, pre sve ga, bi ti vo đen va žnim cilje vima i su o ča va ti se sa te škim pre pre ka ma. Kon flikt tre ba da bu de sta lan, pro vu čen kroz ceo film, i u sva koj sce ni. Ak cije se mo ra ju od vi ja ti u ve o ma ja ko po ve za nom okruž ju uzroka i po sle di ca. Ten zi ja tre ba da ra ste to kom fil ma, dok kli maks ne raz re ši sve glav ne te me. Ovo je sve bi lo pri sut no do 1960- te. Jed na od osnov nih ino va ci ja ho li vud skog igra nog fil ma je da je po mno gim mi šlje nji ma, on sa da po de ljen na tri de la, tri ak ta. Ve li ka ve ći na pri ruč ni ka za pi sa nje sce na ri ja, ko jih ima pu no, zah te va od pi sa ca da, po štu ju ći ari sto te li jan sku tra dici ju, po de le svoj sce na rio na tri de la. Ako pro se čan film tra je 120 mi nu ta, on da pr vi deo tre ba da bu de du ga čak oko 30 mi nuta, dru gi 60, a tre ći opet 30. Ova pro por ci ja od 1:2:1 je po stala stan dard, po ko me sva ka stra na sce na ri ja od go va ra jed nom mi nu tu film ske rad nje. Pr vi akt nas uvo di u pro blem u kom se na la zi glav ni lik, za vr ša va ju ći se kri zom, na ja vlju ju ći ve li ki sukob. Dru gi akt sa dr ži pro du že nu bor bu iz me đu ju na ka i nje govog ili nje nog pro ble ma i za vr ša va se na tač ki još sna žni je kri ze u ko joj se na la zi glav ni lik. Tre ći akt pri ka zu je ka ko ju nak reša va pro blem. Da nas ve ći na sce na ri sta pri zna je ovu tro stav nu struk tu ru i ona se ši rom sve ta uči kao op ti mal na me ra za film pred vi đen za ma sov nu po tro šnju. Dru gi deo ino va ci ja se ti če ka rak te ri za ci je li ko va. Dok je za vre me stu di ja bi lo va žno da li ko vi bu du kon zi stent ni i ve rodo stoj ni, da nas se tra ži da sva ki ju nak tre ba da ima ma nu, ko ju mo ra da sa vla da. Oda tle i luk li ka. On ili ona mo ra da se raz vi je i pre va zi đe svoj pro blem. Iako su i ra ni je pri ruč nici za sce na ri ste ras pra vlja li o ne do sta ci ma glav nih li ko va, od 1960-ih ko mer ci jal ni film je bio još vi še na klo njen to me da osve tli ma ne glav nog li ka. Tre ća ino va ci ja u pi sa nju sce na ri ja ti če se mit skog pu ta na ko ji po la zi glav ni lik. Je dan od glav nih pro po ne na ta ova kvog pri stupa je Džordž Lu kas (Ge or ge Lu cas). On je, po svom pri zna nju, pri me nio ide je mi to lo gi ča ra Džo ze fa Kem be la (Jo seph Campbell) u svom Ra tu zve zda. U osno vi le ži ide ja da je, po mit skim tra di ci ja ma, ju nak po zvan da se iz obič nog sve ta upu ti u avantu ru. On ula zi u spe ci ja lan svet pun te ških is ku še nja, sa ve znika i ne pri ja te lja. Na kra ju, on se pri bli ža va naj du bljoj pe ći ni, me stu naj ja čeg stra da nja. Po sle po be de, ju nak se tran sfor mi san vra ća u sva ko dnev ni ži vot. Na kra ju, tre ba pri me ti ti da ove ino va ci je ni su ne gi ra le ho livud sku dra ma tur gi ju. Na pro tiv, one su je do pu ni le, pre ci zi ra le i 267

osta vi le ma nje pro sto ra za eks pe ri men te i gre ške. One do ka zu ju da bar je dan seg ment mo der nog Ho li vu da ni je ko ri stio este ti ku epi zod ne struk tu re i ot ka če nih tre nu ta ka. Jed na od ino va ci ja na ni vou na ra ti va je i ko ri šće nje raz li či tih nara tiv nih tak ti ka da bi se do sti glo in ten zi vi ra nje za ple ta, od no sno film ske na ra ci je. Ov de tre ba is ta ći da je ve ći na ho li vud skih filmova uvek ima la dva pod za ple ta, od ko jih je bar jed na bi la he te rosek su al na ro man sa. Lju bav ni pod za plet mo že bi ti do mi nan tan ili pod re đen, a ci lje vi i pre pre ke sva kog pod za ple ta mo gu da se ko or di ni šu na raz li či te na či ne. Vra ti mo se no vim na ra tiv nim tak ti ka ma. Za ka za ni sa stanci i kraj nji ro ko vi da se ne što ura di su du go ko ri šće ni da bi se or ga ni zo va la ce lo kup na vre men ska še ma od re đe nog ho li vudskog fil ma. Ume sto da se li ko vi sre ću uz po moć sre će, na dola ze ći do go vor ili sa sta nak mo ti vi še bu du ću sce nu i ta ko đe po ja ča va na ša oče ki va nja. Za ka za ni sa stan ci su vr sta ocr ta vanja bu duć no sti, što je odav no po zna ta stra te gi ja u Ho li vu du. I da nas u fil mo vi ma, stva ri su če sto na go ve šte ne pre ne go što se za i sta do go de, ta ko či ne ći za plet ko he ziv ni jim. To me slu že i po no vo pri ka za ni objek ti ili re če ni ce di ja lo ga. Ta kvi mo tivi su umet nu ti u in di vi du al ne sce ne, ko je ima ju svo ju tek stuel nu gu sti nu. Kao i u vre me stu di ja, sce na uglav nom po či nje usta no vlja va ju ći vre me, me sto, bit ne li ko ve i re la ci ju sa prethod nom sce nom. On da sce na po kre će ak ci ju pru zi ma ju ći bar jed nu ne za vr še nu ka u zal nu li ni ju iz pret hod ne sce ne i, ta ko đe, za po či nju ći no vu uzroč nu li ni ju, sve vre me pro ži ma ju ći sce nu raz li či tim mo ti vi ma. Na ni zu pri me ra Bor dvel po ka zu je kako je ova kva na ra ci ja ti pič na za ho li vud ski film po sle 1960-te, kao i za onaj iz vre me na ve li kih stu di ja. Ba lans iz me đu užeg i ši reg ni voa zna nja ta ko đe ka rak te ri še ove fil mo ve. Kroz bi lo ko ji film, gle da o ci ni su ti pič no ogra ni če ni na ono što je dan lik zna. Ume sto to ga, mi smo vo đe ni od jednog do dru gog li ka, zna ju ći vi še ne go što bi lo ko ji po je di nač no od njih zna, ali ipak ne zna ju ći sve. De tek tiv ske pri če nas često ogra ni ča va ju na ono što is tra ži telj zna, ali u ve ći ni žan rova na ra ci ja se kre će iz me đu ne ko li ko glav nih li ko va, do zvo ljava ju ći nam da uži va mo zna ča jan, ali ne ap so lu tan ni vo zna nja. Na ra ci ja če sto do sti že svo ju kon tro lu nad zna njem, pa ra lel nom mon ta žom iz me đu dve ili vi še odvo je nih li ni ja ak ci je. Ovo je bi la tak ti ka ne mog fil ma, i do ve de na je do vi so kog ste pe na pri sut no sti od 1960-te na o va mo. Šta se de ša va u sa vre me nom Ho li vu du po pi ta nju žan ro va? U po sled nje vre me se bu kval no nije dan ve li ki ve stern, mju zikl, ili do ma ća me lo dra ma ni su po ja vi li u bi o sko pi ma. S dru ge stra ne, do šlo je do pro li fe ra ci je i po ja ča nog pri su stva ra ni je ne mnogo 268

zna čaj nih žan ro va. Na pri mer, kri mi na li stič ki fil mo vi su bili ra ni je pri sut ni uglav nom kao B-fil mo vi. Po sle 1960. godine do la zi do pro cva ta ovog žan ra, ko ji sa da po sta ju pro iz vo di sa ve li kim bu dže ti ma i ko ji su uz bu dlji vi ji i sna žni ji ne go ra ni je. Ho ror je, uz ne ko li ko iz u ze ta ka, bio još ma nje ce njen ne go krimi na li stič ki film, ali je po sle fil ma Ro zma ri na be ba (Ro se mary`s Baby, 1968) i Is te ri va ča đa vo la (The Exor cist, 1973) po stao jedan od naj pro fi ta bil ni jih žan ro va, če sto sa ve li kim bu dže ti ma i poznatim zvezda ma. Na uč na fan ta sti ka je pro šla sli čan put, po go to vo po sle uspe ha fil ma 2001: Sve mir ska odi se ja (2001: A Spa ce Odyssey, 1968). Ov de još tre ba po me nu ti fan ta zi ju, ko ja se po no vo po ja vi la sa Ra to vi ma zve zda (The Star Wars) i fil mo ve in spi ri sa ne stri po vi ma. Oni su je dva po sto ja li u vreme stu di ja, a da nas, po sle Su per me na (Su per man: The Mo vie, 1978), po sta lo je ja sno da oni mo gu da pri vu ku ši ro ku pu bli ku u bi o sko pe. Da kle, pro mo vi sa ti ra ni je ne ta ko va žne žan ro ve, is pu ni ti ih iz u zet no ži vom ak ci jom i po ja ča ti tem po pri ka zi va nja su ino va ci je mo der nog, ko je uglav nom po ja ča va ju, a ne sla be tra di ci je kla sič nog Ho li vu da. Bu du ći da se ho li vud ska pro iz vod nja osla nja na du go traj ne prin ci pe na ra ci je, da li on da mo že mo da za klju či mo da je ona ri gid na i ne flek si bil na? Bor dvel sma tra da to ni je ta ko, jer je Ho li vud uvek vred no vao ino va ci je, ka ko iz estet skih, ta ko i iz po slov nih raz lo ga. Tre ba lo je stal no osve ža va ti ta le nat, lju di žele da vi de ne što no vo, a do bro iza bra ne no vi ne mo gu će je proda ti. U po sled njih 70 go di na mo gu će je uoči ti tri pe ri o da ka da su ino va ci je u pri ča nju pri če bi le sna žno pri sut ne u pro iz vod nji. Po sle dva iz u zet na fil ma ko ji su pri ču is ka za li u fleš be ko vi ma, Gra đa nin Kejn (Ci ti zen Ca ne, 1941) i Ka ko je ze le na bi la mo ja do li na (How Green Was My Val ley, 1941), u pe ri o du od 1940-1955. godine do la zi do di na mič nih eks pe ri me na ta u na ra ci ji filmo va. Mo gle su se vi de ti raz ne va ri ja ci je u pri me ni fleš be ko va, ne po u zda ni fleš be ko vi, fleš be ko vi unu tar fleš be ko va itd. Ta kođe, raz ne vr ste su bjek tiv ne na ra ci je su pri sut ne u zna čaj nom bro ju fil mo va. Ne što slič no se do go di lo od sre di ne 1960-ih do ra nih 1970-ih. Pod uti ca jem uve ze nih evrop skih fil mo va, re ži se ri su po če li da is pi tu ju in di rekt nu i am bi va lent nu na ra ci ju. Ne ko li ko fil mo va, kao što su 2001: Sve mir ska odi se ja, Po int Blank (1967), Posled nji film (The Last Mo vie, 1971) je čak zah te va lo str plji vu in ter pre ta ci ju i nu di lo zbu nju ju će za vr šet ke, ali su pri sut niji bi li fil mo vi ko ji su na kra ju ipak ob ja šnja va li raz ne ob li ke zbu nju ju će na ra ci je. Još je dan pe riod eks pe ri men tal nog ka zi va nja je bio lan si ran u 1990-im, ka da je no va gru pa fil mo va na iz gled po če la da trese prin ci pe kla sič ne na ra ci je. Fil mo vi su ima li pa ra dok sal ne 269

vremen ske še me, hi po te tič ke bu duć no sti, di gre siv ne ili vr lo spo re li ni je rad nje, pri če is pri ča ne una zad i u kru go vi ma, i zaple te kr ca te li ko vi ma. Iz gle da lo je da se film ski umet ni ci utrku ju u to me ko će da po nu di atrak tiv ni ji ne kon for mi zam. Bez ob zi ra na uzro ke i uti ca je, avan tu ri stič ki na či n pri ča nja za ple ta je po stao no va are na u pro fe si o nal noj za jed ni ci. U fil mu JFK (1991), na pri mer, Oli ver Stoun (Oli ver Sto ne) ko ri sti za sle pljuju ći niz raz li či tih teh ni ka da pri ka že ne ko li ko ver zi ja aten ta ta na Ke ne di ja (Ken nedy) pr vo pre te ći of skrin (offscreen), onda po no vlje no uba cu ju ći raz li či te de ta lje. Slič no, me đu i gra crno-be log i ma te ri ja la u ko lo ru je po sta la mo der na kon ven ci ja još od fil ma Je dan čo vek, jed na že na (1966) i fil ma Kad bi... (If..., 1968). Ra zno li ko ko ri šće nje ovog po stup ka po sta je ši ro ko pri hva će no u 1990-im. Ali, neo bič ne teh ni ke su si tu i ra ne u vr lo čvr stom okvi ru. Je dan od fil mo va ko ji se od li ku je neo bič nom na ra ci jom je Me men to (2001), isto vre me no je dan od na ji no va tiv ni jih i naj kon for mi stični jih fil mo va pro šle de ka de. U nje mu ju nak li šen bli ske me mori je uslo vlja va stal no po na vlja nje in for ma ci ja; on mo že da zabo ra vi stva ri, ali gle da o ci ma to ni kad ni je do zvo lje no. U ovom pri ča nju una zad, re ži ser Kri sto fer No lan (Chri stop her No lan) ko ri sti niz ko he zi o nih sred sta va da bi nam omo gu ćio da pratimo tok naracije. Me men to se če sto uzi ma kao film-za go netka i po ja vlji va nje ove ka te go ri je fil mo va po sled njih go di na je do kaz po no sa Ho li vu da zbog fi nih na ra tiv nih ma ne va ra. Ovakvi fil mo vi-za go net ke vu ku svo ju sna gu iz iz ve snih žan ro va (mi ste ri ja, ho ror, neo-no ar), i njih obič no od li ku je sa mo sve sna na ra ci ja. Ali, pot pu no neo d re đe na na ra ci ja je ret ka u ame ričkom fil mu, da nas je mo žda je di ni Da vid Linč (Da vid Lynch) koji je koristi. Ho li vud ska, već po me nu ta, bri ga da nje go vi he ro ji is po lja va ju luk raz vo ja obič no ne do no si ne u ro tič ne kraj no sti u po na ša nju. Ipak, je dan od na či na da se do seg ne ino va ci ja je da se li ko vi do ve du do eks tre ma. Ako se se ti mo fil ma Tak si sta (Ta xi Dri ver, 1976) ili Ame rič ka le po ta (Ame ri can Be a uty, 1999) i po đe mo njiho vim tra gom, ot kri će mo či tav niz vr lo pro ble ma tič nih ju na ka, vr lo če sto po li ca ja ca. Mu škar ci su če šće iz lo že ni ova kvom pona ša nju, ali ima i ju na ki nja ko je se po ne kad slič no po na ša ju. Ali, iako su po god ni za epi zo dič ni tret man, ne pri la go đe ni ju na ci su če šće uba če ni u ja ku ka u zal nu struk tu ru. Kao i pro ble ma tič ni pro ta go ni sti, i su bjek tiv ne se kven ce imaju du gu isto ri ju. Du ži mo men ti su bjek tiv no sti su osta li prisut ni u mo der nom ho li vud skom fil mu, od de li ri ju ma u fil mu Se conds (1966), i iz ob li če nih pej za ža ko ji okru žu ju me lan holič nog ju na ka u In saj de ru (In si der, 1999), do bri sa nja me morije u Bes kraj noj sve tlo sti bli sta vog uma (Eter nal Sun shi ne of 270

the Spo tless Mind, 2004). Još od Ka bi ne ta dok to ra Ka li ga ri ja (1920), fil mo vi su va ra li gle da o ce da po ve ru ju u re al nost doga đa ja za ko je će se is po sta vi ti da su či ste ilu zi je. Ova tak ti ka je po sta la omi lje na u ho ro ru i fan ta zi ji, kao u fil mu Ke ri (Carrie, 1976) ili u Iden tity (2003), ali je do stup na bi lo kom žan ru. Div ni um (A Be a u ti ful Mind, 2001) po ka zu je ka ko pa žlji vi scena ri sta i re di telj mo gu da ma ni pu li šu su bjek tiv nim sta nji ma u ka no nič noj struk tu ri fil ma. Pre me šta nje re da do ga đa ja u pri či je bi lo pri sut no u ho li vud skoj na ra ci ji još od ra nih da na. 1940-ih, dok su pri ruč ni ci za pi sa nje sce na ri ja upo zo ra va li pi sce da iz be ga va ju fleš be ko ve, fil mo vi su ih bi li pu ni. Da nas, oni su do sta če sti, a ve ći na ih je, kao u vreme stu di ja, mo ti vi sa na se ća njem li ko va. Ali, sve vi še, fleš be kovi ni su mo ti vi sa ni se ća njem, što je od stu pa nje od tra di ci o nal ne prak se. Da nas, na ra ci ja će če sto po sta vi ti je dan vre men ski period po red dru gog, ipak ocr ta va ju ći fleš bek ti tlo vi ma, mo ti vi raju ćim di ja lo gom ili ži vim op tič kim pre la zom i ja kim zvuč nim efek ti ma. Iz gle da da je bli skost pu bli ke sa struk tu ra ma fleš be ka do zvo li la umet ni ci ma da iz ba ce me mo ri ju kao ali bi, i kre nu na di rekt ne pre la ze iz me đu pro šlo sti i sa da šnjo sti. Ame rič ki film 1990-ih je ta ko đe oži veo prak su po no vlje nih fleš be ko va, po navlja ju ći si tu a ci ju sa sve žim na gla skom na raz li či te tač ke gle di šta (in spi ri sa ni, iz me đu osta log Ku ro sa vi nim Ra šo mo nom, 1950). Ali, ve ći na ne dav no sni mlje nih ame rič kih fil mo va je iz be gla ne ko he rent nost vi še stru kih fleš be ko va, jed no stav no se vra ćaju ći na pret hod nu sce nu da bi obez be di la do dat ne in for ma ci je. Fleš for vard je vr lo re dak u ame rič kom fil mu, ali je do bio no vu ulo gu u 1990-im sa po ra stom pri ka zi va nja al ter na tiv nih bu dućno sti i pu te va na ra ci je ko ji se gra na ju. Naj u ti caj ni ji pri mer iz re la tiv no bli ske pro šlo sti je Tr či, Lo la, tr či (1998) To ma Ti kvera (Tom Tykwer). U Ho li vu du Na zad u bu duć nost II (Back to the Fu ture II, 1989) do zvo lja va ju na ku da po se ti raz li či te buduć no sti, a ka sni ji fil mo vi do se žu do al ter na tiv nih bu duć no sti bez po mo ći vre me plo va. U jed nom od svo jih po gla vlja, Bor dvel po ku ša va da ob ja sni od nos ak ci o nog fil ma, naj če šće blok ba ste ra, pre ma prin ci pi ma kla sič ne na ra ci je. To je vr sta fil ma ko ja je naj zna čaj ni ja za one kri ti ča re i te o re ti ča re ko ji sma tra ju da je sa vre me ni film bit no dru ga či ji od kla sič nog na ra tiv nog fil ma. Ovo je do sta te žak zada tak jer čak i gle da o ci ak ci o nih fil mo va sa mo sve sno iz ja vljuju da oni ne gle da ju ta kve fil mo ve zbog za ple ta i li ko va, ne go jed no stav no zbog či ste ak ci je. Bor dvel po ka zu je ka ko, ipak, akci o ni fil mo vi ko ri ste prin ci pe na ra ci je ko je smo već ob ja sni li. Da le ko od to ga da sva ko mo že da ura di šta ho će, čak i dok je rad nja kon stant no u buč noj ak ci ji, ti fil mo vi su po nje mu formal no strikt ni kao mi nu et. Ali, po go to vo jed na kon ven ci ja ide 271

na ru ku struč nja ci ma ko ji raz dva ja ju spek takl od na ra ti va, a to je wham mo (ili whammy ). To je eks plo zi ja fi zič ke ak ci je, ubače na da sa ču va da stva ri kre nu u prav cu sa mo jed nog ni za razgo vo ra. In du stri ja ka že da oni tre ba da se po ja ve ot pri li ke sva kih 10 mi nu ta. Ali, Bor dvel nas uve ra va da wham mi ji u ve li koj me ri una pre đu ju za plet, a ne pred sta vlja ju smet nju raz vo ju na ra ti va. Mo ra se re ći da je ovo iz gle da i naj sla bi ja tač ka Bor dve lo vog po re đe nja klasič ne na ra ci je iz vre me na stu di ja i one sa vre me ne. Si gur no da bi smo mo gli da do ve de mo u pi ta nje ko li ko je sve prisut na ak ci ja u sa vre me nom ak ci o nom fil mu sta vi la u zad nji plan ka rak te ri za ci ju li ko va i va žnost za ple ta u ovim fil mo vi ma. To što oni još uvek ima ju ne ku ulo gu ne mo ra da zna či da gle da o ci ni su iz vr ši li ne ko pre vred no va nje osnov nih ele me na ta na ra ci je i sta vi li sve o bu hvat ne ak ci o ne seg men te na pri mar no me sto u tom pro ce su. Dru gim re či ma, mo gli bi smo da do đe mo do za ključ ka da su upra vo ne iz o stav ni seg men ti či ste ak ci je uzro ci po sto ja nja kla sič nih na ra tiv nih struk tu ra u kla sič nom fil mu. U sva kom sluča ju, do šlo je do stva ra nja ne ke vr ste no vog amal ga ma ele me nata ko ji vi še ne mo gu da po sto je jed ni bez dru gih. Po sve ti mo još ma lo pro sto ra osnov nim stil skim pro me na ma nasta lim od 1960. go di ne, ko je Bor dvel na zi va in ten zi vi ra nim kon ti nu i te tom. Ima ih če ti ri i one su: br za mon ta ža, bi po larni eks tre mi upo tre blje nih ži žnih du ži na ka me re, osla nja nje na krupne kadrove i široko primenjeni intenzivni pokreti kamere. Mi smo do sa da ne što vi še pa žnje po klo ni li du ži ni ka dro va. Bor dvel po ka zu je da, iako svi mi sle da su da na šnji fil mo vi br zo mon ti ra ni, mno gi ipak pot ce nju ju ve li či nu tih pro me na. U 1920- im ho li vud ski ka dro vi su bi li du gač ki u pro se ku od 4-6 se kun di, ali je za to u pe ri o du od 1930-1960. godine nji ho va pro seč na duži na bi la od 8-11 se kun di. Me đu tim, sre di nom 1960-ih ne ko li ko re ži se ra je po če lo da ubr za va ri tam mon ta že. Na pri mer, Goldfin ger (1964) ima PDK od 4 se kun de, a Head (1968) čak 2,7. Ri tam je ubr zan u 1970-im, ka da je tri če tvr ti ne fil mo va ima lo PDK iz me đu pet i osam se kun di. Kao što se mo že pred vi de ti, ak ci o ni fil mo vi su bi li naj br ži. U 1980-im tem po je na sta vljen, ali je iz bor re ži se ri ma zna čaj no sma njen. Dvo ci fre na du ži na PDK, još uvek pri sut na u 1970-im, prak tič no je ne sta la iz fil mo va ma sov ne za ba ve. Ima sve vi še fil mo va sa PDK-om od tri do če ti ri se kun de, po go to vo me đu akci o nim fil mo vi ma i onim na pra vlje nim pod uti ca jem mu zič kih vi dea. Na kra ju 1980-ih, mno gi fil mo vi su ima li 1500 ka dro va i vi še. Vr lo br zo su se po ja vi li fil mo vi ko ji su ima li 2000-3000 ka dro va, kao što su JFK (1991) ili El Ma ri ac hi (1993). Ubr zo su sti gli i fil mo vi sa 3000-4000 ka dro va. Na kra ju ve ka, PDK filma bi lo kog žan ra je bi la 3-6 se kun di. Iz me đu 1961. i 1999. Bor dvel je na šao sa mo je dan film sa PDK-om is pod 2 se kun de, 272

Dark City (1998, 1,8 se kun di). Me đu tim po sle 2000-e na pravi se bar je dan sva ke go di ne, npr. Mo u lin Ro u ge i Re qu i em for a Dre am (1991), ili Pi ra tes of the Ca rib bean (2003). Iako do 2005. ne ma fil ma sa PDK-om is pod 1,5 se kun di, pro sek nor me je evi dent no išao na do le u po sled nje če ti ri de ka de. Re di te lji kao Ro man Po lan ski (Ro man Po lan ski) i Majk Ni kols (Mi ke Nichols), ko ji su ne kad pre fe ri ra li iz u zet no du ge ka dro ve, pri druži li su se ovom tren du. Je di no su Vu di Alen (Wo ody Al len) i M. Najt Ša ja ma lan (M. Night Shyama lan) osta li kon zi stent no ver ni du gim ka dro vi ma. Ovo ubr za nje mon ta že je uti ca lo i na dru ge teh ni ke. Dok su, na pri mer, fil mo vi iz vre me na stu di ja iz be ga va li re zo ve usred po kre ta ka me re, da na šnji ne okle va ju pred ti me. Ove dru ge teh ni ke, umet ni ci ve ru ju, po ma žu mon ta ži da po ja ča energi ju, osve ža va ju ći ekran, odr ža va ju ći za ni ma nje gle da o ca, po ja ča va ju ći uz bu đe nje. Ta ko đe, do la zi do pro me ne u upo trebi objek ti va raz li či te ži žne da lji ne. Dok su od 1910. do 1930. godine nor mal ni objek ti vi ko ri šće ni u SAD ima li ži žnu da ljinu od 50 mm, po sle 1930. godine ši ro ko u ga o ni objek ti vi ula ze u upo tre bu i po sle Gra đa ni na Kej na, objek ti vi od 35 mm do 40 mm su po sta li stan dard ni. Od 1960. godine na o va mo ko rišće nje oba eks tre ma, ši ro ko u ga o nih i us ko u ga o nih objek ti va, po sta je znak pre po zna va nja in ten zi vi ra nog kon ti nu i te ta. Na primer, Bo ni i Klajd (Bon nie and Clyde, 1967.) ko ri sti objekti ve od 9.8 mm do 400 mm. Me nja nje ovih raz li či tih objek tiva u okvi ru po je di nih sce na su ko ri sti li i Fran sis Ford Ko po la (Fran cis Ford Cop po la), Bra jan De Pal ma (Brian De Pal ma) i Sti ven Spil berg (Ste ven Spi el berg). Još jed na pro me na ti če se ko ri šće nja ma ster ka dra ge ne ral nog po gle da iz do volj ne da lji ne na ak ci ju, da bi gle da lac us peo da us po sta vi ori jen ta ci ju u pro sto ru. On je još uvek deo op šte prakse, ali je po stao kon stant no ma nje va žan na ekra nu. Po sle 1960- ih, re ži se ri su če sto me nja li ka dro ve u ko ji ma se vi de dva li ka sa sin glo vi ma, bi lo u sred njim ili u krup nim ka dro vi ma. Ako po re di mo iz vor ne fil mo ve iz ra ni jih pe ri o da i nji ho ve ri mej kove, ka sni je ver zi je ne iz o stav no ima ju br ži ri tam ne go ori gi na li, a sce ne di ja lo ga uglav nom se re ša va ju u bli skim sin glo vi ma ili ka dro vi ma pre ko ra me na ra di je ne go u ka dro vi ma u ko ji ma se vi de oba glum ca ili u pro stra nim ma ste ri ma. Kad su uve de ni ši ro ki ekra ni, re di te lji su se ose ća li oba ve znim da se osla njaju na ši ro ke i sred nje pla no ve, ali, do ka snih 1960-ih, za hvalju ju ći de lom Pa na vi žno vom oštri jem objek ti vu ko ji je ma nje de for mi sao sli ku, re di te lji su mo gli da pred sta ve bli že ka drove u ši ro kom for ma tu. Ta da je i po ja čan pri ti sak na re di te lje da ko ri ste sve bli že, uske pla no ve. 273

Po kret ka me re je po stao stan dar dan u ve ći ni fil mo va to kom po sled njih go di na ne mog fil ma. Sa do la skom zvu ka, umetni ci su po če li da se osla nja ju na ži vo pi sne fa ro ve ili ka dro ve sa kra na, po go to vo u po čet nim sce na ma fil ma. Da nas, po kreti ka me re su po ja ča ni na stav ci po kre ta ka me re ko ji su po sta li pri met ni u 1930-im. Pol Šre der (Paul Schra der) sma tra da su auto nom ni po kre ti ka me re, ta ko pri sut ni u fil mo vi ma evropskih re di te lja kao što je Ber nar do Ber to lu či (Ber nar do Ber toluc ci), po sta li za štit ni znak nje go ve ge ne ra ci je ame rič kih re dite lja. U 1970-im i 1980-im ši ro ki po kre ti ka me re su se ti pič no po ja vlji va li samo ne koliko pu ta to kom fil ma. Ko nač no su oni, ipak, po sta li osnov ni me ni za sni ma nje bi lo ko je sce ne. Danas ve ći na re di te lja sma tra da ka me ra tre ba da bu de po kret na u mno go ili čak u ve ći ni ka dro va. Ove ra zno vr sne teh ni ke sni ma nja za jed no do pri no se ono me što mo že mo na zva ti in ten zi vi ra ni kon ti nu i tet i što ka rak te ri še filmo ve na sta le od 1960-ih na o va mo. Na kra ju, ume sto za ključ ka, tre ba se upi ta ti, ako br za mon ta ža i osta le pro me ne ni su su štin ski pro me ni le ho li vud ski na ra tiv, ka kav je nji hov uti caj na gle da o ca ko ji kon stru i še di je get ski svet u svo joj gla vi? Ono što nas za nima, ako pri hva ti mo kru ci jal no me sto objek ta u film skom na rati vu, je ka ko skra ći va nje PDK uti če na gle da o čev od nos pre ma objek ti ma ko ji se umre ža va ju u si tu a ci o ne mo de le ko je gle da lac ko ri sti da bi dao smi sao fil mu ko ji gle da. Mi još ne raz u me mo u pot pu no sti ka ko svest pri ma i tu ma či po je di nač ne ka dro ve u kon tek stu u kom se taj pro ces od vi ja. Na ša pret po stav ka je da skra ći va nje PDK ubr za va pro ce su i ra nje i raz u me va nje po je dinač nih obje ka ta u sve sti gle da o ca. Hi po te tič ki, sva ki put kad je dan ka dar za me ni dru gi, svest je za o ku plje na po nov nim zasni va njem, pra će njem i pri su stvom objek ta, što ustva ri skraću je vre me ko je gle da lac mo že da odvo ji za ne ke ap strakt ni je ope ra ci je u ve zi sa tim objek tom. U sva kom slu ča ju, ovo pi ta nje ot kri va ko li ko ma lo u sa da šnjem tre nut ku zna mo o pro ce su razu me va nja na ra tiv nog fil ma i o to me ka ko i ko li ko ra zni sti li stič ki iz bo ri uti ču na taj pro ces. LI TE RA TU RA: Ha ut-pré A., Les mo ving pic tu res améri ca i nes, Ciné-re vue br. 32, 1925, str. 10. Za har, Mar cel i Bur ret, Da niel, Une vi si te á Jean Re no ir, Cinéa-Ciné po ur to us br. 59, 1926, str. 15. Ba zin A., La Po li ti que des aute urs, in: The New Wa ve, eds. Gra ham P., New York 1967, str. 143,154. Bord well D., Ste i ger J. i Thomp son K., The Clas si cal Hollywo od Cine ma, Lon don 1991. 274