Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006 Recueil des travaux de l Institut d etudes byzantines XßIIÇ, 2006 UDK 94:355Š(497.02) 07/09 Bojana Krsmanovi} POTENCIJAL FUNKCIJE DOMESTIKA SHOLA (VIII X VEK)* U spomen na profesora Bo`idara Ferjan~i}a Tema rada odnosi se na razvoj funkcije domestika shola najreprezentativnijeg predstavnika institucije vrhovne komande Carstva. U periodu 8 10. v., domestik shola pro{ao je ~etiri etape razvoja, u toku kojih je od najzna~ajnijeg zapovednika prestoni~ke tagme shola postao vrhovni zapovednik vojske u pohodu, pod ~ijom je komandnom vla{}u bila i prestoni~ka i provincijska vojska. Posle reforme institucije vrhovne komande (druga polovina 10. v.) komandna vlast domestika shola postepeno se ograni~ava, ne samo usled podele te funkcije ve} i zbog ustanovqewa novih, ~iji nosioci raspola`u istom ili sli~nom komandnom vla{}u (stratopedarh, stratilat). Ve} krajem 10. veka domestik shola gubi neposredno zapovedni{tvo nad elitnom tagmom shola, te wegova vojna vlast postaje sli~na onoj koja je proisticala iz tzv. vanrednih ovla{}ewa. Teoretski, {to se tokom vizantijske istorije neretko potvr ivalo i u praksi, car i avtokrator Romeja imao je i prerogative vrhovnog vojnog zapovednika; 1 no, bilo je uobi~ajeno da taj segment date mu vlasti prenosi delimi~no ili u potpunosti na svoje podanike, ~ija su vojna ovla{}ewa, po pravilu, bivala regulisana imenovawima na razli~ite funkcije. Najreprezentativnija od wih bila je, svakako, du`nost domestika shola, koji je vremenom postao vrhovni zapovednik vizantijske vojske u odsustvu cara. No, pre nego {to izlo`im pojedine probleme vezane za razvoj funkcije domestika shola, i {ire gledano institucije vrhovne komande u periodu od 8 10. veka, zadr`ala bih se u uvodnom delu na terminolo{kom definisawu vojnih ovla{}ewa. Ovo je * Ovaj rad predstavqa deo {ireg istra`ivawa o instituciji vrhovne komande u Vizantiji, u periodu 8 11. veka. Prvi deo posve}en je razvoju funkcije domestika shola, dok se drugi, koji }e biti {tampan u ZRVI 44, odnosi na problem sli~nosti i razlika akumulativne vojne vlasti domestika shola, tematskih stratega i vanrednih funkcija monostratega i stratega avtokratora. 1 Leonis Imperatoris Tactica, PG 107, Constitutio IV, 7:dia to strathgon apantwn kurij einai ton basilea.
394 Bojana Krsmanovi} utoliko celishodnije jer upotreba odre enih termina sugeri{e vrednuju}i ih zna~aj du`nosti, odakle mogu proiza}i (i proizlaze) donekle su`ene predstave o mogu}im na~inima organizacije u ovom slu~aju vrhovne komande Carstva. Terminolo{ke (ne)preciznosti Komentar u publikaciji pod nazivom œles listes de preseance byzantines des IX e et X e sieclesœ (Pariz 1972), u kojoj je priredio kriti~ko izdawe ~etiri vizantijske slu`bene rang-liste Taktikona Uspenskog (842 843), Filotejevog klitorologiona (899), Taktikona Bene{evi~a (934 944) i Eskorijalskog taktikona (971 975) Ikonomidis je zapo~eo poznatim, ali neophodnim, obja- {wewem da u Vizantiji dostojanstva nikada nisu bila nasledna; wih je dodeqivao car i taj ~in predstavqao je manifestaciju bo`je voqe kojom je i sam vladar do{ao na presto. 2 Okolnost da su sva imenovawa na po~asna i stvarna zvawa proizlazila iz careve voqe, opredelila je na~in funkcionisawa dr`avnog aparata: budu}i da je po~ivao na principu, uslovno re~eno, izbornosti funkcionera, vizantijski dr`avni aparat pokazivao je veliki stepen prilagodqivosti. Pomenuta karakteristika dolazila je posebno do izra`aja u organizaciji vrhovne komande u Carstvu. Fleksibilnost vizantijskog dr`avnog aparata ogledala se, izme u ostalog, u ~iwenici da je postojalo nekoliko na~ina da se formalno reguli{e dodela vojnih ovla{}ewa. U literaturi se uobi~ajilo da se razlikuju dve osnovne kategorije vizantijskih funkcija: tzv. zvani~ne i nezvani~ne. Pod zvani~nim du`nostima podrazumevaju se one koje se navode u rang-listama vizantijskih funkcionera, tj. taktikonima. 3 Kada je re~ o vojnim funkcijama, ovoj grupi nesporno pripadaju tematski stratezi, kao predstavnici vojne vlasti u provincijama, i zapovednici tagmatskih jedinica, koje su prvobitno bile sme{tene ili u prestonici ili u wenoj blizini. Sva ~etiri sa- ~uvana taktikona iz 9 10. stole}a, pokazuju da je na samom vrhu vojne hijerarhije bio strateg Anatolika, iza koga je neposredno sledio domestik shola, najugledniji oficir tagmatske vojske. Kategoriji tzv. nezvani~nih funkcija pripadaju, jednostavno re~eno, du- `nosti koje se ne nalaze u taktikonima. Tu grupu reprezentuju, pre svih, strateg avtokrator i monostrateg. Izvi{erazlogavredipostavitipitawedalijepomenutapodelanazvani~ne, odnosno nezvani~ne du`nosti terminolo{ki opravdana, posebno zbog toga {to se tzv. nezvani~nim du`nostima odri~e vrednost tehni~kog termina, iz ~ega daqe proizlazi i vrednovawe zvani~nih, odnosno nezvani~nih funkcija. 2 Oikonomides, Listes 281 282. 3 Oikonomides, Listes 333 334.
Potencijal funkcije domestika shola (VIII X vek) 395 Prvo, s obzirom na ~iwenicu da vizantijski taktikoni imaju jasno definisanu namenu a re~ je o spisku carevih zvanica, koji }e prilikom gozbi zauzeti ona mesta u poretku (taxij) vizantijskih dostojanstvenika koja odgovaraju zna~aju wihovih titula i funkcija 4 oni ne mogu u potpunosti ilustrovati organizaciju vizantijskog dr`avnog aparata i na~ine wegovog funkcionisawa. Tako e, treba imati u vidu da slu`bene rang-liste vuku korene jo{ iz ranovizantijske epohe, te ih, izme u ostalog, karakteri{e veliki stepen tradicionalnosti; na osnovu wih ne mogu se a priori izvoditi zakqu~ci o stvarnom zna- ~aju neke funkcije, odnosno wenog nosioca. 5 Ipak, bitno je razumeti da je preko du`nosti koje se navode u sa~uvanim taktikonima, regulisana dr`avna uprava u osnovnim sferama (vojnoj, sudskoj, finansijskoj); te funkcije mo`emo ozna~iti kao redovne: i pored toga {to su polo`aji koji pripadaju grupi tzv. zvani~nih du`nosti mogli u pojedinim vremenima ostati upra`weni, oni su ipak bili predvi eni ikaotakviredovno navo eni u taktikonima a mesto wihovih nosilaca bilo je jasno odre- eno u slu`benoj hijerarhiji. Me utim, imenovawe jedne li~nosti za, na primer, stratega avtokratora ili monostratega po svojoj su{tini niti je nezvani~no, a jo{ mawe vaninstitucionalno: (vojna) vlast pomenutih oficira tako e je poticala od cara, kao i u slu~aju svih dostojanstvenika spomenutih u taktikonima. Po{to su u pitawu vanredna ovla{}ewa, nastala, kako se izrazio Ikonomidis, œde circonstanceœ, 6 ova grupa funkcionera nije ni mogla biti spomenuta u taktikonima: wihove funkcije nisu bile predvi ene, ve} su se aktivirale prema potrebi. Ali, sasvim je drugo pitawe da li se monostrategu, strategu avtokratoru i drugim imenovawima iz kategorije vanrednih, mo`e odre}i vrednost tehni~kog termina, samo zbog toga {to se ti funkcioneri ne spomiwu u rang-listama vladarevih potencijalnih zvanica. 7 ^iwenica je da vizantijski pisci u mnogim slu- ~ajevima ozna~avaju osobu koja ima vlast glavnokomanduju}eg literarnim ter- 4 Detaqnije o zna~aju i zna~ewu taktikona Oikonomides, Listes 22 23, 27 29. 5 Prema Ikonomidisu, va`nost neke du`nosti ne predstavqa nu`no kriterijum na osnovu koga }e ona dobiti mesto u slu`benoj rang-listi, Oikonomides, Listes 287 288. 6 Oikonomides, Listes 334; up., tako e, Ahrweiler, Administration 57. 7 Ikonomidis pretpostavqa da vanredna ovla{}ewa poput monostratega ili stratega avtokratora nikada nisu imala tehni~ko zna~ewe ili sadr`aj; ova dostojanstva bila su ignorisana od strane taktikona, a wihovi nosioci su, po mi{qewu istog autora, ve} imali mesto u zvani~noj rang-listi, zahvaquju}i du`nosti koju su obavqali u trenutku kada su primili pomenuta vanredna ovla{}ewa, Oikonomides, Listes 334. Me utim, nije sporno da se ovla{}ewe monostratega ili stratega avtokratora dodequje li~nosti koja ve} ima svoje mesto u zvani~noj hijerarhiji (re~ je, ipak, o najvi{im komandnim funkcijama i te{koda}eseonedodelitiosobikojadotada nije imala nikakvu funkciju ili po~asno zvawe, dakle definisano mesto u slu`benoj hijerarhiji), ve} da li funkcija vanrednog karaktera predstavqa jedinu du`nost koju neka li~nost obavqa u odre enom (po pravilu, ograni~enom) periodu. De{avalo se da se vanredno ovla{}ewe privremeno pripoji du`nosti koju jedan zvani~nik obavqa, isto kao {to postoje primeri kada imenovawe na vanrednu funkciju predstavqa jedinu dodeqenu du`nost. Treba, me utim, re}i da ote- `avaju}u okolnost u razlu~ivawu imenovawa vojnog karaktera predstavqaju ~esto protivre~ni podaci vizantijskih pisaca, koji se odnose na terminolo{ko ozna~avawe vojnih du`nosti.
396 Bojana Krsmanovi} minima, te se u tom kontekstu u istorijama i hronikama mogu sresti i strateg, monostrateg, arhont, stratilat, stratopedarh itd. 8 U mnogim slu~ajevima ovi termini nemaju tehni~ku vrednost (npr., upotreba re~i strateg za ozna~avawe vojskovo e, a ne vojno-civilnog namesnika teme). Isto tako, ~esto se nailazi na literarni opis zvani~ne funkcije: prema Lavu \akonu, na primer, Ni}ifor Foka bio je œkatarhont vojski istokaœ (twn thj Anatolhj strateumatwn katarconta) a œtu vlast Romeji nazivaju domestik sholaœ (Domestikon twn scolwn Rwmaioi archn thn toiauthn epifhmizousin), dok je wegov brat Lav imenovan (960) za œkatarhonta vojski EvropeŒ (twn thj Eurwphj stratiwtikwn katalogwn katarconta) œvlast koju Romeji zovu domestik zapadaœ (Domestikon dusewj Rwmaioi thn toiauthn archn onomazousi). 9 Vrednost tehni~kog termina trebalo bi da proisti~e iz odre enog i jasno definisanog ovla{}ewa. Ako, dakle, postoji podatak o imenovawu Ni}ifora Foke Starog za œmonostratega zapadnih tema, Trakije i Makedonije i Kefalonije, Langobardije i KalabrijeŒ, 10 re~ je o jasno definisanoj vojnoj vlasti, i te{ko da je na navedenom mestu termin monostrateg upotrebqen u literarnom zna~ewu: u pitawu je oficir ~ija je vojna vlast ne samo komandnog nego i preciziranog akumulativnog karaktera. U istom smislu ilustrativan je i podatak Jovana Skilice o ovla{}ewima protovestijarija Lava, koji je od Vasilija II (976 1025) dobio vlast (exousia ek basilewj) œnalik tiranskoj i bez obaveze da pola`e nekom ra~unœ (edoxe isoturannon eilhfota archn kai aneuqunon); 11 œvlast da nagra uje po~astima i bogatim darovima one koji mu pri uœ (exousian econta timaij te probibazein kai dwroij kataploutizein touj proscwrountaj); vlast œda bez kolebawa ~ini sve {to je dopu{teno caru da radiœ (panta adistaktwj poiein, osa exesti basilei); 12 Jovan Zonara sa`eo je Skili~ino obja{wewe ovla{}ewa protovestijarija Lava na slede}i na~in: poverena mu je œneograni~ena vlastœ (akraton exousian) i œdobio je dozvolu da ~ini sve {to i carevi (moglo bi se re}i na jeziku Latina ~ovek diktator)œ panta prattein osa kai basileusin aneitai adeian eilhfwj (eipen an tij tv Latinwn fwnv ton andra diktatora)š. 13 Razume se, u pitawu su ovla{}ewa koja 8 Guilland, Recherches I, 380 404. 9 Diac. 7, 18. Zanimqiv je, tako e, i primer iz De Vel. (XX 3), gde je domestik shola Ni}ifor Foka Stari ozna~en literarnim izrazom twn strateumatwn dhmagwgoj (cf. Dagron, Trate 167). 10 G. Monachos-Muralt 757. Imenovawe Ni}ifora Foke datuje se u 885. Wegova titulatura je pod sumwom, utoliko {to spisak œzapadnih temaœ nije odgovaraju}i (mada na ovom mestu nije re~ o administrativnim okruzima, nego o vojnim jedinicama), jer u to vreme status teme nemaju ni Langobardije ni Kalabrija. Pomen stratega Langobardije poti~e tek iz 911; u po~etku, pod Vasilijem Makedoncem, Langobardija je bila turma Kefalonije, a kasnije je stavqena pod vlast drugih stratega; {to se Kalabrije ti~e, wen strateg spomiwe se u DAI (spis redigovan izme u 948 952) i u jednom aktu iz 956, Oikonomides, Listes 75 76, 351 352, 356. 11 Re~ aneuqunoj zna~i neodgovoran; no, u politi~kom kontekstu re~ je o osobi koja nije obavezna da na kraju svog mandata podnese izve{taj, euqunh. [to se ti~e upotrebe izraza tiranski, wegovo zna~ewe je vi{e anti~ko: samovlastan, samodr`a~ki, dakle, na ovom mestu nema negativnu konotaciju. 12 Scyl. 320. 13 Zon. III, 542.
Potencijal funkcije domestika shola (VIII X vek) 397 odgovaraju sadr`aju funkcije stratega avtokratora, koju pod tim imenom nijedan od navedenih izvora nije spomenuo. Mo`e biti i da protovestijarije Lav formalno nije ni dobio doti~nu funkciju, ali je dobio vlast, kojoj se ne mo`e pore}i zvani~ni karakter: dodequje je car (exousia ek basilewj), 14 a opis nadle`nosti wenog nosioca nije ni{ta mawe odre en nego u slu~aju imenovawa za, na primer, domestika shola. 15 Pritome,netrebaizgubitiizvidadajepostojala odre enija i zvani~nija forma dodeqivawa ovla{}ewa stratega avtokratora, o ~emu svedo~e podaci iz ne{to ranijeg perioda, koji se nalaze u Istoriji Lava \akona: u dva navrata pisac govori o imenovawu Ni}ifora Foke za stratega avtokratora. Prvi put je to u~inio car Roman II (959 963) i Foka je tom prilikom (960) œizabran za stratega avtokratora u ratu protiv Kri}anaŒ (autokratora strathgon thj proj touj Krhtaj machj keceirotonhken). 16 Me- utim, drugi put je uz posredovawe patrijarha Polieukta progla{en za stratega avtokratora pred sinklitom i od strane sinklita (aneipein autokratora strathgon, i na drugom mestu: autokratora strathgon thj Asiaj touton anakhruxantej), ali se prethodno œstra{nim zakletvamaœ (orkoij frikwdestatoij) obavezao na vernost legitimnim naslednicima pokojnog Romana II, maloletnim carevima Vasiliju II i Konstantinu VIII (963). 17 Ipak, postojala je su{tinska razlika izme u kategorije zvani~nih i nezvani~nih funkcija, a ona se zasnivala na ~iwenici da su svakoj zvani~noj funkciji, odnosno wenom nosiocu pripadali odre eni pot~iweni funkcioneri. 18 Filotej je u klitorologionu koji je sastavio nabrojao 60 dostojanstava iz grupe axia dia logou, koja su dodeqivana tzv. kategoriji zvani~nika œs bradomœ (oi barbatoi); 19 oni su se nalazili na ~elu dr`avnog aparata u prestonici ili provinciji iprekowihjevladarregulisaocelokupnudr`avnu civilnu i vojnu upravu. 20 Iz tih funkcija je proizlazila vlast nad jasno odre- enim pot~iwenim funkcionerima, koji su, tako e, imali definisano mesto u slu`benoj hijerarhiji (te se, shodno tome, i oni navode u taktikonima). Jednostavnije re~eno, sastavni deo funkcije jednog tematskog stratega, kao i zapo- 14 Scyl. 320. 15 Pomenuta vanredna ovla{}ewa protovestijarije Lav dobio je radi gu{ewa pobune Varde Sklira (976 979); me utim, 977. pretrpeo je poraz u sukobu sa pobuwenikom i bio je zarobqen. Nakon toga, car je imenovao Vardu Foku za domestika shola istoka koji je, u tom svojstvu, œu carevo imeœ delio œpo~astiœ i œdobro~instvaœ onima koji su mu se pridru`ili, Scyl. 324 325. Wegova ovla{}ewa bila su, prema tome, sli~na ili ista kao ona, vanrednog karaktera, dodeqena Lavu. 16 Diac. 7. Prema drugim izvorima, rat za Krit vodio je kao domestik shola, Theoph. Cont. 473 481; Sym. Mag. 758 760. 17 Diac. 34. 18 Na tu razliku ukazuju tri sa~uvana taktikona 9 10. veka (TU, FK, TB), ali ne i ~etvrti Taktikon Eskorijala. 19 Kao {to je poznato, u Vizantiji su postojale dve kategorije zvani~nika: œqudi s bradomœ i oni bez brade, tj. evnusi. 20 Pored dostojanstava iz grupe axia dia logou, u Vizantiji su postojala i ona iz grupe axia dia brabeiwn koju su, ve}inom, predstavqale po~asne titule. Filotej je izdvojio i dostojanstava iz grupe axia dia logou koja su bila rezervisana za evnuhe, ali su neka od wih, vremenom, postala pristupa~na i zvani~nicima œs bradomœ, Oikonomides, Listes 101 103; 125 135; 282.
398 Bojana Krsmanovi} vednika tagmatskih jedinica, bili su du`nosti i ~inovi ni`ih, wima pot~iwenih oficira. Iz taktikona se, na primer, jasno vidi koji su oficiri bili pot~iweni strategu Anatolika, Armenijaka, ili koji predstavqaju {tab domestika shola, odnosno drungarija flote itd. 21 Takva jasno definisana i odre ena hijerarhijska razvrstanost ovla{}ewa koja su proisticala iz zvani~nih vojnih funkcija najvi{eg ranga (tematski stratezi i tagmatski zapovednici) nisu, me utim, proizlazila i iz vanrednih imenovawa. To, razume se, ne zna~i da jedan strateg avtokrator ili monostrateg nije imao svoje pot~iwene. Oni su pod svojim zapovedni{tvom imali vojne funkcionere poznate iz slu`benih rang-lista, ali je wihovo u~e{}e u pohodu zavisilo od trenutnih okolnosti, potreba i mogu}nosti. 22 Car i avtokrator Romeja: intervencije u domenu zvani~nog i nezvani~nog Budu}i da su sva imenovawa na po~asna i stvarna zvawa proizlazila iz careve voqe, razumqivo je da je vladar imao mogu}nost da interveni{e u slu- `benoj, odnosno zvani~noj rang-listi funkcionera (a uzima se da wu oli~avaju sa~uvani taktikoni 23 ), {to je, uostalom, u nekoliko navrata ekplicitno potvr- eno i od strane narativnih izvora. 24 Zbog toga je poredak uspostavqen me u vizantijskim dostojanstvima bio podlo`an promenama bilo tako {to su neka vremenom izgubila ili dobila na zna~aju, ili tako {to je vladar uvo ewem 21 Filotej je detaqno klasifikovao pot~iwene funkcionere koji pripadaju najvi{im vojnim i civilnim funkcionerima Carstva, Oikonomides, Listes 109 125. 22 U vreme kada se domestik shola afirmisao kao vrhovni zapovednik vojske u pohodu (v. daqe tekst), wegova komandna vlast protezala se i nad provincijskim, tematskim, a docnije i tagmatskim, jedinicima; u tom slu~aju, jednako kao i kod vanrednih imenovawa, pot~iweni provincijski oficiri domestika shola nisu bili definisani, jer je izbor trupa nad kojima je dobijao zapovedni{tvo tako e zavisio od trenutnih okolnosti. 23 Od ~etiri sa~uvane rang-liste vizantijskih dostojanstvenika, poverewe uliva jedino Filotejev klitorologion. Re~ je o dokumentu koji je doti~ni Filotej, ceremonijal majstor (artiklin) sastavio da bi svojim zbuwenim prijateqima objasnio po kom principu funkcioni{e slo- `eni dvorski ceremonijal, Oikonomides, Listes 81 85. [to se ti~e Taktikona Uspenskog, Bene{evi~a, a posebno Eskorijalskog veliko je pitawe u kojoj meri oni predstavqaju zvani~ne i dovr- {ene rang-liste. 24 O novoj tituli ili funkciji saznaje se iz taktikona ili pak tako {to ona po~ne da se spomiwe u narativnim izvorima; me utim, ponekad vizantijski pisci ekspliciraju koji je car ustanovio novu titulu/du`nost i ko je bio wen prvi nosilac, na osnovu ~ega se mo`e zakqu~iti i {iri kontekst koji je prethodio i sledio tom doga aju. Na primer, izvori spomiwu osnivawe dostojanstva vasileopatora, {to u prevodu zna~i œcarev otacœ: ovo dostojanstvo, koje je œsam smislioœ (autoj kainourghsaj to onoma), Lav VI dodelio je Stilijanu Zaucesu (888 889), Theoph. Cont. 701 (Sym. Mag.); 357; isti podatak donosi i Filotej, koji listu od 60 dostojanstava iz grupe axia dia logou zapo~iwe re~ima: Kai prwth men kai megisth h tou basileopatoroj para Leontoj tou filocristou hmwn basilewj ekfwnhqeisa axia, Oikonomides, Listes 101. O datovawu ustanovqewa dostojanstva v. V. Grumel, Chronologie des evenements du regne de Leon VI (886 912), EO 35 (1936) 36 41. Ili, Ni}ifor II Foka je, po dolasku na vlast, novostvoreno dostojanstvo proedra dodelio evnuhu Vasiliju Lakapinu, nagradiv{i ga tako za pomo} koju mu je pru`io prilikom preuzimawa Carstva, Scyl. 284.
Potencijal funkcije domestika shola (VIII X vek) 399 nove funkcije ili titule fakti~ki unosio izmene u do wegovog doba postoje- }em slu`benom hijerarhijskom redosledu o ~emu svedo~e sa~uvani taktikoni i razli~iti podaci koje oni donose. 25 Ako postoji mogu}nost da vladar fakti~ki interveni{e u slu`benoj, odnosno zvani~noj rang-listi funkcionera, onda se vredi zamisliti nad pitawem na koje na~ine careva voqa uti~e na funkcionisawe dr`avnog aparata u onom delu koji bi se samo, razume se, uslovno mogao determinisati kao nezvani~an. U tom smislu, dodeqivawe vojnih ovla{}ewa (a ovde je o tome re~) preko kategorije tzv. nezvani~nih ili vanrednih funkcija svakako predstavqa jedan od uo~qivijih na~ina na koji je vladar zaobilazio postoje}u zvani~nu hijerarhiju. Me utim, zanimqiviji su primeri wegovog, ne tako o~iglednog, me- {awa u ovla{}ewa ve} imenovanih funkcionera, koji se nalaze na du`nostima poznatim iz sa~uvanih taktikona. Na primer, car je imao mogu}nost da privremeno pridoda vojnu vlast (bez imenovawa na adekvatnu du`nost) dostojanstveniku ~ija funkcija uop{te ne pripada vojnim. U izvorima se u nekoliko navrata kao glavnokomanduju}i u pohodu spomiwe logotet droma, 26 funkcioner centralne administracije, ~ija su se ovla{}ewa, ukratko re~eno, odnosila na rukovo ewe po{tanskom slu`bom, koordinirawe nad diplomatskim aktivnostima, kao i na obaveze vezane za funcionisawe policijske slu`be. 27 Tako e, neretko se sa vojnom vla{}u vrhovnog zapovednika spomiwu i evnusi, ~ije funkcije pripadaju posebnoj kategoriji vezanoj za li~nu slu`bu kod vladara; ti evnusi-funkcioneri ne navode se u zvani~nim rang-listama jer predstavqaju careve li~ne pomo}nike anezvanice. Najreprezentativnija dostojanstva ove grupe su parakimomen na~elnik careve lo`nice, i protovestijarije, kome bi glavna briga trebalo da bude {ta }e, kako i kada car da obu~e. 28 U izvorima se kao predvodnici pohoda spomiwu evnusi iz carske palate, a da pri tome nije precizirano da li su uz vojna ovla{}ewa dobili i odgovaraju}e imenovawe na neku od vojnih funkcija. Dok iz ranije navedenog podatka o protovestijariju Lavu znamo da je dobio ovla{}ewa karakteristi~na za funkciju stratega avto- 25 Oikonomides, Listes 281 282. 26 Recimo, u vreme samostalne Irinine vlade (797 802), veliki uticaj imao je logotet droma, Stavrakije, koji je predvodio ekspediciju protiv Slovena, nastawenih u oblasti oko Soluna, severne Gr~ke i Peloponeza, Theoph. 456 457; cf. N. Oikonomides, A Note on the Campaign of Staurakios in the Peloponnese (783/4), ZRVI 38 (1999/2000) 61 66. U vreme maloletstva Mihaila III, pod regenstvom wegove majke Teodore (842 856), dr`avnim poslovima rukovodio je logotet droma Teoktist (ubijen 855), koji je, izme u ostalog, predvodio i jednu ekspediciju na Krit (843), kao i pohod protiv Arabqana u Kapadokiji (844), Vasiliev, Byzance et les Arabes 194 198. Tako e, logotet droma iz vremena Ni}ifora Foke, kuropalat Lav Foka, u~estvovao je, kao zapovednik jednog dela vojske, u pohodu protiv Tarsa, 965 (Scyl. 269). 27 Slikovito obja{wewe funkcije logoteta droma dao je Jovan Zonara: Ni}ifor II Foka je Jovanu Cimiskiju uskratio vojnu vlast i dao mu civilnu, odrediv{i ga za logoteta droma (thj stratiwtikhj archj pausaj auton eij politikhn metatiqhsi, logoqethn tou dromou proceirisamenoj), Zon. 516. Detaqnije o ovla{}ewima logoteta droma D. A. Miller, The Logothete of the Drome in the Middle Byzantine Period, Byz. 36/2 (1966) 438 470; R. Guilland, Les logothetes. Etudes sur l histoire administrative de l Empire byzantin, REB 29 (1971) 31 70; Oikonomides, Listes 311 312. 28 O funkcijama evnuha iz palate v. detaqnije Guilland, Recherches I, 198 241; Oikonomides, Listes 305 307.
400 Bojana Krsmanovi} kratora (mada, podse}am, ni u tom slu~aju nismo sasvim sigurni da li je usledilo zvani~no imenovawe ili je samo re~ o dodeli ovla{}ewa), u drugim primerima vojnih aktivnosti dostojanstvenika pomenute kategorije ne raspola`emo ni indicijama o eventualnoj prate}oj funkciji. Tako se parakimomen Vasilije Lakapin pojavquje u samostalnoj ulozi glavnokomaduju}eg u pohodu protiv Saif ad-daula (958), a izvor ga ozna~ava jednostavno kao patrikija i parakimomena; 29 kasnije, pod Jovanom I Cimiskijem (969 976), u~estvova}e u pohodu na Veliki Preslav 971, kao predvodnik jednog dela vojske, a izvori }e ga opet prepoznavati po tada{woj tituli proedra i funkciji parakimomena. 30 Razume se, mo`e biti da izvor pre}utkuje funkciju preko koje je u ovakvim i sli~nim slu~ajevima data vojna vlast, ali {ta ako takve funkcije nema, ve} je samo od vladara pridodata privremena vojna vlast? Nepodudarnost vlasti i funkcije Iako sumarno razmotreni, navedeni primeri pokazuju da treba razlikovati dodelu (vojnih) ovla{}ewa, tj. vlasti (arch, exousia), od imenovawa na odre enu (i adekvatnu vojnu) funkciju, zvani~nog ili nezvani~nog karaktera. Vizantijska praksa pokazuje u tom domenu veliki stepen fleksibilnosti, koja, kako je re~eno, proisti~e iz ~iwenice da dodeqivawe ovla{}ewa, po~asnih dostojanstava i funkcija zavisi od vladareve voqe. Otuda vojna vlast u brojnim slu~ajevima nije nu`no proisticala iz vojne funkcije, iako bi se takva podudarnost mogla smatrati uobi~ajenijom praksom. Kada je u pitawu vrhovna vojna komanda, mogu se razlu~iti bar tri na~ina koja su primewevana u wenom organizovawu: 1) dodela vojne vlasti preko kategorije tzv. zvani~nih vojnih funkcija; 2) dodela vanrednih vojnih ovla{}ewa (imenovawe za stratega avtokratora ili monostratega); 3) pridodavawe i vojne vlasti zvani~niku ~ija (zvani~na) funcija ne pripada kategoriji vojnih. Tako e, u okviru navedenih mogu}nosti vizantijska praksa pokazuje dodatnu raznovrsnost, koja je bila uslovqena razvojem odre enih funkcija, promenama u vojnoj organizaciji, kao i tuma~ewem ovla{}ewa koja proisti~u iz pojedinih vojnih du`nosti. Pomenuta raznovrsnost u na~inima organizacije vrhovne vojne komande su{tinski je proisticala iz wene osnovne karakteristike, a to je akumulativna vojna vlast. Jednostavno re~eno, bez akumulativne vojne vlasti nema ni govora o vrhovnoj vojnoj komandi. To je osnovni kriterijum na osnovu kojeg se jednoj funkciji ili ovla{}ewu pripisivao komandni 29 Teofanov Nastavqa~ jednostavno saop{tava da je Konstantin VII poslao patrikija i parakimomena Vasilija œsa ekspedicijom, velikom vojskom i mno{tvom naoru`awaœ, Theoph. Cont. 461. 30 Diac. 132; Scyl. 296.
Potencijal funkcije domestika shola (VIII X vek) 401 karakter, ili preciznije stepen komandne vlasti. Akumulativna vojna vlast ispoqavala se na vi{e na~ina, o ~emu postoje vrlo ilustrativni podaci u izvorima. Iako }e neki primeri biti razmatrani daqe u tekstu (pre svega oni koji se odnose na domestika shola), ovom prilikom bih se ukratko osvrnula na one koji pokazuju {ta se podrazumeva pod izrazom akumulativna vojna vlast i koji problemi iz wih proisti~u. Akumulativna vojna vlast mogla je biti zasnovana na komandovawu razli- ~itim rodovima vojske, te je u tom smislu ilustrativno obja{wewe koje Jovan Zonara daje za funkciju monostratega: pantwn twn ippikwn kai pezwn strateumatwn strathgon monwtaton. 31 Ili, mogla je podrazumevati komandnu vlast nad vojskama koje su poticale iz razli~itih oblasti ili tema. Ve} je spomenuta titulatura Ni}ifora Foke Starog, œmonostratega zapadnih tema, Trakije i Makedonije i Kefalonije, Langobardije i KalabrijeŒ, ~ija je vojna vlast regulisana vanrednom funkcijom monostratega. Mnogo su, me utim, zanimqiviji primeri akumulativne vlasti jednog tematskog stratega, koji govore o privremenom pro{irewu wegovih komandnih ovla{}ewa na vojske iz drugih tema, pri ~emu je wegova pro{irena vojna vlast, formalno gledano, i daqe po~ivala na funkciji stratega sasvim odre ene (jedne) teme. Ti primeri su raznovrsni, ali zbog ~este nepreciznosti izvora, izazivaju i mnogo nedoumica. 32 Objediwavawe komande nad tagmatskom i tematskom vojskom, tako e predstavqa vid akumulativne vojne vlasti (karakteristika koja se, kako }e se videti daqe iz teksta, pripisuje domestiku shola). Kritska ekspedicija koju je 960/961. predvodio Ni}ifor Foka, u svojstvu stratega avtokratora ili pak domestika shola, 33 pokazala je da se pod wegovom komandom nalazi pe{adija i kowica, tematska i tagmatska vojska sa svojim zapovednicima, ali i flota. Potencijal funkcije: primer domestika shola Tuma~ewe koliko funkcije (bilo zvani~ne bilo nezvani~ne) toliko i vlasti koja iz we proisti~e predstavqalo je posledicu vladareve odluke i we- 31 Zon. III, 235. 32 O akumulativnoj vlasti tematskog stratega bi}e vi{e re~i u ZRVI 44, ali ilustracije radi navela bih slu~aj imenovawa Stefana Maksentija koji je u vreme Vasilija I imenovan za œstratega vojski u LangobardijiŒ i poslat u ju`nu Italiju œsa Tra~anima i Makedoncima, odabranim Harsijanitima i Kapado~animaŒ (Theoph. Cont. 312; Scyl. 160; cf. Falkenhausen, Untersuchungen 74 75). Na prvi pogled pomislilo bi se da je Maksentije postavqen za stratega Langobardije i da su mu pritom dodate pomo}ne jedinice iz drugih tema; me utim, u vreme o kojem je re~ (882/3 885) nije postojala tema Langobardija, te je na ovom mestu re~ o naknadnoj interpretaciji wegove funkcije (v. Oikonomides, Listes 75 76; 351 352), koja je, tako e, na svoj na~in indikativna za problem akumulativne komandne vlasti tematskog stratega. 33 Prema jednim izvorima, Ni}ifor Foka predvodio je kritsku ekspediciju u svojstvu domestikashola(theoph. Cont. 473 481; Sym. Mag. 758 760), dok je prema Lavu \akonu bio strateg avtokrator u ratu protiv Kri}ana (Diac. 7).PremaDagron, Trate 153 i Cheynet, Phocas 313, Ni}ifor Foka predvodio je kritsku ekspediciju u svojstvu domestika shola zapada, a privremeno je bratu Lavu ostavio polo`aj domestika istoka.
402 Bojana Krsmanovi} govih intervencija u na~inu na koji }e biti regulisano funkcionisawe dr- `avnog aparata. U nemalom broju slu~ajeva mo`e se konstatovati da wegovom voqom tzv. zvani~ne funkcije iz kojih, za razliku od vanrednih, tj. nezvani~nih, ipak proizlaze tradicionalno definisana ovla{}ewa prerastaju svoj osnovni sadr`aj. Moglo bi se re}i da svaka od funkcija, navedenih u vizantijskim taktikonima, ima odre eni potencijal, koji u potpunosti mo`e biti ostvaren ukoliko se vladar za to pobrine, tako {to }e nekom zvani~niku dodeliti vi{e vlasti nego {to bi bilo uobi~ajeno za du`nost na kojoj se nalazi. Proces razvoja neke funcije mo`e se tuma~iti promenom wenog primarnog, odnosno prvobitnog sadr`aja: ukidawe ili ograni~avawe ovla{}ewa koja su iz we proisticala imalo je za posledicu da pojedine du`nosti vremenom prerastu u po~asna zvawa ({to je, u neku ruku, bila sudbina ako ne svih a ono ve}ine vizantijskih funkcija); s druge strane, izmena ili pro{irivawe ovla- {}ewa postepeno je vodilo slabqewu, odnosno ja~awu neke du`nosti u pogledu vlasti koju donosi. Na koji na~in se ispuwava potencijal neke funkcije sasvim dobro ilustruje primer domestika shola. Kako je domestik shola vremenom postao najreprezentativnija (zvani~na) du`nost vizantijske vojne hijerarhije, preko razvoja te funkcije mo`e se u dobrom delu pratiti i istorija institucije vrhovne komande u Carstvu. 34 Uperiodu od dva stole}a, koliko je proteklo od prvog pomena domestika shola kao nezavisnog oficira (767/8) do reforme vrhovne vojne komande, okon~ane pod Jovanom I Cimiskijem, koja je svoj odraz na{la u Taktikonu Eskorijala (971 975), mogu se izdvojiti ~etiri va`nije etape u razvoju funkcije domestika shola. I. Period prevlasti tematskih stratega Uslovno re~eno, prva etapa u razvoju funkcije domestika shola mo`e se pratiti od vlade Konstantina V (741 775) do dolaska na vlast amorijske dinastije (820). Gledano sa stanovi{ta organizacije vrhovne komande u Carstvu, taj period odlikuje prevlast tematskih stratega, a pre svega, stratega Anatolika, ~ija je presti`nost po~ivala na ~iwenici da se nalazio na ~elu teme koja je predstavqala zna~ajnu vojnu bazu velikog potencijala. 35 U svojoj najranijoj istoriji, stratezi ove teme nisu predvodili samo pohode na isto~noj granici, ve} su se me{ali i u dinasti~ke sukobe u Carstvu, koriste}i trupe koje su imali pod svo- 34 O poreklu funkcije i wenoj genezi v. J. B. Bury, The Imperial Administrative System in the Ninth Century, London 1911, 49 57; Guilland, Institutions I, 426 468; Ahrweiler, Administration 55 58; Oikonomides, Listes 329 330; Kuhn, Armee 73 92. 35 Strateg Anatolika posvedo~en je prvi put 669. godine; De Them. 60 63; 114 117 (Pertusi); up. Oikonomides, Listes 348. Prema De Cer. I, 696, u vreme Lava VI (886 912), stratezi Anatolika, Armenijaka i Trakesijanaca bili su najboqe pla}eni me u svojim kolegama (plata im je iznosila 40 funti zlata). O zna~aju stratega Anatolika za odbranu vizantijske isto~ne granice Dagron, Traite 241; za pregled istorije teme v. Vlisidu, Mikra Asia 69 111. O podacima vezanim za broj~anu vrednost tematskih vojski v. nap. 40.
Potencijal funkcije domestika shola (VIII X vek) 403 jom komandom i za sticawe carske vlasti. 36 Me utim, dru{tveni uticaj stratega Anatolika nije bio jednak u svim vremenima. Iako je wegov rang u vizantijskoj slu`benoj hijerarhiji, bar sude}i po sa~uvanim taktikonima 9 10. veka, bio nepromenqiv, 37 treba ipak re}i da se wegov zna~aj kao vojnog zapovednika mewao, te da je prednost koja mu je u zvani~nim rang-listama davana nad predstavnicima vojne hijerarhije vi{e bila izraz po{tovawa tradicije nego realnog stawa stvari. Mogu}e je da je kao tematski namesnik strateg Anatolika zadr`ao prvenstvo u odnosu na ostale svoje kolege, ali izvori su jasno pokazali da je vremenom izgubio prvobitnu prednost koju je imao u odnosu na domestika shola. Formalni pokazateq novog poretka uspostavqenog izme u te dve du`nosti razli~itog karaktera jednaje,naime,vojno-namesni~kaadrugakomandna bi}evezanzaredosled stupweva koji }e se prolaziti prilikom hijerarhijskog uzdizawa, dok }e se su{tinski odnositi na prirodu komandne vlasti pomenutih oficira. Prvi podatak o domestiku shola kao visokom i nezavisnom oficiru vizantijske vojske poti~e iz 767/8, iz vremena vlade Konstantina V (741 775), cara ikonoborca, predstavnika dinastije ~iji je rodona~elnik dospeo do prestola sa polo`aja stratega Anatolika. Sve do dolaska Amorijaca na vlast (820) podaci o aktivnostima domestika shola pokazuju da je re~ o uticajnim i uglednim li~nostima, bliskim vladaru i dvoru, ~ija se imena vezuju vi{e za unutra{we sukobe, verske i dinasti~ke, 38 nego za ratne pohode, u kojima dominantnu ulogu imaju tematski stratezi. Tako je, na primer, Konstantin V, na vest o arabqanskoj opsadi tvr ave Sike (770), naredio stratezima Anatolika, Vukelarija i Armenijaka, da im se suprotstave; 39 wegov sin Lav IV (775 780) mobilisao je 778. vojsku od 100 000 qudi, pod komandom stratega Trakesijanaca, Anatolika, Vukelarija, 36 Prema Vlisidu, Mikra Asia 69, 71 76, u periodu tzv. prve faze u istoriji teme Anatolika, koja po~iwe 669. godinom (spomen prvog stratega) a okon~ava se dolaskom na presto Mihaila II Amorijca (820 829), trojica stratega Anatolika uspela su da se domognu carske krune, Leontije (695 698), zahvaquju}i dvorskoj zaveri, dok su se Lav III (717 741) i Lav V Jermenin (813 820), direktno poslu`ili anatolskim trupama koje su imali pod svojom komandom. Me utim, za razliku od posledwe dvojice, Leontije je neposredno pre dolaska na vlast postavqen za stratega teme Helade, po{to je prethodno proveo tri godine u zatvoru (Theoph. 368). 37 U sve ~etiri spomenute rang-liste strateg Anatolika zadr`ao je prvenstvo ne samo u poretku tematskih namesnika ve} i u odnosu na nosioce vojno-komandnih funkcija. To je posebno interesantno u slu~aju TE, gde je strategu Anatolika data prednost u odnosu na pet najvi{ih komandnih funkcija (domestik istoka i zapada, stratopedarh istoka i zapada, i stratilat) i sedmorice funkcionera u rangu duke/katepana, Oikonomides, Listes 263. Tradicionalna prednost stratega Anatolika nije po~ivala samo na vojnom potencijalu koji je imala ova tema, ve} i na ~iwenici da su wene granice obuhvatale centralni deo Male Azije, teritoriju koja je bila od vitalnog interesa za Carstvo. 38 U vreme Konstantina V polo`aj domestika shola pripao je patrikiju Antoniju, koji se spomiwe kao carev pristalica u borbi protiv ikonofila (Theoph. 442). Neposredno pred svrgavawe i oslepqewe Konstantina VI (780 797) bio je aktivan patrikije i domestik shola Vardanije, kome je, uz komesa Opsikija, povereno hap{ewe Platona, igumana manastira Sakudiona (ibid. 470 471). U vreme Irine (797 802) spomiwe se kao patrikije i domestik shola Nikita, koji je podr`ao evnuha Aetija u sukobu sa logotetom droma, Stavrakijem, a kasnije se pridru`io pristalicama budu}eg cara Ni}ifora I (ibid. 474,476).Up.Guilland, Recherches I, 435 436; za dopunu prosopografske liste v. Kuhn, Armee 74. 39 Theoph. 445.
404 Bojana Krsmanovi} Armenijaka i Opsikija, i poslao je protiv Germanikeje u Siriji. 40 Izvor nije precizirao ko je u navedenim pohodima imao ulogu glavnokomanduju}eg, te ostaje otvoreno pitawe da li je u ovim i sli~nim slu~ajevima prednost davana nekom od tematskih stratega mo`da onom koji je prvi naveden? 41 Takva interpretacija omogu}ila bi da se jasnije defini{e komandna vlast tematskih stratega, koja je potencijalno imala privremeni akumulativni karakter. O u~e{}u domestika shola u ratnim pohodima svedo~i podatak iz vremena vlade Konstantina VI (780 797) i Irine: prema Teofanu, carica je, 781/2, poslala Antonija, œdomestika shola sa tagmamaœ (ton domestikon sun toij tagmasin) na Vani, ali se wegova uloga u pomenutim operacijama na istoku, koje su bile {ireg obima, svodila, izgleda, na sadejstvovawe sa tematskim stratezima (Trakesijanaca i Vukelarija) i drugim vojnim zapovednicima (me u kojima se spomiwu logotet droma Stavrakije i magistar Petar). 42 Me utim, treba skrenuti pa`wu da Teofan na ovom mestu navodi domestika shola kao zapovednika œtagmiœ, a ne, kako bi se o~ekivalo, tagme twn scolwn. U ne{to poznijem vremenu, upotreba mno`ine bila bi razumqiva, utoliko {to bi se dala objasniti ~iwenicom da se komandna vlast domestika shola, kao najuglednijeg prestoni~kog oficira, protezala po potrebi i na preostale tri prestoni~ke tagme. One su u izvorima ozna~avane izrazom ta basilika tagmata ili ta tessara basilika tagmata. 43 Wihovi zapovednici bili su domestik ekskubita, drungarije vigle (ili tou ariqmou) i domestik hikanata. Domestik ekskubita se pod tim imenom pojavquje 765, dakle pre pohoda koji je predvodio domestik shola Antonije; me utim, pomeni dvojice ostalih poti~u iz vremena posle 781/782: drungarije vigle (ili tou ariqmou) iz 791, a domestik hikanata povezan je sa tagmom koju je 809. osnovao Ni}ifor I (802 811). 44 Ukoliko Teofan (hroni~ar koji je `iveo u drugoj polovini 8. i po~etkom 9. veka 45 ) nije anticipirao situaciju uobi~ajenu za wegovo doba (da je domestik shola mogao pod svojim zapovedni{tvom imati ~etiri carske tagme), onda bi upotreba mno`ine u wegovoj Hronici ukazala na zakqu~ak da je Antonije u pohodu iz 781/782. imao komandu nad tagmom shola i tagmom ekskubita; odatle bi daqe sledilo da je komandna vlast domestika shola prema 40 Theoph. 451. Navedeni broj vojnika je, svakako, preteran. Prema W. Treadgold, Byzantine States Finances in the Eighth and Ninth Centuries, New York 1982, 107, oko 842. godine tema Anatolika raspolagala je sa 15 000 vojnika, Trakesijanaca 10 000, Vukelarija 8 000, Armenijaka 9 000, a Opsikija 6 000, {to ukupno iznosi 48 000 vojnika; cf. Cheynet, Effectifs 321. 41 R. J. Lilie, Die byzantinische Reaktion auf die Ausbreitung der Araber. Studien zur Strukturwandlung des byzantinischen Staates im 7. und 8. Jhd., Munchen 1976, 167, pretpostavqa da je 778. vrhovno zapovedni{tvo pripalo Mihailu Lahanodrakonu, tada{wem strategu Trakesijanaca; up. Vlisidu, Mikra Asia 207 i n. 46. 42 Theoph. 456. 43 Theoph. Cont. 15, 181; Scyl. 76. 44 Ina~e, svi prestoni~ki tagmatski zapovednici imali su svoje podre ene oficire, koji se spomiwu u sa~uvanim taktikonima, detaqnije Oikonomides, Listes 330 332. 45 Postoji mi{qewe da je Teofan priredio a ne napisao hroniku koja mu se pripisuje, C. Mango, Who wrote the Chronicle of Theophanes?, ZRVI 18 (1978) 9 17.
Potencijal funkcije domestika shola (VIII X vek) 405 potrebi pro{irivana i na druge dve prestoni~ke jedinice, koje su osnovane u me uvremenu. 46 Utoliko bi bila razumqivija velika razlika u rangu koji je domestik shola zauzimao u zvani~noj slu`benoj hijerarhiji u odnosu na svoje kolege zapovednike preostale tri prestoni~ke tagme: dok je zapovednik shola ustupao jedino pred strategom Anatolika, domestik ekskubita, drungarije vigle (ili tou ariqmou) i domestik hikanata imali su mnogo ni`e mesto i navo eni su u taktikonima tek nakon tematskih stratega; 47 izuzetak me u wima predstavqao je domestik ekskubita, koji je zauzimao ne{to vi{i polo- `aj od svojih kolega. 48 Dominaciju vojne vlasti tematskih stratega na svojevrstan na~in ilustruje podatak iz vremena Irinine vlade (797 802), koji se odnosi na poku{aj evnuha Aetija (801/802) da uspostavi kontrolu u dr`avi, tako {to je svog brata postavio za œmonostratega u Trakiji i MakedonijiŒ, dok je za sebe zadr`ao is- 46 Domestik shola imao je pod sobom prvobitno jednu tagmu twn scolwn. TeofanovNastavqa~ spomenu}e ta tessara basilika tagmata, koje su, uz tematske trupe, 863. bile pod komandom Petrone (Theoph. Cont. 181), ali u navedenom slu~aju, re~ je bila o ~etiri carigradske tagme: twn scolwn, twn exkoubitwn, tou ariqmou i twn ikanatwn. Od vremena Romana II, posle deobe funkcije domestika shola, obrazovane su i dve tagme shola istoka i zapada (v. daqe tekst). 47 Oikonomides, Listes 49 21, 51 4, 15,53 2 (TU); 101 18; 103 1, 6;139 6, 25, 31 (FK); 247 16, 249 12, 20 (TB). Isto je i u TE, s tom razlikom {to se pojavquju dva domestika ekskubita istoka i zapada, koji zauzimaju tradicionalno mesto (265 16 17), a zatim slede drungarije vigle i domestik hikanata, 269 29, 271 1. TE spomiwe jo{ jednog domestika ekskubita (271 18) naneobi~nomineposebno uglednom mestu, zbog ~ega je Ikonomidis pretpostavio da nije re~ o mehani~kom preno- {ewu podataka iz neke starije rang-liste, ve} da je polo`aj domestika ekskubita izdeqen na tri, od kojih je posledwi bio vezan za Carigrad (270 et n. 27). Me utim, dok su u TE registrovana dva topotirita shola istoka i zapada (273 6 7), za tagmu ekskubita bio je izgleda vezan samo jedan (273 23), kao {to je slu~aj i sa svim ostalim topotiritima tagmi. Ina~e, reforma prestoni~kih tagmatskih jedinica nije se svodila samo na tagmu shola i ekskubita, kako bi se to moglo zakqu~iti iz TE: iz Cimiskijevog doba sa~uvani su pe~ati Lava Sarakinopula, protospatarija i domestika hikanata zapada, koje izdava~ datuje u 971. godinu (Èordanov, Preslav n0168 174). Pored toga, u izvorima se spomiwe i domestik ekskubita Helade, aktivan u vreme Vasilija II (Sovetá i rasskazá Kekavmena. So~inenie vizantièskogo polkovodca XI veka, izd., prev., kom. G. G. Litavrin, Moskva 1972, 280; up. Ahrweiler, Administration 29, 31), za koga se pretpostavqa da je, u stvari, bio domestik ekskubita zapada ~ija je tagma bila stacionirana u Heladi (Catalogue of the Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art 1, Washington, D. C. 1991, p. 1). 48 Poredak uspostavqen izme u zapovednika prestoni~kih tagmi proisticao je iz broja vojnika koji su im stavqeni na raspolagawe; podaci iz 10. veka pokazuju da je domestik shola komandovao tagmom ~iji se broj vojnika kretao, po prora~unima, izme u 1 500 i 4 000 qudi; iza tagme shola dolazila je tagma ekskubita koja se 949. godine sastojala od 700 vojnika; mnogo mawe vojnika imala je tagma hikanata 456, dok o broj~anoj vrednosti tagme tou ariqmou nema podataka, detaqnije Cheynet, Effectifs 322. Domestik ekskubita je samo u TU dolazio nakon svih tematskih stratega, i tada se nalazio na jednom mestu iza carigradskog eparha (Oikonomides, Listes, 49 21); od FK pa do TE navo en je na jednom mestu ispred eparha grada; u FK on je sledio odmah iza 12 tema koje Filotej ubraja u isto~ne (Anatolika, Armenijaka, Trakesijanaca, Opsikija, Vukelarija, Kapadokije, Harsijanona, Koloneje, Paflagonije, Trakije, Makedonije i Haldije), a ispred onih koje pripadaju zapadu (spisak zapo~iwe temama Peloponez i Nikopoq), Oikonomides, Listes103 105. U TB wegov rang je promewen utoliko {to je u me uvremenu osnovano jo{ nekoliko tema na istoku. Te izmene su jo{ vi{e do{le do izra`aja u TE, ali, kako je re~eno, dvojicu domestika ekskubita (isto~nog i zapadnog) tradicionalno prati eparh grada.
406 Bojana Krsmanovi} to~neteme AnatolikaiOpsikija. 49 NijepoznatodalijeevnuhAetijepoku- {ao i da institucionalizuje svoju kontrolu nad pomenutim temama (od koji se anatolska izdvajala vojnom snagom, a izbor teme Opsikija verovatno je bio posledica wene geografske blizine prestonici), ali, ukoliko i jeste, to nije mogao u~initi preko funkcije domestika shola, jer su, prema Filoteju, funkcije domestika (uz eparha i kvestora) bile nedostupne evnusima. 50 Interesanto je, tako e, da je akumulativna vojna vlast wegovog brata nad dvema najva`nijim evropskim temama definisana terminom monostrateg, jednako kao u slu~aju Vardana Tur~ina, koji je, po jednom izvoru, na po~etku vlade Ni}ifora I postavqen za œmonostratega pet isto~nih temaœ (monostrathgon twn pente qematwn twn kata thn Anatolhn). 51 Vesti iz Teofanove hronike koje se odnose na vizantijsko-bugarski sukob iz 811. pokazuju da su se pod carevom komandom sabrale trupe iz Trakije ali i isto~nih tema, predvo ene tada{wom vojnom elitom, tematskim stratezima, me u kojima je eksplicitno naveden strateg Anatolika, kao i zapovednicima prestoni~kih tagmi, me u kojima je bio i domestik shola. 52 Indikativne su i aktivnosti patrikija Stefana, tada{weg domestika shola, 53 koji je posle katastrofe iz 811. poku{ao da ustoli~i Stavrakija, sina poginulog cara Ni}ifora I, i koji je potom podr`ao progla{ewe Mihaila I Rangabea (811 813). Radi precizirawa komandne vlasti domestika shola bitno je re}i da je, prema Teofanu, Stefan u tu svrhu okupio na Hipodromu œtagmatske jedinice. sa wihovim arhontimaœ (twn tagmatwn strateumata sunhgagen meta twn oikeiwn arcontwn). 54 Navedeni podaci bez sumwe prikazuju ovog funkcionera kao najuticajnijeg oficira prestoni~ke vojske. Ali, za afirmaciju domestika shola kao najvi{eg oficira vizantijske vojske bilo je potrebno da se on udaqi od dvora i prestonice i uputi u provinciju, na istok, jer je jedino tamo, u borbama sa Arabqanima, kao oficir sa najvi{om komandnom vla{}u mogao da potisne provincijske stratege i preuzme vo stvo u vojnoj hijerarhiji stavqaju}i i wih i tematske trupe pod svoje zapovedni{tvo. 49 Theoph. 475. Navedeni podatak je zanimqiv zato {to ukazuje da je potreba za deobom vojne komande postojala mnogo pre nego {to }e se to formalno ozvani~iti u vreme Romana II. 50 Oikonomides, Listes 135 9 10: Alla mhn kai ai allai pasai, osai kai toij barbatoij, prosginontai, plhn thj tou eparcou kai kuaistwroj kai domestikwn axiaj. Kadajeupitawudomestik shola, ovo pravilo bi}e pouzdano naru{eno od vremena Konstantina VIII. 51 Theoph. Cont. 6. Prema ve}ini izvora, me utim, Vardan Tur~in bio je 803. patrikije i strateg Anatolika: Theoph. 479; Georg. Monach. II, 772; G. Monachos-Muralt 673; Genes. 6. 52 Theoph. 491. Da je u pitawu bila ne samo vojna elita ve} i dr`avna, pokazuje spisak poginulih, me u kojima su bili brojni patrikiji, eparh Carigrada (naveden kao eparh patrikije), strateg Anatolika, brojni protospatariji i spatariji, arhonti tagmi, domestik ekskubita, drungarije vigle, strateg Trakije i mnogi œtematski arhontiœ sa svojim trupama. 53 Postoje podaci o izvesnom domestiku Petru, koji je u tom svojstvu u~estvovao u sukobu iz 811, ali se navodno spasao i `iveo kao monah naredne 42 godine, Guilland, Recherches I, 436; The Chronicle of Theophanes Confessor, transl. and comm. C. Mango, R. Scott, Oxford 1997, 658 n. 4. 54 Theoph. 492 493.
Potencijal funkcije domestika shola (VIII X vek) 407 II. Od prestoni~kog do provincijskog oficira Dominaciju tematskih vojski i wihovih zapovednika potvrdilo je uzdizawe namesnika anatolske teme, Lava Jermenina, koji je iskoristio svoje trupe radi preuzimawa vlasti u dr`avi. Vladavina Lava V (813 820) predstavqa posledwu etapu tzv. œherojske epoheœ u istoriji teme Anatolika. 55 Nakon wegovog ubistva, 820, na vlast su do{li Amorijci, ~ija su tri predstavnika svojom politikom otvorila put afirmaciji domestika shola. Dve uo~qivije karakteristike prate ustanovu vrhovne komande u doba Amorijaca: s jedne strane, u pitawu je su`avawe nadle`nosti provincijskih stratega, a sa druge insistirawe na centralizaciji vrhovne komande. Ve} tokom 8. veka razvoj tematskog sistema krenuo je u pravcu teritorijalne reorganizacije prvobitnih, tzv. Iraklijevih tema, i taj se proces nastavioiu9.stole}u. 56 Tako je do prve deobe teme Anatolika do{lo jo{ u vreme Lava III (717 741), kada je wen zapadni deo izdvojen u posebnu Trakesijsku tematsku jedinicu. 57 Deoba velikih i starih tema posebno je uzela maha pod Mihailom II Amorijcem (820 829). Ustanovqeno je da je ve}ina novih maloazijskih tema nastala posle gu{ewa ustanka Tome Slovena (821 823). 58 Udoba Mihailove vlade datuje se osnivawe tema Kapadokije (~ije su oblasti delom pripadali temi Anatolika a delom okrugu Armenijaka), 59 Optimata (koja je ranije potpadala pod granice teme Opsikija), 60 Haldije (od delova Armenijaka) 61 i Paflagonije 62 (obrazovana od oblasti Armenijaka i Vukelarija). Stvarawe mawih tematskih jedinica, svakako, treba posmatrati u {irem kontekstu geneze tematskog sistema, ali taj proces bio je, izvesno, izazvan i potrebom da se predstavnici centralne vlasti emancipuju od provincijskih namesnika; smawewe teritorijalnog obima tzv. Iraklijevih tema moralo je uticati na umawewe i ograni~avawe vlasti provincijskih stratega, 63 pre svega u vojnom domenu utoliko {to je na taj na~in smawivan i regrutni potencijal mati~nih tema. 55 Vlisidu, Mikra Asia 71. 56 U prvom talasu deoba je zahvatila Iraklijeve teme, a kasnije su se i ti, u posebne jedinice izdvajani delovi, delili na mawe; na primer, Konstantin V obrazovao je temu Vukelarija, izdvajawem isto~nih oblasti iz teme Opsikija, da bi pod Mihailom Amorijcem od oblasti Armenijaka i Vukelarija bio obrazovan okrug Paflagonija, T. Lungis, Mikra Asia 276 i n. 7. 57 Strateg Trakesijske teme posvedo~en je prvi put 741, De Them. 124 126 (Pertusi); Oikonomides, Listes 48 n. 24; 348; detaqnije v. Vlisidu, Mikra Asia 201 234. 58 O ustanku Tome Slovena i wegovim posledicama v. Lemerle, Thomas le Slave 255 297. 59 Strateg ove teme posvedo~en je prvi put 830, ali se smatra da je weno osnivawe palo u vreme posle gu{ewa pobune Tome Slovena, dakle posle 823, Oikonomides, Listes 348; detaqnije o problemu organizovawa kapadokijske teme v. St. Lambakis, Mikra Asia 259 274. 60 O temi Optimata, ~ije se osnivawe tako e datuje u vreme posle 823, v. T. Lungis, Mikra Asia 235 244. 61 A. Savidis, Mikra Asia 287 297. 62 T. Lungis, Mikra Asia 275 285. 63 Osnivawem teme Trakesion, Lav III obezbedio je da u relativnoj blizini prestonice ima na raspolagawu trupe, lojalnije i pouzdanije od onih koje su stacionirane u temi Opsikija, Vlisidu, Mikra Asia 205. Isto tako, podela Opsikija i stvarawe teme Vukelarija (prvi spomen
408 Bojana Krsmanovi} Dok je Mihailo II Amorijac svoju pa`wu usmerio na suzbijawe otpora u temi Anatolika 64 i ka administrativnoj reorganizaciji maloazijskih okruga, za vlade wegovog sina i naslednika Teofila (829 842) u~iweni su, po svoj prilici, prvi zna~ajniji koraci u pogledu reorganizacije vrhovne vojne komande, ~ija je pozadina bila vezana ne samo za ve} spomenute promene u tematskoj nego i za one koje pripadaju domenu vrhovne vojne organizacije. Vladu cara Teofila obele`io je poku{aj Vizantije da poboq{a svoje pozicije u odnosu prema Arabqanima. Gubitak Krita, potiskivawe sa Sicilije, 65 kao i intenzivirawe sukoba na isto~noj granici primorale su Teofila da preduzme konkretne mere u ciqu vojnog oja~avawa granice. Wemu se pripisuje stvarawe klisura na istoku (Harsijanon i Selevkija), 66 kao i reorganizacija pograni~nog pojasa prema Pontu. 67 Tako e,primetnojedazawegovevladedolazi do centralizacije vrhovne vojne komande. Kako pokazuju izvori, Teofil se vi{e oslawao na komandni nego na vojno-namesni~ki (provincijski) oficirski kadar, {to je imalo posledica i po polo`aj domestika shola. Zna~ajno je re}i da iz perioda wegove vlade poti~u i prvi formalni pokazateqi na osnovu kojih se mo`e zakqu~iti da je do{lo do promene u rangu izme u stratega Anatolika i domestika shola. U tom smislu indikativna je, pre svega, karijera ~uvenog Manojla Jermenina: 68 poznatojedajeonpostavqen 766), do koje je do{lo pod Konstantinom V, tuma~i se politi~kim razlozima, tj. kao posledica gra anskog rata koji je ovaj car vodio sa svojim {urakom Artavazdom, Ostrogorski, Istorija 166; detaqnije T. Lungis, Mikra Asia 163 200 (tema Opsikija); 245 257 (tema Vukelarija). 64 Izvori pokazuju da je postojalo nepoverewe izme u Mihaila Amorijca i vojske teme Anatolika, Theoph. Cont. 52; Genes. 23: o men Micahl para pantoj tou twn Anatolikwn srateumatoj etugcanen stughtoj. Nepoverewe je, svakako, bilo opravdano, s obzirom na to da se Mihailo na samom po~etku vlade suo~io sa ustankom Tome Slovena (821 823), koji je podr{ku na{ao pre svega u temi Anatolika (prema Theoph. Cont. 52, Toma je bio zapovednik federata i nalazio se u temi Anatolika), a onda i u drugim maloazijskim pokrajinama, tako da je car zadr`ao kontrolu jedino nad temama Armenijaka i Opsikija, detaqnije Lemerle, Thomas le Slave 291 297. 65 U vreme Mihaila II Amorijca, Vizantija je izgubila Krit (826 827), a od 826. Sicilija je postala meta Arabqana iz severne Afrike. Osvajawe Sicilije bilo je postepeno: 831. pao je Palermo, 878. Sirakuza administrativni centar Sicilije, i kona~no, padom Taormine 902. osvajawe je bilo zavr{eno, Helene Ahrweiler, Byzance et la mer. La marine de guerre la politique et les institutions maritimes de Byzance aux VIIe XVe siecles, Paris 1966, 39 40, 93 sq. 66 Ferluga, Ni`e jedinice 79 80; Mikra Asia (St. Lambakis) 299 300, prerastawe Harsijanona iz turme Armenijaka u klisuru datuje u period izme u 830 845. godinu. Teofilu se pripisuje i stvarawe klisure Kapadokija (Ostrogorski, Istorija 210 i n. 1; up. Ferluga, Ni`ejedinice 77, 82 83; idem, Clisure 13), ali napred je re~eno da se strateg ove teme spomiwe ve} 830. Strateg Kapadokije nije naveden u TU, ali Ikonomidis smatra da je re~ o oma{ci, Oikonomides, Listes 48 n. 24. Teofanov Nastavqa~ eksplicitno spomiwe stratega Kapadokije na samom po~etku vlade Teofila, 830, isto kao i 863, u vreme Mihaila III, Theoph. Cont. 120, 181. 67 Re~ je o osnivawu teme Herson (oko 833), Oikonomides, Listes 353. 68 Re~ je o vizantijskom vojskovo i koji, kako se izrazio Gregoar, predstavqa polulegendarnu i poluistorijsku li~nost. Nedoumice koje se odnose na karijeru i `ivot pomenutog Manojla posledice su postojawa dve tradicije koje se na wega odnose: po jednoj, Manojlo je umro pet dana posle bitke kod Dazimona 838, a po drugoj, koju predstavqaju Josif Genesije i Teofanov Nastavqa~, on je bio aktivan i u vreme Mihaila III. Gregoar je posvetio dve studije ovom problemu, i pokazao da je druga verzija o Manojlovom `ivotu nastala u 10. veku, te da su je sastavili monasi