СУ ПЛАНИНАРСКО СКИЈАШКО ДРУШТВО ПОШТАР НОВИ САД 21000 НОВИ САД, улица Народних хероја бр.2, Телефон: 021 4848-539 Телефон за контакт: 060 633-5124, Томислав Стаменић председник Телефон водич: 021 432-438, 064 236-9524, Боривоје Вељковић Е пошта: psdpostar@gmail.com Е-сајт: www.psdpostar.org.rs ПИБ:102676375, Жиро рачун:310-7748-55 НЛБ Континентал банка Н.Сад Кроз Свету Фрушку гору ЛАКИМ КОРАКОМ УПОЗНАЈТЕ СВЕТУ ФРУШКУ ГОРУ ПЕШИЦЕ Окупили смо се у недељу, 17. 03. 2019. године кренули око 07:15 часова, на паркингу испред зграде НИС-а на булевару Ослобођења у Н. Саду. Путовали смо сопственим превозом (аутомобилима). Старт пешачења био је око 07:50 часова из Черевића од католичке цркве (84 мнв). Черевић је исходишна тачка за пешачење ка Тестери, Андревљу, Осовљу, Орловцу и Црвеном чоту (539 м), највишем врху Фрушке горе. Било нас је 17. Синиша и Бора су поздравили присутне. Поделили флајере са описом данашњег пешачења, кратком биографијом Јована Грчића Миленка и са пар његових песама, за успомену. На огради цркве је ознака. Ту почиње ЦРНА СТАЗА број 21. Поред цркве улицама пролазимо кроз село. Убрзо излазимо из Черевића. Напустили смо стару трасу "црне стазе 21" која је водила кроз стару циглану. Сада је то приватни воћњак. Пред нама је благи успон ка коти Липа (220 мнв) и поново смо на старој траси "црне стазе 21". Панорамски поглед према северу. На другој обали Дунава виде се Бегеч и Футог. Према североистоку пружа се леп видик на Дунав. Дуж Черевићке обале река обилује спрудовима, острвцима и увалама. После уживања у погледу ка Дунаву настављамо ка коти 309м. Низ гребен Липска страна следи силазак на седло па успон ка коти 370м. Стижемо до ивице шуме. Прошли смо преко некадашње трасе старе теретне жичаре. Запажамо темељ носећег стуба од жичаре. У корпама се превозио кречњак из каменолома код Андевља до фабрике цемента у Беочину. Фабрика је почела са радом крајем 19. века. Данас је то модерна фабрика, једна од већих на Балкану. На стаблима поред којих улазимо у шуму угледали смо прве узнаке "црне стазе 21" од полазне тачке у Черевићу. Стаза води преко ливада. Ознаке су највероватније биле на посеченим стаблима. Настављамо широким путем кроз шуму према југу, ка Козјем брду (383м). страна: 1
Пауза за маренду и освежење. Неко се упутио ка каменолому где се налази полудраги камен (АХАТ). Стаза вијуга на исток па уз брдо на Равни брег (406м). На раскршћима пратимо ознаке. На коти настављамо стазом кратко на исток па према југоистоку равно до асфалтног пута. Идемо путем који из долине од Беочина води ка Црвеном чоту, десном банкином десетак минута према југу. На месту где црвена стаза, некада маратонска, прелази преко овог пута, настављамо десно према потоку. Црном стазом 21 и деоницом ове стазе стижемо, кратким успоном, за десетак минута на Осовље (422м). Објекат је напуштен и девастиран. Био је некада дом одмора радника НИС Рафинерија Нови Сад. Налази се у лепој боровој шуми. На тераси је инфо-табла на којој је мапа Фрушке горе са уцртаним стазама за пешачење, ауторско дело старог планинара Отта Јана. Дошли смо на крај црне стазе 21, после око 150 минута лаганог хода и препешачених око 9,800 км. На Осовљу пауза за оброк и освежење из ранца. Око 12 часова кренули смо ка Орловцу (500мнв). Стижемо до гребена којим се лево стазом стиже до Црвеног чота. Ми смо се упутили десно ка Орловцу где је инфо табла на (500мнв). Од ње се пружа према западу стрма падина ка потоку који са Добрим потоком чини изворишну челенку Черевићког потока. Види се конгломерат природних стеновитих громада. Именом, а и изгледом, стене асоцирају на станиште орлова. На њима ћете имати жељу да полетите. Немојте стрмо је. После 1,2 км стигли смо до "Орлових" стена које су измамиле дивљење и одушевљење код посетилаца који су први пут на овом локалитету. Уживали смо и снимали Орловац са свих страна. Задржали смо се до 13 часова. Доживљај са данашњег пешачења је изванредан захваљујући дивном сунчаном дану. Седиментне стене су јединствен призор на овој питомој ниској планини. Планини шума, ливада и пропланака. Предиван видик пружа се према западу и северозападу на непрегледне падине под шумом. Осврнули смо се ка истоку и угледали антену на Црвеном чоту (539м), највишем врху Фрушке горе. Од Орловца (према североистоку) низ гребен уследио је повратак стазом Фрушкогорске трансверзале па ка истоку према коти Исајловац (301м). Дрвосече су сахранили шуму. Све пањ до пања, балван до балвана. Сишли смо на "Зелену" стазу здравља која од Осовља води ка "жутој стази број 23"(Црвени чот - Тестера) и пресеца је ка долини Кестенова. БРАОН СТАЗОМ број 22 упутили смо се ка Черевићу. Са овог раскршћа силазимо ка Черевићком потоку. Левом и десном обалом Черевићког потока настављамо путем преко Катанских ливада. Излазимо на земљани пут поред њива и стижемо до првих кућа у Черевићу. Кроз Черевић асфалтном улицом стижемо до пута који из Черевића лево води ка Андревљу. После планираних око 180 минута хода и препешачених око 9 км стигли смо на крај (или почетак ако се иде у супротном смеру) браон стазе 22. Било је 16 часова. У Черевићу је 1980. гоидне отворен Завичајни музеј у коме је поред успомена на познате личности из Черевића, приказан и велики број експоната посвећен песнику Јовану Грчићу Миленку. Познатом као Фрушкогорски славуј. Завичајни музеј је затворен. Отвара се по најави. Ми смо се задржали у парку преко пута музеја поред споменика. Освежење нам је добро дошло уз заслужени одмор пре поласка за Нови Сад. Препешачили смо око 21 км. страна: 2
Повратак из Черевића уследио је према плану око 17 часова. Хвала свим учесницима на дивном дружењу. Ово лепо пешачење и дружење припремили су и организовали су Синиша Петров и Боривоје Вељковић. Поздравља вас Бора са стиховима Јована Грчића Миленка: Моје селанце Бела птица крај Дунава Раширила крила; Птица та је село моје, Што га чува вила. Добра вила, посестрима, Ту ме неговала; Неговала, миловала, - Вако јадовала: Мој побрате, бриго моја, Чело ми се мути; Тајна страва груд ми мори, Јер зло ти се слути: Младост твоја пропеваће, Ал са тужни гласи; Срећу твоју запљуснуће Живота таласи... Тек по каткад песма ће ти Срце да разгали; Но и њу ће много рушит, К о обалу вали... Птицо бела, село моје, Чуј шта рече вила; Ал не бој се, - шири само Твоја бела крила... Шири, шири, а Дунав ће Крила да ти штеди: Да ме с крили поутешиш Кад будем у беди... Не бој ми се... Не бој ми се, злато моје! Туде нико сада није, До славујак онај мали Што умилно песму вије. Гле, како је весео, душо! Чуј, весело како поје! Опеваће плет песама, Гледајући лице твоје. Не бој ми се, крине бели, Моје лепо љиљан-цвеће; Та славујак нашу тајну Ником, ником открит' неће. Ви'ш да су га већ занеле Твоје лепе очи црне Смета ли ти? севни оком, Сад ће с гране да посрне! страна: 3
Остаћемо тада сами До зориног белог дана; Та и ко би с' пре растао Од твојијех мед-усана! Ко је био Јован Грчић Миленко, ФРУШКОГОРСКИ СЛАВУЈ Потицао је из грчко-цинцарске, трговачке породице. Родио се 15. новембра 1846. године као најстарије дете Тодора и Ане Грчки. Презиме ће посрбити у Грчић, а имену ће, касније, додати име своје драге. Из родног Черевића песник одлази после завршене основне школе, негде око 1860. године. Даље школовање наставља у Петроварадину, у немачкој школи, затим у новосадској, па сегединској гимназији. Завршне разреде гимназије и малу матуру полаже у Пожуну. Стваралачку радозналост и полет почеће 1868. године да угрожавају и први озбиљнији знаци туберкулозе, чести боравци у болници, али и немаштина. Забринути су били његови Черевићани када им је у августу 1873. године дошао Миленко. Болест је узнапредовала и песник је покушавао да јој нађе лека у родном крају. Забринут је био и старешина манастира Беочин на обронцима Фрушке Горе Герман (Јовановић). Настојатељ беочинског манастира, лепо уређеног, смештеног између шуме и речице, понудио је Миленку да дође код њих, где је имао много боље услове за лечење него у свом дому. Наше наде, да ће песник оздравити у ман. Беочину, нису се испуниле, пише Грчићев савременик Чеда Милутиновић. Фрушкогорски славуј, Черевићанин Јован Грчић Миленко умро је 29. маја 1875. године у двадесет деветој години, а сахрањен је у порти беочинског манастира наредног дана. Много света скупило се на његовој сахрани, а песниково тело носили су до гроба његови пријатељи лекари, Јован Јовановић Змај, Илија Огњановић, Лазар Станојевић... На пешачење смо кренули од храма католичке цркве у Черевићу црном стазом број 21 страна: 4
страна: 5
страна: 6
страна: 7
страна: 8
страна: 9
страна: 10
страна: 11
страна: 12
Снимили: Душко Косјер, Светлана Радованчев Кандић, Боривоје Вељковић и Иван Живковић. Графичка обрада снимака и аутор мапе је Синиша Петров - Синпе Прилог припремио Боривоје Вељковић На Фејс бук профилу: СУ ПСД Поштар Нови Сад објавио Синиша Петров На сајту објавила Катарина Паљић страна: 13