Redakcija: dr Divna Vuksanovi}, dr Veselin Kljaji}, dr Rada Drezgi}, dr Vesna Miki}, dr Vladislava Gordi} Petkovi}, dr Angelina Milosavljevi}, dr Zoran Jevtovi}, dr Aleksandar Prnjat, dr Dragan ]alovi}, mr Gorana Petrovi}, Pe a Pivljanin (sekretar) Glavni urednik: dr Milanka Todi} Lepotom ~asopisa bavio se: Bole Miloradovi} Lektura i korektura: Dragana Martinovi} Priprema za {tampu: Svetozar Stanki} Izdava~: Zavod za prou~avanje kulturnog razvitka Odgovorni urednik: Aleksandar Lazarevi} Redakcija ~asopisa Kultura, Beograd, Rige od Fere 4, tel. 2187-637 E-mail: kultura@zaprokul.org.rs Web site: www.zaprokul.org.rs ^asopis izlazi ~etiri broja godi{nje Svi tekstovi u ~asopisu se recenziraju Pretplate slati na adresu: Zavod za prou~avanje kulturnog razvitka, Rige od Fere 4, ra~un 840-713668-11 s naznakom Za ~asopis Kultura KULTURA Review for the Theory and Sociology of Culture and for the Cultural Policy (Editor in Chief dr Milanka Todi}), Beograd, Rige od Fere 4, tel. (+ 381 11) 2637 565 Published quarterly by Zavod za prou~avanje kulturnog razvitka (Center for Study in Cultural Development), Beograd, Rige od Fere 4 [tampa: FOTO FUTURA, Beograd, Beogradskog bataljona 3, Tira`: 500 [tampanje zavr{eno: juna 2009. ISSN 0023-5164 UDK 316.7 [tampanje ovog broja Kulture pomoglo je Ministarstvo kulture Republike Srbije
KULTURNI IDENTITETI GRADOVA Priredila dr Divna Vuksanovi} Ratko Bo`ovi} GRAD I KULTURA 11 Milena Dragi}evi}-[e{i} KULTURA U FUNKCIJI RAZVOJA GRADA KULTURNI KAPITAL I INTEGRATIVNA KULTURNA POLITIKA 20 Branimir Stojkovi} GRAD KAO OKVIR ZAVI^AJNOG IDENTITETA 41 Gi-Ernest Debor UVOD U KRITIKU URBANE GEOGRAFIJE 54 Slavica Radi{i} POSTINDUSTRIJSKI GRAD I KULTURNA POLITIKA 59 Bojana Bursa} PRIKAZ TEORIJSKIH MODELA U DEFINISANJU IDENTITETA GRADA STUDIJA SLU^AJA GRADA BEOGRADA 78 5
SADR@AJ Ana Vasiljevi} KREIRANJE IDENTITETA, BRENDIRANJE GRADA 104 Ljiljana Roga~ KULTURNA DIJAGNOSTIKA IDENTITETA I IMID@A SRBIJE U EVROPSKOM KONTEKSTU 120 Jana Stefanova ON PUBLIC SPACE AND ARTISTIC INTERVENTIONS 141 Gorana Petrovi} BEOGRAD FESTIVAL U FUNKCIJI OBLIKOVANJA IMID@A BEOGRADA 158 Ana Jovanov ULOGA FESTIVALA EXIT U RAZVOJU IDENTITETA NOVOG SADA 180 Sarita Vujkovi} BANJALU^KI GRADSKI PARK MULTIFUNKCIONALNI PROSTOR GRADSKOG IDENTITETA 193 Ljiljana Rado{evi} ANGULEM OD SREDNJOVEKOVNOG GRADA DO PRESTONICE STRIPA 201 Aleksandra \uri~i} GRAD KAO PI[^EV IDENTITET 228 Slobodan Vladu{i} DU^I]EV I CRNJANSKOV PARIZ 237 Igor Cvijanovi} NOVAC, LONDONSKA POLJA, INFORMACIJA GRAD U ROMANIMA MARTINA EJMISA 254 6
SADR@AJ ISTRA@IVANJE Bojana Bursa} ISTRA@IVANJE IDENTITETA BEOGRADA 273 OSVRTI Tanja Manojlovi} BU\ENJE 295 PRIKAZI Zoran Jevtovi} MUZEJSKI MARKETING KAO DEO SVAKODNEVICE 303 Dragan ]alovi} DESET GODINA MULTIMEDIE 308 Ljubica ]orovi} DUBRAVKA STOJANOVI]: URBANIZACIJA I EVROPEIZACIJA BEOGRADA 1890-1914 312 Tijana \uri~i} INTIMNA BOEMIJA U DO@IVLJAJU @ELJKA LU^I]A 317 SUMMARY 325 RADOVI ZA ^ASOPIS KULTURA UPUTSTVO 339 7
RATKO BO@OVI] UDK 316.334.56 316.72:711.42.01 Apstrakt: U tekstu se tretira pitanje grada kao kulturolo{kog fenomena. Zastupljene su relevantne teorije gradova, kako doma}ih tako i stranih autora, u kontekstu promi{ljanja grada u rasponu od njegove smrti, ru{evina i laganog odumiranja, pa sve do utopijskih vizija grada kao organa ljubavi. Ovim radom je, tako e, pokrenuta dilema u vezi utvr ivanja temeljnih vrednosti grada, a koja se ti~e analize protivprirodnog, urbanog tehnookru`enja, s jedne strane, i gra ana i njihovih egzistencijalnih, ludi~kih i kreativnih potreba, s druge strane. Otu enost i usamljenost, nasuprot ose}anju topline, pripadnosti i bliskosti s gradom i nadalje predstavljaju izazove kako savremenog grada, tako i sveta kulture, kao i njemu imanentnog razvoja novih urbanih prostora i fenomena. Klju~ne re~i: grad, kultura, civilizacija, ru{evine, kreativnost Key words: city, culture, civilization, ruins, creativity Ka`e se da gradovi kvadratnih i re{etkastih planova (na primer Los An eles) izazivaju duboku mu~ninu, vre aju u nama sinesteti~ko ose}anje grada, koje zahteva da svako jezgro grada ima sredi{te u koje odlazimo i iz kojeg se vra}amo. Savr{eno mesto o kojem sanjarimo i na koje se usmeravamo ili odlazimo, re~ju, u kojem pronalazimo samog sebe. Rolan Bart U usponu civilizacije grada te{ko mo`e da se izbegne proces stagnacije kulture. Osnovni uzrok propadanja kulture, ozbiljan simptom njenog raspadanja, Volter vidi u postojanju gigantskih gradova. U tim gradovima, smatra on, vodi se nomadski `ivot i parazitska egzistencija, `ivot li{en pro{losti i budu}nosti. [pengler je, zato, protiv grada koji ne zna gde ide i {ta se s njim zbiva. Novi d`inovski grad dru{tveno je neusmeren, haoti~an, ru`an, bez kompasa. U njegovoj izgubljenoj ravnote`i vi{e je nepo`eljnog nego `eljenog, vi{e je izve{ta~enog nego prirodnog. Re~eno je 11
RATKO BO@OVI] da takav grad, u stvari, seje seme sopstvenog uni- {tenja i klice uni{tenja kulture kao umnog zbivanja u ~oveku. Poznato je da su pored [penglera, i Didro, Ruso i Herder ukazivali na kontrast izme u prirodnog, organskog, kreativnog, stvorenog na jednoj strani, i ve{ta~kog, mehani~kog i stereotipnog, nastalog kao antiteza, na drugoj strani. Suo~en s nejasnim predstavama o gradu, gradski ~ovek uspostavlja emocionalne i misaone odnose s izopa~enim oblicima grada uz ose}anje bespomo}nosti i aktivizam kontrakulturnog pona{anja. Pored dobrih strana gradskog ambijenta, prate ga neprilike svakodnevlja u kome je te{ko izbe}i nelagodu, nervozu, teskobu, apatiju i strah. U na{oj stvarnosti, u kojoj nisu bile savladane sile destrukcije u novijoj istoriji, do{lo je do uni{tavanja gradova. To je podstaklo Bogdana Bogdanovi}a da 1994. godine napi{e knjigu Grad i smrt. Nastao pod utiskom ru{ila{tva, ovaj spis je nepotkupljivo svedo- ~enje o ubijanju gradova, najosjetljivijih ta~aka i civilizacije i kulture. A kada je rukopis bio dovr{en, zbilo se ru{enje Starog mosta u Mostaru. To je autora navelo da dopi{e Epilog ili epitaf, u kojem poja{njava razliku izme u razorenog i ubijenog grada. Bogdanovi}ev epitaf, posve}en mostarskom zdanju, paradigmati~an je za pri~u o ubijanju gradova: Vitka kamena senka, replika duge nebeske, remek-delo Mimara Hajrudina, jedna od najlep{ih i najplemenitijih arhitektonskih alegorija, oti{la je na dno reke. Iz grada ro enog u znaku mosta, i{~upana je njegova prva i poslednja re~ i njegova je smrt, bojim se, neopoziva. Jo{ u svom ~uvenom spisu Gradoslovar, Bogdanovi} je razmatrao iskustva urbanog i antiurbanog kroz istoriju. Tu on podse}a na gradoru{ila~ke pokli~e u najranijim spevovima i svetim knjigama, a posebno u Ilijadi. Govori o besu starozavetnih proroka iode- struktivnoj energiji na{ih predaka, da bi do{ao do zaklju~ka da se iza toga skriva strah od grada, strah od nepoznate pojave i od imanentne magijske snage. Prezir, strah i nelagoda, u osnovi su eksplozije gradoru{ila~ke energije i neukrotive snage divlja{tva. Bogdanovi} ne zaboravlja ni lep{e dane gradova, kada su oni odisali celovito{}u i jednostavno{}u. On pi{e: U najboljim danima svog `ivotnog romana grad je bio vrlo pou~na igra~ka, {areni analogon, mali, svima dostupan model velikog, nedostupnog, savr{eno izma- {tanog sveta. Danas, po{to je ionako sve ispreturano, ta je igra~ka, bez imalo gri`e, jednostavno polom- 12
RATKO BO@OVI] ljena. To se moglo dogoditi u civilizaciji u kojoj su pragmatske strukture tehnokratskog sveta i ekstremnog neoliberalnog tr`i{ta postale neosetljive prema vrednostima ~ovekove individualne samorealizacije. U vreme dominacije funkcionalisti~kog urbanizma, ideja Suzane Langer o tome da bi ~itav milje trebalo u~initi vidljivim, postala je bezizgledna. Uba- ~en u ravnodu{ni lavirint grada, savremenik gotovo i da ne vidi i ne razaznaje {ta se s njim zbiva; on ne zna {ta se s njim doga a, jer te{ko razgrani~ava deo od celine, stvarnost od privida, racionalno od iracionalnog, istinu od zablude, nametnuto od izabranog. Njegova percepcija gradskog ambijenta oskudna je i ograni~ena, puna iluzija, zatamnjenih iskustava i svakojakih nelagoda. U takvom ko{maru, koji prati ose- }anje nemo}i i fatalnosti, ~ovek je nesposoban da vidi kako valja i da plodotvorno ma{ta. [to je najgore, on ne uspeva da uspostavi ravnote`u izme u sebe i sveta. Svoje bivstvovanje zato i do`ivljava kao usud, kao nametnutu igru na ~ije ishode ne mo`e da uti~e. Tamo gde ljudi ne umeju da se igraju gradova, tamo ne umeju ni da misle svoje gradove i svoje prostore. Tamo se ni pravi grad nikada ne}e dogoditi, poru~uje Bogdan Bogdanovi}. Bez nesputane i kreativne igre, nemogu}e je sti}i do osmi{ljene urbane strategije i do kulture svakodnevlja kao ma{tovitog `ivotnog stila. Savremeni grad, koji je pritisnut rutinskim obrascima egzistencije i haoti~nom fragmentacijom, pokazuje se gotovo neprijateljski prema svetu igre i njenim raznovrsnim stvarala~kim mogu}nostima. A bez tog sveta, budimo sigurni, izosta}e i modernost urbaniteta i Virtova ideja o urbanizmu kao na~inu `ivota, izosta}e pluralizam i sloboda u kulturi kao deo nastojanja da se `ivi stvarala~ki, pesni~ki, spontano, da ~ovek bude to {to jeste. Zanimljivo je da je Bogdanovi} anticipirao dolaze}u smrt gradova. Kada je 1977. godine otpo~eo projektovanje spomen-kompleksa na Dudiku, u Vukovaru, na mestu gde su usta{e u Drugom svetskom ratu satirale Srbe, zabele`eni su njegovi crte`i, skice, kasnije i objavljeni, na kojima je izbila vizija o katastrofi Vukovara. Urbanolo{ka ma{ta se, na`alost, potvrdila. Zato se Bogdanovi}u i u~inilo da je pisanje ove knjige samo de{ifrovanje mu~nih snova. Graditelju svakako nije bilo lako da podnese razaranje Vukovara, Mostara i Sarajeva, utoliko pre {to ih je smatrao svojim paralelnim zavi~ajima. Bogdanovi} isti~e da 13
RATKO BO@OVI] mogu}nosti razumevanja grada, pa i ljubavi prema njemu, opstaju u reverzibilnim odnosima, jer volimo ono {to razumemo, a pla{imo se onoga {to ne razumemo. Zato se on i pita o razumnom entitetu grada i njegovoj personalnosti. Valjda i zbog toga toliko insistira na neometanoj komunikaciji i kulturi, a ne na tehnosociolo{kim stereotipijama i hladnom tehni~kom svetu koji je u saglasnosti sa sterilnim na~inom `ivljenja. Bogdan Bogdanovi} pokazuje da su sporne civilizacijske pretpostavke u kojima opstaje savremeni grad. Nude}i rutinske obrasce egzistencije, grad se pokazao neprijateljski prema svetu igre i prema ~itavom podru~ju kreativnosti. Bogdanovi} upozorava da se ve} vi{e stotina godina, ~ak ni etimolo{ki ne razdvajaju pojmovi grad i civilizacija. Zato on smatra da su razaranja gradova u poslednjem ratu na Balkanu dovela u pitanje najvi{e vrednosti civilizacije i postojanja. Ugledni neimar tvrdi da se u svakom trenutku istorije, u svakoj kulturi, u svakom ~oveku, neprekidno vodi borba izme u gradoljublja i gradoomraze. Zapa`a da je ovde na delu, kao manifestno siled`ijstvo, ritualno ubijanje gradova. Ka`e i to da se gradovi ne ru{e samo spolja i fizi~ki, ve} se mogu razarati iznutra i duhovno. Ta pri~a se u nas uveliko dogodila. A kada gradovi ne umiru prirodnom smr}u, u njima je najvi{e ugro`en i `ivot ljudi i sloboda duha. Sna`an podsticaj za svoja urbanisti~ka istra`ivanja na- {ao je Ljubinko Pu{i} u idejama Bogdana Bogdanovi}a o neophodnosti u~enja zaboravljene ve{tine ~itanja gradova, majstorije koja je zabataljena. Ne tako davno, 1995. godine, objavljena je njegova studija ^itanje grada. U stvari, ovo delo je prirodni nastavak njegove knjige Grad: znaci vremena (1991) u kojoj su pra}ene slo`ene metamorfoze grada kroz vekove. U delu ^itanje grada, uz pomo} urbanosociolo{kog metoda, na analiti~kim primerima, Pu{i} razmatra me uzavisnost duha i materije u razvoju gradske civilizacije. Sre}na je okolnost {to je ovaj autor, kao urbanista i urbani sociolog, posmatrao grad s vi{e strana i {to je nastojao da pribli`i naj~e{}e udaljena, urbanolo{ka i sociolo{ka saznanja. Tako je stvorio preduslove za prodor ka sintezi, ka celovitom vi enju gradske civilizacije. Bez ambicije da bude veliki sintetizator, on je pokazao delotvornost pribli`avanja dveju posebnih nauka i necelishodnost njihove opre~nosti, dualnosti njihovih metoda. Autor je po{ao od stanovi{ta da je 14
RATKO BO@OVI] neophodno gradotvornost misliti kao sinteti~ku vezu duha i materije. Njegovo je osnovno teorijsko upori- {te: grad se prepoznaje na kontekstualnoj ravni, ~ita se kontekstualno. Zato u knjizi ^itanje grada pi{e: Razumeti grad zna~i razumeti njegovu kontekstualnu stvarnost. Pro~itati zna~i razumeti a ~itati tek biti na tragu; dobrom ili lo{em, zavisi od sposobnosti da se izbegnu zamke vulgarizacije konteksta i njegovog svo enja isklju~ivo na materijalno morfolo{ke dimenzije. Ta zamka, uostalom, ne{to je {to svakodnevno zarobljava misao, duh i kreaciju onih {to se gradom bave. Modernitet graditeljskog pluralizma, zato, nije mogu} bez povezanosti duha i materije, bez njihovog identiteta. To je i razlog {to bi se u alternativnim modelima gradogradnje pro`imale civilizacija i kultura, {to bi se pribli`ile dru{tvene, tehni- ~ke, eti~ke i estetske vrednosti. Pu{i} se o~igledno trudio da sagradi mostove izme u urbanolo{kog i sociolo{kog iskustva, da uspostavi dijalog izme u sociologa i urbanista. Me u na{im autorima koji su tragali za prirodom savremene gradske civilizacije, posebno mesto pripada arhitekti Ranku Radovi}u. Od pojave njegove knjige @ivi prostor, 1979, na{oj javnosti postalo je jasno da je on jedan od najpouzdanijih i najinventivnijih tuma~a arhitekture i urbanizma. To potvr uje i njegovo delo Vrt ili kavez, objavljeno 1995. godine. Nesloboda u kavezu asocira na ve{ta~ki uspostavljen poredak i anahronu skalu vrednosti. Vrt se pojavljuje kao oaza slobode koja opori~e sveprisutnu nu`nost. Umesto velikog zatvora za uhva}ene `ivotinje treba zoo park videti kao veliko kulturno sredi{te prirode. U eseju Soba kuma Savelji}a, Radovi} pi{e: Njegova je soba prostrana, bez mnogo name{taja, bez ukrasa i bez suvi{nosti. Sve je tu u skladu i jednostavnosti. Kakav ~ovekov `ivot, takva i njegova ku}a. U autorovim preokupacijama o odnosu moderne arhitekture i tradicije, pitanja o kontinuitetu i diskontinuitetu izbila su u prvi plan. Radovi} je nesklon ru{enju. On je za to da ostane sve {to vredi i {to mo`e da opstane kao vrednost. I kada visoko vrednuje narodnu arhitekturu, a naro~ito vezu izme u ku}e i `ivota, kod njega nema nostalgije za pro{lim vremenima, ve} `udnja za ulju enim stani{tima koja ne bi bila skladi{ta name{taja i skladi{ta ta{tine. Na{ arhitekta koji respektuje i narodnu ku}u i narodnu estetiku, i to utoliko vi{e ukoliko aktualizuju snagu iskonskog i arhai~na ume}a, pokazuje kako savremenik, u urba- 15
RATKO BO@OVI] nim kavezima, te{ko podnosi sva u s prirodom, utoliko pre {to je uveliko poreme}ena ravnote`a izme u ~ovekovog ve{ta~kog i prirodnog okru`enja. U traganju za identitetom prostora grada i zapostavljenim urbanim vrednostima, Radovi} smi{lja strategiju povratka trgu kao sredi{tu gradskog zajedni{tva. On smatra da je trg tradicionalni element urbanog kodiranja, iskonski motiv svake gradske, pa i {ire, naseljske istorije, prostor najvi{ih socijalnih ideala i pregnu}a, prostor jednovremeno funkcionalan i metafori- ~an, centralan i pamtljiv, neka vrsta stvarne pozornice za najlep{i i najve}i oblik predstavljanja stvarno postojanje. Ponovo se postavlja pitanje: kako misliti gradski prostor, gradski pejza` i estetske vrednosti? Metropolis je u stilu ukletog paviljonizma, ka`e Radovi}. Zato se on i zala`e za ostvarivanje ideje o pitomom gradu koji bi ~ovekomernijim `ivotnim ritmom umakao obezli~enom gigantizmu. A kada pi{e o Frenku Lojdu Rajtu, navodi njegovu va`nu misao: Svaki veliki arhitekta je u svojoj biti veliki pesnik. Radovi}u je o~igledno veoma blisko ovo stanovi{te. Ono je u punoj saglasnosti s njegovim uverenjem o vrednostima urbaniteta. To {to urbana morfologija priziva u pomo} identitet mesta, nije ni{ta neobi~no. Dugogodi{nje iskustvo pokazalo je da se nestankom mesta vidokrug urbanog obezli~io. Funkcionalizam, koji je okrivljen i za nestanak mesta, mo`e istovremeno da se smatra krivim {to je iz gradske sredine izostala estetska dimenzija i semanti~ki sadr`aj. Ako se previdi struktura mesta i ako izostane adekvatan odnos prema prirodi, ako se apsolutizuje racionalnost i korisnost, onda se ozbiljno dovodi u pitanje semantizovanje prostornog konteksta. Identitet mesta aktivno sudeluje u stvaranju ~ovekovog identiteta. Tu bi trebalo tra`iti mogu}nosti i za poetiku susreta i za kreativno usamljivanje u dokolici. Moderni urbanitet nezamisliv je bez razvijene urbane kulture, bez kulture svakodnevnog `ivota i slobodnog gra anina, koji bi, po prirodi stvari, sebe smatrao saodgovornim za sve {to se s gradom zbiva. Gra anin, su{tinski, naj~e{}e ostaje izvan sudelovanja, pasivan i nezainteresovan. Iz dana- {nje perspektive, njega je te{ko i zamisliti kao graditelja slobodne gradske egzistencije. Sve se ovo komplikuje ako je ta~no Lefevrovo mi{ljenje da ljudi koji stvaraju nove gradove ~esto ne znaju mnogo, a nekada gotovo ni{ta, o dru{tvenom vremenu i dru{tvenom prostoru. To zna~i da je graditeljstvo ostalo u 16
RATKO BO@OVI] zamkama neadekvatnog kori{}enja ljudskog i dru{tvenog prostora, ~ovekovog i dru{tvenog vremena. Ovaj autor, kao deo strategije i koncepcije urbanog vidi ~ovekovo ponovno prisvajanje vremensko prostornih uslova gradske egzistencije i aktivno sudelovanje u stvaranju gradske sredine. A Lefevrove zamisli o ludi~kom gradu u kome bi se ostvarivala neposrednost, neo~ekivanost, tajanstvenost i magi~nost igre deluju kao posve neizvesna utopija. Na{i gradovi, po svojim civilizacijskim pretpostavkama, veoma su udaljeni od modela budu}eg, kodiranog grada koji bi morao da bude prekriven mre`om znakova, signala i medija. Tu je prisutna ideja savremenih graditelja da arhitektura mora sve vi{e da bude u mentalnom svojstvu, da mora da ozna~ava, da se vi{e obra}a duhu nego oku. Simboli, znakovi, ukrasi, humor, igra, ironija, obnova, tradicija i stil samo su deo ma{tovitog arhitektonskog repertoara. I ovoj novoj arhitektonskoj dinamici, identitet mesta aktivno sudeluje u dostizanju ~ovekovog identiteta. [ta je sve sadr`ano u vidljivim i nevidljivim vezama izme u ~oveka i geniusa loci te{ko je re}i. Svakako, tu je sadr- `ana mogu}nost za jednu vi{u prisutnost i bliskost s pro`ivljenim mestom. Tu bi trebalo tra`iti mogu}nosti i za poetiku susreta, ali i za strategiju gradogradnje u kojoj bi se pribli`ile dru{tvene, tehni~ke, eti~ke i estetske vrednosti. Bez estetskih vrednosti nema ni modernog ni postmodernog graditeljstva. Jo{ 1925. godine, Pol Valeri je pisao: Zar nisi primetio, dok si {etao ovim gradom, da su me u zgradama koje u njemu postoje neke neme, druge govore, a opet neke druge, koje su najre e, pevaju. Otuda je i razumljivo {to su i teoreti~ari postmoderne zainteresovani za karakter urbanog i njegovog preispitivanja sa stanovi{ta lepog i ru`nog, ali ne previ aju}i ni ono {to je ve} bilo kao tradicija. Ve} du`e vremena, na{i gradovi su uru{avani i spolja i iznutra. Tako su oni, zbog `estokog ubrzanja istorije i izglobljenosti iz civilizacijskih zbivanja, optere}eni dodatnim nevoljama. U vreme sankcija i sveop{te oskudice struje, mrak je ~esto prekrivao na{e gradove. On je postajao metafora civilizacijske zapu- {tenosti i nasilnog iskakanja iz civilizovanih tokova. To je situacija kada se gradsko stani{te pojavljuje kao anti grad, koji je postao paradigmati~an za procese anomije i zastarevanja, za gradoru{ila~ke i antiurbane poreme}aje. U gradskim sredinama udomio se fol- 17
RATKO BO@OVI] klorni duh i neoruralni primitivizam. Esteti~ar Dragutin Gostu{ki iznenadio se enormnim uni`avanjem skale vrednosti, a naro~ito tendencijom da gradska mlade` pada u zagrljaj primitivne muzike. U tome izgleda i jeste razlog {to rok kultura ni u velikim gradovima nije utemeljena, i {to se kultura grada realizuje u krajnostima ko{mara i vulgarnog ki~a. Novokomponovana kobajagi elita agresivno name- }e svoj karikaturalni `ivotni stil. U delu Pogled s Kalemegdana, Vladimir Velmar Jankovi} pokazuje kako je Beograd odvajkada jo{ posle Prvog svetskog rata bio do{lja~ka varo{. Pi{e o drami prelazni~kog mentaliteta. Tu se pominju {pekulanti, kriminalci, mutnolovci i profiteri. Sti~e se utisak da se danas doslovce ponavlja mra~na strana pro{losti, samo u jo{ drasti~nijoj verziji. Velegrad ne pru`a nikome ose}aj topline i sigurnosti. Naprotiv, ovde se ostvarivalo opasno `ivljenje. Iz polusveta podzemlja, iz provincijskih predgra a, iz velegradske polutame, iz ratnog pakla, dojezdili su jaha~i urbane apokalipse. Kriminal nije bio samo masovna pojava, koja je bojila gradsko svakodnevlje crnim i sivim tonovima, ve} sve vi{e postaje sastavni deo urbanog na~ina `ivota. U vreme ekstremne krize i sankcija, posle 90-ih godina pro{log veka, promenjena je sociografska, kulturolo{ka i psiholo{ka slika na{e prestonice. A bombardovanje, od kog je pro{lo deset godina, te{ko je videti druga~ije nego kao apsurdan ~in koji je nemogu}e identifikovati izvan destruktivnosti i patologije. To je bio varvarski udar ne samo na vojne nego i na civilne oblike postojanja. Verovatno je na taj na~in trebalo posustalu vojnu ma{ineriju obnoviti i u~initi relevantnom. Kona~no se na{ao poligon na kome je moglo bezobzirno da se oslobodi opasnog i zastarelog otpada, ali i da se isproba mo} novih ubila~kih tehnologija. Ni Orvel se nije setio ovakvih mogu}nosti. Pored zgrada General{taba i Ministarstva odbrane u Beogradu, ~uvenih dela arhitekte Nikole Dobrovi}a, koje su potpuno uni{tene, u Zemunu je stradao Dom vazduhoplovstva, znamenito zdanje koje je projektovao arhitekta Dragi{a Bra{ovan jo{ 1935. godine. A spisak gra evina koje su pretrpele lak{a i te`a o{te}enja, te{ko je i nabrojati. Na relativno malom prostoru i u relativno kratkom periodu, zgusnuo se taj `alosni vi- {ak besmislene i prljave istorije. Posmatraju}i perspektivu grada iz njegove retrospektive, suvereni istori~ar grada Mamford tvrdi da je naj- 18
RATKO BO@OVI] bolje da grad razvije brigu za ljude i da postane organ ljubavi. To bi trebalo da zna~i da ne postoji samo grad za ljude ve} bi bilo neophodno da postoje i ljudi za grad. Gradu su o~igledno neophodni `itelji koji }e ose}ati ljubav prema njemu, a ne oni koji ga ne poznaju i koji ga se pla{e. Te{ko je poverovati u mogu}nost ostvarenja ovakve zamisli i zbog postojanja haoti~nih i gigantskih gradova, ali i gradova koji se jedva tako mogu i nazvati jer nikada nisu ni do`iveli su{tinski emancipatorski preobra`aj, niti su stigli do osmi{ljenog urbaniteta. A kada grad mislimo i kao pitanje kulture, onda mo`emo re}i da }e se kultura potvrditi u gradu ili je ne}e ni biti. Nije neobi~no {to je Osvald [pengler u delu Propast Zapada, 1936, zapazio da je ra anje grada pravo ~udo i da je grad duh, ali i da je veliki grad veliki duh. To je kontekst u kome se mo`e utemeljiti kultura kao kreativna mogu}nost i kao prostor ~ovekove slobode. Na`alost, to se nije dogodilo. Na delu su posledice ~injenice da su gradovi nastajali i da nastaju stihijski kao bolest koja nema leka. U gradovima je ugro`ena priroda, izneverene su temeljne vrednosti ljudske komunikacije, a kultura ide s komunikacijama. Savremeni grad doneo je izrazitu oskudicu prostora, teskobu i zagu{enost; on je degradirao ekolo{ki sistem. Dominacija automobila i gra evina zaklonila je ~oveka, u~inila ga manjim nego {to jeste. Umanjile su ga i soliterske vertikale, to obezli~eno vertikalno selo. Oskrnavljenu i uni`enu prirodu ne spasava njena teatralizacija. Poneki cvet, poneko drvo, sparu{eni parkovi usred betona i zaga enog vazduha, vi{e su dokaz bezobzirnog graditeljstva nego va`anog dela ~ovekovog okru`enja. Priroda, dakle, nije nigde bila vi{e degradirana nego u ambijentu savremenog grada. Te{ko je re}i da li je vi{e obezvre ena kada je isklju~ena iz urbane morfologije ili kada je u njoj prisutna kao zanemarljiv segment i degradirani prizor. U gradu je ugro`ena neophodna ti{ina, izazovi homo ludensa i svet kreativne igre. Paradoksalno, grad je postao simbol usamljenosti. U njemu vlada ~asovnik, apatija i uznemirenost. Istra`iva~i zapa`aju da su velegra ani postali specifi~na vrsta malogra ana. @ive u velikom gradu, ali du{a im je malena, ste{njena, nikakva. A kada grad ostane bez stila, ne mo`e da izbegne provincijska obele`ja, {to nam je poznato. Grad je dobar i ima smisla samo u onoj meri u kojoj odgovara ~ovekovim `eljama, ma{ti i snovima, njegovom slobodno izabranom `ivotnom stilu. 19
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] UDK 316.72:711.42 008:351.85 (KULTURNI KAPITAL I INTEGRATIVNA KULTURNA POLITIKA) Grad je uvek prostor koji ve} sa~injavaju i strukturi{u simboli~ni mehanizmi. James Donald, Imagining the Modern City, 8 Apstrakt: Ovaj rad istra`uje kulturolo{ko zna~enje grada identitet grada i njegovu simboli~nu vrednost (materijalno i duhovno nasle e), kao sredstva razvoja u savremenom svetu. Pozicioniraju}i kulturu u centar gradskog strate{kog razvoja u okviru razli~itih javnih prakti~nih politika, u tekstu se ukazuje na to da je pitanje kulturne pismenosti (Brecknock, R. 2006) sposobnosti da se razumeju, usvoje i razviju zna~enja gradskih struktura, gradskih ikona i gradskih elemenata, kao {to su susedstva i javni prostori va`an deo gradskog kulturnog kapitala dana{njice. Glavno istra`iva~ko pitanje jeste: kako povezati strategiju gradskog razvoja sa strategijom kulturnog razvoja u vremenima brzih promena, sve ja~ih uticaja globalne kulture na promene vrednosti i lokalne kulturne tradicije, rastu}eg zna- ~aja usluga i napu{tanja proizvodne logike, pa i samog podru~ja proizvodnje? Polaze}i od stava da je kultura stalan, ali i promenljiv faktor u stvaranju gradskog identiteta, istra`ivanje je prikazalo vi{estruke dihotomije savremenog procesa urbanih kulturnih promena. Tekst predstavlja POSITION PAPER sa smernicama (policy recommendations) za budu}e projekte razvoja urbanih javnih politika. 20
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] Klju~ne re~i: kulturni kapital, kulturni resursi, gradska kulturna politika, javne prakti~ne politike, integrativna javna politika, inkluzivnost, interkulturni grad, gradski strate{ki razvojni plan Key words: cultural capital, cultural resources, city cultural policies, public policies, integrative public policies, inclusivity, intercultural city, city development strategy Uvod U ovom radu `elimo da istra`imo kulturolo{ko zna- ~enje grada identitet grada i njegovu simboli~nu vrednost (materijalno kao i duhovno nasle e), kao sredstva razvoja u savremenom svetu. Predstavljen je poku{aj pozicioniranja kulture u centar gradskog strate{kog razvoja u okviru razli~itih javnih prakti~nih politika. U isto vreme, ~ini se da je pitanje kulturne pismenosti (Brecknock, R. 2006) sposobnosti da se razumeju, usvoje i razviju zna~enja gradskih struktura, gradskih ikona i gradskih elemenata, kao {to su susedstva i javni prostori va`an deo gradskog kulturnog kapitala dana{njice. Glavno istra`iva~ko pitanje ovog rada jeste: kako povezati strategiju gradskog razvoja sa strategijom kulturnog razvoja u vremenima brzih promena, sve ja~ih uticaja globalne kulture na promene vrednosti i lokalne kulturne tradicije, rastu}eg zna~aja usluga i napu{tanja proizvodne logike, pa i samog podru~ja proizvodnje? Kao {to ekonomija zasnovana na uslugama mo`e da nametne svoje zahteve prilikom ponovnog osmi{ljavanja urbanog prostora naro~ito javnih prostora tako i kulturna politika i strategija gradskog kulturnog razvoja mogu da imaju posebne prohteve i specifi~ne interakcijske odnose. U ovom radu se nudi jedna od mogu}ih opcija za razumevanje nove logike interakcije u okviru javnih politika. Zasnivaju}i na{u tezu na iskazu da je kultura stalan, ali tako e i promenljiv faktor u stvaranju gradskog identiteta, istra`ivanje je prikazalo vi{estruke dihotomije savremenog procesa urbanih kulturnih promena (\uki}-doj~inovi}, V. 2003). Iako se identitet ~esto zasniva na stalnim elementima (materijalno nasle e, institucije, stabilni tradicionalni obrasci ljudskog pona{anja), nove kulturne politike u isto vreme moraju da vode ra~una i o najvrednijim tekovinama 21
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] kulture onim koje su konstantno u procesu transformacije i time ~ine grad `ivopisnim i aktivnim organizmom, zanimljivim i za nastanjivanje ili pak ~este posete. Gradska se}anja, razni postupci koji su utkani u tu sliku, ~ine deo onih dijalekti~kih `ivotnih praksi koje ulaze u sastav strategija ritualizacije javnih prostora: politike se}anja nasuprot novim potrebama gra evinske industrije (real-estate developers); prakse individualizacije nasuprot praksama standardizacije (Sonnabend, 2003); tradicionalne potrebe za prostornim komunikacijama u realnom `ivotu (mesta susretanja) nasuprot novim potrebama virtuelnih platformi; nestaju}ih razlika koncepta urbanog centra kao simbola javnog `ivota (Brandes, R. 1989), nasuprot predgra u koje ozna~ava privatnu sferu. (Oba prostora sve vi{e preuzimaju koncept dru{tvenog prostora, nude}i konstruisanje identiteta pojedincima, kao i grupama, i predstavljaju}i hibridne ideje koje se ~esto preklapaju. Na primer: centar grada nudi globalni identitet, ose}anje pripadnosti {iroj zajednici, nacionalnoj kao i internacionalnoj; predgra a bude ose}anje sigurnosti pripadanjem relativno ~vrstoj zajednici kroz dru{tveni `ivot koji se razvija i u javnim / nadgledani {oping mol kao zamena za istinski javni prostor/ i privatnim prostorima /dru{tveno umre`avanje gra ana/.) Ova studija zasniva se na terenskom istra`ivanju sprovedenom u Srbiji, Jermeniji, Makedoniji i Turskoj (intervjui i debate u fokus grupama prilikom kojih su gradske vlasti nadle`ne za kulturu poku{avale da razviju najuspe{nije kulturne politike i strategije razvoja grada), kao i na iskustvima projekta Policies for culture Ecumest fondacije i Evropske fondacije za kulturu (Hrvatska, Rumunija, Bugarska), te na studijama slu~aja mnogih gradova Zapadne Evrope uklju~enim u Agendu 21 for Culture i analiziranim kabinetskim istra`ivanjem (desk research). Rezultate istra`ivanja predstavljamo prevashodno u formi POSITION PAPER teksta sa smernicama (policy recomendations) za budu}e primenjivanje projekata razvoja urbanih javnih politika. 22
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] Gradski identitet polazna ta~ka strategije razvoja U savremenom kulturnom `ivotu, mitovi i legende, se}anja koja su se vekovima formirala u evropskim gradovima, ne koriste se samo kao deo programa kulturne politike radi o~uvanja kulturnog nasle a ili kulturnog turizma u razli~itim oblicima ve}, jo{ vi- {e, i u procesu brendiranja koji se razvio u `elji da se grad plasira kao proizvod (Foot, J. 2001). U drugoj polovini 20. veka dolazi do pojave nove vrste delatnosti: formiranja gradskih marketin{kih timova kojima je cilj obnavljanje ideje o gradu, utisku koji ostavlja na stanovnike, ali tako e i pobolj{anje slike grada u zemlji, Evropi i svetu, u svrhe ekonomskog boljitka i dru{tvenog napretka (grad kao investiciona i turisti~ka destinacija). Istovremeno, formiraju se i timovi ~iji je zadatak da u grad unesu preduzetni~ki duh i inicijativu, zasnovanu na ovako stvorenom brendu (Landry, Ch. 2000). ^ak su i programi koji su stvarani u cilju stimulisanja razvoja evropskog identiteta, na primer Evropska prestonica kulture, naj~e{}e bili upotrebljavani za promovisanje i marketing gradova, a poslu`ili su i kao sredstvo obnavljanja identiteta (Richards, Greg & Wilson, Julie 2004). Svaka kulturna prestonica imala je jasne marketin{ke ciljeve, u Dablinu veoma o~igledne, a jo{ vi{e u Glazgovu. U trenutku proslave 1990. godine, Glazgov je bio postindustrijski grad u krizi, sigurno jedan od najru`nijih evropskih gradova i zasigurno neevropski kulturni centar (~ak i u [kotskoj, gde je realna prestonica kulture Edinburg). No vremenom, nakon intenziviranja investicija i pove}anja pa`nje svetske javnosti, u godini prestonice Glazgov uspeva da zadr`i raznovrsnu ponudu na kulturnoj sceni, te postaje potpuno nov {kotski brend, odnosno moderan i dinami~an grad, otvoren za ulaganja, na koji su ponosni i njegovi stanovnici, a oni koji to nisu, `ele da u njega do u. Marketing grada u dana{nje vreme pokre}e nove ili o`ivljava stare mitove. Starom se}anju grada tako e treba podr{ka, ali ono {to je bitnije jeste stvaranje pozitivne slike grada, kao i novih gradskih mitova, da bi se propagirala nova ekonomska i kulturna politika grada koja }e dovesti do prosperiteta. Potencijal usvajanja kulturne politike, koja bi redefinisala mo- 23
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] gu}a zna~enja i kulturnu va`nost grada, je ogroman, ~ak i u veoma malim a i potpuno novim gradovima onim za koje se nekada mislilo da imaju negativnu istoriju. Dunaujvaro{ u Ma arskoj, novi socijalisti~ki grad, osnovan 50-ih godina kao industrijski metalur- {ki centar, ili Nova Huta u Poljskoj, nisu a priori izgubljeni slu~ajevi. Potrebno je imati ma{te i preduzetni~kog duha da im se povrati utopijski mit iz perioda njihovog osnivanja ili da im se danas, u novom posttranzicionom kontekstu, vrati aura muzejskog artefakta grada koji ~uva deo zna~ajnog kolektivnog se}anja o vremenu koje je, pored brojnih negativnih, imalo i pozitivne doma{aje. (Ovi gradovi primer su nagle urbanizacije i modernizacije, ali za veliki deo seoskog stanovni{tva koji je do{ao s raznih strana da u njima na e posao, naj~e{}e su predstavljali `eljeni cilj san o boljem `ivotu.) Velike su mogu}nosti menad`era u kulturi i animatora u rukovo enju raznim akcijama koje podsti~u stvaranje kulturne politike grada koja stvara imid` i mit u okviru celovite koncepcije marketin{ke politike grada; ipak, oni bi trebalo da znaju kako da iskoriste politi~ki i ekonomski interes za izgradnju sveobuhvatnog pristupa u dono{enju gradskog strate- {kog plana. Kroz umetnost na javnim mestima trebalo bi podsticati kolektivna se}anja i kolektivnu svest, da bi se `ivot u sada{njici u~inio pristupa~nijim, dinami~nijim, ~ak i prijatnijim, modernijim, i da bi se svakodnevni na~in `ivota spojio s uspe{nom privredom, turizmom itd. Da bi se do{lo do zna~ajnih rezultata, moderni grad i regionalna ekonomska politika trebalo bi da integri{u kulturnu politiku i kulturne prakse. Brojni su poku{aji da se napravi aktivna kulturna politika grada iako bi kulturni sektor i gradska administracija ponekad vi{e `eleli da ostane status quo da bi izbegli nesuglasice i rizik od neuspeha. Ova inertnost ~esto dovodi do izlizanosti i oko{tavanja institucionalnog sistema, smanjivanja publike i velikih dru{tvenih razlika u bavljenju kulturnim praksama. Zbog toga, nekada je neophodno da podsticaj gradskim vlastima za dono{enje programskih i planskih dokumenata kulturne politike na lokalnom nivou do- e odozgo kao u Velikoj Britaniji od Ministarstva kulture ili Saveta umetnosti (Evans, G. 2001; Mercer, C. 1994). 24
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] Gradske kulturne politike Jedan od glavnih zadataka javnih prakti~nih politika grada jeste da ponovo defini{u gradski identitet koji se zasniva na kolektivnom se}anju ljudi, kulturnom nasle u (materijalnom i nematerijalnom duhovnom) i viziji budu}nosti koja je uspela da ostvari konsenzus me u glavnim politi~kim akterima, kao i svima onima koji ~ine javno mnjenje (intelektualci, profesori, medijski stru~njaci...). U zemljama tranzicije, u kojima su istorija i identiteti svakog grada ~esto namerno bivali zaboravljeni tokom socijalisti~kog perioda, neophodno je prona}i glavne resurse i sredstva kulturnog razvoja grada, opredeliti se za vode}i imid`, kao i za mogu}e nosioce budu}ih aktivnosti u realizaciji programa. U socijalisti~kom periodu promovisana je, pre svega, ideja socijalisti~kih industrijskih gradova kao nosilaca regionalnog razvoja, kao i nau~no-obrazovnih gradova u kojima su ~lanovi nove socijalisti~ke inteligencije dovo eni da razvijaju mo}ne univerzitete i istra`iva~ke centre u slu`bi rukovode}e ideologije (npr. Akademgorodok blizu Novosibirska). Ostali kapaciteti i elementi tradicionalnih identiteta bili su u mnogim gradovima zapostavljeni, ponekad ~ak i uni- {tavani, smatrani za tabu, a nastavljali su da postoje samo u privatnim se}anjima kao deo usmenog preno{enja s kolena na koleno. Nije samo socijalizam ve} su i ratovi, koji su mnogo puta menjali evropske granice, uticali da se stvore druga~iji pristupi kulturnom nasle u razli~itih nacija unutar, ~ak, istog grada (nema~ko, ma arsko, srpsko, jevrejsko,... nasle e u gradovima Vojvodine, na primer). Danas se ponovo nalazimo u situaciji kada bi trebalo da se uvedu novi atributi i da se nasle e grada prevrednuje u skladu s novim politikama multikulturalnosti, tj. da se dâ podr{ka razvoju kulturne raznolikosti kako u pogledu nasle a, tako i u pogledu savremene umetni~ke produkcije. Kako pokazuje istorija Keningsberga, odnosno Kaljiningrada, brisanje tragova istorije uvek je pogubno za sâm grad. Tako e, poricati tragove i dostignu}a sovjetske kulture na njenim biv{im teritorijama, ili dostignu}a jugoslovenske kulture u dr`avama nastalim na teritoriji biv{e Jugoslavije, bilo bi danas jednako poricanju nema~kog kulturnog nasle- a u periodu nakon II svetskog rata. 25
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] No, {ta bi trebalo da predstavlja novi identitet savremenog multikulturnog grada ili grada u kome bi trebalo o~uvati se}anje na izgubljeni multikulturalizam (Dragi}evi}-[e{i}, M. 2006)? U isto vreme postavlja se i pitanje da li je atribut istorijski grad danas dovoljan, to jest, da li bi identitet mnogih gradova trebalo da se razvija samo kroz o`ivljavanje proizvodnje tradicionalnih dobara ili stvaranjem manifestacija koje podr`avaju imid` nekada{nje slave, ili bi vizija mogla da bude ne{to sasvim drugo. O~igledno je da bi svaki grad danas, kao i u svojoj istoriji, trebalo da razvija ne samo jedan ve} vi{e me- usobno isprepletenih identiteta, nastoje}i da iskoristi najbolje elemente svoje istorije, geografski polo`aj i savremene ljudske resurse, kroz stvaranje posebnih kulturnih klastera (Mommaas, Hans. 2004). S tim u vezi, mo`emo izdvojiti glavne tipove i profile gradskih identiteta: a) glavni grad (prisustvo nacionalnih institucija, medija, stranih predstavni{tava); b) administrativni (regionalni) centri (u decentralizovanim zemljama); c) univerzitetski grad (tradicionalni, npr. Krakov i Vilnjus, ili novi, npr. Novosibirsk); d) trgova~ki grad (stari trgova~ki gradovi kao: Novi Pazar, Talin, ili novi sajamski gradovi, kao {to je Poznanj); e) grad raskr{}e (va`an za prevoz dobara i putnika), npr. lu~ki gradovi Bar, Koper; f) industrijski grad (koji se zasniva na odre enoj vrsti proizvodnje), npr. Kajseri, Zrenjanin; g) postindustrijski grad (industrija u krizi; razvijanje novih uslu`nih delatnosti na primer Gdanjsk); h) rudarski grad (Labin, Majdanpek, Bor...); i) turisti~ki grad (banje, odmarali{ta: Vrnja~ka banja, Ni{ka banja...); j) sportski centar (Kranjska gora); k) istorijski grad (simboli~no va`an kao biv{i glavni grad na primer, Cetinje); 26
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] l) kulturna prestonica (nacionalni, osim glavnog grada) umetni~ki grad kao {to je Krakov; m) sveti grad grad duhovnosti (E~mijazdin...); n) pograni~ni grad (Dimitrovgrad, Gjumri, Kars); o) multikulturni grad (glavno obele`je identiteta je multikulturalnost; na primer, Subotica); p) postmultikulturni grad (podeljen grad npr. Mostar, Mitrovica...); q) vojni grad s vojnim lukama, kasarnama... (na primer, ]uprija); r) tajni grad (u Sovjetskom savezu, grad tajne proizvodnje nuklearnog oru`ja). Ova lista bi mogla da bude i du`a, u zavisnosti od razli~itih karakteristika i potencijala gradova, te bi mogla da se napravi ve}a profilisanost grada, neophodna za kreiranje novih programa i za done{enje savremene strategije integrisanog razvoja u kojoj bi kultura bila osnova nove vizije i novih horizonata. Tako da, iako smo ~esto u isku{enju da prona emo nekoliko klju~nih imena iz pro{losti umetnike ili istorijske li~nosti ro ene u nekom gradu ili relevantne za sam grad ili da koristimo nekoliko istorijskih zgrada i glavnih turisti~kih atrakcija kao stubove tradicionalno shva}ene predstave o identitetu, profilisanje grada bi, u stvari, trebalo da se odvija, pre svega, prema savremenim vrednostima i aktivnim resursima. Lokalni kulturni resursi neophodni za razvojne politike i programe Puno je na~ina za nabrajanje i analiziranje kulturnih resursa va`nih u definisanju identiteta grada i, {tavi{e, budu}nosti grada, njegovih ciljeva i aspiracija. Analizu bi trebalo zapo~eti broj~anim podacima vezanim za nivo obrazovanja ljudi, bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika i deo BDP-a koji donose kreativni poslovi, kao i drugo. Integrisani razvoj zahteva da se razmotre oba aspekta: nematerijalno nasle e (obi- ~aji, atmosfera, na~in `ivota, imid`, vrednosti) i materijalno nasle e, uklju~uju}i i polo`aj grada u zemlji i regionu, konkretna dostignu}a i delatnosti. Jednom re~ju gradski kulturni kapital. 27
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] U tom smislu, mo`emo da zaklju~imo da kulturni kapital jeste zna~ajan resurs koji uklju~uje materijalno nasle e (registrovano kao spomenik kulture ili obra eno kao muzejski predmet), duhovno nasle e: mitove, obi~aje, rituale, jezik (poseban lokalni dijalekat, usmeno predanje i humor), kao i predstavljanje kulture: slike i istorijat grada, kroz umetnost i medije (pesme, filmovi, vizuelna umetnost...), ~ak i kroz li- ~nosti koje su povezane s istorijom grada, pa i li~ne pri~e. Ovo nematerijalno nasle e mo`e da postoji kao kodifikovano akademsko znanje, ali ~esto nije integrisano, jer je u pojedinim svojim aspektima prepu{teno istra`ivanju nau~nih instituta koji do sada nisu u~inili mnogo na njegovom predstavljanju i kori{}enju u javnosti. No, kulturni resursi, u {irem smislu, podrazumevaju i tradicionalne navike i vrednosti stanovni{tva: kuhinju, pona{anje, na~ine socijalizacije (dru`enje u kafanama, `ivot na ulici, okupljanja, ven~anja...), kao i kvalitet i specifi~nost dobara masovne potro{nje: hrane 1, pi}a, predmeta za doma}instvo 2, name{taja, kostima, mode 3 i zanata,... sve do suvenira (koji ~ine proizvode najni`eg razvojnog potencijala, iako se obi- ~no pominju u razvojnim, posebno turisti~kim dokumentima 4 ). Jedan od glavnih elemenata kulturnog kapitala grada je njegov urbanisti~ki kvalitet koji mo`e da se analizira, s jedne strane, kroz kvalitet javnog prostora, kvalitet infrastrukture za kulturu i zabavu, sport i turizam (putevi, parkinzi, hoteli, restorani, javni toaleti...) i kroz postojanje mre`e uslu- `nih ustanova. S druge strane, prirodna okolina staze, parkovi, {ume, reke i jezera, morska obala i izuzetan biljni i `ivotinjski svet u isto vreme je i javna, a i privatna briga. Ipak, grad se spoznaje i pro`ivljava kroz stanovnike i njihov duh, pa bi ljudski resursi trebalo da uklju- 1 Pirotski ka~kavalj, ~a~anski kajmak, slatko od borovnica... 2 Pirotski }ilim. 3 Srpsko platno i prizrenska svila danas u Beogradu mogu da se kupe samo u jednoj prodavnici, dok narodnu nošnju u celini ili pojedinim segmentima gotovo da je nemogu}e nabaviti. 4 Tako, recimo, prodaja suvenira proizvedenog za arheološko nalazište Vin~a nije uspela, ~ak, ni da pokrije investiciju, što je va`ilo i za druge suvenire Beograda (vrabac i dr.), delimi~no i stoga što njihova proizvodnja nije bila uklju~ena u sveobuhvatnu turisti~ko razvojnu akciju. 28
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] ~uju obrazovane stru~njake s preduzetni~kim duhom u razli~itim poljima, stru~njake s razli~itim ve{tinama i znanjima koji imaju i {irok raspon interesovanja, kao i udru`enja gra ana, ukratko analiza potencijala grada mora da obuhvati i razvijenu privatnu sferu i aktivno civilno dru{tvo. Dru{tvo znanja danas zahteva razvoj novih tipova obrazovnih institucija i usluga (gradovi nauke, univerzitetski gradovi, kampusi itd.), i usled toga se unutar novog imid`a grada (u procesu brendiranja ) u ve}ini slu~ajeva isti~e po{tovanje i renome postoje}e obrazovne infrastrukture, a podsti~e raznolikost profesora i studenata, kao i razli~itost, otvorenost i specifi~nost obrazovnih usluga (predavanja na stranim jezicima, specijalizovani kursevi za stru~njake u domenu kontinuirane profesionalne edukacije, letnji kursevi za posebne grupe u~esnika, univerzitet za tre}e doba itd.). Svi ovi resursi mogu da se mere kao postignut kulturni kapital u okviru zajednice, kapital ~ija vi{estruka svrha i funkcija otvara mnogo vi{e mogu}nosti nego {to je obi~no posedovanje finansijskog kapitala ili, ~ak, prirodnih resursa. U isto vreme, politike i strategije povezivanja ovih razli~itih resursa ima}e vi{estruke efekte, kao {to je zasnivanje novih produkcionih aktivnosti na lokalnom ekonomskom nasle u (posebni proizvodi itd.) ili reanimacija postoje}eg (~esto zapu{tenog) materijalnog nasle a u nove svrhe, ne nu`no umetni~ke prirode (ponekad je preure- ivanje stare istorijske zgrade u hotel ili poslovni centar efektnije od preure ivanja istog objekta u koncertnu dvoranu). Strategije integrisanog kulturnog razvoja Kultura se ranije ~esto smatrala delom javnih tro- {kova, a ne delom ekonomije u razvoju. Na sre}u, tokom 80-ih i 90-ih godina, brojni ekonomisti u kulturi pokazali su da svaki evro ulo`en u kulturu donosi osam evra prihoda lokalnoj zajednici. Doprinos festivala postao je jedno od veoma popularnih podru~ja za ispitivanje ekonomskih efekata kulturnih politika i praksi, a istra`ivanja u kulturi pokazala su najmanje ~etiri klju~na razloga za{to su kulturne politike va`ne za op{ti uspeh upravljanja gradom. Prvo, zna~ajne su iz razloga {to se u gradu dobro ose}amo, odnosno u okru`enju u kome provodimo 29
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] `ivot. Ose}ati se dobro, zna~i imati po{tovanja za grad, njegovu pro{lost (koliko god da je kratka), kao i za glavne stubove njegovog identiteta, {to pak daje ose}aj sigurnosti i zadovoljstva. To zna~i da se, u najmanju ruku, svi gra ani brinu za glavne doga aje i u~estvuju u njima kao publika. Drugo, kvalitet kulturnog `ivota zna~ajan je motiv za vrhunske menad`ere preduzetnike koji su ve} postigli uspe{ne poslovne rezultate da ostanu da `ive u gradu u kome imaju ose}aj da su uspeli da obezbede svojim porodicama, kao i sebi i svojim zaposlenima, visoki `ivotni standard koji se ne meri samo visinom plate ve} i kvalitetom obrazovnih ustanova u gradu, {irinom mogu}nosti za aktivnosti slobodnog vremena i dr. Tre}e razvoj kreativnih industrija jeste preduslov za zapo{ljavanje (pa, stoga, i ostanak u gradu) vrhunski obrazovanog stanovni{tva (npr. Florida), za diversifikaciju poslovanja postoje}ih institucija i organizacija, za podizanje nivoa op{teg kvaliteta proizvodnje (nivoa industrijskog i grafi~kog dizajna) itd. ^etvrti razlog ti~e se izgradnje spolja{njeg imid`a grada, mogu- }nosti da grad postane poznat u {irim regionalnim i me unarodnim razmerama, {to je izuzetno va`no zbog investicija, uspostavljanja partnerske saradnje s odgovaraju}im preduze}ima iz drugih krajeva, ali tako e i zbog sopstvenog proizvoda ili turisti~ke i kulturne ponude koja, na taj na~in, mo`e lak{e da se plasira u drugim sredinama, jer dolazi iz grada s pozitivnim imid`om. Niko ne `eli da kupuje skupe proizvode koji poti~u iz nepoznatog grada; niko ne `eli da provede odmor na nepoznatoj destinaciji, kao {to niko ne `eli da se doseli u grad koji nema poseban imid`, koliko god bila privla~na sama poslovna ponuda. To su razlozi zbog kojih kulturna politika ne bi trebalo da bude aktivnost koja je odvojena od drugih delatnosti lokalne gradske uprave. Ona mora da bude osmi{ljena kao deo dugoro~ne strategije pozicioniranja i razvoja grada. Istovremeno, proces uspostavljanja gradske kulturne politike mora da bude demokratski. (Dragi}evi}-[e- {i}, Milena 2005). Inkluzivna kulturna politika trebalo bi da ostavi prostora za debatu svih u~esnika u okviru javnog, privatnog i civilnog sektora, a u isto vreme da pove`e ne samo kulturu, obrazovanje i turizam ve} SVE javne i prakti~ne politike u okviru organa lokalne samouprave po~ev{i od zapo{lja- 30
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] vanja i privrede, pa do `ivotne sredine i ekologije. Kulturna politika trebalo bi da bude ZAJEDNI^KA briga, odnosno delatnost sva tri sektora, u kojima bi lokalna odgovorna preduze}a mogla da uo~e interes u podr`avanju kulturnog razvoja, ne samo kroz sponzorstvo i donacije ve} i kroz ugovore na vi{e nivoa s ustanovama kulture i obrazovanja, a u pogledu istra- `ivanja, novog razvoja nastavnog programa itd (Dragi}evi}-[e{i}, Milena 2005). Civilno dru{tvo bi trebalo da doprinese onim elementima koji su zna~ajni za {ire krugove dru{tva, deluju}i kao posrednik u susedstvima koja imaju pote{ko}e ili me u socijalno udaljenim grupama. Tri klju~ne re~i ovog procesa su: VIZIJA, ODGOVORNOST i AKCIJA (ENERGI- JA). Njihovo pozitivno pro`imanje stvori}e mapu razvoja grada definisanu s tri klju~na dokumenta: poveljom (konceptom) kulturne politike, strate{kim planom i planom delovanja. Istovremeno, mora da se ustanovi do koje mere bi gradska kulturna politika i kulturni `ivot trebalo da doprinesu razumevanju raznolikosti i potreba socijalne inkluzije. Iako je opasno posmatrati kulturu samo kao sredstvo dru{tvenog ili ekonomskog razvoja, ovi va`ni aspekti ne smeju da budu zapostavljeni. Planiranje integralnog razvoja grada kroz javne prakti~ne politike zahteva da gradovi naprave konceptualnu razvojnu povelju, te da pripreme osnovu za posebne prakti~ne politike (me usektorske ili razdvojene po sektorima: dokument kulturne politike, obrazovne politike itd.), strate{ki plan (za svaki dokument pojedina~no i sveobuhvatno, sinergijski) i plan delovanja (akcioni plan). Da bi se to postiglo, o~igledno je da je glavni zadatak gradske uprave da izgradi temelj znanja, da stimuli{e i primeni razli~ita istra`ivanja, me u kojima bi istra`ivanja iz domena kulture (Mercer, 1994) trebalo smatrati veoma va`nim da bi se grad shvatio podjednako, i u smislu definisanja njegovog identiteta ali i gra anske pripadnosti (citizenship) 5. To zahteva upotrebu velikog broja indikatora koji su bitni za sve faze sociokulturnog ciklusa (value chain): od proizvodnje, preko diseminacije i konzervacije, do obrazovanja i razli~itih oblika posredovanja, medijacije (Dragi}evi}-[e{i} i Dragojevi}, 5 Kolin Merser je tako definisao kulturnu politiku zasnovanu na ~injenicama evidence based cultural policy (Mercer, 1994). 31
MILENA DRAGI]EVI]-[E[I] 2004). Ovi indikatori, koji su stavljeni u slu`bu analize okru`enja, uslova i mogu}nosti, kasnije }e biti iskori{}eni za evaluaciju postignutih ciljeva i ishoda primene te razvojne politike i strategije. Istra`ivanje mora da bude izvedeno pre procesa konceptualizacije i planiranja razvojne politike i programa, primenom razli~itih istra`iva~kih metoda: mapiranja (kulturne infrastrukture, ponude, resursa...), studije uticaja (investicija u kulturu, festivale, kreativne industrije...), studije izvodljivosti (za interesantne institucionalne ideje, poput reanimacije industrijskog nasle a...) i studije dokolice i u~estvovanja (istra`ivanje `ivotnog stila i navika stanovni{tva). Istra`ivanje se mo`e sprovesti kroz upitnike i empirijsko sakupljanje podataka, ali tako e i kabinetskim radom, analizom i kori{}enjem ve} postoje}ih statisti~kih i drugih podataka. (U mnogim univerzitetskim gradovima, na policama fakultetskih i institutskih biblioteka le`e velike koli~ine podataka u okviru diplomskih, magistarskih i doktorskih teza, te bi svi ti radovi, pored zvani~nih statisti~kih podataka, mogli da budu odli~an izvor informacija za dalju analizu.) Dono{enje programa javnih prakti~nih politika mora da bude proces pri kome se svi razli~iti interesi javni i privatni susre}u i u kome uloga javnih vlasti (organa lokalne samouprave) mora da bude vezana za izvo enje i koordinaciju procesa, a ne za dono{enje strate{kih odluka i pisanje samog dokumenta. To bi trebalo da bude dominantna ekspertska funkcija. Lokalna vlast je klju~ni faktor koji mora da osmisli i organizuje na~in sprovo enja planskog procesa, da bi se postigli rezultati koji dovode do inkluzivnog i integrisanog plana razvojne politike, iz koje }e se dalje definisati kulturna politika i ukupna strategija. Taj plan bi trebalo da bude rezultat slo`enog procesa stru~nih istra`ivanja, debata u okviru razli~itih fokus grupa, konsultacija i razvoja novih ideja kroz pregovaranje i uspostavljanje konsenzusa. Samo u domenu kulture veliki je broj potencijalnih aktera koje je neophodno uklju~iti: javna administracija i izabrani funkcioneri (odbornici), ustanove kulture, organizacije i udru`enja iz nevladinog sektora, slobodni umetnici (free-lance) i umetnici zaposleni u drugim domenima (prosveta, privreda...), kreativne industrije (izdava{tvo, mediji, moda...), kao i nau~ne i prosvetne ustanove i organizacije (u tom smislu, posebno je va- 32