Култура 2016 ЛАЖ У УМЕТНОСТИ И КУЛТУРИ Приредила др Владислава Гордић Петковић ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ ЉУБИЦА МАТЕК БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ МИЛ

Култура 2016 ЛАЖ У УМЕТНОСТИ И КУЛТУРИ Приредила др Владислава Гордић Петковић ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ ЉУБИЦА МАТЕК БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ МИЛЕНА КАЛИЧАНИН ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ ВИКТОРИЈА КРОМБХОЛЦ АРИЈАНА ЛУБУРИЋ ЦВИЈАНОВИЋ НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ САЊА МАРИЧИЋ МЕСАРОВИЋ ГОРДАНА СМУЂА ТАТЈАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ СОФИЈА КРИСТЕНСЕН ДЕЈАНА ПРЊАТ АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК ТАТЈАНА САВИЋ ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ СЛАВИША КОСТИЋ ЈАСМИНА АРСЕНИЈЕВИЋ ВЕСНА КРУЉАЦ 150 2016 ЛАЖ У УМЕТНОСТИ И КУЛТУРИ ЧАСОПИС ЗА ТЕОРИЈУ И СОЦИОЛОГИЈУ КУЛТУРЕ И КУЛТУРНУ ПОЛИТИКУ 150

ISSN 0023-5164 УДК 316.7 На корици: Рајко Р. Каришић, Ивањдански венчић, 2012.

ЧАСОПИС ЗА ТЕОРИЈУ И СОЦИОЛОГИЈУ КУЛТУРЕ И КУЛТУРНУ ПОЛИТИКУ

Редакција: др Милош Немањић, др Веселин Кљајић, др Владислава Гордић Петковић, др Ангелина Милосављевић Аулт, др Мариела Цветић, мр Драгана Мартиновић, мр Слободан Мрђа Секретар и извршни уредник: Пеђа Пивљанин Главни уредник: др Александар Прњат Лепотом часописа бавио се: Божидар Боле Милорадовић Лектура и коректура: Завод за културу Превод на енглески и лектура превода: Tатјана Медић Припрема за штампу и коректура: Пеђа Пивљанин Илустрације: фотографије аутора Рајка Р. Каришића из циклуса Венчићи, 2011-2012. година Издавач: Завод за проучавање културног развитка Одговорни уредник: Марина Лукић Цветић Редакција часописа Култура, Београд, Риге од Фере 4, тел. 011 2187 637, E-mail: kultura@zaprokul.org.rs Web site: www.zaprokul.org.rs Часопис излази тромесечно Сви текстови у часопису се рецензирају Претплате слати на адресу: Завод за проучавање културног развитка, Риге од Фере 4, Београд, рачун 840-713668-11 с назнаком За часопис Култура КУЛТУРА Review for the Theory and Sociology of Culture and for the Cultural Policy (Editor in Chief dr Aleksandar Prnjat); Published quarterly by Center for Study in Cultural Development, Belgrade, Rige od Fere 4, tel. (+ 381 11) 2637 565 Штампа: Retro Print d.o.o., Душана Вукасовића 74/2, Београд Тираж: 500 Штампање завршено: на пролеће 2016. године ISSN 0023-5164 УДК 316.7 Објављивање овог броја Културе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије

САДРЖАЈ ЛАЖ У УМЕТНОСТИ И КУЛТУРИ Приредила др Владислава Гордић Петковић Владислава Гордић Петковић УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА 9 Ђорђе Ђекић НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО НА БЛИЖЊЕГА СВОГА 12 Јелена Филиповић ЛАЖ, ПРЕВАРА, ФИЛОЗОФИЈА МОРАЛА И НАРАТИВНА МРЕЖА МАЛИХ РАДОСТИ СУБОТЕ АЛЕКСАНДРА МЕКОЛ СМИТА 26 Љубица Матек ЗАШТО СИ МИ ЛАГАО ЛАЖ И ТРАУМА У РОМАНУ ЧРНА МАТИ ЗЕМЛА КРИСТИАНА НОВАКА 44 Бојана Ковачевић Петровић ИСТИНИТЕ ЛАЖИ МАРИЈА ВАРГАСА ЉОСЕ 59 Милена Каличанин (ДЕ)ФАЛСИФИКОВАЊЕ ШКОТСКЕ ИСТОРИЈЕ У КОМАДУ ЏОНА МЕКГРАТА ОВЦА, ЈЕЛЕН И ЦРНА, ЦРНА НАФТА 76 Предраг Ковачевић ЛАЖИ ЛИБЕРАЛИЗМА У ДЕЛИМА ИЈАНА МАКЈУАНА 91 Викторија Кромбхолц и Аријана Лубурић Цвијановић НИШТА НИЈЕ КАО ШТО ИЗГЛЕДА: РОМАНИ ЏАНЕТ ВИНТЕРСОН УМЕТНОСТ И ЛАЖИ И СТРАСТ 115 Никола Млађеновић ЦИНИЧНА ДИЈАЛЕКТИКА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА СТЕНЛИЈА КУБРИКА 136 Младен Јаковљевић ФИЛИП К. ДИК У АМАЗОНОВОМ ДВОРЦУ 157 Сања Маричић Месаровић и Гордана Смуђа ЛАЖ У ФИЛМУ СЛУЧАЈНИ ЉУБАВНИЦИ ПЕДРА АЛМОДОВАРА 176 Татјана Милосављевић КУЛТУРА, КЛАСА И ЛАЖНИ РОДОСЛОВ У РОМАНУ МУДРА ДЕЦА АНЂЕЛЕ КАРТЕР 195 5

САДРЖАЈ Софија Кристенсен СТУДЕНТИ СА СЕЛА АРНЕА ГАРБОРГА: ИЗМЕЂУ СТВАРНОГ И ФИКТИВНОГ 206 Дејана Прњат ФАЛСИФИКАТИ И ФАЛСИФИКАТОРИ НА ТРЖИШТУ ДЕЛА ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ 224 ИСТРАЖИВАЊА Александра Ђорђевић СУЧЕЉАВАЊЕ СРПСКИХ И РУСКИХ КУЛТУРНО- УМЕТНИЧКИХ ПРАКСИ НА ОПЕРСКОЈ СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА 239 Александра Терзић ПРИСТУП УМРЕЖАВАЊА АКТЕРА КАО НЕОПХОДАН ФАКТОР РАЗВОЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ 254 Сања Лазаревић Радак ДРУШТВЕНИ АСПЕКТИ ХОРОР ЖАНРА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ ОД 1973. ДО 1990. ГОДИНЕ 271 Татјана Савић ЦИВИЛИЗАЦИЈА МАЈА У АРХИТЕКТУРИ 289 Јелена М. Степанов ДЕЛЕЗОВ И ГАТАРИЈЕВ КОНЦЕПТ РИЗОМА КРОЗ АРХИТЕКТУРУ, УМЕТНОСТ И ДИЗАЈН 303 Славиша Костић ТЕОЛОШКО-ФИЛОЗОФСКО САГЛЕДАВАЊЕ КЉУЧНИХ ДЕЛОВА ФИЛМА ПЕРВЕРЗЊАКОВ ВОДИЧ КРОЗ ИДЕОЛОГИЈУ 319 ОСВРТИ И ПРИКАЗИ Јасмина Арсенијевић ПРИКАЗ И АНАЛИЗА КЊИГЕ ПЛИТКО НИКОЛАСА КАРА 339 Весна Круљац МОДЕРНО ДЕТЕ И ДЕТИЊСТВО 346 УПУТСТВО 353 CONTENTS 357 6

ЛАЖ У УМЕТНОСТИ И КУЛТУРИ Приредила др Владислава Гордић Петковић Рајко Р. Каришић, Фотографија из циклуса Венчићи, 2011.

ВЛАДИСЛАВА ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋ УВОД НА РЕЧ ПРИ РЕ ЂИ ВА ЧА ЛАЖ И ЊЕ НИ ЖАН РО ВИ Ка да је дан ју нак из дра ме Те не си ја Ви ли јам са Мач ка на усија ном ли ме ном кро ву ка же да би мо гао на пи са ти чи та ву књигу о ла га њу а да ипак не об у хва ти те му, те ре чи не от кри ва ју са мо дир љи во на ив ну и не у пит ну ве ру у моћ књи ге ка кву има ју са мо они ко ји их не пи шу и не чи та ју. Ре че ни цу из гова ра бо га ти план та жер са аме рич ког Ју га, чо век на са мр ти, у по ку ша ју да об ја сни си ну ка ко се мо ра жи ве ти у све ту и ка ко се мо ра жи ве ти у бра ку. Но сло же ност су пру жнич ких од но са не ће би ти нај ва жни ја ди мен зи ја ми шље ња о ла жи, прем да би се ци ни ци нај ра ди је по зва ли на ви ше ве ков ни репо зи то ри јум те за о жен ској не стал но сти као узро ку и из во ру сва ког по ку ша ја да се по бег не од исти не. По пут Ви ли ја ма Фок не ра, ве ли ког по ве сни ча ра аме рич ког Ју га, Те не си Вили јамс древ не тра гич не кон флик те пре во ди у аме рич ки код, пи шу ћи о ју на ци ма ко ји се га де ла жи, али су при ну ђе ни да ла жу: Ви ли јамс драм ским је зи ком про го ва ра о об ма на ма и оп се си ја ма, фик са ци ја ма и илу зи ја ма, сле пи лу, за но су и фана ти зму чак и он да кад нам се учи ни да пи ше у на ив ном или бе за зле ном, ко мич ном или ро ман тич ном кљу чу. Уо ста лом, ње го ва ју на ки ња Се ра фи на де ле Ро се из Те то ви ра не ру же удо ви штво жи ви у зна ку идо ла три је и фе ти ши за ци је по којни ка све док не схва ти да је ње но фа на тич но обо жа ва ње засно ва но на оп тич кој илу зи ји: ње на је бес крај на љу бав, или оно што љу ба вљу сма тра, тек стра сна же ља да ви ди вер ност и за нос та мо где их ни ка да ни је ни би ло. За Стен ли ја Ко валског илу зи ја је за кле ти не при ја тељ исти не, за Бланш Ди боа илу зи ја је ну жна стра те ги ја улеп ша ва ња исти не. Трам вај зва ни же ља и је сте тра гич но све до чан ство о уза луд ним поку ша ји ма да се ствар ност учи ни сно шљи вом уз по моћ угодних ла жи ко је умет ност пле те око жи во та. Ко мад по ста вља и ег зи стен ци јал на и по е тич ка пи та ња о то ме где је гра ни ца из ме ђу бе за зле ног улеп ша ва ња ствар но сти и гру бе об мане. Не ка ква ме ра исти не ко ја је по сто ја ла код Шек спи ра а огле да ла се у те а тар ској кон вен ци ји ко ја је га ран то ва ла да ју нак ко ји из го ва ра мо но лог на сце ни увек го во ри истину (сво ју исти ну, до ду ше) ви ше не по сто ји код Ви ли јам са. Мо но ло зи ње го вих ју на ка ни су ри ту ал са мо откри вања, већ 9

ВЛАДИСЛАВА ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋ са мо суп тил ни ји ме ха ни зми по зи ра ња и ма ски ра ња. Моно ло зи се пре тва ра ју у кон тро ли са ну лаж ко ја оправ да ва чи ње нич но ста ње ства ри, од ви ше про бле ма тич но да би се сма тра ло ве чи том исти ном би ћа, чи ме се са мо још јед ном до ка зу је шта се све не у мит но ме ња у књи жев но сти ка да се ме ња и свет. Име Ви ли јам со вог ју на ка ко ји де фи ни ше без у спе шни проје кат пи са ња књи ге о ла га њу је Биг Де ди, Ве ли ки Та та. Ако се по и гра мо ре чи ма и озна чи те љи ма мо ћи, мо гли би смо доћи до за кључ ка да ни сам отац свих ства ри не зна гра ни це ла жи. Ни гра ни це деј ства, ни гра ни це де фи ни ци је. Да ли је де фи ни ци ја ла жи и са ма же ља да ве ру је мо? Ве ли ки Та та овде под ра зу ме ва да је Књи га бес кра јан про стор у ко ји ста је све: сло жи ће мо се да је ње го во ви ђе ње на ив но из пер спекти ве сва ке на у ке. С дру ге стра не, он не ве што фор му ли ше ја сну свест да лаж, и фор мом и са др жи ном, на ди ла зи све мо гућно сти иден ти фи ка ци је. Ла га ње је је дан од нај ста ри јих об ли ка људ ског по на ша ња, нај ста ри ја со ци јал на прак са и ње не етич ке им пли ка ци је зави се, не рет ко, од кул тур ног, по ли тич ког и фи ло зоф ског контек ста. Ми ме зис, на че ло ими та ци је, мо же да се схва ти као лаж, али по нај пре сто га што се лаж гра ни чи и са илу зи јом и са ча ро ли јом. Чу ве на је, уо ста лом, ре че ни ца ен гле ског рене сан сног пе сни ка Фи ли па Сид ни ја из ње го вог по е тич ког спи са Од бра на по е зи је пе сник ни кад ни шта не твр ди, да кле ни кад не ла же. Фи ло зо фи ја пост мо дер не го во ри о ери симу ла ци ја у ко јој до ми нант ни про це си ви ше ни су ими та ци ја, ду пли ра ње или па ро ди ја не го за ме њи ва ње ствар ног ње говим зна ци ма, ка ко то твр ди Бо дри јар у Си му ла кру ми ма и си му ла ци ја ма, по ми њу ћи чак и не до ста так ствар ног. Да ли то зна чи да су шти на и сми сао не ста ју у игри зна ко ва? Пи са ње не мо же опо на ша ти зби љу из рав но, твр ди те о рети чар Деј вид Лоџ у књи зи На чи ни мо дер ног пи са ња, мо же је ди но опо на ша ти на чи не ми шље ња и го во ре ња о зби љи, те дру ге на чи не пи са ња о њој. Лоџ ин си сти ра на то ме да је око сни ца пост мо дер ни стич ке књи жев но сти иде ја о све ту ко је се опи ре сва ком на сто ја њу ин тер пре та ци је, по ри ву ко ји је не за др жив и ком по је ди нац не мо же одо ле ти. Из у ча ва о ци фе но ме на ла жи Ин го Бе рен сме јер и Ен др ју Хадфилд у ове го ди не об ја вље ној књи зи Лаж у књи жев но сти и кул ту ри ра ног мо дер ног до ба под се ти ће нас да лаж по чи ње при сту па њем има ги на ци је у ства ра лач ки чин, од но сно да се у пе ри о ду од ше сна е стог до осам на е стог ве ка књи жев но ства ра ла штво ус по ста вља као про стор иде о ло шке бит ке изме ђу мо рал ног им пе ра ти ва да се ка же исти на и по де сно сти ла га ња као дру штве ног и по ли тич ког чи на. Но исто су та ко 10

ВЛАДИСЛАВА ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋ мо гли на пи са ти и да лаж на ста је са по чет ком ве ро ва ња у ваља ност и ле ги ти ми тет ин ди ви ду ал ног ис ку ства. Та ко би смо до мен ла жи и без по мо ћи Те не си ја Ви ли јам са про ши ри ли на дис курс о љу ба ви; јер, са на стан ком иде је о ро ман тич ној љу ба ви, на ста је и ин ди ви ду ал ност, а још би смо тру ба ду рима из два на е стог ве ка мо ра ли при зна ти да су би ли пр ви ко ји су љу бав пред ста ви ли као лич ни од нос две осо бе, ина у гу ришу ћи схва та ње љу ба ви као лич ног ис ку ства: Ерос и Ага пе до та да су оли ча ва ли са мо им пер со нал на осе ћа ња. Умет ност и кул ту ра ба ра та ју, све сно или не све сно, не са мо илу зи ја ма, већ и фал си фи ка ти ма: ко ли ко год се те ма ла жи ти ца ла ма ште и из ми шља ња као кре а тив ног про це са, ва жан по кре тач за ана ли зу овог фе но ме на је сте и муч на свест о не до стат ку ау тен тич но сти ко ја не ла го дом ис пу ња ва сва ког умет ни ка. Фал си фи кат мо же би ти и се ћа ње, ко је ре фор мати ра про шлост и ме ња чи ње ни це; су бли ма ци ја ис ку ства, или ње го ва из да ја. Но ви жа нр го во ра о ла жи на сту па са ди ги тал ним тех но ло ги ја ма, бу ду ћи да се са по че ци ма широ ке упо тре бе Ин тер не та ус по ста вља и иде ја да је уки ну та јед но смер ност ко ја је ка рак те ри са ла све прет ход не ма сов не ме ди је и да је омо гу ће на ин тер ак тив ност уте ме ље на на демо кра ти ји. Ус по ста вље на је и јед на дру га иде ја, те за да се у вир ту ел ном про сто ру ства ра иден ти тет не за ви стан од нашег ре ал ног, иден ти тет за ко ји ви ше ни смо си гур ни у ко јој нас ме ри од ре ђу је. У сва ком слу ча ју, од нос пре ма тек сту најра ди кал ни је се ме ња на кон ства ра ња вир ту ел не ди мен зи је ко му ни ка ци је и ег зи стен ци је, јер тек та да он од ста тич не и не про мен љи ве по ста је ди на мич ка ка те го ри ја. Ти ме се ме ња и од нос пре ма ла жи: укљу чи ва ње ре ци пи јен та у ства ра лачки про цес ко јим се ди ги тал не тех но ло ги је ди че под ра зу ме ва и ам би ци ју да се ство ри илу зи ја ствар но сти ко ја ви ше ни је ре пли ка по сто је ћег ста ња ства ри. Раз ли ке из ме ђу фан та стич ног и ре ал ног, ау тен тич ног и зами шља ног ни су ја сне, а гра ни це из ме ђу цар ства ре ал ног и мо гу ћег ни су уоч љи ве. Ни је за го нет на и не до ку чи ва са мо гра ни ца ре ал ног и за ми шље ног, не го и гра ни ца из ме ђу све та и тек ста. Раз два ја ње кре а тив ног и исти ни тог од не и сти нитог и де струк тив ног оста је не раз лу чи ви део ху ма ни стич ке по тра ге за кон зи стент но шћу, це ло ви то шћу, иде а ли змом и моно лит но шћу вред но сти. Ла жи мо же би ти без број, ви де ће мо, али су исти не са мо две: исти на умет нич ка, и исти на жи вот на... Исти не Љосе, Џа нет Вин тер сон, Фи ли па К. Ди ка, Стен ли ја Кју бри ка, Ал мо до ва ра и оста лих ју на ка тек сто ва на стра ни ца ма ко је сле де са мо су део на ра ти ва по тра ге за гра ни ца ма ла жи и могућностима ства ра ња. 11

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш DOI 10.5937/kultura1650012D УДК 321.17:929 Стефан Немања 321.17:929 Манојло Комнин 821.14 04.09 прегледни рад НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА ЖНО НА БЛИ ЖЊЕ ГА СВО ГА МА НОЈ ЛО КОМ НИН И СТЕ ФАН НЕМА ЊА У ДЕ ЛИ МА ВИ ЗАН ТИЈ СКИХ БЕ СЕД НИ КА XII ВЕ КА Са же так: Рад на сто ји да пр во од ре ди зна че ње пој ма лаж и појмо ве из ве де не од ње га. Освр ће се и на схва та ње ла жи у хри шћанству, као те ме љу европ ске ци ви ли за ци је, од но сно у но во ве ков ној фи ло со фи ји. И док хри шћан ство пра ви оштру раз ли ку из ме ђу исти не и ла жи, до тле фи ло со фи ја ову по де лу ре ла ти ви зу је и обесми шља ва (Шо пен ха у ер). Рад по том на во ди опис од но са Ма ној ла Ком ни на и Сте фа на Не ма ње у бе се да ма Кон стан ти на Ма на си ја и Ев ста ти ја Со лун ског. Оба бе сед ни ка уз ди жу Ма ној ла, да би га у јед ном тре нут ку из јед на чи ли са Бо гом. Не ма њи пак да ју епи те те ко ји се углав ном ве жу за Со то ну. На су прот њи ма Сте фан Пр вовен ча ни ка да пи ше Жи ти је сво ме оцу, ле пим бо ја ма опи су је и ца ра Ма ној ла. По сле ди це ца ре вих осва ја ња су убр зло не ста ле не станком Ви зан ти је, а де ло ве ли ког жу па на те ри то ри јал но про ши рење, сти ца ње не за ви сно сти, осни ва ње Хи лан да ра је на ста ви ло да тра је. На кра ју Не ма ња је и по стао све ти тељ, што Ма ној ло ни је. За кљу че но је да лаж из ре че на од сил них и моћ них не тра је ве чи то. Кључ не ре чи: цар Ма ној ло Ком нин, ве ли ки жу пан Сте фан Немања, Кон стан тин Ма на си ја, Ев ста ти је Со лун ски, лаж, лажно На са мом по чет ку ра да, тре ба ло би да од ре ди мо мо гу ће значе ње пој ма у кон тек сту ко ји је пред мет ин те ре со ва ња. У 12

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ овом слу ча ју, то је по јам лаж, као и пој мо ви ко ји се из во де из ње га. У реч ни ку ЈА ЗУ на во ди се да је ова реч пра сло вен ска, што ука зу је да су свест о то ме шта је лаж има ли Сло ве ни још у сво јој пра по стојб ни ни. Под њом се под ра зу ме ва: да оно што је ре че но ни је исти на и да онај ко ји је из го ва ра има свест о то ме, да је не што су прот но од исти не, да јој је циљ да прева ри дру ге, ко ји по ве ру ју у њу. Она се су прот ста вља Бо гу у из ре ци сан је ла жа, а Бог је исти на. По јам ла жан об ја шњен је на при ме ру: ка да се о че ља де ту го во ри оно што ни је. Лажљи ви љу ди не иду у Рај. Од ла жи се, лаж ју не осло ба ђа. Они ко ји го во ре ла жи о не ко ме, на зи ва ју се охо ли. 1 Реч ник СА НУ та ко ђе да је сво је ту ма че ње ла жи. Осим неких већ из не тих при ме ра, на во ди се да је ла жан онај: ко ји све сно, на мер но изно си не тач ност, ко ји не од го ва ра стварно сти, по гре шан, не та чан, иза зван не ис кре ним ми сли ма и осе ћа њи ма. По ја вљу је се и из раз ла же но ша за оног ко ји пре но си ла жи, а ми би смо до да ли не мо ра то чак ни свесно да чи ни. Та ко ђе, наводи се и по јам ла жи ка ти, од но сно го во ри ти не ком да ла же. Због ла жи се у на род ном ве ро ва њу сма тра ло да се до би ја и плик на је зи ку, та ко да ка да се не ком ка же да има плик на је зи ку, го во ри му се да ла же. 2 Реч ник срп ског је зи ка, ко ји је из да ла Ма ти ца срп ска, ка же да је лаж на мер но, све сно, из ре че на не тач ност, не и сти на, об мана, пре ва ра. По јам ла жан зна чи не што или не ког погрешно, не тач но при ка за ти. 3 У Фи ло зоф ском реч ни ку лаж је од ре ђе на као тврд ња супрот на исти ни, а из но си се са на ме ром да се дру ги до ве де у за блу ду. 4 У Прав ној енциклопедиjи по ја вљу је се не ко ли ко пој мова ко ји се од но се на лаж: ла жни ис каз, ла жни но вац, ла жна ис пра ва, ла жно пред ста вља ње и ла жно при ја вљи ва ње. Све на ве де не рад ње спа да ју у кри вич на де ла. Ла жни ис каз може да ти све док, ве штак, ту мач, пре во ди лац. Ла жан је ис каз ко ји не од го ва ра исти ни, од но сно ко јим се по твр ђу је по стоја ње чи ње ни ца за ко је се објек тив но зна да не по сто је или 1 Ano nim, Laž - la žan, u: Rječ nik hr vat sko ga ili srp sko ga je zi ka. Dio 5, ki pak le ken, ob ra dio Bud ma ni, P. (1980), Za greb: JA ZU, str. 935-938. 2 Лаж ла жно, у: Реч ник срп ско хр ват ског књи жев ног и на род ног је ки ка, књ. 11. ку кут ка ма ква, (1981), Бе о град: СА НУ Ин сти тут за срп ско хрват ски је зик, стр. 168-173. 3 Лаж ла жно, у: Реч ник срп ско га је зи ка, ре ди го вао и уре дио Ни ко лић, М. (2007), Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, стр. 623-624. 4 Zen ko, F. Laž, u: Fi lo zo fij ski rječ nik, tre će do pu nje no iz da nje, re dak ci ja Fi lipo vi ća, V. (1989), Za greb: Na klad ni za vod Ma ti ce Hr vat ske, str. 187. 13

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ за чиње ни це ко је се зна да по сто је али се не ги ра њи хо во посто ја ње или се пре ћут ку ју исти ни те чи ње ни це. Ла жан ис каз је ла жан и ка да је де ли мич но лаж. 5 У ли те ра ту ри ко ја се ба ви ме на џер ским ко дом, по ја вљу је се тип ме на џе ра ко ји се на зи ва ла жним во ђом. Он је од ређен као не ко ко има иде је око ко јих оку пља при ста ли це и ус по ста вља си стем ко ји, ка да се по кре не, не да је ре зул тат. Основ ни про блем је у то ме што он не зна у че му се са сто ји по сао, од но сно, он не зна свој по сао да ра ди. 6 У европ ском дру штву по след њих две сто ти не го ди на примет на је ре ла ти ви за ци ја пој мо ва лаж и исти на. Та ко се На по ле о ну Бо на пар ти при пи су ју ре чи исто ри ја је низ лажи са ко ји ма смо се сло жи ли, 7 а Хен ри ју Фор ду це ло купна зва нич на исто ри ја је го ми ла бе сми сли ца. 8 Ипак, нај ве ћу не га ци ју исти не до се гао је Ар тур Шо пен ха у ер у свом де лу Ери стич ка ди ја лек ти ка. Он је у овој књи зи дао три де сет и осам упут ста ва ка ко да се ла же, да би се по бе ди ло у по ле мици. 9 Пи та ње мо рал но сти, од но сно не мо рал но сти тј. ла жи, очи глед но се ни је ни по ста вља ло за Шо пен ха у е ра. Би ло је бес пред мет но. Евро па је зад њих се дам на ест ве ко ва хри шћан ска, па то на во ди да ту ма че ње, од но сно осврт на лаж по тра жи мо у Библи ји. Лаж је за бра ње на и у Ста ром 10 и у Но вом за ве ту. 11 У Ста ром за ве ту, ђа во се на зи ва ла жним ду хом. 12 Хри стос у Но вом заве ту да је це ло ви ти ју сли ку од но са ђа во ла и ла жи ка да го вори сво јим про тив ни ци ма: ваш је отац ђа во;... он је крв ник људ ски од по чет ка, и не сто ји на исти ни; јер не ма исти не у ње му; кад го во ри лаж, сво је го во ри: јер је ла жа и отац ла жи. 13 5 La žni is kaz la žno pri ja vlji va nje, u: Prav na en ci klo pe di ja 1 A NЈ, re da kor Bla go je vić, T. B. (1989), Be o grad: Sa vre me na ad mi ni stra ci ja, str. 711-718. 6 Ivo še vić, S. (2010) Me na džer sko li der ski kod, vo dič za po zna va nje se be, lju di, si ste ma i si tu a ci ja, No vi Sad: Fa kul tet teh nič kih na u ka, str. 28. 7 Бла го је вић, Н. Жи во ти ан ђе ла, 21. јун 2015, http://www.fsksrb.ru/fondstra te ske-kul tu re/au tor ski-tek sto vi/zi vo ti-an dje la. 8 Mi lo sa vlje vić, D. Ce lo kup na zva nič na isto ri ja je go mi la be smi sli ca, 8. febru ar 2016, http://lost hi story.we ebly.co m. 9 Šo pen ha u er, A. (2007) Eri stič ka di ja lek ti ka ili ume će ka ko da se uvek bu de u pra vu ob jaš nje no u 38 tri ko va, No vi Sad: Adre sa. 10 Тре ћа књи га Мој си је ва, гл. 19, стих 11. 11 По сла ни ца Ефе сци ма Св. апо сто ла Па вла, гл. 4, стих 25. 12 Пр ва књи га о ца ре ви ма, гл. 22, стих 22. 13 Је ван ђе ље по Јо ва ну, гл. 8, стих 44. 14

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ У Ста ром за ве ту се по себ но скре ће па жња на јед ну вр сту ла жи. На и ме, Бог је, да ју ћи за по ве сти за ко не Мој си ју, на Си нај ској го ри, по ко ји ма Је вре ји тре ба да се вла да ју, као деве ту и прет по след њу за по вест, ре као: Не све до чи ла жно на бли жње га сво га. 14 Да кле, Бог по себ но скре ће па жњу на ову вр сту ла жи, сва ка ко има ју ћи ис ку ства са људ ским ро дом. Је дан од на зи ва за зле љу де је и ла жљи ви си но ви. 15 Све ти апо стол Па вле на зи ва бо го мр ске љу де, опа да чи ма и из мишља чи ма за ла, 16 а на дру гом ме сту из ја вљу је да је гр ло гроб отво рен они ма ко ји је зи ком ва ра ју. 17 Да кле, оно што нам се на ме ће као за кљу чак је: дра ма ате иза ци је огле да се и у пи та њу ла га ња. Док је у ре ли ги ји хришћан ству раз ли ка из ме ђу исти не и ла жи те мељ на вред ност, ате и за ци ја до во ди до ре ла ти ви за ци је исти не и ла жи. Да ли то зна чи да ли ца ко ји ма је ре ли ги ја за ни ма ње све ште ни ци го во ре увек исти ну или ма ње ла жу? Ка ко из гле да ла га ње, у исто риј ским из во ри ма? За ову при ли ку из не ће мо је дан по на ма за ни мљив и па жње вре дан при мер: ви ђе ње ве ли ког жу па на Сте фа на Не ма ње у де ли ма ви зан тиј ских бе се дни ка, ко ји су при том би ли, ва жно је ис та ћи, и ви со ки цр кве ни вели ко до стој ни ци ми тро по ли ти. Ви зан тиј ски пи сци по чев ши од Кон стан ти на VII Пор фи роге ни та, 18 оста ви ли су ра зна све до чан ства о Ср би ма, као наро ду али и о по је ди ним лич но сти ма. 19 Ни јед на лич ност ни је у то ли ко ме ри не га тив но опи са на као што је то слу чај са ве ли ким жу па ном Сте фа ном Не ма њом у де ли ма ви зан тијских бесед ни ка. Су коб из ме ђу Ви зан ти је и ра шког ве ли ког жу па на Сте фана Не ма ње, у то вре ме још уде о ног вла да ра, за по чео је на са мом по чет ку Не ма њи не вла сти јер је Ви зан ти ја у борби око пре сто ла по др жа ва ла ње го вог бра та Ти хо ми ра. Ни крај гра ђан ског ра та ни је озна чио по че так до брих од но са са 14 Дру га књи га Мој си је ва, гл. 20, стих 16. 15 Књи га про ро ка Иса и је, гл. 30, стих 9. 16 По сла ни ца Ри мља ни ма Св. апо сто ла Па вла, гл. 1, стих 30. 17 По сла ни ца Ри мља ни ма Св. апо сто ла Па вла, гл. 3, стих 13. 18 Фер јан чић, Б. (1959) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла вије, том II, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ. 19 Фер лу га, Ј., Фер јан чић, Б., Ка ти чић, Р., Кре кић, Б. и Ра дој чић, Б. (1966) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла ви је, том III, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ; Ка лић, Ј., Фер јан чић, Б. и Ра до шевић Мак си мо вић, Н. (1971) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Југо сла ви је, том IV, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ; Мак си мовић, Љ., Ђу рић, И., Ћир ко вић, С., Фер јан чић, Б. и Ра до ше вић, Н. (1986) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла ви је, том VI, Бе о град: Византо ло шки ин сти тут СА НУ. 15

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ Византи јом. Су коб је до био на сна зи 1171. го ди не и из био је као рат Ви зан ти је са јед не, и Мле ча на, Угар ске и Ср би је са дру ге стра не. Но, ни је ду го тра јао. Већ у про ле ће 1172. из би ла је епи де ми ја у мле тач кој вој сци што је њу из ба ци ло из ра та. Мар та ме се ца исте го ди не умро је и угар ски краљ Сте фан III, што је до ве ло до за о кре та у спољ ној по ли ти ци ове др жа ве. Ср би ја је оста ла са ма да ра ту је на спрам Ви занти је. Цар Ма ној ло Ком нин је убр зо кре нуо у по ход на њу из Сер ди ке. Све стан да је по ку шај ору жа ног от по ра уна пред осу ђен на про паст, ве ли ки жу пан је за тра жио пре го во ре са ца рем о об у ста ви су ко ба. 20 Ма ној ло је при стао, али је и Нема ња мо рао да при ста не на ње го ве, крај ње не по вољ не услове. У скла ду са њи ма, ве ли ки жу пан иза шао је пред ца ра го ло глав, го лих ру ку до ла ка та, бос, са ко ноп цем ве за ним око вра та, са ма чем у ру ци. 21 Из бе гао је вој ни по раз али ни је из бе гао пре да ју. Ца ру са ма пре да ја ни је би ла до вољ на. Од лу чио је да ве ли ког жу па на по ве де у сво ју пре сто ни цу и да га у три јум фал ној по вор ци кроз Ца ри град спро ве де као за ро бље ни ка. 22 То ни је био пр ви слу чај да је цар Ма ној ло не ко га на тај на чин по низио. Та ко је по сту пио и пре ма ан ти о хиј ском кне зу Рај нал ду. Кнез је, као и Не ма ња по сле ње га, као по ра же на стра на, стигао у ца рев ло гор го ло глав, бос, са ко ноп цем око вра та, носе ћи мач у ле вој ру ци. Ма ној ло је по ни зио и је ру са лим ског кра ља. На и ме, при ли ком ула ска у Ан ти о хи ју 1159. го ди не, цар је ја хао на ко њу са свим сво јим ин сиг ни ја ма, док је је руса лим ски краљ био у тој ис тој по вор ци, али да ле ко иза ње га и без икаквих ин сиг ни ја. Ан ти о хиј ски кнез је био до дат но по ни жен још ви ше од кра ља: хо дао је по ред ца ра и ње го вог ко ња др жао за стре ме. 23 Ма ној лов по ход про тив Не ма ње је опи сан у де ли ма исто рича ра Јо ва на Ки на ма 24 и Ни ки те Хо ни ја та, 25 али и у бе се да ма 20 Ка лић, Ј. Срп ски ве ли ки жу па ни у бор би са Ви зан ти јом, у: Исто ри ја срп ског на ро да, пр ва књи га, од нај ста ри јих вре ме на до Ма рич ка бит ке (1371), уред ник Ћир ко вић, С. (1981), Бе о град: Срп ска књи жев на за друга, стр. 210-211. 21 Ка лић, Ј., Фер јан чић, Б. и Ра до ше вић Мак си мо вић, Н. нав. де ло, стр. 103. 22 Исто, стр. 209-214. 23 Остро гор ски, Г. (1983) Исто ри ја Ви зан ти је, Бе о град: Про све та, стр. 362-363. 24 Ка лић, Ј., Фер јан чић, Б. и Ра до ше вић Мак си мо вић, Н. нав. де ло, стр. 101 104. 25 Исто, стр. 147-148. 16

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ Кон стан ти на Ма на си је 26 и Ев ста ти ја Со лун ског. 27 Уста нак, ње гов ток и пре да ја на сли ка ни су и на фре ска ма у Ца ри граду. 28 Бе се да се од ре ђу је као про по вед, хо ми ли је, па не ги рик, сло во, а што би се мо гло нај јед но став ни је об ја сни ти као све ча ни го вор у част не ко га или не че га, што под ра зу ме ва и прете ра но хваље ње. 29 Кон стан тин Ма на си ја се, ина че, сма тра јед ном од нај зна чајни јих лич но сти ли те ра ту ре и књи жев но сти XII ве ка. Био је члан ди пло мат ских ми си ја ца ра Ма ној ла Ком ни на да би се за тим за мо на шио. Пр во је по стао епи скоп, а по том и митро по лит Нав пак та. Ау тор је хро ни ке ко ја је по чи ња ла од ства ра ња све та и до пи ра ла до 1081. го ди не, а ко ја је по ло вином XIV ве ка пре ве де на на сло вен ски је зик. Ве ли ког жу па на Сте фа на Не ма њу спо ми ње и из но си сво ја за па жа ња о ње му у па не ги рич ком го во ру по све ће ном Ма ној лу Ко ми ну 1173. го ди не. 30 Опис ве ли ког жу па на да је се са мо стал но али и по вла че њем па ра ле ла са ца рем Ма ној лом, ко ји се су прот ста вља Не ма њи. Цар се на зи ва Хри сто вим по ма за ни ком, иза бра ни ком, ве ликим и слав ним по бед ни ком, чак га пи сац на зи ва и све вишњим иа ко је то по јам ко ји се ко ри сти за Бо га. О фи зич ким осо би на ма ца ра, Ма на си ја ка же да има не са вла ди ву, не побе ди ву, че лич ну, де сни цу. 31 Он је ва трен, кри лат, брз, се јач стра шне смр ти ко ји чи та ве гра до ве са зе мљом срав њу је. 32 Пи шу ћи о њи ма дво ји ци ка же да, ако Не ма ња по ку ша по бећи, би ће ухва ћен и сти ћи ће га ца ре ва стре ла; са кри је ли се у мра ку, ва тром ће би ти спа љен. Цар је ле кар ко ји Не ма њи да је бла ги лек да га из ле чи од гној не ра не. Цар об ре зу је рану и спа љу је је уси ја ним же ле зом. 33 Цар во ли да се ша ли, па пи сац за Не ма њу ка же: Пле ћа ти бик, да и под ма лим би чем, рав но пу тем иде. 34 Не у спе ло скри ва ње у мра ку тре ба да пока же да цар ви ди и у та ми. Та гној на ра на је, под се ти мо се, же ља Не ма њи на за са мо стал но шћу соп стве не др жа ве, а спаљи ва ње ра не спре ча ва ње ган гре не, шта је дру го до спре чава ње да ње го ва др жа ва до би је не за ви сност. Пле ћа ти бик, је 26 Исто, стр. 209-214. 27 Исто, стр. 218-220. 28 Исто, стр. 220. 29 Три фу но вић, Ђ. (1990) Азбуч ник срп ских сред њо ве ков них пој мо ва, Београд: Но лит, БИГЗ, стр. 28, 232-234, 323-326, 364. 30 Исто, стр. 207-208. 31 Исто, стр. 213. 32 Исто, стр. 214. 33 Исто, стр. 212. 34 Исто, стр. 214. 17

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ сва ка ко алу зи ја на Не ма њин из глед, али и на то ка кав третман Не ма ња има у очи ма ца ре вим. Ма ли бич, ко ји на во ди би ка да иде пра вим пу тем тре ба да по ка же ка ко се Не ма ња да ла ко укро ти ти. Но, то Ма на си ји ни је до вољ но. Он Не ма њу на зи ва: шкорпи о ном, мрач ња ком, по тај ним од мет ни ком и вар ва ри ном, за тим раз бој ни ком, твр до гла ва цем, зми јом, от пад ни ком, око ре лим ро бом, ко ро вом, на ду вен ком, охо лим, не зграп ним стар цем, рђом. Сем то га, ка же, да се др жао од мет ни штва, имао зле на ме ре, сва ка ко пре ма ца ру, ко ји дру ге под сти че на не при ја тељ ство пре ма Ви зан ти ји. Опи су ју ћи ње го во спрово ђе ње у Ца ри град и бо ра вак у за ро бље ни штву, Ма на си ја ка же да је Не ма ња звер ко ју је цар за тво рио у ка вез. Је ди ни по јам ко ји ко ри сти за ње га, а ко ји ни је увре дљив је пле ћат чо век. 35 Ни шта ма ње ни су за ни мљи ва ни по ре ђе ња ко ја пра ви. Наво ди да је ве ли ки жу пан ла вљу ко жу за ме њи вао ли си чјом тј. бор бу је за ме њи вао лу кав ством, од но сно пре го во ри ма, за тим Не ма њу од ре ђу је као оштро зу бог ве пра ко ји буч но грок ће. По ре ди га чак и са мај му ном. На и ме, ко мен та ри шући не у спео уста нак и пре да ју Не ма њи ну, Ма на си ја на во ди по сло ви цу ста ри се мај мун не хва та у мре жу, да би за тим до дао хва та се, вре ме ном, хва та. 36 Осим по ре ђе ња са живо ти ња ма по ре ди га и са љу ди ма нпр. са фа ра о ном ко ји се су прот ста вљао Мој си ју. 37 Ка да се упо ре ди опис ца ра и ве ли ког жу па на, ја сно је да не га тив не ква ли фи ка ци је ко је су број не, као и не га тив на и увре дљи ва по ре ђе ња, тре ба да бу ду у функ ци ји уз ди за ња цара Ма ној ла. На гла сак је очи глед но на су прот но сти ко ја, за Ма на си ју, по сто ји из ме ђу њих дво ји це и че му он по све ћу је из у зет но ве ли ку па жњу. Док ца ра чак на зи ва све ви шњим епи те том ко ји се ко ри сти са мо за Бо га, до тле ве ли ког жупа на на зи ва зми јом, тј. оном жи во ти њом у чи јем об ли ку се ђа во пр ви пут при ка зао чо ве ку. Да кле, раз ли ка из ме ђу ца ра и ве ли ког жу па на је ко ли ка и из ме ђу Бо га и ђа во ла. Ев ста ти је Со лун ски вас пи та ван је у Ца ри гра ду, у ма на сти ру Св. Еу фи ми је. Био је ђа кон цр кве Св. Со фи је у Ца ри гра ду, за тим про фе сор на па три јар шиј ској ви со кој шко ли, што је по вла чи ло за со бом зва ње мај сто ра ре то ра. Лич ни је при јатељ са Ма ној лом Ком ни ном. Цр кве ну ка ри је ру на ста вио је као ми тро по лит Со лу на. Пи сао је ко мен та ре ан тич ких де ла 35 Исто, стр. 209, 211-214. 36 Исто, стр. 211. 37 Исто, стр. 212. 18

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ нпр. Или ја де и Оди се је, а на кон до ла ска у Со лун и па не гирич ке го во ре. О Сте фа ну Не ма њи пи ше у го во ру по све ћеном Ма ној лу 1175. го ди не. 38 Срп ском ве ли ком жу па ну по све ћу је мно го ма ње па жње од свог прет ход ни ка и, за раз ли ку од Ма на си је, не гра ди његов лик на су прот но сти са Ма ној ло вим. Тре ба ре ћи и да му је Не ма ња из ма мио сјај не ре чи, 39 јер га је за ди вио сво јом висином и на о чи тим из гле дом. Но, и по ред то га, на зи ва га од бе глим ро бом. Ка же да је нешто стра хом, а ви ше ра на ма пре ва спи тан на до бро. Нај ве ћи део опи са Не ма ње и Ма ној ла у бе се ди Ев ста ти ја Со лун ског, при ка зан је кроз при чу у ко јој се ве ли ки жу пан са кри ва од сво га го спо да ра, да би за тим тра жио да га ви ди, као не ко ко из мра ка бе жи на све тлост Сун це. Ви зан тиј ски цар га бла го на кло но при ма и да је му ми лост као го спо дар. Та ко да Не ма ња, ко ји ни је смео ни по соп стве ној зе мљи да га зи без бед но, са да га зи ца ри цом гра до ва, ра до стан што га гле да цар. Роп ски је по ко ран ца ру и, при том, сам је се би јемац и све док. 40 Иа ко се мо же чи ни ти на пр ви по глед да се Ев ста ти јев од нос пре ма Не ма њи не раз ли ку је од Кон стат ни но вог то ипак није тач но. Мо ра се на и ме, има ти у ви ду да он пи ше бе се ду у ко јој се пр идр жа ва ви зан тиј ске иде о ло ги је. То да је Ма ној ло го спо дар Не ма њин је чи ње ни ца, при ка зи ва ње Ма ној ла као Сун ца, по сле ди ца је ви зан тиј ске иде о ло ги је, ми лост Ма нојло ва је та ко ђе чи ње ни ца. Из ја ва да ни је смео сло бод но да хо да по сво јој зе мљи од но си се на чи ње ни цу да би по њој био го њен од Ма ној ла, ме ђу тим, Не ма ња се пре дао па ни је ни до шао у ту при ли ку. То да је у Ца ри гра ду у по вор ци, је та ко ђе чи ње ни ца. Да је Не ма ња био од бе гли роб, да је рана ма, а не стра хом пре ва спи тан, ука зи ва ло би да је Не ма ња му чен на кон за ро бља ва ња, о че му дру ги из во ри ћу те, да је Не ма ња ра до стан што гле да Ма ној ла, сва ка ко су пре те ри вања Ев ста ти је ва ко ја мо гу би ти ра зу мљи ва за бе се ду. По следње што ка же је да је Не ма ња сам се би је мац и све док, што мо же мо схва ти ти као по хва лу Не ма њи. Не ма ња ни је слао не ког дру гог да бу де ње гов је мац, ни ко дру ги ни је био ни све док јем ства, већ он у оба слу ча ја. Пре ма то ме, ње гов опис, иа ко на мо мен те не та чан и претеран, у осно ви је ве ћим де лом кон ста то ва ње чи ње ни ца. 38 Исто, стр. 215-217. 39 Исто, стр. 218. 40 Исто, стр. 219. 19

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ Овај уста нак, ње гов ток и пре да ја за бе ле же ни су и на слика ма. Да нас се прет по ста вља на фре ска ма у Ве ли кој па ла ти у Ца ри гра ду. Ев ста ти је Со лун ски на во ди да је ве ли ки жупан до ве ден да лич но гле да ове пред ста ве и да их је гле дао са одо бра ва њем, а фре ско пи сцу је је ди но за ме рио што уз његово име ни је до пи сао роб. 41 И Кон стан тин и Ев ста ти је пи шу ћи бе се ду, како то зах те ва сам ка рак тер бе се де мо ра ли су да хва ле Ма ној ла, а лич но обра зо ва ње им је омо гу ћи ло да то ра де у ме та фо ра ма. При том су обо ји ца би ли ми тро по ли ти и као та кви мо ра ли су да има ју на уму прет по след њу по ре до сле ду, али не и по зна чају, Бо жи ју за по вест не све до чи ла жно на бли жње га сво га. То су ипак ура ди ли на не јед нак на чин. Ма на си ја, по вре ђен Не ма њи ним устан ком, освет нич ки га при ка зу је у нај го рим бо ја ма, што га до во ди до кр ше ња Бо жи је за по ве сти, док Евста ти је оста је мно го уме ре ни ји, чак до не кле Не ма њи ода је при зна ње. Ка да би нам о ве ли ком жу па ну Сте фа ну Не ма њи би ли сачу ва ни са мо го во ри ове дво ји це ми тро по ли та, бе сед ни ка, ми би смо о Сте фа ну Не ма њи мо гли да стек не мо углав ном лажну пред ста ву. У нај бо љем слу ча ју јед но стра ну. Ме ђу тим, о ње му су са чу ва ни и дру ги по да ци у де ли ма Св. Са ве, Сте фа на Пр во вен ча ног, До мен ти ја на, Те о до си ја, да спо ме не мо са мо срп ске ау то ре. Ови ау то ри пру жа ју о ње му са свим дру га чи ју сли ку. При том, ни ко од срп ских пи са ца су коб ве ли ког жу па на са ца рем ни не спо ми ње. Пре да ју, ко ја је омо гу ћи ла да се спа су жи во ти ње го вим вој ни ци ма, а то је упра во оно што је учинио пре ње га ду кљан ски кнез Вла ди мир пре да ју ћи се бу гарском ца ру Са му и лу 42 и што је до при не ло ства ра њу кне же вог све ти тељ ског кул та 43 а ко ја би си гур но по мо гла ства ра њу Не ма њи ног кул та, као до га ђај, ни ко ни је за бе ле жио. Ипак, срп ски из во ри бе ле же ца ра Ма ној ла. Спо ми ње га Стефан Пр во вен ча ни у Жи ти ју ко је је по све тио свом оцу. Споми ње су срет ца ра Ма ној ла и уде о ног вла да ра Не ма ње, прили ком ко је је Не ма ња до био од ца ра по љу бац, цар ски сан и Ду бо чи цу, с тим да Ду бо чи цу мо гу на сле ди ти са мо ње го ви 41 Исто, стр. 220. 42 Кун чер, Д. (2009) Ge sta re gum Scla vo rum, том I, Бе о град, Ник шић: Историј ски ин сти тут, ма на стир Острог, стр. 124-125. 43 Ђе кић, Ђ. Би блиј ски мо ти ви у по ве сти (ге сти или жи ти ју) о Јо ва ну Вла ди миру, у: Те мат ски збор ник ра до ва, На уч ни скуп Срп ски на род на Бал кан ском по лу о стр ву од VI од XX ве ка одр жан у Ни шу 19. сеп тембра 2013. го ди не, при ре дио Не дељ ко вић, С. (2014), Ниш: Фи ло зоф ски факул тет, стр. 57. 20

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ си но ви, али не и срод ни ци. Ца ра Ма ној ла на зи ва бо го љуби вим, ко ји је са цар ском љу ба вљу при мио и по љу био Нема њу. Не ма ња са сво је стра не хи та у су срет ца ру. На кра ју Сте фан Пр во вен ча ни до да је да су Не ма њу ца ре ви љу би ли. 44 Мо же се при ме ти ти да пи сац жи ти ја, ни је ода брао при чу о су ко бу са ца рем да би на њој гра дио лик Не ма њин, већ причу и лик гра ди на сце ни о њи хо вој са рад њи и ме ђу соб ној љу ба ви. У Жи ти ју ко је је тре ба ло да уве ли ча но вог све ти теља Ма ној ло до би ја епи тет бо го љу би ви, а сти че се ути сак да су он и Не ма ња би ли у нај бо љим мо гу ћим од но си ма. Про шле су го ди не од Не ма њи ње пре да је и ње го вог од во ђења у Ца ри град. Умро је цар Ма ној ло, умро је и Сте фан Нема ња. Цар је ус пео да про ши ри гра ни це цар ства на за па ду, на ра чун Ра шке, Угар ске. На ис то ку је пот чи нио Јер ме нију, Ат ни о хиј ску кне же ви ну, пот чи нио му се и је ру са лим ски краљ Бал ду ин III. Ре зул тат ових осва ја ња је би ла изо ло ва на и еко ном ски ис цр пље на Ви зан ти ја. Сем то га, два де сет и чети ри го ди не на кон Ма ној ло ве смр ти, Ви зан тиј ско цар ство је не ста ло. 45 Суд би на ве ли ког жу па на је би ла дру га чи ја. На кон смр ти цара Ма ној ла, он је про ши рио сво ју др жа ву. 46 Иа ко је до жи вео по раз у би ци на Мо ра ви 1190. го ди не од ца ра Иса ка II Анђе ла, ус пео је да оства ри знат не до бит ке. Пр во, др жа ва му је по ста ла не за ви сна. Ви зан ти ја је по ну ди ла, а ве ли ки жупан је при хва тио да се ње гов сред њи син, Сте фан, оже ни си но ви цом ви зан тиј ског ца ра Ев до ки јом. Иа ко је срп ска др жа ва сим бо лич но пот чи ње на Ви зан ти ји, у ствар но сти је по рас тао углед Сте фа ну Не ма њи и ње го вој по ро ди ци. Нема њи су при зна та осва ја ња у Ду кљи и пре ма Ве ли кој и Јужној Мо ра ви. 47 Ка да је Исак из гу био пре сто, а но ви цар, Евдо ки јин отац, Алек си је III Aнђео је свом зе ту Сте фа ну дао ти ту лу се ва сто кра то ра и обез бе дио му да на сле ди пре сто. Ти ме је Не ма њин син, по стао пр ви срп ски вла дар ко ме је таст визан тиј ски цар. 48 44 Сте фан, П. (1988) Са бра ни спи си, при ре ди ла Ју хас-ге о гри јев ска, Љ., Бео град: Про све та, Срп ска књи жев на за дру га, стр. 65. 45 Остро гор ски, Г. нав. де ло, стр. 365-370. 46 Сте фан, П. нав. де ло, стр. 72-73. 47 Ка лић, Ј. Бор бе и те ко ви не ве ли ког жу па на Сте фа на Не ма ње, у: Истори ја срп ског на ро да, пр ва књи га, Од нај ста ри јих вре ме на до Ма рич ке бит ке (1371), (1981), Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр. 259-260. 48 Ћир ко вић, С. Уну тра шње и спољ не кри зе у вре ме Не ма њи них на следни ка, у: Исто ри ја срп ског на ро да, пр ва књи га. Од нај ста ри јих вре ме на до Ма рич ке бит ке (1371), (1981), Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр. 263-264. 21

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ Ни си ла ском са пре сто ла Не ма њин успе шни жи вот ни пут се не за вр ша ва. Са си ном Са вом, осни ва Хи лан дар у Светој Го ри. До та да су, од пра во слав них на ро да свој ма на стир та мо има ли Гр ци, Бу га ри, Ру си и Гру зиј ци. Овом спи ску на ро да, за хва љу ју ћи и Не ма њи и ње го вим си но ви ма, придо да ти су и Ср би. Одо бре ње и по ве љу о осни ва њу и правном ста ту су ма на сти ра из да је им ви зан тиј ски цар Алек си је III Aнђео. Хи лан дар је та ко по стао цар ска ла вра и до био од цара дозволу да сам би ра свог игу ма на. 49 Ка да је Не ма ња умро као мо нах Си ме он, пр ви ко ји су му пева ли били су Гр ци ка ко ње гов син Са ва, на зи ва Ви зан тин це. Си ме он је по стао све ти тељ осам го ди на по сле смр ти. Њего во те ло, це ло и не по вре ђе но, Са ва је пре нео у Сту де ни цу. Та ко је Не ма ња Си ме он по стао и све ти тељ, а из ње го вих мо шти ју по те кло је ми ро. 50 Тек та да се за вр шио жи вот ни круг ве ли ког жу па на. Ца ре во де ло, ко га су бе сед ни ци не из мер но хва ли ли, на зи ва ли га и све ви шњим, ко ји је по ни жа вао и дру ге (ани то хиј ског кне за, је ру са лим ског кра ља) ре ла тив но бр зо је не ста ло. Све ти тељ ни је по стао ни ка да. Ве ли ки жу пан, ко ји је ла жно пред ста вљан и по ре ђен чак и са зми јом, оном зми јом ко ја сим бо ли ше ђа во ла, над жи вео је се бе. Др жа ву, ко ја је још за ње го вог жи во та по ста ла не зави сна, ње го ви на след ни ци су још ви ше про ши ри ли, ста били зо ва ли и про сла ви ли. Он сам је на кон смр ти ка но ни зо ван под име ном Св. Си ме он Ми ро то чи ви. Ви ше од то га ни је могао да по ста не. Онај ко ји га је по ни зио као срп ског вла да ра и код Ср ба је остао за бе ле жен ле пим ре чи ма као бо го љу би ви цар, ко ји по шту је и ува жа ва дру ге, на гра ђу је му дрост сво јих су се да. Та ко су ре чи Ма на си је бе сед ни ка, ми тро по ли та, ко је су имале за циљ да уни зе Сте фа на Не ма њу, до нај ве ћ их мо гу ћих гра ни ца, да га ома ло ва же, исме ју, јед ном реч ју да уни ште ње гов лик мо рал но, про ма ши ле свој циљ. Лаж ју циљ ни је оства рен. По ка за ло се још јед ном да оно што је из и стински вред но, ни јед на лаж, ни јед но ома ло ва жа ва ње, не мо же 49 До мен ти јан, Жи вот Све то га Са ве и жи вот Све то га Си ме о на, пре вод Мир ко вић, Л., при ре ди ла Ма рин ко вић, Р. (1988), Бе о град: Про све та, Срп ска књи жев на за дру га, стр. 87-93. 50 Ћо ро вић, В. (1928) Спи си Св. Са ве, Бе о град Срем ски Кар лов ци: СКА, стр.171-173; Сте фан, П. нав. де ло, стр. 87-89; Бла го је вић, М. и Ме дако вић, Д. (2000) Исто ри ја срп ске др жав но сти, књи га I, Од на стан ка пр вих др жа ва до по чет ка срп ске на ци о нал не ре во лу ци је, Но ви Сад: САНУ огра нак у Но вом Са ду, Бе се да, Дру штво исто ри ча ра Ју жно бач ког и срем ског окру га, стр. 128. 22

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ трајно уни шти ти. Оно што вре ди, увек на ђе на чи на да за си ја пу ним сја јем, ма кар и по сле из ве сног вре ме на. Бе сед ник, јав ни (кул тур ни) рад ни к, ми тро по лит, по ка за ло се, да је до бро овла да ти на у ком ко ја се у Ср ба зо ве лажовлук. 51 А хва ље ни цар, ко ји је до био епи тет за жи во та ко ји се даје са мо Бо гу, по стао је оно, што би се срп ски ре кло лажнисве тац. 52 А ако би смо тре ба ли да од го во ри мо на пи та ње да ли је ве лики жу пан, био ла жни во ђа или не, мо же мо да од го во ри мо да је ње го во на сле ђе, ње го ва све то род ност, ње го ва ди на сти ја да ла до вољ но убе дљив од го вор. Не мо же мо, а да се не при се ти мо да је цар Да вид у сво јим псла ми ма, мо лио Бо га да га за шти ти од љу ди ко ји су од овога све та. 53 ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Бла го је вић, Н. Жи во ти ан ђе ла, 21. јун 2015, http://www.fsksrb.ru/ fond-stra te ske-kul tu re/au tor ski-tek sto vi/zi vo ti-an dje la Бла го је вић, М. и Ме да ко вић, Д. (2000) Исто ри ја срп ске др жав ности, књи га I, Од на стан ка пр вих др жа ва до по чет ка срп ске на ци онал не ре во лу ци је, Но ви Сад: СА НУ огра нак у Но вом Са ду, Бе седа, Дру штво исто ри ча ра Ју жно бач ког и срем ског окру га. Ђе кић, Ђ. Би блиј ски мо ти ви у по ве сти (ге сти или жи ти ју) о Јова ну Вла ди ми ру, те мат ски збор ник ра до ва, На уч ни скуп Срп ски на род на Бал кан ском по лу о стр ву од VI од XX ве ка (2014), Ниш, стр. 53-70. Ivo še vić, S. (2010) Me na džer sko li der ski kod, vo dič za po zna va nje se be, lju di, si ste ma i si tu a ci ja, No vi Sad: Fa kul tet teh nič kih na u ka. Ка лић, Ј. Срп ски ве ли ки жу па ни у бор би са Ви зан ти јом, у: Истори ја срп ског на ро да, пр ва књи га. Од нај ста ри јих вре ме на до Марич ка бит ке (1371), (1981) Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр. 197-211. Ка лић, Ј. Бор бе и те ко ви не ве ли ког жу па на Сте фа на Не ма ње, у: Исто ри ја срп ског на ро да, пр ва књи га. Од нај ста ри јих вре ме на до Ма рич ка бит ке (1371), (1981), Бе о град: Срп ска књи жев на за друга, стр. 251-262. Mi lo sa vlje vić D. Ce lo kup na zva nič na isto ri ja je go mi la be smi sli ca, 8. fe bru ar 2016, http://lost hi story.we ebly.co m. 51 Ла жо влук, у: Реч ник срп ско хр ват ског књи жев ног и на род ног је зи ка, књ. 11. ку кут ка ма ква, (1981), Бе о град: СА НУ Ин сти тут за срп ско хр ват ски је зик, стр. 173. 52 Исто, стр. 171. 53 Пса лам 17, стих 14. 23

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ Остро гор ски, Г. (1983) Исто ри ја Ви зан ти је, Бе о град: Про све та. Ри стић, С. (2004) Че му све ово? Раз ми шља ња о жи во ту и чо ве ку, Ниш: Про све та. Ћир ко вић, С. Уну тра шње и спољ не кри зе у вре ме Не ма њи них на след ни ка, у: Исто ри ја срп ског на ро да, пр ва књи га. Од нај стари јих вре ме на до Ма рич ке бит ке (1371) (1981), Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га, стр. 263-272. Šo pen ha u er, A. (2007) Eri stič ka di ja lek ti ka ili ume će ka ko da se uvek bu de u pra vu ob jaš nje no u 38 tri ko va, No vi Sad: Adre sa. Prav na en ci klo pe di ja 1 A NЈ, re da kor Bla go je vić, T. B. (1989), Beograd: Sa vre me na ad mi ni stra ci ja. Реч ник срп ско га је зи ка, ре ди го вао и уре дио Ни ко лић, М. (2007), Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Реч ник срп ско хр ват ског књи жев ног и на род ног зе ки ка, књ. 11. ку кут ка ма ква, (1981), Бе о град: СА НУ Ин сти тут за срп ско хр ватски је зик. Rječ nik hr vat sko ga ili srp sko ga je zi ka. Dio 5, ki pak le ken, ob ra dio Bud ma ni, P. (1980), Za greb: JA ZU. Fi lo zo fij ski rječ nik, tre će do pu nje no iz da nje, re dak ci ja Fi li po vi ća, V. (1989), Za greb: Na klad ni za vod Ma ti ce Hr vat ske. Три фу но вић, Ђ. (1990) Азбуч ник срп ских сред њо ве ков них пој мо ва, Бе о град: Но лит, БИГЗ. Из во ри: (1950) Све то пи смо Ста рог и Но вог за ве та, Ста ри за вет превео Ђу ра Да ни чић, Но ви за вет пре вео Вук Сте фа но вић Ка ра џић, Њујорк Лон дон: Са вет би блиј ских дру шта ва. До мен ти јан, Жи вот Све то га Са ве и жи вот Све то га Си ме о на, пре вод Мир ко вић, Л., при ре ди ла Ма рин ко вић, Р. (1988), Бе о град: Про све та, Срп ска књи жев на за дру га. Спи си Св. Са ве, из дао их Ћо ро вић, В. (1928), Бе о град Срем ски Кар лов ци: СКА Де ла ста рих срп ских пи са ца књ. 1. Ка лић, Ј., Фер јан чић, Б. и Ра до ше вић-мак си мо вић, Н. (1971) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла ви је, том IV, Бе оград: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ. Кун чер, Д. (2009) Ge sta re gum Scla vo rum, том I, Бе о град, Никшић, Исто риј ски ин сти тут, ма на стир Острог. Мак си мо вић, Љ., Ђу рић, И., Ћир ко вић, С., Фер јан чић, Б. и Ра доше вић, Н. (1986) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го слави је, том VI, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ. Сте фан, П. (1988) Са бра ни спи си, при ре ди ла Ју хас-ге о рги јев ска, Љ., Бе о град: Про све та, Срп ска књи жев на за дру га. 24

ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ Фер јан чић, Б. (1959) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Југосла ви је, том II, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ. Фер лу га, Ј., Фер јан чић, Б., Ка ти чић, Р., Кре кић, Б. и Ра дој чић, Б. (1966) Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла ви је, том III, Бе о град: Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ. Đorđe Đekić University in Niš, Faculty of Philosophy Department of History, Niš THOU SHALL NOT BEAR FALSE WITNESS AGAINST MANUEL KOMNENOS AND STEFAN NEMANJA IN THE WORKS OF THE 12TH CENTURY BYZANTINE RHETORICIANS Abstract First, the paper tries to establish a meaning of the concept of falsehood and the deriving notions. There are references to understanding of falsehood in Christianity as the foundation of the European civilization i.e. of the modern and contemporary philosophy. And while Christianity makes a clear cut distinction between falsehood and truthfulness, philosophy renders this distinction relative and meaningless (Schopenhauer). Further on, the paper portrays a relationship between Manuel Komnenos and Stefan Nemanja as given in the texts of Constantine Manasses and Eustace of Salonika. Both of them celebrate Manuel up to a point where they compare him with God. On the other hand, Nemanja is attributed epithets related to Satan. Contrary to that, when writing his father s biography, Stefan the First Crowned portrays the Emperor Manuel in good light. The consequences of the Emperor s conquests soon disappear when the Empire ceases to exist, while the Grand Prince s feats the territorial expansion, winning independence and founding Hilandar remain. In the end, Nemanja becomes a saint, while Manuel does not. The final conclusion is that a falsehood uttered by the powerful and dominant does not last forever. Key words: Emperor Manuel Komnenos, Grand Prince Stefan Nemanja, Constantine Manasses, Eustace of Salonika, falsehood, false 25

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ Уни вер зи тет у Бе о гра ду Фи ло ло шки фа кул тет DOI 10.5937/kultura1650026F УДК 821.111.09-31 Мекол Смит А. оригиналан научни рад ЛАЖ, ПРЕ ВА РА, ФИ ЛО ЗО ФИ ЈА МО РА ЛА И НА РА ТИВ НА МРЕ ЖА МА ЛИХ РА ДО СТИ СУ БО ТЕ АЛЕК САН ДРА МЕ КОЛ СМИ ТА Са же так: У ра ду се кроз при зму кри тич ке со ци о лин гви стич ке ана ли зе и уз при ме ну ме то до ло шког по ступ ка на ра тив не мре же при сту па ре ла ти ви зи ра ном ту ма че њу на ра ти ва де тек тив ског рома на Ма ле ра до сти су бо те Алек сан дра Ме кол Сми та. Цен трал на те ма ро ма на, ака дем ска лаж и пре ва ра, као и опро штај и по каја ње, по сма тра ју се и ту ма че у кљу чу те о риј ско-ме то до ло шког окви ра ко ји по сту ли ра да се ни овај, као ни би ло ко ји дру ги текст не мо гу по сма тра ти у изо ла ци ји, у дру штве ном ва ку у му, већ да се ду бин ски је ди но мо гу раз у ме ти уко ли ко ро ман пред ста ви мо као са мо је дан од чво ро ва у на ра тив ној мре жи ко ју чи не чи тав низ дру штве но-исто риј ски фак то ра, пра те ћи тек сто ви (ин тер вјуи са ау то ром, про па ганд не по ру ке, итд.), ста во ви и ту ма че ња разли чи тих вр ста чи та лач ке пу бли ке, као и сам чин чи та ња ко ји нас упу ћу је на ре ла ти ви за ци ју зна че ња са др жа ја и ди рек тив не снаге мо рал не по ру ке, те отва ра про стор за ком плек сну, ви ше слој ну интер пре та ци ју це ло куп ног тки ва тек ста ро ма на. Кључ не ре чи: фи ло зо фи ја мо ра ла, лаж, опро штај, Ма ле ра до сти су бо те, Алек сан дар Ме кол Смит, на ра тив на мре жа, кри тичка соци о лин гви сти ка 26

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ Лаж је con tra na tu ram. Александар Мекол Смит 1 Увод При про ми шља њу те ме ла жи ко ја пред ста вља око сни цу овог бро ја ча со пи са Кул ту ра, пр ва асо ци ја ци ја ми је би ло из не на ђе ње са ко јим сам про чи та ла кри ти ку јед ног од рома на о Иза бел Дал ха у си, фи ло зоф ки ње мо ра ла, ста нов нице Един бур га и глав не ју на ки ње јед не од се ри ја ла ве о ма по пу лар ног и плод ног пи сца Алек сан дра Ме кол Сми та на ко ју сам слу чај но на и шла у ака дем ском ча со пи су по све ћеном ме ди ци ни спор та. Текст уред ни ка овог ча со пи са био је фо ку си ран на те му ро ма неск не об ра де ла жи и пре ва ре у све ту ме ди ци не и на чи на на ко ји, по ми шље њу ау то ра 2, овај ро ман пред ста вља сво је вр сну апо ло ги ју кр ше ња ле карске ети ке ко ја мо же до ве сти до тра гич них по сле ди ца. Сто га сам од лу чи ла да се у овом тек сту по за ба вим го ре по ме ну тим ро ма ном, на сло ва Ма ле ра до сти су бо те, и ње го вој ана ли зи при сту пн им из пер спек ти ве кри тич ке со ци о лин гви сти ке и на ра тив них мре жа 3. Основ но ис тра жи вач ко пи та ње ове ана ли зе је сте да ли идеа ли зо ва но пред ста вља ње зла и по ка ја ња у све ту фик ци ја Алек сан дра Ме кол Сми та мо же мо бо ље да раз у ме мо и проту ма чи мо уко ли ко у об зир узме мо све у куп ност де ло ва ња раз ли чи тих ин ди ви ду ал них и ко лек тив них фак то ра у проце су твор бе и чи та ња на ра ти ва ко ји су га учи ни ли свет ски по зна тим у по след њих пар де це ни ја? Од но сно, да ли концепт на ра тив не мре же ну ди јед ну вр сту пре ци зни је и бо ље уте ме ље не кон тек сту а ли за ци је ко ја би на шој (или би ло ко јој гру па ци ји чи та тељ ки и чи та ла ца ван со цио-кул тур ног контек ста ко ји је од ре ђе ни на ра тив из не дрио) по ну ди ла до вољно про сто ра за соп стве ну итер пре та ци ју и раз вој кри тич ког ста ва пре ма прет по ста вље ној ди рек тив ној сна зи кул тур ног мо де ла 4 ко ји од ре ђе ни на ра тив, у овом слу ча ју текст ро ма на, ну ди. На ра ти ву при ла зим као ме ха ни зму за ор га ни за ци ју и 1 Me kol Smit, A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sa mi zdat B92, str. 131. 2 Re i der, B. (2010) Fa bri ca tion, fal si fi ca tion et al., The Ame ri cal Jo ur nal of Sports Me di ci ne No. 38. 3 Gi me nez, J. (2010) Nar ra ti ve analysis in lin gu i stic re se arch, Re se arch Methods in Lin gu i stics, Lon don, UK: Con ti nu um. 4 Ди ре ктив на сна га кул тур ног мо де ла је тер мин по зајм љен из ког ни тив не ан тро по ло ги је и од но си се на по тре бу или оба ве зу да се на осно ву друштве но де фи ни са ног и дис кур зив но кон стру и са ног зна ња жи ви и ра ди на на чин ко ји нам обез бе ђу је при хва та ње у кул тур ним за јед ни ца ма у ко ји ма жи ви мо (Fi li po vić, J. (2009) Moć re či: ogle di iz kri tič ke so ci o lin gvisti ke, Be o grad: Za du žbi na An dre je vić, str. 115). 27

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ ге не ри са ње дру штве них зна че ња 5, 6 са ци љем да кроз јед ну спе ци фич ну вр сту ана ли зе по ну дим све у куп ни ју, хо ли стичку сли ку ме ђу соб них ве за зна че ња у тек сту и кон тек ста, ка ко ау тор ског, та ко и чи та лач ког ко ји, прет по став ка је ког ни тивне со ци о лин гви сти ке и ан тро по ло ги је, пред ста вља је дан од ме ха ни за ма за фор ми ра ње и утвр ђи ва ње ког ни тив них ше ма ко је ути чу на на чи не на ко је де ла мо и раз у ме мо де ла ње других у све ту у ко ме жи ви мо. Ро ман, у нај ши рем сми слу схваћен као на ра тив, са мо је је дан од сег ме на та на ра тив не мре же чи је нам ра зо т кри ва ње по ма же да раз у ме мо ин тер ак ци ју локал них и гло бал них, лич них и ко лек тив них функ ци ја дискур са, од но сно на ра ти ва, дру штве них зна че ња и обра за ца у ком плек сној ин тер тек сту ал ној струк ту ри ко ја се про из во ди на раз ли чи тим ни во и ма спо зна је 7. Алек сан дар Ме кол Смит и де тек тив ски ро ман Алек сан дар Ме кол Смит спа да у ону гру пу ро ма но пи саца у чи јим се де тек тив ским ро ма ни ма, ве о ма спе ци фич ног фор ма та и са др жа ја, на ра тив ни чин пре тва ра у фи ло зофско про ми шља ње 8, 9. До ми на ци ја фи ло зоф ских те ма, пи тања до бра и зла, уво ђе ње фи ло зо фи је мо ра ла као око сни це те мат ских ода би ра у тек сто ви ма овог ау то ра сва ка ко су у ди рект ној ко ре ла ци ји са жи вот ним кон тек стом Алек сан дра Ме кол Сми та. Про фе сор еме ри тус ме ди цин ског пра ва и етике са Уни вер зи те та у Един бур гу прак тич но је чи та ву про феси о нал ну и ака дем ску ка ри је ру по све тио прав ним аспек тима мо рал но сти и ети ке, пр вен стве но у обла сти ме ди ци не 10. Две се ри је де тек тив ских ро ма на по који ма је по стао по знат ши ром све та, па и у на шој чи та лач кој сре ди ни, за глав не јуна ки ње има ју же не, пот пу но раз ли чи те од оних ко је су се до не дав но у раз ли чи тим исто риј ским пе ри о ди ма по ја вљи вале у уло га ма де тек тив ки ти па fem me fa ta le 11 Ма дам Ра моцве 5 Nar ra ti ves pro vi de one mec ha nism for or ga ni zing and ge ne ra ting so cial mea nings (сви пре во ди ци та та у тек сту: Ј. Ф.) 6 Be ar man, P. S. and Sto vel, K. (2000) Be co ming a Na zi: a mo del for nar ra ti ve net works, Po e tics, No. 27, p. 70. 7 Хи ме нес, Ј. нав. де ло, стр. 207. 8 (The de tec ti ve story)... that turns nar ra ti ve ac tion in to phi lo sop hi cal spe cula tion 9 Ben nett, J. M. (1983) The De tec ti ve Fic tion of Poe and Bor ges, Com pa ra ti ve Li te ra tu re No. 35 (3), p. 263. 10 А. Ме кол Смит био је потпред сед ник Бри тан ске ко ми си је за ху ма ну гене ти ку (Hu man Ge ne tics Co mis sion of the UK)) и пред сед ник уре ђи вачког од бо ра Бри тан ског ме ди цин ског ча со пи са за ети ку (Bri tish Me di cal Journal of Et hics). 11 Red mond, R. S. (2014) The fem me fa ta le in post fe mi nist hard-bo i led de tec ti ve fic tion: re dun dant or re-in ven ting her self? Ph.D. the sis, Mas sey 28

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ (про та го нист ки ња се ри ја ла ро ма на Пр ва жен ска де тектив ска аген ци ја), сна жна, до бро об ло же на и фи зич ки и пси хич ки чвр сто уте ме ље на у тле сво је род не Бо цва не, са јед не стра не, и др Иза бел Дел ха у си, фи ло зоф ки ња мо ра ла и углед на ста нов ни ца Едим бур га (про та го нист ки ња се рија ла ро ма на Не дељ ни фи ло зоф ски клуб 12 ). Ви со ко мо рал на и ака дем ски за то пот ко ва на (са док то ра том из фи ло зо фи је мо ра ла и глав на уред ни ца а по том и вла сни ца ака дем ског Ча со пи са за при ме ње ну ети ку), ова књи жев на ју на ки ња се кроз чи та ву се ри ју ро ма на су о ча ва са озбиљ ним и ма ње озбиљ ним кр ше њем мо рал них на че ла и етич ког прин ци па све у куп ног људ ског по на ша ња. Она оби та ва у све ту у ко ме је ху мор благ, пат ња се пре по зна је али не ста вља у пр ви план, а на пор да чи ниш до бро је обич но на гра ђен (на словна стра на спр ског пре во да ро ма на Не сва ки да шња ле по та обла ка, Алек сан дар Ме кол Смит, Са ми здат, Б92, 2015). Дру га спе ци фич ност де тек тив ских ро ма на Алек сан дра Мекол Сми та је њи хо во од сту па ње од основ них жан ров ских ка рак те ри сти ка при су ства уби ста ва, кр ви и оруж ја, и детек ти ва ко ји де лу ју упр кос или па ра лел но са ин сти ту ци јама си сте ма 13. Му дре и сми ре не ви со ко мо рал не же не у овим ро ма ни ма спро во де ис тра жи вач ке, де тек тив ске рад ње у свето ви ма у кој и ма се прет по ста вља да је срж дру штва чи ста, а да је зло чин, или, у овим слу ча је ви ма пр вен стве но лаж и пре ва ра, ано ма ли ја ко ја се мо же по бе ди ти и по пра ви ти добро том. Усу ђу јем се да ро ма не Ме кол Сми та упо ре дим са они ме што Плејн 14 на зи ва злат ним до бом кри ми ћа, пи саним у не ким прет ход ним вре ме ни ма, на при мер, у до ба Агате Кри сти, у до ба ка да је иде о ло ги ја де тек тив ске при че би ла да је за јед ни ца здра во по ли тич ко те ло, чи сто дру штво ко је на па да рак зло чи на. У то не дав но обо ле ло дру штво ула зи спа си лац, де тек тив хи рург, ко ји мо же да од стра ни рак и обно ви те ле сно здра вље 15. Иа ко се у ро ма ни ма Ме кол Сми та смрт и пра ви зло чин по ја вљу ју са мо у на зна ка ма и то у мањем бро ју ро ма на, сви они но се су шта стве ну по ру ку да је Univer sity New Ze a land. 12 Сви до са да об ја вље ни ро ма ни из оба се ри ја ла пре ве де ни су на срп ски је зик у из да њу из да вач ке ку ће Са ми здат Б92. 13 Plain, G. (2008) From The Pu rest Li te ra tu re We Ha ve to A Spi rit Grown Cor rupt : Em bra cing Con ta mi na tion in Twen ti eth-cen tury Cri me Fic tion. Cri ti cal Sur vey, Con tem po rary Fic tion No. 20(1), p. 8. 14 Исто, стр. 6. 15 (Gol den Age fic tion, epi to mi sed by the work of wri ters such as Sayers and Agat ha Chri stie)... that re pre sen ted the com mu nity as a who le so me body po li tic, a pu re so ci ety in va ded by the can cer of cri me. In to this newly sick world wo uld then co me a sa vi o ur - the sur geon de tec ti ve - who can cut out the can cer and re sto re the body to he alth. 29

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ ве ћи ни људ ских би ћа ин хе рент на по тре ба да са чу ва ју или по вра те мо рал ну чи сто ту уко ли ко су је сти ца јем окол но сти (углав ном оправ да ва ју ћих) то ком жи во та из гу би ли. Не дељ ни фи ло зоф ски клуб У јед ном ин тер вјуу из 2004. го ди не, по сле об ја вље ног тек пр вог ро ма на из се ри ја ла о ко ме пи шем, Ме кол Смит (ко ји је већ та да имао уго вор за још три ро ма на из се ри ја ла Недељ ни фи ло зоф ски клуб) за сво ју ју на ки њу ка же да је она мо рал на фи ло зоф ки ња, за ин те ре со ва на за мо рал не им плика ци је оно га што чи ни мо. Не пре ста но за пи та на шта је морал но учи ни ти у да том тре нут ку, она се ба ви про бле ми ма и ми сте ри ја ма дру гих љу ди 16. Ме кол Смит кроз сво ју ју на кињу, Иза бел Дел хо у си, екс пли цит но из но си и соп стве но тума че ње етич ке вред но сти умет нич ких, да кле и књи жев них, де ла: ( ) бит но (је) умет нич ко де ло мо рал на по ру ка ко ја нам по ма же да жи ви мо бо ље, што је, ве ро ва ла је и свр ха уметно сти 17. Из пер спек ти ве ро ма неск не струк ту ре, сви де ло ви овог сери ја ла (до са да је об ја вље но укуп но де сет ро ма на 18 ) опа сно се при бли жа ва ју фор му ла ич но сти не ких дру гих књи жев них вр ста, по пут бај ки или са вре ме них аме рич ких љу би ћа: главна ју на ки ња, при влач на, али скром на и у фор ми ра њу фи зичког ути ска ко ји оста вља на осо бе око се бе (сти лом обла че ња и по на ша ња) и у по и ма њу соп стве них ака дем ских ком петен ци ја, Иза бел има по др шку пре ле пог и мо рал но пот пу но чи стог, знат но мла ђег му шкар ца, пр во љу бав ни ка, по том су пру га, ко ји се не сла же са ње ном по тре бом да ис пра вља мо рал не ано ма ли је све та у ко ме се кре ће, али јој при то ме ипак пру жа пу ну по др шку, уз на ра тив но ја сно пред ста вље ну ду бо ку емо тив ну ве зу ко ја их, кру ни са на им пли ци ра ном теле сном стра шћу и оте ло тво ре на у љуп ком си ну ко ји ра сте и са зре ва за јед но са ро ма ни ма и њи хо вим про та го ни сти ма, зау век по ве зу је. Сме ште ни су у ком фор ни ам би јент Едим бурга, са вре ме ног гра да 21. ве ка, али и да ље ду бо ко по ве за ног са шкот ском тра ди ци јом, у ку ћу у ко јој се ни ка да не по диже глас, у ко јој се ту га раз би ја не жно сти ма и му зи ком (Џејми, Иза бе лин љу бав ник/му ж 19, је про фе си о нал ни му зичар, фа го ти ста и члан едим бур шке фил хар мо ни је, из у зет но 16 Mek gwe, P. 2006. All that is fi ne in the hu man con di tion : Craf ting words, cre a ting Ma-Ra mot swe. Re se arch in Afri can Li te ra tu re No. 37(2), p. 178. 17 Me kol, S. A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sa mi zdat B92, str. 152. 18 Из вор: http://www.ale xan der mccal lsmith.co.uk/bo oks/th e-sun day-phi losophy-club/ 19 Иза бел све сно из бе га ва по ли тич ки ко рек тан тер мин парт нер јер је пре ви ше под се ћа на по слов ни аран жман. 30

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ пријатног гла са). Иза бел је имућ на на след ни ца ко ја не мо ра да ра ди за жи вот, док тор ка фи ло зо фи је, глав на уред ни ца, а по том и вла сни ца ака дем ског ча со пи са за при ме ње ну етику, ал тру ист ки ња ко ја ни ка да не до зво ља ва да се о ње ним до бро твор ним нов ча ним при ло зи ма ра зним ор га ни за ци ја ма и по је дин ци ма ишта у јав но сти зна. Али у исто вре ме је и за љу бље ни ца у сли кар ство, по себ но у сли ке шкот ских ау тора, и спрем на да ве ли ке су ме нов ца (уз по вре ме но озбиљ ну гри жу са ве сти) по тро ши на по тре бу да у њи ма ужи ва у ми ру и при ват но сти сво га до ма. Као кон тра пункт тој иди лич ној сли ци жи во та, ро ма ни укључу ју ли ко ве и си ту а ци је ко ји уно се не мир, јер сво ју ег зистен ци ју, или део ње, ба зи ра ју на ла жи ма, пре ва ра ма и потре би да на у де дру ги ма. Ипак, вер не чи та тељ ке и чи та о ци ко ји овог ау то ра пра те из ро ма на у ро ман са свим без бед но ула зе у сва ку но ву књи гу, пот пу но си гур ни да се ни шта преви ше ру жно не ће де си ти, да ће прав да по бе ди ти, не ки од иден ти фи ко ва них зло чи на ца оправ да ни а дру ги до стој но ка жње ни, а да ће оста ле стра ни це ро ма на би ти ис пу ње не див ним опи си ма Един бу р га, асо ци ја ци ја ма на по е зи ју Њ. Х. Ау ден-а, пе сни ка 20. ве ка ко ји је, по ту ма че њу са мог Мекол Сми та и ње му про ме нио жи вот 20, не жним, па жљи во бира ним ре чи ма у ко му ни ка ци ји из ме ђу Иза бел и Џеј ми ја и обожа ва њем њи хо вог ма ле ног, срећ ног си на. Зву чи не ре ал но? И је сте не ре ал но. Сам Ме кол Смит у већ по ме ну том ин тер вјуу ка же: Ми слим да је ва жно би ти опти ми сти чан. Не мам вре ме на за ни хи ли стич ку, од ри чу ћу фило зо фи ју жи во та. Не ви дим за што би не ко мо рао да про ла зи кроз жи вот у ко ме је све мрач но и у ко ме не ма ни ка квих могућ но сти из ла за. Ми слим да је ва жно ве ро ва ти да сва ко може да учи ни пу но са сво јим жи во том; да сва ко мо же да у њему про на ђе за до вољ ство. Та ко да прет по ста вљам да сам ја по ма ло уто пиј ски ро ма но пи сац. Не пи шем со ци јал но реалне ро ма не, не за ни ма ме да увек опи су јем ства ри она кви ма ка кве за пра во је су; на про тив, про ми шљам ства ри ка кве би мо гле би ти 21, 22. Вра ћа ју ћи се на основ ну те зу овог тек ста из увод ног одељ ка, мо же мо за кљу чи ти да Алек сан дар Ме кол 20 McCall, S. A. (2013) What W. H. Au den can do for you, Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press. 21 I think it is im por tant to be op ti mi stic. I don t re ally ha ve much ti me for a ni hi li stic, denying phi lo sophy of li fe. I don t see why one sho uld go thro ugh li fe fe e ling that all is ble ak ness and that the re are no pos si bi li ti es. I think that it is im por tant to be li e ve that one can ma ke a lot of li fe; that one can get a certain sa tis fac tion from li fe. So I sup po se I am a bit of a uto pian no ve list. I am not a so cial re a list no ve list, I am not re ally con cer ned with de scri bitn thing al ways as they are; rat her I lo ok at how they might be. 22 Ме кве, П. нав. де ло, стр. 183. 31

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ Смит пи ше са ци љем да сво ју чи та лач ку пу бли ку рас те рети мрач не стра не жи во та фор ми ра ју ћи на ра тив ни кон текст у ко ме је вре ме увек сун ча но, а сре ћа и спо кој на гра да су за сва ко успе шно пре ва зи ђе но ис ку ше ње. Да ли ци тат о њего вој оп ти ми стич ној фи ло зо фи ји мо же мо да схва ти мо као Ме кол Сми тов по ку шај да сво јим ро ма ни ма све ту по ну ди један ал тер на тив ни ког ни тив ни кул тур ни мо дел, јед но спе цифич но по сма тра ње и ту ма че ње све та, ко је, про ву че но кроз при зму ког ни тив но со ци о лин гви стич ке ана ли зе, по се ду је сна жну ди рек тив ну сна гу, 23 од но сно не те жи да нас јед ностав но опу сти и за ба ви, већ и под у чи то ме ка ко тре ба да се по на ша мо, ка ко тре ба да те жи мо мо рал но сти и етич но сти у соп стве ним жи во ти ма? Од го вор на то пи та ње, ће, на рав но оста ти не по знат до кра ја овог тек ста. Со ци о лин гви сти ка нала же да ту ма че ња не мо же мо ну ди ти на осно ву хи по те тичних по сту ла та, већ ис кљу чи во кроз ана ли зу ста во ва, ре акци ја и ког ни ци је же на и му шка ра ца ко је пред ста вља ју на шу циљ ну го вор ну за јед ни цу, од но сно чи та лач ку пу бли ку ко ја пра ти ро ма не о Иза бел Дал ха у си. Ипак, по ла зе ћи од иде је да је зик, дис курс, и ко нач но, на ра тив, па та ко и ро ма неск ни нара тив, пред ста вља ју је дан од кључ них ме ха ни за ма за форми ра ње, огра ни за ци ју, пре но ше ње, ле ги ти ми за ци ју и употре бу зна ња, са јед не стра не, и дру штве не прак се, са дру ге стра не 24, ја ћу у на став ку овог тек ста по ну ди ти јед ну когни тив но-кри тич ку со ци о лин гви стич ку ин тер пре та ци ју те ин тер ак ци је. На при ме ру са мо јед ног у ни зу ро ма на о единбур шкој фи ло зоф ки њи-де тек тив ки, Ма ле ра до сти су бо те, ко ји, ка ко сам већ на ве ла, за фа бу лар ну око сни цу има лаж и пре ва ру у сфе ри ме ди цин ских ис тра жи ва ња и мо рал них ди ле ма ко је та лаж и пре ва ра ста вља ју пред глав ну ју на ки њу и пред чи та лач ку пу бли ку, ко ја у овим ро ма ни ма ужи ва 25. 23 D An dra de, R. G. (1984) Cul tu ral me a ning systems, in: Cul tu re The ory: Essays in Mind, Self and Emo tion, Shwe der, R. and Le Vi ne, R. (eds.), Cam bridge: Cam brid ge Uni ver sity Press, p. 23-44. 24 Fi li po vić, J. (2009) Moć re či: ogle di iz kri tič ke so ci o lin gvi sti ke, Be o grad: Za du žbi na An dre je vić, str. 114. 25 Сма трам да је ва жно ис та ћи да ова ко иде а ли зо ва ни свет ро ма на о де тектив ка ма Ма дам Ра мо цве и Иза бел Дел ха у си ни су ши ром све та и у свим сфе ра ма ка ко књи жев не кри ти ке, та ко и чи та лач ке пу бли ке у пот пу ности по зи тив но оце ње ни. Емиг (Emig, R. (2009) Re ver se tran sla tion perver se tran sla tion? The stra te gi es of Ale xan der McCall, p. 123), на при мер, сма тра да ро ма ни о де тек тив ки из Бо цва не пред ста вља ју јед ну вр сту пост ко ло ни јал не хе ге мо ниј ске до ми на ци је: Alt ho ugh we are in vi ted in to the ta les, we as re a ders might be fo ols de ser ving pity rat her than en lig hte ned su bjects in com mand of nor ma li zed know led ges and di sci pli nary po wers. This ap pli es to the wri ter, too: Mma Ra mot swe s la co nic com ment on in fa tua ted Eu ro pe ans and Ame ri cans, They grew to lo ve Afri ca and they stayed, so me ti mes un til they died, cle arly al so me tap ho ri cally ap pli es to McCall Smith him self. It might equ ally well apply to re a ders and scho lars of post co 32

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ На ра тив на мре жа Ма лих ра до сти су бо том Не ко би се мо гао за пи та ти че му та ко де та љан и оби ман опис спи са тељ ског опу са Алек сан дра Ме кол Сми та као увод у те му о ког ни тив ној сна зи ди рек тив ног мо де ла и кон цеп та ла жи и пре ва ре у јед ном од ње го вих ро ма на. Упра во за то што све го ре на ве де но пред ста вља де ло ве на ра тив не мре же ко ји ро ман сме шта ју у ре ал ни жи вот ни кон текст мно гих, како ау то ра, из да вач ких ку ћа и пре во ди о ца, од но сно, у на шем слу ча ју пре во ди тељ ке, та ко и чи та тељ ки и чи та ла ца ши ром све та. Те о риј ски оквир на ра тив не мре же прет по ста вља да ана ли за на ра ти ва тре ба да пред ста ви сам фе но мен об ра ђен у на ра тиву, а не ап стракт ну, из кон тек ста изо ло ва ну ин тер пре та ци ју истог; да мо ра да у об зир узме раз ли чи те аспек те фе но ме на, са по себ ним обра ћа њем па жње на кон тра дик ци је, су протно сти и не до уми це; да у ту ма че ње на ра ти ва мо ра да укљу чи не по сред ни кон текст ње го вог ства ра ња, кон текст у ко ме се кон зу ми ра, као и ком плек сну мре жу па ра лел них рад њи, елеме на та и уче сни ка; и ко нач но, да се вред но ва ње и ва ло риза ци ја на ра ти ва мо же из вр ши ти са мо у спре зи са свим го ре по ме ну тим фак то ри ма 26. У на став ку овог одељ ка же лим да по ка жем да кон кре тан на ра тив ко јим се ба вим, де тек тив ски ро ман Ма ле ра до сти су бо том, не мо же мо по сма тра ти као изо ло ва ни ар те факт и ба ви ти се ис кљу чи во ње го вим естет ским, ли те рар ним, вред но сти ма. Он је про из вод сло же не мре же ак тив но сти бази ра не на јед ној те ми, пред ста вље не од ре ђе ним гра ма тичким, стил ским и се ман тич ким сред стви ма, ко ји по ред естетске пре тен ду је да има ја сну со ци јал ну и обра зов ну (ако не и мо ра ли за тор ску) функ ци ју, дис кур зив но екс пли ци ра ну у самом тек сту. Чи та ју ћи ро ман и са ми по ста је мо део на ра тив не мре же ко ја од нас зах те ва ре ак ци ју, или ак ци ју у за ви сно сти од то га ко ли ко текст по ве зу је мо са пи та њи ма од ши рег друштве ног зна ча ја или сосп тве ним жи вот ним окол но сти ма. lo nial li te ra tu re. На сај ту јед не чи та лач ке гру пе из Не мач ке, чла ни це и чла но ви гру пе Ber lin in ter cul tu ral re a ding gro ups у сво јим ко мен та ри ма на во де да глав на ју на ки ња жи ви у зе мљи из ма ште (fantasy land) у ко ме бе ба увек спа ва це ле но ћи, у ко ме Иза бел има по моћ љу бав ни ка/му жа и кућ ну по моћ ни цу што јој омо гу ћа ва да у пот пу но сти рас по ла же сво јим вре ме ном, бес плат но уре ђу је ча со пис, иде на кон цер те и ре ша ва за гонет ке и мо рал не про бле ме дру гих. Фру стра ци ју не ки ма од њих иза зи ва тај увид у са вр шен жи вот, сав ше но бо га те и са вр ше но мо рал не же не, док дру ги ма то до но си спо кој и отва ра им лич ни про стор за про ми шљање соп стве них од лу ка и етич ких ди ле ма (https://re a ding gro up ber lin.fi les. wor dpress.com /2011/07/2010-3b-com fort so fa muddysa tur day.pd f). 26 Хи ме нес, Ј. нав. де ло, стр. 208. 33

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ За по че ћу крат ким си же ом ро ма на, пре у зе тим са зад ње кори це ен гле ског из да ња овог ро ма на: Ка да слу ча јан раз говор при ву че док тор ку Иза бел Дал ха у си слу ча ју ле ка ра чи ја је ка ри је ра уни ште на, она не мо же да оста не рав но ду шна пред осе ћа јем да је прав да за ка за ла. Јер Иза бе ли на ети ка није те о риј ске при ро де, она се од но си на сва пи та ња жи во та и смр ти. ( ) Док хо да иза зов ном ста зом из ме ђу по ве ре ња и кри ви це, ал тру и зма и не по зва ног ме ша ња у ту ђе ства ри, Иза бел успе ва да из ви да не из гу би ма ла, али за га ран то ва на по ро дич на и фи ло зоф ска за до вољ ства, и при јат ну ин ти му су бот њег ју тра 27,28 Де тек тив ски део ро ма на опи су је по зив за по моћ ко ји Иза бел до би ја од су пру ге ле ка ра, Мар ку са Мон кри фа, оп ту же ног за ла жи ра ње и об ја вљи ва ње у ака дем ском ча со пи су по да та ка о упо тре би но вог ан ти би о ти ка ко ји је про у зро ко вао смрт три па ци јен та у крат ком вре мен ском пе ри о ду. Про го њен у дневној штам пи, пре ко рен од стра не шкот ске ле кар ске ко мо ре и от пу штен из бол ни це у ко јој је ра дио, др Мон криф вре ме про во ди за тво рен у ку ћи у кли нич кој де пре си ји у ко ју га је уве ла гри жа са ве сти. То су све за кључ ци ко је на осно ву сопстве них оп сер ва ци ја до но си на ша глав на ју на ки ња. Она уз то, по сле де таљ не ана ли зе по да та ка ко ји су јој на рас по ла гању и ин тер ву ја са уче сни ци ма у афе ри, са мо у ве ре но за кључу је да је док тор пот пу но не вин, жр тва озбиљ не пре ва ре иза ко је сто ји фар ма це ут ска ку ћа ко ја је лек про из ве ла. Рас плет је крај ње нео че ки ван. Др Мон криф је за пра во крив за оно што је ура дио; он је за и ста фал си фи ко вао по дат ке ка ко би обез бе дио да љу ди стри бу ци ју ле ка у чи ју је ефи ка сност био пот пу но уве рен, а све са же љом да спа се што ви ше људских жи во та. Иза бел, у пр ви мах шо ки ра на, схва та ње го ву ин хе рент но ху ма ну мо ти ва ци ју, узи ма прав ду у сво је ру ке, од лу чу је да је већ до вољ но ка жњен, те му пред ла же да наста вак жи во та по све ти по ко ри по ма жу ћи дру ги ма у не ком дру гом де лу све та где ни ко не ће би ти упо знат са тим мрачним де та љем из ње го ве про фе си о нал не би о гра фи је. При томе са ма се би и Џеј ми ју при зна је да ни је баш успе шно њушка ло, али је он уве ра ва да упр кос све му она увек до ла зи до исти не. 27 When a chan ce con ver sa tion draws Isa bel Dal ho u sie in to the ca se of a doctor who se ca re er has been ru i ned, she can not ig no re what may be mi scar ri a ge of ju sti ce. Be ca u se for Isa bel et hics are not the o re ti cal at all, but they are a mat ter of li fe and de ath. Whi le thre a ding a dif cult path bet we en trust and gu il ti bi lity, al tru ism and in ter fe ren ce, Isa bel ke eps in her sights the small but cer tain com forts of fa mily, phi lo sophy and a fi ne Sa tur day mor ning. 28 McCall, S. A. (2008) The Com forts of Sa tur days, Lon don: Aba cus/lit tle, Brown Gro up. 34

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ У са мом тек сту ро ма на, пи та ња мо ра ла, ети ке, ла жи, пре варе, опро шта ја и лич них ин тер пре та ци ја по сту па ка дру гих пред ста вља ју је дан од кључ них те мат ских еле ме на та. Изабел Дал хо у си сва ку сво ју про це ну, сва ки аспект од но са са дру гим осо ба ма са ко ји ма сту па у кон такт, сва ки соп стве ни и по сту пак дру гих про вла чи кроз гу сто тка ну мре жу мо рално-фи ло зоф ског про ми шља ња. ( ) за што нас за пра во лажи по вре ђу ју? По не кад нас, на рав но, по вре де за то што смо по сту пи ли у скла ду са њи ма и ис по ста ви ло се да је то би ло на на шу ште ту. ( ) Али шта је са дру гим ла жи ма ла жи ма ко је нас не мо ра ју ну жно на ве сти да пост упа мо на соп ствену ште ту ни ти ће нам ишта од у зе ти не го ће нас са мо до вести у за блу ду? ( ) Све је то због по ве ре ња, за кљу чи она. ( ) Али, по том је за кљу чи ла да то не ма ни ка кве ве зе с по вере њем или по но сом. По ве за но је, за пра во, с мо рал ном вредно шћу ства ри она квих ка кве за и ста је су. Исти на је угра ђе на у свет; за ко ни фи зи ке за сни ва ју се на њој; исти на чи ни свет. А ако ла же мо у ве зи са не чим, ре ме ти мо, де ста би ли зу је мо ту су штин ску исти ну; лаж је по гре шна на про сто за то што је не што што ни је. 29 Упр кос то ме, су о че на са ла жи ма др Мон кри фа, Иза бел од лучу је да не и сти на и пре ва ра ко је на њи ма по чи ва ју, по чи њени од стра не ви со ко мо рал не осо бе чи ји уз ви ше на ху ма ност пре ва зи ла зе гра ни це ака дем ске ети ке са вре ме ног све та, заслу жу ју опрост, ма кар њен лич ни. По што са слу ша ње го во при зна ње, Иза бел од лу чу је да га не при ја ви ме ди цин ским вла сти ма и ну ди му из лаз, мо рал но уми ру ју ћи, лич но ис купљу ју ћи, по ко ру, ка ко она са ма ка же, на гла ша ва ју ћи при то ме да ци ља но ко ри сти ту ста рин ску реч ка ко би нас све под се ти ла да ка зна ни је је ди на аде кват на по сле ди ца гре ха. По ко ра до ла зи у раз ли чи тим об ли ци ма не мо ра то би ти са мо осра мо ће ње пре ступ ни ка. Ис па шта ти мо же те и чи не ћи до бро дру ги ма. 30 Као што сам у увод ном де лу овог тек ста већ на по ме ну ла, си же ро ма на Ма ле ра до сти су бо те на шао се и на стра ница ма ко лум не уред ни ка Аме рич ког ча со пи са за спорт ску ме ди ци ну из 2010. го ди не, ко ји га ко ри сти као по вод за науч ну рас пра ву о ла ко вер но сти и чак не ма ру глав них и одго вор них уред ни ка ака дем ских ча со пи са. Рај дер 31 го во ри о сосп тве ном бе су и пре зи ру пре ма ли ку ле ка ра из ро ма на, јер лаж и пре ва ра за ко ју глав на ју на ки ња ве ру је да су мо рал но 29 Me kol S. A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sa mi zdat B92, str. 130-131. 30 Me kol S. A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sa mi zdat B92, str. 201. 31 Рај дер, Б. нав. де ло, стр. 446. 35

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ оправ да ни у ре ал ном све ту мо гу бес по треб но до ве сти до успо ра ва ња на прет ка ме ди цин ске на у ке, гу бит ку дра го цених ис тра жи вач ких ре сур са, или чак из ла га њу па ци је на та бес ко ри сним или опа сним трет ма ни ма 32. По ку шај мо са да да ро ман са гле да мо из пер спек ти ве на ратив не мре же ка ко би смо мо жда ус пе ли да по ми ри мо већ са свим ја сно по ста вље на су прот ста вље на ту ма че ња основне иде је, од но сно ди рек тив не сна ге, овог тек ста. Је дан од цен трал них еле ме на та на ше на ра тив не мре же свака ко пред ста вља сам текст ау то ра ви со ко обра зо ва ног, са ака дем ским и про фе си о нал ним ис ку ством у обла сти меди цин ске ети ке и са екс пли цит но из ра же ном по тре бом да сво јим књи жев ним де ли ма ше та сун ча ном стра ном ули це. Ка да ка жем текст, ми слим на све де тек тив ске ро ма не о Изабел Дел хо у си (или чак и оне из се ри ја ла о Ма дам Ра мо цве), јер је не мо гу ће са гле да ти све у куп ност и ви ше стру кост значе ња јед ног ро ма на без бар по вр шног уви да у оста ле, што сам по ку ша ла да по ка жем ма ло оп шир ни јим уво дом и описом књи жев ног опу са Алек сан дра Ме кол Сми та. Дру ги еле мент на ра тив не мре же је сам ства ра лач ки и друштве но ан га жо ва ни став Алек сан дра Ме кол Сми та. Он у сво јим ро ма ни ма глав ну ју на ки њу и ње но кре та ње кроз нара тив ко ри сти као дис кур зив ни про стор у ко ме фор ми ра и обра зла же соп стве не ста во ве, фи ло зоф ске и етич ке принци пе, као што смо већ ви де ли, пот пу но све стан чи ње ни це да ње го ви тек сто ви не осли ка ва ју ре ал ни свет прак тич но нијед не же не ко ју мо же мо да упо зна мо у ствар ном жи во ту. Али су за то дру штве на пи та ња ко ја про ми шља ње ним гласом пи та ња ко ја нас се свих до ти чу: бо гат ство и при ви леги је ко је оно до но си, обра зо ва ње као пред у слов за мо рал но де ла ње, ем па ти ја као основ но на че ло ме ђу људ ских од но са, оп шта и ве чи та пи та ња прав де и не прав де, до бра и зла, али и под се ћа ње да је жи вот леп, да се са сто ји од сит них ра дости ко је се не мо гу ни ти ку пи ти ни ти пре ва ром осво ји ти. Та оп шта дру штве на пи та ња пред ста вља ју дру ги низ цен тралних или кључ них еле ме на та на ра тив не мре же и нај у же су по ве за ни са по тен ци јал ном ди рек тив ном сна гом овог на рати ва. Сам ау тор (ка ко у тек сту ро ма на, та ко и у ин те вју и ма ко је да је) ис ти че да је мо рал но обра зо ва ње је дан од ци ље ва књижев ног ства ра ла штва. 32 In real li fe, such be ha vi or may ne e dlessly re tard the pro gress of me di cal scien ce, lead to the wa ste of pre ci o us re se arch re so ur ces, or even ca u se pa ti ents to be su bjec ted to use less or har mful tre at ments. 36

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ Тре ћу гру пу чво ро ва у на ра тив ној мре жи пред ста вља комер ци јал но-мар ке тин шки сек тор из да вач ке (и пре во ди лачке) ин ду стри је на гло бал ном и ло кал ном нивоу ко ји од лу чу је ко ји ће и ка кви ро ма ни би ти пи са ни и про да ва ни (под се ти ћу вас на из ја ву Алек сан дра Ме кол Сми та из 2004. го ди не о томе да је по сле тек јед не об ја вље не књи ге из се ри ја ла о Изабел Дел хо у си већ имао на ру че на још три на став ка, а да су на шој чи та лач кој пу бли ци сви ње го ви ро ма ни из два де тектив ска се ри ја ла, Не дељ ни фи ло зоф ски клуб и Пр ва жен ска де тек тив ска аген ци ја ве о ма бр зо по об ја вљи ва њу на ен глеском по ста ја ли до ступ ни у пре во ду на срп ски је зик). Од лу ке из дава ча, из да вач ких ку ћа, спрем ност да се от ку пе ау тор ска пра ва на пре во де ши ром све та пред у слов су за фор ми ра ње гло бал них, или бо ље ре че но гло кал них, чво ро ва у на ратив ној мре жи. Гло кал них, јер са свим си гур но про ла зе ћи кроз текст по ре ди мо, кон тра сти ра мо соп стве ну ствар ност са фа бу лом ро ма на, и тра жи мо соп стве на сми сле на зна чења ве ро до стој на у на шим ло кал ним дру штве но-по ли тич ким и кул тур ним кон тек сти ма. Кон крет но, на ко ји на чин срп ска чи та лач ка пу бли ка мо же да се при бли жи про бле му фи нансиј ске до би ти ве ли ких фа р ма це ут ских ку ћа и про то ко ла за укљу чи ва ње ле ко ва на тр жи ште? Ка ко се пи та ње ака дем ског мо ра ла и ле кар ске ети ке ту ма чи у на шој сре ди ни? То су свака ко те ме ко је су че сто при сут не у јав ном дис кур су срп ских ме ди ја. На рав но, на ова пи та ња би се мо гло од го во ри ти тек уз по моћ јед ног до бро уте ме ље ног ем пи риј ског ис тра жи вања ба зи ра ног на кон цеп ти ма кри тич ке со ци о лин гви сти ке и кри тич ке ана ли зе дис кур са ко је би по ку ша ло да по ве же импли цит не по ру ке ме диј ског на ра ти ва са лич ним ста во ви ма и ко лек тив ним иде о ло ги ја ма оног де ла на ше јав но сти ко ја пред ста вља чи та лач ку пу бли ку ро ма на Ме кол Сми та, али то би би ла те ма јед ног са свим дру га чи јег ра да. И ко нач но, сва ко од нас ко про чи та ову књи гу, по ста је део на ра тив не мре же ко јој до при но си соп стве ним ту ма че њем и вред но ва њем, при хва та ју ћи у пот пу но сти, са ре зер вом или од би ја ју ћи мо ра ли за тор ско-обра зов ни оквир ко ји нам аутор ну ди као ре цепт за срећ ни ји жи вот. Не ки од нас то чине у при ват но сти соп стве них ми сли, у окви ру чи та лач ких кру го ва (по пут оно га из Не мач ке) 33, или рас пра ва у лич ном окру же њу, док дру ги то чи не јав но, об ја вљу ју ћи сво је вредно ва ње ро ма на на стра ни ца ма ака дем ских ча со пи са, као, на при мер, Рај дер 34, или, ко нач но, као ја у овом тек сту. 33 Хи ме нес, Ј. нав. де ло, стр. 208. 34 Рај дер, Б. нав. де ло. 37

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ И ко ја је мо ја уло га у тој на ра тив ној мре жи, за пи та ће те се? Пре све га лич на, у ко јој се би до зво ља вам да се, бар у овом ро ма ну и у слу ча ју др Мон кри фа не сло жим са Иза бел и њеном, по мом ми шље њу пре ла ко до не се ном од лу ком да му опро сти лаж и пре ва ру. Ве ро ват но упра во за то што и са ма по се ду јем ака дем ску пред ра су ду сма трам да је не до пусти во лич на уве ре ња, ма ка ко мо рал на и ал тру и стич ка била, ста ви ти ис пред ве ро до стој но сти и ва лид но сти на уч них до ка за. Али да исто та ко се би до зво ља вам да јав но при знам да ужи вам у чи та њу ових ро ма на, да се ра ду јем од ла ску у кре вет са књи гом у ру ци пот пу но си гур на да ћу за спа ти уљуљ ка на и ушу шка на људ ском то пли ном, ле по том уметнич ких де ла и лет њим ми ри сима ба ште вик то ри јан ске ку ће у ко јој Иза бел Дел хо у си жи ви. Ипак, мо ја уло га у мре жи је и јав на. О ро ма ни ма Алек сан дра Ме кол Сми та из тре ћег сери ја ла о ули ци Ско тланд бр. 44 (the 44 Sco tland Stre et se ri es) већ одав но го во рим сво јим сту дент ки ња ма и сту ден ти ма када на пред ме ту Ква ли та тив на ис тра жи ва ња у лин гви сти ци ко ји пре да јем на Фи ло ло шком фа кул те ту Уни ве ри зи те та у Бе о гра ду на ду хо вит на чин же лим да при ка жем све иза зо ве ет но граф ског те рен ског ра да у 21. ве ку, ко ри сте ћи за то необич не до жи вља је из уда ље них де ло ва све та ан тро по ло шкиње До ме ни ке Мек до налд ко ја је јед на од про та го нист ки ња ових ду хо ви тих и љуп ких ви ње та о ста нов ни ци ма згра де бр. 44 у ули ци Ско тланд у Един бур гу. На рав но, пи са ње овог тек ста, отво ри ло ми је и но ве угло ве ту ма че ња се ри ја ла детек тив ских ро ма на чи јим се но вим на став ци ма увек ра дујем, те ће сва ка ко и ов де из не сени уви ди на ћи ме ста у мо јој пре да вач кој прак си. Ка ко нам, да кле, кон цепт на ра тив не мре же по ма же да бо ље раз у ме мо раз ли чи те аспек те тек ста са ко јим ко му ни ци ра мо, ро ма на Ма ле ра до сти су бо те? Пре све га, ана ли за са мог текста да је нам увид у ста во ве ау то ра пре ма вред но сти и функци ји умет нич ког де ла ко је тре ба да нас опле ме ни, по мог не нам да бу де мо бо ље осо бе, ука же нам на раз ли ку из ме ђу добра и зла, али и по ну ди ре ла тив не кри те ри ју ме за про це ну те жи не не чи јег пре сту па и под се ти нас да је опро штај је дан од на чи на да на ту ђу лаж и пре ва ру ре а гу је мо. Уз то, текст оби лу је дру гим дру штве но ан га жо ва ним по ру ка ма и про мишља њи ма, као што су афир ма ци ја људ ске рав но прав но сти (Иза бе лин од нос пре ма сво јој кућ ној по моћ ни ци и мла дом про дав цу у рад њи сво је бра та ни це), жен ска пра ва и фе мини стич ко по и ма ње све та 35 ; ту је и отво ре на иден ти фи ка ци ја 35 ( ) не же ли да по ста не јед на од фе ми нист ки ња ме ђу фи ло зо фи ма; иде о ло га, по ми сли она, при том још и буч них. А ипак, ипак Ту су, на при мер, Кри сто фер Дов и ње гов при ја тељ, про фе сор Ла тис. Да ли им је 38

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ са на ци о нал ним вред но сти ма Шкот ске и Шко тлан ђа на, сликар ством, на род ном по е зи јом, тра ди ци јом кроз ко ју ау тор по ку ша ва да раз мо три пи та ње сми сла и су шти не људ ског бив ство ва ња у за јед ни ци, су ге ри шу ћи да нам ди ја хро ниј ски кон ти ну и тет и при пад ност кул тур ном ко лек ти ву пру жа ју узе мље ње и ну де ори јен ти ре у по и ма њу соп стве ног смисла жи во та. Да ље, ау тор у сво јим обра ћа њи ма јав но сти кроз ин тер вјуе сво је лич не ста во ве по твр ђу је и пот кре пљу је го ре опи са но ту ма че ње по тен ци јал не ди рек тив не сна ге соп ствених ро ма на. Исто та ко, не мо гу ће је чи та ти Ме кол Сми та на пре скок, ода бра ти са мо је дан ро ман из се ри ја ла и при то ме до би ти ком плет ну сли ку о то ме шта је по тен ци јал на су штина њи хо ве на ра тив не сна ге и при влач но сти. Са дру ге стра не, има мо ја сно из ди фе рен ци ра на ту ма че ња раз ли чи тих чи та лач ких пу бли ка. Не мач ки ин тер нет чи талач ки клуб 36 у при мар ни фо кус сво јих про ми шља ња о тексту ста вља аспек те ро ма на који не ма ју ди рект не ве зе са детек тив ском при чом и етич ким по ру ка ма и усме ра ва се на ше ма ти зо ва не, иде а ли зо ва не окол но сти и ли ко ве ко ји су при сут ни о свим ро ма ни ма о Иза бел Дал хо у си (са вр ше на сли ка мај ке и љу бав ни це, при ви ле го ва на дру штве на по зици ја глав не ју на ки ње, ле по та Едим бур га, иди ла по ро дичног жи во та ). Де тек тив ска при ча, про фе си о нал ни иза зо ви Иза бел као уред ни це Ча со пи са за при ме ње ну ети ку и остали на ра тив ни сег мен ти ро ма на сме ште ни су у дру ги план, а ко нач ни за кљу чак је да се ро ман пре по ру чу је, као ла ко, иа ко до бро осми шље но шти во, ко је ви ше не го на тра ди цио нал ни три лер ли чи на мо дер ну мо рал ну бај ку 37. Рај дер 38, пак, пи ше за уску, ви со ко струч ну, на уч ну чи та лач ку пу блику и ис кљу чи во се усме ра ва на кон цепт ака дем ске ла жи и пре ва ре и по сле ди це ко је оне мо гу да иза зо ву, те про зи ва ауто ра као нео д го вор ног и по вр шног у сво јој етич кој ве ли коду шно сти пре ма амо рал ном ле ка ру. Ко нач но, мој до жи вљај овог ро ма на је не где из ме ђу ла ко ће и при јат но сти чи та ња и по јед но ста вље не мо рал но сти на ра ти ва. икад па ло на па мет да је њи хов по глед на свет осо бе но му шки, а не неу тра лан? Обо ји ца су се по на ша ли пре ма њој снис хо дљи во, она ко ка ко пре ма му шкар цу ни кад не би; нео п ход на им је до бра лек ци ја. Нео п хо дан им је фе ми ни зам. (Me kol, S. A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sami zdat B92, str. 141). 36 Хи ме нес, Ј. нав. де ло, стр. 208. 37 re com men ded as a light tho ughtful read. Not a con ven ti o nal thril ler mo re a mo dern et hi cal fa iry ta le. https://re a ding gro up ber lin.fi les.wor dpress.com /2011/07/2010-3b-com fort so fa muddysa tur day.pd f 38 Рај дер, Б. нав. де ло. 39

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ На осно ву све га до са да из не се ног, за кљу чу јем да је сам чин чи та ња за пра во је дан од кључ них чво ро ва у на ра тив ној мре жи, ка ко овог, та ко и би ло ког дру гог пи са ног тек ста. Чин чи та ња као лич ни, али и дру штве ни про цес, вре менски и про стор но оме ђен, ко ји ди рект но за ви си од ло кал ног кон тек ста, дру штве них обра за ца и кон тек ста у ко ји ма се са тек стом оп шти. Ре ци мо, при ли ком пр вог чи та ња ро ма на, и ја сам се усме ри ла на лич не аспек те жи вот не при че глав не ју на ки ње, а тек ме је ко лум на уред ни ка ака дем ског ча со пи са за спорт ску ме ди ци ну на ве ла да у дру гом чи та њу озбиљ ну па жњу по све тим пи та њи ма мо рал них на че ла, ла жи, пре ва ре и опро шта ја И на рав но, мо ја ин тер пре та ци ја, ба зи ра на на кри тич кој со ци о лин гви стич кој ди мен зи ји ко ју сам у ана лизу уве ла та ко ђе је је дан од еле ме на та, од но сно чво ро ва нара тив не мре же у чи јем су сре ди шту Ма ле ра до сти су бо те. Уме сто за кључ ка: ди рек тив на сна га на ра тив не мре же У овој ана ли зи се на при ме ру спе ци фич ног де тек тив ског ро ма на са ја сно екс пли ци ра ном мо рал ном по ру ком, и конкрет ни је, на пи та њу са др жај ног еле мен та при сту па, ту маче ња и вред но ва ња мо рал но сти, про це не те жи не ла жи и об ма не, ис тра жу ју мо гућ но сти со ци о лин гви стич ке ана ли зе ко ја на ра тив, од но сно текст са гле да ва као ком плек сну мрежу фак то ра и еле ме на та у кон ти ну и ра ној и ком плек сној интер ак ци ји, на ин ди ви ду ал ном и ко лек тив ном, ло кал ном и гло бал ном, од но сно гло кал ном пла ну. Јер текст ни ка да није изо ло ва на дис кур зив на ре а ли за ци ја 39, 40 н а ста ла у друштве ном ва ку у му. У ана ли зи пред ста вље ној у овом ра ду нуди се кри тич ки со ци о лин гви стич ки увид ко ји се не сво ди на тра ди ци о нал ну ми кро-со ци о лин гви стич ку функ ци о нал ну ана ли зу лин гви стич ких фор ми и струк ту ра, већ се ба зи ра на хо ли стич ком про ма тра њу на ра тив не мре же тек ста која укљу чу је све стан и/или не све стан ода бир дис кур зив них сред ста ва укљу че них у про цес ње го вог на стан ка; гло бал ну по пу ла ри за ци ју од ре ђе них кни жев них жан ро ва и ау то ра, ко мер ци јал но-про па ганд не по ру ке из да вач ких ку ћа ко је за ши ро ку, ви ше је зич ну, гло кал ну, чи та лач ку пу бли ку до но се од лу ке о то ме шта ће чи та ти; исто риј ски тре ну так у ко ме текст на ста је и у ко ме се ди стри бу и ра. Ко нач но, сам чин чи та ња, про стор но, вре мен ски, со ци о кул тур но, по ли тички, епи сте мо ло шки, иде о ло шки и на мно го дру гих на чи на оме ђен и усло вљен, од ре ђу је ту ма че ње по тен ци јал них значе ња тек ста. Зна че ња се у том сми слу не мо гу пред ви де ти 39 iso la ted di scur si ve re a li za ti ons 40 Хи ме нес, Ј. нав. де ло, стр. 213. 40

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ ни ти огра ни чи ти, она се из недра ва ју кроз про цес ана ли зе чи ји ме то до ло шки по ступ ци мо гу на пр ви по глед из гле да ти кон тра дик тор но, не а де кват но или пот пу но не кон зи стент но. У на шем слу ча ју, Ма ле ра до сти су бо те, из вор но иден ти фико ван као ати пи чан де тек тив ски ро ман и ње гов фи ло зоф ско- мо ра ли стич ки при ступ ла жи и ака дем ској пре ва ри ко ји чи ни око сни цу оног де ла фа бу ле ко ји се тре ти ра као кри ми-прича, за пра во мо гу мно го ду бље и ве ро до стој ни је да се ту ма че и раз у ме ју укол ико у об зир узме мо чи тав низ пра те ћих тексто ва и ак тив но сти: 1. Oсталих ро ма на истог ау то ра; 2. Ни за ин тер вјуа са ау то ром, ње го ве зва нич не веб страни це, као и ре цен зи ја и мар ке тин шких по ру ка из да вач ких ку ћа (ко је су, ва жно је ис та ћи, сви би ли у елек трон ском фор ма ту, од но сно сви су јав но до ступ ни на Ин тер не ту, како на ен гле ском, та ко и на срп ском је зи ку, што нас на води на зна чај и уло гу ин фор ма ци о них тех но ло ги ја као још јед ног ре ле вант ног чво ра у на ра тив ној мре жи би ло ког тек ста, а што је, опет, те ма за је дан но ви рад); 3. Дру штве ног про бле ма ака дем ске од го вор но сти и мора ла, ла жи и пре ва ре, као и дру гих ши рих дру штве них пи та ња ко ји ма се ро ман ба ви; 4. Дис кур са раз ли чи тих гру па чи та лач ке пу бли ке у раз личи тим де ло ви ма све та ко ја сво ја ту ма че ња фор ми ра и контек сту а ли зу је у ве зи са ши рим дру штве ним зби ва њи ма и/ или са соп стве ним ис ку стви ма и жи вот ним окол но сти ма; 5. Чи на чи та ња као ви со ко кон тек сту а ли зо ва ног де ла ња то ком ко га се сми сао и зна че ње тек ста сва ки пут из нова из не дра ва у ин тер ак ци ји из ме ђу чи та тељ ке/чи та о ца са оста лим еле мен ти ма на ра тив не мре же. Спек тар зна че ња овог кон крет ног на ра ти ва: мо рал ност, етика, лаж, пре ва ра, опрост, љу бав пре ма му шкар цу, љу бав пре ма си ну, зна чај на ци о нал не тра ди ци је за про ми шља ње су шти не соп стве ног бив ство ва ња и кон ти ну и те та кул турних за јед ни ца, уло га умет но сти у раз ви ја њу дру штве но при хва тљи вих обра за ца по на ша ња, као и естет ски до живљај ко ји у на ма бу де ци ља но иди лич ни опи си Един бур га у ко ме вла да увек ле по вре ме ве чи тог ле та (упр кос сви ма по зна том но тор но ло шем вре ме ну у том де лу Евро пе), предста вља ва ри ја бил не, ре ла тив не аспек те на ра тив не кон струкци је. Ва ри ја бил не и ре ла тив не јер њи хо ва хи је рар хи за ци ја, при хва та ње и вред но ва ње (или не при хва та ње/нео до бра ва ње и/или не ги ра ње) сто је у ди рект ној ди ја ло шкој ве зи са го ре на ве де ним чво ро ви ма у сло же ној на ра тив ној мре жи ко ја 41

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ нас во ди изван гра ни ца са мог тек ста као је зич ког, струк турал ног, лек сич ког и се ма нтич ког ар те фак та и по зи ва нас да ис тра жи мо ви ше слој ност исто риј ских, по ли тич ких, и инсти ту ци о на ли зо ва них сна га (укљу чу ју ћи вред но сти, ин тере сне сфе ре и уве ре ња) 41 у ци љу по ја шње ња ма кро-со циокул тур них фак то ра ко ји су опе ра тив ни у про из вод њи сва ког на ра ти ва, тек ста, дис кур са, па и ро ма на. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Be ar man, P. S. and Sto vel, K. (2000) Be co ming a Na zi: a mo del for nar ra ti ve net works, Po e tics, No. 27, p. 69-90. Ben nett, J. M. (1983) The De tec ti ve Fic tion of Poe and Bor ges, Com pa ra ti ve Li te ra tu re No. 35 (3), p. 262-275. Ber lin in ter cul tu ral re a ding gro ups, Jan Bild. The Com forts of a Muddy Sa tur day by Ale xan der McCall Smith https://re a ding gr o up berlin.fi les.wor dpress.com /2011/07/2010-3b-com fort so fa muddysa tur day. pd f (stra ni pri stu plje no 14. 03. 2016.) D An dra de, R. G. (1984) Cul tu ral me a ning systems, in: Cul tu re Theory: Es says in Mind, Self and Emo tion, Shwe der, R. and Le Vi ne, R. (eds.), Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, p. 23-44. Emig, R. (2009) Re ver se tran sla tion per ver se tran sla tion? The stra tegi es of Ale xan der McCall Smith s The No. 1. La di es de tec ti ve agency no vels, Br no Stu di es in En glish, No. 35 (1), p. 115-124. Fi li po vić, J. (2009) Moć re či: ogle di iz kri tič ke so ci o lin gvi sti ke, Be ograd: Za du žbi na An dre je vić. Gi me nez, J. (2010) Nar ra ti ve analysis in lin gu i stic re se arch, Re se arch Met hods in Lin gu i stics, UK: Lon don, Con ti nu um, pp. 198-215. Mek gwe, P. (2006) All that is fi ne in the hu man con di tion: Craf ting words, cre a ting Ma-Ra mot swe, Re se arch in Afri can Li te ra tu re, No. 37 (2), p. 176-187. McCall, S. A. (2008) The Com forts of Sa tur days, Lon don: Aba cus/ Lit tle, Brown Gro up. McCall, S. A. (2013) What W. H. Au den can do for you, Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press. Me kol, S. A. (2011) Ma le ra do sti su bo te, Be o grad: Sa mi zdat B92. Me kol, S. A. (2015) Ne sva ki daš nja le po ta obla ka, Be o grad: Sa mi zdat, B92. Plain, G. (2008) From The Pu rest Li te ra tu re We Ha ve to A Spi rit Grown Cor rupt : Em bra cing Con ta mi na tion in Twen ti eth-cen tury Cri me Fic tion, Cri ti cal Sur vey, Con tem po rary Fic tion, 20(1), p. 3-16. 41 Исто, стр. 207. 42

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ Red mond, R. S. (2014) The fem me fa ta le in post fe mi nist hard-bo iled de tec ti ve fic tion: re dun dant or re-in ven ting her self? Ph.D. Тhe sis, Mas sey Uni ver sity New Ze a land. Re i der, B. (2010) Fa bri ca tion, fal si fi ca tion et al., The Ame ri can Jo ur nal of Sports Me di ci ne No. 38. Jelena Filipović University in Belgrade, Faculty of Philology LIE, DECEPTION, PHILOSOPHY OF ETHICS AND THE NARRATIVE NETWORK OF THE COMFORTS OF SATURDAYS BY ALEXANDER MCCALL SMITH Abstract From an angle of critical sociolinguistic analysis, a methodology of narrative networks is applied in order to argue for a relative interpretation of the narrative in a piece of detective fiction, The Comforts of Saturdays by Alexander McCall Smith. Some of the central narrative themes of the novel, lie and deception, forgiveness and penance, are interpreted within the theoretical and methodological framework which postulates that a text cannot be understood in isolation, in a social vacuum. The concept of narrative network, in which the text itself is but a single knot while the rest of the network is made up of a wide range of socio-historical factors, accompanying texts (interviews with the author, publisher advertisements, etc.), attitudes and interpretations of different types of reading audiences as well as the act of reading itself, allows us to better understand the relative and variable meanings of the plot and the moral directive force it proposes, opening up new spaces for a more complex, multi-layered understanding of the narrative fabric in its entirety. Key words: philosophy of ethics, lie, forgiveness, The Comfort of Saturdays, Alexander McCall Smith, critical sociolinguistics, narrative network 43

LJUBICA MATEK Sve u či liš te J. J. Stros smayera u Osi je ku, Fi lo zof ski fa kul tet Od sjek za en gle ski je zik i knji žev nost, Osi jek DOI 10.5937/kultura1650044M UDK 821.163.42.09-31 Новак К. originalan naučni rad ZAŠ TO SI MI LA GAO LAŽ I TRA U MA U RO MA NU ČR NA MA TI ZE MLA KRI STI A NA NO VA KA Sa že tak: Rad pro pi tu je kon cept la ži i la ga nja kao au to te ra pe ut skog čina na na čin na ko ji ga pri ka zu je Kri stian No vak u svo me ro ma nu Čr na ma ti ze mla. Slo že nost fi lo zof skog kon cep ta isti ne (i la ži) No vak ilu stri ra he te ro ge nom struk tu rom ro ma na ko ji se sa sto ji od pet akro no loš ki pore da nih po gla vlja ko ja se ba ve raz li či tim ina či ca ma isti ne, ili, toč ni je, pri ka zu ju ka ko se pro ta go ni sto va eg zi sten ci jal na isti na mi je nja ovi sno o to me tko je per ci pi ra i in ter pre ti ra, i ka da. Slo že nost od no sa iz me đu isti ne i la ži do dat no kom pli ci ra au to ro vo po i gra va nje raz li či tim žan rovi ma i(li) vr sta ma tek sta od pri ka za znan stve nih is tra ži va nja, pre ko či ste fik ci je ko ja go vo ri o ži vo tu od ra slog pro ta go ni sta do pse u do a u tobi o graf skog pri ka za ži vo ta pro ta go ni sta-dje ča ka. Laž pa ra lel no fi gu rira kao kre a tiv ni i de struk tiv ni ele ment: iz miš lja nje je te melj knji žev nog stva ra laš tva (i No vak i nje gov pro ta go nist su pi sci či me se ostva ru je ne ka me ta tek stu al na ve za ro ma na kao fik ci o nal ne tvo re vi ne sa stvarnoš ću) i je di ni na čin na ko ji se pro ta go nist dje čak uspi je va no si ti s pro ži vlje nom tra u mom, a isto dob no la ga nje i ži vot u iz miš lje nom svi je tu pod ri va ju psi hič ku sta bil nost Ma ti je-dje ča ka i uniš ta va ju lju bav nu ve zu od ra slo ga Ma ti je. Ključ ne ri je či: laž, tra u ma, fik ci ja, isti na, Kri stian No vak Pro ble ma ti kom la ži i (od su ća) isti ne u po li ti ci i jav nom ži vo tu, ba vi li su se mno gi mi sli o ci, jer laž je do te mje re po sta la di jelom sva ko dnev nog ži vo ta, da je, ka ko to Kaf ka tvr di, po sta la 44

LJUBICA MATEK uni ver zal ni prin cip. 1 Laž se, me đu tim, po ja vlju je i u umjet no sti, a, stro go go vo re ći, li je pa knji žev nost za sni va se na la ži ma, jer imi ta ci ja stvar no sti (mi me sis) tek je au to ro vim gla som obo jena ina či ca isti ne, je zič na i umjet nič ka kon struk ci ja iz miš lje nih ili stvar nih do ga đa ja. Pla ton u Gor gi ji ko ri sti po jam pa rr he sia u smi slu di ja lek tič ke raz mje ne miš lje nja i slo bo de go vo ra koji sto ji u opo zi ci ji s re to rič kom (so fi stič kom) ma ni pu la ci jom i ob ma nom, a Fo u ca ult ga pre u zi ma i ko ri sti kao si no nim za samo ga se be, fi lo zo fa isti no zbor ca. 2 Der ri da, kao je dan od naj značaj ni jih pred stav ni ka poststruk tu ra li zma, op će ni to je do vo dio u pi ta nje mo guć nost is ka zi va nja isti ne je zi kom, a ka ko bi upu tio na slo že nost ovog pro ble ma, u svom ese ju Hi story of the Lie. Pro le go me na pod sje ća či ta te lje na Ni etzschea, či ji tekst Ka ko je istin ski svi jet ko nač no po stao baj kom. Po vi jest jed ne zablude 3 za nje ga pred sta vlja sjaj nu pri po vi jest o fa bu la ci ji i isti ni kao kon struk ci ji (66). 4 Der ri da, na i me, po na vlja ono što je već us tvr dio Sve ti Au gu stin, 5 a to je da laž ne po sto ji bez na mje re i da je laž (ime ni ca) za pra vo la ga nje (čin) te da se la ga ti mo že sa mo dru go me, a ni ka ko ne se bi, osim ako se bi ne la že mo kao dru go me. 6 Ovo po to nje je oso bi to re le vant no ka da go vo ri mo o ro ma nu Čr na ma ti ze mla Kri sti a na No va ka (2013) ko ji pro pi tu je slo že ni od nos iz me đu isti ne, la ži i tra u me. Pro ta go nist ro ma na, Ma ti ja Do len čec, mla di je pi sac ko ji pro življa va tra u mu pre ki da po pra će nu spi sa telj skom blo ka dom. Spoj bo li zbog gu bit ka dje voj ke i ne mo guć no sti stva ra nja (iz miš ljanja!) pri če oki dač je ko ji Ma ti ju na tje ra da se pri sje ti po ti snute tra u ma tič ne proš lo sti. Ma ti ji no dje tinj stvo obi lje že no je tra u mom usli jed gu bit ka oca te po ja vom iz miš lje nih, pri lič no ma le vo lent nih pri ja te lja ko ji Ma ti ju do vo de na rub du šev nog rastroj stva, zbog če ga ga maj ka od vo di u Za greb ka ko bi ta mo za po če li no vi ži vot. Ma le ni Ma ti ja mo guć nost no vog po čet ka shva ća do slov no i po do la sku u Za greb po ti sku je sva sje ća nja na pret hod ne tra gič ne do ga đa je, ne ra zr je šiv ši vla sti tu tra u mu uslijed ko je umiš lja da je od go vo ran za sve smr ti u se lu i po či nje se 1 Die Lüge wird zur Wel tord nung ge macht. Kaf ka, F. (1990) Der Prozeβ. Kri tische Aus ga be, Ber lin: S. Fischer Ver lag and New York: Schoc ken Books, p. 303. 2 Fo u ca ult, M. (2001) Fe ar less Spe ech, ed. Pe ar son, J., Los An ge les: Se mi otext(e), p. 11-24. 3 Toč ni je, ra di se o po gla vlju knji ge Su mrak ido la; Ni etzsche, F. (2004) Sumrak ido la / Ec ce ho mo / Di o ni zo vi di ti ram bi, prev. Lju bi mir, D., Za greb: De me tra. 4 Der ri da, J. Hi story of the Lie. Pro le go me na, in: Fu tu res: Of Jac qu es Der ri da, ed. Rand, R. (2001), Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, p. 66. 5 Fal len di cu pi di tas, vo lun tas fal len di. St. Au gu sti ne, On Lying, 2009., 1. Fe bru ary 2016., http://www.ne wa dvent.or g/fat hers/1312.htm 6 Der ri da, J. nav. dje lo, str. 68. 45

LJUBICA MATEK bo ja ti svo je mr žnje i go le me mo ći ubi ja nja. 7 Na kon što je djetinj stvo po ti snuo u ta mu vla sti te pod svi je sti, Ma ti ji na po tre ba za is cje lje njem i oslo bo đe njem od osje ća ja kriv nje su bli mi ra na je kroz nje gov oda bir spi sa telj ske ka ri je re, pa po tre ba za pri ča njem vla sti te pri če po ti če Ma ti ju na to da du go tra jan i bo lan pro ces pri sje ća nja za poč ne kroz pri po vi je da nje tu đih iz miš lje nih pri ča. Slo že nost fi lo zof skog kon cep ta isti ne (i la ži) No va kov ro man ilu stri ra svo jom he te ro ge nom struk tu rom ko ju či ni pet akro nološ ki po re da nih po gla vlja u ko ji ma se na raz li čit na čin pro pi tu je što je isti ni to, a što la žno, od no sno pri ka zu je se ka ko se Ma ti ji na eg zi sten ci jal na isti na mi je nja ovi sno o to me tko je per ci pi ra i in ter pre ti ra, i ka da, od no sno pod ko jim okol no sti ma. Ta kvom pri po vjed nom struk tu rom ro man utje lo vlju je na pe tost iz me đu isti ne i la ži te tra u me i is cje lje nja su ge ri ra ju ći kom plek snost ne sa mo ljud ske psi he, ne go ljud ske eg zi sten ci je op će ni to. Pre ma ri je či ma An ne Whi te he ad, li je pa knji žev nost po sje du je kva li te te po treb ne za us pješ no re pre zen ti ra nje tra u me te za hva lju ju ći upora bi i po na vlja nju od re đe nih mo ti va i tro pa, a i kroz sa mu svo ju struk tu ru, knji žev no dje lo po sta je svje do kom tra u me i to kroz in ter ak ci ju fik ci o nal nog tek sta s te o ri jom u okvi ru ono ga što Whi te he ad na zi va etič kom prak som pi sa nja i či ta nja, a što podra zu mi je va svje do če nje o tra u mi. 8 Evo ci ra ju ći baš ta kvu in ter akci ju te o ri je, ko ju od li ku je objek tiv ni pri stup či nje ni ca ma, i fik cije, ro man Čr na ma ti ze mla mo že mo pro ma tra ti kao ne ku vr stu ar hi tek stu al ne igre. Ro man za po či nje pro lo gom ko ji pred sta vlja pri kaz re zul ta ta an tro po loš ko-so ci o loš kog is tra ži va nja ve za nog za neo bi čan slu čaj jed nog ma log me đi mur skog se la u ko je mu si je 1991. go di ne u raz do blju od mje sec i pol da na čak osme ro lju di od u ze lo ži vot. Ti me se ne ostva ru je sa mo ve za iz me đu prolo ga i ostat ka ro ma na obi lje že nog ko lek tiv nom tra u mom ci je log jed nog se la te in di vi du al nom tra u mom jed nog dje ča ka, ne go se su ge ri ra da isti na za bi lje že na tek stom pro iz la zi iz kon tek stual ne isti ne, od no sno, dru gim ri je či ma, da ro man opi su je stvar ne do ga đa je. Svo jim znan stve nim dis kur som ko ji pri zi va objektiv nost i isti ni tost, pro log pred sta vlja pro tu te žu ostat ku ro ma na ko ji je u sa dr žaj nom smi slu uro njen u na pe to sti i očaj pro u zročen la ži ma, a u žan rov skom ili for mal nom smi slu pred sta vlja či stu pri po vjed nu pro zu u tre ćem li cu (u po gla vlji ma Sa kuplja či se kun dar nog ot pa da i Epi log ) te pri po vjed nu pro zu u pr vom li cu ko ja fi gu ri ra kao pro ta go ni sto va au to bi o gra fi ja (u po gla vlji ma Ka ko na cr ta ti ućo mas i Ku ti je za bi jes ), i ko ja u ko nač ni ci opet ob je di nju je raz li či te žan ro ve slu že ći kao prota go ni sto va is po vi jed ko ju pi še s ci ljem psi hološke autoterapi je 7 No vak, K. (2014) Čr na ma ti ze mla, Al go ri tam: Za greb, str. 190. 8 Whi te he ad, A. (2004) Tra u ma Fic tion, Edin burgh: Edin burgh Uni ver sity Press, str. 83-85. 46

LJUBICA MATEK i kao is pri ku biv šoj dje voj ci, po tom kao pot po ra so ci o loš ko- an tro po loš kom is tra ži va nju, te kao sim bo lič ki i stvar ni do kaz pre stan ka spi sa telj ske blo ka de (po sto ji im pli cit na i vr lo re al na mo guć nost da će Ma ti ja ru ko pis po sla ti iz da va ču ko ji ga pri tiš će ro ko vi ma). Prem da ro man Čr na ma ti ze mla ne tre ba či ta ti kao No va ko vu au to bi o gra fi ju, žan rov sku, psi ho loš ku i fi lo zof sku igru iz me đu isti ne i la ži do dat no po ja ča va (tran stek stu al na) spozna ja da je au tor fi lo log, znan stve nik i kao ta kav tra gač za objektiv nom isti nom, ali i pi sac kre a tor iz miš lje nih pri ča. Da ka ko, iz miš lje ne pri če, od no sno knji žev nost, imi ti ra ju pri ro du (mi mesis), ali imi ti ra ju i imi ta ci ju pri ro de (mit), i to ta ko da pri ro du ili mi to ve pri ka zu ju, od no sno opo na ša ju (dra ma, ka za liš te) ili o nji ma pri po vi je da ju (ep, di e ge sis), 9 usli jed če ga je ja sno ka ko je usko i traj no pre pli ta nje isti ne i la ži ključ na oso bi na knji žev noga tek sta. Uz to, bit na je već spo me nu ta vi še stru ka fo ka li za ci ja ko ja omo gu ću je bo lje ra zu mi je va nje i de talj nji uvid u do ga đa je pri ka za ne iz raz li či tih per spek ti va: 10 ne u tral ni pri po vje dač proslo va da je nam objek tiv ni pri kaz či nje ni ca pri ku plje nih ti je kom is tra ži va nja, sve zna ju ći pri po vje dač pri po vi je da o do ga đa ji ma u ži vo tu od ra slo ga Ma ti je, dok je sam Ma ti ja fo ka li za tor u pri či o svo me dje tinj stvu. Ma ti ji na in tim na is po vi jest, od no sno nje gov za pis vla sti tih sje ća nja na kri ti čan pe riod dje tinj stva ko ji za po činje smr ću nje go vog oca, a za vr ša va pre se lje njem u Za greb, upuću je na svi jest o to me da je isti na u ve li koj mje ri su bjek tiv na i da pred sta vlja spoj ono ga što je Ma ti ja sma trao isti ni tim i ono ga što su lju di oko nje ga zna li i, isto ta ko, sma tra li isti ni tim. Po sto ja nje tih dva ju isti na po niš ta va po sto ja nje jed ne, ap so lut ne isti ne, a time se ro man re fe ri ra i na isti ni tost au to bi o graf skog žan ra ko ji po či va na pak tu iz me đu či ta te lja i pi sca pre ma ko je mu či ta telj pri sta je vje ro va ti ono me što pi sac pi še. 11 Prem da je put isti ne jedi ni ko ji će Ma ti ji omo gu ći ti pre ra du tra u me i svo je vr stan no vi po če tak, i on sam svje stan je slo je vi to sti i slo že no sti ono ga što sma tra mo isti nom o svo me ži vo tu: Stva ri ko je si za bo ra vio pri če ka ju ne ko vri je me. [...] Po sta ju gla sni je tek ka da pre sta neš, ka da za i sta ne znaš da lje, i ta da kre nu po te be, bi je sne jer si im us kra tio pravo na su ži vot sa svim no vim pred me ti ma i lju di ma 9 O pri po vi je da nju (di e ge sis) i opo na ša nju (mi me sis) vi še u: Ari sto tel. (2005) O pje snič kom umi je ću, prev. Zde slav Du kat, Za greb: Škol ska knji ga; Platon (2004) Dr ža va (Knji ga 3.), prev. Mar tin Ku zmić, Za greb: Na kla da Jur čić d.o.o. 10 Uz na ra to loš ku te o ri ju, va žnost raz li či tih per spek ti va oso bi to u pri po vi je stima o tra u mi is ti če, iz me đu osta lih, i Bu tler. Vi di: Bu tler, J. (2004) Pre ca ri o us Li fe. The Po wers of Mo ur ning and Vi o len ce, Lon don and New York: Ver so, str. 8. 11 Le je u ne, P. Au to bi o graf ski spo ra zum, u: Au tor, pri po vje dač, lik, prir. Mi lanja, C. (1999) Osi jek: Bi bli o te ka The o ria No va, str. 202-203. 47

LJUBICA MATEK ko je ured no tr paš u skla diš te ko je na zi vaš svo jim ži votom. Sa da ih ko nač no vi dim i ja sno kre ćem pre ma nji ma. Je di no... pi tam se... što ako je to sa mo no va laž? Ako i jest, što nam dru go pre o sta je? Sa mo do volj no do bra laž. 12 Dok je pro log uvod u pro ta go ni sto vu sa daš nji cu, au to bi o grafski dio po gled je ne sa mo u nje go vu proš lost, ne go i u prošlost ci je lo ga kra ja. Na i me, Ma ti ji no pri sje ća nje tra u ma tič nih do ga đa ja iz dje tinj stva za po či nje le gen dom o po stan ku i drevnoj proš lo sti Me đi mur ja. Pre ma toj le gen di, Me đi mur ci su dobi li dio naj ljep šeg ko ma da ze mlje ko ju je Bog osta vio se bi, ali una toč to me ni su mo gli ži vje ti mir nim i sret nim ži vo tom jer im je po vi jest obi lje že na di vljač kim na pa di ma, na si ljem i smr ti ma ko je su ci je lo Me đi mur je pre tvo ri le u gro blje, a ri je ku Mu ru u to žnu mati 13 (tu žnu maj ku). Me lan ko li ja i osje ćaj gu bit ka koji pro ži ma ju me đi mur ske le gen de od je ku ju sud bi nom glav nog pro ta go ni sta, ali i nje go vih su mješ ta na o či jim tu žnim, teš kim i muč nim sud bi na ma sa zna je mo za hva lju ju ći Ma ti ji noj po tra zi za sje ća nji ma. Na taj je na čin nje go va in di vi du al na tra u ma lo ci ra na unu tar ve će, ko lek tiv ne tra u me se la ko joj je Ma ti ja svje do čio i za ko ju se, ka ko sam ka že, sma trao od go vor nim: Ja sam mi slio da sam ih ubio. Za to sam za bo ra vio. 14 Ca ruth ar gu men ti ra no tvr di ka ko tra u ma če sto iz mi če mo guć no sti ma je zi ka, zbog če ga je po ti sku je mo i po sta je mo spo sob ni su o či ti se s njom uglav nom tek mno go go di na na kon tra u ma tič nog do ga đa ja, na kon što nas poč ne pro ga nja ti 15 ma ni fe sti ra ju ći se kroz neo bič ne i ta jan stve ne simp to me, kao što je, pri mje ri ce, po ja va Ma ti ji nih iz miš lje nih pri ja te lja. Me đu tim, či ni se da je za Ma ti ju put do pri hva ća nja, a po tom i pre ra de tra u me ipak po plo čan ri je či ma. Na i me, na kon de se tlje ća po ti ski va nja, Ma ti ja se su o ča va s tra u ma tič nim doga đa ji ma iz dje tinj stva tek na kon što ih do zo ve iz pod svi je sti i po tom pre to či u ri je či svje do če ći o te ra pe ut skom učin ku pi sa nja, pa čak i ako je to pi sa nje pro iz ve lo još jed nu no vu ali do volj no do bru laž. Ma ti ji na tra u ma za po či nje ka da je imao pet go di na, na po gre bu nje go vog vla sti tog oca. Pri zor sa hra ne i lju di oko oče va gro ba, pe to go diš nja ku to li ko ne stva ran i ne shva tljiv, obi lje žit će mu ci je li ži vot osje ća jem ne la go de i slut nje da je sve što vi di[m] la žno. 16 Tre nu tak je to u ko je mu Ma ti ja po či nje kom pen zi ra ti 12 No vak, K. nav. dje lo, str. 97. 13 Isto, str. 103. 14 Isto, str. 97. 15 Ca ruth, C. (1996) Un cla i med Ex pe ri en ce: Tra u ma, Nar ra ti vity and Hi story, Bal ti mo re and Lon don: The Johns Hop kins Uni ver sity Press, str. 4. 16 No vak, K. nav. dje lo, str. 105. 48

LJUBICA MATEK stra šan, dje te tu po sve ne pojm ljiv, gu bi tak ro di te lja uvje ra va jući se da je u pi ta nju laž: ni su vi dje li da znam ka ko je ci je la stvar jed na ve li ka pred sta va. Pro zreo sam ci je lu igru. 17 Ma ti ja je uvje ren da se ra di o igro ka zu ko ji su lju di za nje ga pri pre mi li, ali ka ko ni je znao ko ji bi mo gao bi ti raz log za ta kvo što, po či nje vje ro va ti da je otac oti šao jer se zbog ne če ga na lju tio na nje ga. Ma ti ji nu za blu du po ti če šut nja ko je je ku ća bi la pu na i ko ju sam sve te že pod no sio, 18 a ko ju je i sam pri hva tio uda lja va jući se sve vi še od maj ke i se stre. Za ro bljen u mre ži šut nje ko ja se nad vi la nad nji ho vom ku ćom i zbog ko je ni je do bio pri li ku iskre no pro go vo ri ti o to me što ga mu či, Ma ti ja po či nje in ter preti ra ti sve do ga đa je oko se be u klju ču ide je da je ne ka ko od govo ran za oče vu smrt, za ko ju upor no vje ru je da je sa mo pri vreme ni od la zak i da će se otac vra ti ti ako se Ma ti ja po pra vi. Tu ga za ocem po mi je ša na sa osje ća jem kriv nje zbog nje go ve smr ti do pri no si to me da Ma ti ja po stup no gu bi do ti caj sa stvar noš ću: Kad mi je bi lo teš ko, ka da bi mi bi lo ne u god no, ona ko ka ko bu de ne u god no dje ci pred po gle dom ne po zna tih lju di, ili ka da bi me pre u ze la ne ka ti ha i tu žna za miš lje nost, ja bih oti šao du bo ko u se be. Iz svi je ta u se be. 19 In tro spek ci ja i maš ta nje mo gu bi ti ko ri sni me ha ni zmi pre ra de tra u ma tič nih do ga đa ja uko li ko se ne iz gu bi osje ćaj za re al nost, a što se Ma ti ji, na ža lost, do go di lo. Sram zbog po sve iz miš lje nog osje ća ja kriv nje one mo gu ću je mu da se iko me po vje ri te sto ga po ku ša va ri je ši ti pro blem sli je de ći svo ju dječ ju lo gi ku ko ja mu na la že da, su klad no na rod nom vje ro va nju, tre ba ri ječ nim vi la ma po nu di ti žr tvu u za mje nu za svo ga oca. Ide al nu žr tvu da rov ni cu mi stič nim bi ći ma u na dnu ri je ke Ma ti ja vi di u svo me naj bo ljem pri ja te lju, De ja nu Kun če cu, za ko je ga zna da će mu se pri dru ži ti u opa snoj noć noj avan tu ri. Nje go va od lu ka da uto pi naj bo ljeg pri ja te lja ka ko bi mu ri ječ ne vi le vra ti le oca ne za vr ša va trage di jom sa mo zbog to ga što ih De ja nov otac pra ti i na vri je me spri je ča va Ma ti ju u su lu doj a u Ma ti ji nim oči ma do bro na mjernoj ide ji. Ma ti ja, na i me, iskre no i na iv no pla ni ra vra ti ti se po De ja na i iz vu ći ga iz vo de čim mu otac opet bu de na si gur nom. Ma ti ji na psi hič ka de kom pen za ci ja ko ja se oči tu je kroz osa mljenost, strah od ne mo ći te ne a de kvat ne od lu ke i re ak ci je, po sljedi ca je ka ko tra u me ta ko i pro pu sta od ra slih, pri je sve ga maj ke, da mu ka žu isti nu: za me ne je bi lo ne shva tlji vo da je [o tac] pre stao po stoja ti ka da smo za ko pa li onaj or mar. 20 Mo žda bih i shva tio 17 Isto, str. 107. 18 Isto, str. 114. 19 Isto, str. 117. 20 Iz per spek ti ve dje ča ka li jes iz gle da kao dr ve ni or mar (op. au to ri ce). 49

LJUBICA MATEK da mi je ne tko re kao iz rav no. Tvoj otac je pre stao ži vje ti na kon što su mu ot ka za li svi vi tal ni or ga ni. Sr ce je presta lo pum pa ti krv, pa su sta ni ce mo zga po če le po stup no od u mi ra ti. [...] Eto, da su mi ta ko re kli, da se to do ga đa, ne tko umre neš to pri je, ne tko ka sni je...ja ga ne bih tražio. [...] Da su mi ta ko re kli, mo žda bih i po vje ro vao. Me đu tim, ono što su mi go vo ri li sta ri ji bi lo je ma glo vi to i ne ja sno. Sa sto ja lo se od to ga da je oti šao, da se dru ži s dru gim pre mi nu lim čla no vi ma na še obi te lji, da nas če ka, da nas mo že vi dje ti. 21 Pre ma Tri bu nel li, smrt, na si lje i gu bi tak ne iz bje žan su dio ži vota, a tra u ma za pra vo vo di ka od ra sta nju, 22 pod uvje tom, na rav no, da is tra u ma ti zi ra no di je te ima ade kvat nu pot po ru, što kod Ma ti je du go ni je bio slu čaj. Što vi še, u po ku ša ji ma da se ne ka ko no si sa smr ću vo lje nog mu ža i či nje ni com da je osta la sa ma s dvo je dje ce, te, oso bi to, u že lji da zaš ti ti ma lo dob nog si na, Ma ti ji na maj ka is klju ču je ga čak i iz naj be nig ni jih do ga đa ja kao što je pro da ja au ta ko joj Ma ti ja svje do či, ali je ne ra zu mi je. Na kon što je ne po zna ti čo vjek nje go voj maj ci dao nov ce i od ve zao se njiho vim au to mo bi lom, Ma ti ja upi ta maj ku je li au to oti šao na popra vak, a ona mu na to niš ta ne od go va ra, 23 pri si lja va ju ći Ma ti ju da si sam po ku ša ob ja sni ti što se do go di lo i pot pi ru ju ći još vi še nje go vu po tre bu za fik ci o na li zi ra njem stvar no sti, ali i za pod noše njem muč ne šut nje u ku ći. 24 Ma ti ji ne kon fa bu la ci je utje ču na nje go vo po na ša nje i od lu ke, usli jed če ga ga su se lja ni po či nju sma tra ti ču da kom pa se otu đu je od svih. Zbog vla sti te usa mljeno sti i po tre be da s ne kim raz go va ra o ono me što mi sli i osje ća, Ma ti ja iz miš lja pri ja te lje s ko ji ma mo že bi ti otvo ren i iskren, jer, ka ko ka že, če znuo sam za pri ja telj stvom. 25 U knji zi Ne vi dlji vi pri ja te lji, dr. Nor bert Neuß ob jaš nja va ka ko dje ca iz miš lja ju pri ja te lje zbog ne ra zu mi je va nja vla sti tih osje ćaja, od no sno rje ša va nja vla sti tih unu tar njih kon fli ka ta. Iz miš lje ni pri ja telj če sto od ra ža va dje te to vo unu tar nje sta nje i smi je re ći ono što se di je te ne usu di iz go vo ri ti, a ia ko su ve ći nom do bro namjer ni, po ne kad mo gu bi ti zlo če sti i pla ši ti di je te. 26 Ne ču di stoga da se Ma ti ji na zbu nje nost oko smr ti oca, nje gov osje ćaj odba če no sti od dru gih i strah da je vla sti tom kriv njom pro u zro čio 21 No vak, K., nav. dje lo, str. 140. 22 Tri bu nel la, E. L. (2010) Me lan cho lia and Ma tu ra tion: The Use of Tra u ma in Ame ri can Chil dren s Li te ra tu re, Knox vil le: The Uni ver sity of Ten nes see Press, str. XI-XXXVIII 23 No vak, K. nav.dje lo, str. 151. 24 Isto, str. 152. 25 Isto. 26 Neuß, N. (2009) Un sic htba re Fre un de. Wa rum Kin der Phantasiegefährten er fin den, Ber lin: Cor nel sen Skrip tor, p. 31-59. 50

LJUBICA MATEK oče vu smrt utje lo vi la u ob li ku dva čud na i po vre me no zlo če sta ne vi dlji va pri ja te lja Heš ta i Puj ta. No vak po ja vu Heš ta i Puj ta opi su je vr lo su ge stiv no: Pr vi sam ih pu ta ugle dao jed ne od onih zim skih ve če ri ko je po ne kad zna ju za lu ta ti u ka snu je sen, kada se vi še niš ta ne vi di sa svim ja sno, 27 upu ću ju ći na sim bo ličnu vre men sku i pro stor nu iz mješ te nost nji ho ve po ja ve kao i na ma njak ja sno će (ra zu mi je va nja) od ko je ga pa ti Ma ti ja. Heš to i Puj to se, po sve pri klad no, po ja vlju ju iz mra ka iz me đu svinj ca i šta glja, dok ba ka tje ra ko ko ši u ko ko ši njac i vi če na njih: Hešto! Puj to! Beš tam! Heš to! Puj to! Kam te vrog ne se! 28 U skla du s tim, Heš to na li ku je na svi nju, a Puj to je stvor ko ji pod sje ća na ru žnu, sme đu ko koš. Opi sa ne okol no sti do pri no se za mu ćiva nju gra ni ce iz me đu isti ne i la ži ko ja po sta je pro stor ko jim se Ma ti ja kre će i na te me lju ko je ga stva ra la žne, mrač ne pri ja te lje ko ji su ge stiv no go vo re o vla sti tom po sto ja nju u mra ku iz ko je ga mo gu iza ći sa mo ako ih ne tko po zo ve, evo ci ra ju ći me ha ni zam pri ko je mu se neš to pri zi va iz ta me podsvje sno ga na da nju svje tlost svje sno ga: fa la ka si nas po zvo, mi ne mre mo vum s kmi ce ako nas neš či ne po zo ve. 29 Po ziv ko ji Ma ti ja upu ću je iz miš lje nim pri ja te lji ma od jek je nje go vog du šev nog sta nja, jer pred sta vlja od sli ka va nje živ ča nog po dra ža ja u gla so vi ma, 30 a ujed no je i stva ra lač ki čin, jer ih, do zvav ši ih iz mra ka, Ma ti ja stva ra, pa bi lo to i unu tar nje go ve vla sti te, in di vi du al ne stvar nosti ko joj dru gi ne ma ju pri stup. Či nje ni ca da su Heš to i Puj to za Ma ti ju jed na ko stvar ni kao i nje go va maj ka, se stra i ba ka, upu ću je na to da je nje gov svi jet on to loš ki ute me ljen u la ži. Nje go va stvar nost kre i ra na je kroz laž u ko ju Ma ti ja vje ru je i ko ja je po slje dič no za Ma ti ju po sta la stvar nost. Raz log to me je, pre ma Ni etzscheu, uro đe na po tre ba za sa mo o ču va njem usli jed ko je čo vjek ne bje ži ni od la ži ni od isti ne sve dok ga ta laž i ta isti na ne vri je đa ju i ne bo le. 31 Ma tija, pre ma to me, la že ka ko bi se spa sio od osje ća ja kriv nje i odgo vor no sti za ru žne i ne shva tlji ve do ga đa je u vla sti tom ži vo tu. Ovaj će se me ha ni zam psi ho loš kog sa mo o ču va nja i pro na la ska smi sla u vla sti toj eg zi sten ci ji pre o kre nu ti ka da Ma ti ja od ra ste. Na i me, baš ka ko je ma le ni Ma ti ja stvo rio svoj svi jet la ži, a potom ti je kom od ra sta nja po sve po ti snuo sje ća nja na dje tinj stvo ka ko bi mo gao ži vje ti bez bo li, ta ko od ra sli Ma ti ja osje ti po tre bu za isti nom u tre nut ku ka da po nov no pro ži vi ne shva tljiv gu bi tak sve ga do če ga mu je sta lo: dje voj ke Di ne, ko ja ga osta vlja zbog 27 No vak, K. nav. dje lo, str. 152. 28 Isto. 29 Isto, str. 154. 30 Ni etzsche, F. (1999) O isti ni i la ži u iz van mo ral nom smi slu, Za greb: Ma ti ca hr vat ska, str. 10. 31 Isto, str. 8-10. 51

LJUBICA MATEK to ga što joj ne pre kid no la že, te, iro nič no, kre a tiv ne in spi ra ci je či ji ne do sta tak pro u zro či ne sa mo spi sa telj sku ne go i eg zi sten cijal nu kri zu. Tre nu tak ka da ga Di na osta vlja, tre nu tak je u ko je mu se zbi lja i laž opet is pre pli ću u nje go vom ži vo tu, ali ovaj pu ta za to da bi se isti na ko nač no pro bi la kroz slo je ve Ma ti ji nih la ži. Osim što is po vi jest ko ju Ma ti ja pi še pod na va lom sje ća nja predsta vlja čin osob ne ka tar ze kroz su o če nje s vla sti tom proš loš ću, ona ujed no si tu i ra Ma ti ji nu tra u mu u kon tekst tra u me či ta vog se la, jer Ma ti ji ne us put ne, dje čač ke opa ske o to me što se do gađa lo tih go di na u se lu raz ot kri va ju či nje ni cu da su i ži vo ti njego vih su se lja na ute me lje ni na la ži ma ko je, kao i Ma ti ji ne, ima ju svr hu sa mo o ču va nja is tra u ma ti zi ra nih po je di na ca. Dok Ma ti ja za hva lju ju ći maj či noj i se stri noj lju ba vi i po drš ci te od la sku u Za greb do bi va pri li ku za no vi ži vot, a po slje dič no i za ra zr ješe nje tra u me iz dje tinj stva kroz pi sa nje pri če o svo me ži vo tu, nje go vi su se lja ni op te re će ni kul tu rom šut nje i me đu sob nog osuđi va nja je di no rje še nje pro na la ze u sa mo u boj stvi ma. Broj nost sa mo u boj sta va po či nje nih u jed nom se lu unu tar krat kog raz doblja pri vla či pa žnju znan stve ni ka so ci o lo ga i an tro po lo ga jer ko lek tiv na tra u ma te nje zi ni uzro ci i po slje di ce ot kri va ju mno go to ga o po je di noj kul tu ri. Eric kson de fi ni ra ko lek tiv nu tra u mu kao uda rac u te me lje druš tve nog ži vo ta ko ji oš te ću je ve ze izme đu lju di i osla blju je osje ćaj pri pad no sti za jed ni ci, 32 a stu panj eg zi sten ci jal ne kri ze i osa mlje no sti sta nov ni ka ovog fik ci o nalnog me đi mur skog se la po sve je kri ti čan i po gu ban ne sa mo za sva kog po je din ca, ne go i za či ta vu za jed ni cu. Ma ti jin sve pro žima ju ći osje ćaj kriv nje zbog smr ti oca re ci di vi ra usli jed usa mljeno sti iza zva ne či nje ni com da ga vrš nja ci od ba cu ju i mal tre ti ra ju sma tra ju ći ga ču da kom: Dje ca u raz re du ni su za bo ra vlja la što sam htio na pra vi ti De ja nu Kun če cu... Sil no sam že lio bi ti kao i dru gi, ali tu sam šan su dav no bio pro pu stio, znao sam to ia ko sam bio di je te. 33 Ovo u ko nač ni ci do pri no si po nov nom bu đe nju osje ća ja mr žnje pre ma dru gi ma i uvje re nju da svo jom mr žnjom mo že iza zva ti tu đu smrt, što je, ka ko sam ka že, ne ko vri je me uspi je vao dr ža ti pod kon tro lom: A još sam se vi še bo jao svoje mr žnje i go le me mo ći ubi ja nja. Uspio sam ni ko ga ne mr zi ti sve ne ka ko do pro lje ća 1991. go di ne. 34 Pro lje će 1991. dru go je trau ma tič no raz do blje Ma ti ji na ži vo ta ko je sim bo lič no ko inci di ra ka ko s tra u mom ra ta ko ju je po če la pro ži vlja va ti či ta va ze mlja i ta ko i s tra u mom ma sov nih sa mo u boj sta va u se lu, ali i 32 Eric kson, K. (1994) A New Spe ci es of Tro u ble: The Hu man Ex pe ri en ce of Mo dern Di sa sters, New York: Nor ton, str. 233. 33 No vak, K. nav. dje lo, str. 200. 34 Isto, str. 190. 52

LJUBICA MATEK tra u mom još jed nog pro pa log pri ja telj stva ko ja u nje mu pot pi ruje osje ćaj da je pro klet. 35 Ra njiv i od ba čen, Ma ti ja po sta je oso bi to per cep ti van za sud bi ne lju di slič nih nje mu: tra žio [sam] slič ne se bi i za pi si vao nji hove ži vo te. Že lio sam bi ti di o ni kom nji ho vih smr ti i us kr snu ća, valj da. 36 U to me du hu za po či nje Ma ti ji no dru že nje s Fran com, dje ča kom iz si ro maš ne obi te lji na sil nih al ko ho li ča ra, s ko jim će, na kon du gog raz do blja osa mlje no sti, ostva ri ti pri ja telj stvo slično ono me ko je je pri je in ci den ta na Mu ri imao s De ja nom: Iš li smo sku pa u ško lu i na mi su. On bi pri čao, a ja bih šu tio i bio u svo jim mi sli ma. Kad sam išao s njim, čud no je to, išao sam i sa so bom. Ka da sam išao bez nje ga, kao da je umje sto me ne za pra vo išao ne tko dru gi. 37 Ma ti ji na raz miš lja nja o Fran cu u se bi kao da sa dr že od je ke Derri da o vih raz miš lja nja o toj te mi i spo zna je da ža lo va nje za premi nu lim pri ja te ljem pod ra zu mi je va su kob iz me đu oda no sti prema pri ja te lju i pre ma sa mo me se bi, jer isto dob no tu gu je mo za gu bit kom pri ja te lja, ali i gu bit kom di je la se be. Der ri da, na i me, tvr di ka ko smo vla sti ti svi jet (za pra vo iden ti tet) ob li ko va li ugrađu ju ći u nje ga ne sa mo di je lo ve se be, ne go i di je lo ve pri ja te lja, pa gu bi tak pri ja te lja nu žno zna či i gu bi tak sa mo ga se be, a naš svi jet se uru ša va i ne sta je. 38 Ma ti ji no na knad no pri sje ća nje obilje že no je me lan ko li jom i kriv njom, od no sno spo zna jom ko ja, pre ma Der ri dau, pred sta vlja struk tu ru sva kog pri ja telj stva, a to je da će je dan od pri ja te lja nu žno umri je ti pr vi, a dru gi će ga opla ki va ti, 39 što se Ma ti ji i Fran cu u ko nač ni ci i do go di lo. Ma ti ja i Franc pro vo de da ne na ru bu druš tva, po ku ša va ju ći se uklo pi ti, ali ipak uvi jek iz vla če ći de blji kraj, pri če mu Ma ti ja uo ča va stra ho te na lič ja sva ko dnev nog ži vo ta ko je tje ra ju lju de da sa mo u boj stvi ma pre ki nu vla sti te pat nje, pri to me po greš no vje ru ju ći da je ne ka ko sam kriv za nji ho ve smr ti što ga po dru gi pu ta do vo di na gra ni cu lu di la i du šev nog ra stroj stva. Iz Ma ti jinog opi sa okol no sti pod ko ji ma su se nje go vi su se lja ni ubi li, sazna je mo da se iza fa sa de se o skog ži vo ta kri ju zlo sta vlja nja, si lova nja, pre va re i pe do fi li ja, kro nič na usa mlje nost, de pre si ja i dubo ki osje ća ji kriv nje o ko joj ni žr tve ni po či ni te lji ne mo gu i ne že le go vo ri ti, jed ni zbog sra ma, a dru gi zbog (ka ko opravdanog 35 Isto, str. 283. 36 Isto, str. 190. 37 Isto, str. 203. 38 Der ri da, J. (2001) The Work of Mo ur ning, eds. Bra ult, P. A. and Na as, M., Chi ca go: Uni ver sity of Chi ca go Press, str. 107-115. 39 Der ri da, J. (2005) Po li tics of Fri en dship, trans. G. Col lins, New York: Ver so, str. 1-24. 53

LJUBICA MATEK ta ko i neo prav da nog) stra ha od osu de i ka zne. U po za di ni svih sa mo u boj sta va sto ji laž laž o vla sti tom iden ti te tu, žud nja ma, po tre ba ma i osje ća ji ma, te o teš ko po re me će nim obi telj skim odno si ma, a Ma ti ji na spo sob nost per cep ci je la ži i pri je stu pa či ju te ži nu ite ka ko osje ća, ali ih u pot pu no sti ne shva ća i ne mo že ade kvat no in ter pre ti ra ti jer je di je te, do vo di do to ga da se osje ća kri vim zbog sve ga što se u se lu do ga đa. Usli jed osje ća ja mržnje ko ji ima pre ma zlo sta vlja či ma i laš ci ma te ne mo ći da olak ša pat nju ili po mog ne pri ja te lju, Ma ti ja po či nje vje ro va ti u vla sti tu od go vor nost za sa mo u boj stva. Te ret ta kve teš ke, i po sve neoprav da ne, od go vor no sti po ku ša va mu olak ša ti vla sti ta pod svijest kroz gla so ve iz miš lje nih pri ja te lja, Heš ta i Puj ta, ko ji su ga uvje ra va li da on ni je kriv te mu ob jaš nja va li zna če nja ono ga što je Ma ti ja pri mi je tio ve za no uz žr tve. Na kon što se obje si Ma ri jo Bre zo vec, se o ski ve se ljak i pred met obo ža va nja, a isto dob no na sil nik ko ji je bio i zao i se bi čan i po kva ren i pi jan, ali či je su se zgo de pre pri ča va le kao da ne mo že dru ga či je ne go bi ti dobar 40, i ko je ga je Ma ti ja mr zio za to što se nje mu i Fran cu izru gi vao, Heš to i Puj to uvje ra va ju Ma ti ju da ni je kriv za nje go vu smrt. Ma ri jo je, na i me, glu mio ve se lje i ži vost, a za pra vo je bio de pre si vac s su i ci dal nim mi sli ma što je skri vao od svih osim od svog sta ri jeg bra ta Bo ri sa ko ji, pak, ni je tra žio po moć za bra ta, jer je i sam po taj no pri želj ki vao nje go vu smrt: Nej si ga ti za klo po no vi Heš to. Nje ga su sij v se li vi dli sa mo dok je biu ve se li. Niš či je nej znau ka mu dodjte tou pa tam... Tak ša glo bo ka ža lost ka si tau niš či ne mre za mi sli ti. Sti snu lo bi ga tak ka je nej mo go ni kaj, sam je le žo ali se di jo i gle di jo f kmi co i šteu je odi ti f to to kmi co. Niš či je tau nej znau osim je go vo ga bra ta. Je mu je je di no mo re ko ka bi ne gda-ne gda šteu hmre ti. A je gov brat je tau ni ko mo nej šteu re či, jer je i on šteu ka ga ne bi bi lo. 41 Ži vot Ma ti ja Bre zov ca te me ljio se na la ži ko ju su svi pri hva ća li kao isti nu jer im je ta ko od go va ra lo. Su se lja ni su se bes kraj no za ba vlja li nje go vim ne po dopšti na ma i obo ža va li ga, pre pri čava ju ći do bes kra ja Ma ri je ve pu sto lo vi ne i ig no ri ra ju ći vri jednog i poš te nog sta ri jeg bra ta Bo ri sa, či je je poš te nje pak isto do ve de no u pi ta nje spo zna jom da je svje sno od bio re a gi ra ti na bratove va pa je u po moć. Slič no kao i Ma ri je va, i sud bi ne ostalih sa mo u bo ji ca obi lje že ne su la ži ma, tra u mom i pre šu ći va njem bo li. Zdrav ko Te no di obje sio se jer ni je mo gao pod ni je ti to što ga že na va ra, a Tre zi ka Kun čec jer je bi la usa mlje na i ne vo ljena, slič no kao i Mla den Kraj čić ko ji se sra mio svo je raz li čitosti. 40 No vak, K. nav.dje lo, str. 213. 41 Isto, str. 219. 54

LJUBICA MATEK Imbro Per čić obje sio se zbog osje ća nja ma nje vri jed no sti, a Zvon ko Hor vat za to jer ni je že lio če ka ti da ga do kraj či teš ka bo lest. U obi te lji Mla de na Hor va ta, me đu tim, si tu a ci ja je bi la još cr nja. Nje go va su pru ga, Mi li ca Hor vat, pre re za la si je ži le jer vi še ni je mo gla pod ni je ti ži vot s mu žem pe do fi lom i zlo stavlja čem, a si tu a ci ju je po gor ša va la spo zna ja da se zbog pre vlada va ju će pa tri jar hal ne kul tu re ute me lje ne na šut nji i la ži ma ni je mo gla ni ko me po vje ri ti: Ni ko me ni je mo gla re ći što ju mu či, ni ko me tko bi joj vje ro vao, zna la je i da bi se nje zi ni ro di te lji okre nu li pro tiv nje. 42 Per verz ni muž je ko ri stio tak ti ku za straši va nja, tu kao ju je i po ni ža vao te tje rao da se obla či i ši ša kao dje čak, što je šut ke tr pje la zbog se la, ali na kon što je vi dje la su pru ga ka ko si lu je Fran ca, pat nja je po sta la ne pod noš lji va. Nema ju ći sna ge ubi ti Mla de na, ubi ja se be. Ma ti ja je šo ki ran stva rima ko je mu go vo re Heš to i Puj to i su o sje ća s Fran com te po pr vi pu ta ima osje ćaj da mo že i že li po mo ći pri ja te lju: Po mo go bom ti, Franc. Nej si sa um ni sam mo gao ži vje ti ako ga ne iz vu čem, ia ko ni sam znao ka ko. Mo rao sam ne ka ko na u či ti li je či ti lju de, kad mi već ta ko do bro ide ono s ubi ja njem. 43 Me đu tim, tra gičnom igrom sud bi ne, Franc za tra ži po moć od nje ga u tre nut ku ka da Ma ti ju po nov no pri hva te osta li dje ča ci, a on ta da, očaj nič ki že le ći po sta ti di je lom druš tva i sra me ći se svo jeg pri ja telj stva s njim, na grub na čin od bi je Fran ca. Osta vljen od svih, po nižen i ra njen, Franc na tr pa usta ze mljom i po či ni sa mo u boj stvo uta plja njem, sim bo lič ki uka zu ju ći na to da je nji hov kraj do i sta cr na maj ka svo jim si no vi ma či ja je je di na sud bi na pre u ra nje na i na sil na smrt. Osje ćaj kriv nje zbog Fran co vog sa mo u boj stva toli ko je ne pod noš ljiv da se Ma ti ja že li po li ci ji pri ja vi ti kao kri vac za nje go vu smrt: Že lio sam is tr pi ti ka znu, sa da, i ne sta ti u za bora vu. 44 Ma ti jin se svi jet uru šio 45 smr ću pri ja te lja i spo zna jom da je do pri nio Fran co vom osje ća ju bez na đa i po ni že nja okre nuv ši mu le đa ka ko bi is ka zao svo ju lo jal nost pre ma ne is kre nim dječa ci ma ko ji ma se ta ko očaj nič ki že lio svi dje ti. U tom tre nut ku, Heš to i Puj to po nov no iz vr ša va ju svo ju zaš tit nič ku ulo gu i objaš nja va ju mu da ipak ni je kriv za sve te ga pod sje ća ju na le gendu o cr noj ma ti ze mlji i nje zi nim pro kle tim si no vi ma: Oni oče jo ka bi tij biu krijv, ali za tau ka smo sij pro kleti, za tau ne breš bi ti krijv. Tu ne de mij ra do kra ja svej ta, dok z ne ba ne pu ad ne ogen i se vu žge i dok ve ter pe pe la ne od ne se. Onak kak su po vej da li v sta raj ča saj. 46 42 Isto, str. 249. 43 Isto, str. 255. 44 Isto, str. 279. 45 Der ri da, J. (2001) The Work of Mo ur ning, eds. Bra ult, P.-A. and Na as, M., Chi ca go: Uni ver sity of Chi ca go Press, str. 115. 46 No vak, K. nav. dje lo, str. 280. 55

LJUBICA MATEK Ra ci o na li za ci ja ko ja Ma ti ji tre ba po mo ći shva ti ti da ni je kriv za sve te smr ti jer Iz mrač nih šu ma do i sta jest bi lo ba če no pro kletstvo na se lo, 47 ko in ci di ra s tre nut kom u ko je mu kroz se lo pro đe pr vi tenk od de se tak, na pu tu od va ra ždin ske ka sar ne pre ma Slo ve ni ji, za hva lju ju ći če mu lju di ko ji su na vi kli na strah, šutnju i la ži ko nač no osje te olak ša nje jer se sa da ru kom mo glo po ka za ti na ne pri ja te lja. 48 Po ja va ten ko va i po če tak ra ta ironi čan su ko men tar na olak ša nje ko je u tom tre nut ku ne osje ća sa mo Ma ti ja ne go i svi sta nov ni ci se la: ne pri ja telj je sa da vi dljiv i do la zi iz va na, a mrač ne i sra mot ne taj ne te la ži ko je su jed ni dru gi ma go di na ma go vo ri li mo gu i da lje osta ti skri ve ne ve lom šut nje. Ipak, osje ćaj kriv nje, isti onaj ko ji ga je pri je dvi je go dine mu čio zbog smr ti oca, a sad zbog Fran co vog sa mo u boj stva, i su sje do ve ri je či osu de, ko je slu čaj no ču je, Ma ti ju do vo de na rub lu di la i po ku ša ja su i ci da. U tom sta nju, on Heš to ve i Puj to ve ri je či o to me da smo svi pro kle ti pro ji ci ra i na se be, i kao je di ni iz laz vi di smrt te po vra tak cr noj maj ci ze mlji i tu žnoj maj ci Muri. Zbog to ga go to vo ri tu al no re pli ci ra Fran co vo tr pa nje ze mlje u usta i raz miš lja o uta pa nju, kao što je i Franc uči nio: Za rio [sam] zu be u ze mlju, u pro kle tu cr nu ze mlju. Gutao sam je po hlep no i lju ti to, kao Franc ve čer pri je. Treba kre nu ti pre ma ri je ci. Franc je za si gur no ta mo i če ka me. Htio sam ga za gr li ti i s nji me po to nu ti ta mo gdje je na ma pro kle ti ma mje sto, u naj du blji mulj. Ta mo pri pada mo, gro bu ma snog cr nog dna. 49 Ko nač no svje sna te ži ne si tu a ci je, maj ka od vo di Ma ti ju i nje go vu se stru u Za greb, a no vi ži vot Ma ti ja za po či nje za bo ra vlja ju ći baš sve što se do go di lo jer je za bo rav bio je di ni do stu pan me ha nizam sa mo o ču va nja. Pro svje tlje nje, ka tar za i po če tak iz lje če nja do ga đa ju se, me đu tim, tek na kon što se sve ga sje ti i za pi še svo ja sje ća nja. Po slav ši ru ko pis do cen ti ci so ci o lo gi je ko ja je is tra živa la po ve za nost sa mo u boj sta va po či nje nih u pro lje će 1991. te biv šoj dje voj ci Di ni, Ma ti ja se osje ća slič no kao pri je Fran co ve smr ti, ka da po li ca jac Stan kec po vje ru je sve mu što Ma ti ja is priča o sa mo u boj stvi ma: Jo znom ka je se kaj si re ko isti na. 50 Či nje ni ca da je, ma kar na tre nu tak, bio pri hva ćen, a ne od ba čen i pred met po ru ge, Ma ti ji do no si olak ša nje: Osje tio sam ka ko ne sta je sti sak go le me ša ke ko ji je dvi je go di ne gnje čio mo ja le đa i tr buh i či nio sva ki moj volj ni po kret su spreg nu tim. Na tre nu tak je ne sta lo ono ga što je upra vlja lo mno me i zbog če ga sam ži vio u 47 Isto, str. 280. 48 Isto, str. 281. 49 Isto, str. 283. 50 Isto., str. 273. 56

LJUBICA MATEK svi je tu ko ji dru gi ni su vi dje li. 51 Na po nov ni ta kav tre nu tak, trebat će če ka ti dva de se tlje ća dok ne sku pi sna ge za pi sa ti svoju pri ču. No va kov ro man te me lji svo ju pri ču o tra u mi na stje ciš tu le gendi, spo zna ja o ljud skoj pri ro di, znan stve nih is tra ži va nja i, nada sve, li je pe knji žev no sti. Ova po to nja u isto je vri je me svjedo čan stvo o tra u mi i au to te ra pe ut ski čin, jer se pri sje ća njem i svje do če njem tra u ma pre ra đu je i otva ra se put ka opo rav ku ko ji je du go tra jan i bo lan pro ces. Knji žev ni tekst o iz miš lje noj tra umi iz miš lje nih li ko va fi gu ri ra kao isti ni ti za pis po ti snu tih sje ćanja i svje dok je kon ti nu i ra nog is ku stva opo rav ka kao i do kaz traj nog učin ka tra u me 52 na ži vot po je din ca. Etič kim či ta njem, ka ko ga de fi ni ra Whi te he ad, na di la zi se ra zi na utvr đi va nja što je isti na, a što laž i tekst po sta je svje do čan stvo o to me ko li ko smo i ko li ko mo že mo bi ti (ne)lju di jed ni pre ma dru gi ma. U tom kontek stu, he te ro ge nost struk tu re ro ma na tre ba iš či ta ti kao po tre bu za vi še sloj nim raz go vo ri ma o tra u ma ma ko je se pre šu ću ju, ka ko bi se tra u mom, ka ko in di vi du al nom ta ko i ko lek tiv nom, ba vi lo na ra zi ni svi je sti i pod svi je sti, u kon tek stu, dis kur su i me to do logi ji zna no sti, ali ne iz o stav no i ko ri ste ći mi me tič ku i di je ge tič ku na rav mi to po et skog svi je ta sa dr ža nog unu tar knji žev nog tek sta. LI TE RA TU RA: Ari sto tel (2005) O pje snič kom umi je ću, prev. Zde slav Du kat, Za greb: Škol ska knji ga. Bu tler, J. (2004) Pre ca ri o us Li fe. The Po wers of Mo ur ning and Vi olen ce, Lon don and New York: Ver so. Ca ruth, C. (1996) Un cla i med Ex pe ri en ce: Tra u ma, Nar ra ti vity and Hi story, Bal ti mo re and Lon don: The Johns Hop kins Uni ver sity Press. Der ri da, J. Hi story of the Lie. Pro le go me na, in: Fu tu res: Of Jac qu es Der ri da, trans. Peggy Ka muf, ed. Rand, R. (2001), Stan ford: Standford Uni ver sity Press. Der ri da, J. (2001) The Work of Mo ur ning, eds. Bra ult, P. A. and Na as, M. Chi ca go: Uni ver sity of Chi ca go Press. Eric kson, K. (1994) A New Spe ci es of Tro u ble: The Hu man Ex pe ri ence of Mo dern Di sa sters, New York: Nor ton. Fo u ca ult, M. (2001) Fe ar less Spe ech, ed. Pe ar son J. Los An ge les: Se mi o text(e). Kaf ka, F. (1990) Der Prozeβ. Kri tische Aus ga be, Ber lin: S. Fischer Ver lag and New York: Schoc ken Bo oks. Le je u ne, P. Au to bi o graf ski spo ra zum, u: Au tor, pri po vje dač, lik, prir. Mi la nja, C. (1999), Osi jek: Bi bli o te ka The o ria No va. Neuß, N. (2009) Un sic htba re Fre un de. Wa rum Kin der 51 Isto. 52 Ca ruth, C. (1996) Un cla i med Ex pe ri en ce: Tra u ma, Nar ra ti vity and Hi story, Bal ti mo re and Lon don: The Johns Hop kins Uni ver sity Press, str. 7. 57

LJUBICA MATEK Phantasiegefährten er fin den, Ber lin: Cor nel sen Skrip tor. Ni etzsche, F. (1999) O isti ni i la ži u iz van mo ral nom smi slu, prev. Damir Bar ba rić. Za greb: Ma ti ca hr vat ska. Ni etzsche, F. (2004) Su mrak ido la / Ec ce ho mo / Di o ni zo vi di ti ram bi, prev. Lju bi mir D. Za greb: De me tra. No vak, K. (2014) Čr na ma ti ze mla, Za greb: Al go ri tam. Pla ton. (2004) Dr ža va, prev. Ku zmić, M., Za greb. Na kla da Jur čić d.o.o. Pla ton (1968) Pro ta go ra Gor gi ja, prev. Draš ko vić, M. i Vil har, A. Be o grad: Kul tu ra. St. Au gu sti ne. On Lying (De men da cio), trans. Brow ne, H., 2009., 4. De cem ber 2015., http://www.ne wa dvent.or g/fat hers/1312.htm Tri bu nel la, E. L. (2010) Me lan cho lia and Ma tu ra tion: The Use of Trau ma in Ame ri can Chil dren s Li te ra tu re, Knox vil le: The Uni ver sity of Ten nes see Press. Whi te he ad, A. (2004) Tra u ma Fic tion, Edin burgh: Edin burgh Uni versity Press. Ljubica Matek J. J. Strossmayer University of Osijek, Faculty of Humanities and Social Sciences Department of English, Osijek, Croatia WHY DID YOU LIE TO ME LIE AND TRAUMA IN KRISTIAN NOVAK S ČRNA MATI ZEMLA Abstract The paper focuses on the concept of lies and lying as an auto therapeutic act, as represented in Kristian Novak s novel Črna mati zemla. Novak illustrates the complexity of the philosophical and literary concept of truth (and lie) by means of a heterogeneous narrative structure. The novel consist of five non-chronologically arranged chapters which deal with different versions of truth, or rather, which point to the fact that the truth about the protagonist s life changes depending on who perceives and interprets it, and when. The elaborate relationship between the truth and lie is additionally complicated by the author s play with different genres or forms of narrative, which includes the representation of scientific research, fictional representation of the protagonist s adult life and an autobiographical story of the protagonist s childhood. Lying is simultaneously represented as a creative and a destructive act because inventing stories is the very basis of literary creativity (both Novak and his literary protagonist are writers, which establishes a metatextual relationship between the novel as a fictional creation and the reality) and it helps the protagonist cope with the trauma of his father s death. However, at the same time, lying and believing in imaginary people and situations serve to psychologically destabilize the protagonist, both as a boy and as an adult. Key words: lie, trauma, fiction, truth, Kristian Novak 58

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за ро ма ни сти ку, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1650059K УДК 821.134.2(85).09-3 Варгас Љоса М. оригиналан научни рад ИСТИ НИ ТЕ ЛА ЖИ МА РИ ЈА ВАР ГА СА ЉО СЕ Са же так: То ком сво је књи жев не ка ри је ре, пе ру ан ски но бе ло вац Ма рио Вар гас Љо са го то во не пре ста но се, на раз ли чи те на чине, ба вио мо ти вом ла жи, ко ји га је јед на ко за о ку пљао у ро ма ни ма (Град и пси 1963, Зе ле на ку ћа 1966, Раз го вор у Ка те дра ли 1969, Пан та ле он и по се ти тељ ке 1973, По вест о Мај ти 1984, Дис кретни хе рој 2013, Пет угло ва 2016), есе ји ма (Исти ни те ла жи 1980, Умет ност ла га ња 1984, Исти на о ла жи ма 1990), драм ским де лима (Ке ти и нил ски коњ 1983, Ле пе очи, ру жне сли ке 1996) и ау тоби о граф ском шти ву (Ри ба у во ди 1993). У овом члан ку ће мо по куша ти да са гле да мо са ко јих све аспе ка та Вар гас Љо са го во ри о те ми ла жи, у ко јим раз до бљи ма свог књи жев ног пу та и да ли је ток вре ме на до нео из ве сне про ме не у ње го вом по гле ду на то пита ње. Та ко ђе ће мо по ку ша ти да на ђе мо узро ке ње го вог упор ног вра ћа ња тој те ми, уви дом у ње го ва про зна и есе ји стич ка де ла, ака дем ске члан ке и но вин ске тек сто ве, и да из ве де не за кључ ке суочи мо са прет ход ним ис тра жи ва њи ма. Кључ не ре чи: Ма рио Вар га са Љо са, хи спа но а ме рич ка књи жевност, пе ру ан ска књи жев ност, но бе ло ва на гра да, лаж Би о граф ске чи ње ни це Књи жев но де ло Ма ри ја Вар га са Љо се (Ma rio Var gas Llo sa, 1936), на ро чи то у пр вој фа зи ње го вог ства ра ла штва, те матски је уско по ве за но са до га ђа ји ма ко ји су обе ле жи ли ње гове пр ве де це ни је жи во та. Од ра стао је у скром ној, али идилич ној пе ру ан ској по ро ди ци, окру жен пре те жно же на ма и љу ба вљу. Ње гов пр ви су срет са при кри ве ном исти ном, ко ји ће му обе ле жи ти жи вот и ка ри је ру, од и грао се ка да је имао де вет го ди на од но сно ка да се у ње го вом жи во ту по ја вио отац за ко га је до та да ми слио да је мр тав: То је би ла ду га при ча ко ју су до тог да на нај ва жни јег од свих ко је сам до та да до жи вео, а мо жда и оних ко је ћу до жи ве ти ка сни је од 59

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ ме не па жљи во скри ва ли мај ка, ба ба и де да, ба ба-тет ка Ел вира Мај чи ца 1 и мо ји уја ци, тет ка и уј не.... 2 У пе ру ан ском гра ди ћу Пи ју ра, Ма рио Вар гас Љо са от крио је да му је отац жив и здрав и да је де вет го ди на жи вео оба ви јен ла жи ма: Не ла жеш ме, ма ма? Ми слиш да бих та ко не што ла га ла?. 3 Де сет го ди на ка сни је, по сле оче ве ви ше го ди шње тор ту ре и тра у ма тич ног ис ку ства са при нуд ним шко ло ва њем у вој ној уста но ви Ле он сио Пра до у Ли ми, де таљ но опи са ног у њего вом пр вом ро ма ну Град и пси (La ci u dad y los per ros, 1963), као де вет на е то го ди шњак, тек оже њен, кри шом, де сет го дина ста ри јом Ху ли јом Ур ки ди (Ju lia Ur qu i di), ко јој је по све тио књи гу Тет ка Ху ли ја и пи ска ра ло (La Tía Ju lia y el escri bi dor, 1977), за ку цао је на вра та оче ве кан це ла ри је да му ка же да не же ли да жи ви одво је но од сво је су пру ге и да ко нач но може да се из др жа ва ра де ћи чак шест по сло ва: Тај раз го вор, во ђен по чет ком ју ла или ав гу ста 1955, обе ле жио је мо је конач но осло бо ђе ње од оца. 4 Дру гу вр сту лич ног су сре та са об ма ном, то ком по ли тич ке кам па ње за пред сед ни ка Пе руа 1990. го ди не, Вар гас Љо са де таљ но бе ле жи у сво јој књи зи ме мо а ра Ри ба у во ди (Pez en el agua, 1993), из ме ђу оста лог, опи су ју ћи ка ко је лист Ре пу бли ка во дио ви ше не дељ ну кампа њу про тив ње га, где је по сле не и сти ни тог све до чан ства и ла жи сле ди ла увре да, 5 на ко ју ни је од го во рио истом ме ром већ је, на про тив, тра жио од сво јих са рад ни ка (Лу ћа Бу стаман теа, Хор хеа Сал мо на и Фре ди ја Ку пе ра) да не обе ћа ва ју ни шта што ја не бих обе ћао ни ти да упа да ју у ла жи и против реч но сти. 6 Ту пре по зна тљи во ма сов ну, сло же ну, до бро ис пла ни ра ну по ли тич ку кам па њу, да ка ко пу ну ком про ми са и тај них до го во ра, пра ти ла је не ко ли ко ме се ци и упо тре ба др жав них ор га ни за ци ја да би се ис кри ви ла исти на (...) а лаж је по при ми ла не ку вр сту про та го ни зма у по след њој фа зи избо ра. 7 Ју ла 1990. на из бо ри ма за пре де се ни ка Пе руа Мари ја Вар га са Љо су по бе дио је та ко ре ћи не по зна ти агро инже њер Ал бер то Фу хи мо ри (Al ber to Fu ji mo ri) ко ји је, на кон др жав ног уда ра 1992, био на че лу вла сти до 2000. го ди не. Де вет го ди на ка сни је осу ђен је на два де сет пет, а по том још се дам го ди на за тво ра, због зло у по тре бе поло жа ја. 1 Дра ма Го спо ђи ца из Так не (La señorita de Tac na, 1981) го во ри о жи во ту Мај чи це Ел ви ре и оби лу је ау то би о граф ским еле мен ти ма. 2 Var gas Ljo sa, М. (2015) Ri ba u vo di, Be o grad: La gu na, стр. 11-12. 3 Исто, стр. 18. 4 Исто, стр. 387. 5 Исто, стр. 419. 6 Исто, стр. 465. 7 Исто, стр. 472. 60

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ Умет ност ла га ња У овом члан ку на сто ја ће мо да са гле да мо и про ту ма чи мо лич не ста во ве Ма ри ја Вар га са Љо се, пре све га из не те у књи зи Исти на о ла жи ма (La ver dad de las men ti ras, 1990) есе ју Умет ност ла га ња (El ar te de men tir, 1984), об ја вљеном у шпан ском ли сту El País 25. ју ла 1984. и у ча со пи су Re vi sta de la Uni ver si dad de Méxi co исте го ди не, и Исти ните ла жи (Las men ti ras ver da de ras, 1980), пред го во ру дра ме Го спо ђи ца из Так не (La señorita de Tac na, 1981) са чи ње ном у Ва шинг то ну 1980. У ви ше на вра та на гла ша ва ју ћи да су га, још ка да је на пи сао пр ву при чу, мно ги пи та ли да ли је исти ни та, Вар гас Љо са сма тра да si las no ve las son ci er tas o fal sas im por ta a ci er ta gen te tan to co mo que sean bu e nas o malas y muc hos lec to res, con sci en te o in con sci en te men te, ha cen de pen der lo se gun do de lo pri me ro 8, од но сно да La ficción es el hom bre com ple to, en su ver dad y en su men ti ra con fundi das. 9 Тре ба има ти у ви ду и да је текст Исти ни те ла жи на стао убр зо на кон ин тер вјуа са мек сич ким пи сцем Ху а ном Рул фом (Juan Rul fo), об ја вље ног 1979. го ди не у пр вом бро ју ча со пи са Уни вер зи те та у Мек си ку (Re vi sta de la Uni ver si dad de Méxi co), под на зи вом Књи жев ност је лаж ко ја го во ри исти ну. На и ме, на пи та ње шта је за ње га ли те ра ту ра, аутор ро ма на Пе дро Па ра мо (Pe dro Páramo) јед но став но ка же Una men ti ra. La li te ra tu ra es una men ti ra que di ce la ver dad. Hay que ser men ti ro so pa ra ha cer li te ra tu ra, esa ha si do si em pre mi teoría. 10 Осим што је по ме ну тим ро ма ном у ве ли кој ме ри ути цао на пи сце хи спа но а ме рич ког бу ма, Рул фо је је дан од пи са ца ко је је Ма рио Вар гас Љо са спо ме нуо у свом го вору По х ва ла чи та њу и фик ци ји ка да му је уру че на Но бе лова на гра да за књи жев ност, као јед ног од аутора чи ја су де ла на пра ви ла ре во лу ци ју у про зном ства ра ла штву на шпан ском је зи ку и за хва љу ју ћи ко ји ма су Евро па и свет от кри ли ново ли це Ла тин ске Аме ри ке. 11 Том при ли ком Вар гас Љо са је 8 Да ли је ро ман исти нит или ла жан по је ди ним љу ди ма је јед на ко важно као и да ли је до бар или лош, а код мно гих чи та ла ца, све сно или не све сно, ово дру го за ви си од пр вог. (Прев. аут.) Var gas Llo sa, M. (15. jul 1984) El ar te de men tir, El País, 12. март 2016. http://el pa is.co m/di ario/1984/07/25/opi nion/459554410_850215.html 9 Var gas Llo sa, M. (2001) Las men ti ras ver da de ras, in: Ob ra re u ni da. Te a tro, Ma drid: Afa gu a ra, p. 16. 10 Лаж. Књи жев ност је лаж ко ја го во ри исти ну. Да би се не ко ба вио књижев но шћу, мо ра да бу де ла жљив, то је од у век би ла мо ја те о ри ја. Juan Rul fo: La li te ra tu ra es una men ti ra que di ce la ver dad (en tre vi sta de Erne sto González Ber me jo con Juan Rul fo) in: Re vi sta de la Uni ver si dad de Méxi co No. 1, Sep ti em bre 1979, p. 6 11 Var gas Llo sa, M. (2010) Еlogio de la lec tu ra y la ficción, 7. de cem bar 2010, 27. mart 2016., https://www.no bel pri ze.or g/no bel_pri zes/li te ra tu re/la u re a 61

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ гово рио и о од но су исти не и ла жи, уско по ве за ном за ње гов до жи вљај ствар но сти и фик ци је: Na da ha sem bra do tan to la in qu i e tud, re mo vi do tan to la imaginación y los de se os, co mo esa vi da de men ti ras que añadimos a la que te ne mos gra ci as a la li te ra tu ra pa ra pro ta go ni zar las gran des aven tu ras, las gran des pa si o nes, que la vi da ver da de ra nun ca nos dará. 12 Сва ка ко тре ба има ти у ви ду и то да по и ма ње ре а ли зма у књи жев ном де лу и те о риј ској ми сли Ма ри ја Вар га са Љо се до би ја но во, ак тив но зна че ње, јер је ствар ност са мо по ла зна тач ка у ства ра лач ком чи ну, (...) гра ђа ко ју ће пи сац под дејством сво јих (...) лич них, исто риј ских и кул ту рних де мо на про пу сти ти кроз при по ве дач ку ма те ри ју. 13 Шта ви ше, Варгас Љо са у тек сту Умет ност ла га ња на гла ша ва да у ње говим при ча ма има из ми шље них до га ђа ја и ли ко ва, на мер но по гре шно ту ма че них ре чи и до га ђа ја и пре у ве ли ча ва ња успо ме на, бу ду ћи да nun ca pretendí ser anecdóticamente fiel a unos hec hos y pe r so nas. 14 У збир ци ко ја об је ди њу је два де сет пет есе ја о мо дер ном рома ну Исти на о ла жи ма, Вар гас Љо са за пра во пи ше о најзна чај ни јим ро ма но пи сци ма два де се тог ве ка Џој су, То масу Ма ну, Фок не ру, На бо ко ву, Ско ту Фиц џе рал ду, Дос Па сосу, Вир џи ни ји Вулф, Хен ри ју Ми ле ру, Ка ми ју, Па стер на ку... и њи хо вим вр хун ским књи жев ним оства ре њи ма. У пр во по гла вље увод ног тек ста те збир ке из 1990. го ди не ау тор пре но си чла нак Умет ност ла га ња, об ја вљен шест го ди на ра ни је у шпан ским днев ним но ви на ма El Pa is, док дру го погла вље увод ни ка, де ли мич но пу бли ко ва но под на зи вом Моћ ла жи (El po der de la men ti ra) 1987. у мек сич ком ча со пи су Vuel ta 15 ко ји је уре ђи вао но бе ло вац Ок та вио Пас (Oc ta vio Paz), за по чи ње ци та том пи сца Ра мо на дел Ва ље Ин кла на (Ramón del Val le-inclán): Las co sas no son co mo las ve mos si no co mo tes/2010/var gas_llo sa-lec tu re_sp.pdf 12 Ни шта не се је то ли ко не ми ра и не уз бур ка ва ма шту и же ље, као жи вот пун ла жи ко ји ма за чи ња ва мо жи вот ко ји нам при па да за хва љу ју ћи књижев но сти, ка ко би смо би ли про та го ни сти ве ли ких пу сто ло ви на, ве ликих стра сти ко је нам ствар ни жи вот ни ка да не ће при у шти ти. Еlogio de la lec tu ra y la ficción, 7. de cem bar 2010, 27. mart 2016., http://www.no bel pri ze. or g/no bel_pri zes/li te ra tu re/la u re a tes/2010/var gas_llo sa-lec tu re_sp.pdf 13 Sol da tić, D. Knji žev no de lo Ma ri ja Var ga sa Ljo se, u: Raz go vor u Ka te dra li, (1984), Be o grad/sa ra je vo: gru pa iz da va ča, str. 589. 14 Ни ка да ни сам на ме ра вао да бу дем анег дот ски ве ран не ким чи ње ни ца ма и осо ба ма. Var gas Llo sa, M. (15. jul 1984) El ar te de men tir, El País, 12. март 2016. http://el pa is.co m/di a rio/1984/07/25/opi nion/459554410_850215. html 15 Var gas Llo sa, M. (1987) El po der de las men ti ras, Vu el ta 130, Sep ti em bre de 1987, p. 54. 62

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ las re cor da mos 16 и на гла ша ва да је књи жев ност кра љев ство у ко јем вла да дво сми сле ност: Sus ver da des son si em pre subje ti vas, ver da des a me di as, re la ti vas, ver da des li te ra ri as que con fre cu en cia con sti tuyen ine xac ti tu des fla gran tes o men ti ras históricas. 17 Сма тра ју ћи да чо век не мо же да жи ви са мо од исти на, да су му ла жи нео п ход не али не оне ко је су му намет ну те, већ оне ко је су сло бод но и све сно из ми шље не ка ко би обо га ти ле и упот пу ни ле људ ско по сто ја ње хи спа но аме рич ки књи жев ник сво ју тврд њу об ја шња ва чи ње ни цом да la vi da real, la vi da ver da de ra, nun ca ha si do ni será ba stan te pa ra col mar los de se os hu ma nos. Y por que sin esa insatisfacción vi tal que las men ti ras de la li te ra tu ra a la vez azu zan y apla can, nun ca hay auténti co pro gre so 18 и пот кре пљу је је ста вом да сва ки чо век има пра во да се по и гра ва ла жи ма као што сва ки пи сац и чи та лац ње го вог де ла ла жи ма ус по ста вља ју је динстве ну ве зу, исто вре ме но чу ва ју ћи сво ју ин ди ви ду ал ност и сло бо ду. Шта ви ше, да би ство рио (но ву, фик тив ну, бо љу) ствар ност у свом књи жев ном де лу, пи сац мо ра да ко ри сти гра ђу из истин ске ствар но сти, ко ју ме ња и при ла го ђа ва та ко што јој до да је не ки еле мент (ele men to añadido, при до да ти еле мент ) јер no hay hi sto ri as sin ele men to añadido 19, а ла жи ко је пи сац из ра жа ва кроз сво ју фик ци ју за пра во су оли че ње нас са мих: las men ti ras que so mos, las que nos con su e lan y de sa gra vian de nu e stras no stal gi as y fru stra ci o nes. 20 У Исти ни о ла жи ма, тач ни је у есе ју о Лам пе ду зи ном Гепар ду, на пи са ном у Лон до ну 1987. го ди не, Вар гас Љо са исти че да је ми си ја ро ма на да увер љи во ла же од но сно да предо чи лаж као да је исти на, 21 док у тек сту о Ли ме ном до бо шу Гин те ра Гра са твр ди да је лаж сло је ви та и да се кроз ње не сло је ве про ви ди ду бо ка исти на. 22 У сво јим раз ми шља њи ма 16 Cтвари ни су ка кве их ви ди мо већ ка квих их се се ћа мо (Прев. аут.) Var gas Llo sa (1990) La ver dad de las men ti ras, Ma drid: Al fa gu a ra, p. 8. 17 Ње не исти не су увек су бјек тив не, по ло вич не, ре ла тив не; књи жев не исти не че сто за ме њу ју очи глед не не пре ци зно сти или исто риј ске ла жи. (Прев. аут.); Idem. 18 Ства ран жи вот, пра ви жи вот, ни ка да ни је био ни ти ће би ти до во љан да за до во љи људ ске же ље. А без тог ви тал ног не за двољ ства ко је лаж у књи жев но сти исто вре ме но под сти че и сми ру је, не ма истин ског на претка. (Прев. аут.) нав. дело, стр. 10. 19 Не ма ствар но сти без при до да тог еле мен та. Var gas Llo sa, M. (2001) Las men ti ras ver da de ras, in: Ob ra re u ni da. Te a tro. Ma drid: Afa gu a ra, p. 16. 20 Те ла жи при ка зу ју нас са ме, те ше нас и обе ште ћу ју на шу но стал ги ју и на шу осу је ће ност. (Прев. аут.) Var gas Llo sa, M. (15. jul 1984) El ar te de men tir, El País, 12. март 2016. http://el pa is.co m/di a rio/1984/07/25/opinion/459554410_850215.html 21 Нав. дело, стр. 76. 22 Исто, стр. 79. 63

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ о Ма ки ја ве ли је вом Вла да о цу пе ру ан ски пи сац из но си став да је моћ умет ност ко ја зах те ва пре ва ру и лаж да би била успе шна, 23 док у раз ми шља њи ма о Хер цо гу твр ди да је чита ва фик ци ја са чи ње на од ла жи. 24 Та ко ђе, пи шу ћи о ро ма ну Јад ни ци Вик то ра Игоа, об у хва ћеним и књи зи есе ја La tentación de lo im po si ble (Иза зов немо гу ћег, 2004), Вар гас Љо са по ста вља пи та ње да ли нас уво ђе ње фик ци је у жи вот чи ни бо љи ма или ло ши ји ма: Es difícil sa ber si las men ti ras que ur de la imaginación ayudan al hom bre a vi vir o con tri buyen a su in for tu nio al re ve la r le el abismo en tre la re a li dad y el sueño, si ador me cen su vo lun tad o lo in du cen a ac tu ar. 25 Он ис ти че да, прем да ау тор ве ру је у ве ли ке и ле пе ре чи ко је ко ри сти, то не ва жи и за чи та о ца, за ко јег су исти на, жи вот, исто ри ја ро ма на за пра во лаж. Teк ка да до сег не од ре ђе не, ви со ке до ме те, ра ди кал на лаж од но сно исти на у ро ма ну ути че на ствар ни жи вот та ко што га чи ни у ве ћој или ма њој ме ри ра зу мљи вим, тачније под но шљивим. 26 У сво јим бро јним тек сто ви ма, па су си ма, ре че ни ца ма и репли ка ма о ла жи(ма ), пе ру ан ски књи жев ник за ди ре и у исто риј ско-со ци о ло шко-по ли тич ки аспект тог фе но ме на, под се ћа ју ћи нас да је пр ви ро ман на ла ти но а ме рич ком конти нен ту, Шу га ви па па гај чић (El pe ri qu il lo sar ni en to) Хо сеа Хо а ки на Фер нан де са де Ли сар ди ја (José Jo a quín Fernández de Li zar di) об ја вљен тек 1816. го ди не, да кле са да на шње вре мен ске пер спек ти ве пре тач но два ве ка, бу ду ћи да су до та да шпан ски ин кви зи то ри, слу же ћи се ла жи ма, за бра њива ли об ја вљи ва ње и чи та ње ро ма на у Хи спан ској Аме ри ци, по што би podrían ser per ju di ci a les pa ra la sa lud espi ri tual de los in di os. 27 Исти ни те ла жи у ро ма ну Вар гас Љо са је ау тор не ко ли ко то тал них, це ло ви тих ро ма на (no ve la to tal) Зе ле на ку ћа (La ca sa ver de, 1966), Раз го вор у Ка те дра ли (Conversación en la Ca te dral, 1969), Рат за смак 23 Исто, стр. 93. 24 Исто, стр. 97. 25 Те шко је зна ти да ли ла жи ко је сми шља ма шта по ма жу чо ве ку да жи ви или до при но се ње го вој не сре ћи та ко што му от кри ва ју јаз из ме ђу стварно сти и сна, да ли умрт вљу је ње го ву во љу или га под сти че да де лу је. (Прев. аут). Var gas Llo sa, M. (2007) La tentación de lo im po si ble Vic tor Hu go y Los Mi se ra bles Ma drid: Pun to de lec tu ra, p. 18 26 Исто, стр. 37. 27 Mогли би ти штет ни за ду хов но здра вље Ин ди ја на ца. (Прев. аут.) Var gas Llo sa, M. (15. jul 1984) El ar te de men tir, El País, 12. март 2016. http:// el pa is.co m/di a rio/1984/07/25/opi nion/459554410_850215.html 64

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ све та (La gu er ra del fin del mun do, 1981), Јар че ва фе шта (La fi e sta del chi vo, 2000) за ко је је по ста вио осно ву у сво јој док тор ској те зи García Már qu ez: Hi sto ria de un de i ci dio (Гарси ја Мар кес: по вест јед ног бо го у би ства) од бра ње ној 1971. го ди не на Уни вер зи те ту Ком плу тен се у Ма дри ду, и у огле ду La or gia per pe tua: Fla u bert u Ma da me Bo vary (Веч на ор ги ја: Фло бер и Ма дам Бо ва ри), об ја вље ном 1975. го ди не у форми књи ге. Као што смо већ на по ме ну ли, по себ ну вред ност ње го вог ства ра ла штва чи не ње го ва те о риј ска раз ми шља ња о ствар но сти у књи жев ном де лу, ко ја мо же би ти анег дотска где ни је ва жно ко ли ко у анег до та ма пре не тим у ро ман има исти не а ко ли ко ла жи и фик ци о нал на у ко јој пи сац као ди си дент ства ра илу зор ни жи вот, ства ра вер бал не свето ве јер не при хва та жи вот и свет она ки вим ка кви они је су (или ка кви ве ру је да је су). 28 Формирање те но ве ствар ности за пра во је про цес у ко јем пи сац те ма ма ко је пре у зи ма из ствар ног жи во та (прем да оне, за пра во, би ра ју пи сца, а не он њих) до да је но ви еле мент ( при до да ти еле мент ) помо ћу сво јих де мо на лич но сти, до га ђа ја, ми то ва, сно ва... ко јих се осло ба ђа за хва љу ју ћи ма шти и је зи ку. Ме тод ко ји на ро чи то до при но си исти ни тим ла жи ма у ро ма ни ма Варга са Љо се је сте при кри ве ни по да так, на мер но из о ста вљен ка ко би на гнао чи та о ца да ак тив но уче ству је (са у че ству је) у ствара њу де ла / от кри ва њу скри ве ног. У члан ку под на зи вом Di ez er ro res o men ti ras fre cu en tes so bre li te ra tu ra y cul tu ra en Améri ca La ti na (Де сет че стих гре ша ка или ла жи о књи жев но сти и кул ту ри и Ла тин ској Аме ри ци) из 1989. го ди не, где спо ми ње и ро ман Град и пси Вар га са Љо се, ве ли ки уру гвај ски пи сац Еду ар до Га ле а но (Eduardo Ga le a no), ау тор есе ји стич ког де ла Las ve nas abi er tas de Améri ca La ti na (Отво ре не ве не Ла тин ске Аме ри ке, 1971), ука зу је на то да La li te ra tu ra, que se di ri ge a las con ci en ci as, actúa so bre el las, y cu an do la acompañan la intención, el ta len to y la su er te, dis pa ra en el las los ga til los de la imaginación y la volun tad de cam bio 29 и да En la estruc tu ra so cial de la men ti ra, re ve lar la re a li dad im pli ca de nun ci ar la; y se lle ga más allá cu ando el lec tor cam bia un po qu i to a través de la lec tu ra. 30 Са тач ке 28 Sol da tić, D. (2002) Pri lo zi za te o ri ju no vog hi spa no a me rič kog ro ma na, Be ograd: Fi lo loš ki fa kul tet i Kra gu je vac: No va sve tlost, стр. 192. 29 Књи жев ност, ко ја се обра ћа са ве сти, ути че на њу, и ка да је пра ће на добром на ме ром, та лен том и сре ћом, ис па љу је на њу му ни ци ју сат ка ну од ма ште и во ље за про ме ном Ga le a no, E. (1989) Di ez er ro res o men tiras fre cu en tes so bre li te ra tu ra y cul tu ra en Améri ca La ti na, Nu e va so ci e dad, p. 77. 30 У дру штве ној струк ту ри ла жи, от кри ти ствар ност исто је што и од ре ћи је се; а мно го се да ље сти же ка да сам чи та лац до жи вља ва про ме не то ком про це са чи та ња. Ga le a no, E.; Исто. 65

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ гле ди шта Вар га са Љо се, тај про блем је још сло же ни ји, јер је фик ци ја уто ли ко при сут ни ја уко ли ко је по тре ба ко ју из ра жава оп шти ја, од но сно уко ли ко су број ни ји чи тао ци ко ји би се по и сто ве ти ли са де мо ни ма ко ји им не да ју ми ра. Шта ви ше, фик ци ја из да је жи вот ти ме што га сво ди на ре чи и ста вља на рас по ла га ње чи та о цу. 31 У сво јим, ве о ма све о бу хват ним и пре ци зним раз ми шља њи ма о ро ма ну, Вар гас Љо са у Истини о ла жи ма твр ди да to da bu e na no ve la di ce la ver dad y to da ma la no ve la mi en te. Por que de cir la ver dad pa ra una no ve la sig ni fi ca ha cer vi vir al lec tor una ilusión y men tir ser in ca paz de lo grar esa superchería. 32 Прем да још од свог пр вог ро ма на, Град и пси, у ко јем прика зу је при нуд у пи то ма ца вој не шко ле и лиц мер је тог окруже ња, Вар гас Љо са по себ ну па жњу по све ћу је ла жи од но сно не и сти ни, он за пра во тек од Раз го во ра у Ка те дра ли ус поста вља однос из ме ђу исти не и ла жи, ствар но сти и фик ци је. Сме стив ши рад њу у пе ри од вој не дик та ту ре Ма ну е ла Одрије (Ma nuel Odría), из ме ђу 1948. и 1956. го ди не, Вар гас Љо са ово га пу та пру жа чи та о цу сли ку пе ру ан ског дру штва и поје дин ца кроз слу чај ни раз го вор дво ји це ста рих по зна ни ка, Сан тја га Са ва ле (San ti a go Za va la) и дав на шњег во за ча њего вог оца Ам бро си ја Пар да (Am bro sio Par do). Из ван ред ном при по ве дач ком тех ни ком, кроз Сан тја го ву по бу ну про тив дру штве них кон вен ци ја, де ка ден ци је мо ра ла, по вр шно сти, ко руп ци је и ли це мер ја (ис по ста ви ће се, и ње го вог оца, одно сно це ле по ро ди це), ау тор нам пре до ча ва сло же ну суд бину мла ди ћа ко ји на пу шта фа кул тет, по ли ти ку и ро ди тељс ки дом, кри шом се же ни (баш као што је и сам ау тор учи нио са де вет на ест го ди на) и то ком ро ма на под ле же упра во ствари ма про тив ко јих се бо рио: то не у про сеч ност без иде ала, вре ме ном по ста је све стан да је у све му про ма шио за то што ни у шта ни је ве ро вао. 33 Кроз це ло ку пан ро ман ау тор се до ти че ла жи, по пут лајт мо ти ва и оми ље не по шта па ли це сво јих ју на ка: y to da la vi da qu e ri en do cre er en al go... ( ) y to da la vi da men ti ra 34 При кри ва ње исти не све до са мо га кра ја јед на је од кључ них тех ни ка ко је Вар гас Љо са ко ристи у овом ро ма ну: огра ни ча ва ин фор ма ци је чи та о цу ка ко он не би мо гао да пред ви ди рад њу од но сно ка ко би у сва ком 31 Вар гас Љо са, М. (1990), нав. дело, стр. 6. 32 Сва ки до бар ро ман го во ри исти ну, а сва ки лош ла же. Јер го во ри ти истину за ро ман зна чи до при не ти да чи та лац до жи ви илу зи ју, а лагати озна ча ва не мо гућ ност да се оства ри та об ма на; Нав. дело, стр. 7. 33 Pa vlo vić Sa mu ro vić, Lj. (1993) Lek si kon hi spa no a me rič ke knji žev no sti, Beograd: Sa vre me na ad mi ni stra ci ja, str. 762. 34 Чи та вог жи во та сам же лео у не што да ве ру јем... а чи тав жи вот ми је био лаж. (Прев. аут.) Var gas Llo sa, M. Conversación en la Ca te dral, Ma drid: Pun to de lec tu ra, p. 136. 66

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ тренут ку ак тив но уче ство вао у про це су чи та ња, пре ла зи са те ме на те му ка ко би нас оста вио без од ре ђе ног по да тка, чиме се под вла чи и по себ на функ ци ја је зи ка у дру штву у којем се тај исти је зик ја вља у слу жби при кри ва ња исти не. 35 У сре ди шту ро ма на Пан та ле он и по се ти тељ ке (Pantaleón y las vi si ta do ras, 1973) на ла зи се тра ги ко мич ни лик Па та лео на Пан то хе, че сти тог, мар љи вог и про сто ду шног офи ци ра пе ру ан ске вој ске, ко ји до би ја за да так да ор га ни зу је слу жбу про сти тут ки за гар ни зон у обла сти Ама зо ни је, и при сту па му на да све озбиљ но и по све ће но. Ро ман оби лу је вој нич ким из ве шта ји ма, де пе ша ма, но вин ским тек сто ви ма за сно ва ним на ствар ној анег до ти, кроз ко ја ау тор, ово га пу та ху мо ром, иро ни јом и под сме хом, пре до ча ва ли це мер је, ла жни мо рал и по тку пљи вост свих сло је ва дру штва. Ка да Слу жба по се титељ ки пре ста не да бу де тај на, и ка да за поч не атак на ко мандан та ко ји ју је по слу жбе ној ду жно сти ор га ни зо вао, Вар гас Љо са у бри љант ној еми си ји Гла са Син чи ја од 9. фе бру а ра 1958. го ди не пре ко Ра дио Ама зо на, под мо том да је исти на го рка, али је још го ра лаж, 36 са оп шта ва све исти не у комен та ру да на, на кон че га Пан то ха по хит ном по ступ ку би ва сме њен, ка жњен и пре ко ман до ван, а Слу жба рас фор ми ра на. У (ме та)исто риј ском и са мим тим фик ци о нал ном ро ма ну По вест о Мај ти (Hi sto ria de Mayta, 1984), у ко јем се та кође по и гра ва по ме ну тим ка те го ри ја ма, пе ру ан ски књи жев ник ну ди una estéti ca de la men ti ra, un men tis ro tun do de la va lidez epistemológica de la historiografía. 37 По ме ну ти ро ман запра во оби лу је ау то ро вим те о риј ским раз ми шља њи ма: Ово не ће би ти ствар на по вест, не го упра во ро ман (...) Јед на сасвим бле да, да ле ка, ако хо ћеш ла жна вер зи ја. 38 Об ја шњава ју ћи због че га од са мог по чет ка при по ве сти о пе ру ан ском троц ки сти Але хан дру Мај ти ње гов про та го ни ста не ла же, већ упор но на сто ји да от кри је шта се за и ста де си ло, ау тор кроз свој лик од го ва ра: За то што сам ре а ли ста, у сво јим ро ма ни ма се тру дим да ла жем зна ју ћи о че му пи шем. (...) То је мој ме тод ра да. А и је ди ни на чин, по мом ми шље њу, да се пи шу по ве сти, по чев од оне са ве ли ким П. 39 То ком рома на, ау тор сво је ста во ве по ме ра у прав цу исто ри је, и кроз 35 Sol da tić, D. (1984) Knji žev no de lo Ma ri ja Var ga sa Ljo se, u: Raz go vor u Kate dra li, Be o grad/sa ra je vo: gru pa iz da va ča, str. 601. 36 Var gas Ljo sa, M. (2011) Pan ta leon i po se ti telj ke, Be o grad: La gu na, str. 179. 37 Есте ти ку лaжи, крај њу свест о епи сте мо ло шкој вред но сти исто ри о графи је; Ar ze, G. J. (1996) Me ta hi sto ria na ci o nal y metaficción biográfica en Hi sto ria de Mayte de Ma rio Var gas Llo sa, p. 55. http://di gi tal com mons.fi u. ed u/et d/1318 38 Var gas Ljo sa, М. (2006) Po vest o Maj ti, Be o grad: Fe niks li bris, str. 71. 39 Исто, стр. 72. 67

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ ли кове нам са оп шта ва да оно што чо век на у чи по ку ша ва јући да ре кон стру и ше до га ђај на осно ву све до чан ства је сте да су све исто ри је при че, да су са чи ње не од исти на и ла жи. 40 У сво је вр сној те о ри ји ро ма на ко ју про вла чи кроз По вест о Мај ти, Вар гас Љо са се за пра во на до ве зу је на есе је из осамде се тих го ди на ко је смо у овом члан ку по ме ну ли. У свом сед мом ро ма ну он про го ва ра о пе ру ан ском (или би ло ко јем дру гом) дру штву: Оба ве сти ти да нас ме ђу на ма зна чи ту мачи ти ствар ност у скла ду са же ља ма, стра хо ви ма, или на просто она ко ка ко нам од го ва ра... (...) По што је не мо гу ће зна ти шта се оди ста до га ђа, Пе ру ан ци ла жу, из ми шља ју, са ња ју, бе же у об ма ну. 41 Још је дан це ло ви ти ро ман овог пи сца, Јар че ва фе шта (La fi e sta el Chi vo, 2000), по и гра ва се пле ти вом ла жи. По ста вљена на чвр сте осно ве три па ра лел на на ра тив на пла на, при ча о до ми ни кан ском дик та то ру Ра фа е лу Ле о ни да су Тру хи љу (Ra fael Leónidas Tru jil lo) Јар цу и Ура ни ји (Ura nia), кћер ки се на то ра Агу сти на Ка бра ла (Agustín Ca bral) ко јом по чи ње и за вр ша ва ро ман за пра во је нај ве ћим де лом плод фикци је, ако има мо у ви ду да el géne ro novelístico adqu i e re un va lor espe cial, de bi do a la gran li ber tad de que go za. 42 Ро бин Ле фер (Ro bin Le fe re) за па жа да ро ман не са др жи ни ка кав па ра текст (пред го вор, епи лог, на по ме ну, бе ле шку, би бли огра фи ју и слич но), и сма тра да га сто га мо ра мо чи та ти као фа бу лу, а ли ко ве Тру хи ља и Ба ла ге ра (Jo a quín Ba la gu er) сматра ти јед на ко фик ци о нал ним као лик Ура ни је. 43 Ме ђу тим, уну тар фик ци је све је још јед на лаж, још јед на са ми ло сна лаж у том ни зу ла жи, 44 а функ ци ја те ла жи је да уни шти поје дин ца, пот чи ни га и од ње га на чи ни ро ба. Сма тра ју ћи лаж не из о став ним оруж јем дик та ту ре, ау тор кроз је дан од сво јих ли ко ва Им бер та про го ва ра да ће, до кле год Тру хи љо бу де жив, и он и мно ги До ми ни кан ци би ти осу ђе ни на ону ужасну гор чи ну и не за до во ља ство со бом, на ла га ње у сва ком тре нут ку и ва ра ње свих, на дво стру ки жи вот: јав ну лаж и при ват ну исти ну ко ја не сме да се из ра зи. 45 40 Исто, стр. 121. 41 Исто, стр. 245. 42 Ро ман као про зна вр ста до би ја по себ ну вред ност услед ве ли ке сло бо де ко ју ужи ва. Le fe re, R. (2004) La fi e sta del Chi vo, men ti ra ver da de ra? Ac tas del XIV Con gre so de la Asociación In ter na ci o nal de Hi spa ni stas : New York, 16-21 de Ju lio de 2001 / co ord. por Isaías Ler ner, Ro ber to Ni val, Alejan dro Alon so, Vol. 4, 2004 (Li te ra tu ra hi spa no améri ca na), стp. 334 43 Исто, стр. 332. 44 Var gas Ljo sa, M. (2011a) Jar če va feš ta, Be o grad: La gu na, стр. 48 45 Исто, стр. 176. 68

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ По себ ну зна ти же љу то ком пи са ња овог члан ка код нас је иза зва ло об ја вљи ва ње но вог ро ма на Ма ри ја Вар га са Љо се (мар та 2016. го ди не), на ја вље ног при ли ком ње го ве по се те Ср би ји ју на 2015. По но во ста вља ју ћи у фо кус свог спи сатељ ског ин те ре со ва ња на лич је (пе ру ан ског) дру штва, овога пу та то ком вла да ви не Ал бер та Фу хи мо ри ја, у де лу ко је не пре ста но ба лан си ра из ме ђу три ле ра, кри ми на ли стич ког и по ли тич ког ро ма на, ау тор за цен трал ну те му узи ма жуту штам пу и сен за ци о на ли стич ко но ви нар ство, да кле опет сво је вр сну лаж. (И) ово га пу та, штам па пред ста вља по литич ко оруж је пар екс е ланс, ко јим моћ ни ци мо гу бр зо, јед ностав но и убе дљи во да дис кре ди ту ју сво је не ис то ми шље нике. Ро ман је по све ћен пе ру ан ском пи сцу и но ви на ру Алон су Ку е ту (Alon so Cu e to), чла ну Пе ру ан ске ака де ми је за је зик, а за раз ли ку од дру гих ро ма на Вар га са Љо се, на са мом по четку књи ге ау тор ис ти че да је де ло ко је је пред на ма плод фикци је, али да су не ки ли ко ви на дах ну ти ствар ним осо ба ма, те да, и ка да има ју иста име на као и они, ипак при па да ју фикци ји, баш као и до га ђа ји ис при ча ни у ро ма ну. 46 Око сни ца при че је на ме ра без ду шног ди рек то ра сен за ци о на ли стич ког не дељ ни ка Ого ља ва ње (De sta pes) и но ви на ра по зна тог по злоб ним и отров ним ко мен та ри ма у еми си ји Вру ће те ме: исти не и ла жи о по зна ти ма на На род ном ра ди ју, Ро лан да Га ра (Ro lan do Gar ro), да уни шти жи вот бо га том ин же њеру Ен ри кеу Кар де на су (En ri que Cárdenas) фо то гра фи јом са дав на шње ор ги је на ко јој је овај уче ство вао. Да ка ко, уце на, чи ји је (ла жни) циљ био ве ћи пре стиж ча со пи са, скри ва ла је још јед ну об ма ну: Га ро ву тај ну са рад њу са Док то ром, бли ским са рад ни ком пред сед ни ка др жа ве Фу хи мо ри ја, која ће га ко шта ти гла ве. Исти на, ко ја на кра ју ро ма на из лази на ви де ло кроз низ тај них сни ма ка раз го во ра и чла на ка на пи са них у ду ху Пан та ле о на и по се ти тељ ки: El ase si nato de un pe ri o di sta y la ame na za da li ber tad de ex pre sión en el Perú, 47 Gra ba ci o nes sec re tas (cor ri en do ri es gos pa ra ser vir a la Ver dad y a la Ju sti cia), 48 Escándalo de las fo tos de la orgía de Chosica 49 пре до че на је увер љи вим пе ром Вар га са Љо се. Осим што кроз основ ну те му ко јом се ба ви са гле да ва два ли ца но ви нар ства и под сти че по вра так штам па них ме дија њи хо вој основ ној на ме ни мо рал ном, пра во вре ме ном и исти но љу би вом гла си лу сло бод ног дру штва, овим ро маном, 46 Var gas Llo sa, M. (2016) Cin co esqu i nas. Kin dle Edi tion, Ma drid: Al fa gu a ra, pos. 13. 47 Уби ство но ви на ра и прет ња сло бо ди из ра за у Пе руу (прев. аут.) 48 Taјни сним ци (ри зи ко ва ње жи во та у слу жби Исти не и Прав де) (прев. аут.) 49 Скан дал због фо то гра фи ја ор ги је у на се љу Ћо си ка (прев. аут.) 69

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ с на ше тач ке гле ди шта, Вар гас Љо са за тва ра круг те ма пове за них са лич ним ис ку ством и раз ра чу на ва се са бес крупу ло зним по ли тич ким сред стви ма (ла жи ма, об ма на ма, злоу по тре бом) ко ја је Ал бер то Фу хи мо ри ко ри стио у пред седнич кој кампањи усме ре ној про тив ње га као су пар нич ког кан ди да та. По зо ри шне илу зи је Прем да ве ћи на сту ди ја о де лу Ма ри ја Вар га са Љо се из о ставља ње гов по зо ри шни опус, сма тра ју ћи га ма ње вред ним од ро ма на и есе ја, ка да је реч о те ми овог члан ка, као што смо на го ве сти ли на по чет ку, ис тра жи ва ње драм ских тек сто ва пе ру ан ског пи сца је не ми нов но. На и ме, у ве ћи ни сво јих позо ри шних ко ма да, баш као и ро ма на ко је је на пи сао, Вар гас Љо са об ра ђу је раз не об ли ке ла жи. О то ме го во ре и на уч ни члан ци: Var gas Llo sa y te a tro co mo men ti ra, 50 и La ver dad de las men ti ras en el te a tro de Ma rio Var gas Llo sa 51. У пр вом по гла вљу ре кли смо да ау то ров пред го вор дра ме Го спо ђи ца из Так не под на зи вом Исти ни те ла жи за пра во до но си су шти ну ње го вог до жи вља ја књи жев но сти. Ма да се ба ви те ма ма ка о што су дру штве не пред ра су де, са мо ћа, ста рост, по ро ди ца... и за ве ћи ну ли ко ва узи ма лич но сти из соп стве ног жи во та и њи хо ве бри жљи во чу ва не тај не, Вар гас Љо са се у ко ма ду Го спо ђи ца из Так не пре све га пи та шта су при че и ка ко оне на ста ју: Por qué ne ce si ta el hom bre con tar y con tar se hi sto ri as?, 52 да би у ни зу од го во ра на соп стве на пи та ња у истом увод ном тек сту дао и од го вор:...ese ar te de men tir que es el del cu en to es, tam bién, asom bro sa men te, el de co mu ni car una recóndita ver dad hu ma na. 53 Ко мад Ке ти и нил ски коњ (Kat hie y el hipopótamo, 1983) по чи ва на ла жи ма, дво стру ким жи во ти ма, илу зи ји. Чи тав ко мад је про цес ства ра ња фик ци је одо сно ла жи, у чи јем је сре ди шту ју нак Раз го во ра у Ка те дра ли, Сан тја го Са ва ла и до ко на бо га та ши ца ко ја га ан га жу је да јој бу де ghost wri ter. Су шти ну про бле ма ко ји об ра ђу је по но во нам от кри ва сам пи сац, у увод ном тек сту дра ме: овом фар сом сам на сто јао, као и у сво јим ро ма ни ма, да по стиг нем све у куп ну илу зи ју. 50 Вар гас Љо са и по зо ри ште као лаж. Da u ster, F. (1986) Me ster 14(2) http:// escho lar ship.org/uc/item/94m6c62v 51 Исти на о ла жи ма у по зо ри шту Ма ри ја Вар га са Љо се; Ángeles, R. (2003) Re vi sta Qu e ha cer No. 140 / Ene-Feb 2003. 52 Због че га чо век има по тре бу да се би и дру ги ма при ча при че? (прев. аут.) Var gas Llo sa, M. (2001) Ob ra re u ni da. Te a tro. Ma drid: Al fa gu a ra, p. 15. 53 Та умет ност ла га ња кар ка те ри стич на за при че та ко ђе, за чу до, пред ставља са оп шта ва ње чо ве ко ве скри ве не исти не. (Прев. аут.) Var gas Llo sa, M. (2001) Ob ra re u ni da. Te a tro. Ma drid: Al fa gu a ra, p. 16. 70

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ (...) Ко мад не на сто ји да пре ста ви људ ско ис ку ство у ши рем сми слу, већ да по ка же да је оно објек тив но и су бјек тив но, ре ал но и не ре ал но, и да оба та пла на чи не жи вот. 54 У дра ми Чун ги на игра (La Chun ga, 1986) при су тан је шекспи ров ски па ра докс, пре ма ко јем се вр хун ски об лик ма скира ња оства ру је тек у тре нут ку са мог ски да ња ма ске. 55 Прем да се по и гра ва ње илу зи јом у овом ко ма ду вр ти око уза луд них по ку ша ја от кри ва ња исти не о не стан ку де вој ке ко ја је за вр ши ла у со би вла сни це ба ра на кон што ју је момак трам пио на јед ну ноћ у за ме ну за но вац за коц ку, Вар гас Љо са ов де про го ва ра о љу ба ви, та бу и ма, по ло жа ју же не у шо ви ни стич ком дру штву. У анег дот ској при чи о зби ва њима у скром ној ка фа ни са сум њи вим го сти ма, на пе ри фе рији Пи ју ре, уз уво дни ци тат Оска ра Вајл да: Truth is ra re luy pu re and ne ver sim ple 56, Вар гас Љо са про блем по ди же на оп шти ни во: У Чун ги ној ку ћи, исти на и лаж, про шлост и сад шњост, оби та ва ју за јед но, као у људ ској ду ши. 57 У ни зу драм ских де ла ко ја се ба ве те мом овог члан ка спо мену ће мо и ко мад ко ји по на шем ми шље њу пред ста вља са му су шти ну од но са Вар га са Љо се пре ма ка те го ри ји умет но сти у нај ши рем сми слу, Ле пе очи, ру же сли ке (Ojos bo ni tos, cu adros fe os, 1993). Kроз при чу о чу ве ном ли ков ном кри ти ча ру ко ји ло шом кри ти ком из ло жбе сво је уче ни це не хо ти це изази ва ње но са мо у би ство, и мла дог мор на ра ко ји за во ди чу веног ин те лек ту ал ца у на ме ри да осве ти сво ју де вој ку, Вар гас Љо са за пра во про го ва ра о при ро ди умет но сти и ка рак те ру кри ти ча ра, ого ља ва њем ла жи на ко ји ма по чи ва жи вот Едуар да Са не љи ја (не та лен то ван сли кар, осу је ће ни хо мо сек суа лац) и при зна њем у тре нут ку ка да му жи вот ви си о кон цу: Ни сам ни ци ник ни зао. Са мо сам фо ли рант. И то фру стрира ни. Умет нич ки, ин те лек ту ал но, сек су ал но. (...) И ис тресам се на си ро тим сли ка ри ма, сли кар ка ма по пут Али сје. Терам их да пла те мо ју ма ло гра ђан шти ну, го во ре ћи да су и они ма ло гра ђа ни. 58 На по слет ку, тре ба спо ме ну ти да је Ма рио Вар гас Љо са 2006. го ди не на пра вио по зо ри шну адап та ци ју сво јих есеја 54 Var gas Ljo sa, M. (2010) Dra me, Zre nja nin: Na rod na bi bli o te ka Žar ko Zrenja nin, str. 64. 55 Jo va nov, S. Stru je vre me na i vr tlo zi du še. Dra me Ma ri ja Var ga sa Ljo se, u: Dra me, Var gas Ljo sa, М. (2010) Zre nja nin: Na rod na bi bli o te ka Žar ko Zrenja nin, str. 222. 56 Исти на је рет ко чи ста и ни ка да ни је јед но став на. Var gas Ljo sa, М. (2010) Dra me. Zre nja nin: Na rod na bi bli o te ka Žar ko Zre nja nin, str. 147. 57 Исто, стр. 148. 58 Исто, стp. 52. 71

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ Исти на о ла жи ма и та да се пр ви пут оку шао на сце ни, уз глу ми цу Аи та ну Сан ћес Хи хон (Ai ta na Sánchez Gijón), у исто и ме ном ре ци та лу одр жа ном у Ма дри ду, Бар се ло ни и не ко лико гра до ва Ла тин ске Аме ри ке. За кљу чак У овом ра ду по ку ша ли смо да на чи ни мо осврт на мо тив лажи кроз раз не те ме ко ји ма се Ма рио Вар гас Љо са ба вио у сво јим про зним, есе ји стич ким и драм ским де ли ма. За кључак до ко јег смо до шли је ви ше сло јан: с јед не стра не, ин тере со ва ње и по тре ба пе ру ан ског пи сца да се ба ви те ма ма ко је у осно ви има ју лаж с јед не стра не по ти че из ње го вог ра ног де тињ ства, ка да је са знао да му је отац жив и да је мај ка то де вет го ди на од ње га при кри ва ла, а с дру ге се ти че њего ве из бор не кам па ње за пред сед ни ка Пе руа, 1990. го ди не, ка да је из гу био од Ал бер та Фу хи мо ри ја. Про блем са оцем опи сао је у свом пр вом ро ма ну Град и пси (1963), док се Пе ру ом у до ба Фу хи мо ри ја и пр ља вим по ли тич ким игра ма ба вио у свом по след њем ро ма ну, Пет угло ва (2016). Упра во та два пе ри о да жи во та, на из ме нич но, те ма су ње го вог ау тоби о граф ског де ла Ри ба у во ди (1993). Осим што та ко ре ћи у свих осам на ест ро ма на ко је је на пи сао го во ри о не ком од об ли ка ла жи ма хом кроз ли це мер је дру штва, вој ске и свештен ства мо гли би смо ре ћи да је лаж јед на од кључ них те ма и есе ји стич ког де ла Ма ри ја Вар га са Љо се, при сут на то ком чи та ве ње го ве ка ри је ре. По се бан зна чај има ју те о ретски ста во ви о књи жев но сти и ла жи, ко је из но си у не ко лико тек сто ва и књи га, на ста лих у ра спо ну од три де це ни је: Исти ни те ла жи (Las men ti ras ver da de ras, 1980), Умет ност ла га ња (El ar te de men tir, 1984), Исти на о ла жи ма (La verdad de las men ti ras, 1990), Иза зов не мо гу ћег (La tentación de lo im po si ble, 2004), као и у го во ру одр жа ном у Сток хол му на кон што му је уру че на Но бе ло ва на гра да за књи жев ност (2010). Са тач ке гле ди шта Ма ри ја Вар га са Љо се, лаж не само што је део сва ко дне ви це, жи ла сва ког дру штва и пред мет сва ке фик ци је, већ је она и са став ни део сва ког по је дин ца од но сно са мог жи во та. Чо век, за пра во, не мо же да жи ви само од исти не, ла жи су му нео ход не, али не оне ко је су му на мет ну те већ оне ко је сло бод но и све сно из ми шља и прихва та. Лаж са гле да на кроз де ло Ма ри ја Вар га са Љо се има исто риј ску, со ци о ло шку, кул ту ро ло шку и по ли тич ку осно ву и са став ни је део ствар но сти са да шње, про шле и бу ду ће баш као што је не раз двој ни еле ме нат књи жев ног де ла. Отуда сва ки чо век, баш као и сва ки чи та лац, има ју пра во да се њо ме по и гра ва ју, и да је кре и ра ју у скла ду са соп стве ним же ља ма и окол но сти ма. 72

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ На по ми ње мо да смо у овом члан ку тек де ли мич но ис тражи ли мо тив ла жи у де лу Вар га са Љо се, те да би у без ма ло сва ком ње го вом про зном, есе ји стич ком или драм ском де лу мо гао да се на ђе не ки од аспе ка та тог жи вот но-књи жев ног про бле ма, ко ји га за о ку пља од по чет ка ка ри је ре до да нас. У го ди ни у ко јој хи спан ски свет обе ле жа ва два ве ка хи спано а ме рич ког ро ма на, чи ји је је дан од нај зна чај ни јих ак те ра упра во Ма рио Вар гас Љо са, ве ру је мо да смо отво ри ли могућ ност за не ка но ва ис тра жи ва ња на на шим про сто ри ма. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ángeles, R. (2003) La ver dad de las men ti ras en el te a tro de Ma rio Var gas Llo sa, Re vi sta Qu e ha cer No. 140 / Ene-Feb 2003. Ar ze, G. J. (1996) Me ta hi sto ria na ci o nal y metaficción biográfica en Hi sto ria de Mayte de Ma rio Var gas Llo sa, 25. март 2016, http://di gital com mons.fi u.ed u/et d/1318 Da u ster, F. (1986) Var gas Llo sa y te a tro co mo men ti ra, Me ster 14(2), 15. март 2016, http://escho lar ship.org/uc/item/94m6c62v Ga le a no, E. (1989) Di ez er ro res o men ti ras fre cu en tes so bre li te ratu ra y cul tu ra en Améri ca La ti na, Nu e va so ci e dad, No. 56-57, Sept- Dic.1989. pp. 65 78. Jo va nov, S. (2010) Stru je vre me na i vr tlo zi du še. Dra me Ma ri ja Var gasa Ljo se, u: Var gas Ljo sa, М. (2010) Dra me, Zre nja nin: Na rod na bi blio te ka Žar ko Zre nja nin, str. 221 223. Le fe re, R. (2004) La fi e sta del Chi vo, men ti ra ver da de ra? Ac tas del XIV Con gre so de la Asociación In ter na ci o nal de Hi spa ni stas: New York, 16-21 de Ju lio de 2001 / co ord. por Isaías Ler ner, Ro ber to Ni val, Ale jan dro Alon so, Vol. 4, 2004 (Li te ra tu ra hi spa no améri ca na), pp. 331 338. Pa vlo vić Sa mu ro vić, Lj. (1993) Lek si kon hi spa no a me rič ke knji žev nosti, Be o grad: Sa vre me na ad mi ni stra ci ja. Rul fo, Ј (1979) La li te ra tu ra es una men ti ra que di ce la ver dad (en trevi sta de Er ne sto González Ber me jo con Juan Rul fo), in: Re vi sta de la Uni ver si dad de Méxi co No. 1, Sep ti em bre 1979, pp. 4 8. Sol da tić, D. (1984) Knji žev no de lo Ma ri ja Var ga sa Ljo se, u: Raz go vor u Ka te dra li, Be o grad/sa ra je vo: gru pa iz da va ča, str. 585 604. Sol da tić, D. (2002) Pri lo zi za te o ri ju no vog hi spa no a me rič kog ro mana, Be o grad: Fi lo loš ki fa kul tet i Kra gu je vac: No va sve tlost. Var gas Llo sa, M. (15. jul 1984) El ar te de men tir, El País, 12. март 2016. http://el pa is.co m/di a rio/1984/07/25/opinion/459554410_850215.html Var gas Llo sa, M. (1987) El po der de las men ti ras, Vu el ta 130, Sep tiem bre de 1987, p. 54. Var gas Llo sa (1990) La ver dad de las men ti ras, Ma drid: Al fa gu a ra. 73

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ Var gas Llo sa, M. (2001) Ob ra re u ni da. Te a tro. Ma drid: Al fa gu a ra. Var gas Llo sa, M. (2001a) Las men ti ras ver da de ras, in: Ob ra re u ni da. Te a tro. Ma drid: Afa gu a ra, pp. 15 17. Var gas Ljo sa, М. (2006) Po vest o Maj ti, Be o grad: Fe niks li bris. Var gas Llo sa, M. (2007) La tentación de lo im po si ble Vic tor Hu go y Los Mi se ra bles Ma drid: Pun to de lec tu ra. Var gas Llo sa, M. (2008) Conversación en la Ca te dral, Ma drid: Pun to de lec tu ra. Var gas Llo sa, M. (2010) Еlogio de la lec tu ra y la ficción, 7. de cem bar 2010, 27. mart 2016. https://www.no bel pri ze.or g/no bel_pri zes/li te ra tu re/la u re a tes/2010/var gas_llo sa-lec tu re_sp.pdf Var gas Ljo sa, M. (2010a) Dra me, Zre nja nin: Na rod na bi bli o te ka Žarko Zre nja nin. Var gas Ljo sa, M. (2011) Pan ta leon i po se ti telj ke, Be o grad: La gu na. Var gas Ljo sa, M. (2011a) Jar če va feš ta, Be o grad: La gu na. Var gas Ljo sa, М. (2015) Ri ba u vo di. Be o grad: La gu na. Var gas Llo sa, M. (2016) Cin co esqu i nas, kin dle edi tion, Ma drid: Alfagu a ra. 74

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ ПЕТРОВИЋ Bojana Kovačević Petrović University in Novi Sad, Faculty of Philosophy Department of Romance Languages TRUE LIES OF MARIO VARGAS LLOSA Abstract Throughout his literary career, the Peruvian Nobel laureate, Mario Vargas Llosa, has almost constantly dealt with the problem of lies, in different ways. In his eighteen novels, numerous essays and several theatre plays, we can recognize the motif of various forms of lies mainly expressed through the hypocrisy of the society, military and the clergy so we can safely say that lies are one of the key themes of narrative and essayistic works of Mario Vargas Llosa. From his point of view, lies are not only part of everyday life, vessels of every society and every subject of fiction, but they are also an integral part of each individual, as well as of life itself. In this paper we have tried to research all the aspects of his interest in the topic from his childhood to the electoral period in Peru (1990), described in Fish in Water (El pez en el agua, 1993) and his latest novel Five corners (Cinco esquinas, 2016). We have paid special attention to Mario Vargas Llosa s theoretical views regarding literature and lies, expressed in his various essays: True Lies (Las mentiras verdaderas, 1980), The Art of Lying (El arte de mentir, 1984), The Truth About Lies (La verdad de las mentiras, 1990), The Temptation of the Impossible (La tentación de lo imposible, 2004), as well as his lectures after receiving the Nobel Prize for Literature (2010). Key words: Mario Vargas Llosa, Latin American Literature, Peruvian Literature, Nobel Prize, lie 75

MILENA KALIČANIN University of Niš, Faculty of Philosophy, Niš DOI 10.5937/kultura1650076K UDK 821.111.09-31 Макграт Џ. originalan naučni rad (DE)FALSIFICATION OF SCOTTISH HISTORY IN JOHN MCGRATH S THE CHEVIOT, THE STAG AND THE BLACK, BLACK OIL Abstract: McGrath s purpose in staging the political play based on Scottish history was primarily to expose and de-falsify the destructive clearance pattern that had remorselessly been repeated in the last three centuries, but was ofcially depicted as progressive and developmental for the Scottish region. Although the brutal methods of the Highland clearances from the eighteenth and nineteenth century had definitely remained in the past, McGrath posed an important question of whether the phenomenon of clearances had actually been dispensed with in the twentieth century. The theoretical framework of the paper relies on the acutely relevant critical insights of Rich, Dawson, Farber, Brown, Innes, as well as McGrath himself. Key words: (de)falsification, clearances, history, political theatre, Scotland In Why I Refused National Medal for the Arts (1997) Adrienne Rich explains her personal reasons for declining this prestigious literary award, meant to be delivered by President Clinton, by claiming that the very meaning of art is incompatible with 76

MILENA KALIČANIN the cynical politics of his administration. 1 She further states that to a poet who believes in the social presence of art (as the sole voice for those whose voices are disregarded, as a potent breaker of official silences, and, after all, as a basic human birthright), the participation in this hypocritical ritual is definitely not an option. By refusing the legislation of her art by the system s approval, and thus avoiding the possibility of becoming a hypocritical opportunist herself, Adrienne Rich emphasizes the primary function of art: Art is our human birthright, our most powerful means of access to our own and another s experience and imaginative life. In continually rediscovering and recovering the humanity of human beings, art is crucial to the democratic vision. A government tending further and further away from the search for democracy will see less and less uses in encouraging artists, will see art as obscenity or hoax. 2 In general, Rich perceives art as a regenerative process that helps one recall the original desires, strivings and urges creatively expressed through a deeply instinctual and selfexpressive language. Thus, the role of an artist in the modern society is of crucial importance: an artist should seek to establish a relationship with other members of the society who are beleaguered, suffering, disenfranchised and to connect them with the art they are nonetheless creating or searching for. In that way, art must not be separated from acute social crisis: In the long run, it needs to grow organically out of a social compost nourishing to everyone, a literate citizenry, a free, universal, public education complex with art as an integral element, a society without throwaway people, honoring both human individuality and the search for a decent, sustainable, common life. In such conditions, art would still be a voice of hunger, desire, discontent, passion, reminding us that the democratic process is never-ending. 3 In accord with her view on art, Rich cannot perceive an artist in a vacuum, completely detached from the current political, social and economic queries of the society, but insists on the idea of an artist as an active communal participant. 1 Rich, A. (1997) Why I Refused National Medal for the Arts in Los Angeles Times, 10 February 2016, http://articles.latimes.com/1997/aug/03/books/bk- 18828, p.1. 2 Ibid, p. 2. 3 Ibid, p. 2. 77

MILENA KALIČANIN Although it seems that Adrienne Rich, an American poetess creating her best poetry in the last decade of the twentieth century, and John McGrath, a Scottish playwright writing his most prominent plays during the 1970s, have nothing in common at first sight, the ideas of writing politically engaged works of art that would inspire ordinary people to look for different alternatives of life than the ones offered by the dominant ideology inseparably bind them. Bearing in mind the sincere belief in art as a human birthright, a creative way of challenging the omnipotent political and economic system of power, both McGrath and Rich regard their artistic perspectives as a potent tool preferably used to demystify and rectify the official state policies in their respective works. The mere fact that the works of these two authors have been related to spatially, temporally, politically and nationally different areas of experience testifies to the relevance of the artistic quest they bravely set on, thus distinctly showing that the creative attempt for de-falsification of established sets of values is not only never-ending, but indispensable for a genuine artist. These are precisely the ideas that should be taken into consideration when discussing John McGrath s play The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil (1973). Before focusing on the play itself, it has to be noted that McGrath regarded his creative vision as a necessary inquiry into the authentic historical truth of frequently marginalized and beleaguered Scottish Highlanders, constantly camouflaged (falsified!) by the UK official public policy allegedly tending towards equality and tolerance of all British political constituents, whereas the enormous privileges were given to the English, who had throughout the centuries occupied the main centers of financial, hence political power in the UK. Thus, McGrath s role as an artist was to create a theatre in which the frequent maltreatment and subordination of this part of the UK population would be exposed in detail whereby the people would finally be empowered to find and raise their own voice against this severe practice. Highly sensitive to the idea of an artist as an active communal participant, McGrath became a founder of 7:84 Theatre Group in the UK in 1971. The name of the group was derived from a statistics published in The Economist in 1966 that asserted that 7% of the population of Great Britain owned 84% of the capital wealth. Although the mere proportion of the economic structure of the British society had changed over the years, McGrath s theatre company continued to use it in order to express their dissatisfaction with this unjust set-up and to indicate socialist 78

MILENA KALIČANIN alternatives to the capitalist system that dominates all our lives today. 4 McGrath conceived the plot of The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil (1973) in the form of the traditional Highland ceilidh. 5 His idea of telling the story of the Highlands to the people of the Highlands seemed to be irretrievably linked to the popular and traditional form of public expression, the one that the people of the Highlands would have no problems to identify with. Although McGrath had been working on the historical background of the play for fifteen years, it is important to mention that the whole company was included in the process of the play s creation. Each member of the company contributed with ideas, gags, musical suggestions, and with no constraints had the opportunity to question everything that was written. As a result, the play represents the talents, beliefs and skills of the whole McGrath s company. This way of writing reflects McGrath s idea of active involvement in the existing Scottish social queries and, basically, his perception of modern theatre. Although he personally believed that theatre cannot actually cause social change, unlike his American disciple Adrienne Rich, McGrath devoutly believed that art could help the marginalized articulate their own voice and thus become aware of resistance alternatives: The theatre can never cause social change. It can articulate the pressure towards one, help people to celebrate their strengths and maybe build their selfconfidence. It can be a public emblem of inner, and outer, events and occasionally a reminder, an elbow-jogger, a perspective-bringer. Above all it can be the way people find their voice, their solidarity and their collective determination. 6 With this idea in mind, McGrath purposefully created the play whose scope was rather voluminous, in the sense that it covered two hundred years of Scottish history from the infamous Clearances of the eighteenth and nineteenth century to the present day. 4 McGrath, J. (1993) The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil, London: Methuen Drama, p. 76. 5 Highland ceilidh is a traditional Gaelic social gathering, which usually involves playing Gaelic folk music and dancing dating from the late Medieval period (See: Thurston, H. A. (1984) Scotland s Dances, Kitchener, Ontario: Teachers Association (Canada) 1984, p. 5). 6 McGrath, J. (1993) The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil, London: Methuen Drama, p. XXVII 79

MILENA KALIČANIN In the study on the Highland Clearances, Innes explains their prominent patterns: The Clearances fall into three distinct stages. The first stage began with the introduction of sheep farming to the Highlands from 1760 onwards and ended with the establishment of the large sheep runs in the interior of the country and the people on the coast. The clearances of the 1840s and early 1850s were intended to clear the land of those people who were so destitute that the landlords could not support them. It was thought that they would have a far better chance of surviving outside Scotland than by staying at home The last wave of clearances was paid for by the landowners who found it cheaper to pay for the transport of their tenants across the Atlantic or even to the new favourite for émigrés, Australia. In many cases the tenants had no choice but to emigrate, their homes having been torn down to make way for sheep-walks. With nowhere left to go, the offer of passage to the colonies where they would be able to acquire land denied to them in Scotland was the only choice. 7 Thus, the exploitation story of the Scottish Highlands in McGrath s play is clearly divided into three parts, as the title suggests: the Cheviot, the stag and the oil. The first section of the play thus refers to the first wave of Scottish forcible displacement 8 by the end of the eighteenth and beginning of the nineteenth century whereby the highland population got evicted from their land in order to clear space for the Cheviot sheep, a species that proved to be quite endurable in the unpredictable and infertile highland territory, offering fine wool to landowners as a prospective source of their profitable income. The second section of the play, the stag, is dedicated to different accounts of mythologizing the untamed nature of the Scottish Highlands during the Victorian era whereby the Scottish landscape and culture were forcibly appropriated and reshaped for hunting, shooting and fishing purposes of Queen Victoria and her wealthy aristocrats. Needless to say, a royal promotion and prominent interest in the cultural tourism of Scotland had as a consequence a further financial burden to the already depleted and displaced 7 Brown, I. and Innes, S. (2012) The Use of Some Gaelic Songs and Poetry in: The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil, International Journal of Scottish Theatre and Screen, Volume 5 Number 2, p. 1-2. 8 Dawson, G. and Farber, S. (2012) Forcible Displacement Throughout the Ages: Towards an International Convention for the Prevention and Punishment of the Crime of Forcible Displacement, Martinus Nijhoff Publishers, p. 31. 80

MILENA KALIČANIN highlanders, who were facing a bleak fortune of becoming the new world settlers and thus directly serving their country s colonial and expansionist interests. The third part of the play brings into attention the American economic invasion of the oil fields discovered in the North Sea off Aberdeen in 1973, but still equally relevant nowadays due to its subsequent findings in the Scottish West. Whereas the first two sections in the play (the cheviot and the stag part) show the common pattern of displacement of the indigenous Scottish people throughout history, the third part of the play serves, as Nelson claims, as a contemporary reminder of the past abuses and frequent historical falsifications thus poignantly warning the Scottish Highlanders to learn the lessons of their (de)falsified history and simultaneously inviting them to resist the contemporary waves of invasion and displacement by American oil companies: 7:84 s political stance is very evident in the structuring of the narrative and the selection of narrative material. For the company revisits history neither dispassionately nor to lament failures, but to learn its lessons and to disseminate them. 9 The sole purpose of dissemination of various documentary accounts in the play is thus to uncover the forgotten lessons of history, to remove their falsified official explanations and to break out with the lament syndrome 10 continuously haunting the Gaelic culture: In telling the story of the Highlands since 1745, there are many defeats, much sadness to relate. But I resolve that in the play, for every defeat, we would also celebrate a victory, for each sadness, we would wipe it out with the sheer energy and vitality of the people, for every oppression, a way to fight back. At the end, the audience left knowing they must choose, and that now, of all times, they must have confidence in their ability to unite and win. We wanted to go on saying that to the people. It couldn t be said too often. 11 Apart from reverting the audience s attention from the lament syndrome, McGrath s purpose in staging the political play based on Scottish history was primarily to make his audience aware 9 Nelson, R. (2002) The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil: Political Theatre and the Case Against Television Naturalism, International Journal of Scottish Theatre, vol. 3, No. 2, http://journals.qmu.ac.uk/index.php/ijost/ article/view/97/html, p. 4. 10 McGrath, J. (1993) The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil, London: Methuen Drama, p. XXVII 11 Ibid, p. XXVII - XXVIII 81

MILENA KALIČANIN of the destructive clearance pattern that had remorselessly been repeated in the last three centuries, but was officially depicted as progressive and developmental for the region. Although the brutal methods of the clearances from the eighteenth and nineteenth century had definitely remained in the past, McGrath posed an important question of whether the phenomenon of clearances had actually been dispensed with in the twentieth century. According to Ray Burnett, McGrath s close friend and a critic who was personally involved in the process of staging the play s first performance in 1973, the sole answer to the issue of modern-day clearances logically imposes itself: It is all too clear that the method may have changed but the remorseless and insensitive logic of the improper remains very much with us. What was once called improvement is now called development, but the touchstone remains profitability, not the well being of the community Greed and the profit motive have changed little over the years. 12 This is precisely the message that McGrath was conveying to the people of the Scottish Highlands. The conflict between two different political policies, as well as life philosophies, is potently depicted through the main historical characters in the play. On the one hand there is infamous Patrick Sellar, an epitome of modern-day pleaders for economic growth and progress, trying to find proper euphemisms to justify the shameful exploitation of the Caledonian land, whereas, on the other hand, there is a vivid depiction of subordinate voices of the Gaelic elders that painfully expose the final product of Sellar s noble mission a systematic destruction of the Gaelic culture. Proud of his modernist tendencies, Sellar introduced the Cheviot sheep to the unwelcoming Scottish Highlands at the beginning of the nineteenth century, justifying his criminally enriching intentions by claiming that the Scottish Highlanders had to be convinced that they must worship industry or starve whereby all the present enchantment (with their land, tradition, culture) which keeps them down must be broken. 13 Perhaps the most striking politically correct terms that Sellar employs in his speeches are those that depict him as a emotionless businessman, not a cruel man as they say 14, and thus not having any personal queries with the people he practically sinned against, shamelessly imposing his utterly cynical and ultimately destructive patterns 12 Burnett, Have the Clearances Stopped, in: McGrath, op. cit., p. 75. 13 Ibid, p. 6. 14 Ibid, p. 10. 82

MILENA KALIČANIN of domination: To be happy, the people must be productive! 15 Furthermore, Sellar is quite pleased with himself because he has brought people wonderfully forward and feels perfectly satisfied that no person has suffered hardship or injury as a result of these improvements. 16 However, in an attempt to defalsify these official proclamations and in case that there still exist Highlanders who are lulled asleep into Sellar s rhetoric of progress and development, McGrath coins a powerful song that Sellar sings for his amusement, rather revealing about the true nature of his exploitive tactics: Your barbarous customs, though they may be old To civilized people hold horrors untold What value a culture that cannot be sold? The price of a culture is counted in gold. 17 What Sellar did not expect was definitely a frequent series of resistance acts against this thriving practice. Although committed to the cause of bettering 18 the Scottish Highlanders in spite of their own inclinations, McGrath enlists numerous accounts of lost battles against both literal and metaphorical forces of displacement, genuinely hoping that these lessons of history would never be forgotten. All these resistance acts are powerfully compacted in the outburst of an Old Highlander, a prophetic de-falsifying voice of wisdom, a conferrer of the authentic historical truth to the future generations of the Highlanders. In his account of what was really going on 19 during the Highland clearances, the shrewd Highlander claims that there was no doubt that a change came to the Highlands: the population was growing too fast for the old, inefficient methods of agriculture to keep everyone fed. The English capital was growing powerful and needed to expand as a result of the Industrial Revolution and improved method of agriculture: This accumulated wealth had to be used, to make more profit because this is the law of capitalism. It expanded all over the globe. And just as it saw in Africa, the West Indies, Canada, the Middle East and China, ways of increasing itself, so in the Highlands of Scotland it saw the same opportunity. The technological innovation was there: the Cheviot, a breed of sheep that would survive 15 Ibid, p. 6. 16 Ibid, p. 16. 17 Ibid, p. 8. 18 Ibid, p. 20. 19 Ibid, p. 14. 83

MILENA KALIČANIN the Highland winter and produce fine wool. The money was there. Unfortunately, the people were there, too. But the law of capitalism had to be obeyed. 20 The law of capitalism that was obeyed despite the fervent acts of resistance on the part of the Scottish population has had farreaching consequences. For instance, one of its most severe consequences has been the complete annihilation and devastation of the Gaelic culture. Its traditional means of expression the Gaelic language was ferociously stored underground. McGrath depicts this gruesome fact through the role of a Gaelic singer who wishes to sing classic Gaelic songs during a formal gathering of the Scottish Highlanders in the twentieth century; however, he is momentarily dissuaded from his singing plans, since, as he is told, a lot of people will not understand a word of it. 21 Being puzzled with the current status of Gaelic, the singer simply asks And why not? 22, and gets a poignant answer to his question in the form of an official historical proclamation. It goes without saying that this piece of documentary report has been de-falsified by McGrath s company; in other words, this is the sort of history that is not taught in the publicly approved modern history books: In the 18 th century speaking the Gaelic language was forbidden by law. In the 19 th century children caught speaking Gaelic in the playground were flogged. In the 20 th century the children were taught to deride their own language. Because English is the language of the ruling class. Because English is the language of the people who own the highlands and control the highlands and invest in the highlands - Because English is the language of the Development Board, the Hydro Board, the Tourist Board, the Forestry Commission, the Country Council, and, I suppose, the Chicago Bridge Construction Company. The people who spoke Gaelic no longer owned their land. The people had to learn the language 20 Ibid. Again, a striking similarity between McGrath s and Rich s artistic expression can be spotted here. They refuse to use euphemisms in their depictions of the currently dominant system of power. In other words, they defiantly state that it is solely based on the law of capitalism, basically implying bare exploitation, although the banners nowadays floating above our economic system, democracy, market economy, free enterprise (Rich, What is Found There, 1993, p. XV) are commonly used in order to soften, conceal and, ultimately, de-falsify the general truth of modern Western civilization allegedly relying on the principles of equality and tolerance. 21 Ibid, p. 51. 22 Ibid. 84

MILENA KALIČANIN of their new masters. A whole culture was economically destroyed by economic power. 23 The tragedy of the past, or to be precise, the devastation of culture and loss of solely meaningful means of expression represents the verifiable, gloomy fact the Highlanders are intensely aware of, as McGrath states. Although the genuine population of the Highlands has throughout history been rather insignificant to the political decision-making processes, it was extremely important to McGrath when staging his play to present the Highlands future not as predetermined or outside the control of the Highlanders. Modern Highlanders have to be increasingly aware of the current challenges, so that they should perceive alternative ways of creating their collective future. By de-falsifying the official history of Scotland, McGrath s play shows why the tragedies of the past happened: because the forces of capitalism were stronger than the organization of the people. The play tries to show that the future is not pre-determined, that there are alternatives, and it is the responsibility of everyone to fight and agitate for the alternative which is going to benefit the people of the Highlands, rather than multinational corporations, intent on profit. Passive acceptance now means losing control of the future. Socialism, and the planned exploitation of natural resources for the benefit of all humanity, is the alternative the play call for. Not the socialism that merely begs concessions from capitalism, but the kind that involves every individual in the creation of the future he or she wants, that measures progress by human happiness rather than by shareholders dividends, that liberates minds rather than enslaving them. Some will object that this kind of socialism has never been achieved: this is not true, but even if it were, it is no reason for not fighting for it. 24 McGrath definitely refuses to satisfy himself with the position of a cog in the machine of the dominant system of power. Instead of the passive acceptance of the falsified official truths, he chooses to expose and de-falsify the real truth of his people in their own language. Thus, the Gaelic song at the end of the play envisions the idyllic return to tradition, only to be achieved when finally the Highlanders unite in the fight for their birth rights and the exploiter is finally driven out from their land: 23 Ibid, p. 52. 24 Ibid, p. 77. 85

MILENA KALIČANIN Ach cuimhnichibh gur sluagh sibh Is cumaibh suas ur còir; Tha beairteas fo na cruachan Fon d fhuair sibh àrach òg; Tha iarann agus gual ann Is luaidhe ghlas is òr, S tha mèinnean gu ur buannachd An Eilean uaine a Cheò. Cuimhnichibh ur cruadal, Is cumaibh suas ur sròl; Gun tèid an roth mun cuairt duibh le neart is cruas nan dòrn; Gum bi ur crodh air bhuailtean, S gach tuathanach air dòigh, S na Sasannaich air fuadach À Eilean uain a Cheò. 25 As Brown and Innes rightly notice, one can justifiably celebrate McGrath s use of Gaelic at a time when activists were forced to fight with reluctant local authorities, the BBC and so on, to push through improvements through paltry or non-existent media, education, road sign provision for Gaelic. 26 For instance, prior to 1973, little more than one half of Gaelic television programming was broadcast in Scotland once a month. 27 This is precisely the reason why the message of the play and use of Gaelic songs and some Gaelic dialogue, along with the encouragement to resist 25 Ibid, p. 73-74. Remember that you are a people and fight for your rights- There are riches under the hills where you grew up. There is iron and coal, there grey lead and gold, There is richness in the land under your feet. Remember your hardships and keep up your struggle The wheel will turn for you By the strength of your hands and the hardness of your fists. Your cattle will be on the plains Everyone in the land will have a place and The exploiter will be driven out. 26 Brown, I. and Innes, S. (2012) The Use of Some Gaelic Songs and Poetry in: The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil, International Journal of Scottish Theatre and Screen, Volume 5 Number 2, p. 27-28. 27 MacKinnon, K. (1974) The Lion s Tongue, Inbhirnis: Club Leabhar, p. 27-28. 86

MILENA KALIČANIN exploitation, can be seen to form a part in the beginnings of Scotland s Gaelic Renaissance. 28 Once again it has to be emphasized that the political content of McGrath s play is potently reflected through its popular, wide working-class masses highly appealing form. Though a scripted play, credited formally to McGrath in published versions, as Nelson concludes 29, it is frequently referenced as a piece of political theatre that exemplifies the author s theory of a political theatre praxis outside established, building-based theatres and beyond the confines of the literary playscript. 30 A stereotypical Scottish manner of direct address to the audience with specific local references through traditional folk songs, jokes, sketches, anecdotes and documentary material aims at breaking down the barrier between the actors on the stage and the audience, so that a sort of conversation or, better to say, a political discussion, follows naturally from the engagement of the show. 31 It is precisely this egalitarian forum for exchange of ideas 32, as Nelson termed it, that made The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil the great success on its rural Highland tour. From the perspective of the author s quest to de-falsify Scottish history, the actors basically urged the audience into the political action as if all present at a given performance were involved in an open conspiracy against authority. 33 In conclusion, a striking parallel between Rich s and McGrath s insightful ideas of the political role of art should be reinforced. In her influential study, A Human Eye: Essays on Art in Society, 1997-2008 (2009), Adrienne Rich distinguishes between protest and dissident poetry (here to be understood as art in general): Protest poetry is conceptually shallow, reactive, predictable in its means, too often a hand-wringing from the sidelines. Dissident poetry, however, does not respect boundaries between private and public, self and other. In breaking boundaries, it breaks silences, speaking for, or at best, with the silenced; opening poetry up, putting it 28 MacDonald, S. (1997) Reimagining Culture: Histories, Identities and the Gaelic Renaissance, Oxford: Berg, p. 69-71. 29 Nelson, R. (2002) The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil: Political Theatre and the Case Against Television Naturalism, International Journal of Scottish Theatre, vol 3, No2, http://journals.qmu.ac.uk/index.php/ijost/ article/view/97/html, p. 5. 30 Ibid. 31 Ibid. 32 Ibid. 33 Ibid, p. 6. 87

MILENA KALIČANIN into the middle of life It is a poetry art that talks back, that would act as part of the world, not simply as a mirror of it. 34 Hence, in Rich s opinion, the act of writing corresponds to a form of political activism, and the proper artist, a dissident, represents the voice of the silenced and depraved. This is exactly the idea that McGrath put into practice by creating his political theatre. Although writing solely about the Scottish experience, his play testifies to the significance of the revolt against the capitalist exploitation in Scotland that would then, hopefully, break open locked chamber of possibility, restore numbed zones to feeling, recharge desire 35 and inspire a radical revolution in the rest of the world: The Highlands have so much that is good, rare, even unique in human experience. If the people there, and the working people of the rest of Scotland realize that there is a choice, that it must be made soon, and decisively, then not only can what is good be saved, but a future built in the Highlands, and in the whole of Scotland, that could inspire the rest of the world. 36 The mere fact that the play witnessed its revival at Dundee Rep Theatre in 2015, under the guidance of Joe Douglas testifies to its timeless relevance. The world might have changed immeasurably since the play s first performance in 1973, but the underlying issues of power, capital and the control of resources have not, while Scotland s current political landscape makes it a particularly apposite revival. 37 REFERENCES: Brown, I. and Innes, S. (2012) The Use of Some Gaelic Songs and Poetry in: The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil, International Journal of Scottish Theatre and Screen Volume 5 Number 2, p. 27-28. Burnett, R. (1973) Have the Clearances Stopped? in: The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil, McGrath, J. (1993), London: Methuen Drama, p. 75-76. 34 Rich, A. (2009) A Human Eye: Essays on Art in Society, 1997-2008, New York: W.W. Norton, p. 130. 35 Ibid, p. XIV 36 McGrath, op. cit, p. 78. 37 Dibdin, T. (2015) The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil Review at Dundee Rep Theatre - particularly apposite, The Stage, https://www. thestage.co.uk/reviews/2015/cheviot-stag-black-black-oil-review-dundeerep-theatre-particularly-apposite/, 15 February 2016, p. 1. 88

MILENA KALIČANIN Dawson, G. and Farber, S. (2012) Forcible Displacement Throughout the Ages: Towards an International Convention for the Prevention and Punishment of the Crime of Forcible Displacement, Martinus Nijhoff Publishers. Dibdin, T. (2015) The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil Review at Dundee Rep Theatre - particularly apposite, The Stage, https://www.thestage.co.uk/reviews/2015/cheviot-stag-black-blackoil-review-dundee-rep-theatre-particularly-apposite/, 15 February 2016 Innes, E. (1991) The Patterns of the Highland Clearances, 10 February 2016, http://www.scottishhistory.com/articles/highlands/clearances/ clearance_page2.html, p. 1-2. MacDonald, S. (1997) Reimagining Culture: Histories, Identities and the Gaelic Renaissance, Oxford: Berg, p. 69-71. Brown, I. and Innes, S. (2012) The Use of Some Gaelic Songs and Poetry in: The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil, International Journal of Scottish Theatre and Screen, Volume 5 Number 2, p. 27-28. MacKinnon, K. (1974) The Lion s Tongue, Inbhirnis: Club Leabhar. McGrath, J. (1993) The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil, London: Methuen Drama, p. V-80. Nelson, R. (2002) The Cheviot, the Stag and the Black, Black Oil: Political Theatre and the Case Against Television Naturalism, International Journal of Scottish Theatre, vol 3, No2, http://journals. qmu.ac.uk/index.php/ijost/article/view/97/html, p. 1-45. Rich, A. (2009) A Human Eye: Essays on Art in Society, 1997-2008, New York: W.W. Norton. Rich, A. (1997) Why I Refused National Medal for the Arts in Los Angeles Times, 10 February 2016, http://articles.latimes.com/1997/ aug/03/books/bk-18828, p. 1-2. Rich, A. (1993) What is Found There: Notebooks on Poetry and Politics, London: Virago Press, p. XIV-XV Thurston, H. A. (1984) Scotland s Dances, Kitchener, Ontario: Teachers Association (Canada). 89

MILENA KALIČANIN Милена Каличанин Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш (ДЕ)ФАЛСИФИКОВАЊЕ ШКОТСКЕ ИСТОРИЈЕ У КОМАДУ ЏОНА МЕКГРАТА ОВЦА, ЈЕЛЕН И ЦРНА, ЦРНА НАФТА Сажетак Основни циљ Џона Мекграта приликом писања овог политичког комада са елементима шкотске историје из XVIII и XIX века био је да се разоткрије и дефалсификује деструктивни образац,,рашчишћавања шкотских планинских предела. Мекгратова верзија описивања ове политичке праксе у потпуности се коси са званичним извештајима о наводном развоју региона након њене успешне примене. Иако су бруталне методе рашчишћавања шкотских планинских предела дефинитивно остале у прошлости, Мекграт се у овом комаду бави питањем да ли се основни постулати претходно поменутог феномена могу уочити и у XX веку. Теоријски оквир рада почива на акутно релевантним критичким увидима Ричове, Досона, Фарбера, Брауна, Иниса, као и самог Мекграта. Кључне речи: (де)фалсификовање, рашчишћавања, историја, политички театар, Шкотска Рајко Р. Каришић, Фотографија из циклуса Венчићи, 2012. 90

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за ан гли сти ку, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1650091K УДК 821.111.09-31 Макјуан И. оригиналан научни рад ЛА ЖИ ЛИ БЕ РА ЛИ ЗМА У ДЕЛИ МА ИЈА НА МА КЈУ А НА Са же так: У ра ду се на кор пу су од три Ма кју а но ва ро ма на (Бетон ски врт, Цр ни пси и Су бо та) ло ци ра ју мо мен ти раз от кри ва ња иде о ло шких ла жи ли бе ра ли зма. На су прот ре пу та ци ји ли бе рал ног ин те лек ту ал ца ко ја пра ти Ија на Ма кју а на, рад по ка зу је, да се дела ко ја се че сто чи та ју као сво је вр сни омаж ли бе ра ли зму за пра во мо гу ин тер пре ти ра ти као кри ти ка истог. У Ма кју а но вим де лима уо ча ва ју се мо мен ти же сто ке кри ти ке ну кле ар не по ро ди це као јед ног од основ них сту бо ва ли бе рал не иде о ло ги је. За тим се ука зу је на уску ве зу из ме ђу ли бе ра ли зма и фа ши зма од но сно на по сто јање оно га што Еко зо ве веч ним фа ши змом у За пад ној ци ви ли за ци ји. Та ко ђе, рад пру жа увид у па ра док сал ни осе ћај хро нич ног не достат ка сло бо де у ли бе рал ним дру штви ма и за вр ша ва се ука зи вањем на при ме ре пе си ми стич ног ста ва пре ма бу дућ но сти ли бе ралног дру штва или мо дер не За пад не ци ви ли за ци је оп те ре ће не сво јим исто риј ским ис ку ством фа ши зма као и струк тур но-иде о ло шком не мо гућ но шћу да се он пре ва зи ђе. Кључ не ре чи: Ијан Ма кју ан, лаж, иде о ло ги ја, ли бе ра ли зам, фаши зам Увод У свом чу ве ном есе ју са вр ло јед но став ним на сло вом Исти на, Џон Остин (John Au stin) из но си тврд њу да ве лики део је зич ких ис ка за не мо же би ти ни исти нит ни ла жан 1. Књи жев на де ла, де фи ни ци је, вред но сни су до ви пер фор матив ни ис ка зи (н.п. про гла шам вас му жем и же ном! ) не могу би ти ни исти ни ти ни ла жни. Де скрип тив ни ис ка зи мо гу би ти исти ни ти или ла жни. Ме ђу тим, одо го вор ко ји Остин да је на пи та ње ка да су де скрип тив ни ис ка зи исти нити је 1 Au stin, J. L. (1979) Phi lo sop hi cal pa pers, Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, pp. 117-134. 91

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ запањујуће не ин фор ма ти ван ис ка зи су исти ни ти ако и са мо ако су исти ни ти! Ка да на став ник фи ло зо фи је из не се ова кву тврд њу уче ни ци ма, уче ни ци се са пра вом на смеју и по ми сле ка ко је фи ло зо фи ја гу бље ње вре ме на. Ско ро три ми ле ни ју ма фи ло зо фи је и то је све што се мо же ре ћи о јед ном од кључ них фи ло зоф ских пи та ња?! Мо жда је Рор ти (Rorty) био у пра ву ка да је на пи сао да фи ло зоф тре ба на себе да гле да као на по моћ ни ка пе сни ка пре не го по моћ ни ка фи зи ча ра. 2 Уви део је то и Оскар Вајлд (Oscar Wil de) у есе ју Про паст ла га ња ка да je, кри ти ку ју ћи ре а ли зам у умет ности, ре као да исти на за ко јом умет ник тра га не ма ни ка кве ве зе са ре ал но шћу већ је у пот пу но сти са др жа на у сти лу и уметнич ком из ра зу. 3 Ако се још др жи мо тра ди ци о нал не раз ли ке из ме ђу исти не и ла жи он да за пра во све што нам пре о ста је је сте да иза бе ре мо (ако је тај из бор уоп ште мо гућ) лаж ко јом да се ру ко во ди мо. Рор ти је го во рио о по тре би да се на пу сти тра га ње за исти ном и да дру штво тре ба да се ру ко во ди уве ре њи ма (лажи ма?!) ко ја су нај ко ри сни ја. Ту се на рав но по ста вља пи та ње за ко га тач но ова уве ре ња тре ба да бу ду ко ри сна. Чу ве на рас пра ва Кар ла Ман хај ма (Karl Man he im) го во ри о две вр сте ла жне све сти, у ње го вој ин тер пре та ци ји ра ди се са мо о два разли чи та на чи на ви ђе ња све та уто пи ји и иде о ло ги ји. 4 Док је иде о ло ги ја ста ње све сти од ре ђе не дру штве не гру пе ко је пот пу но оне мо гу ћа ва ми шље ње дру штве не про ме не, уто пија као ста ње све сти де лу је су прот но та ко да чи ни мо гу ћим са мо оно ми шље ње ко је де ста би ли зу је вла да ју ћи по ре дак и ука зу је на ње го ву нео др жи вост. 5 Прет по ста ви мо са да да сва ко књи жев но де ло пред ста вља је дан спе ци фич ни еле мент дру штве не ствар но сти чи ја са држи на ни је фик си ра на на ме ром пи сца да пре не се не ку ко начну по ру ку већ се фил три ра кроз ста ња све сти чи та ла ца. 6 Ако је то тач но он да књи жев но де ло, без об зи ра на на ме ре ау тора, функ ци о ни ше исто вре ме но и као иде о ло шка лаж и као уто пиј ска лаж. У марк си стич ким кру го ви ма по зна то је да су нај кон зер ва тив ни ји пи сци сма тра ни исто вре ме но и за нај боље ре во лу ци о нар не пи сце. Ен гелс (En gels) и Маркс (Marx) су чи та ли де ла Бал за ка (Bal zac), ко ји је био по литички 2 Rorty, R. (1989) Con tin gency, irony, and so li da rity, New York: Cam brid ge Uni ver sity Press, pp. 7-8. 3 Wil de, O. (2007) The Col lec ted Works of Oscar Wil de, Hert for dshi re: Wordsworth Edi ti ons, p. 932. 4 Man hajm, K. (1978) Ide o lo gi ja i uto pi ja, Be o grad: No lit, str. 40. 5 Исто. 6 Bart hes, R. (2001) The de ath of the aut hor, Con tri bu ti ons in Phi lo sophy, No. 83, West port, Conn: Gre en wo od Press. pp. 3-8. 92

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ монар хи ста, као нај бо љи при мер не мо рал но сти па риске бур жо а зи је и нео др жи во сти ка пи та ли зма. 7 На сли чан на чин је и Лу кач (Lu kacs) чи тао де ла Вол те ра Ско та (Walter Scott) 8. Да кле, ква ли тет но књи жев но де ло је по је ди на чан еле мент дру штве не ствар но сти ко ји у се би ре флек ту је то та ли тет дру штве них од но са и због то га је увек под ло жно по ли тич ки опреч ним чи та њи ма уто пиј ском и иде о ло шком. Ка да је реч о Ија ну Ма кју а ну (Ian Ma ce wan), ја сно је да се не ра ди о пот пу но отво ре ном кон зер ва тив цу по пут не ких других ис так ну тих пи са ца ње го ве ге не ра ци је у Бри та ни ји (ов де се пр вен стве но ми сли на Мар ти на Еј ми са (Mar tin Amis) и Сал ма на Ру жди ја (Sal man Rus hdie)). У сво јим јав ним на ступи ма, Ма кју ан је сте бра нио сво је ко ле ге, кон крет но Еј миса, од оп ту жби за ра си зам због кри ти ке исла ма 9. Ме ђу тим, он сам ни је то ли ко те ма ти зо вао про бле ма ти ку исла ми зма у сво јим де ли ма ко ли ко је то чи нио ре ци мо Ру жди. Та ко ђе, оно што Ма кју а на одва ја од ње го ве ге не ра ци је је сте ду бо ко кри ти чан од нос пре ма бур жо а ском су бјек ту, што се код других пи са ца ње го ве ге не ра ци је не на зи ре у то ли кој ме ри, а у слу ча ју Сал ма на Ру жди ја, ње го вог де ла и јав них на сту па, пре ра ста у отво ре ну исла мо фо би ју! На рав но, као што је већ спо ме ну то, Ма кју а нов опус се може вр ло ла ко чи та ти из кон зер ва тив не, иде о ло шке пер спекти ве. То на при мер чи ни Кри сто фер Хи ченс (Chri stop her Hitchens). 10 Хи ченс чи та Ма кју а нов опус као оду ли бе ралном дру штву и кри ти ку не ли бе рал них тра ди ци ја, кон кретно исла ма. Та ко ђе, Хи ченс ло ци ра мо мен те у Ма кју а но вим де ли ма ко ји на го ве шта ва ју ве ро ва ње у про грес кроз на у ку и де ла ви со ке књи жев но сти. На при мер, у Су бо ти, Хен ри Перо ун успе ва да се спа си од на па да ча, улич ног на сил ни ка Баксте ра, та ко што ко ри сти сво је ме ди цин ско зна ње а на кра ју спа ша ва и са мог Бак сте ра та ко зах тев ном опе ра ци јом мо зга. За Хи чен са ово је нео бо рив знак ин хе рент не мо рал но сти нау ке. За Хи чен са, ра зум, на у ка, ви со ка умет ност и ли бе ра лизам су ап со лут на до бра за ко ја вре ди ра то ва ти и умре ти и он твр ди да Ма кју а но ва де ла оте ло вљу ју ту филозо фи ју. 7 Ea gle ton, T. (2011) Why Marx was right, New Ha ven: Yale Uni ver sity Press, p. 57. 8 Lukács, G. (1962) The hi sto ri cal no vel, Lon don: Mer lin Press. 9 Adams, S. Ian McE wan: Cri ti ci sing Islam is not ra cist, 13. march 2010., 31. march 2016., http://www.te le graph.co.uk /cul tu re/bo oks/bo ok news/7428769/ Ia n-mce wan-cri ti ci sing-islam-is-not-ra cist.html 10 Hitchens, C. Ci vi li za tion and Its Mal con tents, april 2005., 31. march 2016., http://www.the a tlan tic.com /ma ga zi ne/ar chi ve/2005/04/ci vi li za tion-an d-it smal con tents/303841/ 93

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ Као сва ки иде о ло шки чи та лац, Хи ченс јед но став но не приме ћу је ме ста у Ма кју а но вом опу су ко ја би угро зи ла ње гову ин тер пре та ци ју. На и ме, ро ма неск но ства ра ла штво Ијана Ма кју а на од по чет ка је схва ће но као ве о ма ра ди кал но и кон тро верз но пр вен стве но због ње го вог ин те ре со ва ња за те ма ти ку ко ја је укљу чи ва ла сек су ал не пер вер зи је (ин цест, са до-ма зо хи зам, итд.). У сво јим пр вим ро ма ни ма чи ни се да је Ма кју ан оти шао нај да ље у трет ма ну ових те ма због че га је вр ло бр зо до био на ди мак Ијан Ма ка брич ни. 11 Нео спорно је и да је овај на гла ше ни мрач ни аспект ње го вог ствара ла штва по ти снут у стра ну у ње го вим ка сни јим де ли ма. Ме ђу тим, он ни ка да ни је од у стао од те ма ти зо ва ња мрач них мо ти ва и си ла ко је по је дин це на го не на по ступ ке ко ји пр косе кон вен ци о нал ном мо ра лу. У овом ра ду, ар гу мен то ва ће се те за да се Ма кју а нов опус мо же чи та ти не са мо као иде о лошка лаж ка ко је то ура дио Хи ченс већ и као уто пиј ска лаж, од но сно на пад на са ме те мељ не по став ке За пад не ци ви ли заци је и ње ног по ли тич ког си сте ма ко ји се мо же схва ти ти као ли бе рал но-ка пи та ли стич ка де мо кра ти ја. Те о риј ски оквир По ла зна тач ка за ову ана ли зу би ће марк си стич ка ми сао, преци зни је ра до ви Ан то ни ја Грам ши ја (An to nio Gram sci). На име, по зна то је да Маркс у Не мач кој иде о ло ги ји уво ди по јмове ба зе и су пер струк ту ре. 12 Ба за пред ста вља еко ном ске одно се у про из вод њи и рас по де ли до ба ра. Од но си у ба зи ва рира ју под ути ца јем тех но ло шког раз во ја, од но сно на прет ком сна га про из вод ње од при ми тив ног пле мен ског ко му ни зма, па пре ко ро бо вла сни штва и фе у да ли зма до ка пи та ли зма, а на кон што сна ге про из вод ње пре ва зи ђу ка пи та ли стич ке одно се про из вод ње, Маркс пред ви ђа рас пад ка пи та ли стич ког дру штва и ре во лу ци ју ко ја ће до ве сти до ко му ни зма. Су пер струк ту ра, са дру ге стра не, пред ста вља иде о ло шку над град њу ко ја по др жа ва и оси гу ра ва про из вод не од но се у ба зи. У осно ви, она об у хва та прав но и др жав но уре ђе ње дру штва. Су пер струк ту ра се, та ко ђе, ме ња ла кроз исто рију а у ка пи та ли зму се кри ста ли зо ва ла у об ли ку ли бе рал не де мо кра ти је, чи ји је основ ни циљ очу ва ње пра ва сво ји не и у том по гле ду уво ди и низ огра ни че ња мо ћи др жа ве у одно су на по је дин ца. Кључ но је то да је Маркс сма трао да се ре во лу ци јом у сфе ри од но са про из вод ње ау то мат ски мо же промени ти и иде о ло шка су пер струк ту ра дру штва. 11 Gro es, S (2013) Ian McE wan: Con tem po rary Cri ti cal Per spec ti ves, Lon don: Blo om sbury Aca de mic, p. 1. 12 Marx, K. i En gels, F. (1979) Glav ni ra do vi Mar xa i En gel sa, Za greb: Stvarnost, str. 249-343. 94

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ Грам ши је ва кри ти ка Марк са от по чи ње пи та њем због че га се пр ва со ци ја ли стич ка ре во лу ци ја од и гра ла у Ру си ји ко ја је и да ље би ла до ми нант но фе у дал но дру штво, а не у напред ним ка пи та ли стич ким др жа ва ма. Од го вор ко ји он ну ди је сте да је при ви ле го ва ње ба зе у од но су на су пер струк ту ру не ди ја лек тич ки те о риј ски по тез и у том сми слу од сту па ње од основ ног ме то да марк си стич ке ми сли. 13 Ди ја лек ти ка нас учи да пој мо ви ко ји се на ла зе у ме ђу соб ној опо зи ци ји нису ло гич ки устро је ни и да из ме ђу њих не по сто ји ка у зална ве за. Су прот ста вље ни пој мо ви су исто вре ме но и узрок и по сле ди ца је дан дру гом. Ако го во ри мо о од но су из ме ђу ба зе и су пер струк ту ре, он да је вред но по ме ну ти Ве бе ро ву (We ber) те зу о про те стант ској ети ци као иде о ло шкој кул мина ци ји бур жо а ских иде ја ра ног ка пи та ли зма ко ја да ље предста вља и иде о ло шко оправ да ње за ка пи та ли стич ки си стем. Ка да се јед ном при хва ти Кал ви но во уче ње о пре де сти на цији, cветовни про спе ри тет у ви ду аку му ла ци је ма те ри јал них до ба ра се ин тер пре ти ра као сим бол или пред ска за ње о то ме да ће по је ди нац за вр ши ти у ра ју, а са дру ге стра не, си ро маштво и не у спех је су знак да је по је ди нац про клет и да ће за вр ши ти у па клу. 14 Грам ши је сма трао да ци вил но дру штво та ко ђе пред ста вља по ље кла сне бор бе. То тал на до ми на ци ја ка пи та ли стич ке либе рал не иде о ло ги је над ци вил ним дру штвом би ла је, пре ма Грам ши ју, кључ ни узрок не мо гућ но сти ма сов них рад ничких пар ти ја у тим зе мља ма да пре у зму власт и уки ну капи та ли стич ке про из вод не од но се. Циљ рад нич ке бор бе на За па ду, пре ма то ме, по ста је су прот ста вља ње ка ко еко номској до ми на ци ји та ко и кул тур ној хе ге мо ни ји. У тој бор би цен трал ну уло гу игра ју ин те лек ту ал ци рад нич ке кла се чи ји је за да так да иден ти фи ку ју, кри ти ку ју и, у крај њој ли ни ји, раз о ре иде о ло шке те ме ље бур жо а ске кул тур не хе ге мо ни је. 15 Ка да се го во ри о те ме љи ма бур жо а ске иде о ло ги је ко ји се мо ра ју ра зо ри ти у окви ру овог про јек та, си гур но је да њих ни је ла ко са си гур но шћу иден ти фи ко ва ти јер ду бо ко пе нетри ра ју у свест сва ког по је дин ца од га ја ног у ка пи та ли стичком дру штву. Још те жи је, ме ђу тим, за да так обо ри ти их јер се они ма ни фе сту ју као цен трал не кул тур не вред но сти којима по је дин ци при да ју нај ве ћи зна чај. 13 Gram ši, A. (1980) Fi lo zo fi ja isto ri je i po li ti ke, Be o grad: Slo vo ljub ve, str. 21. 14 We ber, M. (1958) The Pro te stant Et hic and the Spi rit of Ca pi ta lism, New York: Scrib ner. 15 Gram ši, A. nav. de lo, str. 23. 95

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ Зна чај по ро ди це у за пад ном дру штву Пре ма Ен гел су, у при ми тив ним дру штви ма не по сто ји по јам по ро ди це и при ви ле го ва ња вла сти те де це на уштрб оста ле де це у пле ме ну. 16 Ова кво ста ње је од го вор на оску ди цу мате ри јал них до ба ра и при мо ра ност чла но ва за јед ни це на сарад њу. Та ко ђе, с об зи ром на јед нак до при нос у про из водњи до ба ра и ре про дук ци ји дру штва, му шкар ци и же не су у по зи ци ја ма ре ла тив не јед на ко сти. Кад про из вод не сна ге пре ђу у аграр ну и сто чар ску при вре ду, му шкар ци ко ји су ра ни је би ли лов ци и ску пља чи по ста ју вла сни ци сред става про из вод ње. Та да по чи ње аку му ла ци ја бо гат ства и ра сте не јед на кост ко ја се пер пе ту и ра ства ра њем по ро ди це чи ја је гла ва му шка рац, а сте че но бо гат ство се очу ва ва та ко што (нај ста ри ји) син на сле ђу је оца. На крај њем ступ њу на ста је др жа ва као ме ха ни зам очу ва ња ових од но са кла сне и род не не јед на ко сти. Оно што про из и ла зи из ове ана ли зе је сте да је по ро ди ца запра во иде о ло шки стуб ка пи та ли стич ког дру штва. Ме ђу тим, она се у дру штву пред ста вља, на ро чи то у кру го ви ма де снице као вр хов на вред ност на рав но не слу чај но. Уто ли ко је и ре во лу ци о нар на бор ба оте жа на у раз ви је ним др жа ва ма где је по ро ди ца до сти гла нај ви ши ста ди јум оно што зо ве мо ну кле ар на по ро ди ца. У зе мља ма као што је би ла Ру си ја пре ре во лу ци је, на ро чи то на се лу, по сто јао је од ре ђе ни сте пен ко лек тив ног ду ха где по ро ди ца ни је игра ла то ли ко цен тралну уло гу. Том ло ги ком, хи по те за I уто пиј ског чи та ња Ма кјуа на по ку ша ће да де о мон стри ра де ле ги ти ми за ци ју по ро ди це као нор ма тив не основ не је ди ни це ли бе рал ног дру штва. Од нос ли бе ра ли зма и фа ши зма Дру ги стуб бур жо а ске иде о ло ги је ко ји је та ко ђе кљу чан пред ста вља иде ја о ин ди ви дуи као са мо стал ном аген ту ко ји је у пот пу но сти од го во ран за сво је по ступ ке. Дру гим ре чима, пре ма овој увре же ној прет по став ци прак тич но да не ма дру штве не од го вор но сти и со ци о е ко ном ски од но си не праве раз ли ку у мо гућ но сти ма из бо ра ин ди ви дуе. На рав но, јасно је да се ра ди о иде о ло шкој ла жи јер кла сне раз ли ке у бит ној ме ри од ре ђу ју не са мо мо гућ но сти из бо ра не го и стање све сти су бјек та ко ји из бо ре чи ни. На овом ме сту ко рисно је ви де ти ка ко пси хо а на ли за до пу ње на марк си стич ким ставови ма тре ти ра раз вој ин ди ви дуе. Фром пи ше: Као увјет не сме та ног раз во ја људ ског ор га ни зма слобо да је ви тал ни би о ло шки ин те рес чо вје ка, те ње но 16 Marx, K. i En gels, F. nav. de lo, str. 1314. 96

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ угрожавање иза зи ва де фан зив ну агре си ју, као и у слу ча ју угро жа ва ња дру гих ви тал них ин те ре са. Зар је та да за чуђу ју ће да се агре си ја и на си ље и да ље ра ђа ју у све ту у коме је ве ћи на ли ше на сло бо де, по себ но ме ђу љу ди ма у тзв. не раз ви је ним зе мља ма? 17 Ова Фро мо ва тврд ња кључ на је из аспек та ана ли зе агре си је јер је не тре ти ра као уро ђе ну ка рак те ри сти ку људ ске врсте ка ко то твр ди Хобс ни ти је ви ди као ин хе рент ну од ли ку одре ђе них по је ди на ца. Обе ове тврд ње су на не ки на чин те мељ За пад не ли бе рал не по ли тич ке фи ло зо фи је. Са јед не стране, тврд ња да су људ ска би ћа уро ђе но агре сив на оправ дава по сто ја ње ре пре сив ног апа ра та др жа ве ко ји ту агре си ју об у зда ва. 18 Са дру ге стра не, тврд ња да те жња ка агре си ји по сто ји са мо ме ђу од ре ђе ним по је дин ци ма или гру па ма може се чи ни ти мек шим ста вом пре ма људ ској вр сти, али се у сво јој по ли тич кој им пле мен та ци ји ова иде ја ма ни фе сто ва ла као нај на зад ни ји об лик раз ми шља ња и до ве ла до на стан ка фа ши зма и ра си зма. Мо же мо ов де на ве сти при мер на цизма ко ји је за сту пао из у зет но ро ман ти зо ва но ви ђе ње бе ле а по го то во гер ман ске ра се, до к је дру ге на ро де као што су Је вре ји сма трао ни жим ра са ма скло ним агре си ји, ле њо сти, кри ми на лу, итд. Иде ја да се скло ност ка агре си ји код од ређе них по је ди на ца мо же об ја сни ти ге нет ском пре ди спо зи цијом до жи ве ла је свој про цват са успо ном ге не ти ке и кул мини ра ла у еу ге нич ком по кре ту. Еу ге ни ка се, као по ли тич ки по крет, за сни ва ла на иде ји да је по треб но ели ми ни са ти из по пу ла ци је ге нет ски ма те ри јал ко ји до во ди до де ви јант ног по на ша ња. По што је по зна ва ње ге не ти ке у то вре ме још увек би ло не до вољ но раз ви је но иде ја је би ла да се сте ри лиза ци јом или чак уби ја њем ели ми ни шу по је дин ци за ко је се сма тра да но се не по жељ не ге не. Ве о ма је ва жно то да су се ови су штин ски фа ши стич ки по кре ти ја ви ли у нај ра зви је нијим ли бе рал ним зе мља ма, Бри та ни ји и САД. 19 Иа ко би се кла сич ни ли бе ра ли зам ус про ти вио иде о ло ги ји еу ге ни ке и фа ши стич ком то та ли та ри зму, 20. век је ого ли о вред но сне су до ве ли бе ра ла ко ји су, твр де ћи за се бе да су на след ни ци кла сич не ли бе рал не тра ди ци је, сма тра ли да је фа ши зам спас за ли бе рал но дру штво јер га шти ти од ко муни стич ке ре во лу ци је. Је дан од нај у ти цај ни јих ли бе рал них ми сли ла ца, Лу двиг фон Ми зес (Lud wig von Mi ses) на пи сао 17 From, E. (1980) Ana to mi ja ljud ske de struk tiv no sti, Za greb: Na pri jed, str. 24. 18 Hob bes, T. and Ga skin, J. (1998) Le vi at han, Ox ford: Ox ford UP. 19 Han sen, R. and King, D. (2001) Eu ge nic ide as, po li ti cal in te rests, and policy va ri an ce: im mi gra tion and ste ri li za tion po licy in Bri tain and the US, World Po li tics No. 53, New Jer sey: Prin ce ton In sti tu te for In ter na ti o nal and Re gi o nal Aff a irs, pp. 237-263. 97

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ је сле де ће: Не мо же се по ре ћи да је фа ши зам за јед но са слич ним по кре ти ма ко ји те же да ус по ста ве дик та ту ре пун нај бо љих на ме ра и њи хо ве ин тер вен ци је су, за са да, спа си ле европ ску ци ви ли за ци ју. За слу ге ко је је фа ши зам оси гу рао за се бе ће жи ве ти веч но у исто ри ји 20. Та ко ђе, тво рац фаши стич ке иде о ло ги је, Бе ни то Му со ли ни, сма трао је да вредно сти ли бе ра ли зма мо гу би ти са чу ва не је ди но у фа ши зму. Ви дев ши да је на сто ја ње за очу ва њем сло бод ног тр жи шта до ве ло до еко ном ског кра ха, Му со ли ни је сма трао да др жа ва мо ра ин тер ве ни са ти ка ко би са чу ва ла ка пи та ли стич ки поре дак. 21 Пре ма то ме, на исто риј ском те сту кра ха ли бе ралне еко но ми је, ли бе ра ли и фа ши сти су се сло жи ли око то га шта се сме жр тво ва ти а шта не у мо мен ту кри зе. Од го вор је био јед но гла сан мо же се жр тво ва ти и сло бод но тр жи ште и де мо кра ти ја и пра ва по је дин ца, све сем пра ва на при ват ну сво ји ну. 22 У том сми слу, хи по те за II уто пиј ског чи та ња Макју а но вог де ла осла ња ће се на до во ђе ње у ве зу ли бе ра ли зма и фа ши зма. Од но сно на при каз ли бе ра ли зма као иде о лошке ма ске фа ши стич ких тен ден ци ја као струк тур не од ли ке капи та ли зма. Од нос бур жо а ског су бјек та пре ма не раз ви је ним дру штви ма У за кључ ку овог те о риј ског де ла, вре ди ис та ћи још је дан би тан аспект кри тич ке ана ли зе ли бе ра ли зма ко ји ће би ти раз ра ђен кроз де ла Ија на Ма кју а на, а то је од нос За пад не сред ње кла се пре ма на род ни ма у та ко зва ним не раз ви јеним зе мља ма. Овај од нос је, са јед не стра не, го то во увек, про жет ра си змом би ло да је у пи та њу твр ди ра си зам ко ји под ра зу ме ва ин хе рент ну ин фе ри ор ност на ро да Тре ћег света на би о ло шком или кул тур ном пла ну или да ро ман ти зу је не раз ви је ни свет као сфе ру ау тен тич ног људ ског по сто ја ња ко ја се на ла зи у ста њу фик сне пре-мо дер но сти. 23 Са дру ге стра не, пак, ка ко то Фром вр ло убе дљи во ар ти ку ли ше, Запад на сред ња кла са осе ћа и сте пен за ви сти пре ма љу ди ма из Тре ћег све та ко ји не од у ста ју од сво је ан ти им пе ри ја лне бор бе ко ри сте ћи при том све рас по ло жи ве ме то де од ди плома ти је до те ро ри зма. 24 Пре ма Фро му, код бе ла ца из сред ње 20 Fon Mi ses, L. and Gre a ves, B. (2005) Li be ra lism the Clas si cal Tra di tion. In di a na po lis: Li berty Fund, p. 51. Pre vod sa en gle skog P. K. 21 Mus so li ni, B. and So a mes, J (1933) The Po li ti cal and So cial Doc tri ne of Fascism, Lon don: L. and Vir gi nia Wo olf at the Ho garth, p. 54. 22 Gu e rin, D. (1973) Fa scism and Big Bu si ness, New York: the An chor Fo un dation. 23 Said, E. W. (1979) Ori en ta lism, New York: Vin ta ge. 24 From, E. nav. de lo, str. 24. 98

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ а на ро чи то ни же сред ње кла се у За пад ним зе мља ма по стоји ду бо ко уко ре њен осе ћај фру стра ци је због мањ ка сло бо де ко ји ни су спрем ни да ар ти ку ли шу због ре ла тив не ма те ријал не удоб но сти. Из све га на ве де ног про из и ла зи и хи по те за III, пре ма ко јој ука зи ва ње на уко ре ње ни ра си зам у За пад ној кул ту ри ди рект но под ри ва иде о ло шку лаж ли бе ра ли зма. Раз от кри ва ње ла жи ли бе ра ли зма По ла зе ћи од ове три кључ не хи по те зе би ће по ну ђе на ана лиза три Ма кју а но ва ро ма на ко ја су на ро чи то ре пре зен та тивна (Бе тон ски врт, Цр ни Пси и Су бо та), прем да се чи ни да би се ана ли за мо гла ге не ра ли зо ва ти на ба рем још не ко ли ко рома на, ако не и на чи тав опус овог пи сца. Хи по те за I: По ро ди ца Већ је на го ве ште но да по ро ди ца пред ста вља је дан од главних сту бо ва одр жа ња ка пи та ли стич ких про из вод них од но са. Ин те гра ци ја марк си зма и пси хо а на ли зе учи нас да ну кле арна по ро ди ца ка кву има мо у ка пи та ли зму ни је ан тро по ло шка уни вер за ли ја. На про тив, она је про из вод иде о ло шке су перструк ту ре ка пи та ли зма и као та ква је дан од ње го вих основних сту бо ва. Кри ти ка па то ло ги је ко ја се ра ђа у по ро дич ним од но си ма је сте он да и кри ти ка са мог ка пи та ли зма. Упра во због то га, Де лез и Га та ри (De le u ze and Gu at ta ri) же сто ко кри ти ку ју фрој дов ски при ступ и за у зи ма ју сна жан став против ну кле ар не по ро ди це. Пре ма овим ау то ри ма сек су ал ност не ма сво је ко ре не у уну тар по ро дич ној ди на ми ци већ је она сву да око нас. Они пи шу: сек су ал ност је сву да: у на чи ну на ко ји би ро кра та ма зи сво је ре ги стре, су ди ја де ли прав ду, би зни смен ста вља но вац у цир ку ла ци ју; на чин на ко ји буржо а зи ја је бе про ле те ри јат; и та ко да ље... за ста ве, на ци је, вој ске бан ке до во де мно ге љу де до ек ста зе. 25 Да кле, сексу ал ни им пул си су ти ко ји пе не три ра ју не са мо иде о ло шку су пер струк ту ру већ и са му ба зу ка пи та ли стич ких про из водних од но са. На чин на ко ји се они ка на ли шу у ка пи та ли зму, ме ђу тим, крај ње је ре ак ци о на ран и опа сан. Бур жо а ска поро ди ца је упра во та ин сти ту ци ја ко ја уса ђу је на чин ка на лиса ња сек су ал не енер ги је ко ји од го ва ра до ми нант ним про извод ним од но си ма и обра сци ма ре пре си је. Глав ни ме ха ни зам за то је по ти ски ва ње сек су ал ног на го на код де це ко је вр ше са ми ро ди те љи. На тај на чин они ис по ља ва ју им пли цит ну агре си ју иза зва ну соп стве ним фру стра ци ја ма због по тла ченог по ло жа ја у ка пи та ли зму. 26 По ро дич ни од но си су са мим 25 De le u ze, G. and Gu at ta ri, F. (1983) An ti-oe di pus: Ca pi ta lism and Schi zophre nia, Min ne a po lis: U of Min ne so ta, pp. 322-323. Pre vod sa en gle skog P. K. 26 Исто, стр. 130. 99

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ тим ко рен фа ши стич ких тен ден ци ја ко је про жи ма ју не само на ше ми шље ње не го и на чин на ко ји за до во ља ва мо сво је фи зи о ло шке (сек су ал не) по тре бе. Та ко ђе, јед на од глав них те за ова два ау то ра је сте да је ши зо фре ни ја струк тур на психо ло шка ре ак ци ја сва ког ка пи та ли стич ког су бјек та су о че ног са овим ви дом ре пре си је. У Ма кју а но вом де лу Бе тон ски врт, из у зет но је упе ча тљива сце на ка да мај ка кри ти ку је Џе ка због ње го ве на ви ке да сва ко днев но ма стур би ра: сва ки пут... кад то на пра виш треба ли тра кр ви да се то на док на ди. 27 Ов де се не ра ди само о кри ти ци већ и о по ку ша ју ди рект ног за стра ши ва ња. У бу квал ном сми слу, мај ка же ли да на те ра Џе ка да се пла ши соп стве не сек су ал но сти. По ро ди ца, пре ма то ме, због сво је уну тра шње не по вре ди во сти сто ји на гра ни ци иде о ло шког и ре пре сив ног др жав ног апа ра та јер она учвр шчу је др жав ну иде о ло ги ју код по је дин ца, а де лу је и ре пре сив но кроз систе ме ка жња ва ња и за стра ши ва ња. 28 Ако су Де лез и Га та ри у пра ву, не би тре ба ло да нас за чу ди што де ца до жи вља ва ју смрт оца и мај ке као тре ну так ослобо ђе ња. Код Ма кју а на ово ви ди мо кроз Џе ко во раз ми шљање: ка да је мај ка умр ла, у ду би ни мо јих нај сна жни јих осјећа ња скри ва ла се же ља за пу сто ло ви ном ко ју сам се је два усу дио при зна ти са мом се би. 29 Сим бо лич ки, де ца од лу чу ју да за це мен ти ра ју леш мај ке у по дру му, са јед не стра не да би из бе гли да би ло ко са зна о мај чи ној смр ти а са дру ге стра не и да би се ја сно дис тан ци ра ли и осло бо ди ли ње ног при суства. Та ко ђе на сим бо ли чан и не све сан на чин, Џек ели мини ше опре сив ну фи гу ру оца из свог жи во та ка да се при се ћа шта је ура дио са оче вим оти ском у бе то ну на кон ње го вог па да услед ср ча ног уда ра: ни сам ни на што ми слио кад сам узео да ску, и па жљи во из гла дио ње гов оти сак у ме ка ном, свје жем бе то ну. 30 Ме ђу тим, ако нас Грам ши учи да на За па ду ни је мо гу ћа ре во лу ци ја чи стом ели ми на ци јом ка пи та ли стич ке др жа ве, он да нас и Де лез и Га та ри уче да про стом ели ми на ци јом фи гу ра оца и мај ке ни је мо гу ћа еман ци па ци ја од по ро дичне ре пре си је. По сле не ког вре ме на, за це мен ти ра ни ков чег мај ке по чи ње да пу ца и ње на фи гу ра се по но во по ја вљу је као зло слут ни сим бол не из бе жно сти по нов ног ус по ставља ња по ро дич не ре пре си је. Џек и Џу ли по ла ко за у зи ма ју 27 McE wan, I. (1984) Be ton ski vrt, Za greb: Zna nje, str. 34. 28 Alt hus ser, L. (1968) Le nin and phi lo sophy and ot her es says, New York: Monthly Re vi ew Press. 29 McE wan, I. (1984) Be ton ski vrt, Za greb: Zna nje, str. 81. 30 Исто, стр. 21. 100

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ упра жње на ме ста ро ди те ља док се нај мла ђи брат Том по сле крат ког пе ри о да из гу бље но сти у фор ми ра њу род ног иденти те та ре гре си јом због тра у ме вра ћа у ин фан тил но ста ње и по ста је њи хо ва бе ба. Џек та ко ђе по чи ње да из ра жа ва бројне симп то ме на го ми ла не фру стра ци је. На пр вом ме сту ту је фро мов ски на гон ка де струк ци ји ка да он без раз ло га по чи ње да лу па ста зу у дво ри шту. 31 По том се ја вља ју и симп то ми ши зо фре ни је у ви ду па ра но ич ног стра ха од смр ти ми слио сам да тру нем од не ка кве по ла га не бо ле сти. Гле дао сам се у зр ца лу и по ку ша вао у ску пље не ру ке ухва ти ти свој дах. 32 На кра ју, њи хов по ку шај бе га од по ро дич не ре пре си је завр ша ва се на кон што је ре ста у ри ра на по ро дич на струк ту ра чи ном ин це ста из ме ђу Џе ка и Џу ли, за шта са зна је и ре пресив ни др жав ни апа рат и све се за вр ша ва тра гич но Скупи ли смо се око кре ве та и Ју ли се са гне да [Тома] по љу би, Ево! ре че, Зар то ни је био ли је пи спа ва њац?. 33 Њи хов спавањац се за вр ша ва тра гич ним бу ђе њем ко је сиг на лизи ра да не по сто ји бег ка ко од ре пре сив ног ре жи ма па тријар хал не ка пи та ли стич ке по ро ди це та ко и од ре пре сив ног апа ра та ка пи та ли стич ке др жа ве. У ро ма ну Цр ни пси, та ко ђе се на раз не на чи не те ма ти зу је про бле ма ти ка по ро ди це. На са мом по чет ку, на ра тор на сто ји да за др жи на оку пу оно што је оста ло од ње го ве раз би је не по ро ди це исто вре ме но тра же ћи уте ху и за ме ну за ро ди тељске фи гу ре. Ме ђу тим, оно што је у кон тек сту кри ти ке ну клеар не по ро ди це нај ин те ре сант ни је је сте епи зо да у фран цуском ре сто ра ну ка да се на ра тор су сре ће са по ро ди цом у ко јој отац фи зич ки зло ста вља свог си на. Ма кју ан пи ше: По роди ца за у зи ма не по вре див, при ват ни про стор. Иза ви дљи вих, пој мов них зи до ва она ства ра соп стве на пра ви ла за сво је чла но ве. 34 Ов де се ја сно ра ди о иде о ло шком раз гра ни че њу из ме ђу при ват ног и јав ног ко је до ми ни ра ли бе рал ном по литич ком те о ри јом. Уну тар про ди це, де ца по ста ју од го вор ност (вла сни штво?!) ро ди те ља, и као што је по зна то упра во због нео д го вор но сти по је ди них ро ди те ља, а у не до стат ку дру гих фи гу ра ко је би по слу жи ле као узор и емо ци о нал на по др шка, мно га де ца стра да ју. Та ко по ста је ја сно ко ли ко је илу зор на иде ја о ин ди ви ду ал ној од го вор но сти сва ког по је дин ца у либе рал ном дру штву ка да су не ки већ од нај ра ни јег де тињ ства из ло же ни зло ста вља њу и тор ту ри. 31 Исто, стр. 47. 32 Исто, стр. 128. 33 Исто, стр. 162. 34 Ma kjuan, I. (1998) Cr ni psi, Be o grad: Fi lip Viš njić, str. 109. 101

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ Ка кве то по је дин це про из во де ова кве по ро ди це ја сно нам пре до ча ва лик Бак сте ра, сит ног кри ми нал ца и на сил ни ка са лон дон ских ули ца у ро ма ну Су бо та. Бак стер је од оца на сле дио са мо ма ли стан у пред гра ђу Лон до на и Хан тингто но ву бо лест. Што се мај ке ти че, су де ћи по ње го вом одго во ру на Пе ро у но во пи та ње да ли је жи ва, Што се ме не ти че није, 35 си гур но мо же мо прет по ста ви ти да ни је ни шта до бро. Ту ма чи ти Бак сте ров лик ван кон тек ста ове по ро дичне по за ди не зна чи упа сти у ли бе рал ну зам ку де мо ни за ци је сит них кри ми на ла ца и лон дон ске си ро ти ње. 36 На кра ју тре ба ис та ћи да се свим овим при ме ри ма по тврђу је хи по те за I ко ја у бур жо а ској по ро ди ци ло ци ра по четне узро ке ра зних дру штве них па то ло ги ја а мо дел по ро ди це у ли бе рал ном дру штву при ка зу је са мо као про ду же ну ру ку ре пре сив ног си сте ма ка пи та ли стич ке др жа ве. Хи по те за II: Ли бе ра ли зам и фа ши зам У окви ру по твр де хи по те зе II о им пли цит ној ве зи из ме ђу фа ши зма и ли бе ра ли зма, на пр вом ме сту, чи ни се зна чајним упо ре ди ти ста во ве и раз ми шља ња два Ма кју а но ва упеча тљи ва ли ка Хен ри ја Пе ро у на из Су бо те и Бер нар да из ро ма на Цр ни пси. Бер нард де мон стри ра сво ју крат ко ви дост, нар ци зам, ели ти зам и за сле пље ност ли бе рал ном иде о логи јом ко ја га је на кра ју одве ла да ле ко од ње го вих ин ицијал них ко му ни стич ких убе ђе ња. Вајс (Va is se) иден ти фи кује за чет ке нео кон зер ва ти ви зма ме ђу ан ти ста љи ни стич ком ин те ли ген ци јом 50-их и 60-их го ди на. 37 Ути цај ни бив ши троц ки сти осни ва ју ча со пис у ком по чи њу да кри ти ку ју тако зва ну welfa re sta te по ли ти ку упра во са по зи ци ја ми сли лаца као што је по ме ну ти Лу двиг фон Ми зес. Из овог по кре та из ра ста ју и ин те лек ту ал ци као што је по ме ну ти Кри сто фер Хи ченс, та ко ђе бив ши троц ки ста. Ов де ви ди мо ка ко бив ши ко му ни сти на За па ду због свог ели ти стич ког сред ње кла сног по ре кла све ви ше на ги њу ка ли бе ра ли зму ко ји да нас прера ста у крип то фа ши зам при кри вен иза ма ске де мо кра ти је, сло бод ног тр жи шта и слич них иде о ло ге ма ко је упра во слу же као оправ да ње за вој не агре си је. Ту се еви дент но ради о ре фор му ла ци ји вик то ри јан ске док три не о те ре ту бе лог чо ве ка (енг. Whi te man s bur den) од но сно нео п ход но сти насил ног ци ви ли зо ва ња не ци ви ли зо ва них на ро да. 35 Ma kjuan, I. (2006) Su bo ta, Be o grad: BIGZ, str. 90. 36 Jo nes, O. (2011) Chavs: The De mo ni za tion of the Wor king Class, Lon don: Ver so. 37 Va is se, J. (2010) Neo con ser va tism: The Bi o graphy of a Mo ve ment, Cambridge, Mass: Belk nap of Har vard UP, p. 50. 102

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ Исти на, у Ма кју а но вом ро ма ну, Бер нард оста је ба рем но минал но ле ви чар ко ји је пре мно го го ди на ис ту пио из Парти је, био је ла бу ри стич ки члан Пар ла мен та, са слу жбом у ра зним вла ди ним ко ми те ти ма за мас-ме ди је, око ли ну, порно гра фи ју. 38 Ов де се ви ди да је оно што је оста ло од но минал не За пад не ле ви це гур ну то у до мен кул тур не по ли ти ке и да ле ко из ван до ма ша ја еко но ми је где вла да нео кон зер ва тивни ре га ни зам-та че ри зам. Ова про ме на се код Бер нар да ви ди у мо мен ту са мо ре флек си је: ни ка да ни сам ни имао (осе ћај за обич но)... Ја сам се ба вио иде ја ма... Џун га је има ла... Она би мо гла да при ча са тим так си стом.... Она је у ствари би ла мно го бо љи ко му ни ста од ме не. 39 Дру гим ре чи ма, ње гов иде а ли зам ко ји је у ди рект ној су прот но сти са марк систич ким ма те ри ја ли змом про из и ла зи из ли бе рал ног на чи на ми шље ња и не у мит но га гу ра у по ли тич ку де сни цу. На кон Бер нар до ве ти ра де о свет ској ли бе рал ној уто пи ји ко ја ће завла да ти на кон па да ко му ни зма, так си ста му иро нич но са сипа у ли це но ве про бле ме ко ји ће на ста ти на кон ује ди ње ња Не мач ке: Где ти је ста бил ност? го во рио је во зач. Где ти је рав но те жа си ла? На ис точ ној стра ни имаш Ру си ју на низ брди ци и све ње не ма лец ке зе мље, Пољ ску и оста ле, ду бо ко у гов ни ма са ду го ви ма и оста лим. 40 Пот пу но за сле пљен својом иде о ло ги јом, Бер нард у крај ње под лом ли бе рал но-елити стич ком сти лу, без ика квог ар гу мен та, од го ва ра јед ностав но, не мо гу да под не сем да ме мал тре ти ра ју так си сти. 41 Упр кос ње го вом но ми нал ном ли бе ра ли зму и мар ги нал ном на сто ја њу да се очу ва ју од ре ђе не ли бе рал не вред но сти, инту и тив на Џун га сјај но ка рак те ри ше ка да ка же, ти не волиш рад ни ке! Ни ка да ни си раз го ва рао са њи ма. Не знаш ка кви су. Га диш их се. Са мо хо ћеш да бу ду по ре ђа ни у пристој не ре до ве, као што су тво ји про кле ти ин сек ти! 42 Овај опис Бер нар до ве су штин ске иде о ло ги је за пра во са вр ше но од го ва ра Му со ли ни је вом кон цеп ту фа ши зма. Ме ђу тим, Ма кју а нов на ра тор раз би ја сва ку илу зи ју не какве ли бе рал не уто пи је на кон па да ко му ни зма ко ју Бер нард оче ку је. Упр кос три јум фал ним об ја ва ма кра ја исто ри је након па да Бер лин ског зи да, 43 ко је Бер нар дов лик оте ло вљује, Ма кју ан нам у ро ма ну Цр ни пси при ре ђу је из у зетно 38 Ma kjuan, I. (1998) Cr ni psi, Be o grad: Fi lip Viš njić, str. 32. 39 Исто, стр. 63. 40 Исто, стр. 62-63. 41 Исто, стр. 63. 42 Исто, стр. 65. 43 Fu kuyam a, F. (1992) The End of Hi story and the Last Man, New York: Free Press. 103

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ симболичну сце ну при ли ком про сла ве па да Бер лин ског зи да ка да се из не на да по ја вљу је је дан Тур чин ко ји на руше ви на ма ма ше ко му ни стич ком за ста вом. На ра тор Џе ре ми ко мен та ри ше: Про тив ни ци мла ди ћа би ли су ра зно вр сни, а у пр вом тре нут ку ви део сам два чо ве ка у оде ли ма по пут би зни сме на или адво ка та од мах по ред ивич ња ка. Ка да је мла дић про шао је дан од њих га је до ка чио ис под бра де. 44 Би зни смен и адво кат, два сте ре о тип на сим бо ла за бур жо а ске ли бе ра ле, при бе га ва ју на си љу чи ме ру ше фа са ду соп стве не ли бе рал не, не на сил не иде о ло ги је. Ме ђу тим, Ма кју ан се не за у ста вља ов де не го до да је ка ко се иза адво ка та и би зни смена про би ја хор да на сил ни ка жељ них да ис ка ле бес на турском ко му ни сти. Џе ре ми за па жа: ви део сам да су дво ји ца но си ла сре бр не сва сти ке на ре ве ри ма. Је дан је имао сва стику ис те то ви ра ну на ру ци... адво кат ски ти по ви, за па ње ни ча ро ли јом до ко је је њи хо во на си ље до ве ло, по ву кли су се у го ми лу да гле да ју. 45 Ма кју ан нам де мон стри ра ка ко ће либе ра ли у мо мен ту кри зе да ти ин ци јал ну вар ни цу фа ши стима ко ји до ла зе иза њих да за вр ше по сао. Адво кат ски типо ви по тај но ли ку ју над ча ро ли јом ко ју су иза зва ли баш као што је Ми зес ли ко вао над по бе дом фа ши зма у Ита лији. У том сми слу, ову сце на је мо жда нај сна жни ја по твр да хипотезе II о до во ђе њу ли бе ра ли зма у ве зу са фа ши змом. У Бе тон ском вр ту, по што су глав ни ли ко ви де ца ко ја живе у пот пу ној изо ла ци ји од спољ ног све та, би ло би те шко за ми сли ти си ту а ци ју у ко јој би се не ка кве фа ши стич ке тенден ци је ис по љи ле. Ме ђу тим, оно што је за и ста за па њу јуће у све тлу ове ана ли зе је сте да у јед ној од све га не ко лико си ту а ци ја у ко ји ма ли ко ви из ро ма на има ју не ка кву интер ак ци ју са спољ ним све том на ла зи мо чист при мер оно га што Умер то Еко (Um ber to Eco) на зи ва Ур-фа ши змом: Урфаши зам оја ча ва и при до би ва по др шку ти ме што ис ко ришта ва и рас пи ру је при род ни страх од раз ли ке. Пр ви знак јед ног фа ши стич ког или пред фа ши стич ког по кре та упра во је страх од до шља ка. Ур-фа ши зам је та ко, по де фи ни ци ји, ра си стич ки. 46 Тај искон ски страх од раз ли ке ко ји пре ра ста у мр жњу ис по ља ва се код Џе ка ка да од ла зи у шко лу да се осве ти де ча ку ко ји је ту као ње го вог бра та То ма. Џек опа жа: То је био не ка кав жго љав кли нац, мо жда дви је го ди не стари ји од То ма, ри ђо кос с пје га вим ли цем. Нај гад ни ја вр ста, по ми слих. 47 На кон то га, Џек истин ски ужи ва док ту че овог 44 Ma kjuan, I., nav. de lo, str. 82. 45 Исто, стр. 83. 46 Eko, U. Vječ ni Fa ši zam, 20. feb. 2012., 21. feb. 2016., http://pe sca nik.ne t/ vjec ni-fa si zam/. 47 McE wan, I. (1984) Be ton ski vrt, Za greb: Zna nje, str. 52. 104

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ де ча ка и хи сте рич но се сме је. Ви ди мо да на го ми ла не фрустра ци је и фро мов ски на гон ка де струк ци ји чак и код де це из рад нич ке кла се до во де до про то-фа ши стич ких им пул са. У Су бо ти, ова про бле ма ти ка је до ста за мр ше ни ја. Пе ро ун ни је по ли ти чар као Бер нард, чак би се мо гло ре ћи да је аполи ти чан. Он сам твр ди да пре не го што му је ћер ка по че ла да ва ти до ма ће за дат ке из књи жев но сти прак тич но ни је про чи тао ни јед ну књи гу ван струч не ме ди цин ске ли те ра туре. Ипак, као Џун у ро ма ну Цр ни пси, Пе ро ун је вр ло ин тели ген тан и ин ту и ти ван чо век. Он се не во ди ап стракт ним иде о ло шким кон цеп ти ма већ до но си ин ту и тив не за кључ ке. У су сре ту са Бак сте ром он при ме ћу је ка ко Бак стер бо лује од не из ле чи ве на след не бо ле сти иза зва не не до стат ком у ње го вом ге нет ском ко ду. Ако смо твр ди ли да је став пре ма љу ди ма са ге нет ским де фек ти ма је дан од кључ них те сто ва ко ји иден ти фи ку ју про то-фа ши стич ке ста во ве, он да би смо од Пе ро у на, као ти пич ног при пад ни ка сред ње кла се, а по гото во узев ши у об зир да је Бак стер улич ни кри ми на лац очеки ва ли еу ге нич ко раз ми шља ње. Ово оче ки ва ње је по ја ча но фи зич ком тор ту ром ко ју Пе ро ун тр пи од стра не Бак сте ра. Ме ђу тим, Пе ро ун раз ми шља на сле де ћи на чин: чуд но, уза све ово на си ље, Бак стер му је био го то во сим па ти чан... Бакстер га је за ин три ги рао, Бак сте ро ва без на де жна си ту а ци ја, и ње го во од би ја ње да се пре да. И би ло је у ње му истин ске ин те ли ген ци је. 48 По ред Бак сте ро ве кри ми нал не по за ди не и ге нет ског де фек та, Пе ро ун у ње му на ла зи истин ске људ ске вред но сти. То је за си гур но на чин раз ми шља ња ко ји би зачу дио сва ког ти пич ног при пад ни ка лон дон ске ви ше сред ње кла се. Ме ђу тим, по ред свих по вр шин ских од ли ка при падни ка лон дон ске ви ше сред ње кла се, Пе ро ун то ни је он је од ра стао у рад нич ком на се љу, без оца, и мо жда су упра во ти фак то ри ути ца ли да ње гов на чин раз ми шља ња од сту пи од сте ре о ти па сред ње кла се. Нео че ки ва ност ова квог Пе ро уно вог ста ва је по ја ча на ње го вом од лу ком да од у ста не од поро дич не ве че ре ка ко би спа сао жи вот про вал ни ку ко ју му је исте те ве че ри из мал тре ти рао це лу по ро ди цу. Ње го ва же на, ко ја је има ла дру га чи је де тињ ство од ње га (кћер ка про славље ног бо га тог пе сни ка), из ра жа ва пот пу но не ра зу ме ва ње за ту од лу ку и сма тра да би она мо жда хте ла да се осве ти. На кра ју са мог ро ма на, Пе ро ун не ма ни ка кву ди ле му око оно га што је учи нио. На про тив, ње гов став још ви ше из не на ђу је чи та о ца, он, Хен ри Пе ро ун, по се ду је та ко мно го по сао, но вац, ста тус, дом, и из над све га по ро ди цу... а ни шта ни је дао Бак сте ру, ко ји има то ли ко ма ло то га што ни је уни ште но 48 Ma kjuan, I. (2006) Su bo ta, Be o grad: BIGZ, str. 105. 105

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ оним де фект ним ге ном, и ко ји ће уско ро има ти још ма ње. 49 Си гур но се не би мно го по гре ши ло ка да би се ре кло да се ов де ра ди о про то-ко му ни стич ком раз ми шља њу то ли ко стра ном за све љу де из ње го вог со ци о е ко ном ског ха би ту са. Хи по те за III: осе ћај мањ ка сло бо де бур жо а ског су бјек та И са ма реч ли бе ра ли зам по ти че од ла тин ске ре чи li ber tas ко ја зна чи сло бо да. Ме ђу тим, ни је ла ко да ти де фи ни ци ју сло бо де. Због то га се у са мом де фи ни са њу овог пој ма инхе рент но уно си по ли тич ка иде о ло ги ја. У ли бе ра ли зму се сло бо да де фи ни ше не га тив но као не по сто ја ње ди рект них ме ха ни за ма тла че ња и су зби ја ња ин ди ви у дал не ак тив но сти, же ља и на сто ја ња. Ова ква де фи ни ци ја пот пу но за не ма ру је мо гућ но сти ин ди рект ног де ло ва ња на су зби ја ње људ ских ак тив но сти кроз ма ни пу ла ци ју ми шље њем (иде о ло шке лажи) и то да су по је дин цу по треб ни од ре ђе ни еко ном ски и ин те лек ту ал ни ре сур си ка ко би фор ма лну сло бо ду остварио. Пре ма то ме, са ма те мељ на по став ка ли бе ра ли зма је неко хе рент на и ука зи ва ње на ту не ко хе рент ност је сте по твр ђива ње хи по те зе III о ла жи ли бе ра ли зма На овом ме сту тре ба ис та ћи да у де ли ма Ија на Ма кју а на наи ла зи мо на иде је ко је ди рект но до во де у пи та ње ли бе рал ну кон цеп ци ју сло бо де. У ужем сми слу, чи ни се да Ма кју а на, ко ји се углав ном ба ви ана ли зом За пад ног дру штва, му чи пита ње ка ко је мо гу ће да иа ко су бур жо а ски су бјек ти фор мално сло бод ни и има ју по треб не ре сур се да сво ју фор мал ну сло бо ду оства ре, они ипак осе ћа ју ма њак сло бо де у сво јим жи во ти ма. Уко ли ко смо сви за и ста сло бод ни, оче ки ва ли бисмо да не по сто ји то ли ки кон фор ми зам, ба рем не ме ђу средњом кла сом на За па ду јер раз ли чи ти по је дин ци има ју раз личи те кре а тив не спо соб но сти ко је би же ле ли да из ра зе, али њи хо ви из бо ри су си сте мат ски све де ни на вр ло огра ни чен ди ја па зон оп ци ја. Ту се на ла зи те мељ ни узрок осе ћа ја мањка сло бо де у сло бод ном све ту. Осе ћај мањ ка сло бо де мо же се ма ни фе сто ва ти и уо чи ти на раз ли чи те на чи не. У Бе тон ском вр ту, на при мер, отац поро ди це је мо жда и нај ек стрем ни ја илу стра ци ја овог ду бо ког ко лек тив ног осе ћа ња. Он не са мо да осе ти да ни је сло бо дан, не го он по чи ње да раз ви ја осе ћај стра ха од сло бо де па пола ко сво ју ку ћу пре тва ра у за твор ко ји га шти ти од спољног све та. Да кле, спољ ни свет се за пра во чи ни стра шни јим од за тво ра. Због то га он по ди же ви со ке бе тон ске бе де ме око дво ри шта а на кра ју бе то ни ра и са мо дво ри ште услед 49 Исто, стр. 215. 106

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ чега ку ћа по ста је пот пу но на лик за тво ру. Дру га чи ји, и свака ко здра ви ји екс трем, у овом по гле ду, на ла зи мо код Џун у Црним пси ма. У тре нут ку пот пу ног раз о ча ра ња у За падну кул ту ру и на чин жи во та, Џун од лу чу је да се не од рек не сво је искон ске же ље за сло бо дом и за то се се ли у уса мље ну ко ли бу у Фран цу ској где про жи вља ва свој жи вот да ле ко од око ва ма ло гра ђан ског ли це мер ја, Бер нар до вог по ли ти канства и свих ужа са ко ји по тре са ју Бри та ни ју. Кроз лик Хен ри ја Пе ро у на у Су бо ти, Ма кју ан те ма ти зу је овај про блем на дру га чи ји на чин. По што ни је екс трем као Џун и отац по ро ди це у Бе тон ском вр ту, Пе ро ун је у не ку ру ку са вр шен по ку сни ку нић за ми са о ни екс пе ри мент који те сти ра при су ство осе ћа ја ствар не сло бо де код бур жо аског су бјек та. Пе ро ун не са мо да има по треб не еко ном ске ре сур се да сво ју сло бо ду ре а ли зу је на на чин на ко ји то же ли не го је у из ве сном сми слу сво је по тен ци ја ле и оства рио. Он је из вр сни не у ро хи рург ко ји про на ла зи не ве ро ва тан осе ћај ужи ва ња у спа са ва њу људ ских жи во та. Ме ђу тим, чи та њем ро ма на схва та мо да он и да ље жу ди за не ка квом ап страктном сло бо дом. То ви ди мо из ње го вог ста ва пре ма си ну Теу ко ји је блуз му зи чар. Пе ро ун је фа сци ни ран сло бо дом ко ју ње гов син има да се кре а тив но из ра зи кроз сво ју му зи ку која је на би је на те жњом за сло бо дом и им про ви за ци јом. Он та ко ђе осе ћа по тре бу да се књи жев но обра зу је, а та по тре ба ни је са мо из раз ма ло гра ђан ске же ље за обра зо ва њем нити же ље да се удо во љи кћер ки ко ја је књи жев ни ца. Пе ро ун осе ћа хро нич ни про блем за кр жља ло сти свог ка па ци те та за раз у ме ва ње умет нич ког из ра за и ства ра ње умет но сти. Макју ан кроз Пе ро у на кре и ра ти пи чан при мер оно га што је Мар ку зе (Mar cu se) на звао јед но ди мен зи о нал ним чо ве ком. То је чо век ко ји је оства рен са мо у јед ној ди мен зи ји свог ум ног жи во та од но сно у упо тре би ин стру мен тал ног ра зу ма у свр хе са вла да ва ња про фе си о нал них иза зо ва али су ње го ве оста ле по тре бе пот пу но за не ма ре не. 50 Мар ку зе ука зу је на то да уко ли ко чо век же ли да у окви ру ка пи та ли стич ког друштва раз ви је сво је кре а тив не по тен ци ја ле, за то су му потреб ни ма те ри јал ни ре сур си ко ји се сти чу про фе си о нал ним на пре до ва њем и сти ца њем зна ња из на у ке или тех ни ке, што је Пе ро ун сва ка ко оства рио. Ме ђу тим, у са мом том про це су по је ди нац гу би сво ју дру гу, кре а тив ну, кри тич ку ди мен зију ко ја се сти че кроз раз ви ја ње кри тич ког ра зу ма од но сно утопиј ског ми шље ња. 50 Mar cu se, H. (2014) One-di men si o nal Man Stu di es in the Ide o logy of Advanced In du strial So ci ety, Bo ston, Mass: Be a con, str. XI 107

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ По ред све га овог, лик Хен ри ја Пе ро у на и оно што он по ка зује у овом Ма кју а но вом ми са о ном екс пе ри мен ту ите ка ко да је раз ло га за оп ти ми зам. Ако же ли мо да ску је мо нео ло ги зам из жар го на не у ро хи рур ги је, ре ћи ће мо да овакво дру штве но ста ње не мо же да из ве де ху ма нок то ми ју од но сно фи зич ку ели ми на ци ју де ла људ ског мо зга (или људ ске при ро де) који је од го во ран за кре а тив ност и уто пиј ско ми шље ње. Због то га, Хен ри Пе ро ун је крај ње кри ти чан пре ма са мом се би Слу ти да се по ла ко пре тва ра у ма гар ца, вољ ног, гро знича вог по тро ша ча но вин ских жва ка, ко мен та ра, спе ку ла ција и све ко ли ких мр ви ца ко је му вла сти ба ца ју са сто ла. Као по кор ни гра ђа нин по сма тра ка ко Ле ви ја тан ја ча док он сам га ми же тра же ћи за шти ту у ње го вој сен ци. 51 Ње го ва ху мани стич ка, кри тич ка спо соб ност, иа ко си сте мат ски су зби ја на од стра не дру штва у ком жи ви и да ље му да је ин ту и тив ни осе ћај да ни је сло бо дан, да је из ма ни пу ли сан и пре тво рен у ма гар ца ко јим упра вља Ле ви ја тан. Пе ро ун је то га све стан и ка да ре флек сив но гле да на са му струк ту ру сво је ку ће и поми шља: то ли ке пре пре ке, то ли ка ба нал на утвр ђе ња: чу вај се си ро ти ње, нар ко ма на, обич них га до ва. 52 Он ов де уви ђа опет са до зом иро ни је ка ко је ин тер на ли зо вао иде о ло шке ла жи и сам при стао да се ње го ва ку ћа пре тво ри у твр ђа ву ко ја га шти ти од обес пра вље них. Ту он се би по на вља доми нат ну иде о ло шку по ру ку ко ја бур жо а ске су бјек те примо ра ва да се пла ше свих оних при пад ни ка дру штва ко ји су запостављени, за не ма ре ни и ко ји ма је сло бо да ус кра ће на. Из овог ду бо ког осе ћа ја мањ ка сло бо де у Хен ри ју се ја вља жуд ња за ал тер на тив ним ви до ви ма жи во та и фа сци на ција љу ди ма ко ји се не по ко ра ва ју кон фор ми стич ким си ла ма уну тар до ми нант не иде о ло ги је. Тео је си гур но је дан при мер оног што фа сци ни ра Хен ри ја, али он је још ра ди кал ни ји у тој сво јој по тра зи за жи во том ван кон фор ми зма а та ра ди калност се очи ту је у ње го вој за и ни те ре со ва но сти за кри ми налну гру пу ко ја опе ри ше у пар ку ис пред ње го ве ку ће гру пу чи не два За пад но ин диј ца, и дво ји ца, по не кад и тро ји ца са Бли ског ис то ка ко ји би мо гли би ти Тур ци. 53 Он је фа сцини ран овом гру пом за то што она еви дент но жи ви од кр шења ле гал них и мо рал них нор ми ли бе рал ног дру штва али у исто вре ме и за то што је ет нич ки ег зо тич на и са чи ње на од љу ди са Бли ског ис то ка и са Ка ри ба. Пе ро ун ни је ти пи чан ма ло гра ђа нин ко га ће ова кве гру пе за стра ши ти и по бу ди ти у ње му ра си зам већ је до вољ но ин те ли ген тан или ин ту и тив но 51 Ma kjuan, I. (2006) Su bo ta, Be o grad: BIGZ, str. 167. 52 Исто, стр. 39. 53 Исто, стр. 135. 108

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ све стан да у њи хо вом на чи ну жи во та мо жда по сто ји тра чак оне сло бо де од кон фор ми те та ко ји ње га гу ши. У ци љу по тр вр ђи ва ња хи по те зе III та ко ђе би се мо гла ис таћи јед на вр ло бит на од ли ка ли бе рал ног дру штва а то је начин на ко ји се кла сни ан та го ни зми кон стант но про ду бљу ју кроз ли бе рал ну иде о ло ги ју. По зи ци о ни ра ње ли бе рал не елите и њој при па да ју ће кул ту ре и зна ња као вред ни је у од но су на об ли ке кул тур ног из ра жа ва ња рад нич ке кла се до во ди до ани мо зи те та пре ма елит ним об ли ци ма кул тур не про из водње у кру го ви ма рад нич ке кла се. У тој увре ди до сто јан ства рад нич ке кла се мо гу се про на ћи ко ре ни ан ти ин те лек ту а лизма, као и од бој но сти пре ма на у ци и на рав но по не кад отворе ној мр жњи пре ма ви со кој умет но сти. Мо же мо уо чи ти да Ма кју ан де мон стри ра део ове ло ги ке кроз Пе ро у но ва разми шља ња. У јед ном тре нут ку Пе ро ун про жи вља ва сле де ћу ди ле му: Упо тре био је или зло у по тре био свој ау то ри тет како би из бе гао јед ну кри зу да би га за тим вла сти ти по ступ ци од ве ли у дру гу, да ле ко го ру. 54 Упр кос Хи чен со вој тврд њи да га је на у ка осло бо ди ла, Хен ри схва та да га је ели ти стичка ком по нен та ње го вог зна ња са мо до ве ла у још ве ћу кри зу. По ни зи ти не ко га као што је Бак стер ре цепт је за не во љу. Чи та ва сце на му че ња Пе ро у но ве по ро ди це раз ре ша ва се када ње го ва кћер ка Деј зи Бак сте ру из ре ци ту је пе сму Ме тјуа Ар нол да пре тва ра ју ћи се да је у пи та њу ње на пе сма. Бакстер је оча ран и ду бо ко по го ђен овом пе смом, што га на крају омек ша ва и ста вља у по зи ци ју у ко јој га Тео и Хен ри са вла да ва ју. Им пли ка ци ја је та да рад нич ка кла са, иа ко осећа ин ту и тив ну од бој ност пре ма елит ној кул ту ри, и да ље ни је иму на на ње ну естет ску али и иде о ло шку сна гу. Елит на кул ту ра, да кле, оста је као ар се нал ко ји сто ји на рас пола га њу ели ти да се од бра ни од фи зич ког (мо жда чак и ре во лу ци онар ног) на ср та ја рад нич ке кла се на њен при ви ле го ван поло жај. Ов де се мо же иш чи та ти мо жда не та ко екс пли цит на по ру ка о по вре ди људ ског до сто јан ства као глав ном узро ку свет ског те ро ри зма, 55 ко ја про тив ре чи Хи чен со вом чи та њу Ма кју а на. Ова кво раз ми шља ње на па да бур жо а ску иде о логи ју на нај ду бљем ни воу и по зи ва на ра ди кал ну ре а на ли зу са ме иде је ли бе ра ли зма и кон се квен ци ко је она со бом но си у са вре ме ном све ту. 54 Исто, стр. 198. 55 Fa non, F. and Sar tre, J. (1965) The Wretched of the Earth, New York: Gro ve. 109

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ Не по пра вљи вост За пад не ци ви ли за ци је Пи са ти по е зи ју по сле Ау шви ца је вар вар ство, 56 на пи сао је Адор но (Аdorno). Би ло би по гре шно ин тер пре ти ра ти овај ци тат као да се од но си са мо на уско по ље по е зи је. Тре ба ло би по ме ну ту Адор но ву тврд њу ви де ти као ан ти у мет нич ки став из ра жен про тив јед не (За пад не) вр сте умет но сти. Бу дући да је сам Адор но на дру гим ме сти ма твр дио да је европска ба шти на ви со ке умет но сти је ди ни еман ци па тор ски импулс у За пад ној кул ту ри, док је по пу лар на кул ту ра у сво јој су шти ни де ка дент на, чи ни се да је овом тврд њом Адор но же лео да из ра зи по тре бу да се ста ви тач ка на кул тур ну продук ци ју За па да. 57 Дру гим ре чи ма, мо гло би се твр ди ти да је за овог ми сли о ца Ау швиц озна чио крај За пад не ци ви лиза ци је. Да кле, упр кос Хи чен со вој тврд њи, у Дру гом светском ра ту, на у ка као нај ви ша те ко ви на За пад не ци ви ли за ције за јед но са умет но шћу би ла је мо би ли са на да се чи та во чо ве чан ство по ве де у рат не ви ђе них про пор ци ја то тал ну ин дустри ју смр ти. Ово си гур но ни је да ле ко од ста ва ко ји је за у зео Грам ши и пре ра та, а то је да За пад на ци ви ли за ци ја по чи ва на не хума ним те ме љи ма ге но ци да и да је ду бо ко за тро ва на фа шистич ким вред но сти ма ко је сво је ко ре не има ју у бур жо а ском ли бе ра ли зму. Грам ши је спас ви део је ди но у на па ду на са ме те ме ље ци ви ли за ци је. Ов де би он да на ро чи то тре ба ло скрену ти па жњу на сим бол цр них па са. Цр не псе ко ји Џун за у век те ра ју у оса му, не тре ба ин тер пре ти ра ти са мо као зао став шти ну фа ши зма. Фи зич ки, цр ни пси у ру рал ној Францу ској је су оста ли на кон што су вој ни ци СС-а по бе гли пред на ле том са ве зни ка и они у не ку ру ку је су оте ло вља ва ли најпер верз ни је фа ши стич ке ме то де му че ња и те ро ра. Ме ђу тим, да су они би ли са мо за о став шти на по ра же ног фа ши зма, Џун не би до жи ве ла ту вр сту епи фа ни је. Они су, за пра во, сим бол фа ши стич ких тен ден ци ја ин хе рент них у За пад ној ци ви лиза ци ји. Због свих раз ло га ко ји су го ре ана ли зи ра ни, фа шизам пред ста вља те мељ ни кул тур ни обра зац ко ји усва ја мо док од ра ста мо. Уну тар тaкве ци ви ли за ци је не ма бе га од фаши зма. У Цр ним Пси ма чак и Бер нард до ла зи вр ло бли зу те спо зна је, до ду ше још као ве о ма млад: По го дио га је не дав но окон ча ни рат не као исто риј ска, ге о по ли тич ка чи ње ни ца, већ као мно штво... лич них ту га,... као спо ре чи ји ће одво је ни иден ти те ти оста ти не по знати, и чи ја це ло куп ност по ка зу је ви ше ту ге не го што би 56 Ador no, T. W. (1981) Prisms, Cam brid ge, Mass: MIT, str. 34. Pre vod P. K. 57 Исто, стр. 139. 110

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ ико мо гао ика да да раз у ме... ка кво до бро мо же до ћи из Евро пе по кри ве не овом пра ши ном, тим спо ра ма? 58 Ми сао ко ја ов де на крат ко за о ку пља Бер нар да у сво јој сушти ни је бли ска Адор но вој фор му ла ци ји. Ме та фо ра фа шистич ког зла и отро ва у ви ду спо ра ра су тих чи та вом Евро пом је си гу ран га рант да ни шта до бро не мо же из ра сти на тим осно ва ма. Ипак, ње го ва им пре си ја је и да ље ли бе рал на јер она на ла зи ко ре не зла у са мом ра ту. Бер нард не спо зна је чи ње ни цу да су те исте спо ре по сто ја ле и пре ра та. Би о ло ги ја нас учи да ни јед на спо ра не на ста је са ма од се бе. Сва ка спо ра је са мо за ме так но ве ге не ра ци је не че га што је прет ход но већ живе ло. Џун је ипак та ко ја на пра ви на чин раз у ме про блем црних па са. Она пи ше Џе ре ми ју: Зло о ко ме го во рим жи ви у сви ма на ма. Узме ма ха у поје дин цу, у лич ним жи во ти ма, уну тар по ро ди це, и управо де ца нај ви ше па те. И он да ка да су усло ви по вољ ни,... бук не зло ба про тив жи во та, и сви су из не на ђе ни ду би ном мр жње у се би. Он да по то не и че ка. 59 Ни по што ов де не тре ба упа сти у зам ку есен ци ја ли стич ке ин тер пре та ци је, од но сно иде је да је зло ин хе рент но људским би ћи ма per se. Зло је кон сти ту тив ни део на ше мо дер не ка пи та ли стич ко-фа ши стич ке ци ви ли за ци је. Ни је слу чај но што Џун ов де иден ти фи ку је по ро ди цу као кључ ни ра сад ник тог зла. Зло, баш као што Де лез и Га та ри твр де за по чи ње уну тар по ро ди це услед па то ло шке пси хо ди на ми ке тог окруже ња, ко је је и узрок и по сле ди ца ка пи та ли стич ког на чина про из вод ње. У мо мен ти ма кри зе, исто ри ја је по ка за ла, су прот но Марк со вим уве ре њи ма, За пад на дру штва се хвата ју сва сти ке а не ср па и че ки ћа јер не зна ју и не мо гу бо ље. По ро ди ца им је веч на тра у ма и нео п ход но уто чи ште. Тамница ко ју не из мер но во ле. У Бе тон ском вр ту, ова те ма се об ра ђу је кроз са му ло ка цију у ко јој се рад ња од ви ја. На и ме, рад ња ро ма на се од вија у по ро дич ној ку ћи ко ја је пот пу но оро ну ла и као та ква и са ма сим бо ли зу је ци ви ли за ци ју у про це су дез ин те гра ције. Ме ђу тим, још је ин ди ка тив ни ја око ли на у ко јој се ку ћа на ла зи. Ра ди се о пот пу но раз ру ше ном рад нич ком на се љу ко је је из гу би ло функ ци ју услед де ин ду стри ја ли за ци је. На са мом по чет ку ере де ин ду стри ја ли за ци је под Мар га рет Тачер Бри тан ци ма је обе ћа на но ва зе мља, рај сло бод ног тр жишта, где ће се ста ри ин ду стриј ски по сло ви за ме ни ти но вим 58 Ma kjuan, I. (1998) Cr ni psi, Be o grad: Fi lip Viš njić, str. 138-139. 59 Исто, стр. 144-145. 111

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ услужним де лат но сти ма. На рав но, ова нео ли бе рал на уто пија се рас пр ши ла го то во од мах на кон што су јој по ста вље ни те ме љи. На кра ју, Су бо та, као ро ман чи ја се рад ња од ви ја на по чет ку 21. ве ка, као да до во ди ову те ма ти ку до са мог кра ја. Ро ман Су бо та, от по чи ње ци та том Со ла Бе ло уа: Шта зна чи би ти чо век... у дру штву ко је ни је за јед ни ца и фућ ка му се за по је дин ца...и ко је тро ши ми ли јар де за бор бу про тив спо ља шњег не при ја те ља али му на па мет не па да да пла ти за ред код ку ће. 60 Ов де на и ла зи мо на пе си ми стич ну оце ну о пот пу ној де ка ден ци ји За пад ног дру штва као функци о нал не це ли не. Ме ђу тим, и ова те за би се мо гла сма трати на ква ли те тан ли те рар ни на чин из ра же ном ли бе рал ном ре зиг на ци јом. Тек ин ту и тив ни Хен ри чи та о цу пре до ча ва праву сли ку: Про сто ри је на кр ца не бе сми сле ним ста ру ди ја ма, ор ма ни и кар то те ке ко је се ни ко не усу ђу је да отво ри. Пре по топска опре ма у ли ме ним сан ду ци ма, пре те шка, пре ви ше тајан стве на да би се из ба ци ла на ђу бри ште. Бо ле сне згра де, пре ду го у упо тре би, за ко је је је ди ни лек ру ше ње. Гра до ви и др жа ве ко ји се ви ше не да ју по пра ви ти. Чи тав свет ли чи на Те о ву со бу. 61 Тек ов де Хен ри до ла зи до ду бо ког уве ре ња да се За падна ци ви ли за ци ја не да по пра ви ти. За њу је је ди ни лек рушење. За кљу чак Овај рад је имао за циљ да кроз број не при ме ре из три Макју а но ва ро ма на ар гу мен ту је те зу да се Ма кју а нов опус може чи та ти из ан ти-ли бе рал не, уто пиј ске пер спек ти ве. Иденти фи ко ван Ма кју а нов опис по ро ди це ко ја чи ни јед ну од основ них вред но сти За пад ног дру штва као дру штве не инсти ту ци је у окви ру ко је се ства ра ју ко ре ни свих об ли ка пато ло шког по на ша ња ко је се ма ни фе сту је у ка сни јем жи во ту по је дин ца. По ро ди ца се мо же нај бо ље раз у ме ти као про дуже на ру ка др жав ног иде о ло шког и ре пре сив ног апа ра та јер уса ђу је до ми нант ну иде о ло ги ју у по је дин ца, про из во ди интер на ли за ци ју ре пре си је. Дру го, по ка зу је се ка ко ли бе рал ни на чин ми шље ња не у мит но ре зул ти ра у ели ти зму и ка ко у мо мен ту кри зе ли бе ра ли зам од ба цу је све сво је иде о ло ге ме (де мо кра ти ју, не на си ље, људ ска пра ва, итд.) за др жав ши једи но не по вре ди вост при ват не сво ји не као кључ ну вред ност. 60 Ma kjuan, I. (2006) Su bo ta, Be o grad: BIGZ, str. 7. 61 Исто, стр. 147. 112

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ На кра ју, та ко ђе се раз ра ђу је про бле ма ти ка ге не зе на си ља као симп то ма по вре де људ ског до сто јан ства кроз струк турне нео п ход но сти по тла чи ва ња ра зних гру па у ли бе рал ном ка пи та ли зму. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ador no, T. W. (1981) Prisms, Cam brid ge, Mass: MIT. Alt hus ser, L. (1968) Le nin and phi lo sophy and ot her es says, New York: Monthly Re vi ew Press. Au stin, J. L. (1979) Phi lo sop hi cal pa pers, Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Bart hes, R. (2001) The de ath of the aut hor, Con tri bu ti ons in Phi losophy No. 83, West port, Conn: Gre en wo od Press. De le u ze, G. and Gu at ta ri, F. (1983) An ti-oe di pus: Ca pi ta lism and Schi zop hre nia, Min ne a po lis: U of Min ne so ta. Ea gle ton, T. (2011) Why Marx was right, New Ha ven: Yale Uni ver sity Press. Eko, U. Vječ ni Fa ši zam, 20. feb. 2012., 21. feb. 2016., http://pe scanik.ne t/vjec ni-fa si zam/. Fa non, F. and Sar tre, J. (1965) The Wretched of the Earth, New York: Gro ve. Fon Mi ses, L. and Gre a ves, B. (2005) Li be ra lism the Clas si cal Tra dition, In di a na po lis: Li berty Fund. From, E. (1980) Ana to mi ja ljud ske de struk tiv no sti, Za greb: Na pri jed. Fu kuyam a, F. (1992) The End of Hi story and the Last Man, New York: Free Press. Gram ši, A. (1980) Fi lo zo fi ja isto ri je i po li ti ke, Be o grad: Slo vo ljub ve. Gro es, S. (2013) Ian McE wan: Con tem po rary Cri ti cal Per spec ti ves, Lon don: Blo om sbury Aca de mic. Gu e rin, D. (1973) Fa scism and Big Bu si ness, New York: the An chor Fo un da tion. Han sen, R. and King, D. (2001) Eu ge nic ide as, po li ti cal in te rests, and po licy va ri an ce: im mi gra tion and ste ri li za tion po licy in Bri tain and the US, World Po li tics No. 53, New Jer sey: Prin ce ton In sti tu te for In ter nati o nal and Re gi o nal Aff a irs. Hitchens, C. Ci vi li za tion and Its Mal con tents, april 2005., 31. march 2016., http://www.the a tlan tic.com /ma ga zi ne/ar chi ve/2005/04/ci vi li zation-an d-it s-mal con tents/303841/ Hob bes, T. and Ga skin, J. (1998) Le vi at han, Ox ford: Ox ford UP. Jo nes, O. (2011) Chavs: The De mo ni za tion of the Wor king Class, London: Ver so. 113

ПРЕДРАГ КОВАЧЕВИЋ Lukács, G. (1962) The hi sto ri cal no vel, Lon don: Mer lin Press. Ma kjuan, I. (1998) Cr ni psi, Be o grad: Fi lip Viš njić. Ma kjuan, I. (2006) Su bo ta, Be o grad: BIGZ. Man hajm, K. (1978) Ide o lo gi ja i uto pi ja, Be o grad: No lit. Mar cu se, H. (2014) One-di men si o nal Man Stu di es in the Ide o logy of Advan ced In du strial So ci ety, Bo ston, Mass: Be a con. Marx, K. i En gels, F. (1979) Glav ni ra do vi Mar xa i En gel sa, Za greb: Stvar nost. McE wan, I. (1984) Be ton ski vrt, Za greb: Zna nje. Mus so li ni, B. and So a mes, J. (1933) The Po li ti cal and So cial Doc tri ne of Fa scism, Lon don: L. and Vir gi nia Wo olf at the Ho garth. Rorty, R. (1989) Con tin gency, irony, and so li da rity, New York: Cambrid ge Uni ver sity Press. Said, E. W. (1979) Ori en ta lism, New York: Vin ta ge. Va is se, J. (2010) Neo con ser va tism: The Bi o graphy of a Mo ve ment, Cam brid ge, Mass: Belk nap of Har vard UP. We ber, M. (1958) The Pro te stant Et hic and the Spi rit of Ca pi ta lism, New York: Scrib ner. Wil de, O. (2007) The Col lec ted Works of Oscar Wil de, Hert for dshi re: Wor dsworth Edi ti ons Predrag Kovačević University in Novi Sad, Faculty of Philosophy Department of English Language and Literature, Novi Sad THE LIES OF LIBERALISM IN IAN MCEWAN S NOVELS Abstract The paper locates moments of exposure of ideological lies of liberalism on a corpus of three novels by Ian McEwan (Cement Garden, Black Dogs and Saturday). In spite of Ian McEwan s reputation as a liberal intellectual, the paper demonstrates that the novels which are often read as homage to liberalism can in fact be interpreted as a critique of liberalism. In McEwan s novels one can find moments of fierce critique of the nuclear family as the ideological bedrock of liberalism. Moreover, the novels also establish close links between liberalism and fascism and point to the existence of what Eco called ur-fascism in Western Civilization. Also, the paper sheds some light on the paradoxical feeling of a chronic lack of freedom in liberal societies and ends by giving examples of McEwan s pessimistic attitude towards the future of the liberal society or the modern Western civilization encumbered by the historical baggage of fascism as well as the structural inability to overcome it within the bounds of liberal ideology. Кеy words: Ian McEwan, lie, ideology, liberalism, fascism 114

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ University of Novi Sad, Faculty of Philosophy Department of English Studies, Novi Sad DOI 10.5937/kultura1650115K UDK 821.111.09-31 Винтерсон Џ. originalan naučni rad WHAT APPEARS IS NOT WHAT IS: JEANETTE WINTERSON S ART & LIES AND THE PASSION Abstract: It would be no mistake to state that among the commonest routes contemporary literature in English takes is one of asserting history s and reality s fictionality and dissolving the boundary between real and imaginary. The route is certainly common enough in the work of the controversial British author Jeanette Winterson, whose prose is a never-ending interplay between fact and fiction, reality and fantasy. Winterson s critically neglected Art & Lies (1995) epitomises the disintegration of clear-cut lines between (auto)biography, history and fiction through a set of binaries like art/life, art/lie, or fact/fiction, transforming our ideas of truth and lie. Similar concerns inform The Passion (1987), which is more universally praised. The parallels between the two works suggest a continuum in Winterson s literary explorations of the nature of truth and reality, the status of fiction and historical record, and the usefulness of binaries and labels. This paper aims at exploring how these polyphonic prose pieces rebel against single points of view, redefine the notions of history as fact and storytelling as fabrication, and exhibit a preference for the truth of the imagination and unofcial perspectives. Key words: Art & Lies, fiction, history, Jeanette Winterson, The Passion. For decades now, literature has been indulging in an assault on the dividing line of fiction and non-fiction 1, resulting in a host of non-fiction novels or faction narratives, autobiographical fiction and fictional autobiographies, as well as other hybrid texts combining fictional and non-fictional resources. This tendency 1 Cobley, P. (2001) Narrative, London and New York: Routledge, p. 182. 115

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ goes hand in hand with the decline of grand narratives as selfperpetuating phenomena advertising their own truths, partly prompted by an increased interest in identity politics. 2 Although Jeanette Winterson does not wish to be aligned with any particular political agenda, her writing is imbued with open critique of metanarratives from a variety of standpoints, of which the feminist and the lesbian are by far the most frequently discussed. The stridence of her criticism justifies the wide-spread view that Jeanette Winterson is arguably one of the most provocative British authors today, well-known for her metanarrative, selfreflexive texts that deconstruct the divisions between fact and fiction, reality and fantasy, and masculinity and femininity, and rewrite intertextual references from the Bible to fairy tales. 3 This is especially true of her writing since The Passion (1987), a work which marks a shift toward a much more openly fantastic and lyrical kind of fiction. 4 Both The Passion, an imaginative dance between history and storytelling, and Art & Lies (1995), a fragmented, scattered treatise on art, history, fiction and lies, to name but a handful of themes, move in this direction. The one critically praised, the other unjustly discredited, they freely combine fiction and non-fiction to undermine the metanarratives of history, science, religion, progress and patriarchy, sometimes making it impossible to distinguish between fact and fabrication, truth and lie. Despite the richness of Winterson s oeuvre only hinted at in the above quote, her career serves as testimony to the sometimes taxing cultural trend towards treating writers as celebrities. 5 Like Martin Amis s The Information (1995), her prose work Art & Lies suffers the fate of books by authors involved in media scandals, and is disregarded by critics primarily for reasons outside literature, but also for its seemingly pretentious and arty 6 nature. Art & Lies is a complex and sombre piece, introduced by an excerpt on the nature of art from the Oxford lectures on poetry by A. C. Bradley. A work of art is not intended to be a part or a copy of the real world. It is an independent, complete and autonomous world in itself which passes its own laws. Entrance is granted only to those who abide by these laws, leaving behind the beliefs and conditions of the other 2 Ibid., pp. 183-189. 3 Makinen, M. (2005) The Novels of Jeanette Winterson, Basingstoke: Palgrave Macmillan, p. 3. 4 Onega, S. (2006) Jeanette Winterson, Manchester: Manchester University Press, p. 54. 5 Andermahr, S. (2009) Jeanette Winterson, Basingstoke: Palgrave Macmillan, p. 40. 6 Onega, S. op. cit., p. 131. 116

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ world of reality. Winterson s narratives at the intersection of modern, postmodern, feminist and lesbian writing, yet eluding each and one of these labels, favouring aesthetics over politics, historiographic metafiction over history, fantasy over realism, write their own rules and expose truths inherent to them. Art & Lies is part of this Blakean effort to disintegrate the world we live in and create new ones, connected to the reality of our desires 7 and organised around the principle [w]hat appears is not what is. 8 As Handel, the single male narrator in Art & Lies, discloses early on, [i]t could be that this record set before you now is a fiction. 9 The record is offered up as a truth in itself I try to tell the truth, 10 says Handel which is why it only could pose as fiction. Such statements reveal Handel s attempt to be a contribution to the subversion typically found in Winterson s work, of the liberal humanist grand narratives of Knowledge, Truth, Meaning and History. 11 To question them, Art & Lies, Winterson s most difficult, hermetic and inaccessible work, employs fantasy as a social imaginary that does not offer a singular metadiscourse and as a powerful critique of contemporary desensitization and alienation. 12 The fact that it is also one of her most poetic works adds to this critique by fighting desensitisation with an abundance of poetic images, as well as words and phrases whose sound contributes to the meaning. The note bells the beauty of the stretching train that pulls the light in a long gold thread. It catches in the wheels, it flashes on the doors, that open and close, that open and close, in commuter rhythm. 13 We shall see that such sentences speak of a style which creates a strong bond between body and word, emphasising the body of the word [ ] through repetition of sounds and an elaborate incorporation of rhythm. 14 The heightened lyricism of Art & Lies represents a verbal counterpart of the composition which inspired the structure of this virtually plotless piece of fiction, Richard Strauss s Der Rosenkavalier, and its poetic flavour is 7 Burns, C. L. (1996) Fantastic Language: Jeanette Winterson s Recovery of the Postmodern Word, Contemporary Literature Vol. 37, No. 2, Madison: University of Wisconsin Press, p. 302. 8 Winterson, J. (1995) Art & Lies, London: Vintage, p. 52. 9 Ibid., p. 30. 10 Ibid., p. 32. 11 Andermahr, S. op. cit., p. 19. 12 Burns, C. L. op. cit., pp. 286, 292. 13 Winterson, op. cit., p. 3. 14 Burns, C. L. op. cit., p. 280. 117

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ only part of the reason why this work is denied the status of a novel. Namely, Winterson avoids using the term to refer to her works, preferring fiction, as she believes the novel belongs to nineteenth-century realism. In that sense, the novel is now dead and replaced by works so diverse in form and content that they lose a common character. 15 Hence, this highly intertextual and self-referential work is defined by its subtitle as A Piece for Three Voices and a Bawd, with alternating and overlapping voices of characters who represent transpersonal minds switching from first-person narration to third and back. Art & Lies therefore partakes in questioning the status of fiction, or more specifically, of the novel as form and genre, through the now familiar, yet original, slipping across the border between literature and (auto)biography. Handel is and is not the famous composer, Picasso is and is not the artistic genius, and Sappho is and is not the legendary poet, which effectively erases the difference between recollection and invention, 16 with the many transformations of gender, voice and identity complicating the matter. Winterson s treatment of history as a fiction illustrates her lack of belief in the truth of history 17 and prompts her to rewrite it through fictional symbols of arts music, painting, and literature modelled on historical figures. Literature is no stranger to rearranging and remoulding facts, public or personal, and in an interview for The Guardian, Winterson comments on the need to sacrifice a fair bit of fact if you can tell a good story, 18 which equally applies to historical and autobiographical facts. Like the rest of her fiction, Art & Lies is certainly but unmeasurably seasoned with numerous details from Winterson s life, from her sexual orientation to her interest in the life stories of books. However, the endeavour to retrace them is rendered futile as [o]nly a fool tries to reconstruct a bunch of grapes from a bottle of wine, 19 and no chapters relate this better than those of Sappho, whose relationships were reconstructed from her verse. The kaleidoscopic change of Handel s, Picasso s and Sappho s narratives creates an intricate web of fiction, reality, art, lie and truth, mutually entangled beyond recognition. Fiction is declared not the truth of the reader s reality but the truth of 15 Bilger, A. (1999) Jeanette Winterson, The Art of Fiction No. 150, The Paris Review, http://www.theparisreview.org/interviews/1188/the-art-of-fictionno-150-jeanette-winterson 16 Onega, S. op. cit., p. 139. 17 Childs, P. (2005) Contemporary Novelists: British Fiction since 1970, Basingstoke: Palgrave Macmillan, p. 264. 18 Brooks, L. (2 September, 2000) Power Surge, The Guardian, http://www. theguardian.com/books/2000/sep/02/fiction.jeanettewinterson 19 Winterson, J. op. cit., p. 56. 118

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ the newly born fictional world, and its siren s call is the author/ narrators luring us to trust this truth. I m telling you stories. Trust me. from The Passion is the reverberating mantra of Winterson s entire opus. The first to take you around the shifting sands of fact and fiction in non-linear, fragmentary, repetitive and even sometimes contradictory 20 narration is Handel, former priest and surgeon specialising in breast cancer. He describes himself as doctor, Catholic, admirer of women, lover of music, virgin, thinker, fool, 21 deeply contemplative, strict, yet highly sensitive. His asceticism verges on masochism: I prefer to be slightly cold, slightly hungry, to spend less on myself than I could, [...] to hold my desires just out of reach of appetite, to keep myself honed and sharp. 22 It might or might not be related to his being a castrato with a restrained libido not a eunuch, as reviews and criticism assert all too often easily coerced into the operation by a much older Cardinal, his one-time mentor and lover. Having as a child experienced what he even now does not understand as molestation and mutilation, then having thrown away his one chance of love, Handel approaches the crude, violent and unhappy world around him with brittle and sophisticated irony, aimed particularly at human nature and progress. As such, he is a perfect vehicle for Winterson s exposure of the grand narratives of religion and science, dependent on human perception and subjectivity, and reliant on the metanarrative of progression, as purveyors of lies. 23 Another exposer of lies the society spins about itself is Picasso, a woman painter in a world which holds the opinion that a woman who paints is like a man who cries Both do it badly. 24 She is born of an act of rape and grows up in a closed-minded patriarchal home presided by an arrogant and egocentric father. It is a home which admits of no other roles for women, or men, but the traditional ones, and knows no alternative paths in life. This is why in a house with two staircases, the private and the public, only Picasso sees the private one, expectedly her own. She is a difficult child because she refuses to choose the easy public route and is now way out past good behaviour and common sense to fit in. 25 In the eyes of her family, she would 20 Onega, S. op. cit., p. 134. 21 Winterson, J. op. cit., p. 26. 22 Ibid., p. 7. 23 Ginette Carpenter qtd. in Andermahr, S. op. cit., p. 91; Cobley, P. op. cit., p. 187. 24 Winterson, J. op. cit., p. 38. 25 Ibid., pp. 41, 43. 119

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ be acceptable only if she conformed to the authorised images of women since the patriarchal system her family represents allows for no women who paint, wear their hair short or nourish lesbian sentiments. Despite the society s disparaging attitude to her, she becomes an artist little interested in notions of fine art or popular art, second-rate art or decorative art. There was just art and not-art. 26 Paintings, which she sees as extraordinary events [...] not objects fixed by time, save her from the genteel sadism of her parents home where women s voices cannot be heard. 27 Picasso s stepmother utters few sentences of her own and merely parrots those of her husband: She lives in Paradise, said Sir Jack, whenever he thought of his daughter. You live in Paradise, said her mother. 28 Society s denial of facts, as well as women s voices, and its fictionalisation of reality is exemplified by Picasso s family. The truth of her abuse by her half-brother lies buried under sentimental stories the family tells during holidays, so instead of sexual abuse, the stepmother, for instance, remembers her children sleeping in the same bed like puppies, and wonders why Picasso never visits her brother. Lies are comforting, so long as they can be believed, and the entire family is involved in a conspiracy to lie, using the past like a set of rooms to be washed and decorated according to the latest fashion. 29 The narrative of the third main protagonist, Sappho, provides an example of just such washing and decoration at the hands of history. Her chapters paint a portrait of her as a woman whose mythical persona has eclipsed the real woman. From the opening paragraphs she goes straight for the heart of the matter by telling the reader about the gap between Sappho as the archetype of sexuality history narrates a proliferation of strikingly bizarre and contradictory legends but very few facts about her life and Sappho as the neglected poet, pointing to the falsity of the views on herself and her work passed on as historically accurate and truthful. 30 I am a sexualist. [...] Say my name and you say sex. [...] What have you done with my poems? [...] It isn t surprising that so many of you have chosen to read between the lines when the lines themselves have become more mutilated than a Saturday night whore. 31 26 Ibid., p. 38. 27 Ibid., pp. 39, 41. 28 Ibid., p. 40. 29 Ibid., p. 43. 30 Onega, S. op. cit., p. 140. 31 Winterson, J. op. cit., p. 51. 120

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ The style of her sections is an act of reclaiming poetry and uniting Sappho the archetype and Sappho the poet. For this reason, when she speaks to us the word and sex are one [ ] Language and sex are brought together through an eroticization of speaking [ ] and playing on the sensate properties of language the rhythm, sound, and effect of mouthing such words linked together by overlapping consonants. 32 The content of her story builds upon Picasso s life in exemplifying yet again the uneasy destiny of the female artist. Addressing the claim of Dr Johnson, a lexicographer, that a woman cannot be a poet, Sappho poses a crucial question: What then shall I give up? My poetry or my womanhood? [...] In the end the choice has not been mine to make. Others have made it for me. 33 From her difficult position, Sappho invokes the imaginary as a truth, 34 revealing to us that facts and givens of the real world do not hold the truth if marriage is a piece of paper, church approval, or the facts of a roof or bed, then she is not married 35 and her very life serves to prove it. Her body is an apocrypha. She has become a book of tall stories, none of them written by herself. Her name has passed into history. Her work has not. Her island is known to millions now, her work is not. 36 This is precisely why her voice is the most persuasive in exposing the objective as relative and history as at best partial. 37 The subplot contained in the eighteenth-century manuscript entitled The Entire and Honest Recollections of a Bawd, part memoir, part erotic fiction which parades itself as autobiography, highlights the notion of the objective as relative and confirms Sappho s often quoted view that [t]here s no such thing as autobiography, there s only art and lies. 38 The subplot, which compares to the main plot like opera buffa to opera seria, 39 complements the theme of art s sublimeness and timelessness by focusing on a low character, a bawd, Doll Sneerpiece, who is nevertheless an artist in her own right. Doll s art is sexuality and her muse the young, uninterested Ruggiero, a character much like Handle, chaste, bookish, noble and scholarly. The 32 Burns, C. L. op. cit., pp. 293-294. 33 Winterson, J. op. cit., p. 52. 34 Burns, C. L. op. cit., 293. 35 Winterson, op. cit., p. 58. 36 Ibid., p. 69. 37 Childs, P. op. cit., p. 265. 38 Winterson, J. op. cit., pp. 29, 69. 39 Onega, S. op. cit., p. 139. 121

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ main plot s great regard for art, particularly the written word, is counterbalanced by Doll s attitude to the book as nothing [...] but a box of dainty handkerchiefs to wipe myself against once off the pot, 40 which she then contradicts when she reads Sappho s poetry, ludicrously, in the original. She is almost a prostitute-cum-scholar and shares key traits with Sappho, the Greek poet whose love poems were condemned as indecent and pornographic, 41 if somewhat parodically. Doll also shows genuine admiration for a different kind of reading, calling the reader s attention to the often praised symbiosis of text and body found throughout Winterson s lofty prose. And if I were to say that I would care to turn the pages of that gentleman one by one, and to run my fingers down his margins, and to decipher his smooth spine, and to go on my knees to enjoy his lower titles, and to upturn that one long volume that he keeps so secret to himself, what would you say? 42 This supposedly factual erotic memoir is treated as a fiction whose completeness and honesty is to be doubted due to its reliance on memory and, inevitably, selection. The one who points to its unavoidable flaws as fact is, interestingly enough, Handel, who himself admits that he feels more comfortable with the seeming than the real, 43 and whose chapters, like those of Picasso, represent an effort to remember, spinning around the same crucial events [ ] each time yielding more revealing information. 44 The effort is doomed to resort to fictionalisation due to the fallibility of memory in accurately recalling the past, so Sappho articulates it for all three of them: I shall not manage to remember. 45 The play between appearances and reality is refracted through the stories of all these characters, traumatized by abuse [ ] mutilated poetry, castration, rape, while each discloses deep feelings of alienation in the modern world. 46 Winterson explores the idea through the binaries of art and life, fiction and fact, truth and lie, and the inability to tell the one from the other seems accentuated by character doubles (castrated Handel/Cardinal s former lover, scholarly and queer Handel/ 40 Winterson, J. op. cit., p. 6. 41 Onega, S. op. cit. 140. 42 Winterson, J. op. cit., p. 6. 43 Ibid., p. 122. 44 Onega, S. op. cit., p. 134. 45 Winterson, J. op. cit., p. 138. 46 Childs, P. op. cit., pp. 258-259. 122

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ Ruggiero, pornographic and scholarly Doll/Sappho, liesmending, self-reclaiming, lesbian and suicidal Picasso/ Sappho 47 ), and two of the characters double names (Handel/ Frederick, Picasso/Sophia). In other words, Winterson sets out to collide the real and the imaginary worlds, and prove that the partition between real and invented is as thin as a wall in a cheap hotel. 48 Within such a framework, the author examines sexuality, imposed and self-chosen identities, as well as gender. Like Winterson s other works, Art & Lies represents gender as performance, masquerade as a queer device according to Sonya Andermahr, 49 or play as Winterson herself commented in The Guardian s Live chats, she is interested in gender play rather than gender roles. 50 Unlike The Passion or Sexing the Cherry (1989), Art & Lies depends less on cross-dressing than on gender change, and is more focused on its relation to voice, its absence or transformation. In an interview for The Paris Review, Winterson explains how this theme in Art & Lies relates to Der Rosenkavalier. In opera in the eighteenth century, the composer say Handel or Mozart would simply write for a particular voice. He wouldn t think, Is this a man or a woman? He liked that voice and would write a part. So when the person got on stage, sometimes they d have to be a man and sometimes a woman. This does not happen in the nineteenth century. You don t see it again until Strauss s Rosenkavalier in 1911, which is extraordinary. It does tell us so much about the nineteenthcentury sensibility about gender, a huge fear of anything crossing over. 51 Winterson s exploration of voice and gender, their overlapping and crossing over, again plays on the idea of appearances vs. reality, truth vs. lie, which brings to light the rigidity of patriarchal relations and roles. It potentially caricatures the male characters as either incestuous predators, misogynistic murderers, or breast surgeons with an over-eager knife, so 47 Herein lie some of the many uncertainties defying factual representation in Art & Lies. Does Picasso survive the attempted suicide? Does she commit suicide at all, or does her father push her? Or rather, is the murder she hints at literal or metaphorical? These questions mirror the mystery surrounding Sappho s suicide does she kill herself over a ferryman or over her lover Sophia? I know from my own experience, says Sappho that suicide is not what it seems. Winterson, J. op. cit., p. 134. 48 Winterson, J. (2001a) The PowerBook, London: Vintage, p. 93. 49 Andermahr, S. op. cit., p. 23. 50 Winterson, J. (7 September, 2000) Live chats, The Guardian, http://www. theguardian.com/news/2000/sep/07/livechats 51 Bilger, A. op. cit. 123

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ Winterson s treatment of men is pronounced just as sexistly offensive as the abuse she depicts against women. 52 While the roles she assigns to most of her male characters are undoubtedly insignificant or negative, Handel is an exception, perhaps because he is a celibate castrato. Instead of the latent or overt sexism in Winterson s characterisation, though, it might be more to the point to focus on the characters queerness. Together with the cross-dressing and possibly homosexual Ruggiero and one-time cross-dressing Doll, Handel, Picasso and Sappho fit the notion of queer characters, the two women as lesbians and Handel as a castrato, [ ] so in themselves they all problematise gender roles and expectations. 53 They question all monolithic views of reality, not only those concerning gender and sexuality, so their being queer is accompanied by an ability to see multiple layers of reality and understand the blurred borders between truth and lie. Handel presents London as three cities in one, the ceremonial, the political, and of course, the invisible, and Picasso knows that the public staircase in her family home, the right staircase, a broad certain sweep, that moves in confident curves upwards is not the only way up through the house. 54 Alternative realities, paths, personae, identities, narratives and truths, coupled with Winterson s approach to form, structure and language in fiction, mark Art & Lies as one of the most striking examples of her experimental prose which shows no respect for spatial or temporal boundaries. Fictional protagonists/historical figures from different periods and geographies are brought to the same spatiotemporal point of contemporary London they are and are not contemporaries by art as a contrast to the brutal world of the city, a world of violence, disease, illegal immigrants, squatters, fear, dejection, frivolousness, vapidity, spiritual poverty and, most importantly, death All art belongs to the same period. [ ] Art defeats Time. 55 Their interconnected narratives 56 rewrite official or authorised truths and breathe an air of fantasy which attaches to the real of emotions or passions that need be drawn back into focus through [ ] fantastic disruptions of the static, deadening acceptance of 52 Makinen, M. op. cit., p. 132. 53 Ibid., p. 139. 54 Winterson, J. op. cit., p. 41. 55 Ibid., p. 67. 56 To name only a few connections, both Picasso and Sappho witness the building of Handel s new cancer clinic, Sappho lives in the invisible city Handel informs us of, Picasso was brought to this world with the help of Handel s peculiar medicinal technique, cunnilingus, and the main protagonists read Doll s memoir while Doll reads Sappho s poetry. 124

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ reality as status quo. 57 The endlessly transforming piece for three voices, the narrative trio inspired by Der Rosenkavalier, reflects the spatiotemporal context of Art & Lies, with change (of place, time, gender, voice, person) and repetition (of sounds, phrases, chapters 58 ) as the only constants. The three narrative threads of this extraordinary polyphony are finally woven into one when the characters meet on the same train, with the underlying sense that theirs is perhaps an afterlife journey through the world of art and the imagination. 59 Picasso embarks on the train after her suicide and, years ago, Handel experienced a car accident on his way to the train station. Sappho, who is, curiously enough, from the invisible city where [p]eople vanish every day, 60 and from 600 BC, witnesses Picasso s fall and follows her. Her task is to guide them on a journey from the city 2000 After Death 61 to their final destination in the underworld. This unifying move provides no sense of resolution though. Through its denial, resolution is presented as a lie. If their quest is also for truth, it too is denied a sense of resolution as [t]he search for truth is tainted with willing falsehoods. 62 The world is obsessed with (re)solutions but all are temporary since [t]hings are continually beginning again; they re never really resolved. 63 How long had they been on the train? Days? Hours? Months? Weeks? Years? Always? Never? 64 Described as a metacommentary on the relationship between art and life 65 or a Babel Tower of self-multiplying mirrors, 66 Art & Lies is a fiction which confirms that certainty is a lie. In its questioning and careful evasion of certainty, the work falls in line with the rest of Winterson s oeuvre an excellent and frequently discussed example is the unknown gender identity of the narrator in Written on the Body (1992), which frees the text from straightforward interpretations, turning it into an unsolvable enigma. In Art & Lies, as in The Passion or The PowerBook (2000), the only certainty is the constancy of 57 Burns, C. L. op. cit., p. 301. 58 Onega duly takes notice of the repetitions and inversions in the rotating structure of Art & Lies that suggest both temporal circularity and the complementarity of the characters life stories. Onega, S. op. cit., p. 134. 59 Andermahr, S. op. cit., pp. 94-95. 60 Winterson, J. op. cit., p. 68. 61 Ibid., p. 67. 62 Ibid., p. 140. 63 Bilger, A. op. cit. 64 Winterson, J., p. 153. 65 Andermahr, S. op. cit., p. 44. 66 Onega, S. op. cit., p. 137. 125

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ change. 67 The motto of Winterson s literary worlds is that not all facts are known and what is known is not necessarily a fact, to which she adds the rule of subjectivity that applies even to scientific truth: A great deal of scientific truth has later turned out to be its observer s fiction. 68 Truth as a fact is unsustainable when reality and identity are in constant flux. With art as a transtemporal, absolute value, and love as a transcendent value, this idea is among the three key themes in Winterson s fiction. 69 Unaccepting of the concept of historical truth, Jeanette Winterson erases the line between history as fact and storytelling as non-fact. 70 Her fiction rewrites history, the Bible, myths, fairy tales, legends, and innumerable literary works, including itself, presenting history and science as stories and permitting no one correct version of any story. In an interview for The Guardian after the publication of The PowerBook, Winterson said: I believe in art as the true means of not telling the truth. You re not setting out to deceive. You re setting out to find an ultimate reality. 71 Similar thematic and formal concerns inform Winterson s third prose work The Passion, which suggests that the interplay of fiction and reality, art and lies, constitutes the central focus of her oeuvre and can be traced back to her earlier writing. As mentioned above, The Passion marks a shift from Winterson s autobiographical debut novel Oranges are Not the Only Fruit (1985) and her comic retelling of the story of Genesis in Boating for Beginners (1985), veering towards the fantastic and the magical, and reflecting her understanding of art as a daily rebellion against the state of living death routinely called real life. 72 The Passion exemplifies Winterson s interest in the creative employment of history, myth and legend in equal measure and on equal footing. The text is typically perceived as an example of historiographic metafiction, a mode which foregrounds the role of storytelling and narrative in historical discourse and challenges the notion of history as a series of acts. 73 It privileges marginal perspectives, fantasy over realism, plurality of stories over single authoritative History. The narrative is set in the period of Napoleonic conquests in the early nineteenth century, and it is against this historical backdrop that 67 Winterson, J. op. cit., p. 57. 68 Ibid., pp. 29-30. 69 Andermahr, S. op. cit., p. 25. 70 Ibid., pp. 20, 28. 71 Brooks, L. op. cit. 72 Bilger, A. op. cit. 73 Andermahr, S. op. cit., pp. 60-61. 126

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ the narrative foregrounds characters and perspectives normally omitted in official historical records. Through alternate narratives of the two protagonists, Henri and Villanelle, Winterson brings together the perspective of the conqueror and the conquered, male and female, in an attempt to show that a single perspective is myopic and unreliable, and that an inclusive approach to history and reality is the most trustworthy way of seeing the world, because truth is not singular but multiple and relative. 74 The story is narrated in four sections, the first focusing on Henri s experiences in the French army. This section is titled The Emperor, pointing to the first of several passions the narrative dwells on. Henri is a soldier-cum-cook, hardly fit for warfare, slender, gentle and reluctant to kill even a mole, let alone an enemy soldier, yet he admires the emperor with a passion which remains undiluted even after a series of disastrous decisions. Henri likens the obsession with Bonaparte with love: We are in love with him. 75 It is also suggested that Henri s obsession is a shared national one: He was in love with himself and France joined in. It was a romance. Perhaps all romance is like that; not a contract between equal parties but an explosion of dreams and desires that can find no outlet in everyday life. 76 Henri s feelings towards Napoleon are described in contradictory terms: He is repulsive and fascinating by turns 77, suggesting that a more complete understanding of such complex phenomena may be achieved only by turning to paradox, but also exposing such worship as part of a grand narrative that reveals itself as a lie. The British enemy, on the other hand, is reviled and demonised: We knew about the English; how they ate their children and ignored the Blessed Virgin. How they committed suicide with unseemly cheerfulness. 78 Such knowledge, as exaggerated and unfounded as the worship of Bonaparte, is mocked and dismissed, in favour of the precarious truth offered by storytelling. The name of the other protagonist, Villanelle, suggests the obsessive need to repeat, reiterate and rework past motifs. Villanelle refers to a highly structured poetic form which centres on the repetition of certain lines and is for this reason frequently associated with the exploration of obsession. 79 74 Makinen, M. op. cit., p. 77. 75 Winterson, J. (2001b) The Passion, London: Vintage, p. 8. 76 Ibid, p. 13. 77 Ibid. 78 Ibid., p. 8, emphasis mine. 79 Jason, P. K. (1980) Modern Versions of the Villanelle, College Literature, Vol. 7, No. 2, Baltimore: The Johns Hopkins University Press, pp. 136-145. 127

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ Similarly, Winterson s questing protagonists enact cyclical courses striving for passions to reinvent, transform and refresh themselves. 80 Repetition of key themes and motifs across Winterson s fiction is in itself reminiscent of a villanelle. Villanelle s name could also be read as an echo of Villeneuve, the French admiral leading the Franco-Spanish fleet against Nelson in the Battle of Trafalgar, one of the crucial naval battles of the Napoleonic wars. This reminder of Napoleon s defeat at the hands of the British is contrasted with the fantastical preparations for invading Britain Henri recounts in the first section. The plans involve digging a tunnel to England and landing in a balloon, 81 and are immediately exposed as mere flights of fancy: All folly, but I think if Bonaparte had asked us to strap on wings and fly to St James s Palace we would have set off as confidently as a child lets loose a kite. 82 In this way, Winterson illustrates the seductive power of illusion and the readiness to believe in the fantastic, however misplaced it may be: We believed him. We always did. 83 The outrageous stratagems are placed firmly within the historical framework of the narrative, as another reminder that the partition between real and invented is as thin as a wall in a cheap hotel. The plans, deemed absurdly easy at first, 84 are contrasted with the disastrous attempt at crossing the Channel, which ends in the death of two thousand men. Patrick, one of Henri s brothers in arms, explains the mass drowning as the work of mermaids in the Channel waters. The allure of Bonaparte is equally bewitching: the drowned infantry is easily replaced within a single day. However, the glory of his army will be countered by intimations that its horses are lame and its men disposable. 85 In the third section, titled The Zero Winter, Henri love turns to hate, which is defined as its counterpart, as love disappointed. The charm of Napoleon s persona will be exposed as fiction, which is signalled through images of performance and theatricals: like a circus dog he thought every audience would marvel at his tricks, but the audience was getting used to him. 86 However, in exposing the artifice of the Napoleonic myth, 80 Cox, K. (2008) I was in the red forest and she was leading me home : Representations of the Maze and the Labyrinth in Jeanette Wintersons s The Passion, Critical Engagements: A Journal of Criticism and Theory, UK Network for Modern Fiction Studies, Vol. 2, No. 1 (Summer), p. 123. 81 Winterson, J. (2001b) op. cit., p. 20. 82 Ibid., p. 21. 83 Ibid., p. 79. 84 Ibid., p. 20. 85 Ibid., p. 64. 86 Ibid., p. 80. 128

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ Winterson exposes the complicity of those who are deceived by its splendour. As Henri realises, I invented Bonaparte as much as he invented himself. 87 In addition to the myth of the Emperor, Henri s wartime experiences abound with rumours and hearsay, instances where fact and fiction, the rationalist and the fantastic, are blended and blurred. Henri tells stories about his military life to prospective soldiers, which he embroiders and invents because it made them happy. 88 Patrick tells Henri stories of fantasy and magic, like the one about his boots magically downsized by the little people ; 89 his is a world of goblins and treasure. 90 Patrick is also said to possess miraculous vision which enables him to see further and more clearly than others. Although reports of his superior vision are laughed at and dismissed as old wives tales in the camp, they are also associated with privileged insight and deeper wisdom, as is Patrick s magical eye. Patrick s ability to see more clearly than others is coupled with his belief in the magical. In this way, the narrative privileges the irrational and the fantastic over the objective and the factual. Paulina Palmer also notes that the usual subject matter of official historical record military campaigns, warfare and conquest is contrasted with stories that focus on the emotional and the subjective. 91 In addition to his proclaimed love for Napoleon, Henri s memories of the war are intertwined with memories of his childhood, particularly his fond memories of his mother. These are provoked by sensory details, such as the smell of porridge, recollected in contradictory terms as sweet but with an edge of salt. 92 In Winterson s fiction, such contradiction is a prerequisite to the discovery of truth. After the mass drowning, Henri starts keeping a diary, as a bulwark against the eroding force of memory: I started so that I wouldn t forget. So that in later life when I was prone to sit by the fire and look back, I d have something clear and sure to set against my memory tricks. 93 This provokes a discussion on the nature of truth and memory between Henri and Domino, another fellow soldier. As a textual document that aspires to facticity, 87 Ibid., p. 158. 88 Ibid., p. 30. 89 Ibid., p. 39. 90 Ibid., p. 45. 91 Palmer, P. (1998) The Passion: Storytelling, Fantasy, Desire. In: Grice, H. and Woods, T. (eds.), I m Telling You Stories : Jeanette Winterson and the Politics of Reading, Amsterdam-Atlanta, GA: Rodopi, p. 108. 92 Winterson, J. op. cit., p. 25. 93 Ibid., p. 28. 129

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ the diary is dismissed as misleading and false, as Domino warns Henri about its ultimate unreliability: The way you see it now is no more real than the way you ll see it then. [ ] What gives you the right to make a notebook and shake it at me in thirty years, if we re still alive, and say you ve got the truth? 94 The purpose of Henri s diary, however, is not to record the objective truth: I don t care about the facts, Domino. I care about how I feel. How I feel will change, I want to remember that. 95 In this way, Winterson transforms a historical narrative about the Napoleonic wars into a deeply personal narrative about passion and disappointment, illusion and disillusionment. The refrain that echoes through Henri s section, I m telling you stories. Trust me, acts as a constant reminder of the higher validity of fiction, but also as a warning about the impossibility of distinguishing between what is real and what is invented. Palmer also notes the ambiguity of the demand for trust, which insists on the veracity of the narrative, and the use of the word stories, suggesting the artificial nature of the text before the reader. 96 The second section, titled The Queen of Spades, is narrated by Villanelle and reiterates some of the main motifs of Henri s section. His passion for Napoleon is paralleled by Villanelle s passion for the mysterious and seductive Queen of Spades, and both sections lead up to the same point in the chronology of the narrative: New Year s Day, 1805. Such structural similarities foreshadow the characters meeting in the third section, where they flee the horrors of Napoleon s campaign in Russia. The polyphony of the narrative intensifies, with their two narrative voices alternating within a single section, so that the story of Villanelle s marriage is embedded in Henri s narrative in the third section, and Henri s self-imposed exile to the asylum on San Servolo is narrated by both narrative voices in the final section, The Rock. Villanelle s narrative is set in Venice, which is represented as a labyrinthine space that exposes and underscores the unreliable nature of reading and maps be it the compass or the storyline the reader navigates. The importance of the maze motif in Winterson s fiction has already been noted. 97 Katharine Cox reads Winterson s use of the maze as a meditation on the act of reading itself, stating that Henri s confused wanderings reflect our own within the text. 98 The Venetian setting therefore embodies the fluidity and unreliability of physical pathways, precarious and frequently submerged, but also of textual cues, 94 Ibid., p. 28. 95 Ibid., p. 29. 96 Palmer, P. op. cit., p. 109. 97 See Cox 2008. 98 Cox, K. op. cit., p. 114. 130

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ which fail to provide definitive answers and revel in ambiguity and equivocation. Furthermore, the repetition of motifs and phrases is reminiscent of the experience of wandering around a maze and ending up at the same junction. Frequent references to mirrors further underscore the repetitive nature of the narrative. As Susan Onega has observed, the presence of mirrors also suggests an alternative reality, a Wonderland-like world beyond the limits of the ordinary. 99 This is precisely what the protagonists find in Venice, the enchanted city where the laws of the real world are suspended and all things seem possible, 100 where you may lose your soul or find it. 101 In choosing to include the mercurial city 102 as the setting of her narrative, Winterson again points to the impossibility of a stable, unequivocal knowledge and truth. Instead, in favouring fiction, disguise, and ultimately lies, the text suggests that they may also be sources of understanding and knowledge. Palmer also notes that Venice itself is portrayed as a city of contradictions, a place of lush excess epitomised by the carnival, but also of death and darkness. 103 Accordingly, Henri s journey ends on the Venetian island of San Servolo, in an asylum, echoing Bonaparte s exile on St Helena. After the murder of Villanelle s husband, Hеnri loses touch with reality or is perhaps transported to an alternative one. The ghostly visitations he reports may be dismissed as the delusions of a madman, or given credence as alternative versions of the truth. Villanelle s narrative further questions the stability of fixed categories, by foregrounding the theme of disguise and duplicity. Indeed, in her section what appears never is what is, as even seemingly solid concepts are questioned and redefined from a different perspective. As Palmer notes, Villanelle is associated with mermaids, 104 by virtue of her webbed feet, but rather than being the temptress, she is the one who falls prey to the fatal lure of the Queen of Spades. Bridges join but they also separate 105 and although wherever you are going is always in front of you, there is no such thing as straight ahead. 106 Not merely epigrammatic, these examples point to the need in Winterson s writing to resist fixity and remain wary of definitive statements 99 Onega, S. op. cit., p. 73. 100 Winterson, J. (2001b) op. cit., p. 76. 101 Ibid., p. 57. 102 Ibid., p. 49. 103 Palmer, P. op. cit., p. 114. 104 Ibid., p. 110. 105 Winterson, J. (2001b) op. cit., p. 61. 106 Ibid., p. 49. 131

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ of truth or fact. The unreliability of appearances and fluidity of identity is perhaps most readily illustrated by the motif of crossdressing and the unstable nature of Villanelle s gender which destabilises binaries and, in recalling Butlerian definitions that transcend the binary model of gender, questions the necessity of gender as a category. Cox also points to the dual gendering of the city of Venice, which is simultaneously referred to as the Bride of the Ocean and represented by a masculine lion. 107 Likewise, Villanelle has the body of a woman, but possesses a host of masculine features. She is unusually tall for a woman and androgynous in appearance. She has webbed feet, along with the ability to navigate the city s labyrinthine streets and walk on water, features typically associated with male boatmen. She dresses as a boy while working in the Venetian casino and sometimes outside of it. Such ambiguities point to the impossibility of confining Villanelle within a single category of gender, but also to the impossibility of a single signifier to encompass the totality of truth. The truth of Villanelle s gender identity is to be discerned only in the rejection of the binary, as she muses: Was this breeches and boots self any less real than my garters? 108 Similarly, the truth of Winterson s narrative, which reveals the intricacies of human passion, is to be found only at the intersection of reality and fantasy. The theme of disguise, the question of appearances and what lies beneath them, is further explored in the third section, when Henri, Villanelle and Patrick adopt a series of guises in order to escape the war and reach safety, changing their nationality to suit the allegiance of their hosts. National identity is therefore reduced to a category entrenched in politics, rather than praised as an essential feature of one s identity. The absurdity of their disguise is not lost on Henri: And if I had thrown off my disguise? What then, would I have turned into a devil before their eyes? ( ) it seems we are as we appear. What a nonsense we make of our hatreds when we can only recognise them in the most obvious circumstances. 109 The question is echoed when Henri kills Villanelle s husband, the villainous cook: Can saints and devils be so alike? 110 The narrative insists that the truth is inevitably somewhere in between the polarities of representation. Another example may be found in Winterson s portrayal of masculinity, which in The 107 Cox, K. op. cit., p. 127. 108 Winterson, J. (2001b) op. cit., p. 66. 109 Ibid., p. 105. 110 Ibid., p. 127. 132

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ Passion takes either the form of the feminised, mostly celibate Henri, and the savage, abusive masculinity of the cook. Both of these models are exposed as simultaneously authentic and exaggerated, truthful and fictional. The aggressive masculinity of the cook is undercut by his homosexuality, and Henri s fragility is contrasted not only with the savage murder he commits but also with the added mutilation of the body. Stories told in the narrative are those of passion and obsession. Rooted in historical events, they make no claims to greater veracity as a result. On the contrary, the carnage of the Napoleonic wars at times seems more surreal and unbelievable than Villanelle s webbed feet. There are stranger things, as her father notes. 111 Palmer also suggests that the pairing of a historical figure with fictional characters contributes to the blurring of the two categories and to the interplay between life and art: The interplay she creates between historical personages and fictional characters has the effect of problematizing the distinction between history and literature by blurring the difference between the two. The interplay also, of course, alerts attention to the difficulty we encounter in gaining access to figures and events from earlier periods. Since no objective knowledge of them is available, they become known to us only from their textualized traces. 112 Spatiotemporal experimentation, discussed with regard to Art & Lies, can be observed in The Passion as well, where it reflects the narrative s concern with the nature of history. Its historical setting is juxtaposed with Domino s assertion that there is only now, there is only the present. 113 The Passion does not observe temporal chronologies, and its insistence on repetition lends it a cyclical structure, perfectly suited to the exploration of obsessive desire. Coupled with its labyrinthine spatiality, this produces a work that resists the idea of linear progression or straightforward paths to the truth. For Sonya Andermahr, the central theme of The Passion is subsumed in the following: in impossible conditions, where life barely sustains itself, people tell stories to survive. As throughout [Winterson s] work, storytelling here performs a crucial human function: that of compensating for the deficiencies of reality and of making life endurable. 114 Similarly, Onega 111 Ibid., p. 61. 112 Palmer, P. op. cit., p. 109. 113 Winterson, J. (2001b) op. cit., pp. 29, 86. 114 Andermahr, S. op. cit., p. 63. 133

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ stresses the therapeutic quality of storytelling inherent to Winterson s writing. 115 Such pronouncements may be applied to all of Winterson s fiction. Storytelling, Andermahr contends, is instrumental in mediating, indeed sustaining, human life, 116 a point Winterson seems to support wholeheartedly. Art & Lies and The Passion both testify to Winterson s preoccupation with the recuperative power of fiction, the dual nature of reality and truth, the value of art and storytelling, and the thin line between truth and lie. Historical record, lauded as the purveyor of truth and meaning, is exposed as that which it berates a grand narrative itself, a fabrication governed by the principles of selection, exclusion and arbitrariness, much like any other fiction. Ultimately, Winterson s fiction as imagined truth and art is irreducible to any single politics, and echoes Keats s famously cryptic line Beauty is truth, truth beauty. REFERENCES: Andermahr, S. (2009) Jeanette Winterson, Basingstoke: Palgrave Macmillan. Bilger, A. (1999) Jeanette Winterson, The Art of Fiction No. 150, The Paris Review, http://www.theparisreview.org/interviews/1188/the-art- of-fiction-no-150-jeanette-winterson Brooks, L. (2 September, 2000) Power Surge, The Guardian, http:// www.theguardian.com/books/2000/sep/02/fiction.jeanettewinterson Burns, C. L. (1996) Fantastic Language: Jeanette Winterson s Recovery of the Postmodern Word, Contemporary Literature Vol. 37, No. 2, Madison: University of Wisconsin Press, pp. 278-306. Childs, P. (2005) Contemporary Novelists: British Fiction since 1970, Basingstoke: Palgrave Macmillan. Cobley, P. (2001) Narrative, London and New York: Routledge. Cox, K. (2008) I was in the red forest and she was leading me home : Representations of the Maze and the Labyrinth in Jeanette Wintersons s The Passion, Critical Engagements: A Journal of Criticism and Theory. UK Network for Modern Fiction Studies, Vol. 2, No. 1 (Summer), pp. 111-136. Jason, P. K. (1980) Modern Versions of the Villanelle, College Literature, Vol. 7, No. 2, Baltimore: The Johns Hopkins University Press, pp. 136-145. Makinen, M. (2005) The Novels of Jeanette Winterson, Basingstoke: Palgrave Macmillan. Onega, S. (2006) Jeanette Winterson, Manchester: Manchester University Press. Palmer, P. (1998) The Passion: Storytelling, Fantasy, Desire. In: Grice, H. and Woods, T. (eds.), I m Telling You Stories : Jeanette Winterson 115 Onega, S. op. cit., pp. 74-75. 116 Andermahr, S. op. cit., p. 62. 134

VIKTORIJA KROMBHOLC i ARIJANA L. CVIJANOVIĆ and the Politics of Reading, Amsterdam-Atlanta, GA: Rodopi, pp. 103-116 Winterson, J. (7 September, 2000) Live chats, The Guardian, http:// www.theguardian.com/news/2000/sep/07/livechats Winterson, J. (1995) Art & Lies, London: Vintage. Winterson, J. (2001a) The PowerBook, London: Vintage. Winterson, J. (2001b) The Passion. London: Vintage. Викторија Кромбхолц и Аријана Лубурић Цвијановић Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет Одсек за англистику, Нови Сад НИШТА НИЈЕ КАО ШТО ИЗГЛЕДА: РОМАНИ ЏАНЕТ ВИНТЕРСОН УМЕТНОСТ И ЛАЖИ И СТРАСТ Сажетак Слободно се може рећи да је један од путева којим се најчешће иде у савременој енглеској књижевности онај којим се прихвата фиктивност историје и стварности и растачу границе између стварног и имагинарног. Овај пут је неспорно и често присутан у радовима контроверзне британске ауторке, Џанет Винтерсон, чија проза представља вечито поигравање чињеницама и фикцијом, реалношћу и фантазијом. Њен роман Art and Lies (1995), запостављен од критичара, епитомизација је дезинтеграције јасног разграничења између (ауто)биографије, историје и фикције путем низа бинарних концепата као што су уметност/живот, уметност/ лаж или чињеница/фикција, који трансформишу наше поимање истине и лажи. Сличне теме прожимају и њен роман The Passion (1987), који је доживео ширу афирмацију. Паралеле између ова два дела сугеришу да постоји континуитет у литерарном бављењу Винтерсонове темама као што су природа истине и реалности, статус фикције и историјских записа, као и корисност бинарног концепта и етикета. Циљ рада је да се истражи колико ови полифони прозни комади представљају побуну против једнозначних ставова, како редефинишу историјске концепте као чињенице и литерарни наратив као фабрикацију и показују склоност ка истиности имагинације и незваничним перспективама. Кључне речи: Art and Lies, Џанет Винтерсон, проза, историја, Страст 135

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650136M УДК 791.221.8 оригиналан научни рад ЦИ НИЧ НА ДИ ЈА ЛЕК ТИ КА ПРО СВЕ ТИ ТЕЉ СТВА СТЕН ЛИ ЈА КУ БРИ КА АНА ЛИ ЗА ФИЛ МО ВА 2001: ОДИ СЕ ЈА У СВЕ МИ РУ И ПА КЛЕ НА ПО МО РАН ЏА Са же так: Рад ана ли зи ра об ма њу ју ће и са мо об ма њу ју ће аспек те дру штва у фил мо ви ма Стен ли ја Ку бри ка, ко ји илу стру ју про бле ме про све ти тељ ства из пер спек ти ве кри тич ке те о ри је и постструкту ра ли зма. Оди се ја у све ми ру на ла зи осно ве ни че ан ских од носа мо ћи у људ ској при ро ди, што је те мељ јед но ди мен зи о нал ног, хлад но ра тов ског дру штва, у ко јем се об ма њи ва ње ко му ни ста или соп стве не по пу ла ци је оправ да ва ви шим ци ље ви ма. Филм на ја вљу је и кон тра кул тур ну опо зи ци ју, ко ја је из ло же на кри ти ци у Па кле ној по мо ран џи. Ку брик не при хва та кла сич но ви ђе ње дру ге ди мен зи је. Ни че ан ска при ро да тво ри је зик и по на ша ње омла дин ских пот култу ра, а раз ли ко ва ње до бра и зла ре то рич ки се ре ла ти ви зу је. Агресив ни ју нак по том је из ло жен фу ко ов ској за твор ској ди сци пли ни, ко ју Ку брик кри ти ку је као од у зи ма ње сло бод не во ље су бјек та да до но си мо рал не од лу ке. За бра на ла га ња и на си ља, од но сно нор мали за ци ја, огра ни ча ва сло бо ду, али Ку брик по ка зу је да сви ре пост глав ног ли ка по ста је и јав на вр ли на (у скла ду са Хорк хај ме ром и Адор ном), ис ко ри шће на од дру штве них ели та. Ку бри ко ва ди ја лекти ка про све ти тељ ства но си ци нич ну им пли ка ци ју да су не и сти на и на си ље под јед на ко не при ја те љи и не из о став ни де ло ви про свети тељ ства. Кључ не ре чи: ди ја лек ти ка про све ти тељ ства, филм, Стен ли Кубрик, ме диј ска кул ту ра, иде о ло ги ја, кри тич ка те о ри ја дру штва, постструк ту ра ли зам 136

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ Увод По ло ви ном два де се тог ве ка пи та ње про све ти тељ ства отворе но је на су прот оп ти ми стич ких иде а ла вла да ви не ра зу ма и све оп штег про гре са. Макс Хорк хај мер и Те о дор Адор но (Max Hork he i mer, The o dor Ador no) раз ви ли су мрач ну визи ју упра вља ног све та и кон фор ми стич ке иде о ло ги је ко ја га је под у пи ра ла. Став да су моћ и спо зна ја си но ни ми 1 у ства ри је по ста ви ло пи та ње исти не. От кри ва ње свих тај ни, оног не по зна тог у ма ги ји, ре ли ги ји и су је вер ју, из ра сло је у ма ни пу ла ци ју ства ри ма, где је и са мо ми шље ње оту ђе но и пре тво ре но у кал ку ла ци ју 2. Про све ти тељ ство се као мре на про ши ри ло у дру штву, об ли ку ју ћи на чи не по на ша ња и ограни ча ва ју ћи ми шље ње са мих љу ди, због че га су кри тич ки тео ре ти ча ри за кљу чи ли да је реч о то тал ној пре ва ри ма са 3. Аме рич ки ре ди тељ Стен ли Ку брик (Stan ley Ku brick) 4 био је жи тељ до тич ног ка пи та ли стич ког дру штва, чак и је дан од нај ве ћих ства ра ла ца у хо ли вуд ској ин ду стри ји кул ту ре. Њего ва па ра док сал на по зи ци ја, да у цен тру кул тур ног кон форми зма и сте ре о тип но сти сни ма сво је фил мо ве, чи ни Ку бри ка спе ци фич ном по ја вом, про же том про тив реч но сти ма. То што је Ку брик исто вре ме но уну тар и из ван ин ду стри је кул ту ре да је ње го вим фил мо ви ма кон тро вер зан об лик, за ко ји ни је ла ко про це ни ти да ли је у скла ду или про тив кри тич ке те ори је. Ње го ви на ра ти ви су ко ли ко иде о ло шки то ли ко и раз откри ва ју ћи и ком плек сни, због че га за слу жу ју разматрање у окви ри ма про бле ма ти ке про све ти тељ ства. Наш при ступ сто га се не мо же у пот пу но сти ока рак те ри сати као иде о ло шки усме ре на ин тер пре та ци ја. С јед не стра не, при хва та мо ви ђе ње Ми ха и ла Бах ти на (Mik hail Bak htin) да вла да ју ћи слој увек на сто ји да до ми нант на зна че ња предста ви као нат кла сна и веч на, та ко да иде о ло шки зна ко ви при кри ва ју дру штве ну бор бу у по за ди ни. 5 Ова пер спек тива би ће од ко ри сти при ли ком раз ма тра ња хлад но ра тов ске ре то ри ке у Оди се ји у све ми ру, као и ти неј џер ског слен га у Па кле ној по мо ран џи, по што оба дис кур са слу же за ма скира ње на си ља од ре ђе ног ак те ра. С дру ге стра не, пак, раднич ко обе сми шља ва ње бур жо а ских кул тур них кон стру ка та, 1 Hork he i mer, M. i Ador no, T. (1989) Di ja lek ti ka pro svje ti telj stva, Sa ra je vo: Ve se lin Ma sle ša, str. 18. 2 Исто, стр. 37. 3 Исто, стр. 54. 4 Пре зи ме се че сто не ис прав но из го ва ра Кју брик, што су, пре ма гла си нама, у мо ду уве ли њу јор шки филм ски кри ти ча ри, у по ку ша ју да опле мене су ви ше обич но је вреј ско пре зи ме. 5 Bah tin, М. (1980) Mark si zam i fi lo zo fi ja je zi ka, Be o grad: No lit, str. 26. 137

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ као и ком пен за тор но на си ље про тив вла да ју ћих 6, да ју овим филмо ви ма и из ва ни де о ло шки ква ли тет. Бу ду ћи да Ку бри ка ин те ре су ју од но си мо ћи, ко ји не по се дују са мо иде о ло шки ка рак тер, већ су и ре ла ци ја не рав но правних си ла, по себ но је зна чај но ка ко се ус по ста вља не са мо над моћ, већ ис ко ри шта ва ње јед не си ле у ко рист дру ге, као да је реч мал те не о по врат ку оту ђе не мо ћи. Чак и от по ри су кон сти ту тив ни за од ре ђе ни од нос до ми на ци је, и по спе шу ју раз вој и ко ор ди на ци ју зна ња и мо ћи 7. У том сми слу Ку брик из бе га ва кључ ну ди мен зи ју хо ли вуд ских фил мо ва, на и ме, та ко зва ни ма гич ни на ра тив. Тер мин Фре дри ка Џеј мсона (Fre dric Ja me son) ука зу је на тен ден ци ју да се дру штве не кон тра дик ци је сим бо лич ки ре ша ва ју, на ро ман ти чан, естетски или ре ли ги о зан на чин 8. Али, уме сто сим бо лич ке ре золу ци је, су ко би у Ку бри ко вим фил мо ви ма се уоп ште не реша ва ју, не до би ја ју за до во ље ње. То јест, уме сто хе пи ен да оп ста ју тен зи је и кон тра дик ци је. На спрам оних ко ји про све ти тељ ство при ка зу ју као хар мони стич ку док три ну 9, Ку брик се свр ста ва у там не умет нике ко ји от кри ва ју ве зу ума и не мо ра ла, гра ђан ства и не де ла, за до вољ ства и окрут но сти 10. Хорк хај мер и Адор но сма трали су да је ни че ан ско ру ше ње са жа ље ња пре ма сла би ји ма и бри са ње со ци јал них сте га у ства ри оте ло вље ње оне мрач не стра не про све ти тељ ства, скри ве не ин ду стри јом кул ту ре, коју су Франк фур тов ци сма тра ли об ли ком ма сов не об ма не. Сви на ве де ни аспек ти про све ти тељ ства у Ку бри ко вим филмо ви ма до би ја ју ди на мич ну илу стра ци ју и ци нич ну на доград њу, у ви ду про бле ма ти за ци је сло бод не во ље као ва ра ња, на си ља и од ба ци ва ња ка ја ња. Та ква ди ја лек ти ка про све титељ ства знат но је кон тра дик тор ни ја, што ће мо на сто ја ти да по ка же мо. У слу ча ју Оди се је у све ми ру, би ће по твр ђе но франк фур товско ви ђе ње на стан ка про све ти тељ ства пост ва ре њем при роде, но Ку брик ће то ме до да ти ни че ан ску во љу за мо ћи, а полу ци ви ли зо ва ност чо ве ка др жа ће за не при ко сно ве ну исти ну. Та ко ђе, Ку брик ће вр ло пла стич но при ка за ти упо тре бу ла жи у по ли ти ци. Уџ бе нич ку илу стра ци ју јед но димен зионал ног 6 Ryan, M. and Kel lner, D. (1988) Ca me ra Po li ti ca: The Po li tics and Ide o logy of Con tem po rary Hollywo od film, In di a na po lis: In di a na Uni ver sity Press, p. 47. 7 De lez, Ž. (1989) Fu ko, Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Stoja no vi ća. 8 Ja me son, F. (2006) The Po li ti cal Un con sci o us, Lon don: Ro u tled ge, p. 104. 9 Hork he i mer, M. i Ador no, T. нав. де ло, стр. 124. 10 Исто, стр. 120. 138

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ кал ку ла тив ног дру штва до пу ни ће за пле том у ви ду апо ри је не по гре ши вог ра чу на ра ко ји је про гра ми ран да ла же, и да је услед то га, а у скла ду са ни че ан ском по став ком, при мо ран да се про тив љу ди бо ри за оп ста нак. Ни спо зна ја људ ске деструк тив но сти не осло ба ђа чо ве чан ство. Но, го то во кла сич но ви ђе ње ди ја лек ти ке про све ти тељ ства код Ку бри ка до би ја ко рек ци ју у Па кле ној по мо ран џи. На име, рад нич ка кул ту ра бур жо а зи ји уз вра ћа ње ним оруж јем. На сил нич ко по на ша ње при кри ве но је пот кул тур ним сленгом и ау дио-ви зу ел ним сред стви ма, та ко да се агре си ја у ства ри есте ти зу је. Ку брик овим по те зом код пу бли ке изази ва не го до ва ње због по ли циј ске ин тер вен ци је, и при пре ма те рен за апо ло ги ју на си ља и об ма њи ва ња. Иа ко при ка зу је ци ви ли за циј ско кро ће ње ни ске кул ту ре, и укла ња ње ње них от по ра шких, од но сно опо зи ци о них де ло ва, филм за вр ша ва по ра зом ди сци плин ског дис кур са. Ипак, фу ко ов ска кри ти ка про све ти тељ ства не во ди ка ослобо ђе њу не го ка де са дов ским еле мен ти ма, ка ко их ви де Хорк хај мер и Адор но. Реч ју, по ли тич ки и еко ном ски естабли шмент ку пу је кон тра кул ту ру. Ре ме ти лач ко по на ша ње глав ног ли ка ви ше ни је из ло же но дру штве ној кон тро ли већ се под сти че. Ти ме се ујед но от кри ва франк фур тов ска ве за про све ти тељ ства и не мо ра ла, од би ја ди сци плин ски аспе кат про све ти тељ ства и ука зу је на про да ју по бу не на тр жи шту, али круг се за тва ра чи ње ни цом да се ни шта од то га не може у пот пу но сти од ба ци ти. Про све ти тељ ство без ла жи и насиља под јед на ко је јед но ди мен зи о нал но као и Ау швиц. Оди се ја без Ита ке У ин тер вјуу ма га зи ну Плеј бој Ку брик је ис та као же љу да кре и ра ви зу ел ни до га ђај ко ји би из рав но про ди рао у не све сно сво јим емо ци о нал ним и фи ло зоф ским са др жајем. 11 Мно ги гле да о ци су ужи ва ли у ефек ти ма без ду бљег раз ма тра ња фил ма, ко ји се ту ма чио као дух епо хе, кри тика тех но ло шког про гре са и хлад но ра тов ског дру штва, као и пре и спи ти ва ње ме та фи зич ких ди ле ма или ево лу ци је прима та од ин стинк тив ног по на ша ња, пре ко упо тре бе ала та, до људ ске кул ту ре и исто ри је. 12 Те ма фил ма је и при хва та ње адо ле сцент ске кул ту ре као но ве ре форм ске енер ги је у друштву. Ре чи ма Фре дри ка Џеј мсо на: ква ли та тив на му та ци ја 11 Gil bert, J. Au te ur with a ca pi tal A, in: Stan ley Ku brick s 2001: a Spa ce Odyssey: new es says, ed. Kol ker, R. (2006) Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, p. 34. 12 Kol ker, R. (2006) Stan ley Ku brick s 2001: a Spa ce Odyssey, Ox ford: Ox ford Uni ver sity, p. 16. 139

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ у људ ском раз во ју и не ка вр ста де ти њег кра ја за људ ску по вест. 13 Ово су и те ме кри тич ке те о ри је, сто га је упра во пи та ње иде о ло шке об ма не оно што мо же би ти нај ин те ресант ни је, по го то во што Ку брик као сво је по ла зи ште има чисту во љу за мо ћи. Филм Оди се ја у све ми ру отва ра се сег мен том ко ји се зо ве Зо ра чо ве ка. У пи та њу је до ба пр вих људ ских пре да ка, који жи ве у су ро вом све ту раз ли чи том од оби ља про то ко му нистич ке за јед ни це. При ма ти жи во та ре на пу стој зе мљи, као би љо је ди су угро же ни због не до ста та ка пло до ва, а због дивљих ма ча ка жр тве су у лан цу ис хра не. Смрт је сва ко днев на по ја ва, али не ма кул тур ну фор му, јер у њи хо вој ег зи стен цијал ној си ту а ци ји не ма род них од но са или ре ли гиј ских вредно сти. Си но ви не по зна ју оче ве и обр ну то, све је пи та ње бор бе за оп ста нак. Ку брик по све ћу је на ро чи ту па жњу су кобу две хор де око јед ног из во ра. Ни ко од њих не ма на ро чи ту пред ност, не мо гу ће је ус по ста ви ти кон тро лу над во де ним ре сур сом, док се не ус по ста ви од ре ђе на власт на те ри то рији. Су коб се сим бо лич ки ре ша ва уво ђе њем цр ног мо но лита, ко ји је, ка ко при ме ћу је Жан Бо дри јар (Jean Ba udril lard), бесми слен објект уви ра ња свих са др жа ја, ску пље них да се у ње му ма те ри ја ли зу ју, у ње му ап сор бу ју и у ње му неста ну. 14 Ку брик не по ја шња ва свр ху мо но ли та, али на кон кон так та мај му ни мен тал но на пре ду ју и по чи њу да објекти ви зу ју свет, ко ји могу да ис ко ри сте за се бе и свој чо пор. Кључ но је са зна ње да при ро да мо же би ти екс пло а ти са на. При мат на ла зи кост и смр ска ва ло ба њу жи во ти ње, схва тају ћи да у ру ка ма но си оруж је. Све до ци смо про жи ма ња про гре са и ра за ра ња. 15 Че тво ро но шци се ус пра вља ју, убија ју не при ја те ља и осва ја ју ба ри цу во де. Ево лу ци ја по чи ње тех но ло шким екс це сом, чо ве чан ство на пре ду је уни шта вањем. Ова мрач на вер зи ја бо жи јег вр та ука зу је на ни че ан ску стра ну исто ри је, као ми ли о на го ди на раз во ја де струк тив не тех но ло ги је и осва ја ња те ри то ри ја. Мон та жним ре зом од оруж ја у ру ци при ма та до све мир ске ста ни це, ре зи ми ра на је људ ска рат нич ка при ро да. Уз прат њу сим фо ни је Ри хар да Штра у са (Ric hard Stra uss) Та ко је го во рио За ра ту стра, но ва тех но ло ги ја са мо је уса вр ша ва ње пр во бит не ко сти. Реч је о сво је вр сном па ду у вис 16, осло бо ђе њу чо ве ка од физичког 13 Ja me son, F. (1992) Sig na tu res of the Vi si ble, New York: Ro u tled ge, p. 97. 14 Bo dri jar, Ž. (1991) Si mu la kru mi i si mu la ci ja, No vi Sad: Sve to vi, str. 63. 15 Pal mer, B. 2001: the cri ti cal re cep tion and the ge ne ra tion gap, in: Stan ley Ku brick s 2001: a Spa ce Odyssey: new es says, ed. Kol ker, R. (2006) Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, p. 21. 16 Tel lo te, J. P. The gra vity of 2001: a Spa ce Odyssey, in: Stan ley Ku brick s 2001: a Spa ce Odyssey: new es says, ed. Kol ker, R. (2006) Ox ford: Ox ford 140

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ про сто ра, за хва љу ју ћи на уч ним чу ди ма, уз исто вре ме но одби ја ње све сти да на пу сти Ка и но ву пла не ту. На ше зло чи начко при зе мље ње оста је чвр сто, као да је при род но ста ње не ко маг нет но по ље, про из вод кул тур не гра ви та ци је. У кон тек сту до га ђа ја 1968. го ди не, ан ти ху ма ни стич ки приказ људ ске исто ри је ре ме ти кон цепт др жа ве бла го ста ња као бри жне и ро ди тељ ске сфе ре. Бу ду ћи да по сто ји кон ти ну и тет кре а тив не де струк ци је од ко сти до нај ра зви је них људ ских апа ра та, ис по ста вља се да је ци ви ли за ци ја тек ин сти ту ци она ли за ци ја на си ља, у ко јој су на го ни до не кле су бли ми ра ни, али где су хи је рар хи ја и од но си мо ћи и да ље при сут ни. Пад у ва здух упра во је илу стра ци ја сна ге вар вар ског маг нет ног по ља. Та ко у Хлад ном ра ту, као не кад мај му ни у слу ча ју кон флик та око ре сур са, Ру си и Аме ри кан ци се де за сто лом и раз го ва ра ју. Је зик ди пло ма та ко је Ку брик при ка зу је је оруђе ан ти-ко му ни ка ци је, где се на сто ји ка за ти мно го а не ре ћи ни шта, да кле, ко ри сти ти је зик као штит или ма ску ко јом се при кри ва исти на. Ис под уљуд них и ци ви ли зо ва них од но са кри је се на сил нич ка при ро да, ко ја ре чи ко ри сти да за ва ра, ре ла ти ви зу је или по гре шно ту ма чи. По гле дај мо при мер одно са хлад но ра тов ских хор ди. Аме ри кан ци су про на шли други мо но лит на Ме се цу. Не об ја вљу ју сво је от кри ће, ни ти дозво ља ва ју при ступ сво јој ко ло ни ји, док пот пу но не упо зна ју но ви фе но мен, и евен ту ал не ко ри сти за др же са мо за се бе. Све је то ло гич но по на ша ње јед не су ко бље не стра не, али начин на ко ји се кри је или ма ни пу ли ше ин фор ма ци ја ма у ве зи чи та вог до га ђа ја вр ло је ин те ре сан тан. Со вјет Сми слов поку ша ва да са зна шта се у аме рич кој ко ло ни ји де ша ва. Смислов ис ти че да се ко ло ни ја на ла зи та мо го ре, иа ко то не од го ва ра ре ал ној по зи ци ји у све ми ру, и мо жда је коришћење геоцентричног термина индикатор дезоријентације. 17 Та кође је исто вет но вар вар ској по зи ци о ни ра но сти, где је Зе мља не где до ле. Но, на пи та ња Сми сло ва Аме ри ка нац Флојд од го ва ра ла жном не ин фор ми са но шћу, као да не зна ни шта о до га ђа ји ма у ко лон и ји, и иш чу ђа ва се слу ша ју ћи по дат ке ко је му со вјет ски ко ле га из но си. Флој до ви од го во ри на Смисло вље ву зна ти же љу кре ћу се од ни сам си гу ран са схва там шта го во ри те до ве штач ке упи та но сти ствар но? или зани мљи во, али ни у јед ном тре нут ку Флојд не от кри ва шта се де ша ва. При том је ја сно да је Флојд са свим оба ве штен, али глу ми за чу ђе ност. То је сво је вр стан при мер оно га што Хорк хај мер Uni ver sity Press, p. 45. 17 Sto e hr, K. A Phi lo sop hi cal Odyssey, in: The Phi lo sophy of Sci en ce Fic tion Film, ed. San ders, S. (2008) Le xing ton: Uni ver sity Press of Ken tucky. 141

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ и Адор но сма тра ју при кри ва њем не рас ки ди ве ве зе ума и не дје ла, гра ђан ског дру штва и го спод ства. 18 На рав но, Ру си су са сво је стра не зах те ва ли ве ро ват но ла жно при нуд но слета ње баш у спор ну ко ло ни ју, и би ли од би је ни, али са да упозо ра ва ју Флој да да је то кр ше ње ме ђу на род них кон вен ци ја. Флојд из ра жа ва на ду да се све ипак до бро свр ши ло по угроже ну по са ду, али и да ље не су ви сло од го ва ра на ис пи ти ва ње. Шта ви ше, Сми слов од лу чу је да по ста ви ди рект но пи та ње: да ли је реч о не че му опа сном, не кој епи де ми ји? Јав ност мо ра да зна да ли је све у ре ду. Флојд та да под при ти ском од би ја да од го во ри, твр де ћи да му ни је до зво ље но да при ча о то ме. На рав но, ако се при се ти мо по чет ка ди ја ло га, то о че му му је за бра ње но да го во ри он ни је ни схва тао, финги ра ју ћи да ни је упо знат са си ту а ци јом. Али тај на је ипак са чу ва на, и мо но лит и да ље оста је са мо аме рич ки. У ка сни јем раз го во ру с под ре ђе ни ма, Флојд при зна је све неприн ци пи јел но сти, по го то во што гла си на о епи де ми ји изази ва страх и код са мих Аме ри ка на ца. Он сам ис ти че и да је лич но по сра мљен при чом 19, али да је схва тио по требу за ап со лут ном тај но ви то шћу, бу ду ћи да се не зна ка кав култур ни шок от кри ће о екс тра пла не тар ном жи во ту мо же да про из ве де, те по зи ва на аде кват не при пре ме и кон ди ци о нира ње ста нов ни штва, пре не го што ин фор ма ци је бу ду об јавље не. Ку брик при ка зу је зло у по тре бу пи-ара за рад ин те ре са јед не хор де, при че му чо пор по др жа ва об ма њи ва ње из навод но оп ште људ ских раз ло га. Али хра бра је од лу ка да се у фил му аме рич ка спољ на по ли ти ка пред ста ви као пре ва рантска, по што ни је ма те ри ја ли стич ки и ате и стич ки СССР је дини ко ји на па да сло бо ду и мо рал скри ва њем или из вр та њем ин фор ма ци ја. Ре чи ма Хер бер та Мар ку зеа (Her bert Marcu se): Ола ко да та хи сто риј ска па ра ле ла с бар ба ри ма ко ји угро жава ју цар ство ци ви ли за ци је пре ју ди ци ра ис ход; дру ги пе ри од ба р ба ри зма би ла ко мо гао би ти кон ти ну и ра но цар ство са ме ци ви ли за ци је. 20 Ку брик ну ди чо ве чан ству не са гле ди во про стран ство, но на ни воу све сти га оста вља у пр во бит ној ма лој ба ри во де. Тај спој ул тра мо дер ни зма у обла сти тех но ло ги је и ан ти мо дерни зма у кул ту ри и дру штву при ме тио је и не мач ки со ци олог Кла ус Офе 21 (Cla us Off e) у са вре ме ном кон зер ва ти ви зму. 18 Hork he i mer, M. аnd Ador no, T. нав. де ло, стр.124. 19 Ku brick, S. and Clark, A. 2001: a Spa ce Odyssey, scre en play, 09. march 2016., http://www.dailyscript.com/scripts/2001.html 20 Mar cu se, H. (1968) Čo vjek jed ne di men zi je: ras pra ve o ide o lo gi ji raz vi je nog in du strij skog druš tva, Sa ra je vo: Ve se lin Ma sle ša, str. 236. 21 Ofe, K. (1999) Mo der nost i dr ža va: Is tok, Za pad, Be o grad. Fi lip Viš njić. 142

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ Тех но ло шка сред ства мо гу да иду упо ре до са не ким на заду ју ћим трен до ви ма, по пут оп стан ка и ја ча ња па три јар ха та, или при ла го ђа ва ња ору ђа вар вар ској све сти. Има мо, ка ко ка жу Хорк хај мер и Адор но, вар љи ву про ши ре ност ду ха 22, та ко што љу ди ујед но по ста ју све спрет ни ји, ин фор ми сани ји и глу пљи. То је ста ње ко је нај ви ше од го ва ра раз во ју са вре ме не тех нич ке ци ви ли за ци је, без зна чај ног ура зу мљива ња чо ве ка. Шта ви ше, по сто ји ак тив но на сто ја ње да чо век оста не у ста њу не пу но лет но сти. Обе ћа ње про све ти тељ ства да ће ус по ста ви ти вла да ви ну ра зу ма не са мо да је свет одве ло у до ми на ци ју кал ку ла ци је и ап страк ци је, стан дар да и кон фор ми зма, не го чо ве чан ство оста је скло но ва ра њу и затво ре но у са мо об ма њи ва њу. Оп шта по пу ла ци ја у Оди се ји упра во је ин стру мен та лизо ва на. Фран цу ски фи ло зоф Жил Де лез (Gil les De le u ze) у по ја ва ма мо но ли та у фил му ви ди мо жда не ета пе, као смењи ва ње жи во тињ ског, људ ског, и по том мо зга ма ши не. За ње га Ку бри ко во пу то ва ње пра ти ту ево лу ци ју, и су штин ски је јед но ис тра жи ва ње мо зга 23. Ако би смо про ду би ли ову тврд њу, мо гли би смо при ме ти ти емо ци о нал ну и ин те лек туал ну еро зи ју љу ди, ко ји до бро вољ но при хва та ју да про сто слу же тех но ло ги ји, ко ја им обез бе ђу је удо бан жи вот. Филмски астро у на ти је два и да раз го во ра ју ме ђу со бом, нај че шће око одр жа ва ња бро да, а де ху ма ни за ци ја се очи та ва и у одсу ству фа ци јал них екс пре си ја и гле да њу те ле ви зи је уз ручак. Та ко се де ша ва па ра докс да кроз про зор свог бро да виде Зе мљи ну ку глу, али то не сма тра ју зна чај ни јим при зо ром од ма сме диј ских са др жа ја. Они џо ги ра ју, од ла зе у со ла ријум, игра ју шах са ра чу на ром, а си мул та но са мо оп слу жу ју тех но ка пи та ли стич ки си стем. Као што при ме ћу је Џеј мсон, ово на уч но фан та стич но пу то ва ње при каз је на ше сте рил не, лобо то ми зи ра не да на шњи це. 24 Ку брик иде и да ље од кри ти ке без лич но сти и ме ха ни за ције љу ди, бу ду ћи да им су прот ста вља ху ма ну ма ши ну. ХАЛ 9000 пред ста вља су пер и ор ну ком пју тер ску ин те ли ген ци ју, ко ја по ка зу је чи тав спек тар емо ци ја. ХАЛ га ран ту је функци о ни са ње чи та вог бро да, при че му су чла но ви по сa де своје вр сне ко сти, од но сно ору ђа овог ра чу нар ског си сте ма. Као та кав, он је нај сна жни ји из да нак про све ти тељ ства. Но, та ко ђе, он но си чи та ву де струк тив ност ци ви ли за ци је која га је про из ве ла. Ње го ва ми си ја је да обез бе ди не сме та но 22 Hork he i mer, M. i Ador no, T. нав. де ло, стр. 10. 23 De le u ze, G. (1989) Ci ne ma 2: The Ti me-ima ge, Lon don: The At hlo ne Press, p. 205. 24 Ja me son, F. (1992) нав. де ло, стр. 86. 143

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ спровође ње ци ље ва ко је је од ре дио Флојд, а ко јим се насто ји при кри ти за да так ко ји по са да тре ба да оба ви. Ку брик прет по ста вља да ра чу нар ни је спо со бан да оба ви та кав зада так, јер функ ци о ни ше по на че лу не по гре ши во сти, што је на вод но су прот ста вље но за дат ку об ма њи ва ња по са де. Наи ме, ком пју тер је ра ци о на лан ко ли ко и ње гов тво рац. Он да ка да је про гра ми ран да у по је ди ним слу ча је ви ма ла же, он мо жда не ће го во ри ти исти ну ни кад за тре ба. Реч ју, по ква риће се, чи ни ће гре шке ко је ће га ко шта ти. Ка ко ка же Де лез, ро бот се ру ши из ну тра 25, не мо же из др жа ти ког ни тив ну дисонанцу на ко ју је при мо ран. Ње гов хе у ри стич ки ал го ри там оспо со бљен је да сам учи и раз ми шља о но вим си ту а ци ја ма у ко ји ма би се на шао. Он у од но су с астро на у ти ма раз ви ја емо ци је и ими ти ра са свим људ ске осо би не. Оног тре нут ка кад он по чи ње да чи ни грешке, по са да из ра жа ва за бри ну тост да сво је жи во те и да ље оста ви у ру ка ма по ква ре ног ра чу на ра. У том сми слу је зани мљи во ви ђе ње По ла Ви ри ли ја (Paul Vi ri lio) да је у фил му ро бот-на ви га тор ле те ли це раз вио људ ске од но се са члано ви ма по са де... и умро због то га. 26 Та ко нас Ку брик уво ди у дра му у ко јој астро на у ти же ле да ис кљу че ХАЛ-а да би спа си ли сво је жи во те, но, и ра чу нар же ли да учи ни исто, уви ђа ју ћи да се спре ма ју да га пре ва ре. Тре ћи пут у филму, да кле, по сто је две стра не ко је по ку ша ва ју да над му дре или са вла да ју јед на дру гу. Ства ри се опет вра ћа ју три ми лио на го ди на уна зад, до во ље за мо ћи, при че му на спрам љу ди стоји ком пју тер за бри нут за соп стве ну ег зи стен ци ју. Овај кон фликт ин ди ка тор је та да шње за бри ну то сти о пот пуном об у хва та њу људ ског дру штва од стра не тех но ло ги је, која вр ло ла ко мо же да пре у зме то тал ну кон тро лу. Ма ло је веро ват но да ра чу нар ствар но мо же учи ни ти та ко не што, али ХАЛ тре ба да се по сма тра ви ше као оте ло вље ње ин тру ментал не ра ци о нал но сти јед но ди мен зи о нал ног дру штва не го као ре ал на тех но ло шка на пра ва. У пи та њу је, да кле, бит ка про тив на до ла зе ћег по стин ду стриј ског дру штва, но Ку брик не ну ди из лаз ко ји би био са свим у скла ду са еман ци па торским про јек том. На и ме, је ди ни пре жи ве ли астро на ут окре ће се на го ну са мо о др жа ња, и за хва љу ју ћи при ми тив ним инстик ти ма успе ва да са вла да ра чу нар, ко ји емо ци је мо же да ре про ду ку је, али очи глед но ни је до ра стао чо ве ку у по гледу во ље за мо ћи. То јест, код Ку бри ко вих љу ди по ка јање је немо гу ће, а на сил ност оста је стал на ка рак те ри сти ка. 27 25 De le u ze, G. нав. де ло, стр. 206. 26 Vi ri lio, P. (2000) A Lan dsca pe of Events, Cam brid ge: MIT Press, p. 35. 27 Ryan, M. and Kel lner, D. нав. де ло, стр. 47. 144

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ У по след њем делу фил ма, ко ји је омла ди на на зи ва ла улти ма тив ним три пом, услед ха лу ци на тор них ефе ка та ко ји се по ја ча ва ју упо тре бом пси хо де лич них суп стан ци, пре живе ли астро на ут се су о ча ва са све оп штом де струк тив но шћу соп стве не ци ви ли за ци је, па чак и са соп стве ним по ступци ма, сво је вр сним уби ством ХАЛ-а. За Сла во ја Жи же ка трип је хи пер ре а ли стич на ре пре зен та ци ја фан та змат ског про сто ра 28. Трип про све ћу је. На кон спо зна је агре сив но сти чо ве ка, и мо гућ но сти ме ђу соб ног ну кле ар ног уни ште ња, астро на ут би се на шао у та ко зва ној со би Лу ја XVI, предре во лу ци о нар ног фран цу ског кра ља, где би се до вр ши ла само ре флек си ја мо дер ног чо ве ка, схва та ње ње го вих пат њи и али је нације, на кон че га би усле дио ко смич ки пре по род 29. Но, над ре ал на по ја ва де те та Зве зде, као омаж сту дент ском и кон тра кул тур ном по кре ту, ства ра по тен ци јал но но ву ситу а ци ју: сфе ра фе ту са и сфе ра зе мље има ју шан су да уђу у но ви, не по зна ти и не са мер љи ви од нос 30 По врх то га, џинов ско де те се окре ће пре ма Зе мљи док га пра ти ме ло ди ја Штра у со ве сим фо ни је Та ко је го во рио За ра ту стра. Отвара ње дру ге ди мен зи је код Ку бри ка у ства ри не под ра зу мева ре ше ње рат них и еко ном ских про бле ма, то јест, чак и сам пи сац Ар тур Кларк (Art hur Clark) ни је си гу ран шта ће дете пре су ди ти. 31 Ни је ла ко прог но зи ра ти ка ко би дру штве ни (омла дин ски, сту дент ски, рад нич ки, фе ми ни стич ки) по крети ре а го ва ли на ви ђе ње гра ђан ског дру штва са аспек та мо ћи и бор бе, да ли би се ори јен ти са ли де фан зив но, ка ко то ви ди Ха бер мас 32 (Jur gen Ha ber mas), или би по кре ну ли струк тур не про ме не. Ку брик сва ка ко ни је не ко ко ре ша ва ову ди ле му. Ипак, он мла дој ге не ра ци ји осве тља ва обе стра не. Пр ву би пред стављао Хер берт Мар ку зе, ко ји би ука зи вао на по тре бу дис танци ра ња од ла жних ау то ри те та, осу де Ви јет на ма и Ау шви ца, про тив свих на па да на сло бод но ми шље ње и де ла ње, ка ко би се сло мио ла нац цр кве них и све тов них ин кви зи ци ја. 33 Дру га стра на оли че на је, пак, у Кар лу Шми ту (Carl Schmitt), контро верз ном не мач ком ми сли о цу, ко ји уви ђа да је про ти вљење омла ди не при род но у сва ком дру штву. То до но си нове 28 Ži žek, S. (2009) Pa ra lak sa, Za greb: Iz da nja An ti bar ba rus, p. 189. 29 Ja me son, F. (1992) нав. де ло, стр. 97. 30 De le u ze, G. нав. де ло, стр. 206. 31 Klark, A. (1988) Iz gu blje ni sve to vi 2001, Be o grad: Pro sve ta. 32 Ha ber mas, J. (1982) Pro ble mi le gi ti ma ci je u ka snom ka pi ta li zmu, Za greb: Na pri jed. 33 Mar cu se, H. (1972) Kraj uto pi je / Esej o oslo bo đe nju, Za greb: Stvar nost, str. 152. 145

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ енер ги је и ви тал ност са мом дру штву. Ге не ра ци је се увек по ди жу уз олу је и стрес. Оне уво де но ве иде а ле. 34 Али, Шмит је све стан да, сем сво је мла до сти, но ва ге не ра ци ја нема шта дру го да по ну ди, ње на до стиг ну ћа су по тен ци јал на, по сто ји ко ли зи ја ци ље ва и мо гућ но сти. Ку брик сто га у наред ном фил му као да вр ши за о крет, упу ћу ју ћи не ку вр сту кон зер ва тив не кри ти ке кон тра кул ту ре. Кон тра дик ци је па кле не по мо ран џе Па кле на по мо ран џа је опи са на као ко мер ци јал ни ци ни зам и екс пло а та ци ја 35, не при ја тан филм у ко јем су ин те лек ту ал ци про на шли со ци јал на и по ли тич ка зна че ња... пре тен ци о зно и од врат но сме ће за бо ле сне умо ве 36 ; иде о ло шка збр ка, пара но ид на де сни чар ска фан та зи ја ма ски ра на као ор ве лов ско упо зо ре ње 37. На вод но, филм са мо на из глед кри ти ку је свемоћ ну др жа ву, а у ства ри сла ви не де ла свог хе ро ја: опрезни ли бе рал мо рао би да пре по зна глас фа ши зма 38 За филм ко јем се при пи су је од бра на сло бод не во ље ово де лу је као кон тра дик тор на кри ти ка. Но, кон зер ва тив но на гла ша ва ње не ких де струк тив них тен ден ци ја мла да лач ких кул ту ра, ко је је ис та као пи сац ро ма на Ен то ни Бар џис (Ant hony Bur gess), Ку брик је ис ко ри стио за осве тља ва ње још јед ног аспек та дија лек ти ке про све ти тељ ства. Као филм за ко ји се мо же ре ћи да на ста вља Ку бри ко ву науч но фан та стич ну при по вест, Па кле на по мо ран џа фо ку си ра се на жи вот јед ног ти неј џе ра у Лон до ну бу дућ но сти. Алекс де Ларџ се за јед но са сво јим вр шња ци ма ба ви ста ром Кубри ко вом те мом ул тра на си љем. Бан да се сва ко днев но за ба вља на па да ју ћи слу чај не про ла зни ке. Реч ју Хорк хај мера и Адор на, ко ји ма опи су ју ро ма не Мар ки за де Са да, безиз ла зно оча ја ње жр тве пре тва ра го спод ство у ужи так 39, с раз ли ком да овај пут жр тва ни је ни жа већ ви ша кла са, у јед ној вр сти про ле тер ске од ма зде. Сам Ку брик по ја шња ва да је Алекс би ће Ида, и не ко му ни ци ра са пу бли ком на 34 Schmitt, C. (1986) Po li ti cal ro man ti cism, Cam brid ge: MIT Press, p. 85. 35 Sta i ger, J. The cul tu ral pro duc ti ons of A Cloc kwork Oran ge, in: Stan ley Kubrick s A Cloc kwork Oran ge, ed. McDo u gal, S. (2003) Cam brid ge: Cam bridge Uni ver sity, p. 44. 36 Chap man, J. A bit of the ul tra-vi o len ce : A Cloc kwork Oran ge, in: Bri tish sci en ce fic tion ci ne ma, ed. Hun ter, I. Q. (1999) Lon don: Taylor and Fran cis, p. 135. 37 Ebert, R. A Cloc kwork Oran ge, 09. march 2016., http://www.ro ge re bert.co m/ re vi ews/a-cloc kwork-oran ge-1972 38 Hec hin ger, F. A li be ral fights back, 09. march 2016., http://www.vi sual-memory.co.uk /am k/do c/0037.html 39 Ho rk he i mer, M. i Ador no, T. нав. де ло, стр. 119. 146

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ со ци јал ном и мо рал ном ни воу 40. Пре ма јед ној сту ди ји, свега 4% ис пи та ни ка има ло је пот пу но не га тив но ми шље ње о Алек со вој агре си ји, док га је 55% по зи тив но оце ни ло 41. Грани ца из ме ђу за ба ве и кри ми на ла се гу би. Алекс сво је на сиље оправ да ва ти ме што на па да са мо ста ре пи ја ни це ко ји пе ва ју љи га ве пе сме сво јих оче ва и под ри гу ју. Тра ди ци ја, бо гат ство и ста рост, ви ше не го ал ко хол или му зи ка, је су моти ви Алек со ве агре си је, а Ку брик је, за јед но са пу бли ком, за во лео панк са ди сту 42. Омла ди на се на кон ул тра-на сил не за ба ве од ма ра у ка фи ћу ко ји слу жи пи ће милк плус, ко је је у ства ри нар ко ти зи рано мле ко, кок тел ко ји по ве зу је јед ну не ви ну хра ну за бе бе и дро гу. У скла ду са ду хом вре ме на, ек ста за дро ги ра њем мо жда би уки ну ла бур жо а ску су бјек тив ност, мо жда чак и иза зва ла кул тур ни екс цес и по кре ну ла те ме ље дру штве не со ли дар но сти. Хер берт Мар ку зе, ко ји је зах те вао да ин телек ту ал ци пре ста ну да се по ни жа ва ју и гро зе пре сту па 43, ни је баш оче ки вао да га у то ме ре пре зен ту је Алекс де Ларџ. Обо га ће но мле ко ука зу је на ис ква ре ност де це, ко ја бор бу ге не ра ци ја ни су за вр ши ла ре пре сив ном су бли ма ци јом, одно сно бра зго ти на ма су пер-ег а, ко је су га ран то ва ле уда ља вање од кон фор ми зма 44. Уме сто са мо све сти и еман ци па ци је, Ку брик при ка зу је са свим ин фан тил ну лич ност. Шта ви ше, Мар ку зе о во ве ли ко од би ја ње Ку брик сме шта у сво ју пре да тор ску по став ку. На ста вак Алек со вих аван тура на ла зи мо у сце ни ин ди ка тив ног на зи ва Дом, где бан да на па да брач ни пар у сво је вр сном екви ва лен ту де са дов ског от ча ра ва ња ро ди тељ ске љу ба ви 45. Алекс зло ста вља беспо моћ ног стар ца и ње го ву мла ду су пру гу. Ста рац је ујед но пи сац суб вер зив не ли те ра ту ре, пред став ник ста ре ле ви це, ко ја је из да ла 1968. го ди ну, и пер ци пи ра на је као иде оло шки ко мо ди фи ко ва на. 46 Про ле тер ска де ца не по ка зу ју 40 Shaw, T. (2007) Hollywo od s Cold War, Edin burgh: Edin burgh Uni ver sity Press, p. 224. 41 Bar ker, M. and Mat hijs, E. (2005) Un der stan ding Ver na cu lar Ex pe ri en ces of Film in an Aca de mic En vi ron ment, Art, De sign and Com mu ni ca tion in Higher Edu ca tion, vol 4, p. 7. 42 Kael, P. A Cloc kwork Oran ge: Stan ley Stran ge lo ve, in: Stan ley Ku brick s A Cloc kwork Oran ge, ed. McDo u gal, S. (2003) Cam brid ge: Cam brid ge Univer sity Press, p. 135. 43 Mar cu se, H. (1968) нав. де ло, стр. 66. 44 Mar cu se, H. (1985) Eros i ci vi li za ci ja: fi lo zof sko is tra ži va nje Froj da, Za greb: Na pri jed, str. 91. 45 Hork he i mer, M. i Ador no, T. нав. де ло, стр. 123. 46 Мла ђе но вић, Н. (2012) Су коб ге не ра ци ја и хо ли вуд ски филм, Бе о град: За ду жби на Ан дре је вић. 147

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ по штовање пре ма ис ку сном ре во лу ци о на ру ко ји жи ви у ари сто крат ском де лу гра да. Ку брик у јед ном тре нут ку откри ва пи шче ве ми сли: Тра ди ци ју сло бо де тре ба бра ни ти. Тра ди ци ја сло бо де зна чи све. Обич ни љу ди ће је за бо ра вити! О, да, они ће про да ти сло бо ду за мир ни ји жи вот. То је раз лог за што они мо ра ју би ти во ђе ни... те ра ни... го ње ни! Упра во ово је, из гле да, раз лог због ко јег се Ку бри ков Алекс устре мио на ста рог пи сца, као но ва ле ви ца про тив иде о лошких оче ва. Но, Алек со во на си ље при кри ве но је из ве сном есте ти за цијом. Јав ност мо же да раз ми шља о ди вљој омла ди ни и узроци ма њи хо ве по ја ве, но Ку брик ко ри сти умет ност не за рад про све ћи ва ња ду ха, већ да би пу бер тет ске или на сил не акте из јед на чио са ви со ко кре а тив ним. Алекс слу ша Бе то вено ву Де ве ту сим фо ни ју при ли ком са мо за до во ља ва ња, а Ви љем Тел или Асте ро во Пе ва ње на ки ши прат ња су ње го вим зло чи ни ма. Но, нај ин те ре сан тни је ма ски ра ње деструк ци је сва ка ко је ти неј џер ски сленг над сат, чи ји на зив до ла зи од су фик са ру ске ре чи шест над цатъ (ше сна ест), ко ји је исти као ен гле ски су фикс teen. Над сат је ме ша ви на ен гле ских и сло вен ских ре чи, и мо же да се ту ма чи као пене тра ци ја со вјет ске иде о ло ги је ме ђу омла ди ном, оли че ној у ре чи ма по пут dro ogs, ко ји ма се осло вља ва ју дру го ви. Ово је још јед но из вр та ње Мар ку зе о вих ми сли, ко ји под сећа да пот кул ту ре рас ки да ју са лин гви стич ком це ли ном та ко што ра ди кал но пре о кре ћу зна че ња, од но сно да без о па сне ри је чи сва ко днев ног при оп ћа ва ња узи ма ју из њи хо ва контек ста и упо тре бља ва ју из за озна ча ва ње обје ка та или ак тивно сти ко је су та бу за склоп по сто је ћег 47. У слу ча ју кон тракул ту ре у пи та њу су тер ми ни по пут три па, тра ве или мо ћи цве ћа, док над сат ис ти че са свим дру га чи ја по и гра ва ња речи ма. На и ме, ру ску реч хо ро шо, ко ја зна чи до бро или лепо, Алекс то ком сво јих де струк тив них ак тив но сти ко ри сти да опи ше соп стве но на си ље. Ме ђу тим, то се спе лу је horrorshow. Шта је од лич но за Алек са, мо же би ти пра ви хо рор шоу за жр тву или гле да о ца. Ипак, над сат нај че шће не ма по тре бе ни да се пре во ди, или га је и не мо гу ће пре ве сти. Хо рор мо же би ти cho o desny (чуде сни) или ooz hasny (ужа сни) свет, за ви сно од то га ко је ра ни је био у ка фи ћу и на ру чио old mo lo ko, so you co uld pe et it... which wo uld gi ve you a ni ce qu i et hor ror show fif teen mi nutes ad mi ring Bog and all his Holly An gels and Sa ints in your left shoe with lights bur sting all over your mozg Алекс, ис ку сни нар ко ман, си ле џи ја и pre sto op nick, ни кад сво ја (не)де ла 47 Mar cu se, H. (1972) нав. де ло, стр. 159. 148

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ не оправ да ва, не ко ри сти не ке ап стракт не иде а ле као што је сло бо да, али све при кри ва во ка бу ла ром. Жан Бо дри јар за нимљи во ко мен та ри ше ову тен ден ци ју: Ниг де се не по ја вљу је онај мо рал ни по глед, кри тич ки суд ко ји још пред ста вља део функ ци о нал но сти ста рог све та... ма ло (је) фил мо ва ко ји дости жу тај рас кид са сва ком це лис ход но шћу или кри тич ком не га тив но шћу. Тај не у па дљи ви сјај ба налности и на си ља 48. Та кви ин фан ти ли зми по пут bad di wad, pur ple wur ple, bo o ho o hoo, при кри ва ју истин ско де ло ва ње раз ма же ног уче ни ка ко ји не во ли да уста је ују тру и иде у skol li woll. Та ко екс трем но на си ље пу бли ка не мо же да схва ти, ка да се звуч ним и ви зу ел ним, па и вер бал ним ме то да ма, бе бе ћим јези ком, оно ма то пе јом, му зи ком и дру гим естет ским по те зи ма гле да о ци дис тан ци ра ју од бру тал но сти о ко ји ма Алекс го вори 49. Он и осо бе ко је фи зич ки по вре ђу је на зи ва бра ћом, иа ко би то тре ба ло да под ра зу ме ва не ку вр сту при сног од носа. Но, и ту по сто ји по и гра ва ње са стра ним је зи ци ма, бу дући да ен гле ско brat зна чи де ри ште. Уз спо ме ну то со вјет ско dro ogs, Ку брик и Бар џис ис ти чу и екс тра по ли ра ју не га тивне стра не кон тра кул ту ре, а по том их та ко екстремизо ване преда ју др жав ном апа ра ту на пре ва спи та ва ње. Ство ре но је оправ да ње да си стем сва ку не про дук тив ну једин ку мо же да из ло жи про це су ре ха би ли та ци је, али пу блика већ но си и ути сак естет ског убла жа ва ња на си ља, као и ди си дент ског пи сца ко ји је та ко ђе по зи вао на пре ва спи та вање љу ди. Кри ми нал ци су или ро ђе ни са ге нет ским по ре мећа јем, или су ство ре ни од стра не ло ших ро ди те ља и опа сног су сед ства. Др жа ва мо ра да про на ђе на чин да се агре сив на енер ги ја пре о бли ку је и ис ко ри сти, да се, ка ко ка же Адор но, не спу та ни от пор рад нич ке ( ни ске ) кул ту ре ци ви ли за цијски укро ти 50. Па кле на по мо ран џа се сто га окре ће јед ном кри ти ча ру про све ти тељ ства Ми ше лу Фу коу (Mic hel Fo u cault), ко ји је раз ма трао ди сци плин ске прак се уну тар ка зне но- по прав них си сте ма, бол ни ца и пси хи ја триј ских кли ни ка, као и њи хо во ши ре ње у чи та вом дру штву. Фу ко раз ви ја идеју па ноп ти ко на, пер фект ног си сте ма над зо ра. У све ви де ћем си сте му по је дин ци де ла ју као да су по сма тра ни, као да се над њи ма вр ши стал на ин спек ци ја, па са мо стал но ко ри гују соп стве на по на ша ња. По том се у дру штву мно же пси хо 48 Bo dri jar, Ž. нав. де ло, стр. 120. 49 Sisk, D. (1997) Tran sfor ma ti ons of lan gu a ge in mo dern dysto pi as, Lon don: Gre en wo od Press, p. 63. 50 Ador no, T. (2001) The Cul tury In du stry: se lec ted es says od mass cul tu re, Lon don: Ro u tled ge, p. 99. 149

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ ло зи и сит ни чи нов ни ци мо рал не ор то пе ди је 51. Циљ је да се ка жња ва њем они ко ји кр ше по ре дак упо до бе во љи друштва, и то се чи ни пу тем ко рек ци је ло ших скло но сти. Дух је под руч је на ко је де лу је власт са се ми о ло ги јом као сво јим инстру мен том 52. Алекс се сва ка ко ни је ла ко пре дао, и на ста вио је сво је из врта ње уо би ча је них зна че ња. Спо ља, он је по слу шан и уз о ран ро би јаш, ко ји по шту је ред и по ма же све ште ни ку при ли ком при пре ма цр кве них слу же ња у за тво ру. Чак и мар љи во чита Би бли ју, али ње го ва ту ма че ња су са свим ег зо тич на. Наи ме, нај ви ше му се до па да ју кла ња и ра то ви, док му је Нови За вет пре те жно до са дан. За ни мљив му је са мо део ка да Исус од ла зи на Гол го ту, и Алекс ужи ва за ми шља ју ћи се бе као рим ског вој ни ка ко ји би чу је Хри ста ко ји но си крст. Дисци пли на ис пр ва не мо же да ути че на Алек со ву ду шу, и он оста је (не)мо рал но ау то но ман. Но, Жил Де лез за кљу чу је да је лу до на си ље Алек са у Па кле ној по мо ран џи вањска си ла пре пре ла ска у слу жбу су лу дог уну тра шњег по рет ка 53. То је и по ен та Фу ко о ве кри ти ке про све ти тељ ства, ко је уме сто ра зу ма и про гре са ства ра не ху ма ни си стем над зо ра и ка зни, у ко јем моћ уки да људ ску сло бо ду. Тај аспе кат при ме ћу ју и Хорк хај мер и Адор но, по што ре ги стру ју сим бо лич ко наси ље, ко јим се раз ви ја страх или пре зир пре ма од ре ђе ним фе но ме ни ма, или се кон стру и ше од врат ност пре ма не ким на чи ни ма по на ша ња 54. Лу до ви ко трет ман ко јем је Алекс из ло жен ме ша ви на је фар ма ко ло шких и ви зу ел них сред ста ва. Као у из вр ну том Пла то но вом ми ту о пе ћи ни 55, Алекс је ве зан та ко да не мо же да се по мак не, ни ти да окре не гла ву, док иза ње го вих ле ђа ма ђи о ни ча ри про из во де све тло сне илу зи је ко је он ви ди на зи ду и ве ру је да су ствар не. У лу дач кој ко шу љи, Алекс је при ну ђен да по сма тра плат но на ко јем низ на сил них сли ка сле де јед не за дру ги ма, од ту ча улич них бан ди до де ла немач ких на ци ста. Уз сли ке при ма лек ко ји по ја ча ва су ге сти ју и ин ста ли ра раз ли ку до бра и зла, а Фре дерик Џеј мсон приме ћу је и на ра тив ну ис пре ки да ност ко ја по ја ча ва уку пан ре 51 Fu ko, M. (1997) Nad zi ra ti i ka žnja va ti: na sta nak za tvo ra, Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, str. 13. 52 Исто, стр. 99. 53 De le u ze, G. нав. де ло, стр. 206. 54 Hork he i mer, M. i Ador no, T. нав. де ло, стр. 100. 55 Pla ton (2002) Dr ža va, Be o grad: BIGZ. 150

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ зул тат мо рал ног пре ва спи та ва ња глав ног ли ка, та ко што се уз Бетовенову музику везују тоталитарни симболи 56. На кон те ра пи је, Алекс раз ви ја од бој ност пре ма на си љу на чи сто фи зи о ло шком ни воу. Муч ни на га спре ча ва да по чи ни би ло ка кав агре сив ни акт. Но, Ку брик нам ста вља до зна ња да онај ко ји не мо же да чи ни зло, ко ји је пот пу но усло вљен да чи ни до бро, је сте на из глед уз о ран гра ђа нин, али и са свим не сло бод на осо ба, па кле на, од но сно ме ха нич ка на ран џа. И обр ну то, онај ко ји не мо же да чи ни до бро ни је ни шта ви ше сло бо дан. С пра вом се за твор ски све ште ник у фил му пи та да ли ова тех ни ка уоп ште ства ра до брог чо ве ка, а не про грами ра ни апа рат. До бро и зло су оп ци је, а онај ко не мо же да би ра, он ни је ни чо век. Де чак не ма пра вог из бо ра, зар не? Вла сти ти ин те рес, страх од фи зич ког бо ла на вео га је на тај гро теск ни чин са мо по ни же ња. Ње го ва се не ис кре ност ја сно ви ди. Он ви ше ни је гре шник. Он ви ше ни је ни би ће спо собно да до не се мо рал ну од лу ку. Та кав гра ђа нин је под ре ђен спољ ним ути ца ји ма, ни је спосо бан да де лу је мо рал но. Са ути ли та ри стич ког ста но ви шта сто па кри ми на ла је сма ње на, као и пре на се ље ност у за твори ма, али по це ну да су бје кат по ста не обје кат. Све ште ник бра ни ње го ву сло бо ду из бо ра, ма кар то био и из бор да чи ни зло. Уме сто то га, на ме ће му се де ло ва ње у ка те го ри ја ма инте ре са. Иде ја о бо лу, а не са ма бол, пред ста ва пат ње је оно на шта ка жња ва ње ци ља. То је ме диј ски за си ћен су бје кат, чи ји је жи вот ре гу ли сан, без об зи ра да ли је ствар но кри мина лац или па ци јент. У те ра пе ут ском дру штву уло ге се препли ћу. Сва ки гра ђа нин је у пост мо дер ни псе у до-слободан као и из ле че ни Алекс 57. Чо век, пре ма Ку бри ку, ни је Ру соов до бри ди вљак већ не пле ме ни то би ће, и по треб не су друштве не ин сти ту ци је ко је ће га во ди ти. Да кле, да се из бег ну екс тре ми раз о бру че не су бјек тив но сти или си стем ског на сиља. Али, Ку бри ков филм по ка зу је не што што се мо же об ја сни ти ре чи ма Ерн ста Бло ха: За кон још ни је ство рио ни јед ног вели ког чо вје ка, али сло бо да ра ђа истин ске ко ло се и екс тремно сти 58. Про све ти тељ ство је на сто ја ло да про из ве де пристој но и на пред но дру штво, али по ред де струк тив них иде о 56 Ja me son, F. (1995) The Ge o po li ti cal Aest he tic: Ci ne ma and Spa ce in the World System, Blo o ming ton: In di a na Uni ver sity Press, p. 61. 57 Ge hr ke, P. De vi ant su bjects in Fo u ca ult and a Cloc kwork Oran ge: cri mi nolo gi cal con struc tion of su bjec ti vity, in: Stan ley Ku brick, film, and the uses of hi story, eds. Cocks, G. Di e drick, J. and Pe ru sed,g. (2006) Ma di son: Uni versity of Wi scon sin, p. 160. 58 Bloch, E. (1982) Duh uto pi je, Be o grad: Be o grad ski iz da vač ko-gra fič ki zavod, str. 66. 151

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ ло ги ја про из во ди ло је по је дин це као кон фек ци ју 59. С дру ге стра не, Алек со ве увр ну те асо ци ја ци је и тран сгре си ја култур ног по рет ка, по пут то га што по ве зу је му зи ку са де струкци јом, је сте, ре чи ма Жи ла Де ле за, ре ме ће ње свих ко до ва и са мо про и звод ња, са мо ра ђа ње 60. Сплет ви со ко-кул тур них де ла и на си ља вид је из дув ног вен ти ла, ко ји по Џеј мсо ну до но си олак ша ње у до сад ној и не под но шљи вој оства ре ној Уто пи ји 61. Но, Алекс ни ка да не пре ра ста соп стве не по ри ве, ни ти се прео бра ћа као сво ја књи жев на вер зи ја, ко ја по ста је пу но лет на и од го вор на осо ба. Ку брик је из о ста вио део у ко јем Алекс сазре ва, и та ко на ја вио пе ри од на кон ди сци плин ске мо ћи. Као што Сла вој Жи жек на гла ша ва, ви ше не ма зна чај ни је тен зи је из ме ђу ин сти ту ци ја и љу ди, по што оне ви ше не по ку ша ва ју да нор ма ли зу ју на ше вра жић ке пер верз но сти. Ство рен је са вез бун тов ни штва и кор по ра ци ја 62. То јест, Алекс као ро ба на тр жи шту, ко ја по се ду је из ве сну кон тра кул тур ну оштрицу, по ста је ире ле ван тан за кор по ра ци ју он да ка да поч не нормал но да се по на ша. Ње го во пре се ца ње кла сних и кул турних раз ли ка, или ти ре ме ће ње ко до ва, у ства ри је и фи нан сијски ис пла ти во. Но, ти ме се у Ку бри ко вом фил му још ви ше ис ти че истин ска про тив реч ност људског дру штва и кул ту ре. За кључ на раз ма тра ња Пре на гла ша ва ње кон фликт не људ ске при ро де оп ште је место хо ли вуд ске филм ске про дук ци је, но у Ку бри ко вим филмо ви ма тај упро шће ни ма ни че ан ски на ра тив увек је де констру и сан на ин те ре сан тан на чин. Ако и по сто ји од ре ђе ни су коб до бра и зла, у скла ду с кли ше ом ин ду стри је кул ту ре, Ку брик ста је на нео че ки ва ну стра ну, би ло да је то ху ма низо ва на ма ши на у Оди се ји у све ми ру или на сил ник Алекс у Па кле ној по мо ран џи. Оба ак те ра су жр тве дру штва у ко јем се на ла зе, по што их вла да ју ћи слој при мо ра ва да об ма њу ју дру ге или се са мо об ма њу ју. До ду ше, Алекс и сам при бе га ва јед ном естет ском при кри ва њу соп стве ног на си ља, та ко да је ње гов на ра тив ла жан и пре и по сле кон так та са про све ће ним вас пит ним ин сти ту ци ја ма. У сво је вр сној ал ти се ров ској по зи ци ји, Алекс ни кад не иступа из иде о ло ги је, са мо ме ња је дан ди вљи за дру ги ди сци 59 Hork he i mer, M. i Ador no, T. нав. де ло, стр. 161. 60 De lez, Ž. i Ga ta ri, F. (1990) An ti-edip: ka pi ta li zam i shi zo fre ni ja, Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, str. 14. 61 Ja me son, F. (1992) нав. де ло, стр. 86. 62 Ži žek, S. (2006) Ška klji vi su bjekt: od sut no sre diš te po li tič ke on to lo gi je, Saraje vo: Ša hin pa šić, p. 330. 152

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ плин ски об лик, од но сно, у оба слу ча ја има ла жан од нос са ствар но шћу. Са мо за ва ра ва ње је при сут но би ло да је то инфан тил ни над сат ко ји ма ски ра на си ље, или су зби ја ње агреси је на фи зи о ло шком ни воу. Ин те ре сант но је да је то па ралел но ви ђе њу про све ти тељ ства код Хорк хај ме ра и Адор на, ко ји ви де ка ко по пра вља ње људ ског ка рак те ра ко је де ге нери ше у фа бри ко ва ње кон фор ми зма, та ко и ве зу ума и не мора ла, ко ја код де Са да осве тља ва удру жи ва ње за до вољ ства и окрут но сти. Док је дру ги аспе кат про све ти тељ ства у ствари при кри вен код Хорк хај ме ра и Адор на, у Ку бри ка он је при ма ран, на кон че га сту па ју на сна гу ме ха ни зми дру штвене кон тро ле на си ља, као да се, јел те, са мо про све ти тељ ство бори про тив соп стве них сви ре пих ко ре на. Оба фил ма фор мал но по чи њу ни че ан ским еле мен ти ма, ко ји се по том су о ча ва ју са раз ви је ном на уч но-тех но ло шком циви ли за ци јом, ко ја на из глед не са др жи пр во бит ну сви ре пост, но Ку брик по ла ко по ка зу је су прот но, ко ри сте ћи хлад но ратов ске или би о по ли тич ке при ме ре. Жа нр на уч не фан та сти ке сто га му је по слу жио као ми са о ни екс пе ри мент ко јим би потвр дио да је иде ал про све ти тељ ства мал те не не мо гућ. Но, то је са мо на из глед ра ди кал на кон ста та ци ја. Го то во је тру и зам при ме ти ти да је дру штво без кон фор ми зма и ма сме диј ског об ма њи ва ња под јед на ко јед но ди мен зи о нал но као и по стинду стриј ско дру штво. Увек мо ра ју по сто ја ти две ди мен зи је. Ниг де кри тич ки те о ре ти ча ри ни су ви де ли мо гућ ност жи вота са мо у окви ру ви со ке умет но сти и со ци ја ли стич ке привре де, ко јом су еви дент но би ли раз о ча ра ни. Ма ње оп ти мистич ко ви ђе ње про све ти тељ ства, про же тог кон тра дик ци јама, је сте мост ко ји при бли жа ва Франк фур тов це и Стен ли ја Ку бри ка. Као што при ме ћу је Ен то ни Ги денс (Ant hony Giddens), Ку бри ков ре флек сив ни од нос пре ма ри зич ној мо дерно сти мо же се на зва ти ци нич ким пе си ми змом, ко ји се изру гу је пер спек ти ва ма ко је су ори јен ти са не на бу дућ ност, али и на ху мо ри стич ки на чин ви ди са да шњост 63. Ци ни зам у ства ри оту пљу је пе си ми зам, не у тра ли зу је анк си о зност, и про из во ди знат но про тив реч ни ју сли ку про све ти тељ ства, у ко јој је лаж кон сти ту тив ни део. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ador no, T. (2001) The Cul tury In du stry: se lec ted es says of mass culture, Lon don: Ro u tled ge. Bah tin, М. (1980) Mark si zam i fi lo zo fi ja je zi ka, Be o grad: No lit. 63 Gi dens, E. (1998) Po sle di ce mo der no sti, Be o grad: Fi lip Viš njić, str. 132. 153

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ Bar ker, M. and Mat hijs, E. (2005) Un der stan ding Ver na cu lar Ex pe rien ces of Film in an Aca de mic En vi ron ment, Art, De sign and Com muni ca tion in Hig her Edu ca tion Vol 4. Bloch, E. (1982) Duh uto pi je, Be o grad: Be o grad ski iz da vač ko-gra fič ki za vod. Bo dri jar, Ž. (1991) Si mu la kru mi i si mu la ci ja, No vi Sad: Sve to vi. Chap man, J. A bit of the ul tra-vi o len ce : A Cloc kwork Oran ge, in: Bri tish sci en ce fic tion ci ne ma, ed. Hun ter, I. Q. (1999) Lon don: Taylor and Fran cis. De le u ze, G. (1989) Ci ne ma 2: The Ti me-ima ge, Lon don: The At hlo ne Press. De lez, Ž. (1989) Fu ko, Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo rana Sto ja no vi ća. De lez, Ž. i Ga ta ri, F. (1990) An ti-edip: ka pi ta li zam i shi zo fre ni ja, Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća. Ebert, R. A. Cloc kwork Oran ge, 09. march 2016., http://www.ro ge rebert.co m/re vi ews/a-cloc kwork-oran ge-1972 Fu ko, M. (1997) Nad zi ra ti i ka žnja va ti: na sta nak za tvo ra, Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća. Ge hr ke, P. De vi ant su bjects in Fo u ca ult and a Cloc kwork Oran ge: crimi no lo gi cal con struc tion of su bjec ti vity, in: Stan ley Ku brick, film, and the uses of hi story, eds. Cocks, G. Di e drick, J. and Pe ru sed,g. (2006) Ma di son: Uni ver sity of Wi scon sin. Gi dens, E. (1998) Po sle di ce mo der no sti, Be o grad: Fi lip Viš njić. Gil bert, J. Au te ur with a ca pi tal A, in: Stan ley Ku brick s 2001: a Spa ce Odyssey: new es says, ed. Kol ker, R. (2006) Ox ford: Ox ford Uni versity Press. Ha ber mas, J. (1982) Pro ble mi le gi ti ma ci je u ka snom ka pi ta li zmu, Zagreb: Na pri jed. Hec hin ger, F. A li be ral fights back, 09. march 2016., http://www.visual-me mory.co.uk /am k/do c/0037.html Hork he i mer, M. i Ador no, T. (1989) Di ja lek ti ka pro svje ti telj stva, Sa raje vo: Ve se lin Ma sle ša. Ja me son, F. (1992) Sig na tu res of the Vi si ble, New York: Ro u tled ge. Ja me son, F. (1995) The Ge o po li ti cal Aest he tic: Ci ne ma and Spa ce in the World System, Blo o ming ton: In di a na Uni ver sity Press. Ja me son, F. (2006) The Po li ti cal Un con sci o us, Lon don: Ro u tled ge. Kael, P. A Cloc kwork Oran ge: Stan ley Stran ge lo ve, in: Stan ley Kubrick s A Cloc kwork Oran ge, ed. McDo u gal, S. (2003) Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. Klark, A. (1988) Iz gu blje ni sve to vi 2001, Be o grad: Pro sve ta. 154

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ Kol ker, R. (2006) Stan ley Ku brick s 2001: a Spa ce Odyssey, Ox ford: Ox ford Uni ver sity. Ku brick, S. and Clark, A. 2001: a Spa ce Odyssey, scre en play, 09. march 2016., http://www.dailyscript.com/scripts/2001.html Mar cu se, H. (1968) Čo vjek jed ne di men zi je: ras pra ve o ide o lo gi ji razvi je nog in du strij skog druš tva, Sa ra je vo: Ve se lin Ma sle ša. Mar cu se, H. (1972) Kraj uto pi je / Esej o oslo bo đe nju, Za greb: Stvarnost. Mar cu se, H. (1985) Eros i ci vi li za ci ja: fi lo zof sko is tra ži va nje Froj da, Za greb: Na pri jed. Мла ђе но вић, Н. (2012) Су коб ге не ра ци ја и хо ли вуд ски филм, Београд: За ду жби на Ан дре је вић. Ofe, K. (1999) Mo der nost i dr ža va: Is tok, Za pad, Be o grad. Fi lip Višnjić. Pal mer, B. 2001: the cri ti cal re cep tion and the ge ne ra tion gap, in: Stan ley Ku brick s 2001: a Spa ce Odyssey: new es says, ed. Kol ker, R. (2006) Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Pla ton (2002) Dr ža va, Be o grad: BIGZ. Ryan, M. and Kel lner, D. (1988) Ca me ra Po li ti ca: The Po li tics and Ide o logy of Con tem po rary Hollywo od film, In di a na po lis: In di a na Univer sity Press. Schmitt, C. (1986) Po li ti cal ro man ti cism, Cam brid ge: MIT Press. Shaw, T. (2007) Hollywo od s Cold War, Edin burgh: Edin burgh Univer sity Press. Sisk, D. (1997) Tran sfor ma ti ons of lan gu a ge in mo dern dysto pi as, Lon don: Gre en wo od Press. Sta i ger, J. The cul tu ral pro duc ti ons of A Cloc kwork Oran ge, in: Stan ley Ku brick s A Cloc kwork Oran ge, ed. McDo u gal, S. (2003) Cambrid ge: Cam brid ge Uni ver sity. Sto e hr, K. 2001: A Phi lo sop hi cal Odyssey, in: The Phi lo sophy of Scien ce Fic tion Film, ed. San ders, S. (2008) Le xing ton: Uni ver sity Press of Ken tucky. Tel lo te, J. P. The gra vity of 2001: a Spa ce Odyssey, in: Stan ley Kubrick s 2001: a Spa ce Odyssey: new es says, ed. Kol ker, R. (2006) Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Vi ri lio, P. (2000) A Lan dsca pe of Events, Cam brid ge: MIT Press. Ži žek, S. (2006) Ška klji vi su bjekt: od sut no sre diš te po li tič ke on to lo gije, Sa ra je vo: Ša hin pa šić. Ži žek, S. (2009) Pa ra lak sa, Za greb: Iz da nja An ti bar ba rus. 155

НИКОЛА МЛАЂЕНОВИЋ Nikola Mlađenović University in Belgrade, Faculty of Political Sciences, Belgrade STANLEY KUBRICK S CYNICAL DIALECTICS OF ENLIGHTENMENT ANALYSIS OF THE FILMS 2001: A SPACE ODYSSEY AND A CKLOCKWORK ORANGE Abstract This paper analyses deceiving and self-deceiving aspects of society in Stanley Kubrick s films, which illustrate the problems of enlightenment from the perspective of critical theory and poststructuralism. A Space Odyssey registers the source of Nietzschean power relations in human nature. A violent humanity is the foundation of the onedimensional Cold War society and welfare state, where misinforming the communists or its own population is justified by a higher cause. Political interests deliver their own version of the truth. Pseudoindividuality and conformity are present not just on this very planet, but also among astronauts in space. The film also shows a countercultural opposition, and the critique of it is further developed in A Clockwork Orange. Kubrick does not accept a classic Marcusean view of the second dimension. The Nietzschean nature forms both language and action of youth subcultures, and the difference between the good and the evil is rhetorically blurred. Aggressive hero becomes the victim of Foucauldian prison discipline, and for Kubrick its consequence is the loss of free will to make moral decisions. By prohibiting lying and violence, i.e. by normalizing, good behaviour stops being an action of free will. Also, cruelty of the main character becomes a public virtue (Horkheimer and Adorno s totalitarianism), and becomes useful to the social elites. Calculative and sadistic aspects of enlightenment are brought in collision, with no clear resolutions, forming life in the risky and reflexive modernity. Kubrick s dialectics of enlightenment caries a cynical implication that lies and violence are both enemies and constituents of enlightenment. Key words: dialectics of enlightenment, film, Stanley Kubrick, media culture, ideology, critical theory, poststructuralism 156

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ Уни вер зи тет у При шти ни са при вре ме ним се ди штем у Косов ској Ми тро ви ци, Фи ло зоф ски фа кул тет Ка те дра за ен гле ски је зик и књи жев ност, Ко сов ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1650157J 821.111(73).09-31 Дик Ф. К. 791.026:821.111(73)-31 оригиналан научни рад ФИ ЛИП К. ДИК У АМА ЗО НО ВОМ ДВОР ЦУ Са же так: Се ри ја Чо век у ви со ком двор цу при мет но се раз ли ку је од ро ма на Фи ли па К. Ди ка по ко јем је сни мље на, али вер ност адап таци је сва ка ко је из гу би ла до ми нант но ме сто у те о ри ји и кри ти ци. Уко ли ко се ре ле вант ним кри те ри ју мом за вред но ва ње адап та ције сма тра успе шност у пре во ђе њу и пре но ше њу иде ја књи жев ног де ла, ова се ри ја то ни је ус пе ла да ура ди. Она уво ди и на гла шава еле мен те ко ји про из во де, ин тен зи ви ра ју и умно жа ва ју Ди ко во ла жно ла жно уме сто оних ко ји до при но се спо зна ји уну тра шње исти не. Усред сре ђи ва њем на по вр шин ске по сле ди це гу бит ка рата, а не на Аме ри ку као ау то ри тар ну тво ре ви ну у ко јој се, због бе со муч не ре пли ка ци је, не са мо пред ме ти ма, не го и ствар но сти ма ви ше не мо же по у зда но по твр ди ти ау тен тич ност, она не успе ва да ука же на кључ не дру штве не, еко ном ске и по ли тич ке про бле ме и ди ле ме та да шњег и са да шњег до ба, као што то Ди ко ве је динстве не фик ци о нал не ствар но сти чи не. Иде ја ла жног ла жног, нажа лост, гле да о ци ма је нај у спе шни је пре не та тран сфор ма ци јом ро ма на у про из вод са по тен ци ја лом за бе со муч но ре пли ко ва ње и ко мер цијалну екс пло а та ци ју. Кључ не ре чи: адап та ци ја, на уч на фан та сти ка, фик ци о нал не ствар но сти, ау тен тич но, ла жно На уч но фан та стич не књи жев не ви зи је раз во ја људ ског друштва по не кад за стра шу jуће успе шном спо соб но шћу екстра по ла ци је и пре дик ци је ука зу ју на не ке од нај зна чај ни јих про бле ма и ди ле ма с ко ји ма се су о ча ва са вре ме ни чо век. Ово го то во ди јаг но стич ко свој ство на уч но фан та стич не књижев но сти, уко ре ње но у спе ку ла тив ним пре ми са ма, на уч но- тех но ло шким ино ва ци ја ма, сло бо ди ма ште и спрем но сти да ис ко ра ком у не по зна то гра ди мост из ме ђу фан та стич ног и ствар ног, при че му тре нут но у ви ду има мо де ла на ста ла у 157

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ пе ри о ду од ше зде се тих до осам де се тих го ди на про шлог века, за слу жно је што су број ни еле мен ти фик ци о нал них будућ но сти пре по зна тљи ви и у са вре ме ној ствар но сти. Ипак, чи та ње да нас, из пер спек ти ве вре ме на ко је је у број ним науч но фан та стич ним де ли ма опи са но као бу ду ће, по ка зу је да ни су сва де ла, ни ти сви пи сци, јед на ко успе шни у пред виђа њу бу дућ но сти, због че га ни је ла ко одо ле ти кон ста та ци ји да је вре ме су сти гло пи сце, чак пре сти гло до ма шај њи хо вог књи жев ног уви да у бу дућ ност, с ко јим се жа нр пре че сто пове зу је. Ме ђу тим, то би би ло кли ше ти ра ње број них на уч нофан та стич них де ла и њи хо во сме шта ње у до мен окулт ног, че му се не рет ко и са ми пи сци опи ру. Фи лип К. Дик, је дан од нај зна чај ни јих аме рич ких пи са ца на уч не фан та сти ке, у сво јим де ли ма за сно ва ним на иде ји плу ра ли зма ства р но сти, ни је успе шно пред ви део кон кретне до га ђа је и тех но ло ги ју бу дућ но сти, али је сте ди јаг но стико вао ди ле ме и раз вој про бле ма с ко ји ма се чо век су о ча ва да нас а то су опа сно сти гло ба ли за ци је, ко мо ди фи ка ци је и за ма гљи ва ња не ка да ја сних гра ни ца из ме ђу при род ног и про из ве де ног, чи ја је по сле ди ца не мо гућ ност ја сног раз грани ча ва ња ау тен тич ног и ко пи је, на ни воу пред ме та, по ја ва, људ ског би ћа, чак и ствар но сти. Фи лип К. Дик је сма трао да на уч на фан та сти ка не ма уло гу да пред ви ђа бу дућ ност; науч но фан та стич не књи ге и при че, 1 ка ко је из ја вио у ин тер вјуу Гре гу Рик ма ну (Gregg Ric kman), не тре ба оцењи ва ти на осно ву то га да ли су се опи са ни до га ђа ји за и ста до го ди ли или не, јер би у том слу ча ју по сто ја ла јед на науч но фан та стич на књи га. Са мо јед на пра ва. 2 Уко ли ко се, уз на ве де ну Ди ко ву тврд њу и осо бе но сти ње го ве про зе, у об зир узму и на уч не те о ри је о по сто ја њу мул ти вер зу ма, јасно је да је по гре шно и нео сно ва но ин си сти ра ње на пре диктив ним свој стви ма жан ра, као и сво ђе ње на јед но, је ди но и ау тен тич но, би ло да су у пи та њу при че, књи ге, пред ме ти, љу ди и/или ствар но сти, јер уко ли ко не ма јед не пра ве стварно сти, он да не ма ни јед не бу дућ но сти, па са мим ти ме ни са мо јед не, пра ве на уч но фан та стич не књи ге. Ово зна чи да су, по тен ци јал но, све оне пра ве. Или пак да ни јед на ни је пра ва. Број на де ла, чи та на у вре ме ко је опи су ју као бу ду ће, по твр ђу ју да се у пре дик тив на свој ства на уч не фан та сти ке не тре ба по у зда ти. Мо гу ће је на ве сти и број не при ме ре иску ста ва ко ји по ка зу ју да је ствар ност пре пу на илу зи ја, об мана и по гре шне, или бар дру га чи је, пер цеп ци је, што је чи ни 1 Сви на во ди из не пре ве де не ли те ра ту ре да ти су у пре во ду ау то ра овог тек ста. 2 Ци ти ра но у: Vest, J. P. (2007) Fu tu re Im per fect: Phi lip K. Dick at the Mo vi es, West port CT: Pra e ger Pu bis hers, p. 178. 158

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ слич ном на уч но фан та стич ној књи жев но сти. У овом вр тло гу тврд њи, ко је се ме ђу соб но не ги ра ју и по твр ђу ју, на ла зи се и ства рала штво Фи ли па К. Ди ка. Да у овом вр тло гу мо жда има и исти не по ка зу ју пре кла пања из ме ђу фик ци о нал них ствар но сти и та ко зва ног ствар ног све та, под руч ја под јед на ко у до ме ну фан та сти ке и стварно сти, ко ја књи жев не ви зи је бу дућ но сти тран сфор ми шу у огле да ла, кат кад ис кри вље на, у ко ји ма се на зи ру од ра зи са да шњо сти. Ак ту ел ност та квих од ра за по твр ђу је раст попу лар но сти на уч но фан та стич не про зе, че му до при но се упе ча тљи вост књи жев них ви зи ја и ла ко ћа са жи вља ва ња с њи ма, упр кос број ним од сту па њи ма од по зна те ствар но сти, а на ро чи то све број ни ји фил мо ви и се ри је сни мље ни по науч но фан та стич ним де ли ма, о чи јој по пу лар но сти све до чи број на уч но фан та стич них на сло ва на ли ста ма нај гле да ни јих фил мо ва и њи хов ко мер ци јал ни успех, што за уз врат до во ди до по ра ста бро ја про да тих при ме ра ка књи га по ко ји ма су адап та ци је сни мље не. Из ме ђу про зе Фи ли па К. Ди ка и филм ске ин ду стри је та ко ђе је раз ви јен ова кав уза јам но ко ри стан и ко мер ци јал но успешан од нос. Филм Ис тре бљи вач (Bla de Run ner, 1982), ра ђен по ро ма ну Са ња ју ли ан дро и ди елек трич не ов це? (Do An droids Dre am of Elec tric She ep?, 1968), пр ва је филм ска адап таци ја јед ног ње го вог де ла. На кон овог фил ма, ка ко Вест (Vest) при ме ћу је, Ди ко во це ло куп но ства ра ла штво 125 при ча, 46 ро ма на, и ви ше збир ки ко ре спон ден ци је, до би ја ју но ва из да ња (или се по пр ви пут по ја вљу ју у штам пи). 3 У предго во ру Ди ко ве би о гра фи је, Ло ренс Са тин (Law ren ce Su tin) раст по пу лар но сти Ди ко ве про зе у аме рич кој кул ту ри ра дије при пи су је ње го вом спи са тељ ском та лен ту не го филм ским адап та ци ја ма, од ко јих су број ни је са мо оне ра ђе не по де лима Сти ве на Кин га. 4 Да нас, за раз ли ку од 2005. го ди не, ка да је об ја вље но из да ње ове би о гра фи је с по ме ну тим пред гово ром, иа ко је сни мљен зна ча јан број фил мо ва по Ди ко вим ро ма ни ма и при ча ма, те шко је по ре ди ти би ло ког пи сца са ко мер ци јал но шћу и бро јем адап та ци ја Кин го вих де ла. Са тин филм ске адап та ци је Ди ко вих де ла, из у зев Ис тре бљива ча, сма тра ужа сним Швар це не гер у То тал ном опо зи ву (To tal Re call, 1990) ни је ни по ку шао да до ча ра про та го ни сту ро ма на, док су оста ле, од Уље за (Im po stor, 2001) до Ис плате (Paycheck, 2003) ус пе ле у оно ме што је, ка да је Дик у 3 Ibid, p. 179. 4 Su tin. L. (2005) Di vi ne In va si ons: A Li fe of Phi lip K. Dick, New York: Ca rol & Graf-Ava lon), p. XI. 159

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ пи та њу, рет ко слу чај да се пу бли ка уз њих до са ђу је. 5 За раз ли ку од Са ти на, Џеј сон П. Вест, уз по хва ле, ути цај иде ја и мо ти ва из Ди ко вих де ла при ме ћу је и у се ри ја ма и фил мови ма ко ји ни су њи хо ва ди рект на адап та ци ја, на во де ћи пар де се ти на при ме ра, ме ђу ко ји ма су три ло ги ја Ма трикс (The Ma trix, 1999-2003), Отво ри очи (Abre los ojos, 1997) и његов аме рич ки ри мејк Не бо бо је ва ни ле (Va nil la Sky, 2001), Два на ест мај му на (Twel ve Mon keys, 1995), Ше сто чу ло (The Sixth Sen se, 1999), Све мир ска кр ста ри ца Га лак ти ка (Battlestar Ga lac ti ca, 2004-2009). Ове и број не дру ге по зна те на сло ве, ка ко Вест при ме ћу је, с Ди ко вим де ли ма по ве зу је мо тив кра ха ствар но сти или не мо гућ ност раз ли ко ва ња јед не ствар но сти од дру ге, или ви ше њих. 6 Спи ску на сло ва по ве за них на ве де ним мо ти вом див ин тернет про да је, Ама зон, до дао је још јед ну ди рект ну адап таци ју, се ри ју Чо век у ви со ком двор цу (The Man in the High Castle, 2015) сни мље ну по исто и ме ном ро ма ну Фи ли па К. Ди ка (1963). Ро ман и се ри ја опи су ју ал те ран тив ну стварност у ко јој су се до га ђа ји од и гра ли дру га чи је не го у по знатој исто ри ји на кон по бе де си ла Осо ви не у Дру гом светском ра ту Сје ди ње не Аме рич ке Др жа ве по ста ју оку пи ра на те ри то ри ја. Ја пан кон тро ли ше за пад, та ко зва не Па ци фич ке Аме рич ке Др жа ве (ПАД), Не мач ка је оку пи ра ла ис точ ни део зе мље, а из ме ђу њих се на ла зи ре ла тив но ма ла не у трална те ри то ри ја Др жа ва Сте но ви тих Пла ни на. У овом све ту, ли ко ви су су о че ни са мо гућ но шћу да, осим ствар но сти у којој жи ве, по сто је и дру ге, не ма ње ствар не ствар но сти. За раз ли ку од агре сив них и тех но ло шки над моћ них Не ма ца, чи је осва јач ке, иде о ло шке и еко ном ске ам би ци је под ри вају крх ки са вез две по бед нич ке си ле, пре те ћи да еска ли ра ју у отво рен вој ни су коб, од ме ре ни ји и са о се ћај ни ји Ја пан ци по ка зу ју скло ност да упо зна ју кул ту ру по ко ре не на ци је, да је по дра жа ва ју, чак да се по и сто ве те с аме рич ким на чи ном жи во та. Њи хо ва же ља да по се ду ју пред ме те из аме рич ке пред рат не про шло сти до би ја раз ме ре оп се си је због ко је су имућ ни по је дин ци спрем ни да по тро ше зна чај не сво те новца на вред не ан ти кви те те, као што су при мер ци оруж ја из Аме рич ког гра ђан ског ра та, али и на го то во би зар не ко лекци о нар ске пред ме те из аме рич ке по пу лар не кул ту ре и потро шач ке исто ри је, као што су са то ви с ли ком Ми ки ја Ма уса, за тва ра чи за бо це, кар те и сли чи це из па ко ва ња жва ка ћих гу ма. Бу ду ћи да је по тра жња ве ћа од по ну де, на тр жи шту ан ти кви те та и умет ни на, уз ори ги нал не пред ме те, про да ју 5 Ibid. 6 Vest, J. P. op. cit., pp. 176-177. 160

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ се и ре пли ке, бри жљи во об ра ђе ни фал си фи ка ти те шко раза зна тљи ви од ори ги на ла. Сје ди ње не Др жа ве, у објек тив ној ствар но сти вој но и тех но ло шки су пер и ор на свет ска си ла, у фик ци о нал ној ствар но сти ро ма на све де не су на ко ло нију за про из вод њу фал си фи ко ва них све до чан ста ва соп стве не прошло сти. Френк Фринк, при кри ве ни Је вреј из Па ци фич ких Аме ричких Др жа ва, ра ди за кор по ра ци ју Вајн дам-мет сон у чи јем су про из вод ном про гра му, осим ле гал них про из во да, и фалси фи ка ти пла си ра ни на тр жи шту аме рич ких пред рат них умет ни на и пред ме та. Осим Френ ка, у се ри ји се по ја вљу ју и дру ги ли ко ви из ро ма на: Џо Ћи на де ла, пре зи ме на про мење ног у Блејк, ко ји ра ди за Нем це и има ми си ју да уби је Хо тор на Абенд се на, пи сца за бра ње не књи ге; за тим ја пано фил Ро берт Чил дан, вла сник ан ти квар ни це с аме рич ким умет ни на ма; Ру доф Ве ге нер, Не мац ко ји до ла зи у ПАД да упо зо ри Ја пан це на прет њу од не мач ког на па да; Но бу су ке Та го ми, ви со ко по зи ци о ни ра ни слу жбе ник ја пан ске вла де у тр го вин ској ми си ји, као и Џу ли ја на Фринк, 7 ко ја је у књизи бив ша су пру га Френ ка Фрин ка и жи ви да ле ко од ње га, у не у трал ној зо ни, док у се ри ји њих дво је жи ве за јед но као не вен чан пар. Ово је са мо јед на од број них раз ли ка из ме ђу ро ма на и се ри је. Љу бав на аван ту ра из ме ђу Џу ли ја не и Џоа, у књи зи су ро во окон ча на ње го вим пре ре за ним вра том на кон што она от крије ње го ву на ме ру да уби је Абенд се на, у се ри ји је раз ви је на у зна ча јан део за пле та и Џу ли ја на је та ко ја на кра ју по след ње епи зо де пр ве се зо не Џоу спа ша ва жи вот. Ро бер ту Чил да ну је у се ри ји при дат мно го ма њи зна чај не го у ро ма ну, у ко јем су суд би не свих ли ко ва и по сле ди це њи хо вих по сту па ка мно го ди рект ни је по ве за не и ис пре пле те не. Френк у се ри ји има сестру и се стри ће, на кон чи јег по гу бље ња пре у зи ма ак тив ни ју уло гу у от по ру оку па то ру и пла ни ра уби ство ја пан ског престо ло на след ни ка. Џу ли ја на, та ко ђе, има се стру, ко ја је не посред но пре смр ти упли ће у опа сну ми си ју но ше ња спор ног ви део-за пи са на не у трал ну те ри то ри ју. Ед Ма кар ти, с ко јим Френк у ро ма ну пра ви ори ги нал ни на кит, у се ри ји до жи вљава дру га чи ју суд би ну, док Ру долф Ве ге нер у су шти ни има исту уло гу, ма да не ма исти вој ни чин. Ни је нео прав да но у адап та ци ју уво ди ти еле мен те ко ји је чине дру га чи јом од де ла по ко јем је сни мље на. Ро берт Стем (Ro bert Stam) у есе ју Ми мо вер но сти при ме ћу је да ли ко ви мо гу пре тр пе ти суп тил не про ме не у филм ским адап та ци јама, у ко ји ма, иа ко оне има ју тен ден ци ју да жр тву ју ви шак 7 У пре во ду ро ма на ње но име је тран скри бо ва но у Ју ли ја на. 161

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ ли ко ва из ро ма на, по сто је слу ча је ви ка да се де ша ва су протно до да ва ње но вих ли ко ва. 8 Је дан од при ме ра је и се ри ја Чо век у ви со ком двор цу, с број ним ли ко ви ма ко јих у Ди ковом ро ма ну не ма. Ме ђу њи ма, нај зна чај ни ју уло гу има Џон Смит, ви ши во ђа гру пе (Ober grup penführer), Џо ов на ло го давац и во ђа ак ци је не у тра ли са ња по кре та от по ра у Њу јор ку. Ле мју ел Ва шинг тон, Ка рен, Ран дал и дру ги чла но ви по крета от по ра, па и сам по крет, та ко ђе по сто је са мо у се ри ји. У ро ма ну не ма ни Чо ве ка с ори га ми јем, на ци стич ког аген та по сла тог на не у трал ну те ри то ри ју да ели ми ни ше чла но ве от по ра, као ни Ше ри фа, лов ца на уце ње не гла ве, ко ји но си ко лек ци ју фла ши ца са пр сти ма сво јих жр та ва. Но во у ве де ни ли ко ви, те број не дру ге из ме не, се ри ју чи не упа дљи во друга чи јом од ро ма на, због че га се за њу не мо же ре ћи да је њего ва вер на адап та ци ја. Ме ђу тим, вер ност адап та ци је одав но је из гу би ла до ми нант но ме сто у те о ри ји и кри ти ци, где је њен зна чај оспо рен дру гим пи та њи ма и кри те ри ју ми ма. Про бле ма тич на пи та ња и кри те ри ју ме То мас Лич (Tho mas Le itch) су ми ра у есе ју Два на ест за блу да у са вре ме ној тео ри ји адап та ци је, 9 не ке од ко јих су: да су раз ли ке из ме ђу књи жев ног и ки не ма то граф ског тек ста уко ре ње не у суштин ским осо би на ма ме ди ја, да су књи жев ни тек сто ви вербал ни а филм ски ви зу ал ни, да су ро ма ни бо љи од фил мова, да ро ма ни ства ра ју ком плек сни је ли ко ве од фил мо ва јер има ју ди рект ни ји и пот пу ни ји при ступ ста њу ума ли ко ва, да су из вор ни тек сто ви ори ги нал ни ји од адап та ци ја, као и да је вер ност нај а де кват ни ји кри те ри јум за ана ли зу адап та ци је. На нео прав да ност вер но сти као вред но сног кри те ри ју ма Роберт Стем ука зу је об ја шње њем да, ка да ка же мо да адап таци ја ни је вер на ори ги на лу, то ука зу је на раз о ча ра ње због њеног не у спе ха да пре не се су шти ну тек ста, те мат ске и естетске осо бе но сти књи жев ног из во ра. 10 Стем овим су ге ри ше да је вер ност ис кљу чи во ствар лич ног и су бјек тив ног, емо тивног ста ва пре ма књи жев ном де лу и ње го вој адап та ци ји засно ва ног на на шем осе ћа ју да су не ке адап та ци је бо ље од дру гих, док не ке не успе ва ју да оства ре оно што у ро ма ни ма нај ви ше це ни мо. Ипак, ка ко он за па жа, као што сва ки текст мо же би ти схва ћен на без број на чи на, сва ки ро ман мо же да 8 Stam, R. Beyond Fi de lity: The Di a lo gics of Adap ta tion, in: Film and Lite ra tu re: An In tro duc tion and Re a der, ed. Cor ri gan, T. (2012), New York: Routled ge, p. 84. 9 Le itch, T. Twel ve Fal la ci es in Con tem po rary Adap ta tion The ory in: Film and Li te ra tu re: An In tro duc tion and Re a der, ed. Cor ri gan, T. (2012), New York: Ro u tled ge, pp. 104-122. 10 Stam, R. op. cit., p. 75. 162

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ ство ри без број адап та ци ја. 11 Стем на во ди ви ше раз ло га због ко јих сма тра да је вер ност не а де ква тан кри те ри јум за вредно ва ње адап та ци је. На при мер, док чи та мо књи жев но де ло, ства ра мо за ми шље ни ми зан сцен ро ма на у уму, за то што га чи та мо кроз при зму соп стве них под све сних же ља, на да ња, уто пи ја. Још је дан при мер је пи шчев опис осо бе као ле пе чи та о ци ту осо бу за ми шља ју, па ре чи у ро ма ну има ју вирту ал но зна чење јер, без об зи ра на то ко ли ко је опис де та љан, чи та о ци део увек до пу ња ва ју у сво јим умо ви ма, док је за уло гу у фил му нео п ход но ода бра ти глум ца, чи ја ле по та можда не ис пу ња ва сва чи ја оче ки ва ња. Оно што је уоп ште но у тек сту мо ра да бу де кон крет но на фил му, те сам про цес сни ма ња ау то мат ски пра ви раз ли ку. Сход но то ме, вер ност не тре ба да бу де ис кљу чи ви ме то до ло шки прин цип, јер је мо гу ће за кљу чи ти да је адап та ци ја ау то мат ски дру га чи ја због про ме не ме ди ја, па је пи та ње да ли је она уоп ште могу ћа. 12 Ко нач но, Стем по ста вља пи та ње вер ност че му? Да ли тре ба би ти ве ран на ме ра ма ау то ра? Ко је су на ме ре? Ка ко их утвр ди ти? Ко јем еле мен ту ау тор ства тре ба би ти ве ран? Би о граф ском ау то ру? На ра то ру? Сти лу? Тач ки гле ди шта? 13 Има ју ћи у ви ду на ве де но, по ста вља се пи та ње свр сис ход ности ана ли зе адап та ци је по ре ђе њем с де лом на осно ву ко јег је на ста ла. Ипак, као што то на ве де ни те о ре ти ча ри ука зу ју, а у на ред ном слу ча ју и сам ау тор де ла по ко јем је сни мљен филм, од сту па ња од ори ги на ла, као што су из о ста вља ње де ло ва и уба ци ва ње но вих ли ко ва и еле ме на та рад ње, нису увек нео прав да на, ни ти ну жно увек иза зи ва ју не га тивне кри ти ке. Ка ко Дик на во ди, Ри дли Скот (Ri dley Scott) му је при знао да му је ро ман Са ња ју ли ан дро и ди елек трич не овце? био те жак за чи та ње, док ње му са мом чи та ње сцена ри ја Ис тре бљи ва ча ни је пред ста вља ло ни ка кав про блем. Та ко ђе, ма да сце на рио ни је имао мно го ве зе с књи гом, био му је сја јан, чак у не ку ру ку бо љи од ње сма трао је да су су коб ан дро и да с љу ди ма, њи хо во ме ђу соб но уби ја ње и општа збр ка ве о ма уз бу дљи ви за гле да ње. Ипак, не би сте же ле ли да мој ро ман ви ди те на екра ну јер је пун љу ди ко ји раз го ва ра ју, као и због лич них про бле ма про та го ни сте. Та кви еле мен ти се не пре во де на екран. А за што их и пре во ди ти, ка да је ро ман при ча у ре чи ма, док 11 Ibid, p. 80. 12 Ibid, p. 75 13 Ibid, p. 77 163

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ је филм до га ђај у по кре ту? Не зо ву их уза луд по крет ним сли ка ма. Ја не мам при мед би. 14 Као пи сац, же лео је да ви ди не ке од сво јих иде ја на фил му, а не са мо спе ци јал не ефек те, ко ји ма је при пи сао фа сци нантан успех на уч но фан та стич них фил мо ва. Ње го во ис ку ство и при мер Ис тре бљи ва ча, у ко јем су иде је из ро ма на успешно пре не те на екран, по твр ђу ју да адап та ци је има ју сми сла и да се, упр кос раз ли ка ма, два де ла мо гу по ре ди ти, уко лико се има ју у ви ду не са мо осо бе но сти оба ме ди ја, не го и спе ци фич но сти тран сфор ма ци је са др жа ја из јед ног ме ди ја у дру ги. Осим што, та ко ђе, не ис ти че вер ност као зна ча јан кри те ри јум, Дик ко ри сти реч пре вод, ко ју и Стем пред лаже уме сто вер но сти јер ука зу је на прин ци пи јел на на сто ја ња ка рак те ри стич на за ин тер се ми о тич ку тран спо зи ци ју, укључу ју ћи не из бе жне пред но сти и ма не сва ког пре во ђе ња. 15 Ан дре Ба зен (An dré Ba zin), фран цу ски филм ски кри ти чар и те о ре ти чар, сма тра да је ро ман је дин стве на син те за на чи ју мо ле ку лар ну рав но те жу про ме на фор ме ау то мат ски ути че. Фор ма је, ка ко Ба зен на во ди, знак, ви дљи ва ма ни фе ста ција сти ла не раз дво ји ва од на ра тив ног са др жа ја, па је вер ност фор ми, књи жев ној или би ло ко јој дру гој, илу зор на. Ба зен је про тив вер но сти као при мар ног кри те ри ју ма за филм ску адап та ци ју и сма тра да про цес адап та ци је тре ба да оствари ки не ма то граф ски екви ва лент на зна че ња фор ми, за то што ли ко ви, при че и зна че ња из ро ма на по сто је ми мо по вр шинског сти ла, те дру га чи јим фор мал ним екви ва лен ти ма они мо гу би ти јед на ко пред ста вље ни у дру га чи јем ме ди ју. 16 У се ри ји Чо век у ви со ком двор цу де ло Хо тор на Абенд сена је при мер та квог дру га чи јег фор мал ног екви ва лен та. У Ди ко вом де лу Абенд сен је на пи сао Ска ка вац при ти ска, роман за бра њен на те ри то ри ја ма под не мач ком оку па ци јом због опи са кон тро верз ног ал тер на тив ног све та у ко јем је, у од ре ђе ном тре нут ку, до шло до пре ки да кон ти ну и те та с по зна том исто ри јом. У Абенд се но вом ро ма ну Аме ри ка није по ра же на, си ле Осо ви не су из гу би ле рат и не мач ка суро вост је за у ста вље на. Пра те ћи ана ло ги ју пре во да тек ста Ди ко вог ро ма на у се ри ју, пре во дом Абенд се но вог тек ста у фор му ви део-за пи са, ме та текст Ска кав ца, ро ман уну тар рома на, по ста је ме та филм, ви део-за пис уну тар ви део-за пи са. 14 Dick, P. K. Uni ver se Ma kers and Bre a kers, in: The Shif ting Re a li ti es of Phi lip K. Dick: Se lec ted Li te rary and Phi lo sop hi cal Wri tings, ed. Su tin, L. (1995), New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se, pp. 104-105. 15 Stam, R. op. cit., p. 80. 16 Ba zin, A. Adap ta tion, or the Ci ne ma Di gest, in: Film and Li te ra tu re: An Intro duc tion and Re a der, ed. Cor ri gan, T. (2012), New York: Ro u tled ge, p. 58. 164

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ Пре во ђе њем је, у овом слу ча ју, очу ван екви ва лен тан од нос из ме ђу фик ци о нал не ствар но сти тек ста/се ри је и у њу уметну те ал тер на тив не ствар но сти ме та тек ста/ме та фил ма, као и екви ва лент но ис ку ство пер цеп ци је, то јест ме ди ја пу тем којег чи та о ци/гле да о ци пер ци пи ра ју фик ци о нал ну ствар ност Чо ве ка у ви со ком двор цу, а ли ко ви ал тер на тив ну ствар ност уну тар ње. Де ло ви при че мо гу би ти из о ста вље ни из адап та ци је због нео п ход ног кон ден зо ва ња ро ма на у филм ски за пис. Како Вест при ме ћу је, Ри чард Лин клеј тер (Ric hard Lin kla ter), Ри дли Скот и Же ром Бо а ван (Jérôme Bo i vin) то ком ра да на Там ном ске ни ра њу (A Scan ner Darkly, 2006), Ис тре бљи ва чу и Бар жоу (Bar jo, 1992) мо ра ли су да све ду ро ма не од преко 200 стра на на филм ску ду жи ну. У Ис тре бљи ва чу то је по стиг ну то из ба ци ва њем свих екс пли цит них ре фе рен ци и де ло ва ко ји се од но се на мер це ри зам. 17 Слич ном за хва ту при бе га ва ју и ау то ри се ри је Чо век у ви со ком двор цу, по свећу ју ћи Књи зи про ме на све га не ко ли ко ус пут них ре фе рен ци и ка дро ва. Ји ђинг Књи га про ме на, ко ју у ал тер на тив ну Аме ри ку доно се ја пан ски би зни сме ни и би ро кра те, има ви ше стру ку уло гу. Она ука зу је на по сто ја ње зна чај них слич но сти из међу Ја па на ца и ста нов ни ка аме рич ких др жа ва под њи хо вом оку па ци јом. Као што Ја пан ци ку пу ју и са ку пља ју пред ме те из аме рич ке пред рат не исто ри је и кул ту ре, на го ве шта ва јући сво је вр стан по ку шај иден ти фи ка ци је с њом, Аме ри кан ци оп се сив но кон сул ту ју ову књи гу, ко ја бр зо по ста је не из бежно са ве то дав но сред ство за до но ше ње свих ва жних од лука. На зна чај Књи ге про ме на ука зу ју ми стич ни хек са гра ми, ко је чи та о ци до би ја ју као од го во ре на сво ја пи та ња. Го сподин Та го ми кон сул ту је Књи гу из стра ха да је сво јим по ступци ма од лу тао од Та оа и као од го вор до би ја хек са грам 47, чи је зна че ње је Угње та ва ње, ис цр пље ње. 18, 19 Ви дев ши да се ја пан ском брач ном па ру Ка су ра до пао по клон ко ји им је до нео, Ро берт Чил дан ње го ву уло гу и ре ак ци ју при ма ла ца ви ди као при но ше ње жр тве и по ма за ње, 20 то јест до во ди га у ве зу са истим хек са гра мом ко ји до би ја и Френк Фринк 17 Vest, J. P. op. cit., p. 158. 18 Dik, F. K. (2008) Čo vek u vi so kom dvor cu (prev. Raj ko vić, M.), Be o grad: Al na ri, str. 132. 19 Осим пре во да на зи ва хек са гра ма у ро ма ну, до ступ ни су и пре во ди: Тешко ћа у из да њу Al ba ha ri, D. ur. (2005) Ji đing, de set kri la: knji ga pro mene, Srem ska Mi tro vi ca: Ta ber nakl; Ис цр пљи ва ње у Hu ang, A. (2009) Sveo bu hvat ni Ji Đing / de fi ni tiv ni pre vod ta o i stič kog maj sto ra Al fre da Hu an ga, Be o grad: Ba bun. 20 Дик, Ф. К. нав. де ло, стр. 138. 165

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ ка да пи та да ли ће до би ти но вац од бив шег по сло дав ца, а то је број 47, у чи јем опи су је на ве де но да [ч]овеку по ма же да при но си жр тве и да је по ма за ња. 21 Књи га про ме на је нео п ход на за ту ма че ње јед не од нај зна чајни јих, мо гу ћих, али не и не дво сми сле них, по твр да исти нито сти све та опи са ног у Абенд се но вом ро ма ну до жи вља ја го спо ди на Та го ми ја ка да га брош, ко ји је на пра вио Френк, пре но си у дру гу ствар ност. Вред ност бро шу не да је из глед, ни ти ма те ри јал од ко јег је на пра вљен, не го ву ко ји он са држи. Ву, му дрост или раз у ме ва ње, 22 обич но се, ка ко госпо дин Ка су ра у ро ма ну об ја шња ва, на ла зи на нај не у гледни јим ме сти ма. Чо век до жи вља ва свест о вуу у та квим от па ци ма као што су ста ри штап или зар ђа ла кон зер ва од пи ва крај пу та. То је ре ли ги о зни до жи вљај. Ов де је је дан мај стор ста вио ву у пред мет, уме сто да са мо по све до чи ву ко ји се ту на ла зи. 23 Го спо дин Та го ми исти ну за ко јом тра га не мо же да спо зна чу ли ма: ви дом, слу хом, ми ри сом и до ди ром. Ау то пут Ем барка де ро и об лич ја ње му чуд них ау то мо би ла у ал тер на тив ном, пр ља вом, буч ном Сан Фран ци ску у ко јем он, као Ја па нац, не ужи ва оче ки ва ну па жњу и по што ва ње, го во ре му да је из ван по зна те ствар но сти, из ван свог све та, свог про сто ра и време на. 24 У ла жној ствар но сти, по тен ци јал но пре пу ној фалси фи ка та и об ма на, са мо пред мет с истин ском енер ги јом вуа мо же да от кри је исти ну го спо ди ну Та го ми ју. Ете рич на сна га ау тен тич них пред ме та и ру ко тво ри на раз от кри ва плу ра лизам ствар но сти, због че га сви ли ко ви ин стинк тив но те же да их по се ду ју. Ро бер та Чил да на ужа са ва мо гућ ност да су, уз ре вол вер за ко ји до би ја по твр ду да је фал си фи кат, још не ки пред ме ти у ње го вој по ну ди ла жни. Го спо дин Та го ми, на кон што уби је Нем це ко ји же ле да се про би ју до ње го ве кан цела ри је, же ли ре вол вер да за ме ни за пред мет ко ји ни је лажан, за не ку ствар ко ја има по твр ђе ни исто ри јат. 25 Чил дан и Та го ми, по пут Френ ка, ко ји по чи ње да пра ви ау тен тич не пред ме те, или Џу ли ја не, ко ја кре ће ка Абенд се ну да са зна исти ну о ње го вој књи зи, па и са мог Абенд се на, ко ји је напи сао Скакав ца по твр дом о ау тен тич но сти пред ме та уједно же ле да по твр де, или оспо ре, аутентич ност стварности и себе у њој. 21 Исто, стр. 132. 22 Исто, стр. 226. 23 Исто, стр. 227. 24 Исто, стр. 229. 25 Исто, стр. 289. 166

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ По пут пред ме та ко ји са др жи ву, хек са грам 61, Уну тра шња исти на, 26, 27 ну ди вер зи ју мо гу ће исти не о устрој ству стварно сти. На кон са зна ња да је Абенд сен књи гу пи сао ко ри стећи Књи гу про ме на, Џу ли ја на Књи гу пи та за што је на пи са ла Ска кав ца и као од го вор до би ја хек са грам 61, као и го спо дин Та го ми, ко ји Књи гу кон сул ту је на кон уби ства аге на та не мачке без бед но сне слу жбе. Спо зна ја уну тра шње исти не од раз је Ди ко ве те о ри је да сваки по је ди нац мо жда до жи вља ва за себ ну, дру га чи ју, соп ствену ствар ност. Мо жда сва ко људ ско би ће жи ви у је дин стве ном свету, при ват ном све ту, све ту ко ји се раз ли ку је од оног који на ста њу ју и до жи вља ва ју дру га људ ска би ћа. А то ме је на ве ло да се за пи там. Уко ли ко се ствар ност раз ли ку је од осо бе до осо бе, мо же мо ли он да да го во ри мо о је динстве ној ствар но сти, или би пре тре ба ло да го во ри мо о ви ше ствар но сти? Уко ли ко по сто ји ви ше ствар но сти, да ли су не ке исти ни ти је (ствар ни је) од дру гих? Шта је са све том ши зо фре ни ча ра? Мо жда је јед на ко ства ран као и наш свет. 28 По пут Абенд се на, Дик је Чо ве ка у ви со ком двор цу пи сао консул ту ју ћи Књи гу про ме на. 29 Нео п ход но је има ти у ви ду да он Књи гу ни је ко ри стио као про ро чи ште, не го да би до био потвр ду сво јих те о ри ја о вре ме ну, ши зо фре ни ји и пер цеп ци ји ствар но сти, ко је се зна чај но раз ли ку ју од оп ште при хва ћених те о ри ја (у ствар но сти у ко јој је жи вео). У есе ју Шизо фре ни ја и Књи га про ме на Дик об ја шња ва да је у Књи зи уо чио прин цип упо ре див са ње го вим схва та њем пер цеп ци је ши зо фре нич не осо бе, ко ја ствар ност до жи вља ва као да се све де ша ва са да, без осе ћа ја ли не ар ног то ка вре ме на. Овакву пер цеп ци ју он је по ре дио с до жи вља јем гле да ња фил ма за раз ли ку од ве ћи не љу ди, ко ји ствар ност до жи вља ва ју лине ар но, ка дар по ка дар, ши зо фре нич не осо бе све ка дро ве ви де исто вре ме но. Ово ста ње без по де ле на про шлост, са дашњост и бу дућ ност, ко је он на зи ва син хро ни ци тет, у Књи зи про ме на омо гу ћа ва увид у ван вре мен ске си ле, што зна чи да она не про ри че, не го омо гу ћа ва фор ми ра ње прет по став ки 26 Исто, стр. 309. 27 Увид (уну тра шња исти на) у из да њу Ал ба ха ри Д. нав. де ло; Уну трашња Искре ност у Ху анг, А. нав. де ло. 28 Dick, P. K. How to Bu ild a Uni ver se That Do esn t Fall Apart Two Days La ter, in: The Shif ting Re a li ti es of Phi lip K. Dick: Se lec ted Li te rary and Phi lo sop hical Wri tings, ed. Su tin, L. (1995), New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se, p. 261. 29 Dick, P. K. Schi zop hre nia & The Bo ok of Chan ges, in: The Shif ting Re a li ti es of Phi lip K. Dick: Se lec ted Li te rary and Phi lo sop hi cal Wri tings, ed. Su tin, L. (1995), New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se, pp. 181-182. 167

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ о мо гућ но сти ма ко је пи та лац из сво је пер спек ти ве ли не арног по и ма ња вре ме на до жи вља ва као бу дућ ност. Због синхро ни ци те та, ка ко Дик об ја шња ва у есе ју, Књи гу про ме на ре дов но мо гу да ко ри сте са мо ши зо фре нич не осо бе. Де лимич но ши зо фре нич не осо бе тре ба да ко ри сте књи гу са мо у од ре ђе ним си ту а ци ја ма, за пи та ња од из у зет ног зна ча ја, док оста ли, ко ји ни су ши зо фре нич ни, од го во ре у њој тре ба да тра же што је ре ђе мо гу ће. Има ју ћи ово у ви ду, сви ли ко ви у ро ма ну су по тен ци јал но ши зо фре нич ни јер Књи гу ре довно ко ри сте, што зна чи да су њи хо ви све то ви мо жда јед на ко ствар ни као и наш(и). За раз ли ку од Ис тре бљи ва ча, у ко јем се из о ста вља ње мерце ри зма ни је од ра зи ло на иде ју гу бит ка људ ско сти и ин диви ду ал но сти због бе со муч не ре пли ка ци је и ко мо ди фи ка ци је све га, укљу чу ју ћи пред ме те, љу де, па и сам до жи вљај стварно сти, у се ри ји Чо век у ви со ком двор цу мар ги на ли зо ва ње Књи ге про ме на без аде кват ног екви ва лен та за пре но ше ње, то јест пре во ђе ње при мар них иде ја из ро ма на, ус кра ћу је најзна чај ни ји ме ха ни зам спо зна је уну тра шње исти не. Књи га ни је ус пут на по ја ва, ни је кул ту ро ло шки фе тиш, ни је де кор за сли ко ви ти је пред ста вља ње нео бич но сти кул ту ре дру гог, не а ме рич ког на ро да, ни је уну тра шњи точ кић ме ха ни зма чију уло гу про стом за ме ном мо же да пре у зме дру ги точ кић. Она је спо ља шњи оквир уну тар ко јег се све до га ђа, са држи од ра зе свих ал тер на ти ва ствар но сти и ука зу је на по стоја ње мно штва ин те р тек сту ал них уни вер зу ма, у ко јем је дан текст, са мим тим и је дан свет, ни је ма ње или ви ше зна ча јан од другог. Дик је по ку ша вао да про на ђе од го во ре на два су штин ска пи та ња: Шта је ствар ност? Шта чи ни ау тен тич но људ ско би ће? За раз ли ку од пр вог пи та ња на ко је, ка ко је то и сам при знао, ни је ус пео да про на ђе од го вор, ве ро вао је да је на дру го пи та ње мо гу ће да ти кон крет не од го во ре. 30 Бом бар до ва ње псе у до ствар но сти ма ве о ма бр зо по чи ње да ства ра не а у тен тич не љу де, ла жне љу де ла жне као и по да ци ко ји их при ти ска ју са свих стра на. Мо је две те ме су у ства ри јед на те ма; сје ди њу ју се у овој тач ки. Ла жне ствар но сти ство ри ће ла жне љу де. Или, ла жни љу ди ће ство ри ти ла жне ствар но сти и он да их про да ти дру гим људи ма, чи ме ће их на кра ју пре тво ри ти у соп стве не фал сифи ка те. Та ко за вр ши мо с ла жним љу ди ма, ко ји из ми шљају ла жне ствар но сти и он да их про да ју дру гим ла жним 30 Dick, P. K. How to Bu ild a Uni ver se That Do esn t Fall Apart Two Days La ter, in: The Shif ting Re a li ti es of Phi lip K. Dick: Se lec ted Li te rary and Phi lo sop hical Wri tings, ed. Su tin, L. (1995), New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se, p. 278. 168

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ љу ди ма. То је са мо јед на ве о ма ве ли ка вер зи ја Ди зни ленда. Мо же те да има те Пи рат ску во жњу или Лин кол нов симу ла крум или Лу ду во жњу го спо ди на Жап ца мо же те да има те све њих, али ни јед на ни је исти ни та. У пи са њу сам се то ли ко за ин те ре со вао за ла жно, да сам на кра ју до шао до кон цеп та ла жног ла жног. На при мер, у Ди зни лен ду по сто је ла жне пти це ко је ра де на елек тромо то ре, ко је грак ћу и кре ште док про ла зи те по ред њих. За ми сли те да се јед не но ћи сви ми ушу ња мо у парк с правим пти ца ма и њи ма за ме ни мо ове ве штач ке. За ми сли те ужас ко ји би осе ти ли зва нич ни ци Ди зни лен да ка да би откри ли окрут ну пре ва ру. Пра ве пти це! 31 У ро ма ну, уло гу пра вих пти ца у ла жној ствар но сти има ју Књи га про ме на, Абенд се нов ро ман и Френ ков брош. Ди ко ва про за на го ве шта ва од су ство пра ве ин ди ви дуал но сти у по стин ду стриј ском и пост ху ма ни стич ком дру штву, чи ју ствар ност чи не ре пли ке без ори ги на ла. У та квој си му ла ци ји ствар но сти ја вља ју се пу ко ти не и нело гич но сти, сит не гре шке, ко је по ка зу ју да с та квим систе ми ма не што су штин ски ни је у ре ду. 32 Осим што је ди ску та бил но ко ли ко је ин ди јан ска тра ди ци ја ау тен тич но аме рич ка у кон тек сту Аме ри ке ка кву да нас знамо, фал си фи ко ван ко мад ин ди јан ског на ки та у се ри ји, као екви ва лент бро шу из ро ма на, иа ко је он Френ ко ва ру ко твори на и са др жи ву, по ку шај је из град ње ве зе с ау тен тич ном ствар но шћу пред ме том ко ји ни је ау тен тич но но ва ствар на ли цу зе мљи ном, 33 због че га је он по пут ла жне пти це у забав ном пар ку ла жне ствар но сти. Мар ги на ли зо ва ње зна ча ја Књи ге про ме на и ау тен тич них пред ме та, ин ди ка то ра ла жног у ствар но сти, а ти ме и ла жно сти ствар но сти, ли ша ва се ри ју, ли ко ве у њој и гле да о це мо гућ но сти да про на ђу од го во ре на пи та ња за ко ји ма је Дик тра гао. Ро ман ука зу је на ра ди кал но дру га чи је по и ма ње ствар но сти и аме рич ког на чи на жи во та у њој, што се ри ја та ко ђе не успе ва да пре не се. За раз ли ку од ствар но сти ро ма на, у ко јој је живот у ис точ ним др жа ва ма по пут бо рав ка у вој сци, у рад ним ло го ри ма, у спа ва о на ма што их има ју на ис то ку, где љу ди 31 Исто, стр. 263-264. 32 Ja ko vlje vić, M. (2015) Al ter na tiv ne stvar no sti Fi li pa K. Di ka, Ko sov ska Mitro vi ca/be o grad: Fi lo zof ski fa kul tet Ko sov ska Mi tro vi ca/ma kart doo., str. 183. 33 Dik, F. K. (2008) Čo vek u vi so kom dvor cu (prev. Raj ko vić, M.), Be o grad: Al na ri, str. 228. 169

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ мо ра ју да уста ју у по ла се дам ују тру, уз вој ну му зи ку, 34 у се ри ји је он го то во ре пли ка по зна те аме рич ке ствар но сти са на ле пље ним сва сти ка ма. Џон Смит, на ци ста чи је име је толи ко уо би ча је но да сим бо ли ше од су ство ин ди ви ду ал но сти, жи ви ти пич но аме рич ким по ро дич ним жи во том, у ти пич ној аме рич кој ку ћи, у ти пич ном аме рич ком пред гра ђу. Иде ја по сто ја ња по кре та от по ра у се ри ји по тен ци ра оче кива ну, мо рал но ис прав ну, фи зич ку ре ак ци ју по ко ре ног америч ког ста нов ни штва, јер је иде ја да оку пи ра на Аме ри ка не пру жа от пор не за ми сли ва. Слич ну уло гу има и Френ ков недо вр ше ни по ку шај уби ства ја пан ског пре сто ло на след ни ка, ехо атен та та на Ке не ди ја, чи је је уби ство си но ним за уда рац у ср це си сте ма. Отво ре но кон фрон ти ра ње за рад оства ре ња ци ље ва у не скла ду је с по ру ком књи ге. Про ме не у све сти и пер цеп ци ји ствар но сти ни су нео п ход не због оку па ци је држа ве и га ше ња де мо кра ти је, не го због уну тра шње празни не, илу зи је да љу ди жи ве пра ве жи во те. По крет от по ра у књи зи не по сто ји, као ни Френ ко ва же ља да узме оруж је и, ре зиг ни ран због не прав де, бо ла и ус кра ће не сло бо де да прак ти ку је сво ју ве ру, учи ни не што да то про ме ни, за то што та кви по ступ ци не омо гу ћа ва ју увид у уну тра шњу исти ну, као што то чи не по ме ну ти ин ди ка то ри ла жног у ствар но сти и ла жно сти ствар но сти. Пре на гла ша ва ње зна ча ја уло га ко је Џу ли ја на, по крет отпо ра и Џон Смит има ју на суд би не дру гих ли ко ва и стварност ујед но је њи хо ва тран сфор ма ци ја у ла жно ла жно. За раз ли ку од филм ских адап та ци ја у ко ји ма по сто ји про блем кон ден зо ва ња рад ње ро ма на у сат и по или два са та тра ја ња фил ма, де сет епи зо да сва ка ко омо гу ћа ва ју мно го ви ше просто ра за по ја шње ње уло га ко је Књи га и ау тен тич ни предме ти има ју у про це су спо зна је исти не. На ја ва дру ге се зо не се ри је тај про стор до дат но уве ћа ва. Френк Спот ниц (Frank Spot nitz), кре а тор и из вр шни про ду цент се ри је, ко ји Ди ков ро ман сма тра на уч но фан та стич ним кла си ком, ка да је по ново про чи тао ро ман пре по чет ка ра да на се ри ји, уви део је, ка ко ка же, да не ма при чу за те ле ви зиј ску се ри ју, због че га је, тру де ћи се да са чу ва су шти ну књи ге, при чу про ши рио до да ва њем но вих ли ко ва, да по пу ни свет на на чин ко ји је, ка ко се на да, ускла ђен с оним што су би ле на ме ре и те ме Фи ли па К. Ди ка. 35 34 Исто, стр. 91. 35 Wal ker, D. The Man in The High Ca stle Wri ter Frank Spot nitz on Adap ting Phi lip K. Dick for Ama zon, 18 No vem ber 2015, 1 March 2016, http://www. pho e nix new ti mes.com /arts/the-man-in-the-high-ca stle-wri ter-frank-spotnitz-on-adap ting-phi lip-k-dick-for-ama zon-7830812 170

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ На из глед не до вр ше на при ча и ли ко ви у ро ма ну у функ ци ји су иде је, чи ји зна чај је Дик на гла сио у ин тер вјуу Френ ку Бер тра ну. У на уч ној фан та сти ци је нај зна чај ни ја иде ја ди на мич ности. До га ђа ји се раз ви ја ју из иде је ко ја ути че на жи ва бића и њи хо во дру штво. Иде ја увек мо ра да бу де но ва. Ово је нај зна чај ни је пи та ње на уч не фан та сти ке, чак и ло ше на уч не фан та сти ке. 36 Пра зни не у ли ко ви ма и њи хо ва флу ид ност омо гу ћа ва ју ужи вља ва ње у њи хо ве жи во те, ди ле ме, про бле ме. Се ри ја не оста вља ту мо гућ ност као ро ман, јер фик си ра ње и ис пуња ва ње ли ко ве тран сфор ми ше у ла жно ла жно. У ма лом бро ју слу ча је ва, ис пу ња ва ње за и ста до при но си бо гат ству при че и сли ке све та, као што то чи ни сце на ка да го спо дин Та го ми не гу је цве ће у сво јој ба шти или из глед ње го ве канце ла ри је, о ко јој у ро ма ну зна мо са мо да има кли зна вра та. Мно го че шће, она ме ња зна чај не кон сти ту ен те Ди ко ве фикци о нал не ствар но сти у њи хо ве нео д го ва ра ју ће екви ва ленте, ко ји уз до ми шље не и до да те де ло ве при че, не са мо што ње гов свет не ис пу ња ва ју, не го, на про тив, ства ра ју ње го ву испра зну, ди зни фи ко ва ну вер зи ју. Фик ци о нал на ствар ност ро ма на је ви зи ја за стра шу ју ће, друга чи је Аме ри ке, ау то ри тар не и су ро ве псе у до др жав не творе ви не, али по сле ди це из гу бље ног Дру гог свет ског ра та са мо су фа са да те ви зи је. Пра ви ме ха ни зам, су шти на ње не тран сфор ма ци је, је сте про из вод но-по тро шач ки си стем фабри ко ва ња у ко јем ин ди ви ду ал ност не ста је, ла жно за мењу је пра во, ре пли ка ау тен тич но, а кон тро ла сло бо ду. То је раз лог за што су у ро ма ну ли ко ви ма ло број ни, емо ци о нално са ка ти, по лу пра зни и не до вр ше ни, а њи хо ви жи во ти испра зни док не от кри ју уну тра шњу исти ну. Се ри ји не до ста је овај под текст. У њој има знат но ви ше ли ко ва, ко је су ау то ри на сто ја ли да тран сфор ми шу у ис пу ње не по је дин це, ко ји ин тен зив но до жи вља ва ју емо ци о нал не тра у ме, али они то ра де са за др шком, ис про гра ми ра но и кон тро ли са но. Френк и Џу ли ја на смрт бли ских осо ба ис пр ва до жи вља ва ју бле до, ре ак ци ја на тра ге ди ју го то во да из о ста је, да би емо тив ни излив усле дио ка сни је, ка да је то по сце на ри ју при клад ни је, ка ко се њи хо ве ре ак ци је не би по кло пи ле с ин тен зи те том и зна ча јем дру гих до га ђа ја. Упр кос ве ли ком бро ју ре кон стру и са них и до да тих, до мишље них де та ља и ли ко ва, се ри ја је дво ди мен зи о нал ни од раз 36 Ber trand, F. Phi lip K. Dick on Phi lo sophy: A Bri ef In ter vi ew, in: The Shif ting Re a li ti es of Phi lip K. Dick: Se lec ted Li te rary and Phi lo sop hi cal Wri tings, ed. Su tin, L. (1995), New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se, p. 44. 171

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ фик ци о нал ног све та ко ји не успе ва да пре не се иде ју ро ма на, ни ти да ство ри дру гу, истин ски но ву иде ју. По крет от по ра, атен тат на пре сто ло на след ни ка, ло вац на гла ве, Џон Смит и ње го ва по ро дич на ку ћа у пред гра ђу ови еле мен ти указу ју на кон стант ну по тре бу тво ра ца се ри је да фик ци о нал ну ствар ност учи не што слич ни јом по зна тој Аме ри ци. Но во уве де ни еле мен ти не са мо што не до при но се пре но ше њу Дико вих иде ја и по ру ка, не го се ри ју уда ља ва ју од њих. За разли ку од Књи ге про ме на, иде ја по кре та от по ра је ви ше од раз ко мо ди фи ко ва не ствар но сти, ви зи је па три о ти зма и бор бе за прав ду и сло бо ду. У се ри ји, Аме ри ка је зе мља у ко јој се буди от пор и ро до љу бље. У ро ма ну, то је зе мља ко ју Ја пан ци, упр кос по ку ша ју да по дра жа ва ју ње ну по пу лар ну кул ту ру и по се ду ју ар те фак те из ње не исто ри је, су штин ски не разу ме ју, али је ипак це не мно го ви ше не го са ми Аме ри кан ци. Игра кар ти ца ма из па ко ва ња жва ка сим бол је њи хо вог одно са пре ма соп стве ној про шло сти: за Ја пан це то су вред ни пред ме ти, за Аме ри кан це са мо за ба ва. Ро ман Чо век у ви со ком двор цу тре ба да на ве де чи та о ца да се за пи та да ли, осим ње го вог или ње ног све та, по сто ји још не ки дру ги, у ко јем су се ства ри од и гра ле дру га чи је. По пут Абенд се но ве књи ге и Књи ге про ме на, ро ман чи та о цу указу је на то да спо зна јом уну тра шње исти не мо же пре ста ти да бу де по је ди нац у мно штву ла жних љу ди ко ји из ми шља ју ла жне ствар но сти. Се ри ја уво ди и на гла ша ва еле мен те који про из во де, ин тен зи ви ра ју и умно жа ва ју ла жно ла жно, уме сто оних ко ји до при но се спо зна ји уну тра шње истине. На сто ја њем да до ча ра зе мљу на кон из гу бље ног ра та и усред сре ђи ва њем на ње го ве по вр шин ске по сле ди це, а не на Аме ри ку као ау то ри тар ну тво ре ви ну у ко јој се, због бе сомуч не ре пли ка ци је, не са мо пред ме ти ма, не го и ствар но стима ви ше не мо же по у зда но по твр ди ти ау тен тич ност, се рија не успе ва да ука же на кључ не дру штве не, еко ном ске и по ли тич ке про бле ме и ди ле ме та да шњег и са да шњег до ба, као што то је дин стве не фил ди ков ске ствар но сти чи не. Уместо то га, се ри ја гле да о ци ма ну ди до па дљи ву те ле ви зиј ску при чу из аме рич ке про из вод но-по тро шач ке ма ши не ри је, при ла го ђе ну уку су ве ћи не, што је не чи ни ни ма ло дру га чијом од кон стру ка та ствар но сти на чи ју ла жност Ди ко ва де ла упозора ва ју. Ди ко ва про за тра жи од чи та о ца да са ра ђу је и уче ству је у про јек ту за јед нич ке књи жев не кре а ци је, што омо гу ћа ва већу сло бо ду ин тер пре та ци је. 37 На жа лост, ка да је се ри ја Чо век 37 Vest, J. P. (2009) The Post mo dern Hu ma nism of Phi lip K. Dick, Lan ham, Toron to, Plymo uth: The Sca rec row Press, Inc., p. 137. 172

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ у ви со ком двор цу у пи та њу, сло бо да ин тер пре та ци је у адапта ци ји рас ки да ве зе са је дин стве ним, ау тен тич ним све том Ди ко ве фик ци о нал не ствар но сти. Ан дре Ба зен је при ме тио да они ко ји ра де адап та ци је ви ше бри ну о пу бли ци не го о ки не ма то гра фи ји као умет но сти. 38 На бри гу о пу бли ци ука зу је од лу ка о сни ма њу се ри је на осно ву ре ак ци ја на кон пи лот епи зо де. 39 Усред сре ђе ност на же ље пу бли ке, ујед но и кон зу ме на та у овом слу ча ју, на го вешта ва да ли ко ви не ће по тра гу окон ча ти ка да спо зна ју унутра шњу исти ну, не го ка да та по тра га ви ше не бу де ко мер цијал но ис пла ти ва. На ја ва но вих се зо на се ри је и из ја ва Френ ка Спот ни ца то по твр ђу је он ни је си гу ран ко ли ко се зо на ће се ри ја тра ја ти, али на гла ша ва да ће у те ле ви зиј ској при чи у сре ди шту па жње би ти Џу ли ја на, а не рад ња. Пи та ња на ко ја ће се ри ја да ва ти од го во ре кон цен три шу се око ње: За што је она ју на ки ња? Ко ји пу тем тре ба да иде и где му је крај? Јер тек ка да тај пут до ђе до кра ја и се ри ји ће би ти крај. 40 Уко ли ко је успе шност пре во ђе ња иде ја аде ква тан кри те ријум за вред но ва ње адап та ци је књи жев ног де ла, он да се мо же за кљу чи ти да, мар ги на ли зо ва њем ин ди ка то ра ла жног и њихо вом суп сти ту ци јом ла жним ла жним: по кре ти ма от по ра, лов ци ма на уце не са би зар ним ко лек ци о нар ским на ви ка ма, ли ко ви ма са про гра ми ра ним емо ци ја ма и број ним од ра зи ма по зна те ствар но сти, псе у до ствар ност се ри је успе ва да прене се са мо део иде је ро ма на. На жа лост, она то чи ни ис кључи во соп стве ним по тен ци ја лом за бе со муч но ре пли ко ва ње и ко мер ци јал ну екс пло а та ци ју, што је чи ни још јед ном лажном ствар но шћу ко ја ства ра ла жне љу де, ко ји ће ство ри ти ла жне ствар но сти и он да их про да ти дру гим љу ди ма. 41 38 Ba zin, A. op. cit., p. 59. 39 Узи ма ју ћи у об зир ре ак ци је на пи лот епи зо де и оце не пу бли ке Ама зон од лу чу је ко ји на сло ви ће би ти раз ви је ни у це ле се зо не се ри је; ви ди саоп ште ње за ме ди је, Ama zon Gre en lights Full Se a sons of Mad Dogs, The Man in the High Ca stle, The New Yor ker Pre sents, and Chil dren s Shows Just Add Ma gic and The Stinky & Dirty Show, 18 Fe bru ary 2015, 8 March 2016, http://www.bu si nes swi re.co m/news/ho me/20150218005667/en /Amazon-Gre en lights-full-se a sons-ma d -Dogs-Man 40 Wal ker, D. Ama zon Re news Re cord-stre a ming The Man in The High Castle For Se a son Two, 21 De cem ber 2015, 1 March 2016, http://www.for bes. com /si tes/da ve wal ker/2015/12/21/ama zon-re news-re cord-stre a ming-theman-in-the-high-ca stle-fo r-se a son-tw o /#2881674262f8 41 Dick, P. K. How to Bu ild a Uni ver se That Do esn t Fall Apart Two Days La ter, in: The Shif ting Re a li ti es of Phi lip K. Dick: Se lec ted Li te rary and Phi lo sop hical Wri tings, ed. Su tin, L. (1995), New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se, p. 278. 173

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Al ba ha ri, D. ur. (2005) Ji đing, de set kri la: knji ga pro me ne, Srem ska Mi tro vi ca: Ta ber nakl. Ba zin, A. Adap ta tion, or the Ci ne ma Di gest, in: Film and Li te ra tu re: An In tro duc tion and Re a der, ed. Cor ri gan, T. (2012), New York: Ro utled ge, pp. 57-64. Ber trand, F. Phi lip K. Dick on Phi lo sophy: A Bri ef In ter vi ew, in: The Shif ting Re a li ti es of Phi lip K. Dick: Se lec ted Li te rary and Phi lo sop hical Wri tings, ed. Su tin, L. (1995), New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se, pp. 44-47. Cor ri gan, T. ed. (2012) Film and Li te ra tu re: An In tro duc tion and Re ader, New York: Ro u tled ge. Dick, P. K. How to Bu ild a Uni ver se That Do esn t Fall Apart Two Days La ter, in: The Shif ting Re a li ti es of Phi lip K. Dick: Se lec ted Lite rary and Phi lo sop hi cal Wri tings, ed. Su tin, L. (1995), New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se, pp. 259-280. Dick, P. K. Schi zop hre nia & The Bo ok of Chan ges, in: The Shif ting Re a li ti es of Phi lip K. Dick: Se lec ted Li te rary and Phi lo sop hi cal Writings, ed. Su tin, L. (1995), New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se, pp. 175-182. Dick, P. K. Uni ver se Ma kers and Bre a kers, in: The Shif ting Re a li ties of Phi lip K. Dick: Se lec ted Li te rary and Phi lo sop hi cal Wri tings, ed. Su tin, L. (1995), New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se, pp. 103-105. Dik, F. K. (2008) Čo vek u vi so kom dvor cu (prev. Raj ko vić, M.), Be o grad: Al na ri. Hu ang, A. (2009) Sve o bu hvat ni Ji Đing / de fi ni tiv ni pre vod ta o i stič kog maj sto ra Al fre da Hu an ga, Be o grad: Ba bun. Ja ko vlje vić, M. (2015) Al ter na tiv ne stvar no sti Fi li pa K. Di ka, Kosov ska Mi tro vi ca/be o grad: Fi lo zof ski fa kul tet Ko sov ska Mi tro vi ca/ Ma kart d.o.o. Le itch, T. Twel ve Fal la ci es in Con tem po rary Adap ta tion The ory in: Film and Li te ra tu re: An In tro duc tion and Re a der, ed. Cor ri gan, T. (2012), New York: Ro u tled ge, pp. 104-122. Stam, R. Beyond Fi de lity: The Di a lo gics of Adap ta tion, in: Film and Li te ra tu re: An In tro duc tion and Re a der, ed. Cor ri gan, T. (2012), New York: Ro u tled ge, pp. 74-88. Su tin, L. ed. (1995) The Shif ting Re a li ti es of Phi lip K. Dick: Se lected Li te rary and Phi lo sop hi cal Wri tings, New York: Vin ta ge/ran dom Ho u se. Su tin. L. (2005) Di vi ne In va si ons: A Li fe of Phi lip K. Dick, New York: Ca rol & Graf-Ava lon. Vest, J. P. (2007) Fu tu re Im per fect: Phi lip K. Dick at the Mo vi es, West port CT: Pra e ger Pu bis hers. 174

МЛАДЕН ЈАКОВЉЕВИЋ Vest, J. P. (2009) The Post mo dern Hu ma nism of Phi lip K. Dick, Lan ham, To ron to, Plymo uth: The Sca rec row Press, Inc. Ama zon Gre en lights Full Se a sons of Mad Dogs, The Man in the High Ca stle, The New Yor ker Pre sents, and Chil dren s Shows Just Add Magic and The Stinky & Dirty Show, 18 Fe bru ary 2015, 8 March 2016, http://www.bu si nes swi re.co m/news/ho me/20150218005667/en /Amazon-Gre en lights-full-se a sons-ma d -Dogs-Man Wal ker, D. Ama zon Re news Re cord-stre a ming The Man in The High Ca stle For Se a son Two, 21 De cem ber 2015, 1 March 2016, http:// www.for bes.com /si tes/da ve wal ker/2015/12/21/ama zon-re news-re cordstre a ming-the-man-in-the-high-ca stle-fo r-se a son-tw o /#2881674262f8 Wal ker, D. The Man in The High Ca stle Wri ter Frank Spot nitz on Adap ting Phi lip K. Dick for Ama zon, 18 No vem ber 2015, 1 March 2016, http://www.pho e nix new ti mes.com /arts/the-man-in-the-highca stle-wri ter-frank-spot nitz-on-adap ting-phi lip-k-dick-for-amazon-7830812 Mladen Jakovljević University of Priština with temporary Head Office in Kosovska Mitrovica PHILIP K. DICK IN AMAZON S CASTLE Abstract Amazon s adaptation of The Man in the High Castle brings about numerous changes to the original Philip K. Dick s story. However, even if fidelity is no longer regarded as a valid criterion for evaluation of adaptation, as it is no longer considered essential in theory and criticism, the series is not an example of successful adaptation due to its failure to translate the key ideas of the novel into the new form. The series brings into focus elements that introduce, intensify and multiply Dick s fake fake instead of highlighting those that contribute to the discovery of inner truth. In its centering on the surface, visible consequences of the lost war and not on America as an authoritarian creation in which, due to endless replication, it is no longer possible to discern authentic objects, people and realities from the fake ones, the adaptation fails to highlight key social, economic and political problems and dilemmas that equally plague the present and the past, as Dick s unique fictional realities do. Unfortunately, the idea of fake fake is successfully conveyed to the viewers or perhaps it would be more suitable to call them consumers primarily by transforming the novel into a product with potential for commercial exploitation and its own replication into new seasons. Key words: adaptation, science fiction, fictional realities, authentic, fake 175

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за ро ма ни сти ку, Но ви Сад; Удру же ње књи жев ни ка Ср би је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650176M УДК 791.221.4 оригиналан научни рад ЛАЖ У ФИЛ МУ СЛУ ЧАЈ НИ ЉУ БАВ НИ ЦИ ПЕ ДРА АЛ МО ДО ВА РА Са же так: Сво јим фил мом Los aman tes pa sa je ros (Слу чај ни љубавни ци) Пе дро Ал мо до вар (Pe dro Almódovar) је фил му дао директ ну кри тич ку уло гу. Оби ла тим ко ри шће њем ре чи ко је да ју леги ти ми тет из го во ре ним ла жи ма, Ал мо до ва ров филм нам пру жа кор пус за ана ли зу је зич ких сред ста ва ко ји ма је у шпан ском је зи ку мо гу ће оства ри ти ко му ни ка ци ју за сно ва ну на ла жи ма. Има ју ћи у ви ду да љу ди пр вен стве но и до ми нант но ла жу ко ри сте ћи је зик, са лин гви стич ке тач ке гле ди шта, лаж се мо же узе ти у ана ли зу као вр ста го вор ног чи на. Бу ду ћи да се лаж обич но по сма тра из угла ети ке, наш рад се овом по ја вом ба ви из лин гви стич ке пер спекти ве и узи ма у ана ли зу лаж као вр сту го вор ног чи на. Ла га ње се по сма тра као го вор ни чин не ис кре ног оп хо ђе ња. Овај го вор ни чин ди рект но кр ши Грај со ву (Gri ce) мак си му исти ни то сти. Да би одре ђе ни го вор ни чин (обе ћа ње, прет ња, ком пли мент) био успе шан, са го вор ник мо ра да пре по зна на ме ру го вор ни ка. Ме ђу тим, да би се го вор ни чин ла жи сма трао успе шним нео п ход но је да са го вор ник не пре по зна на ме ру го вор ни ка. Кључ не ре чи: шпан ски филм, го вор ни чин, лаж, Пе дро Ал модовар, ко му ни ка ци ја Бу ди искрен пре ма се би ка ко не би био ла жан пре ма дру ги ма. Фран сис Беј кон 176

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Увод Пр ви је Све ти Ав гу стин (Au gu stin) у сво јој рас пра ви Против ла жи 1 још око 395. го ди не лаж учи нио пред ме том фило зоф ског и те о ло шког раз ми шља ња. На во де ћи да љу ди ма је зик ни је дат да би се ме ђу соб но ва ра ли, већ да би са општа ва ли сво је ми сли јед ни дру ги ма, он је уо чио њен лингви стич ки аспект. Да ље је То ма Аквин ски (Tom ma so d Aqui no) по сма трао лаж као из вр та ње зна ков не функ ци је је зи ка. Спо соб ност ла га ња је свој стве на је ди но чо ве ку и ти ме се он раз ли ку је од жи во ти ња. Вајн рих (Wеin rich) сма тра да коли ко је људ ско би ће спо соб но да ми сли, го во ри и сме је се, то ли ко је спо соб но и да ла же 2. Ка ко љу ди нај че шће ла жу слу же ћи се је зич ким сред стви ма, лаж би се, са лин гви стичке тач ке гле ди шта мо гла по сма тра ти као го вор ни чин. Америч ки про фе сор пси хи ја три је Чарлс Форд (Char les V. Ford) је 1996. го ди не на чи нио кла си фи ка ци ју го вор ног чи на ла жи пре ма мо ти ву и на ме ри го вор ни ка. Ор те га Гон са лес 3 (Or te ga Gon za les) на во ди да се, из перспек ти ве пси хо ло ги је, ла га ње сма тра све сним и на мер ним мен тал ним чи ном бу ду ћи да два основ на еле мен та го вор ног чи на ла жи пред ста вља ју на ме ра и свест оно га ко ји лаж форму ли ше и из го ва ра. По ме ну ти чин го вор ник све сно ре а ли зује са на ме ром да сво јим ис ка зом по стиг не од ре ђе ни ре зул тат код са го вор ни ка. Ка ко је лаж тра ди ци о нал но по сма тра на као при мар но етич ка ка те го ри ја, наш рад се ба ви ана ли зом ове по ја ве из лин гвистич ке пер спек ти ве, те ис тра жу је ла жне ис ка зе као го вор не чи но ве укло пље не у ко му ни ка циј ски кон текст. При ме ри за овај рад су екс цер пи ра ни из филм ског оства ре ња Los amantes pa sa je ros (,,Слу чај ни љу бав ни ци ) из 2013. го ди не, просла вље ног ре жи се ра Пе дра Ал мо до ва ра (Pe dro Almódovar), а на во ђе ни и ана ли зи ра ни хро но ло шким ре дом. Пре ва ре на пу бли ка лаж као дра ма тур шки прин цип Осе ћај кри ви це игра зна чај ну, ако не и пре суд ну уло гу у раз во ју ци ви ли за ци је, сма тра још Сиг мунд Фројд (Sig mund 1 De men da cio. 2 We in rich, H. (2005) Lin gvi sti ka la ži. Mo že li je zik sa kri ti mi sli?, pre vod sa ne mač kog Jel čić, A., Za greb: Al go ri tam, str. 5-6. 3 Or te ga Gon za les, M. (2010) Com por ta mi en to men ti ro so: un análisis con ceptual des de una per spec ti va in ter con duc tal. p. 82 177

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Freud) 4. Ал мо до ва ро ви ли ко ви су у том сми слу ва жни за разу ме ва ње уло га у дру штве ном ан га жма ну ко ји се оства ру је осе ћа јем кри ви це иза зва ном ла жи ма, ко ји ма се они оби лато ко ри сте, по себ но у јед ном од по след њих фил мо ва овог ау то ра Слу чај ни љу бав ни ци. Основ ни на гон ли ко ва јесте љу бав, али исто вре ме но, у си ту а ци ји ко ја их је за де си ла, при су тан је и страх од смр ти. Њи хо во од ри ца ње исти не та ко је ви ши иде ал. Од ри ца ње вла сти је, пре све га, над при ро дом, бу ду ћи да су се сви нашли у ави о ну ко ји мо жда ни ка да не ће про пи сно сле те ти, а та ко су им и жи во ти до ве де ни у пи та ње, што под вла чи немоћ ликова пред тех но ло ги јом. Су пер и ор ност при ро де њихо вог по сто ја ња огле да се у ди рект ној не мо ћи ликова да јој аси сти ра ју. Ави он је ре пре зент тех но ло ги је, ко ји упр кос сво јој над мо ћи, јер им иста та тех но ло ги ја слу жи, ре ме ти постављен по ре дак до ми на ци је. Та ко се, сце ну по сце ну фил ма, њи хо ва ин ди ви ду ал ност руши, у оном об ли ку у ком нам је би ла пред ста вље на, а по стаје ви ши об лик исти не, оне ко ја је си ли ном си ту а ци је на стала, а са ми је се би ли ко ви не би ра до от кри ли. Лаж је са ма рас крин ка на, а ра ци о нал ност на прет ка је по ста ла иро нична сли ка у ко јој до ми ни ра ира ци о нал ност ор га ни за ци је тог на прет ка. У јед ном су тре нут ку сви за гле да ни у стју ар де су, не до ми нант ни лик до тада, јер она је у та квој ор га ни за ци ји тех но ло шки раз ви је ног све та ве сник, у сми слу ве сни ка ко ји у грч ким тра ге ди ја ма до но си ди рект ну, не у ви је ну и исти ниту вест, ко ју да ље не мо ра ни ко да про ве ра ва. Осим тог момен та, ма ло то га у Ал мо до ва ро вој ави он ској ара бе ски ни је за пре и спи ти ва ње ка да је у пи та њу од нос сна га исти на-лаж. За пра во, лаж је до ми нант ни дра ма тур шки прин цип от крива ња ли ко ва, што у ова квој струк ту ри до но си ви ше нео чеки ва них обр та. У фил му Слу чај ни љу бав ни ци сва ко ла же сва ко га, а по себ но се ла же гле да лац. И шта ви ше, гле да лац ужи ва у том свом по ло жа ју. Си му ли ра њем ствар но сти, ства ра се но ви про стор, хи перре ал ност, ко ја се на ре ал ност за пра во са мо бла го на слања, бу ду ћи да је на њој са свим са мо свој но, а под број ним утицаји ма, на ста ла. Жи вот и смрт пут ни ка ави о на Док его пут ни ка пре и спи ту је кроз при че ко је јед ни дру гима при ча ју, ли ко ви пут ни ка ис ку ша ва ју соп стве не лич но сти, 4 Freud, S. (1946 [1930]) Ci vi li za tion and Its Di sco nents, Lon don: Ho garth Press, p. 123 178

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА су о че ни са бор бом за жи вот и смрт. Смрт је оно што их све јед на чи, а страх од смр ти их јед на чи у то ме да су спрем ни да ла жу да је не би осе ћа ли. Ипак, све до та да из го во рене ла жи у пре суд ном тре нут ку су спрем ни да при зна ју јер је ди но та ко њи хов жи вот, ко ји је ста вљен на коц ку, јед ном на из глед обич ном си ту а ци јом, пу то ва њем ави о ном, мо же да до ђе до сло бо де. И окре та ње ре ли ги ји мо гло би се у овом фил му ту ма чи ти у скла ду са Фрој до вим од но сом пре ма њој, као пре ма исто риј ском об ли ку илу зи је 5. Ли ко ви и ка да се окре ћу ре ли ги ји, мо же мо ре ћи, окре ћу се јед ној ла жи ко ја је дру штве но при хва тљи ва, а та ко ђе су је ра ди при хва ти ти у сво јој ри зич ној си ту а ци ји јер она не мо же да им шко ди. Њи хо ва са ња ре ња та ко пре ра ста ју из ла жи, као ви да игре, не че га од де тињ ства има нент ног чо ве ко вом ин ди ви ду ал ном раз во ју, у фан та зи ју ко ја је и да ље са мо иста та игра. Фан тази ја их та ко одва ја од при си ле ми са о них про це са, а да ље их во ди сло бо ди и при бли жа ва њу при ро ди, ко ја ће им сва ка ко да ти ко нач ни од го вор на пи та ња о њи хо вом по сто ја њу. Ка да по ку пе тор бе из ави о на, а он да спу сте сво ја умор на и пи ја на те ла на ави он ску пи сту, ли ко ви фил ма Слу чај ни љу бав ни ци ви ше ни су исти. Си ту а ци ја у ко јој су се на шли, но ва по знан ства, но ве при че, ко је су оне ста ре ис при ча не на дру ги на чин, а пре све га ла жи ко је су из го во ри ли, за у век су их про ме ни ле. Њи хо ве су ла жи има ле те ра пе ут ску уло гу у схва та њу смр ти и су о ча ва њу са смр ћу, али и њи хо вим дота да шњим жи во том. Рас крин ка ва њем се бе са мих до шли су до оно га што ни на ка у чу пси хо те ра пе у та не би мо гли да им из ву ку, до шли су до исти не о са ми ма се би. У том сми слу, Ал мо до вар је овим сво јим де лом филм ској умет но сти, са свим естет ским за пе та ма, дао кри тич ку функци ју. Са мом слич но шћу са исти ни тим, умет ност се у овом фил му пре тва ра у не га ци ју сло бо де. Слич ност са исти ни тим је са мо при вид, а та ко је и чи тав филм пред очи ма гле да ла ца из вор на лаж, при вид ствар но сти, па та ко у де таљ ној анали зи, и при вид исти не ли ко ва, јер све оно што са зна је мо о њи ма у пр вом де лу фил ма, у дру гом де лу по ста је лаж. Ипак, све сни да је и пред на ма јед на сми шље на фан та зи ја екс центрич не умет нич ке има ги на ци је, при ста је мо на то да исти нитост не мо ра да бу де основ ни прин цип, ба рем не на фил му и умет но сти. За пра во, упра во због то га и во ли мо да гле дамо фил мо ве овог ау то ра, због то га што тај ни во ла жи, иа ко га сва ко днев но до жи вља ва мо, че сто и не све сно, у нашим живо ти ма те шко да би смо мо гли да под не се мо. 5 Freud, S. (1949 [1928]) The Fu tu re of the Il lu sion, New York: Live right Publis hing Corp., p. 81 179

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Умет нич ка по став ка пре ба цу је истин ске мо гућ но сти на земљу ко ја не при па да ни ко ме, а сви ма по ма ло, на по ље илузи ја и уто пи је, ко ја је по треб на и ли ко ви ма у ави о ну, али и гле да о цу ко ји је већ за си ћен сит ним не и сти ни ма, ко је му сва ко днев но пла си ра ју као исти не. У Ал мо до ва ро вом филму он их до би ја не у ви је не, као ор то док сне ла жи, ко ји ма мо же да се сме је, а по што су то ту ђе ла жи, оне ко је ње га не угро жа ва ју, не го се суп тил но, на лик го ли ца њу, игра ју са њего вим умом, он им се сме је гро хо том и од ср ца. О ла жи као го вор ном чи ну Кор пус овог ра да чи не при ме ри екс цер пи ра ни из филм ског оства ре ња Los aman tes pa sa je ros (,,Слу чај ни љу бав ни ци ) култ ног шпан ског ре жи се ра Пе дра Ал мо до ва ра из 2013. годи не. Реч је о си ту а ци ја ма и ди ја ло зи ма у ко ји ма се ла же, на раз ли чи те на чи не ме ња, убла жа ва или пак из бе га ва исти на. У Реч ни ку срп ско га је зи ка 6 се лаж де фи ни ше као,,на мер но, све сно из ре че на, из не та не тач ност, не и сти на; из ми шљо тина, об ма на док,,ла га ти под ра зу ме ва го во ри ти не и сти не, ла жи, обич но све сно, с од ре ђе ним ци љем. Циљ овог погла вља је да бли же ис тра жи сам го вор ни чин ла га ња, од носно об ја сни на ко ји на чин и ко јим је зич ким сред стви ма је мо гу ће вер бал но фор му ли са ти и ис ка зи ва ти ла жне тврд ње у шпан ском је зи ку. При ме ри су на ве де ни хро но ло шки. У го вор ним чи но ви ма су при сут ни сле де ћи еле мен ти: говор ник, са го вор ник, је зик, кон текст и ис каз. Остин (Au stin) 7 уо ча ва три ни воа го вор не ак тив но сти, те из два ја ло ку ци они чин (из го во ре ни са др жај), ило ку ци о ни чин (го вор ни ко ву на ме ру) и пер ло ку ци о ни чин (де ло ва ње ко је се по сти же код са го вор ни ка). Из пер спек ти ве те о ри је Џо на Сер ла (Jon Se ar le) 8, лаж би се мо гла де фи ни са ти као не ис кре ност го вор ни ка чи ји ло ку цио ни чин опи су је ста ње ства ри ко је је су прот но од ње го ве на ме ре. 9 Го вор ни чин ла га ња се не ис ка зу је по мо ћу пер форма тив ног гла го ла. Ни ка да се не го во ри:,,ла жем те да јер су прот но од оста лих го вор них чи но ва, на ме ра го вор ни ка мо ра би ти скри ве на да би се овај чин сма трао успе шним, 6 Ву ја нић, М. et al. (2011) Реч ник срп ско га је зи ка, Но ви Сад: Ма ти ца Српска (Бу дућ ност), стр. 623. 7 Ostin, Dž. L. (1994 [1962]) Ka ko de lo va ti re či ma, ur. Ar mson, Dž. O. i Zbi sa, M., pre vod sa en gle skog Ra do va no vić, M., No vi Sad: Ma ti ca srp ska, str. 197. 8 Serl, Dž. (1991 [1970]) Go vor ni či no vi, pre vod sa en gle skog Đu kić, M., Beograd: No lit, str. 294. 9 Estra da, A. (2004) Acer ca mi en to pragmático al estu dio de la men ti ra, in: Actas del I con gre so In ter na ci o nal Educación, Len gu a je u So ci e dad. Ten si ones edu ca ti vas en Améri ca La ti na. La Pam pa. UNLP. P. 2 180

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА а бу ду ћи да је, ка ко сма тра ју Бах и Хар ниш (Bach and Harnish) 10, не мо гу ће да са го вор ник сва ки пут пре по зна го ворни ко ву на ме ру, го вор ни чин ла га ња је сте оства рив. На и ме, да би се го вор ни чин ла жи сма трао успе шним, нео п ход но је да са го вор ник не пре по зна на ме ру го вор ни ка. Си мон (Si mone) 11 под се ћа да у скла ду са Ости но вом те о ри јом, лаж предста вља не у спе шан го вор ни чин јер не по се ду је ило ку тив ну сна гу. Је зич ко де ло ва ње је у су шти ни ко о пе ра тив но и пред ставља ин тер ак ци ју. Си мон 12 за кљу чу је да лаж не ма не ке вели ке ве зе са је зич ким си сте мом, већ са упо тре бом је зи ка. Грајсов (Gri ce) 13 прин цип ко о пе ра тив но сти пред ста вља један од основ них на чи на ре гу ли са ња ме ђу људ ске ко му ни каци је, али под прет по став ком да го вор ник има ис кре не наме ре пре ма свом са го вор ни ку, од но сно да не ма на ме ру да га сла же или об ма не. Јед на од мак си ма овог прин ци па је сте мак си ма исти ни то сти или ква ли те та 14 пре ма ко јој го вор ник да је исти ни те ин фор ма ци је или бар оне за ко је ве ру је да су исти ни те, да кле да не об ма њу је са го вор ни ка на мер но. 15 Лаж ову мак си му на ру ша ва ди рект но. Ана ли за кор пу са Већ у увод ном та блоу се су сре ће мо са пре по зна тљи вом Алмо до ва ро вом ани ми ра ном шпи цом ко ја нас оба ве шта ва о сле де ћем: - To do lo que ocur re en esta película es ficción y fantasía y no gu ar da nin gu na relación con la re a li dad. - Све што се до га ђа у овом фил му је фик ци ја и фантази ја и не ма ни ка кве ве зе са ствар но шћу. У фил му се пр ви пут по ја вљу је реч ver ad (исти на) у из ра зу de ve ra da (за и ста, ствар но) у сце ни ди ја ло га Ле о на (Lеón) и Џе си ке (Јеssicа), а ве за но за ње ну муч ни ну: 10 Bach, K. and Har nish, R. M. (1979) Lin gu i stic com mu ni ca tion and spe ech acts, Cam brid ge, Mass. and Lon don: MIT Press, p. 15 11 Si mo ne, C. The lin gu i stics of lying. The sta te of the art, in: Cul tu res of lying: the o ri es and prac ti ce of lying in so ci ety, li te ra tu re and film ed. Mec ke, J. (2007), Mas sac hus setts & Ber lin: Gal da and Wilch Ver lag, p. 126 12 Исто, стр. 126 13 Gri ce, P. Lo gic and con ver sa tion, in: Syntax and se man tics. 3: Spe ech acts, eds. Co le, P. and Mor gan, J. (1975), New York: Aca de mic Press, p. 406 14 Енгл. ma xim of qu a lity. Пре вод тер ми на је дат пре ма пред ло гу проф. Тврт ка Пр ћи ћа у де лу: Pr ćić, T. (1997) Se man ti ka i prag ma ti ka re či, Sremski Kar lov ci, No vi Sad: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, str. 88). 15 Sa vić, S. (1993) Dis kurs ana li za, No vi Sad: Fi lo zof ski fa kul tet, str. 79. 181

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА - Últi ma men te me ma reo por na da. (3:10) - Jessy, de ver dad? - У по след ње вре ме ми је му ка без раз ло га. - Је ли то исти на, Џе си? Пр ва сце на у ко јој се су сре ће мо са чи ном ла га ња је сте сцена ал ко хо ли са ња стју ар да Хо се ре (Hосеrа) ко ји из го ва ра неисти ну: - Se me ha esca pa do, de co stum bre. (7:40) - Ома кло ми се, по оби ча ју. Ка да го во ри мо о је зич ким сред стви ма ко ји ма је мо гу ће ис кази ва ње ла жи, пр ви се по ја вљу је гла гол in ven tar (из ми слити): - Si te pre gun tan, invénta te cu al qu i er co sa. (9:03) - Ако те пи та ју, из ми сли би ло шта. На овај на чин, пи лот и ко пи лот су ге ри шу стју ар ду да смири пут ни ке ко ји се бу не јер не мо гу да ко ри сте мо бил не телефоне и ДВД. Гла гол men tir (ла га ти) је из го во рен по пр ви пут у де се том ми ну ту фил ма, а из го ва ра га је ди ни лик ко ји за и ста не мо же да ла же: - No pu e do. Sa bes de so bra que no pu e do men tir. (9:04) - Не мо гу. До бро знаш да не мо гу да ла жем. Он сма тра да га тех нич ки из ра зи не ће учи ни ти го вор ни ком исти не: - No ha ce fal ta que en tres en de tal les. Enróllate con cual qu i er tec ni ci smo. (9:10) - Pa ra mí, cu al qu i er tec ni ci smo es una for ma de mentira. - Не мо раш ула зи ти у де та ље. Из ву ци се би ло ка квим тех нич ким из ра зом. - За ме не је сва ки тех нич ки из раз вр ста ла жи. Осим ди ја ло зи ма, од но сно вер бал но, ла жи се у овом фил му че сто ис ка зу ју ми ми ком, ге сто ви ма ко ји пред ста вља ју прати о це ис ка за. При мер за то је сце на ко ја се де ша ва у пилот ској ка би ни, у ко јој пи лот об ја шња ва да и да ље не ма ју но во сти о ле ту, а при том гле да па жљи во и са у че снич ки свог ко пи ло та ко ји зна да је овај пр ви сла гао: - Si gue sin no ti ci as. (9:53) 182

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА - И да ље не ма но во сти. Лаж је та ко ђе уте ме ље на у мо ти ва ци ји ли ко ва. Ре ци мо, Бруна (Bru na), ко ја твр ди да је ви до ви та и осе ћа да ће сви сти ћи на не ко ме сто, бе ло као облак, ме сто на ком ће мо сви би ти бо љи и где не ће по сто ја ти лаж. - Si en to que llegábamos a un lu gar blan co co mo la nube, un lu gar don de to dos seríamos me jo res y no exi stía la men ti ra. (11:50) Пут ни ци сум ња ју да их по са да ла же, па од лу чу ју да про ва ле у пи лот ску ка би ну где зах те ва ју да им се ка же исти на. Једна од пут ни ца се су че ља ва са по са дом упо тре бив ши гла гол ocul tar (кри ти): - Qué está pa san do? Cre o que nos ocul tan al go. (15:32) - Шта се де ша ва? Ми слим да не што кри је те од нас. И та ко док пи лот Алекс (Álеx) сма тра да је исти на (о њего вом из ла ску из ор ма ра / sa lir del ar ma rio, 16:12) по верљи ва ин фор ма ци ја (Per do nen, an te to do esto es información con fi den cial, por su pu e sto, eh, 16:02), ко пи лот Бе ни то (Be ni to) из ја вљу је да би ра до фин ги рао / фо ли рао да се сму вао са му шкар цем јер би је ди но та ко мо гао да успе да се раз ве де и иза ђе из не срећ ног бра ка: - De sgra ci a da men te ca sa do. Lle vo años in ten tan do sepa rar me pe ro no hay mo do. Estoy pen san do en ha cer pa sar co mo que me en rol lo con un ti po. (16:20) Ка да Нор ма (Norma) ка же Ри кар ду Га ла ну (Ri car do Galán), чо ве ку за ко га ка сни је са зна је мо да је пла ћен да је пра ти и уби је, да јој де лу је по зна то, Га лан од го ва ра од рич но и то још до дат но об ја шња ва и за чи ња ва лаж ју: - Pu es tu ca ra me su e na. (19:37) - De bo te ner una ca ra común por que me pa sa se gu i do. - Тво је ли це ми де лу је по зна то. - Мо ра да имам уо би ча је но ли це јер ми се то стал но де ша ва. Ме ђу тим, баш та да стју ард Хо се ра, исти онај ко ји због прежи вље не тра у ме не мо же да ла же, из ла зи озбиљ но пи јан и оба ве шта ва пут ни ке у би знис кла си о пра вом ста њу ства ри: - Tal vez nun ca ater ri ce mos a Méxi co. Aho ra mi smo esta mos dan do vu el tas por la zo na de To le do. (20:53) - Мо жда ни ка да не ће мо сле те ти у Мек си ко. Упра во кру жи мо из над зо не То ле да. 183

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА А упра во тра ге ди ја ко ја се до го ди ла Хо се ри мо ти ви ше ње гову по тре бу за исти ном. На и ме, на јед ном од ње го вих ра нијих ле то ва, пут ни ци су се пре тва ра ли (Si mu la mos que había si do una mu er te na tu ral, 24:08) да је пут ник ко ји је у па ни ци уле тео у пи лот ску ка би ну умро при род ном смр ћу, а за пра во су га дру ги пут ни ци угу ши ли ја сту ком да би га за у ста вили у на па ду па ни ке. То је лаж ко ја је од Хо се ре на чи ни ла истинољуп ца: - que des de en ton ces no soy ca paz de men tir (24:27) - од та да ви ше ни сам у ста њу да ла жем, прав да се Хо се ра док при ча све оно што не би тре ба ло пут ници ма ави о на и та ко кр ши пакт ћу та ња (el pac to de silen cio que yo estoy tra i ci o nan do en estos mo men tos pero no me im por ta, por que no lo hi ce de corazón, 24:14) ко ји је уста но вио са осо бљем ави о на. Да ље, још је дан пут ник је сла гао сво ју при ја те љи цу (La mentí, 25:50) да ће до ћи да узме сво је ства ри из ње ног ста на у Ма дри ду. Ка да је на зо ве те ле фо ном, бива рас крин кан пред свим пут ни ци ма, ко ји слу ша ју раз го вор, пи та Ал бу (Аlbа): - Te pil lo en mal mo men to? (27:30) - За те као сам те у по гре шном тре нут ку?, на шта она од го ва ра од рич но, ла жно, иа ко је ми у тој сцени види мо ка ко сто ји на иви ци мо ста са ког се спре ма да ско чи на пут ко јим про ла зе ау то мо би ли. - No, que va, espe ra un mo men to (27:32) - Не, ма ка кви, са че кај тре ну так. Ка да Рут (Ruth) до ђе у Ал бин стан, пре тва ра ју ћи се да је дошла по ко фер, а све да би ви де ла стан у ком је њен му шка рац био са дру гом же ном, до мар ка је пи та сум њи ча во: - O sea, que ha ve ni do a por la ma le ta? (35:00) - Sí. - La ayudo. De ver dad que no ti e ne na da más que decir me? - No. - Зна чи, до шли сте по ко фер. - Да. - По мо ћи ћу Вам. За и ста не ма те шта да ми ка же те? - Не. 184

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Не ду го по том се у ави о ну од и гра ва дра ма, ко ју пом но пра те стју ар ди. Пут ник се ку не у те ле фон ском раз го во ру: - No te mi en to, créeme, aun que so lo sea por esta vez. (37:15) - Не ла жем те. Ве руј ми ба рем овај пут. - Pa ra una vez que le di go la ver dad y no me cree. (37:30) - Је ди ни пут да јој го во рим исти ну и не ве ру је ми. А на пи та ње стју ар да: - La ha men ti do Ud. muc ho, ver dad? (37:34) - Мно го сте је ла га ли, зар не?, он искре но по твр ђу је: - Muc ho. (37:36) - Мно го. Мла до же њи, ко ји се бу ди у овом сег мен ту фил ма и рас пи тује о де ша ва њи ма у ави о ну, од го ва ра ју лаж ју: - Qué pa sa? (42:49) - Шта се де ша ва? - Na da. - Ни шта. Ме ђу тим, на сце ну по но во сту па исти но љу би ви Хо се ра ко ји раз го ва ра са мла до же њом из би знис кла се: - Re su mi ne do, tú tran qu i lo que si em pre te diré la verdad. (46:45) - Све у све му, бу ди без бри ге, увек ћу ти го во ри ти исти ну. Не што ка сни је се во ди раз го вор о сум њи вим по сло ви ма које оба вља Нор ма, ко ја у јед ном тре нут ку и са ма схва та да је пре ви ше от кри ла о се би и свом жи во ту: - Cómo he po di do con fi ar en vo so tros? (54:55) - Ка ко сам мо гла да вам ве ру јем? Нор ма ин си сти ра на чи ну по ве ре ња: - Sé cu an do fi ar me de un hom bre. (1:00:55) - Знам кад му шкар цу тре ба ве ро ва ти. Да ље, на пи та ње: - Álex, de ver dad no te pa sa na da? (1:02:00) 185

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА - Алекс, за и ста ти се ни шта ни је де си ло?, од го вор је по но во ла жан: - Nо. - Не. Још је дан пут ник до жи вља ва тран сфор ма ци ју ка исти ни. Го спо дин Мас (Señor Mas) тра жи од ви до ви те Бру не да му ка же исти ну: - Di me la ver dad. Me van a me ter en la cárcel? (1:06:22) - Ре ци ми исти ну. Стр па ће ме у за твор? Ка да стју ар де са из еко ном ске кла се пи та Хо се ру за са вет како да оста лим ко ле ги ни ца ма об ја сни шта се де ша ва, од го вор је са да дру га чи ји: - Qué les di go? - La ver dad. Que las habéis dro ga do. (1:07:33) - Шта да им ка жем? - Исти ну. Да сте их над ро ги ра ле. Бру ни на па нич на из ја ва да осе ћа мно го смр ти, на и ла зи на од го вор у ко јем Хо се ра ко ри сти гла гол di si mu lar (при крива ти): - Ya está bien. To dos esta mos ca ga dos. Lo di si mu la mos co mo po de mos. (1:08:09) - До ста је би ло. Сви смо се усра ли од стра ха и прикри ва мо то ка ко зна мо. Та да се при ча пре ба цу је на Нор му, ко ја на вод но има не ке сним ке ко ји ма мо же уце њи ва ти моћ не љу де: - Lástima, por que esos vídeos no exi sten. Es ci er to que me he aco sta do con qu i en me he aco sta do... pe ro no he gra ba do na da. Sólo hi ce que se ex ten di e ra el ru mor, y con eso bastó. (1:17:23) - Y la conversación con tu asi sten ta? Tam bién fue una far sa? - No. Cree que exi sten. Con el ti em po yo tam bién he aca ba do creyéndo lo. - Ште та јер ти сним ци не по сто је. Тач но је то да сам спа ва ла са ким сам спа ва ла, али ни шта ни сам сни мала. Са мо сам пу сти ла да се гла си на про ши ри и то је би ло до вољ но. 186

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА - А раз го вор са тво јом аси стент ки њом? И то је би ла фар са? - Не, она ве ру је да по сто ји. Вре ме ном сам и ја по чела да ве ру јем у по сто ја ње сни ма ка, го во ри Нор ма о то ме ка ко јед на лаж мо же по ста ти исти на, чак и за оно га ко ји ју је сми слио. Су срет Рут и Ри кар да на ае ро дро му ука зу је на то да је читава њи хо ва ве за би ла ис пу ње на ла жи ма: - Esta vez no te mentí. (1:18:30) - No, esta vez no. - Овај пут те ни сам сла гао. - Не, овај пут ни си. Си ту а ци ја је уто ли ко ком пли ко ва ни ја, ка да је у пи та њу међу људ ска ко му ни ка ци ја, због то га што и са ми ли ко ви разли ку ју свој од нос пре ма ла жи и исти ни. То је по себ но очиглед но у ди ја ло гу ко ји во де стју ар де са из еко ном ске кла се и је дан од стју ар да из би знис кла се. - Des de lu e go no tenéis escrúpu los. Tú por lo me nos lo sabías pe ro no so tros no. (1:20:03) - Ствар но сте бес кру пу ло зни. Ти си ба рем зна ла за то, ми не огра ђу је се стјуардеса док го во ри о дејству се да ти ва на пут ни ке и део по са де о че му са ма ни је зна ла. Та ко ђе са зна је мо да је Кон ћа (Con cha), су пру га пи ло та Алекса, све вре ме зна ла за ње го вог љу бав ни ка Хо се ру, а та ко ђе и са ма има љу бав ни цу. - Con cha y Carmiña? Qué qu i e res de cir? Qué están li a das? Eso qu i e res de cir? (1:21:15) - No es per fec to? - Y to do a mis espal das? - Кон ћа и Кар ми на? Шта хо ћеш да ка жеш? Да су зајед но? То хо ћеш да ка жеш? - Зар то ни је са вр ше но? - И све то ме ни иза ле ђа!, го во ри пи лот Алекс своме љу бав ни ку Хо се ри ко ји му от кри ва да се дру жи са ње го вом же ном и да јој је сам ре као да су њих двојица у ве зи. - Era pa ra ha cer te la vi da más fácil. (1:21:23) 187

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА - Me podías ha ber co men ta do al go, me si en to un gi lipol las. - Nun ca me has pre gun ta do. Si me hu bi e ras pre gun ta do, te lo hu bi e ra con ta do to do. Yo no ten go sec re tos con ti go. Bu e no, ni con ti go ni con na die! - Све је то да те би олак ша мо жи вот. - Мо гао си да ми ка жеш, осе ћам се као иди от. - Ни кад ме ни си ни пи тао. Са мо да си пи тао, ја бих ти ре као. Ја не мам тај ни пред то бом. До бро, ни пред то бом, ни пред би ло ким! Ко му ни ка тив ни мо де ли ла га ње Ри ту ал ни по јам ко му ни ка ци је, уз основ ни, од но сно трансми си о ни, за сно ван је на за јед ни штву, уче ство ва њу, за једнич ким уве ре њи ма и дру же њу. Ал мо до ва ро ве ли ко ве зати че мо упра во у та квом уза јам ном од но су. Ова ква вр ста комуни ка ци је осла ња се на фор му ко му не. Ка ко мо ти ва ци ја усме ра ва ко му ни ка ци ју и од ре ђу је ње ну вр сту, мо же мо са гле да ти на при ме ру овог фил ма. Од ула ска у ави он, да кле на са мом по чет ку фил ма, мо ти ва ци ја ве ћине пут ни ка је за до во ље ње основ них фи зи о ло шких по тре ба, евен ту ал не гла ди и же ђи, а за тим се ја вља по тре ба за си гурно шћу, по себ но сход но си ту а ци ји у ко јој се ли ко ви на ла зе, на пре ко о ке ан ском су ави он ском ле ту. Упра во од по чет ка испо ља ва ња по тре бе за си гур но шћу, ли ко ви ула зе у ме ђу соб не ди ја ло ге, па чак на ла зе на чи на да оства ре ко му ни ка ци ју са пи ло том и ко пи ло том, што де лу је као пот пу но не за ми слива ствар, осим у Ал мо до ва ро вим фил мо ви ма. У њи ма нема стра ха ау то ра да пред ста ви сво ју ре флек си ју ствар но сти, али не за чуд но сти ра ди, не го упра во ра ди при ча ња јед не зани мљи ве при че, ко ја је увек са мо де ли мич но из ми шље на, од но сно са мо де ли мич но исти ни та. Не би би ло за хвал но, а де лу је и де ми сти фи ка тор ски у при сту пу, ула зи ти у ана лизу оно га што је сте у овом фил му исти на, од но сно из два јати ко је су чи ње ни це ко је је ау тор по не где узео у њи хо вој ау тен тич но сти, ства ра ју ћи ово филм ско де ло. У са мој ср жи фил ма, као умет но сти, сва ка ко је илу зи о ни зам. Од ула ска у мрач ну са лу, при ста је мо на то да смо дис ло ци ра ни, из меште ни из свог ре ал ног окру же ња, не кад сво је зе мље и култу ре. Са га ше њем све тла у би о ско пу ми смо при ста ли на ау тен тич ну лаж. Да ље, по тре ба Ал мо до ва ро вих ли ко ва за ста бил но шћу рађа ко му ни ка ци ју ме ђу њи ма, а ја сно је да не ки од њих воде ко му ни ка ци ју у ко јој је јед но ли це за ви сно од дру гог, 188

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА разговори и од но си по ста ју све сло је ви ти ји, па све ви ше испу ње ни ма лим бе лим ла жи ма, али и та квим ла жи ма ко је их пред ста вља ју дру га чи је од оно га ка кви за пра во је су. Сле де ћи сте пен гра да ци је у овом Ал мо до ва ро вом фил му је сте страх од смр ти ко ји се ја вља са но вим ин фор ма ци јама ко је ла га но цу ре пре ко до тад из го во ре них ла жи. Је дан стју ард не мо же да ла же, али мо же да пи је у ве ли ким ко личи на ма што му ко нач но да је сна гу да из го во ри не ке ве ли ке исти не. Тра жи се на чин да се ус по ста ви ред у ха осу ко ји је у ави о ну на стао. Тра жи се моћ ни за штит ник, а сви ко ји на то ме сто пре тен ду ју кри ју се иза ве ли ких ла жи о свом иденти те ту. Је ди ни ко ји је на из глед, а због по сла ко ји оба вља, ап со лут ни ау то ри тет, пи лот ави о на, на са мом по чет ку је случај но рас крин кан да ва ра же ну и има деч ка. Онај ко ји го во ри да зна не што ви ше о ави о ни ма, Мас, уства ри ни је тај за ко га се пред ста вља и јед на од по след њих ре че ни ца ко је у фил му из го ва ра је упла ше ним гла сом: Ићи ћу у за твор, је л да?. Је ди но што љу ди ма у ави о ну, у би знис кла си, пре о ста је као оп ци ја, је сте да из ме ђу се бе оства ре ду бље ве зе. Обрт на стаје ка да Ри кар до на зо ве сво ју бив шу де вој ку ко ја са мо што ни је ско чи ла са мо ста. Оста ли пут ни ци, ко ји су у мо гућ ности да чу ју ње гов раз го вор ко ји во ди са ави он ског те ле фо на за хит не слу ча је ве, од јед ном по чи њу да са о се ћа ју са њим. Ја вља ње ем па ти је ов де се до во ди у ве зу са ви шим ступњем ко му ни ка ци је, мо ти ви са ном по тре бом за љу ба вљу, накло но шћу, при па да њу, од но сно, те жњом ка пре по зна вању, поштова њу Циљ ко му ни ка ци је пут ни ка у ави о ну је сте јед но но во осмишља ва ње све та ко ји се пред њи хо вим очи ма, и пред на шим, очи ма гле да ла ца, од јед ном ру ши. Овај свет Ал мо до ва ро ви ли ко ви по ку ша ва ју да по диг ну, не на сту бо ви ма ста рог, него упра во на тран сфор ма ци ји сво јих ста рих жи во та, љу ди и уве ре ња ко је су са њи ма де ли ли. По љу ља но је све оно у шта ве ру ју, јер соп стве не су им ла жи од јед ном бље сну ле пред очи ма, про ме ње но је њи хо во гле да ње на се бе, јер су се оголи ли, не ки мо жда и по пр ви пут, а то су о ча ва ње са соп ством, по ја ча но је гри жом са ве сти или про стим осе ћа јем сти да пред дру ги ма ко ји су би ли са у че сни ци на том пу ту ослобо ђе ња, на пу ту исти не. Су штин ски је про ме ње но и њи хово гле да ње на ве зе ко је су има ли са дру ги ма, се би бли ским љу ди ма, а оно што је нај ва жни је, про ме њен је њи хов од нос пре ма оно ме што су не ка да сма тра ли да је ствар но. 189

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Есте ти ка ла жи, а ни ка ко ла жна есте ти ка Пе дро Ал мо до вар је, у по гле ду дра ма тур ги је, свр стан од стра не кри ти ке у онај џеп шпан ске ли те рар не тра ди ци је спе ци фич ног ху мо ра под вр сту еспер пен та ко ји је, већ на по чет ку ка ри је ре овог ре ди те ља, као вр ста на ра ци је ушао и у филм. Све ње го ве фил мо ве од ли ку је сна жан, ома мљу јући ху мор ко ји по не кад слу жи као ма ска или про те за не ких бол них сце на ко је са су за ма гле да ју љу ди ши ром пла не те. О по тре би овог ау то ра да ве што за ба шу ри исти ну или по нуди не ко дру го ли це ла жи, го во ре и ње го ви по че ци на филму. Још се дам де се тих го ди на је за јед но са сво јим бра том, Ау гу сти ном Ал мо до ва ром (Augustín Almodóvar), и да нас про ду цен том ње го вих фил мо ва, пра вио соп стве не про јекци је фил мо ва ко је је сни мао у Ма дри ду за вре ме Фран ко ве вла да ви не. Ове фил мо ве, ко ји су сво је про јек ци је има ли у кућ ним ам би јен ти ма, на осам-ми ли ме тар ском про јек то ру, сам Ал мо до вар је упот пу ња вао зву ком на про јек ци ји, јер су из вор но би ли не ми фил мо ви. На сли ку ко ја се про јек ту је, он ужи во до да је звук, им про ви зу ју ћи звуч не ефек те и ди ја ло ге пред при сут ном пу бли ком. Ка да би га пи та ли за пр ве ду го ме тра жне фил мо ве, Ал модо вар би увек од био да их свр ста у жа нр тзв. ма дрид ске коме ди је, об ја шња ва ју ћи да слич ност не по сто ји, осим са ме ге о граф ске иден ти фи ка ци је. Ти ау то ри го во ре о истин ском Ма дри ду, а ја о оном дру гом. 16 Го ди на ма ће Ал мо до вар сни ма ти фил мо ве о Ма дри ду, оном дру гом ( не и с тин ском? ), пру жа ју ћи мо гућ ност људи ма ши ром све та да се иден ти фи кују са љу ди ма ко ји ап солут но не би од го ва ра ли ари сто те лов ском пра ви лу о чо ве ку по сре ди ни, иде ал ном ли ку за по и сто ве ћи ва ње пу бли ке и ства ра ња ка тар зе, сржи ове умет но сти. При род ност је не што нај јед но став ни је на све ту, са мо се тре ба при ка за ти она квим ка кав је си. То је ујед но и нај сигур ни је, јер та да ни ко не мо же да те уло ви у ла жи. 17 Ово ни је Ал мо до ва ров од го вор на пи та ње за што то ли ко природ но сти, те ру ше ња ла жи ко је са со бом но се си ту а ци је и ли ко ви ње го вих фил мо ва. Ово је од го вор на про во ка тив но пи та ње Ми ге ла Ху а на Па ја на (Mi guel Juan Payan), ау то ра књи ге Са вре ме ни шпан ски филм, а ко је се за пра во ти ца ло Ал модо ва ро вог ими џа и ње го вог по на ша ња у јав но сти. 16 Pa jan, M. H. (2004) Sa vre me ni špan ski film, pre vod sa špan skog Pe tro vić, J., Be o grad: Clio, str. 189 17 Исто, стр. 189. 190

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Уо ста лом, дав но је би ла ера ње го вих не мих фил мо ва ко је је сни мао у тај но сти од Фран ко вог ре жи ма. Ни оста ли шпански фил мо ви ви ше не ин си сти ра ју на бол ном при се ћа њу и кри ти ко ва њу фран ки зма, па за што би то чи нио је дан тако са мо свој ни филм ски ау тор, ка кав је Пе дро Ал мо до вар? Уо ста лом, Кра љев ским де кре том је уки ну та цен зу ра дав не 1977. го ди не, а Ака де ми ји за филм ни шта не ду гу је јер је упра во би ла за тво ре на, као је ди на др жав на филм ска шко ла у Шпа ни ји, баш он да ка да је Ал мо до вар по же лео да бу де њен сту дент. За то Ал мо до вар мо же и сме да спу сти сво је ли кове, пр ља ве од ла жи и пре тва ра ња на ме ку пе ну пи сте у Мадри ду. До шли су упра во на исто ме сто са ког су и кре ну ли. Али, опи сан је чи тав је дан круг и њи хо ве лич но сти су за у век про ме ње не. Њи хо ве илу зи је су уто ну ле у ме ку пе на сту са пуни цу на ко ју су се спу сти ли са ави он ских сте пе ни ца. Ни су се сру ши ли, сви су пре жи ве ли, а са да је на њи ма да про це не ко ли ко и ка да ће ко ри сти ти сво је спо соб но сти пре тва ра ња у бу дућ но сти. Чи ни се да је обра зло же ње Ал мо до ва ра по во дом фил ма Све о мо јој мај ци пот пу но при ме ре но ста ви ти и у кон текст њего вог ка сни јег фил ма, ов де ана ли зи ра ног де ла,,слу чај ни љу бав ни ци : Мо ја је иде ја у по чет ку би ла да сни мим филм о спо соб ности не ких љу ди да глу ме, иа ко ни су глум ци. Се ћам се да сам као де чак при ме тио ту осо би ну код же на у сво јој по ро ди ци. Пре тва ра ле су се ви ше и бо ље не го му шкар ци. И уз по моћ ла жи, успе ва ле су да из бег ну број не тра ге ди је (...) Же не које се ис по ве да ју и ла жу јед на дру гу. Три-че ти ри же не ко је раз го ва ра ју за ме не пред ста вља ју по ре кло жи во та, али тако ђе по ре кло фик ци је и при по ве да ња. 18 У фил му Слу чајни љу бав ни ци Ал мо до вар иде да ље, од мо та ва ју ћи клуп ко ла жи и да ју ћи исту нит при по ве да ња му шким ли ко ви ма. И по ка зало се, Ал мо до ва ро ви му шкар ци та ко ђе од лич но ла жу. За кљу чак Ал мо до вар је де лом Слу чај ни љу бав ни ци филм ској уметно сти дао ди рект ну кри тич ку функ ци ју. Са мом слич но шћу са исти ни тим, у фор ми ди ја ло га или си ту а ци ја, слич ност са исти ни тим да је се са мо као при вид, а та ко је и чи тав филм пред очи ма гле да ла ца из вор на лаж, при вид ствар но сти, па и при вид исти не ли ко ва, јер све оно што са зна је мо о њи ма у пр вом де лу фил ма, у дру гом де лу се от кри ва да за пра во је сте лаж. Ипак, све сни да је и пред на ма јед на сми шље на фан тази ја екс цен трич не умет нич ке има ги на ци је, при ста је мо на то 18 Исто, стр. 189. 191

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА да исти ни тост не мо ра да бу де основ ни прин цип, ба рем не на фил му и у умет но сти. За пра во, упра во због то га и во ли мо да гле да мо фил мо ве овог ау то ра, због то га што тај ни во лажи, иа ко га сва ко днев но до жи вља ва мо, че сто и не све сно, у на шим жи во ти ма те шко да би смо мо гли да подне се мо. Бу ду ћи да се лаж обич но по сма тра из угла ети ке, пси хо логи је, и сл. овај рад ана ли зи ра лаж из лин гви стич ке пер спекти ве. Има ју ћи у ви ду да љу ди пр вен стве но и до ми нант но ла жу ко ри сте ћи је зик, са лин гви стич ке тач ке гле ди шта, лаж се мо же узе ти у ана ли зу као вр ста го вор ног чи на. Ла га ње се по сма тра као го вор ни чин не ис кре ног оп хо ђе ња. Овај говор ни чин ди рект но кр ши Грај со ву мак си му исти ни то сти. Го вор ни чин ла га ња не сме би ти ис ка зан по мо ћу пер фор матив ног гла го ла, а бу ду ћи да не по се ду је ило ку тив ну сна гу, мо же се ту ма чи ти као не у спе шан го вор ни чин. Да би од ређе ни го вор ни чин (обе ћа ње, прет ња, ком пли мент) био успешан, са го вор ник мо ра да пре по зна на ме ру го вор ни ка. Пара док сал но, да би се го вор ни чин ла жи сма трао успе шним, нео п ход но је да са го вор ник не пре по зна на ме ру го вор ни ка. На овај на чин го вор ни чин ла га ња по ста је оства рив. Оби латим ко ри шће њем ре чи ко је да ју ле ги ти ми тет из го во ре ним ла жи ма, Ал мо до вар нам је сво јим де лом омо гу ћио ко ришће ње кор пу са за ана ли зу лин гви стич ких сред ста ва ко је се ко ри сте у оп ште њу за сно ва ном на ла жи. Сма тра мо да лаж као фе но мен, ко ји се ре а ли зу је пре вас ход но пу тем је зи ка, ите ка ко за слу жу је да му лин гви сти по све те ви ше про сто ра у сво јим ис тра жи ва њи ма. Кор пус Los aman tes pa sa je ros. (,,Слу чај ни љу бав ни ци ), Ред. Пе дро Ал мо до вар. [филм] 2013. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Bach, K. and Har nish, R. M. (1979) Lin gu i stic com mu ni ca tion and spe ech acts, Cam brid ge, Mass. and Lon don: MIT Press. Bo dri jar, Ž. (1991) Si mu la kru mi i si mu la ci ja, pre vod sa fran cu skog Fi li po vić, F., No vi Sad: Sve to vi. De Pa u lo, B. et al. (1996) Lying in everyday li fe, Jo ur nal of Per so na lity and So cial Psycho logy 70. Estra da, A. (2004) Acer ca mi en to pragmático al estu dio de la men ti ra, in: Ac tas del I con gre so In ter na ci o nal Educación, Len gu a je u So cie dad. Ten si o nes edu ca ti vas en Améri ca La ti na. La Pam pa. Unlp 12. 3. 2016. acer ca mi en to_prag ma ti co_al_estu dio_de_la_men ti ra_estrada_ An drea_fa cul tad_de _Filosofía_y_Le tras_uni ver si dad_de_bu enos_ai res 192

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Ford, C. (1996) Li es! Li es!! Li es!!!, Was hing ton DC, Lon don, En gland: Ame ri can Psychi a tric Press, Inc. Freud, S. (1946 [1930]) Ci vi li za tion and Its Di sco nents, Lon don: Ho garth Press. Freud, S. (1949 [1928]) The Fu tu re of the Il lu sion, New York: LI veright Pu blis hing Corp. Gri ce, P. Lo gic and con ver sa tion, in: Syntax and se man tics. 3: Spe ech acts, eds. Co le, P. and Mor gan, J. (1975), New York: Aca de mic Press. Gri ma li tos, T. and Ro sell, S. Men tir, ha cer cre er y engañar, in: Ac tas I con gre so in ter na ci o nal de la red española de Filosofía, Vol. X, ed. Cor re dor, C. (2015). In fan te Ar ri a ga da, P. La men ti ra co mo fenómeno lingüístico: al gu nos aspec tos cen tra les pa ra su descripción, in: LL jo ur nal, (2015), vol. 10, núm. 2. Je ro tić, V. (1988) Psi ho a na li za i kul tu ra, če tvr to iz da nje, Be o grad: Bi bli o te ka XX vek. Kim mi nich, E. and Pfänder, S. La men ti ra co mo estra te gia con ver sa cio nal, in: Los re cur sos de la men ti ra: Len gu a jes y tex tos, eds. Tra pas si, L. and Mar tos Ra mos, J. J. (2008), Bar ce lo na: An thro pos. Mar cu se, H. (1985) Eros i ci vi li za ci ja Fi lo zof sko is tra ži va nje Froj da, dru go iz da nje, pre vod La dan, T., Za greb: Na pri jed. Ma hon, J. E. (2008) Two de fi ni ti ons of lying, In te r na ti o nal Jo ur nal of Ap plied Phi lo sophy, 2, 22, p. 211-230. Mar tos Ra mos, J. J. (2006) Con si de ra ci o nes acer ca de una lingüística de la men ti ra, Fòrum, 12, p. 449-459. Me i ba u er, J. (2014) Lying at the Se man tics-prag ma tics In ter fa ce, Ber lin, Bo ston: De Gruyter Mo u ton. Ostin, Dž. L. (1994 [1962]) Ka ko de lo va ti re či ma, ur. Ar mson, Dž. O. i Zbi sa, M., pre vod sa en gle skog Ra do va no vić, M., No vi Sad: Ma ti ca srp ska. Or te ga Gon za les, M. (2010) Com por ta mi en to men ti ro so: un análisis con cep tual des de una per spec ti va in ter con duc tal. Re vi sta electrónica de psicología Iz ta ca la, vol. 13, núm. 1, mar zo 2010. 12. 3. 2016. http://www.re vi stas.unam.mx/in dex.ph p/re pi/ar tic le/vi ew/16910 Pa jan, M. H. (2004) Sa vre me ni špan ski film, pre vod sa špan skog Pe tro vić, J.], Be o grad: Clio. Pr ćić, T. (1997) Se man ti ka i prag ma ti ka re či, Srem ski Kar lov ci, No vi Sad: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća. Sa vić, S. (1993) Dis kurs ana li za, No vi Sad: Fi lo zof ski fa kul tet. Serl, Dž. (1991 [1970]) Go vor ni či no vi, pre vod sa en gle skog Đu kić, M., Be o grad: No lit. 193

САЊА М. МЕСАРОВИЋ и ГОРДАНА СМУЂА Si mo ne, C. The lin gu i stics of lying. The sta te of the art, in: Cul tu res of lying: the o ri es and prac ti ce of lying in so ci ety, li te ra tu re and film, ed. Mec ke, J. (2007), Mas sac hus setts & Ber lin: Gal da and Wilch Ver lag. To mić, Z. (2003) Ko mu ni ko lo gi ja, Be o grad: Či go ja. We in rich, H. (2005) Lin gvi sti ka la ži. Mo že li je zik sa kri ti mi sli?, pre vod sa ne mač kog Jel čić, A., Za greb: Al go ri tam. Ву ја нић, М. et al. (2011) Реч ник срп ско га је зи ка, Но ви Сад: Ма ти ца Срп ска (Бу дућ ност). Sanja Maričić Mesarović and Gordana Smuđa University in Novi Sad, Faculty of Philosophy Department of Romance Languages, Novi Sad Association of Serbian Writers, Belgrade LYING IN THE FILM LOS AMANTES PASAJEROS BY PEDRO ALMODÓVAR Abstract In his film I m So Excited (Los amantes pasajeros), Almodóvar assigned direct critical function to his movie. Using many words and expressions to legitimize expressed lies, Almodóvar s movie provides us with a corpus for analysis of the linguistic means that are used in Spanish in a communication based on lies. Considering that people primarily lie using language, from a linguistic point of view, a lie could be analyzed as an act of speech. Since lying was traditionally an ethical issue, this paper analyses a lie from a linguistic perspective and views their false assertions as acts of speech within a conversational context. Lying is viewed as a speech act of insincere assertion. Telling a lie in a performative construction would destroy it. According to The Oxford English Dictionary, a lie is a false statement made with the intent to deceive. To lie is to make a believed-false statement with the intention that that statement be believed to be true by the other person. Grice (1975) concluded that when uttering a speech act, the speaker has certain intentions. To understand a speech act is to uncover speaker s intention. In order for a lie to be considered a successful speech act, speaker s intention must be concealed and since it is impossible for an addressee to recognize these intentions every time, the speech act of lying can be accomplished. In terms of conversational maxims, we are interested in the maxim of quality: be truthful. A speech act of lying directly contradicts this maxim. Examples for this paper were found in the film I m So Excited (Los amantes pasajeros, 2013) by a famous Spanish director, Pedro Almodóvar. The examples are cited and analyzed chronologically. Key words: Spanish film, Pedro Almodóvar, speech act, lie, communication 194

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, Novi Sad DOI 10.5937/kultura1650195M UDK 821.111.09-31 Картер А. originalan naučni rad CULTURE, CLASS AND COUNTERFEIT GENEALOGIES IN ANGELA CARTER S WISE CHILDREN Abstract: Drawing on concepts from cultural studies and cultural materialism, Angela Carter s novel Wise Children can be interpreted as a text where struggles between dominant and subordinate groups are fought, illuminating thus the markedly leftist undertones of its narrative. Carter foregrounds the family lies of the Hazard household to destabilize the entrenched notions of paternity, culture and class infrastructure in 20 th century Britain, exhibiting a postmodern awareness of the multiplicity of truth and its distortion by the culturally hegemonic groups. The novel s narrator, Dora Chance, tells her own and her sister s history of exclusion from the Hazard clan the British theatrical royalty and their consequential rejection by the institutions of elite culture. Her account undermines the foundations of the British class system and the low vs. high culture dichotomy by divulging multiple misattributed paternities that underpin these social constructs. Key words: Angela Carter, cultural studies, class, lies, patrilineality Introduction The work of the great late British enchantress of the novel and the prolific cultural and literary critic, Angela Carter, has been hailed as some of the most groundbreaking and substantive work of fiction and non-fiction written in the latter half of the 20 th century. A self-professed socialist feminist, Angela Carter explored desire, gender identity and relations of power mainly through fantasy, surrealism and magic realism, in novels such 195

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ as Shadow Dance (1966), The Magic Toyshop (1967), Several Perceptions (1968), Heroes and Villains (1969), Love (1971), The Infernal Desire Machines of Doctor Hoffman (1972), The Passion of New Eve (1977) and Nights at the Circus (1984), as well as in several short-story collections, the most notable of which is her re-writing of popular fairytales from a feminist perspective, The Bloody Chamber (1979). Written in her idiosyncratic lurid lyricism, her work aims to demythologize patriarchal stereotypes of femininity and eroticism predicated on female submission, and while it has been praised for its paradigm-shifting toward constructions of female agency, it has also been derided by feminist scholars for re-inscribing misogynist images of the masochistic pleasure of the violated female body, especially prominent in her critical exploration of De Sade s writing (Tonkin 9). Not only her feminist judgment, but also her socialist credentials have been questioned over the years. Her left-wing leanings, although often subscribed to in non-fiction and interviews 1, remain largely unaccommodated by her postmodern aesthetic which, for the largest part, steers clear of overt politics and completely bypasses Marxism s genre of choice social realism. However, her final and by many her finest novel, Wise Children (1992), centering on the lives of two aged Brixton chorus girls, illegitimate daughters of an icon of Shakespearean theatre, is perhaps the most lucid expression of her leftist sentiments that vindicates the bastard children of the British class system. Writing about the demise of class novel in contemporary Britain, Dominic Head acknowledges that class in Britain remains a topic fraught with contradictions and confusion today, complicated by the rise of Thatcher s neoliberalism in the 1980s which has done much to demolish working-class solidarity, while introducing a new, more maligned category of the underclass (Contemporary British Fiction 232). Head notes that the British novel of the 1980s and 1990s has remained largely silent about the British class dynamics, in contrast to the prominent position it held in the fiction of the previous decades, exemplified by, for instance, Raymond Williams Border Country (1960), John Braine s Room at the Top (1957) or the original campus novel Lucky Jim (1954) by Kingsley Amis. However, it can be argued that, although written in the playful postmodernist idiom rather than realism of the previous generation, Carter s Wise Children is possible to read as a more recent example of the British class novel, or at least a novel highly informed by class consciousness 1 In an interview for Marxism Today s Left Alive, she proclaimed: I m interested in justice. ( ). I suppose I regard myself as just a rank and file socialist feminist really. (n.pag) 196

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ and the constructed nature of class and culture which stem from patrilineality, i.e. one s paternal lineage and the accompanying inheritance of property, rights, name, and class. Carter asserted in one of her essays that all post-sixteenth-century English art contains a subtext concerning class, and nowhere in her fiction is this more palpable than in Wise Children (Carter, Love in a Cold Climate n.pag). Wise Children leaves behind the orgiastic, dystopian fantasies that dominated Carter s earlier fiction and enters the gritty, but jovial materiality of South London, in a novel which, although replete with postmodern stylistic minutae and often asking of the reader to willingly suspend her disbelief, unabashedly explores the material circumstances of the British social life, as well as the tight grip of patriarchal rule that extends from the family domain into the realm of art and culture. Wise Children, in contrast to much of Carter s earlier work, is a distinctly British novel, with specific temporal and spatial coordinates. All the while balancing its exuberant plot on the tightrope of metafictional historiography and magic realism, Carter produces a tour de force, life-affirming tale of a century of the British theatre and entertainment, a culture so distinctly British that its enthusiasts and prime representatives in the form of the Hazard family fail to export it to Hollywood. It also provides a discerning look into the British class system, which the novel suggests is rooted in compromised patrilineality, evidenced by the multiple false paternities in the Hazard household. Instead of eulogizing the lost values of high culture in the Arnoldian sense of the best that has been thought and said (qtd. in Bertens 135), and rather than lamenting the loss of class and family belonging, Carter undermines these ideas through the sardonic and sonorous voice of the 75-year old Dora Chance. The novel foregrounds the themes of doubling (multiple twins parade the plot), illegitimacy (both of culture and kinship), identity switching and nostalgia for the England gone-by that is juxtaposed to the multiethnic pastiche and mass culture of the late 20 th century, the time when Dora is writing her picaresque memoirs. In so doing, the narrative exposes the lies in which the discrete categories of class and culture are rooted and celebrates the concomitant fusion of the low-brow with the high-brow. The Project of British Cultural Studies By delving into the materiality of the Chance sisters lives, Wise Children performs in fiction a similar task to the one British cultural theorists such as Raymond Williams, Richard Hoggart, Stuart Hall and Tony Bennett, working in the tradition of critical Marxism and cultural materialism, have taken up as their objective in the past fifty years in critiquing the British society. 197

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ Hence, it is necessary at this juncture to briefly outline the project of British cultural studies in order to illuminate the themes and strategies that Carter employs in Wise Children. Graeme Turner (2003), writing the historical overview of the British cultural studies as an academic field, notes that for Raymond Williams, the godfather of the discipline, culture is a key category because it links his two overarching interests literary analysis and social inquiry. Cultural studies broke with the literary tradition s elitism and exchanged its claims of universal values for the analysis of the everyday and the commonplace. Its mission since conception has been to erase the category of the natural by exposing historical forces behind those social relations of domination we see as the products of neutral evolution, focusing particularly on the experience of the working class and, lately, on that of women and ethnic minorities as the historically oppressed categories. Its theoretical premises are indebted to critical European Marxism, and culture, mediated through ideology in the critical Marxist sense of the word, is viewed as the site where meaning and social realities are constructed, rather than a mere projection of the economic base. There has been a long-running debate in cultural studies between its two opposing currents: the structuralists (informed by continental philosophers, such as Althusser), who opt for the overdetermining role of ideology in the formation of subjectivity, and the British home-grown culturalist school, championed by Raymond Williams, Stuart Hall, E. P. Thompson 2 among other notable theorists, who are more optimistic about the possibility of agency and self-invention of the subject of ideology. This chasm has largely been bridged by the rediscovery of the work of Gramsci, who underlined not only the structure that produces the individual, but also the possibilities of agency available to him/her. This attitude dominates the plot of Wise Children, whose main protagonists Dora and Nora seem to be conditioned by their (lack of) father, but who nevertheless retain agency throughout the plot, resolving in their realization that it is their idea of the father as an ideological construct they were seduced by all along, rather than the real person. Class, Culture and Dubious Paternity The tension between class-shaped notions of high-brow and low-brow culture is extensively explored in cultural studies, and is also a prominent subject of Wise Children. Already in 1896, 2 Raymond Williams Culture and Society (1958), Richard Hoggart s The Uses of Literacy: Aspects of Working Class Life (1957), and E.P. Thompson s The Making of the English Working Class (1978) are some of the seminal works in the field. 198

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ Matthew Arnold warned of the consequences of the spread of the new urban culture of the working classes, represented in the novel in the Chance sisters music hall career, which Arnold called philistine culture in Culture and Anarchy 3. The so-called culture and civilization tradition of elitist literary criticism led by Matthew Arnold, T.S. Eliot, F.R. and Q.D. Leavis in the first half of the 20 th century grew concerned with what they saw as a degeneration of the organic communal or folk cultures that thrived under industrialization until the turn of the century. For these critics, the popular culture of the 20 th century was a manifestation of anarchy (qtd. in Proctor 12). The British cultural studies emerged as a reaction to this elitism, theorizing from the perspective of the new post-war and post-imperial Britain that sought to break away from the Arnoldian myth of idealized Englishness and universal values of high art, cultural paradigms that were drowned in the blood of colonialism and two world wars. The emergent culture was one where class was said to be outmoded, where post-war Britain was eager to wash its hands of its imperialist legacy, and where modernity and the Americanization of popular culture heralded a new era of blurred lines between high and low culture. The post-imperial position, critical of patriarchy and the concomitant gender, racial and class oppression, was also taken up by Angela Carter, who took issue with British imperialist myths and their deconstruction from a socialist angle. In an essay called after a famous patriotic song, So There ll Always Be an England, Carter wrote of Britain s cultural fallacies that gave rise to its imperialist claims: Real familiarity with history cannot coexist with the sense of a special destiny. It must be a fine thing, should such a country exist, to live in a place that does not now, nor ever has had, the consciousness that it has been singled out for a special fate. Or in a place that has lost it to such an extent that one could answer Blake: And was the holy lamb of God on England s pleasant pastures seen? with a resounding No. (Or, in the words of the old joke, to reply: I ve got news for you. She s black ). (Carter, So There ll Always Be an England n. pag.) Stuart Hall was among the cultural studies leading theorists who particularly insisted on the interdependence of high and popular forms, noting that the false division of these binaries was linked to the maintenance of cultural hierarchies and the 3 This social process is chronicled in Wise Children in the portrayal of street performers, low comedians, music hall dancers, Hollywood s appropriation of Shakespeare and eventually, in the rise of mass culture perpetuated in the TV show Lashings of Lolly hosted by Tristram Hazard. 199

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ policing of difference (qtd. in Proctor 31). This theme figures prominently in Wise Children, where the narrator Dora Chance narrates the family history from the position of a misbegotten child of low culture who has been wrongfully written out of the official family records, as well as locked out of the classical theatre that is the province of the Hazard clan. Inextricably related to the notions of high and low in culture is the tension between the original and the derivative. If postmodernism s goal is to question the humanist assumption of authorial originality and authority, as Linda Hutcheon has remarked (xii) than Wise Children questions the originality of paternal origin and identity rooted in paterfamilias. These ideas are mocked by the narrator when she calls her biological father the author of our being, although she and her twin sister are active agents who carve out their identities throughout the story without, or better to say, in spite of him. The narrator Dora Chance, the unauthorized family historian, commences the reconstruction of her life by welcoming the reader to the London district of Brixton, the wrong side of the tracks (WS 1). The class infrastructure of the novel s universe is established from the onset by Dora s explanation of the North- South divide of which every Londoner is well-aware: to the north of the river Thames live the affluent, while the south of the river belongs to the underbelly. Dora and her twin, Nora, inhabit the latter, bastard side of Old Father Thames which hints at their bastard status within the Hazard theatrical dynasty whose legitimate branch resides in a mansion north of the Thames. The paternal metaphor for the river ( Old Father Thames ) invokes the role of patriarchy in the class division between the North and the South. Dora begins her labyrinthine account of her and her sister s dubious inception in the very house in which she is writing her memoirs 75 years later, on the day of their birthday, which they ironically share with the father who has never conceded the paternity, as well as with Shakespeare. In Dora s account, which compresses a century and a half of narrated events into a single day, Carter veers away from the structuring lies of bourgeois realism into the boundless space of magic realism, which collapses the factual and the fantastical and fuses diachrony into synchrony. Her history, written from the margins both in terms of London topography and the Hazard family hierarchy, reveals multiple misattributed paternities that have shaped the class identities and material conditions of existence of all the main characters, gradually disentangling the web of lies in which the legitimate children are enmeshed. Dora and Nora are in the know, hence they are the wise children, although toward the story s resolution they ironically have reasons to doubt their maternal origin: it remains unclear 200

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ whether Grandma Chance, of whom Dora says has invented this family is perhaps the girls mother. Carter makes clear connections between paternal acceptance, respectability and prestige, in a world where patrilineal legitimacy acts as an ideological over-determinant in the characters lives, only to expose this patriarchal continuum as a sham. Dora narrates about the strong nexus between high art and high class, expressed through Melchior s first marriage to Lady Atalanta Hazard, the epitome of upper-class gentility. The episode where Lady A takes her legitimate twins, Saskia and Imogen, to see a show in which the illegitimate twins Dora and Nora perform, which she does out of pity for her husband s mistreatment of the girls, highlights the chasm between the two worlds: the little Lucky Chances execute their exhausting dance routines before the eyes of their seated, privileged counterparts. This is a class gaze that is filled with indifference in the case of Imogen, and with hatred in the case of the more formidable twin, Saskia, which stems from the girls rivalry over the father. The antagonism, as the novel implies, is not only about the obtainment of the father s love, but also about the class benefits accorded to one through his act of acknowledgement, which later becomes obvious from the adult Saskia s and Imogen s greed and mercenary behaviour. Unbeknownst to the London society, as well as to Melchior and Peregrine, who all celebrate Saskia s and Imogen s illusory purity and deceitfully angelic looks in the phrase darling buds of May, these legitimate twins are the paragons of evil, as well as the daughters of the wrong Hazard brother. By contrast, the scorned and unrecognized Brixton twins, Dora and Nora, emerge as the models of loyalty and honour, even taking up the care of Lady A, previously robbed and crippled by her own duplicitous daughters. Dora and Nora remain, however, bastards in the eyes of the society, and they simultaneously stand for the bastardized form of art while their father treads the respectable path of classical Shakespearean theatre previously set by his own (disputable) father Ranulph, the girls start making their precarious living from an early age performing laborious dance routines in the low theatre varieties of the day, music halls and vaudeville, ending their careers in disreputable nude shows. Tiffany, the Chance sisters grandchild and the emblem of the multiracial Brixton of the nineties is similarly misjudged by the society her provocative dress and quickness to pose naked overshadow her moral integrity and naivety. On the other hand, Sir Melchior s son by his third wife and Britain s beloved TV host, Tristram, seduces Tiffany and impregnates the young girl before abandoning her, in a long line of the legitimate Hazard children lacking in moral fibre. The topic of counterfeit portrayals of lower-class women written by patriarchy appears 201

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ also in Dora s recounting of a relationship with an Irish author Ross O Flaherty who has a philanthropic passion for the education of chorus girls and to whom Dora is indebted for the eloquence of her memoirs. Embittered by Dora s ending of their relationship, we learn that Irish eventually portrays Dora as a deceitful and opportunistic harlot in his Hollywood Elegies that go on to become a hit, thus ossifying a false image of Dora for eternity. Dora also notes the delusions of grandeur (WS 16) that went into the naming of all the sets of legitimate Hazard twins Saskia, Imogen, Melchior, Peregrine, Tristram and Graham names with an unmistakable air of pretentiousness and upperclass aspirations. Yet, in the course of her account that ends with the grand revelations at Sir Melchior s 100 th birthday party, the patriarchal fiction in which these class aspiration are rooted will be revealed: Melchior and Peregrine seem to be the offspring of their mother s affair with an American actor, and not the sons of her husband Ranulph Hazard; Saskia and Imogen are not Melchior s daughters, but the product of Lady A s one-time liaison with his brother Peregrine, while the the jury is still out (WS 228) on the paternity of Melchior s sons by the third Mrs Hazard, Tristram and Graham. There is also a conspicuous contrast, for example, between the awe and respect that Ranulph Hazard inspires on stage performing Macbeth, allegedly causing Queen Victoria [to grip] the curtains of the royal box until her knuckles whitened (WS 14) and his brutish private personality. Dora informs us that before marrying her grandmother Estella, Ranulph had fretted and philandered and beaten and betrayed three wives into early graves (WS 15). Dora thus tears down the masks of decorum of the respectable Hazard clan, foregrounding the confusion of high art with high morals, as well as the transposition of theatrical illusion into real life, and vice versa. The eventual degeneration, or perhaps a continuum, of elite culture into mass culture is portrayed in the novel first by Melchior s desperate attempt to cut a figure in Hollywood. Years later, Dora, Nora and Lady A have the pleasure of witnessing the third Mrs. Hazard s career in commercials as Lady Margarine, where Shakespeare is reduced to the question of to butter or not to butter?, while the entire Hazard clan eventually becomes employed in the production of a base television show called Lashings of Lolly. Dora and Nora have spent their entire lives seeking acceptance into the paternal bosom of Melchior Hazard, only to conclude at the novel s end, once they have finally arrived there, that the man has far less substance than they imagined: D you know, I sometimes wonder if we haven t been making him up all along, she said. If he isn t just a collection of our 202

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ hopes and dreams and wishful thinking in the afternoons. Something to set our lives by, like the old clock in the hall, which is real enough, in itself, but which we ve got to wind up to make it go. (WS 230) One of the main vehicles of Carter s deconstruction of class constructs based in paternity is the figure of Shakespeare, who storms in and out of the plot, often by means of allusions and intertext, such as the sisters address in Brixton, 49 Bard Road. In Wise Children the great English Bard is reclaimed by the underdogs. He belongs equally to all classes, and is reincarnated on some pages as a Hollywood parody, on others as a low comedy sketch, and yet on others as high theatrical art, thus posing both as the symbol of the waning patriarchal authority in culture and as the unifying element of the British cultural life through ages. The novel establishes a cultural continuity from Shakespeare to interwar music halls to the mass media of the 1990s, the final stage symbolized by the vulgar TV show Lashings of Lolly. Both suspicious and respectful of Shakespeare s place in the British society, just as she is ambivalent about fathers, Carter pays tribute to him by interweaving what seems to be his entire oeuvre into the underlying matrix of Wise Children s riotous plot. Toward the novel s carnivalesque denouement, however, Wise Children uphold the continuity of the British culture, but on new, hardwon terms the dethronement of its patriarchal idols in whose place Carter crowns the self-fashioned, illegitimate heiresses, Dora and Nora Chance. Conclusion Until the advent of cultural studies, popular culture has been left out of academic inquiry, just like the Chance sisters have been excluded from the Hazard clan. In its commitment to exposing the fabrications of official histories and patriarchal metanarratives that have the power to proclaim the bastardy of both children and certain forms of cultural expression, Wise Children fits neatly into those postmodern works of fiction for which Linda Hutcheon observes speculate openly about historical displacement and its ideological consequences, about the way one writes about the past real, about what constitute the known facts of any given event (94). Dora s repudiation of the official family history reveals the gaps in the false totality of the categories of class and culture that stem from the patriarchal order, or to be more precise, from patrilineal genealogy. Stuart Hall wrote that popular culture, represented in the novel through Dora and Nora Chance, can never be simplified or explained in terms of the simple binary oppositions that are still used to habitually map it out: high and low; resistance versus 203

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ incorporation; authentic versus inauthentic, experiential versus formal; opposition versus homogenization (qtd. in Proctor 13). Analogously, Wise Children does not entirely transform the class hierarchy nor cultural paradigms by means of a simple inversion, but in exposing the gaps in the presumed organic unity of these constructs manages to unsettle the boundaries between high and low, thus opening up the fissures in patriarchal power with which these notions are coextensive. REFERENCES: Bertens, H. (2008) Literary Theory, London: Taylor and Frances. Carter, A. (1992) Wise Children, London: Random House. Carter, A. Love in a Cold Climate, in: Shaking a Leg: Collected Writings of Angela Carter, ed. Uglow, J. (1997), London: Penguin, Kindle edition. Carter, A. So There ll Always Be an England, in: Shaking a Leg: Collected Writings of Angela Carter, ed. Uglow, J. (1997), London: Penguin, Kindle edition. Head, D. The Demise of Class Fiction, in: A Concise Companion to Contemporary British Fiction, ed. James, F. (2006), UK, English Oxford: Blackwell Publishing, pp. 229-247. Hutcheon, L. (1988) A Poetics of Postmodernism: History, Theory, Fiction, New York: Routledge. Interview with Angela Carter. Marxism Today: Left Alive. Web. 12 March 2016. https://www.angelacarter.co.uk/interview-for-marxismtodays-left-alive/ Proctor, J. (2004) Routlegde Critical Thinkers: Stuart Hall, New York, Routledge. Tonkin, M. (2012) Angela Carter and Decadence: Critical Fictions/ Fictional Critiques. London: Palgrave Macmillan, pp. 1-25. Turner, G. (1990) British Cultural Studies: An Introduction, London: Routledge. 204

TATJANA MILOSAVLJEVIĆ Татјана Милосављевић Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад КУЛТУРА, КЛАСА И ЛАЖНИ РОДОСЛОВ У РОМАНУ МУДРА ДЕЦА АНЂЕЛЕ КАРТЕР Сажетак Тумачење кроз призму културолошких студија и културног материјализма осветљава левичарске идеале Анђеле Картер у њеном последњем роману, Мудра деца. Роман тематизује породичне лажи у кући Хазард не би ли пољуљао укорењене представе о очинству, култури и класној инфраструктури у Великој Британији двадесетог века, изражавајући притом снажну постмодерну свест о плуралитету истине и њеној злоупотреби од стране културно-хегемонских група. Нараторка романа, Дора Чанс, са друштвене маргине приповеда своју историју искључења из клана Хазард, чувене британске позоришне породице, као и о последичној дискриминацији у британској културној сфери. Њена прича открива низ лажних очинстава у родослову Хазардових који подривају основе британског класног поретка и омеђеност популарне и високе културе који у великој мери почивају на патрилинеарности. Кључне речи: Анђела Картер, културолошке студије, лаж, патрилинеарност Рајко Р. Каришић, Фотографија из циклуса Венчићи, 2012. 205

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН Бе о град DOI 10.5937/kultura1650206K УДК 821.113.5.09-31 Гарборг А. оригиналан научни рад СТУ ДЕН ТИ СА СЕ ЛА АР НЕА ГАР БОР ГА: ИЗ МЕ ЂУ СТВАР НОГ И ФИК ТИВ НОГ Са же так: У ра ду се ана ли зи ра су прот ста вље ност из ме ђу студент ске ствар но сти и не ре ал них пред ста ва (илу зи ја) о сту дентском жи во ту ко ју те ма ти зу је је дан од кла си ка нор ве шке књи жевно сти, ро ман Сту ден ти са се ла Ар неа Гар бор га (Ar ne Gar borg, Bon de stu den tar) из 1883. го ди не. Про у ча ва се кри ти ка ро ман тичар ског иде а ли зма у ро ма ну, из ра же на су ко бље но шћу ла жних, иде а ли зо ва них, пред ста ва о сту дент ском жи во ту и ствар них иску ста ва. Су дар ствар но сти и фик тив них пред ста ва по кре ће радњу ро ма на и раз вој глав ног ли ка. У дру гом де лу ра да се ана ли зи ра ју ре ак ци је чи та ла ца на Гар бор гов ре а ли стич ки при каз ака дем ских сту ди ја у ро ма ну. Кључ не ре чи: ро ман, књи жев ност 19. ве ка, нор ве шка књи жевност, скан ди нав ска књи жев ност, уни вер зи тет ски ро ман, фик ци ја Не ке од оми ље них те ма ши ром европ ске ре а ли стич ке књижев но сти: од ра ста ње, са зре ва ње и успон си ро ма шног младог чо ве ка, пре ла зак из ру рал не у ур ба ну сре ди ну и од нос из ме ђу дру штва и по је дин ца, че сто су се ста па ле у ро ма ни ма о сту ден ти ма, од но сно, ра ним уни вер зи тет ским ро ма ни ма. Ро ма ни ко ји опи су ју мла де, ам би ци о зне мла ди ће, не знат нијег по ре кла, ко ји по сред ством ви шег обра зо ва ња стре ме сигур ним дру штве ним по ло жа ји ма, еко ном ској не за ви сно сти и по зи ци ји у ви шим кул тур ним кру го ви ма су ра до пи са ни и чи та ни у Евро пи то ком дру ге по ло ви не 19. ве ка. За то ни је нео бич но што ће, у том сми слу, и је дан од пр вих ре а ли стичких ро ма на у срп ској књи жев но сти, Ми лан На ран џић (1860), нај ве ћим де лом при по ве да ти о ђач ким, од но сно, сту дентским да ни ма дво ји це мла ди ћа у Пе шти. Милан Наранџић 206

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН је, исто вре ме но, и пр ви ро ман Ја ко ва Иг ња то ви ћа у ком аутор пи ше о ак ту ел ним, дру штве ним те ма ма из ствар но сти. У нор ве шкој књи жев но сти се као пр ви зна чај ни ји ро ман о си ро ма шним сту ден ти ма из два ја Сту ден ти са се ла (Bon destu den tar) Ар неа Гар бор га (Ar ne Gar borg) из 1883. го ди не. Ова два ро ма на има ју мно го број них слич но сти (о ко ји ма ће ви ше би ти ре чи на дру гом ме сту), а мо жда се нај ви ше разли ку ју по на чи ну на ко ји раз у ме ју и ин терпре ти ра ју ро манти чар ско на сле ђе у књи жев но сти и ми сли. Сен ти мен тал но-ро ман ти чар ска тра ди ци ја је у Ми ла ну Наран џи ћу још увек жи ва. На ро чи то се ис ка зу је кроз лик Бранка Ор ли ћа, нај бо љег при ја те ља на слов ног ли ка, ко ји у се би са др жи све од ли ке ро ман ти чар ског ју на ка: сен ти мен тал ност, пле ме ни тост, бај ро нов ску зга ђе ност ли це мер јем и ла жним мо ра лом гра ђан ског дру штва, али из над све га, Ор лић је непо пра вљи ви иде а ли ста. У ње га, ка ко ка же Јо ван Де ре тић, Иг ња то вић је уно сио сно ве, иде а ле и рас по ло же ња свог роман ти чар ског по ко ле ња. 1 Као та кав, он функ ци о ни ше као ан ти под сна ла жљи вом ма те ри ја ли сти, Ми ла ну На ран џи ћу. Ме ђу тим, иа ко ро ман нај ви ше при по ве да о Ми ла но вим весе лим до го дов шти на ма, сим па ти је де ла ипак ле же на стра ни Бран ка Ор ли ћа, са ња ли це и ро ман тич ног иде а ли сте. Ро ман Сту ден ти са се ла је, пак, об ја вљен не што ви ше од два де сет го ди на ка сни је, 1883. го ди не, у вре ме ја ча ња нату ра ли стич ких тен ден ци ја у скан ди нав ској књи жев но сти. Ме ђу нај и зра зи ти је на ту ра ли стич ке еле мен те у Гар борговом ро ма ну тре ба, пре све га, свр ста ти ве о ма не га тив но при ка зи ва ње ро ман ти чар ског ду ха и иде а ла. Иде а ли зо ва не, сен ти мен тал не, или ро ман ти зи ра не пред ста ве све та и људског по сто ја ња оту да се у ро ма ну Сту ден ти са се ла предста вља ју као ла жна уве ре ња ко ја по губ но де лу ју на по је динца. Раз от кри ва ње не у те ме ље но сти иде а ли зма и ро ман тичних ми то ва у кон тра сту са при ка зи ва њем њи хо вог гру бог, ре ал ног, од но сно, исти ни тог об лич ја је, по ка за ће мо у ра ду, око сни ца Гар бор го вог де ла. Ро ман се, дру гим ре чи ма, ба ви су ко бом из ме ђу иде а ли зо ва них пред ста ва глав ног ју на ка и ствар них до жи вља ја то ком од ра ста ња, од но сно, то ком ђачких и сту дент ских да на. Цен трал на илу зи ја ко ју ју нак те жи да оства ри, а ко ја се у ро ма ну по ка зу је као фа тал на по лу га ње го вог мо рал ног па да, је сте сан о иде ал ном сту дент ском жи во ту. У ра ду ће мо ана ли зи ра ти Гар бор гов по сту пак деро ман ти за ци је, од но сно, ру ше ња илу зи ја о иде ал ном студен ту, али ће мо од нос из ме ђу ла жне и исти ни те пред ста ве 1 Де ре тић, Ј. (2007) Крат ка исто ри ја срп ске књи жев но сти, Но ви Сад: Арт принт, стр. 160. 207

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН сту ди ја пренети и ко рак да ље. Ис пи та ће мо, на и ме, ка ко су Гар бор го ве, по но во фик тив не пред ста ве ре ал ног сту дентског жи во та при хва ти ли ње го ви са вре ме ни ци, за тим, ко јим се тех ни ка ма пи сац слу жио ка ко би сво ју пред ста ву сту дена та у глав ном гра ду Нор ве шке учи нио увер љи ви јом. На тај на чин, рад на сто ји да пру жи јед ну це ло ви ту ана ли зу од носа фик тив но/исти ни то на уну тра шњем и спо ља шњем пла ну књи жев ног де ла. Рад ња ро ма на Сту ден ти са се ла у осно ви, ка ко је на пред ре че но, ти пич на је за европ ски де вет на е сто ве ков ни ро ман о са зре ва њу мла дог чо ве ка. У Сту ден ти ма са се ла се опи сује од ра ста ње глав ног ју на ка Да ни је ла Бра у та, ам би ци о зног мла ди ћа са се ла, ко ји до ла зи у град ску сре ди ну са ам би цијом да за у зме си гур ну по зи ци ју у др жав ној слу жби и ви шим дру штве ним кру го ви ма. Уло га до шља ка у ур ба ној сре ди ни чи ни лик сту ден та са се ла ве о ма по год ним за ис тра жи ва ње су прот но сти се ло град, при ро да кул ту ра, али и сно ви зби ља, на јед ном по је ди нач ном при ме ру, што су ис ко ри стили и мно ги ро ма ни пре и на кон Сту де на та са се ла. Гарбор гов ро ман се, пак, из два ја као је дан од пр вих ро ма на у нор ве шкој књи жев но сти ко ји се пре све га кон цен три ше на уни вер зи тет ску сре ди ну као ме сто у ком глав ни ју нак пред ста вља стран ца, али и као по при ште су да ра ју на ко вих илузи ја са ма те ри јал ном ствар но шћу. По пут де ла мно гих са вре ме ни ка, као што су Иб зен и Бјернсон, и Гар бор го ва мно го стра на ак тив ност но ви на ра, по ле мича ра и књи жев ни ка, има ла је у том пе ри о ду ја сну дру штве но- ан га жо ва ну на ме ну, је згро ви то са др жа ну у ре а ли стич кој мак си ми та да ве о ма ути цај ног дан ског књи жев ног кри ти чара, Ге ор га Бран де са 2 : књи жев ност у на ше вре ме до ка зу је да жи ви ти ме што из но си про бле ме на јав ну рас пра ву. 3 Проблем ко јим се ба ви ро ман Сту ден ти са се ла је, ка ко је приме тио и нор ве шки исто ри чар књи жев но сти Ха ралд Ба ше- Ви г (Ha rald Bac he-wi ig), ти че се од но са ма те ри ја ли стич ких и иде а ли стич ких схва та ња све та. 4 Дру гим ре чи ма, про цес 2 Овај дан ски еру ди та је нашоj јав но сти с кра ја 19. ве ка био по знат под по ср бље ним име ном Ђор ђе Бран дес. Ви ди: Ј[овановић] Св. М. (1896) Оцје на Aus dem Re ic he des Ap so lu ti smus од М. Ђ. Бран де са, Зо ра: лист за за ба ву, по у ку и књи жев ност бр. 8, год. 1, Мо стар: Штам па ри ја књи жа ре Па хе ра и Ки си ћа, стр. 312. 3 Ори ги нал: Det, at en Lit te ra tur i vo re Da ge le ver, vi ser sig i, at den sætter Pro ble mer un der De bat, Bran des, G. In dled ning, in: Hovedstrømninger i det 19de Aar hun dre des Lit te ra tur; Fo rel æsnin ger hold te ved Kjøbenhavns Univer si tet i Ef te ra ar shal va a ret 1871 [1871], (1894) Kjøbenhavn: Gylden dal ske Bog han dels For lag, p. 9. 4 Bac he-wi ig, H. Lit te ra tur forsk nin gen og Bon de stu den tar, in: Frå ve sle Da niel til stu dent Bra ut: In di vid, sam funn og til pas sing i Ar ne Gar borgs 208

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН фор ми ра ња глав ног ју на ка се од ви ја кроз ди ја лек тич ку супрот ност из ме ђу иде а ла о сту ди ја ма и жи вот не ствар но сти, или, је зи ком ро ма на, из ме ђу ду ха (ånd) и ма те ри је (ma te rie). Кроз опи се ђач ких и сту дент ских да на Да ни је ла Бра у та, али и број них дру гих ли ко ва, ро ман по ступ но раз гра ђу је идејне кон струк ци је, иде а ле и илу зи је ко ји ва же уну тар све та ро ма на, али ко ји се од но се и на нор ве шку ствар ност дру ге по ло ви не 19. ве ка. Ро ман хро но ло шки пра ти од ра ста ње мла дог Да ни је ла, сиро ма шног зе мљо рад нич ког си на про сеч них спо соб но сти, ко га сан о иде ал ном сту дент ском жи во ту во ди пре ко разли чи тих ступ ње ва обра зов ног си сте ма до сту ди ја у глав ном гра ду где се су о ча ва са гла ђу, бе дом, без на ђем, бо ле шћу и мо рал ном де гра да ци јом. Срећ но из ба вље ње из ма те ри јалних му ка ју на ку до но се за ру ке са не што ста ри јом, бо га том Го спо ђи цом. Ве рид ба с њом под ра зу ме ва од ри ца ње од слобо до ум них, ли бе рал них ста во ва, али и ис пу ње ње иде ал ног сту дент ског жи во та. При са мом кра ју ро ма на, глав ни ју нак оправ да ва свој из бор: Бу де ли та ко учи нио, мо ћи ће да до би је нов ча ну по моћ од ве ле по сед ни ка, и истог ча са се из ба ви из сво јих ду гова и не ма шти не, и ко нач но ће ва ла и он мо ћи да про живи не ко ли ко ра до сних сту дент ских го ди на [...] а ка да буде ста ри ји и до би је на ме ште ње, пре о бра ти ће се и по че ти озбиљ но да схва та жи вот. 5 Већ на пр ви по глед, мо же мо ре ћи да при ча о Да ни је лу Бра у ту у мно го ме пра ти на че ла ро ма на о од ра ста њу, билдун гсро ма на. Meђутим, из на ве де ног ци та та је ја сно да роман не ис пу ња ва за ко ни то сти кла сич них бил дун гсро ма на. Јер ка ко из ме ђу оста лих на во ди Фран ко Мо ре ти (Fran ko Moretti), кла сич но де ло овог жан ра не гу је иде ју о пред о дређе но сти чо ве ка да за у зме на ме ње но ме сто у дру штву: [у билдунгсроману] фор ми ра ње чо ве ка као ин ди ви дуе у се би и за се бе по ду да ра се са ње го вом со ци јал ном ин те гра ци јом, у ко јој се он као јед но ста ван део це ли не, без ика квих пу коти на, укла па у дру штво. 6 Ро ма ни о од ра ста њу кул ми ни ра ју тре нут ком ка да се ју нак пси хо ло шки, али и у со ци јал ном сми слу, са вр ше но укло пи у свет од ра слих љу ди: Раз вој Bonde stu den tar, ed. Sven sen, Å (1976) Oslo: Asche ho ug, p. 23. 5 Ори ги нал: Gjor de han det te, so kun de han faa Pen ge hjelp av Pro pri et æren, kom med ein Gong ut av all si Skuld og Naud, og kun de en de leg ein gong faa li va eit Par gla de Stu den te ra ar [...] Na ar han vart el dre og fekk Embætte, vil de han um ven da seg og ta ka Li vet aal vor legt, Gar borg, A. (1883) Bon de stu dentar, Ber gen: Nyga ard, p. 332. 6 Мо ре ти, Ф. (2000) Бил дун гсро ман као сим бо лич ка фор ма, у: Реч: часопис за књи жев ност и кул ту ру бр. 60, 6, Бе о град: Фа бри ка књи га, стр. 426. 209

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН лич но сти и ин те гра ци ја су ком пле мен тар не и кон вер гентне пу та ње, и на тач ки њи хо вог су сре та и рав но те же на ла зи се пу на и дво стру ка епи фа ни ја сми сла, од но сно зре лост, утвр ђу је Мо ре ти. 7 Гар бор го во де ло, ме ђу тим, од сту па од овог мо де ла: ју на ко ва ин те гра ци ја у дру штво не под ра зу ме ва и ње го во ду хов но са зре ва ње и оса мо ста љи ва ње. Иро ни чан тон из при ло же ног ци та та ја сно су ге ри ше да ју на ков раз вој не оства ру је по жељ ни иде ал са зре ва ња. Оту да је овај ро ман у исто ри ји нор ве шке књи жев но сти на зи ван иро нич ним бил дун гсро ма ном, 8 или па ро ди јом бил дун гсро ма на. 9 Ово не сла га ње од ра жа ва та ко зва ну се ман тич ку хи пер тро фи ју, ко ја, ка ко твр ди Мо ре ти, од ли ку је мно ге, углав ном не га тивно од ре ђе не тер ми не ко ји на сто је да утвр де по зи ци ју по једи нач ног ро ма на у од но су на тра ди ци ју бил дунгсромана. 10 Уме сто од ред ни ца иро нич ни, или па ро дич ни бил дун гсроман, мно го је свр сис ход ни је по сма тра ти ро ман Сту ден ти са се ла као по зну фа зу у раз во ју жан ра обра зов ног ро ма на. Да ни јел Бра ут при хва та уго вор са дру штвом ве рид бом са бо га том кћер ком ве ле по сед ни ка не у ци љу од ра стања или укла па ња у дру штве не окви ре, већ ка ко би остварио без бри жну мла дост, не ко ли ко ра до сних сту дент ских го ди на. У ово ме пре по зна је мо иде ал о пер пе ту и ра ном пери о ду не зре ло сти, од но сно, ис пу ње ње иде а ла о веч ној младо сти ко ји, ка ко уо ча ва Мо ре ти, од сре ди не де вет на е стог ве ка у европ ској књи жев но сти за ме њу је иде а ле кла сич них бил дун гсро ма на ко ји не гу ју иде ал хар мо нич ног од ра ста ња ра ди укљу чи ва ња у за јед ни цу. 11 При влач ност без бри жног сту дент ског жи во та, у сми слу ле ги тим ног об ли ка не пот пуно из гра ђе не зре ло сти, при ка зу је се у Сту ден ти ма са се ла као ре гре сив но оства ре ње иде а ла (сту дент ског) жи во та, и ко нач но као ре гре сив ни циљ бил дун га глав ног ју на ка. Дани јел Бра ут се, та ко по пут Иб зе но вог Ер хар та Борк ма на из дра ме Јон Га бри јел Борк ман с кра ја де вет на е стог ве ка, или Фло бе ро вог Фре де ри ка Мо роа из Сен ти мен тал ног вас пита ња, кло ни зре ло сти, оба ве за и од го вор но сти. Ме ђу тим, док је Иб зе нов мла ди ју нак оп чи њен мла до шћу уоп ште, као по сто ја њу из ван дру штве них кон вен ци ја и еко ном ских веза, 7 Исто, стр. 428. 8 Sjåvik, J. (1978) In ten sjon og gen re i Ar ne Gar borgs Bon de stu den tar, in: Ed da: Nor disk tidsskrift for lit te ra tur forsk ning No. 78, 6, Oslo: Uni ver si tetsfor la get, p. 338. 9 Mork, G. (2002) Den re flek ter te lat te ren: På spor et ter Ar ne Gar borgs iro ni, Oslo: Asche ho ug, p. 274 10 Мо ре ти Ф. нав. де ло, стр. 426. 11 Ову тен ден ци ју Мо ре ти уо ча ва у ро ма ни ма Да ни јел Де рон да, Џорџ Елиот и Фло бе ро вом Сен ти мен тал ном вас пи та њу; Исто, стр. 420-423. 210

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН Гар бор гов ју нак те жи оства ре њу иде ал ног сту дент ског живо т а. На овом ме сту се ва ља за у ста ви ти на пој му иде ал ни студент ски жи вот ко ји има ви ше зна че ња и ком плек сну функци ју у ро ма ну. Иде ал ни сту дент ски жи вот је, као пр во, по јам ко ји у де лу из ра жа ва ју ли ко ви ста ри је ге не ра ци је, Да ни јелов пр ви учи тељ, ка пе лан Хирш и уни вер зи тет ски про фесор Да ре, уко ре ње ни у те ко ви не иде а ли стич ке фи ло зо фи је и ро до љу би ве ро ман ти чар ске ми сли. Из ове иде је о иде алном сту ден ту ра ђа се дру ги кон цепт иде ал ног сту дент ског жи во та: онај ко ји под ра зу ме ва бла же ни ин тер ме цо, пре дах пред су о ча ва ње са од го вор но сти ма од ра слог чо ве ка. Но силац ова квог схва та ња је про та го ни ста ро ма на ко ме је жи вотни циљ да оства ри упра во ова ко схва ћен иде ал сту ден та. И јед ном и дру гом схва та њу се су прот ста вља ју ре а ли стич ки опи си ствар ног сту дент ског жи во та, не ми ло срд но раз откри ва ју ћи да је у оба слу ча ја реч о уо бра зи ља ма, по гре шним и ла жним прин ци пи ма ко ји не са мо што су не и сти ни ти и не у те ме ље ни, већ су и ди рект но штет ни. Пр ви опис сту ден та и сту дент ског жи во та у ро ма ну је ностал гич ни (и сен ти мен тал ни) опис сту дент ских да на Данијело вог учи те ља Хир ша: А ка да је при чао Да ни је лу о сту дент ском жи во ту, што je вр ло ра до чи нио, по ми њао би че сто да је то, што је овај жи вот чи ни ло по е тич ним и иде ал ним, би ло у су шти ни са зда но од сме лих мла да лач ких сно ва. Сту дент ски жи вот су чи ни ли ра дост, пе сма, здрав жи вот, без бри жне ко ле ге; али сва ки је сту дент, у ко ме је би ло вр ли не, у по та ји гајио див не сно ве ко ји су ра до сти да ва ли озбиљ ност, а игри сми сао. 12 Не ма ју ћи ни ка кве пред ста ве о жи во ту из ван се о ске за једни це и му ко трп ног ра да на има њу, Да ни јел раз ро га че них очи ју упи ја за не се не, иде а ли зо ва не при че учи те ља ко ји студент ски жи вот из јед на ча ва ју са иде ал ним, да кле, нај бо љим мо гу ћим и је ди ним до стој ним жи во том за мла дог, ва ља ног чо ве ка. Пре ма Хир шу, сту дент ски жи вот је по све му уз више ни ји од би ло ког дру гог, а сту дент је од ре ђен да но си барјак иде а ли зма. Он је тај ко ји је пре дан иде ји и ко ји се не мо же и не сме оба зи ра ти на ма те ри јал не про бле ме. 12 Ори ги нал: Og na ar han for tal de Da niel um Stu den ter li vet, som han ik kje so sjel dan gjor de, so sag de han gjer na, at det, som gav det te Li vet sin Po e si og Ide a li tet, det var i Grun nen dei ung dom sdjer ve Dra u mar ne. Til Stu den ter li vet høyrde Gle da, Song, friskt Liv, lysti ge Kam me ra tar; men kvar Stu dent, som der var Man nsem ne i, bar i Løyndom paa fa gre Dra u mar, som gav Gle da Aal vor og Le i ken Me i ning., Gar borg А. op. cit, p. 33. 211

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН Хир шо во ви ђе ње сту де на та пред ста вља ехо Хум бол то ве кон цеп ци је уни вер зи те та, али и од раз не мач ке иде а ли стичке фи ло зоф ске шко ле. Ова ква иде а ли зо ва на сли ка уни верзи те та се не го ва ла у нор ве шкој по е зи ји све до кра ја де ветна е стог ве ка. У при год ној пе сми по во дом ба ла сту де на та у нор ве шкој пре сто ни ци 1858. го ди не, Хен рик Иб зен але горич но опи су је уни вер зи тет као храм Ду ха, а сту ден те и про фе со ре као све ште ни ке у хра му Иде ја : Чио је сту ден тов ум; У ње го вој мла да лач кој ду ши Ти ња све тлост ми сли Ода тле плам са сјај Иде је; Сва ко дне ви це пра зне игре, Teжачки рад и дре меж ду ха, Сту дент не по зна је, Ни кад им се не пре да је (Чио је сту ден тов ум!) 13 Пр ви опис сту ден та у ро ма ну Сту ден ти са се ла је ја сна пара ле ла са овом стро фом из Иб зе но ве пе сме. Ме ђу тим, Гарборг ће се на још не ко ли ко ме ста у ро ма ну освр ну ти на ову иде а ли зо ва ну пред ста ву сту де на та, нај че шће пре ко све чаних го во ра про фе со ра Да реа. По же лев ши до бро до шли цу но вим сту ден ти ма у Aan dshe i men пре би ва ли ште Ду ха, од но сно, Уни вер зи тет, про фе сор Да ре их упу ћу је у њи хов но ви иден ти тет: Сту пив ши у иде ал ни ду хов ни жи вот, ови здра ви мла ди љу ди, са јед не стра не, на ла зе са ми се бе; али са дру ге стра не, Дух је тај ко ји на ла зи њих, од но сно, у њи ма и он спо зна је са мог се бе. 14 Иде а ли зам све ча них го во ра, ка ко ће Гар борг, не што касни је у де лу, иро нич но на зва ти пред ста ве сту ди ја ко је иска зу ју Хирш и Да ре, 15 бу ду ћи сту ден ти слу ша ју пом но, али 13 Ори ги нал: Fe stlig er Stu den tens Sind; / I hans ung dom sri ge In dre / Luer Tan kens Lam pe skin / Der Ide ens Kjær ter tin dre; / Hver dag sli vets tom me Spil, / Hvor man træ ller, hvor man blun der, / Kjen ner ei Stu den ten til, / Al drig ga ar i det han un der / (Fe stlig er Stu den tens Sind!), Ib sen, H. (1937) Sang ved Stu den ter bal let den 15de De cem ber 1858, in: Sa mle de ver ker vol. 14, Oslo: Gylden dal, p. 225. 14 Ори ги нал: Na ar den sun ne Ung do men kom inn i det ide a le Aan dsliv, var det paa den ei ne Si da han, som fann seg sjølv; men paa den an dre Si da var det Aan den, som fann ho nom, el der fann seg sjølv i ho nom, Gar borg А. op. cit, p. 120. 15 Ори ги нал: Fest ta le-ide a li tet, Ibid., p. 260. 212

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН без мно го раз у ме ва ња: Да ни јел је слу шао са ду бо ким дивље њем. На жа лост, ни је баш све раз у мео; али [...] осе ћао је у се би да је про фе сор у пра ву. 16 Пој мо ве иде ја, иде а лизам или иде ал, Да ни јел све до кра ја ро ма на не успе ва да раз у ме, и ве ли ки део ху мо ра се у де лу за сни ва на ње го вом ко мич ном бр ка њу ових пој мо ва. Осим то га, не ра зу ме ва ње ових пој мо ва и да је но во зна че ње иде ал ном сту дент ском жи во ту. Бу ду ћи да под ра зу ме ва од су ство фи зич ког ра да, Да ни јел сту ди ра ње из јед на ча ва са ла год ним, без бри жним жи во том и за га ран то ва ном ег зи стен ци јом ли ше ном ма те ријал них бри га: пра ви сту дент тре ба да жи ви за иде ју и да пусти га зде и се ља ке да ку ка ју за нов цем и хра ном, за кљу чу је он. 17 Уве рен у сво ју пред ста ву уни вер зи тет ског обра зо ва ња, Да ни јел га из јед на ча ва са бла го ста њем из бај ке, и уз ви ку је на про сла ви по ло же ног при јем ног ис пи та: Су тра ни је посто ја ло; ве се ље, са мо је ве се ље мо ра ло вла да ти; то је зна чило би ти сту дент! Ово је био иде ал ни сту дент ски жи вот. 18 Ус по ста вив ши ова два схва та ња о иде ал ном сту дент ском жи во ту и о сту ден ту као две кључ не илу зи је без упо ришта у ре ал но сти, Гар бо ров ро ман се да је у њи хо во по ступ но и не ми ло срд но раз от кри ва ње. Пр ви сту пањ де ми сти фи каци је по чи ње опи сом сту де на та по ре клом са се ла. Пр ве коле ге са ко ји ма се Да ни јел сре ће на уни вер зи те ту у глав ном гра ду Нор ве шке, ни бли зу не под се ћа ју на оне ко ји би носи ли иде ал ност сту дент ског жи во та о ко ме му је при чао ка пе лан Хирш. На су прот уна пред из гра ђе ној иде ал ној предста ви сту де на та, сто ји ре а ли стич ки опис: Уоп ште узев, чи та ва гру па је има ла не чег по тла че ног и про па лог у се би, цр ту му ке, не ма шти не, те шких да на или пи јан че ња; мно ги су би ли ло ше об у че ни, пр ља вих краг ни и ман жет на, но га ви ца ис кр за них на пе та ма, ис кри вље них ци пе ла и ге ни јал них ше ши ра [...]. 19 Мно ге Да ни је ло ве ко ле ге су, на во ди се да ље у тек сту, уз при пре ме за фа кул тет, ра ди ли фи зич ке по сло ве, дру ги су 16 Ори ги нал: Da niel høyrde paa med djup An dakt. Des sver re for stod han det ik kje he ilt ut; men [...] han kjen de paa seg, at Pro fes so ren had de Rett, Ibid., p. 122. 17 Ори ги нал: [E ]in sann Stu dent skul de li va for Ideen og la ta Kræ ma rar og Bønder syta for Mynt og Mat, Ibid., p. 154. 18 Ори ги нал: Mor gon da gen var ik kje til; Gle da, Gle da aa le i ne skul de li va; det te var aa ve ra Stu dent! Det te, var det ide a le Stu den ter liv, Ibid., p. 113. 19 Ори ги нал: Sa ag ein he i le Flok ken un der eit, had de han no kot for trykt og for ko met yver seg, eit Drag av Stræv, Pen ge sut, von de Da gar el der Rangel; man ge gjekk da ar legt klædde, med skit ne Kra gar og Han dli nin gar, med Brøker upptrødde ned med Hælar ne, med skje i ve Sko, med ge ni a le Hat tar [...], Ibid., p. 95. 213

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН остајали без по мо ћи не та ко имућ них ме це на, па су се поту ца ли гра дом из глад не ли и одр па ни, молeћи за по зај ми це. Њих је, ка ко сто ји у ро ма ну, би ло стра шно ви де ти. 20 Ни теме о ко ји ма при ча ју сту ден ти са се ла не ма ју уро ђе ну цр ту уз ви ше но сти или иде ал но сти у се би, што је кључ на од ли ка сту дент ских раз го во ра пре ма Хир шо вој пред ста ви. Сту ден ти са се ла има ју са свим дру га чи је, по све ма те ри јалне, пре о ку па ци је: Оно, о че му су нај ви ше при ча ли, би ло је, на рав но, оно че га су нај ма ње има ли, а то је био но вац. 21 Гар бор го ви опи си бед них сту де на та по ре клом из ни жих кла са су ве о ма слич ни опи си ма ове дру штве не гру пе ка ко у европ ским та ко и у срп ским ро ма ни ма дру ге по ло ви не девет на е стог ве ка. 22 Сле де ћи ко рак у де ми то ло ги за ци ји сту дент ског жи во та тиче се ука зи ва ња на по дво је ност сту дент ске по пу ла ци је, на та ко зва не пра ве, град ске, сту ден те и сту ден те са се ла. Пе та и ше ста гла ва у ро ма ну Сту ден ти са се ла су по све ће не опи су две про сла ве на уни вер зи те ту: пр ва при ка зу је про славу по ло же ног при јем ног ис пи та, а дру га све ча ни упис сту дена та. Исто вре ме но, ове две гла ве су че ља ва ју раз ли чи те перспек ти ве: иде а ли змом за до је не пред ста ве сту ди ја и су ро ву ре ал ност. Пе та гла ва на ве о ма ду хо вит на чин опи су је ба ха на ли је нових сту де на та на кон по ло же ног при јем ног ис пи та: Пунч је био до бар; Да ни јел се за гре вао. [...] Ни ка да се до та да ни је осе ћао та ко до бро и чи сто, та ко из диг нут из над све кле ти си ро ма штва и све су ро во сти у све ту; да, осе ћао се та ко идеал ним [...]. 23 Ка ко гла ва од ми че, при по ве да ње по сте пе но гу би фор му, а све ште ни ци у хра му Иде ја Ide ens Prestеr, ка ко но ве сту ден те на зи ва је дан од го вор ни ка, огла ша ва ју се ња ка њем, ку ку ри ка њем, псов ка ма, ур ла њем и уда ра њем но гу у под. Опи јен пун чем и иде а ли змом све ча них го во ра, Да ни јел ве ру је да је ис пу њен ње гов де ти њи сан о сту дентском жи во ту. На окон ча њу про сла ве, при пи ти Да ни јел, ко га с му ком вра ћа ју ку ћи, осе ћа се свим ср цем као иде ал ни сту 20 Са да се Улај Ји берг по ту цао ће ла ве гла ве и зга слог ли ца и са мо зу рио кроз сво је ши ро ке на о ча ри као леш кроз по друм ска ок на; би ло га је страшно ви де ти. Ори ги нал: No gjekk Olai Ju berg ikring med snaud Skolt og avblømt An dlit og glod de og glod de gje nom si ne bre i de Bril lur som eit Lik gje nom ein Kjel dar glugg; det var so det var vondt aa sjaa han, Ibid., p. 97. 21 Ори ги нал: Det, dei snak kad mest um, var væl det, dei had de minst av, nemleg Pen gar, Ibid., p. 95. 22 Упо ре ди: Иг ња то вић, Ј. (1969) Иза бра на де ла 1, Но ви Сад: Ма ти ца Српска (Бу дућ ност), стр. 53-55. 23 Ори ги нал: Pun sen var god; Da niel ver mdest [...] Al dri had de han kjent seg so god og rein, so høgt lyft yver all Ar mod sdo men og Ra a ska pen i Ver di; ja han kjen de seg so ideal [...], Ar ne Gar borg, op. cit., p. 118. 214

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН дент, онај ко ји не ма раз ло га за ма те ри јал не бри ге: Да нас по чи ње иде ал ни сту дент ски жи вот, ми слио је Да ни јел; и у ње му је би ло са свим до вољ но иде а ли зма, иде а ли зма све чаних го во ра та ко да се све пре си па ло. 24 Са свим су прот но осе ћа ње, осе ћа ње мар ги на ли зо ва но сти и не при па да ња по вла шће ном кру гу сту де на та ли ше них ма тери јал них бри га, оче ку је Да ни је ла, и дру ге сту ден те са села на све ча ној це ре мо ни ји упи са. На њој Да ни јел уви ђа да, упр кос уз ви ше ним го во ри ма про фе со ра, по ло же ним пријем ним ис пи том и но во сте че ном сту дент ском одо ром и капом, као фор мал ним ула зни ца ма у Храм Ума, он, као ни дру ги сту ден ти са се ла, ипак ни су Ми нер ви ни си но ви. У ро ма ну се на ве о ма сли ко вит на чин при ка зу је по де ље ност и кон траст из ме ђу две вр сте сту де на та: сту де на та са се ла и пра вих сту де на та. По том је на но во ро ђе ним ду хов ним пле ми ћи ма би ло да ис ту пе и при ме упи сни цу и из го во ре за кле тву. Био је то ве ли ки скуп. Ве ћи ну су чи ни ли гра ђан ски сту ден ти, они са зна чај ним не мач ким пре зи ме ни ма и осо бе ним, фи ним ма ни ри ма, ко ји ма се Да ни јел чи та вог жи во та ди вио. Али ту и та мо би до та ба нао не ки ho mo no vus, не ки Аслак сен или не ки Бра ге стад, и Да ни јел је уз рас ту ћи не мир увиђао ка ко је ла ко би ло пре по зна ти их ме ђу оста ли ма. Ни су би ли угла ђе ни. Упи сни це су при ма ли кру тим не спрет ним сти ском, и не чим што се њи ма чи ни ло као на клон, али што је за пра во био са мо тр зај вра та; дру ги су се кла ња ли ни чи це, као да ће се пре по ло ви ти у па су. 25 Да кле, сту ден ти са се ла, иа ко фор мал но има ју но ви ака демски иден ти тет, ја сно од у да ра ју од ле ги тим них сту де на та, оних ко ји су сво јим по ре клом и при ро дом пред о дре ђе ни да сту ди ра ју. Гар бор гов ро ман кри тич ки су ге ри ше да иде ал о сту ден ту, ка кав кон стру и шу зва нич ни го во ри и успо ме не капе ла на Хир ша, мо гу оства ри ти са мо сту ден ти из гра да, док ће сту ден ти са се ла по пут Да ни је ла Бра у та у сту дент ској одо ри увек из гле да ти тек као пре о бу че ни се ља ци. 24 Ори ги нал: Det var det ide a le Stu den ter liv, som byrjad i Dag, tenk te Da niel; og der vart Ide a li tet nok, Fest ta le-ide a li tet i Foss og Fla um, Ibid., p. 160. 25 Ори ги нал: So skul de dei nyfødde Aan dens Adels menn fram og faa si ne Bor gar brev og avleg gja Lov na den. Det vart ei lang Mynstring. Dei fle ste var Bystu den tar, Folk med sto re, plattyske Namn og med det te ser skil de, fi ne Lag, som Da niel had de un drat seg yver i al le si ne Da gar. Men en der og daa kom det tram pan de ein ho mo no vus, ein Aslak sen el der ein Bra ge stad, og Daniel sa ag med vek san de Uro, kor lett det var aa kjen na dei fraa dei an dre. Dei had de ik kje Svin gen. Bre vi si ne tok dei imot med sti ve ke iv hend te Tak, og in nbill te seg, at dei buk kad, men det vart ber re ein Rykk i Nak ken; og an dre tverbøygde seg, som dei skul de gaa av paa Mid ten, Ibid., p. 158. 215

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН Раз от крив ши да иде а ли зо ва ни сту дент ски жи вот си ро машним ака дем ци ма мо же пред ста вља ти са мо вар ку, Гар борг иде и ко рак да ље, по ка зу ју ћи у Сту ден ти ма са се ла не гатив не по сле ди це упор не же ље да се оства ри илу зор ни сан. На са мом кра ју ро ма на, Да ни јел, ли шен нов ча не по др шке, од из ну ре но сти и из глад не ло сти па да у по сте љу и од лу чу је да жр тву је до та да шња ли бе рал на и ху ма ни стич ка уве ре ња, чак и ода ност мла да лач кој љу ба ви ка ко би при сту пио бога том дру штве ном сло ју ко ме је по при ро ди омо гу ће но да оства ри иде ал ни сту дент ски жи вот. За то фор ми ра ње главног ју на ка овог по зног бил дун гсро ма на пред ста вља по раз, ре гре си ју уме сто са зре ва ња. Ин ди ви ду ал ност и кри тич ност се жр тву ју ра ди оства ре ња иде а ла. Дру штве но-ан га жо ва на по ру ка ро ма на је очи глед на. Отуда је, са свим оче ки ва но, и ре цеп ци ја ро ма на би ла ја сно по дво је на. Ле ви чар ске но ви не, од но сно, њи хо ви са рад ници, хва ли ли су ро ман, ис ти чу ћи ње гов умет нич ки до мет и зна чај, док га је кон зер ва тив на штам па од ба ци ва ла ка ко на осно ву естет ских, та ко и на осно ву не е стет ских кри те рију ма. Ме ђу тим, ка рак те ри стич на од ли ка ве ћи не ре цен зи ја Гар бор го вог ро ма на, без об зи ра на по ли тич ку ори јен та ци ју но ви на у ко ји ма су об ја вље не, уте ме ље на је на прин ци пу ин сти ни то сти: у по ре ђе њу опи са у ро ма ну са ре ал ним живот ним окол но сти ма. По сле дич но, при ка зи у ле ви чар ским но ви на ма за сни ва ли су свој по зи ти ван суд на Гар бор го вим тач ним и пре ци зним при ка зи ма нор ве шке ствар но сти, док је кон зер ва тив на штам па ис ти ца ла ар гу мен те ко ји оба ра ју исти ни тост Гар бор го вог ро ма на, због че га је, пре ма овим кри ти ча ри ма, и сам ро ман мо рао би ти не га тив но оце њен. На ве шће мо не ко ли ко илу стра тив них при ме ра. Нор ве шки књи жев ни кри ти чар Ерик Ву лум (Erik Vul lum), пи шу ћи у ле ви чар ском ли сту Даг бла де (Dag bla det), кон ста ту је ка ко Ар не Гар борг чи та о ци ма пру жа ствар ност и за кљу чу је да је жа ло сно то што је не срећ на при ча о Да ни је лу Бра у ту та ко тач на, та ко тач на. 26 Још је дан ле ви чар, Ни ко лај Ју лијус Се рен сен (Ni ko lai Ju li us Sørensen) је ди рект ни ји: Писац се без за др шки упу шта у при ка зи ва ње ствар но сти онакве ка ква она је сте. Упра во исти ни тост ње го вих опи са да је значај овом ра ду. 27 26 Ори ги нал: Det er en ulykke lig hi sto rie, som er for talt os. Men det sørgeligste ved den er dog, at den er saa sand, saa sand, Vul lum, E. (1884) Bognyt, Nyt Tidsskrift, Kri sti a nia: Hu seby, p. 106. 27 Ори ги нал: Dig te ren ga ar uden Sky løs paa en Frem stil ling af Vir ke lighe den, som den er. Det er Frem stil lin gens Sand hed, som gi ver Ar be i det sit Værd, Sørensen, N. J. (4. Ja nu ary 1884) Sma at om Senn, Dag spo sten, No. 3, p. 1. 216

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН Са дру ге стра не, у кон зер ва тив ним но ви на ма Аф тен по стен (Af ten po sten), ано ним ни ау тор по све ћу је го то во по ло ви ну на слов не стра не по ступ ном из ла га њу до ка за због ко јих се ово де ло не мо же на зва ти ре а ли стич ким, а са мим тим ни исти ни тим при ка зом оп штих, ти пич них по ја ва. 28 По ред не до стат ка ко ји се ти чу објек тив но сти ин стан це при по ве дача, ау тор ис ти че не ре ал но и не тач но при ка зи ва ње ви ших дру штве них кла са у ро ма ну. 29 Ово је, апо ло гет ски на ста вља ау тор ре цен зи је, са свим ра зу мљи во, јер Гар борг ни ти припа да том дру штве ном сло ју, ни ти до вољ но по зна је на ви ке и на чин жи во та при пад ни ка те кла се. На су прот то ме, Гар борг, ко ји и сам при па да тој ка те го ри ји, у од лич ној је по зи ци ји да ра све тли фе но мен сту де на та са се ла чи је по ја вљи ва ње у град ској кул ту ри до но си мно ге ин те ре сант не со ци јал не и пси хо ло шке про бле ме ко ји до са да ни су об ра ђи ва ни у књижев но сти. 30 Ме ђу тим, за је дљи во за кљу чу је овај до пи сник Аф тен по сте на, Гар бор го ви умет нич ки до ме ти ни у то ме са свим не успе ва ју, јер се сту ден ти са се ла, сво је вр сне духов не на ка зе, у ро ма ну пре та па ју у јед ну без о блич ну, беска рак тер ну ма су, гу сти, не пре глед ни pêle-mêle ли ко ва, што текст чи ни не ра зу мљи вим и, ко нач но, за ма ра чи та о ца. 31 То што се као вр хун ски естет ски кри те ри јум у на ве де ним но вин ским кри ти ка ма Гар бор го вог ро ма на Сту ден ти са села из два ја прин цип ми ме зе, ни је са мо по се би нео бич но, буду ћи да се у дру гој по ло ви ни де вет на е стог ве ка ре а ли стич ки по сту пак уста лио као до ми нан тан у књи жев но сти. Са дру ге стра не, ни упу ћи ва ње на то да је пи сац ком пе тен тан да на ква ли те тан на чин пи ше са мо о по ја ва ма ко је је лич но ис кусио, та ко ђе ни је, са мо по се би, из у зет но у кон тек сту зах те ва ко ји су се по ста вља ли умет ни ци ма де вет на е стог ве ка. А, виде ли смо и да је кри тич ки апа рат обе, иде о ло шки су прот ставље не стра не, су штин ски исти: ано ним ни до пи сник де сничар ских но ви на на сто ји да уру ши естет ски ква ли тет де ла по истим осно ва ма због ко јих га до пи сни ци ле ви чарских новина уз ди жу. 28 Ano nim. (8. No vem ber 1883) Li te ra tur, Af ten po sten, No. 262 A, p. 1. 29 Та ко по не где на и ла зи мо на не ке нео бич не пред ста ве ви ших др жав них чи нов ни ка и тр го ва ца. Ори ги нал: Der er sa a le des no gle besynder li ge Fore stil lin ger om Em bedsmænd og Gros se re re, som hist og her fo re kom mer, Ibid. 30 Ори ги нал: [A]t Fæno me net «Bon de stu den ter» i Vir ke lig he den frembyder en Ræ kke in te res san te so ci a le og psycho lo gi ske Pro ble mer som Hid til ik ke har fun det sin Be han dling i Li te ra tu ren, og hvis Op ta gel se paa Dag sor de nen til med af en Mand, der selv tilhører hin Ka te go ri, der for er vel stif tet til at vække vor Op mærk som hed, Ibid. 31 Ibid. 217

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН За ни мљи во је при ме ти ти да оба чи та ња ин си сти ра ју на, чи ни се, не спор ној, ди рект ној ве зи из ме ђу гра ђе ро ма на и спе ци фич но нор ве шке ре ал но сти, то јест, да го то во по ри чу са му ње го ву фик тив ност и ау то ном ну по зи ци ју умет нич ког де ла. Ана ли зи ра ју ћи оно вре ме ну кри ти ку Гар бор го вог дела, уо ча ва мо про цес де фик ци о на ли за ци је ро ма на. При ка зива ње књи жев них и естет ских од ли ка тек ста је, на и ме, подре ђе но оце њи ва њу исти ни то сти Гар бор го вих ро ма неск них пред ста ва нор ве шке ствар но сти. Иро ни ја, ху мор, стил ске и фор мал не ино ва ци је, за тим, оби ла то упу ћи ва ње на дру ге умет нич ке тво ре ви не, тј. из ра же на ин те р тек сту ал ност ро мана Сту ден ти са се ла, у но вин ским ко мен та ри ма о ро ма ну има ју да ле ко ма ње зна чај но ме сто од упу ћи ва ња на оне елемен те у тек сту ко ји би се, пре ма кул тур ним ко до ви ма крити ча ра, сма тра ли ствар ним све том. Ре ал ност, та ко, ни је са мо ре фе рент но по ље из ван књи жев ног де ла, већ је степен ми ме тич но сти ро ма на и ње гов основ ни ква ли та тив ни крите ри јум. Пр ви кри ти ча ри и чи та о ци Сту де на та са се ла, по сма тра ју по јав ну ствар ност као пред мет Гар бор го ве ана ли зе, а не као део умет нич ке ин тер пре та ци је. Дру гим ре чи ма, ре цен зи је у штам пи ро ма ну Сту ден ти са се ла при пи су ју уло гу ва лид не хро ни ке спе ци фич них по ја ва у нор ве шком дру штву. Прика зи че сто о ро ма ну го во ре као о до ку мен ту или фо тографски пре ци зној ре флек си ји ствар но сти. Та ко већ по ме ну ти Ни ко лај Ју ли јус Се рен сен хва ли Гар боргов опис сту ден та ко ји го то во да уми ре од гла ди, и за кључу је да би је дан од ње го вих при ја те ља мо жда остао у живо ту да је Гар бор го ва књи га иза шла ко ју го ди ну ра ни је. 32 Ге орг Нур ден сван (Ge org Nor den svan) на зи ва Сту ден те са се ла вр ло слав ном и до бро из ве де ном ре про дук ци јом сада шњи це и вред ном кул тур ном сли ком, пра вим исто ријским до ку мен том ко јим се ра све тља ва нор ве шка омла дина и сту дент ски жи вот. 33 Нур ден сван, та ко ђе, за кљу чу је да је ро ман зна ча јан упра во због то га што је то ло гич на и це ло ви та про це на ствар но сти. Пре ма овом швед ском крити ча ру, ро ман сво ју исти ни тост, или ве ро до стој ност ду гу је 32 Ори ги нал: Jeg vet al drig at ha ve læst no get me re gri ben de end Skil drin gen af Stu den ten, som hol der paa at sul te i hjæl [ ] Jeg tænker mig at en af mi ne ven ner end nu vil le ha ve le vet hvis Gar borgs Bog var kom men ud et Aar før, Sørensen, N. J. op. cit. 33 Ори ги нал: Bon de stu den tar är en djupt känd och väl återgifven nu tid sbild, en kulturmålning af bestående värde, et ver kligt hi sto risk do ku ment till belysning af den nor ska ung do men i vår tid, af stu den tlif vet [...], Nor densvan, G. (1885) Ar ne Gar borg Bon de stu den tar For te ljin gar og so gur, Kristi a nia 1884, in: Nor disk tid skrift för ve ten skap, konst och in du stri year 8, Stoc kholm: Nor stedt, p. 278. 218

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН чињени ци да је Гар борг сам пр о жи вео и не по сред но упознао студент ски жи вот о ком пи ше. Ко нач но, мо жда су у из јед на ча ва њу фик тив не са др жи не ро ма на са ствар но шћу нај да ље оти шли чи та о ци ли ста Федра хај мен (Fe dra he i men) ко ји је Гар борг у то вре ме уре ђивао. На и ме, у ви ше бро је ва на кон пр вог при ка за ро ма на, у овом ча со пи су се во ди ла жу стра рас пра ва о то ме у ко јој мери фак тич ки сту ден ти са се ла на сту ди ја ма у глав ном гра ду успе ва ју да за др же мо рал ност и осе ћај дру штве не од го ворно сти. До пи сни ци сма тра ју да ови сту ден ти гу бе жар за поли тич ким, кул тур ним и је зич ким ан га жо ва њем, а као узор и при мер ова квог не га тив ног раз во ја сту де на та, на во ди ли су упра во слу чај Да ни је ла Бра у та, фик тив ног ју на ка из ро ма на Сту ден ти са се ла. Пр ви ко ји је у овим но ви на ма из вео Да ни је ла Бра у та из сфе ре фик ци је у ре ал ност, био је до пи сник пот пи сан као Град ски сту дент En Bystu dent. Су де ћи о Да ни је ло вим до жи вља ји ма у глав ном гра ду као о фак тич ким до га ђа ји ма, Град ски сту дент осу ђу је Да ни је лов опор ту ни зам и иде оло шку не по сто ја ност, ка рак те ри сти ке ко је при пи су је свим нор ве шким сту ден ти ма са се ла, за кљу чив ши да је срам но то што сту ден ти по ре клом са се ла ве ћи ном про да ју сво је иде але за не ко ли ко ши лин га чим сту пе на уни вер зи тет. 34 Слич но ста па ње ре ал но сти и књи жев но сти на ла зи мо у значај ном при ка зу и ин тер пре та ци ји ро ма на у но ви на ма Дагбла де ау тор ке Ама ли је Ми лер, уда те Скрам. Ама ли ја Ми лер је јед на од нај зна чај ни јих нор ве шких књи жев ни ца у овом пе ри о ду, и ње на де ла се од ли ку ју, мо жда, нај кон се квент нијим спро во ђе њем есте ти ке на ту ра ли зма у исто ри ји скан динав ске књи жев но сти. У те мељ ном ту ма че њу Сту де на та са се л а Ми ле ро ва на ро чи ту па жњу по све ћу је на ту ра ли стич ким еле мен ти ма у ро ма ну, а по себ но се ба ви раз ло зи ма за посте пе ну ду хов ну про паст глав ног ли ка, сту ден та Да ни је ла Бра у та. Она у ро ма неск ном при ка зу суд би не си ро ма шног сту ден та са се ла ви ди ва лид ну ин тер пре та ци ју, или ди јагно зу уо би ча је не по ја ве у нор ве шком дру штву. Пре ма Миле ро вој, Да ни јел Бра ут је при мер ка ко штет не иде о ло ги је и ин док три на ци је ина че креп ке се о ске мла ди ће пре тва ра ју у ка рак тер но не раз ви је не и мо рал но ла бил не љу де. 35 34 Ви ди: Ein Bystu dent (3. De cem ber 1884) Upp Bon de stu den tar!, Fe dra he imen, n. p. 35 Müller A. (26. Ja nu ary 1884) Lidt om Bon de stu den tar, Dag bla det, n. p. Oвде ци ти ра но из: Skram, A. (1987) Op ti mi stisk læse ma a de: Ama lie Skrams lit tera tur kri tikk, Oslo: Gylden dal norsk for lag, p. 95. 219

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН Јед на од иде о ло ги ја ко ја до во ди до Да ни је ло ве мо рал не про па сти, али и про па сти мно гих си ро ма шних сту де на та уоп ште, 36 пре ма Ми ле ро вој, је сте та ко зва ни фра зни идеа ли зам ко ји се сер ви ра са уни вер зи тет ских ка те дри, на сту дент ским про сла ва ма и сту дент ским те ре вен ка ма. У рома ну, на во ди Ми ле ро ва: Ви ди мо ка ко је дан при род но сна жан мо мак по ста је дангу ба, пр вен стве но за то што не по сто ји пра ви од нос из међу Бож је ре чи и жи во та, а за тим за то што је не тач ни говор све ште ни ка из хра ма Иде ја, за Да ни је ла по стао на лик за во дљи вој све тло сти лу та ли ци [ig nis fa tu us] пре ма ко јој се овај на во ди у та ми, а ко ја га од вра ћа од са зна ња да је по сто ја ње пот чи ње но за ко ни ма ну жно сти. 37 Ми ле ро ва ће, за то, за кљу чи ти да ово де ло пре ва зи ла зи оквире умет но сти и по ста је со ци о ло шка сту ди ја. 38 Ау тор ка, по пут мно гих са вре ме ни ка, чи та ро ман Сту ден ти са се ла ви ше као до ку мент а ма ње као де ло умет нич ке фик ци је. Ре а ли стич ки по сту пак ко ји ко ри сти Ар не Гар борг на вео је оно вре ме не чи та о це да де ло Сту ден ти са се ла чи та ју гото во као ре пор та жу и до ку мен тар ни ро ман, то јест исти ну о соп стве ној про жи вље ној ствар но сти. Чи та о ци су ве ро вали у пи шче ве књижевнe пред ста ве нор ве шке ствар но сти, и сма тра ли су их ре ле вант ним за са му нор ве шку ствар ност. Чи та о ци су про жи вља ва ли Да ни је ло во раз о ча ре ње у иде але о сту дент ском жи во ту, и раз от кри ва ли ла жи у по ну ђе ним или на сле ђе ним пред ста ва ма све та. Оно о че му су ма ње мисли ли, али че га су без сум ње би ти све сни, је сте да су та ко увер љи ве ре а ли стич не сли ке све та ко је до ка зу ју не у те меље ност од ре ђе них илу зи ја, и са ме тек пред ста ве, умет нич ке ин тер пре та ци је. Гар бор го во при ка зи ва ње сту дент ске ре ално сти је, на рав но, у ис тој ме ри фик тив но (не и сти ни то) као и иде а ли зо ва не пред ста ве сту ди ја ко је ње го во де ло на сто ји да раз от кри је. Раз лог због че га Гар бор го ви са вре ме ни ци ње го ве ре али стич ке пред ста ве ствар но сти ни су до жи вља ва ли као 36 Да ни јел Сер бра ут је [...] пред став ник ра се уну тар ра се, јед ног ве ликог де ла на ших на ци о нал них сту де на та ско ро је ви ћа. Ори ги нал: Da niel Sørbraut er [...] en Re præ sen tant for en Ra ce in den Ra cen, for en stor Del af vor na ti o na le, stu de ren de Op kom me rung dom, Ibid., p. 97. 37 Ори ги нал: I en Skil dring [...] ser vi, hvor le des en af Na tu ren godt udrustet Fyr ga ar hen og bli ver en La ban, først og fremst, for di der ik ke er det ret te For hold mel lom Vor her res Ord og Li vets Opfyldel se, og dernæst fordi den uef ter ret te li ge Ta le, der lød fra Ide er nes Præ ste skab, er ble vet for ham som et Irlys i Nat ten, der har hin dret ham fra at se, at Til værel sen er Nødvendighedens Lo ve un der gi ven, Ibid., p. 95. 38 Ори ги нал: Sam funnsstu die, Ibid., p. 97. 220

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН илузи је, или вар ке, Јан Ват (Ian Watt) об ја шња ва ти ме да ре а ли стич ка де ла од ра жа ва ју оно вре ме но ве ро ва ње у инди ви ду ал ну про це ну ствар но сти по мо ћу чу ла. 39 Од но сно, се лек тив на ви зи ја јед не по ја ве, пи шче ва, при ка за на по ступци ма свој стве ним ре а ли стич ком дис кур су, чи та о ци до живља ва ју као увер љи ву, за то што је ве ро ват на: док чи та мо То ма Џон са, ми не уо бра жа ва мо да се су о ча ва мо са но вим ис тра жи ва њем ствар но сти; про за нас од мах оба ве шта ва да су ис тра жи вач ке опе ра ци је одав но за вр ше не, да тај по сао ви ше не тре ба ра ди ти, и да нам се пре при ка зу је ја сан и пречи шћен из ве штај о оно ме што је отр ки ве но. 40 Ро лан Барт ће ово на зва ти есте тич ком ве ро ват но ћом. 41 Де ла ре а ли стич ке књи жев но сти, укљу чу ју ћи и Гар бор го ве Сту ден те са се ла увер љи ва су за то што се не ко се са чи та о че вим до жи вља јем ствар но сти. Же ља да у ње го вим фик тив ним пред ста ва ма виде од раз ре ал ног све та, мо жда ви ше од све га от кри ва по требу та да шњих чи та ла ца да у књи жев ним де ли ма пре по зна ју ва ли да ног са го вор ни ка у ту ма че њу жи вот них ис ку ста ва. На овај на чин ро ман Сту ден ти са се ла на го то во ег зем пла ран на чин оства ру је оно што је Ја ус сма трао са став ним за датком књи жев но сти, а то је ње на дру штве но твор на, а не са мо репре зен та тив на функ ци ја. 42 ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ano nim. (8. No vem ber 1883) Li te ra tur, Af ten po sten, No. 262 A, p. 1. Bac he-wi ig, H. Lit te ra tur forsk nin gen og Bon de stu den tar, in: Frå ve sle Da niel til stu dent Bra ut: In di vid, sam funn og til pas sing i Ar ne Gar borgs Bon de stu den tar, ed. Sven sen, Å (1976) Oslo: Asche ho ug, 11-25. Барт, Р. (1990) Ефе кат ствар ног, Тре ћи про грам бр. 85, Бе о град: Ра дио Бе о град, стр. 193-196. Bran des, G. In dled ning, in: Hovedstrømninger i det 19de Aar hun dredes Lit te ra tur; Fo rel æsnin ger hold te ved Kjøbenhavns Uni ver si tet i Ef te ra ar shal va a ret 1871 [1871], (1894) Kjøbenhavn: Gylden dal ske Bog han dels For lag, p. 1-23. Ват, Ј. (1990) Ре а ли зам и ро ма неск ни об лик, Тре ћи про грам бр. 85, Бе о град: Ра дио Бе о град, стр. 167-182. 39 Ват, Ј. (1990) Ре а ли зам и ро ма неск ни об лик, Тре ћи про грам бр. 85, Бе оград: Ра дио Бе о град, стр. 169. 40 Исто, стр. 181. 41 Барт, Р. (1990) Ефе кат ствар ног, Тре ћи про грам бр. 85, Бе о град: Ра дио Бе о град, стр. 193. 42 Ја ус, Х. Р. (1978) Есте ти ка ре цеп ци је: Из бор сту ди ја, прев. Дрин ка Гојко вић, Бе о град: Но лит, стр. 81. 221

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН Де ре тић, Ј. (2007) Крат ка исто ри ја срп ске књи жев но сти, Но ви Сад: Арт принт. Ein Bystu dent. (3. De cem ber 1884) Upp Bon de stu den tar!, Fe dra he imen, n. p. Gar borg, A. (1883) Bon de stu den tar, Ber gen: Nyga ard. Ib sen, H. (1937) Sang ved Stu den ter bal let den 15de De cem ber 1858, in: Sa mle de ver ker vol. 14, Oslo: Gylden dal, p. 225. Иг ња то вић, Ј. (1969) Иза бра на де ла 1, Но ви Сад: Ма ти ца Срп ска (Бу дућ ност) Ја ус, Х. Р. (1978) Есте ти ка ре цеп ци је: Из бор сту ди ја, прев. Дрин ка Гој ко вић, Бе о град: Но лит. Ј[овановић] Св. М. (1896) Оцје на Aus dem Re ic he des Ap so lu ti smus од М. Ђ. Бран де са, Зо ра: лист за за ба ву, по у ку и књи жев ност бр. 8, год. 1, Мо стар: Штам па ри ја књи жа ре Па хе ра и Ки си ћа, стр. 312. Мо ре ти, Ф. (2000) Бил дун гсро ман као сим бо лич ка фор ма, Реч: часо пис за књи жев ност и кул ту ру, бр. 60, 6 (2000) Бе о град: Фа бри ка књи га, стр. 417-452. Mork, Ge ir. Den re flek ter te lat te ren: På spor et ter Ar ne Gar borgs ironi. Oslo: Asche ho ug, 2002. Müller A. (26. Ja nu ary 1884) Lidt om Bon de stu den tar, Dag bla det, n. p. Nor den svan, G. (1885) Ar ne Gar borg Bon de stu den tar For te ljin gar og so gur, Kri sti a nia 1884, in: Nor disk tid skrift för ve ten skap, konst och in du stri year 8, Stoc kholm: Nor stedt. The sen, R. (1991) Ein dik tar og hans strid. Ar ne Gar borgs liv og skrifter, Oslo: Asche ho ug. Sjåvik, J. (1978) In ten sjon og gen re i Ar ne Gar borgs Bon de stu den tar, in: Ed da: Nor disk tidsskrift for lit te ra tur forsk ning No. 78, 6, Oslo: Uni ver si tets for la get, p. 333-339. Skram A. (1987) Op ti mi stisk læse ma a de: Ama lie Skrams lit te ra tur kritikk, Oslo: Gylden dal norsk for lag. Sørensen, N. J. (4. Ja nu ary 1884) Sma at om Senn, Dag spo sten, No. 3, p. 1. Vul lum, E. (1884) Bognyt, Nyt Tidsskrift, Kri sti a nia: Hu seby, 101-106. 222

СОФИЈА КРИСТЕНСЕН Sofija Christensen Belgrade BETWEEN FICTION AND REALITY: THE MAKING OF DANIEL BRAUT (BONDESTUDENTAR) BY ARNE GARBORG Abstract This article analyses a mismatch between student reality and fictive depictions of student life, in a classic work of Norwegian literature Bondestudentar (1883) by Arne Garborg. The novel is translated into English as The Making of Daniel Braut. Addressing the dichotomy between (false) ideals and (true) reality, which is in the center of Garborg s novel, the article explores Garborg s critique of the idealist myths about academic life. Romantic representations of the student were, at the time when Garborg was writing his novel, still very much alive in the Norwegian literature and thought. His book seeks to unravel the falseness of these idyllic images, by presenting a realistic image of the poor, famished, morally collapsed student. While the first part of the article explores the method by which the story unravels the fictitiousness of the ideas of an ideal student life, the second part analyses the readers reactions to Garborg s representations of academic life. Majority of Garborg s contemporary readers did not acknowledge the fictitiousness of his realistic interpretations, finding them to be true depictions of students in the Norway s capital, and treating the protagonist of the novel as their contemporary. Key words: novel, nineteenth-century literature, Norwegian literature, Scandinavian literature, university novel, illusion, fiction 223

ДЕЈАНА ПРЊАТ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти, Ка те дра про дук ци је у умет но сти и ме ди ји ма, Београд DOI 10.5937/kultura1650224P УДК 7.061 7.073/.075 339.138:7.075 прегледни рад ФАЛ СИ ФИ КА ТИ И ФАЛ СИ ФИ КА ТО РИ НА ТР ЖИ ШТУ ДЕ ЛА ЛИ КОВ НИХ УМЕТ НО СТИ Са же так: За мно ге фал си фи ка те се го ди на ма, па и ве ко ви ма, веро ва ло да су ори ги на ли. С на прет ком на у ке и тех но ло ги је, по ста ло је мо гу ће ура ди ти ве ли ки број ана ли за умет нич ких де ла у чи ју се ори ги нал ност по сум ња, па би се оче ки ва ло да се оне ра де ру тински. Ипак, то ни је слу чај. Ис пи ти ва ња мо гу да бу ду ску па, ду го да тра ју, а не ка од њих и не по врат но оште ћу ју де ло ко је се ис пи ту је. Та ко смо до шли у си ту а ци ју да и нај пре сти жни ји му зе ји ши ром све та у сво јим ко лек ци ја ма има ју кри во тво ре на де ла, као и да их по вре ме но ну де нај по зна ти је аук циј ске ку ће по це ни ори ги на ла. Ка да зна мо да je вред ност по је ди них умет нич ких де ла до сти гла ми ли он ске из но се, ја сно је да је њи хо во фал си фи ко ва ње по ста ло вр ло уно сан би знис. По што је ау тен тич ност де ла ко је је ско ро на ста ло нај те же утвр ди ти, јер су ко ри шће ни до ступ ни ма те рија ли, мо же се оче ки ва ти да ће у бли ској бу дућ но сти тр жи ште де ла ли ков них умет но сти би ти пре пла вље но фал си фи ко ва ним радовима са вре ме них умет ни ка. Кључ не ре чи: фал си фи ка ти, фал си фи ка то ри, тр жи ште де ла ли ков них умет но сти, му зеј ске збир ке, ко лек ци о на ри Не сма тра мо све ко пи је де ла ли ков них умет но сти фал си фика ти ма. И да нас се мно ги мла ди умет ни ци об у ча ва ју ко пира ју ћи де ла ве ли ких мај сто ра, али се не пот пи су ју као они и 224

ДЕЈАНА ПРЊАТ не по ку ша ва ју да их про да ју по це ни ори ги на ла. Су штин ска од ли ка фал си фи ка та је на ме ра да се не ко пре ва ри, нај че шће ра ди сти ца ња ма те ри јал не ко ри сти. Шта се де ша ва у си туа ци ји кад умет ник сам пре пра вља сво је де ло?, пи та ње је ко је отва ра Гор дић Пет ко вић го во ре ћи о ро ма ну Са ше Об радо ви ћа Врт љу ба ви 1. Отва ра се и пи та ње шта ка да сли кар сам пла ги ра сво је де ло? Јер ја сно је да по сто ји мо гућ ност да сли кар не све сно пре не се мо ти ве не ке сли ке ко ју је не када ви део, чи ме по ста је пла ги ја тор, или чак не ког свог де ла, чи ме по ста је ау то пла ги ја тор, али се не мо же би ти не све сно фал си фи ка тор, јер не по сто ји мо угћност да се не ко не све сно пот пи ше као Рем брант, об ја шња ва Дан тон. 2 И ко пи је и фалси фи ка ти мо гу би ти јав но из ло же ни, али са ја сном на зна ком о че му се ра ди, као што су у Га ле ри ји фре са ка На род ног му зе ја у Бе о гра ду из ло же не ко пи је сред њо ве ков них фре са ка ви зан тиј ског сти ла или у Mузеју фал си фи ка та у Бе чу. Уколи ко то ни је слу чај, на ста је про блем. Пр ве ко пи је скулп ту ра античке Грч ке на ста ле су ка да је рим ски вој ско во ђа Му ми је (...) по сле па да Ко рин та (146. го ди не пре н. е.) до нео из по бе ђе ног гра да грч ке ста туе за сво је ви ле и вр то ве, па је у Ри му та да на ста ла по тра жња за та квим ста ту а ма. Ку по ва ле су се и про да ва ле мер мер не копи је грч ких ори ги на ла..., а рим ски бо га та ши и вла сто др шци (Су ла, Лу кул, Крас, Пом пеј, Це зар, Брут, Ан то ни је) по ста ју глав ни ко лек ци о на ри грч ке пла сти ке и сли ка. 3 Ка да се Муми је до го ва рао са пре во зни ци ма ко ји су тре ба ли да пре не су грч ке ар те фак те у Рим ре као им је да ће, уко ли ко их оштете, мо ра ти да на док на де вред ност дру гом вр стом ро бе. 4 Овај ње гов став се ту ма чи као из раз ње го ве не за ин те ре со ва но сти за скулп ту ре и не зна ње, али да је та ко не би их ни пре во зио у Рим да укра си сво ја има ња. Мо гу ће је да је на тај на чин пре го ва рао с пре во зни ци ма да би они схва ти ли да мо ра ју да бу ду па жљи ви са скулп ту ра ма ко је пре во зе. Ду го го ди на нај ве ћи на ру чи о ци умет нич ких де ла у За пад ној Евро пи би ли су пред став ни ци све тов не и ре ли гиј ске вла сти. Са по ја вом бо га тих гра ђа на ра ђа се и умет нич ко тр жи ште. Ка да го во ри мо о ли ков ним умет но сти ма, по ја вљу ју се колек ци о на ри, ди ле ри, а ка сни је и аук циј ске ку ће ко је и данас дик ти ра ју це не це ло куп ном свет ском тр жи шту. Це не 1 Gor dić Pet ko vić, V. (2009) For ma ti ra nje, Be o grad: Slu žbe ni gla snik, str. 97 2 Dut ton, D. For gery and Pla gi a rism, 24. 03. 2016. http://www.de nis dut ton. co m/for gery_and _pla gi a rism.htm 3 In djić, T. (1986) Тržište de la li kov nih umet no sti, Be o grad: Za vod za pro u čava nje kul tur nog raz vit ka, str. 14 4 http://www.bri tan ni ca.com /bi o graphy/lu ci us-mum mi us (03. 03. 2016.) 225

ДЕЈАНА ПРЊАТ се мења ју, али за ква ли тет не сли ке ста рих мај сто ра оне су у стал ном по ра сту. 5 Ка ко су по че ле да ра сту це не ли ковним де ли ма, на тр жи шту се по ја вио и ве ћи број фал си фика та, обич но као про на ђе на дав но из гу бље на де ла или су се от кри ва ла но ва. Да би кри во тво ре на де ла мо гла да се про да ју као ори ги на ли, фал си фи ко ва ли су се и до ку мен ти ко ји би тре ба ло да по твр де ау тен тич ност де ла. На уч ним оде ље њи ма у ве ли ким му зе ји ма да нас је на распо ла га њу ве ли ки број мо гућ но сти ка да се ра ди о ана ли зи ар те фа ката. Ул тра ви о лет на илу ми на ци ја мо же бр зо да откри је до дат ке или про ме не на сли ци јер раз ли чи ти сло је ви бо је и ла ка све тле раз ли чи тим ни јан са ма. Ста ри мер мер доби ја па ти ну ко ја све тли зе лен ка сто жу то, док је но ви мер мер или ста ри ко мад мер ме ра не дав но из ва јан, све тло љу би част. Ин фра цр ве но све тло, фо то гра фи са но кроз од го ва ра ју ћи фил тер ле жи иси спод по вр шин ског сло ја. Ова ко се мо же от кри ти ста ри ја сли ка на истом плат ну (што са мо по се би не ука зу је на фал си фи кат, бу бу ду ћи да су мно ги умет ни ци сли ка ли пре ко соп стве них сли ка) или пот пис ко ји је скри вени за ме њен не ким вред ни јим. Ра ди ја ци ја ренд ген ских зра ка мо же да се упо тре би на исти на чин... 6, а ту су и хе миј ске ана ли зе укљу чу ју ћи спек тро гра фи ју, тер мо лу ми ни сцен ци ја, и да ти ран је ра ди о кар бо ном. И ка да из гле да да је тех но логи ја до вољ но на пре до ва ла да се фал си фи ка ти ви ше не мо гу са кри ти, тре ба се се ти ти да се и фал си фи ка то ри обра зу ју, да и они ко ри сте на пред ни је тех ни ке. Та ко се по но во вра ћа мо на зна чај про це не ко ју ра де ис ку сни ку сто си. Ме ђу тим, пре ви ше осла ња ња на људ ски фак тор има и сво јих ма на, јер су љу ди по не кад спрем ни да све сно да ју ла жне про це не. По не ка да се по сум ња да ди рек то ри гале ри ја зна ју да про да ју фал си фи ка те, 7 да углед ни струч ња ци да ју ла жне по трв де о ау тен тич но сти де ла ко је про це њу ју за ма те ри јал ну на док на ду, да се за нов ча ну на док на ду до би јају ла жне по твр де да су ар те фак ти ду го би ли у вла сни штву углед них по ро ди ца и слич но. Нај по зна ти ји слу чај код нас ве зан за про це ну ра до ва до ма ћих сли ка ра је слу чај са бившим ку сто сем На род ног му зе ја у Бе о гра ду Ни ко лом Ку совцем, ко ји је био оп ту жен да је у крат ком ро ку ла жно проце нио за шест фал си фи ка та да су ори ги на ли, у до го во ру са 5 In djić, T. nav. de lo, str. 15. 6 Ins, B. (2008) Pre va re i fal si fi ka ti, Be o grad: Мladinska knji ga, str. 62. 7 Vi še u: Smith, Ј. Art-For gery Trial Set to Be gin, 22. 01. 2016, 23.02. 2016. http://www.wsj.com/ar tic les/ar t-for gery-trial-set-to-be gin-1453484615 226

ДЕЈАНА ПРЊАТ ди ле ром ко ји је он да те фал си фи ка те про да вао, али је 2013. го ди не осло бо ђен свих оп ту жби. 8 Не ке про це не де лу ју као по ли тич ка од лу ка. Ја пан ска ком пани ја ку пи ла је за ско ро 25 ми ли о на фун ти Ван Го го ве изне на да от кри ве не сун цо кре те. По што је ја ви ла сум ња да је у пи та њу фал си фи кат, јер се зна са мо за ње го вих шест сли ка сун цо кре та у ва зи, они су се обра ти ли Му зе ју Ван Гога у Ам стер да му за про це ну, а не што ра ни је су им до ни ра ли ве ли ки из нос. Струч ња ци из Хо лан ди је су ве ћа ли и зва нично про гла си ли свих се дам ори ги на ли ма. Ве ру је се да је Ван Гог нај че шће фал си фи ко ван мо дер ни ли ков ни умет ник, као и да Ле о нар до ва Mo na Li sa нај ко пи ра ни ја сли ка свих вре мена. Не ке од ко пи ја ста ре су го то во као и ори ги нал, па ни је сигур но ни да ли је она из Лу вра пра ва. 9 Фал си фи ка ти Све је ве ћи број љу ди ко ји има ју мо гућ ност и же љу да пла те ви со ку це ну за до бро очу ва ну скулп ту ру из ан тич ког раз добља. Ка ко је број ова квих скулп ту ра вр ло огра ни чен и све ре ђе у до бром ста њу, отва ра се про стор у ко ме фал си фи като ри и ди ле ри умет нич ких пред ме та ви де сво ју шан су. Као и у сва ком дру гом би зни су, и ов де се ула же да би се из ву кла ко рист. Ди лер Кри сто фа Ле о на (Chri stoph Leon) от кри ва да је за из ра ду до бре ко пи је брон за не скулп ту ре у при род ној вел ичи ни по треб но уна пред уло жи ти око ми ли он евра. 10 У пи та њу је вр ло уно сан по сао, јер се на тр жи шту по сти же мно го стру ка до бит, па по сто је и ра ди о ни це фал си фи ка та, од ко јих су нај ра зра ђе ни је оне у Ита ли ји и Шпа ни ји, до да је Шулц. Мал ком Гла двел (Mal colm Glad well) сво ју књи гу Блинк запо чи ње слу ча јем Ку ро са, ан тич ке скулт пу ре на гог мла ди ћа ко ји сто ји, ко ји је пре ви ше од три де це ни је про дат Му зе ју Џ. Пол Ге ти (Ј. Paul Get ti Mu se um) у Ка ли фор ни ји. 11 За ста туу из ра ђе ну од мер ме ра, ви со ку пре ко два ме тра, му зеј је платио 10 ми ли о на до ла ра. Уз скулп ту ру су до би ли и по твр да о по ре клу, ко ја је све до чи ла да се скулп ту ра на ла зи ла у по родич ној ко лек ци ји углед ног Швај цар ца од 1930. го ди не. 8 Ни ко ла Ку со вац осло бо ђен свих сум њи, 10. 03. 2013, 30. 03. 2016. http:// www.po li ti ka.rs /sc c/cla nak/251304/ni ko la-ku so vac-oslo bo den-svih-sum nji 9 Dut ton, D. Art Ho a xes, 22. 03. 2016. http://de nis dut ton.co m/ar t_ho a xes.ht m 10 Schulz, М. Fal se Gods: An ci ent For ge ri es Fool Art Mar kets, Ja nu ary 23, 2008, 28. 03. 2016, http://www.spi e gel.de/in ter na ti o nal/eu ro pe/fal se-godsan ci ent-for ge ri es-fool-art-mar kets-a-529532-2.html 11 Glad well, M. (2007) Blink, NY, Bo ston, Lon don: Back Bay Bo oks, pp. 3-8. 227

ДЕЈАНА ПРЊАТ Пре ку по ви не, струч ња ци из му зе ја су на пра ви ли ана ли зу мер ме ра и утвр ди ли да је за и ста стар око 2500 го ди на и да по ти че са грч ког остр ва Та со са. Скулп ту ра је би ла пре криве на кал ци јум кар бо на том, што је нор мал на по ја ва ка да мермер ду го сто ји у зе мљи и ку по ви на је оба вље на. Про блем се по ја вио ка да су сви исто ри ча ри умет но сти ко ји су ви де ли Ку ро са, има ли за др шку ка да је у пи та њу ау тен тич ност ове скулп ту ре. Ни ко ни је умео да об ја сни у че му је про блем, али је сви ма де ло ва ло да не што са скулп ту ром ни је у ре ду. Да би се осло бо ди ли сум њи, му зеј је ор га ни зо вао сим по зијум ку сто са у Ати ни, ко ји је имао за те му са мо ову скулп туру. Би ло је пу но за мер ки, али не и пот пу на си гур ност да је у пи та њу фал си фи кат. Му зеј се окре нуо и про у ча ва њу потвр де о по ре клу и за њу је до ка за но да је кри во тво ре на. Међу тим, ово от кри ће ука зу је са мо да ар те факт не ма ле гал но по ре кло, па још увек по сто ји мо гућ ност да је скулп ту ра ориги нал на, али да је, на при мер, иле гал но на ба вље на. Да нас је ова скулп ту ра из ло же на у Ге ти ју, уз на по ме ну да ар те факт да ти ра из око 530. го ди не пре но ве ере или је савремен фалси фи кат. 12 Ге ти ни је уса мљен при мер му зе ја ко ји по се ду је сум њи ве арте фак те. За пра во, го то во да не ма зна чај ни јег му зе ја у свету ко ји их не ма ју у сво јој ко лек ци ји. У Ме тро по ли те ну у Њу јор ку на ла зе се фал си фи ка ти ан тич ког брон за ног ко ња 13 и ста ро е ги пат ске мач ке за ко ју се ве ро ва ло да је би ла по су да за му ми фи ци ра ну мач ку. 14 На ци о нал на га ле ри ја у Лон до ну је 2010. го ди не на пра ви ла из ло жбу сли ка из сво је ко лек ције ко је су би ле по гре шно про це ње не, би ло да су у пи та њу фал си фи ка ти, де ла чи ји се иден ти тет ни је од мах от крио или де ла ко ја су струч ња ци сво га ве ме на по гре шно при пи си вали не ком ау то ру. На из ло жби су се мо гле ви де ти сли ке Боти че ли ја, Ди ре ра, Ра фа е ла, Рем бран та. 15 Ово је и од ли чан при мер ре а го ва ња му зе ја у кри зним си ту а ци ја ма, ко ји је успео да убла жи про блем фал си фи ка та ко је по се ду је, пра ве ћи изло жбу са свим по гре шно про це ње ним ар те фак ти ма. 12 The J. Paul Getty Mu se um, 12.03.2016., http://www.getty.edu/art/col lec tion/ ob jects/10930/unk nown-ma ker-ko u ros-gre ek-abo ut-530-bc-or-mo dern-forgery/ 13 No ble, J.V., (1968) The For gery of Our Gre ek Bron ze Hor se, The Me tro po litan Mu se um of Art Bul le tin, Fe bru ary, It ha ka: Jstor p. 256 14 McGill, D.C., Met says its po pu lar cat is pro bably fa ke, 30. 04. 1987, 16. 03. 2016., http://www.nyti mes.co m/1987/04/30/arts/met-says-its-po pu lar-ca t-is pro bably-fa ke.html?pa ge wan ted=al l 15 Clo se Exa mi na ti on: Fa kes, Mi sta kes & Di sco ve ri es, 20.03.2016 https:// www.na ti o nal gal lery.or g.uk /whats-on/ex hi bi ti ons/clo se-exa mi na ti on-fa kesmi sta kes-an d-di sco ve ri es 228

ДЕЈАНА ПРЊАТ Ни Бри тан ски му зеј ни је по ште ђен фал си фи ка та. Ве ро ват но нај ин те ре сант ни ји је при мер ла жног етрур ског сар ко фа га, ко ји је му зеј сво је вре ме но ку пио од ита ли јан ског ди ле ра. Годи на ма су га у му зе ју скла па ли, да би га на кра ју по но сно из ло жи ли. Да се брат про на ла за ча сар ко фа га ни је огла сио мно го го ди на ка сни је, твр де ћи да га је он на пра вио, ве роват но још ду го го ди на овај ар те факт не би био до дат но анали зи ран. Чим су га па жљи ви је по гле да ли, би ло је ја сно да ни је ори ги нал, али ни ко ме ни је би ло ја сно ка ко је мо гу ће да то ни су од мах при ме ти ли, ка да су жен ски ли ко ви са ње га но си ли ру бље по пут оног ко је се но си ло у 19. ве ку. 16 По ред екс по на та пи ше да се да нас ве ру је да је у пи та њу фал си фикат, али ће се те же ис пра ви ти то што су ге не ра ци је учи ле о етрур ској умет но сти гле да ју ћи овај сар ко фаг. Пре не ко ли ко го ди на и Не мач ку је по тре сао скан дал с фалси фи ка ти ма. Уну ке успе шног би зни сме на про да ва ле су фалси фи ка те у зе мљи и ино стран ству, твр де ћи да су их на сле диле од бо га тог де де и за ра ди ле 16 ми ли о на евра. 17 Од на ших сли ка ра нај че шће су фал си фи ко ва на де ла Петра Лу бар де, Пе тра Ко њо ви ћа, Пе ђе Ми ло са вље ви ћа, Дада Ђу ри ћа, Ни ко ле Гра ов ца, а исто ри чар умет но сти Јо ван Де спо то вић про це њу је да је тек сва ка де се та сли ка Ми ће Поповића ори ги нал. 18 Фал си фи ка то ри Да би је дан фал си фи ка тор био успе шан по треб но је да има од лич ну тех ни ку, али и пу но зна ња о ства ра ла штву умет ника ко га на ме ра ва да ими ти ра. Не ки су се го ди на ма при према ли да би њи хо ва ко пи ја би ла бес пре кор на, ко ри сти ли др во или плат но ко је по ти чу из вре ме на ка да је умет ник ко га криво тво ре ства рао, ко ри сте са мо пиг мен те ко ји су се ко ри стили у то вре ме, док су дру ги да ва ли се би оду шка до да ју ћи на сли ку по не ки де таљ, као свој лич ни пе чат. Ерик Хе борн (Eric Heb born) је, на при мер, сма трао да би сва ка сли ка по ста ја ла при влач ни ја, уко ли ко се у пр ви план ста ви мач ка, 19 па је то 16 The Bri tish Mu se um 24.03.2016, http://www.bri tis hmu se um.org /re se arch/ col lec tion_on li ne/col lec tion_ob ject_de ta ils.aspx?ob jec tid=444393&partid=1 17 Staff ord, N. Analyti cal tec hni qu es em ployed in art for gery ca se, 07.09.2011, 28.03.2016.,http://www.rsc.org/che mi stryworld/news/2011/sep tem ber/07091101.asp 18 Ђор ђе вић, M. У мрач ном све ту фал си фи ка та, 19. 03. 2013, 20. 03. 2016., http://www.po li ti ka.rs /sc c/cla nak/252262/u-mrac nom-sve tu-fal si fi ka ta 19 Dut ton, D., The Art In stinct, 22. 03. 2016. https://bo oks.go o gle.rs /books?id =jq b6wrxs68kc&pg=pa180&lpg=pa180&dq=eric+heb born+pain ting+ca t&so ur ce=bl &ot s=og 6AnrQPD&sig=va POf3P718CFcLr5uC 229

ДЕЈАНА ПРЊАТ по вре ме но и ра дио. На пи сао је ви ше књи га о се би и свом за на ту, од ко јих су не ке има ле и ви ше из да ња и об ја вље не су од стра не пре сти жних из да ва ча као што је Мек ми лан. У сво јим књи га ма он је на вео да је фал си фи ко вао око хи ља ду сли ка мај сто ра по пут Ру бен са, Ван Дај ка и Број ге ла, ма да се за не ке од њих и да нас ве ру је да су ори ги на ли. Нај по знати ја књи га му је При руч ник за фал си фи ка то ре умет нич ких де ла, чи ја се це на у овом тре нут ку на Ама зо ну кре ће од 180 до 350 аме рич ких до ла ра. 20 У при руч ни ку су де таљ но об јашње ни по ступ ци ко ји ће учи ни ти да под ло га из гле да ста ро, ко је пиг мен те кад тре ба ко ри сти ти и слич но, а очи глед но је да је ту ма те ри ју од лич но по зна вао, ка да зна мо да су ње гове сли ке про шле стро гу кон тро лу струч ња ка нај по зна ти јих му зе ја, аук циј ских ку ћа и при ват них ко лек ци о на ра. О ње му је и Би-Би-Си на пра вио до ку мен та рац Пор трет вр хун ског фалси фи ка то ра (Por tra it of a Ma ster For ger). 21 И Том Ки тинг (Тom Ke a ting) је че сто до да вао по не ки де таљ при ли ком кри во тво ре ња ве ли ких мај сто ра, и то обич но савре мен. Он као да ни је мо гао да до че ка да се по хва ли сво јом ве шти ном, па ка да су про на шли не ке фал си фи ка те, сам се при ја вио да су ње го ви. Твр дио је да их је још до ста ура дио, али да не же ли да ка же ко је су сли ке у пи та њу. И он је, као и Хе борн, на пи сао књи гу o кри во тво ре њу. 22 Марк Лен дис (Mark Lan dis) се раз ли ко вао од свих оста лих, јер не са мо да ни је мно го обра ћао па жњу на ко пи је ко је је пра вио, већ их ни ка да ни је ни на пла ћи вао. Као млад је дожи вео нер вни слом, па му је као те ра пи ја пре по ру че но црта ње. Та ко је от кри вен ње гов та ле нат. У члан ку Аме рич ки нај да ре жљи ви ји умет ник-пре ва рант Лен дис је ис при чао да, за раз ли ку од оста лих фал си фи ка то ра, он ни ка да ни је имао стр пље ња да ду го ра ди на не ком де лу, већ да би отишао у не ку од рад њи са јеф ти ном ро бом по пут Вол мар та или Вул вор та, ку пио ма те ри јал и за сат до два за вр шио слику. Као раз лог сво јих по сту па ка, на вео је по тре бу да за диви сво ју мај ку, као и да га је увек им пре си о ни ра ло ка да би не ки богати ко лек ци о нар по кло нио ску по це ну сли ку не ком tozn1ai Z8&hl =en &sa =X&re dir_es c=y#v=one pa ge&q=eric%20hebborn%20pa in ting%20ca t&f=fal se 20 http://www.ama zon.com /The -For gers-hand bo ok-eric-heb born/ dp/0879517670 (31.03.2016.) 21 Eric Heb born: From Re sto rer to For ger, 31. 03. 2016., http://www.in tent tode ce i ve.or g/for ger-pro fi les/eric-heb born/ 22 Ke a ting, T., Fa ke s Pro grass, 13. 03. 2016., http://www.ama zon.com /Fa kes- Pro gress-tom -Ke a ting/dp /0091294207/re f =sr _1_2?s=bo oks&ie =UT F8&qid=1460552373&sr =1-2&ke ywords=tom+ke a ting+bo ok 230

ДЕЈАНА ПРЊАТ музеју. 23 Да би за до био по ве ре ње му зе ја, он би се пре ру шавао у све ште ни ка и из ми шљао раз не при че да би об ја снио због че га же ли да им по кло ни вред ну сли ку. И по ред дијаг но сти фи ко ва них мен тал них по ре ме ћа ја, успе вао је ви ше де це ни ја да до ни ра сво је ра до ве као ра до ве зна чај них слика ра ве ли ком бро ју аме рич ких му зе ја. 24 По што ни је узи мао но вац за сво је сли ке, ни ка да ни је ни био осу ђен. О ње му је 2014. го ди не сни мљен до ку мен та рац Умет ност и за нат (Аrt and Craft) у ре жи ји Се ма Кал ма на (Sam Cul lman), Џени фер Гра у сман (Jen ni fer Gra u sman) и Мар ка Беј ке ра (Мark Bec ker). Ве ро ват но нај по зна ти ји фал си фи ка тор ли ков них де ла је холан ђа нин Хан Ван Ме ге рен (Han van Me e ge ren). Исто ри чари умет но сти су ве ро ва ли да су не ка Вер ме ро ва де ла из губље на, и он је од лу чио да их про на ђе. Го ди не 1937, Ван Ме ге рен за па њио је умет нич ке кру го ве от кри ћем но вог Вер ме ра, Хри сто ви уче ни ци у Ема у су... Сли ка је про да та фон да ци ји Бој ман ѕа 550.000 фло ри на, од ко јих је Ван Меге рен до био две тре ћи не. 25 За ње го ве кри во тво ри не се веро ват но не би ни са зна ло да на кон Дру гог свет ског ра та ни је био ухап шен због про да је на ци о нал ног бла га оку па то ру. Он је, на и ме, про дао јед ног свог Вер ме ра Ге рин гу 26 по ви со кој це ни. По што су у пи та њу би ле озбиљ не оп ту жбе, био је прину ђен да об ја сни о че му се ра ди, чак и да на цр та јед ну као до каз да је за и ста спо со бан да то и ура ди. Он се прав дао да је по чео да фал си фи ку је да би над му дрио аро гант ног ликов ног кри ти ча ра др Абра ха ма Бре ди ју са (Аbraham Bre dius), ко ји га ни је при зна вао. И то му је по шло за ру ком. За ње го вог пр вог Вер ме ра Бре ди јус је из ја вио да је у пи та њу ве ро ват но нај бо ље Вер ме ро во де ло. 27 Ме ге рен је осу ђен на за твор и убр зо за тим умро, али је то ком су ђе ња по стао хе рој јер је ус пео да пре ва ри Ге рин га. Од свих фал си фи ка то ра о ко ји ма го во ри мо, он је нај те мељ ни је при сту пао свом раду. На не ким сли ка ма је ра дио го ди на ма. Во дио је ра чу на о сва ком де та љу под ло зи ко ју је ко ри стио, упо тре бља вао је 23 Caff rey, J., Ame ri ca s most ge ne ro us con ar tist, 31. 03. 2015, 13. 03. 2016., http://www.bbc.com/news/ma ga zi ne-31818367 24 Mark Lan dis: Myste ri o us Do nor, 30. 03. 2016., http://www.in tent to de ce i ve. or g/for ger-pro fi les/mark-lan dis/ 25 Ins, B. (2008) Pre va re i fal si fi ka ti, Be o grad: Мladinska knji ga, str. 71. 26 Ге ринг је то ком ра та на раз не на чи не при ку пљао вред не ар те фак те ко ји су по пи са ни у Ка та ло гу Ге ринг (Jean-Marc Dreyfus, Le ca ta lo gue Go ering, Flam ma rion 2015) ко ји је об ја вљен про шле го ди не на 608 стра на и у ко ме се на ла зи спи сак од 1375 ре мек де ла. 27 Dut ton, D. For gery and Pla gi a rism, 24. 03. 2016. http://www.de nis dut ton. co m/for gery_and _pla gi a rism.htm 231

ДЕЈАНА ПРЊАТ само пиг мен те ко ји су по сто ја ли у пе ри о ду ка да су сли ке које је же лео да фал си фи ку је на ста ле и слич но. Вол фганг Бел тра чи (Wol fgang Bel trac chi) је фал си фи ко вао ра до ве ма ње по зна тих европ ских сли ка ра ко ји ни су пу но изу ча ва ни, а ње го ва су пру га је твр ди ла да их је на сле ди ла од бо га тог де де. Бел тра чи се на овај на чин обо га тио и про славио. Об ја вио је књи гу Ау то пор трет у ко јој на во ди и оне фал сиф ка те за ко је ни ка да ни је био оп ту жен, че сто го стује у ме ди ји ма, а 2013. го ди не о ње му је сни мљен и филм Белтрачи уметност фалсификовања (Bel trac chi die kunst der fal schung). Џон Дру (John Dre we), фал си фи ка тор до ку ме на та, ку пио је ко пи ју сли ке ста рог мај сто ра од сли ка ра Џо на Ма ја та (John Myatt), а за тим је про дао Кри сти ју као ори ги нал за 25.000 фун ти. На кон то га, два фал си фи ка то ра су се удру жи ла и напра ви ла ха ос на тр жи шту умет нич ких де ла у Лон до ну. Мајат је фал си фи ко вао још око 200 сли ка ста рих мај сто ра, док је Дру ус пео да уђе у нај по зна ти је лон дон ске га ле ри је, чи је ар хи ве слу же као ре фе рен це, уба цио фо то гра фи је Ма ја тових ко пи ја за јед но са ла жним до ку мен ти ма о поре клу тих сли ка, ко је је сам на пра вио, та ко да ве ро ват но ни ка да ви ше не ће мо зна ти за не ке сли ке да ли су ори ги на ли. Као што ре че шеф оде ље ња за мо дер ну умет ност у Сот би ју Ме ла ни Клор Оде те у ар хив Тејт га ле ри је, и пре гле да те књи ге најчу ве ни јих лон дон ских га ле ри ја из пе де се тих го ди на, и прона ђе те сли ку на цр но-бе лој фо то гра фи ји. Не мо гу ће је би ти са ве сни ји од то га. 28 За кљу чак Сма тра се да је основ ни мо тив фал си фи ка то ра бр зо бо га ћење и да је свет умет но сти (...) под јед на ко као и дру ге области људ ских ак тив но сти за ра жен по хле пом и ам би ци јом. 29 Про у ча ва ју ћи на ве де не при ме ре фал си фи ка то ра, мо гло би се за кљу чи ти да ве ћи ни но вац ни је био је ди ни мо тив, већ да су би ли жељ ни и сла ве и при зна ња, а не ки су се, јед ностав но, за ба вља ли. За бе ле же но је, уо ста лом, да је и Ми келан ђе ло ко пи рао цр те же ста рих мај сто ра та ко са вр ше но да се ње го ве ко пи је ни су раз ли ко ва ле од ори ги на ла, по што је па пир ни јан си рао и су шио у ди му ка ко би из гле дао ста ро. Че сто је за др жа вао ори ги на ле и уме сто њих вра ћао сво је 28 Ins, B. nav. de lo, str. 87. 29 Dut ton, D. For gery and Pla gi a rism, 24. 03. 2016. http://www.de nis dut ton. co m/for gery_and _pla gi a rism.htm 232

ДЕЈАНА ПРЊАТ копи је, 30 ма да су ко пи је до 1500 го ди не би ле рав но прав не са ори ги на ли ма, 31 уко ли ко је сла ла исту по ру ку и мо гла да ис пу ни исту ре ли ги о зну или ко ме мо ра тив ну функ ци ју. Иа ко је да нас мо гу ће ра ди ти ве ли ки број ана ли за ар те фа ката за ко је се сум ња да су ори ги на ли, не ке од њих су ску пе, не ке ду го тра ју, за не ке су спе ци ја ли зо ва ни са мо ма ли број струч ња ка, а не ке не по врат но оште ћу ју део ар те фак та. Ка да би му зе ји и при ста ли на те ана ли зе, при ват ни ко лек ци о нари си гур но не би, по го то во ка да се се ти мо слу ча ја у ко ме је вла сник јед не Ша га ло ве сли ке по слао де ло на про ве ру у Фран цу ску, а екс пер ти утвр ди ли да је у пи та њу фал си фи кат и од мах је уни шти ли 32. Ис ку сни исто ри ча ри умет но сти мо гу са ве ли ком си гур ношћу да про це не да ли је сли ка на ста ла из ате љеа не ког уметни ка, али не увек и да ли је ра дио од ре ђе ни сли кар. Део пробле ма ле жи и у не ка да шњем оби ча ју да сли кар ко ји је имао ате ље пот пи су је ра до ве сво јих уче ни ка, би ло да је до дао нешто, до ра дио је или не. Исто та ко, мно ги ве ли ки мај сто ри су са ми пра ви ли ко пи је сво јих сли ка, по пут Ван Го га и Ва зе са сун цо кре ти ма или Ле о нар да и Мо на Ли зе. За то ни аук циј ска ку ћа као што је Сот би, ни по ред про це не сво јих екс пе ра та, не га ран ту је ау тен тич ност за сли ке на стале пре 1870. го ди не. 33 И по ред то га, де ша ва ли су се скан дали, као ка да су 2000. го ди не у исто вре ме и Сот би и Кристи по ну ди ли Го ге но ву Ва зу са цве ћем, 34 а она је на ста ла 1896. го ди не. Струч ња ци сма тра ју да ће у бу дућ но сти фал си фи ка то рима би ти нај при влач ни ја де ла са вре ме них сли ка ра, јер ни су мно го про у ча ва ни и не мо ра ју да бри ну о ма те ри ја лу ко ји ко ри сте, као и ар те фак ти африч ке умет но сти 19. ве ка попут ма ски или пра ро ди тељ ске фи гу ре, јер су јед но став не 30 Va sa ri, G. (2006) The Li ves of the most Ex cel lent Pa in ters, Sculp tors,and Ar chi tects, New York; Mo dern Li brary cit. prem. Ins, B. (2008) Pre va re i fal si fi ka ti, Be o grad : Мladinska knji ga, str. 44 31 Gop ni ka, B. In Pra i se of Art For ge ri es, 16.03.2016. http://www.nyti mes.com/2013/11/03/opi nion/sun day/in-pra i se-of-art -for ge ri es.html?_r=1 32 Fa ke 100,000 Marc Cha gall pa in ting to be de stroyed, 02.02.2014, 12.03.2016., http://www.bbc.com/news/en ter ta in ment-arts-26000331 33 Swin ger, K. B. Sot heby s Sold Me a Fa ke - Hol ding Auc tion Ho u ses Ac co un ta ble for Aut hen ti ca ting and At tri bu ting Works of Fi ne Art, 28. 03. 2016., http://he i non li ne.or g /HO L /Lan ding Pa ge?han dle=hein.jo ur nals/ cjla23&div=23&id=&pa ge= 34 Ben net, W. Two ver si ons of Ga u guin work on sa le at sa me ti me, 12.03.2004, 19.03.2016., http://www.te le graph.co.uk /news/wor ldnews/northa me ri ca/usa/1456587/two-ver si ons-of-ga u guin-work-on-sa le-at -sa me-time.html 233

ДЕЈАНА ПРЊАТ за копи ра ње, ра ђе не вр ло раз ли чи тим сти ло ви ма, а це не за њих да нас су вр ло ви со ке. 35 Сви на ве де ни фал си фи ка то ри по ста ли су по зна ти, с тим што су не ки од њих то же ле ли, а не ки не. Ви ше њих је об ја вило књи ге о фал си фи ко ва њу, о не ки ма је сни мљен и филм. Ин те ре сант но је да су они ко ји ма је па жња ме ди ја при ја ла из ја вљи ва ли да има још мно го њи хо вих нео т кри ве них ра дова на тр жи шту, али да ни ка да не ће от кри ти о ко јим сли ка ма се ра ди. По што се сти че ути сак да су ве о ма же ле ли па жњу, мо гу ће је да су на мер но пре те ри ва ли у бро ју сво јих нео ткри ве них ра до ва, али је са свим из ве сно да их има, би ло да су нам фал си фи ка то ри по зна ти или не. Ква ли тет но ура ђе ном фал си фи ка ту, сма тра Ле синг, не мо же се оспо ри ти естет ски ква ли тет, већ је про блем што му не доста је ори ги нал ност, што опо на ша умет нич ко до стиг ну ће из дру гог пе ри о да или дру гог умет ни ка. 36 Осим из естет ских ква ли те та, ма те ри јал на вред ност ар те фа ка та за ви си и од тога ко и ка да их је на пра вио, па се пра вље њем фал си фи ка та по ку ша ва унов чи ти ту ђа ре пу та ци ја. 37 На жа лост, фал си фика ти не на но се са мо ма те ри јал ну ште ту ин сти ту ци ја ма и при ват ним ко лек ци о на ри ма ко ји их по се ду ју, већ ути чу и на на ше су штин ско раз у ме ва ње исто ри је умет но сти. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Glad well, M. (2007) Blink, NY, Bo ston, Lon don: Back Bay Bo oks. Gor dić Pet ko vić, V. (2009) For ma ti ra nje, Be o grad: Slu žbe ni gla snik. In djić, T. (1986) Тržište de la li kov nih umet no sti, Be o grad: Za vod za pro u ča va nje kul tur nog raz vit ka. Ins, B. (2008) Pre va re i fal si fi ka ti, Be o grad: Мladinska knji ga. Ин тер нет из во ри: http://de nis dut ton.co m http://www.ama zon.comhttp://www.bbc.com http://www.getty.edu http://www.in tent to de ce i ve.or g http://www.jstor.org/sta ble http://www.nyti mes.co m 35 Dut ton, D. Art Ho a xes, 22. 03. 2016. http://de nis dut ton.co m/ar t_ho a xes.ht m 36 Les sing, A. What Is Wrong with a For gery?, 22. 03. 2016., http://www.jstor. org/sta ble/427668 37 Dut ton, D. Art Ho a xes, 22. 03. 2016. http://de nis dut ton.co m/ar t_ho a xes.ht m 234

ДЕЈАНА ПРЊАТ http://www.po li ti ka.rshttp://www.spi e gel.de http://www.te le graph.co.ukhttp://www.wsj.com Dejana Prnjat Alfa University, Arts Academy Department of Arts and Media Production, Belgrade FORGERIES AND FORGERS ON THE FINE ARTS MARKET Abstract Many forgeries have been taken for originals for years, even centuries. With the advance of science and technology, it became possible to perform numerous analyses of artifacts whose authenticity is questioned. One would expect that those tests are run routinely, however, that is not the case. Analyses can be costly, may take a long time and some of them can even irrevocably damage the artifact tested. Therefore, even the most prestigious of museums worldwide have forgeries in their collections and the most renowned auction houses auction forgeries at the price of the originals, from time to time. Knowing that those prices sometimes reach millions of euros, it is clear that forgery has become a very lucrative business. Since verifying the authenticity of an artifact which was created in recent years is most difficult due to ready availability of the materials used, it can be anticipated that the art markets in the near future will be flooded with forgeries of modern art pieces. Key words: forgery, forgers, fine arts market, museum collections, private collectors 235

ИСТРАЖИВАЊА Рајко Р. Каришић, Фотографија из циклуса Венчићи, 2011.

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ У ни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650239D УДК 792.5/.8(497.11) 1917/1941 782.071(=161.1)(497.11) 1917/1941 прегледни рад СУ ЧЕ ЉА ВА ЊЕ СРП СКИХ И РУ СКИХ КУЛ ТУР НО- УМЕТ НИЧ КИХ ПРАК СИ НА ОПЕР СКОЈ СЦЕ НИ НА РОД НОГ ПО ЗО РИ ШТА У БЕ О ГРА ДУ У ПЕ РИ О ДУ ИЗ МЕ ЂУ ДВА СВЕТ СКА РА ТА Са же так: Кул тур ни жи вот Бе о гра да у пе ри о ду из ме ђу два светска ра та обе ле жи ло је осни ва ње и раз вој број них кул тур ноумет нич ких ин сти ту ци ја, ор га ни за ци ја и удру же ња. Око 40 000 ру ских из бе гли ца, ко ји су по сле Ок то бар ске ре во лу ци је и гра ђанског ра та уто чи ште по тра жи ли у Кра ље ви ни СХС и трај но се ста ци о ни ра ли на овим про сто ри ма, зна чај но су ути ца ли на раз вој кул тур ног жи во та но во фор ми ра не бал кан ске др жа ве. Осни ва ње два не за ви сна де парт ма на опер ског (1919) и ба лет ског (1922) у окви ру бе о град ског На род ног по зо ри шта, до во ди до по пу ла риза ци је по зо ри шне умет но сти (дра ме, опе ре и ба ле та). Зна ча јан до при нос оства ри ли су ру ски умет ни ци и сцен ски рад ни ци за после ни у На род ном по зо ри шту на из во ђач ко-ин тер пре та тор ском, 239

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ умет нич ком, ре жи сер ском, сце но граф ском и ко сти мо граф ском ни воу. Про блем је зич ке ба ри је ре и лош из го вор срп ског је зи ка код ру ских пе ва ча по ста ли су еле мент дис кри ми на ци је и се гре га ци је у над ме та њу из ме ђу срп ских и ру ских опер ских со ли ста. У том кон тек сту, у пр вом де се тле ћу осе тан је успо ре ни раз вој/стаг наци ја бе о град ске опер ске сце не и не по вољ ни усло ви за ства ра ње национал ног опер ског сти ла. Кључ не ре чи: На род но по зо ри ште, опе ра, ру ска еми гра ци ја, језич ка ба ри је ра Ру ска еми гра ци ја обра зло же ње пој ма По јам ру ске еми гра ци је од но си се на ру ске из бе гли це ко је су се у пе ри о ду од 1919-1925 у пет ве ли ких та ла са ста ци они ра ле на те ри то ри ји Кра ље ви не СХС. На кон Ок то бар ске ре во лу ци је и гра ђан ског ра та, ре ги стро ва но је око 70 000 љу ди, од ко јих је 40 000 трај но на ста ње но на овим про стори ма до по чет ка Дру гог свет ског ра та. 1 Обра зов на струк ту ра ру ских еми гра на та об у хва та ла је зна ча јан број ви со ко школо ва них ка дро ва, 2 за на тли ја и умет ни ка, 3 ко ји су од мах по до ла ску у еми гра ци ју за по шља ва ни уну тар ра зних др жавних ин сти ту ци ја Кра ље ви не СХС. За по шља ва ње стра них др жа вља на би ло је по сле ди ца де фи ци та ло кал них струч њака из раз ли чи тих обла сти, али и ну жност при ли ком по пуња ва ња упра жње них рад них ме ста про у зро ко ва них ве ли ким бро јем људ ских жр та ва у то ку Бал кан ских ра то ва и Пр вог свет ског ра та. У кул тур но-умет нич кој сфе ри, ру ски еми гран ти зна чај но су до при не ли об ли ко ва њу кул тур ног жи во та Бе о гра да. Зна чајан кул тур ни ути цај оства ри ли су ру ски умет ни ци и сцен ски рад ни ци за по сле ни у На род ном по зо ри шту. Ин сти ту ци о нали за ци ја ру ске кул тур но-умет нич ке прак се раз ви ја ла је бе оград ску по зо ри шну сце ну на из во ђач ко-ин тер пре та тор ском, умет нич ком, ре жи сер ском, сце но граф ском и ко сти мо графском ни воу. Осни ва ње два не за ви сна де парт ма на опер ског (1919) и ба лет ског (1922) у окви ру бе о град ског На род ног по зо ри шта, има да за хва ли из ве сном бро ју ру ских стручња ка и умет ни ка, чи ји је рад у окви ру по зо ри шта до вео до уте ме ље ња по је ди них де парт ма на, као и до ге не рал не попу ла ри за ци је сцен ских умет но сти дра ме, опе ре и ба ле та. 1 Ја ко вље вић, Р. (2004) Ру си у Ср би ји, Бе о град: Бе ок њи га. 2 Јо ва но вић, М. (2006) Ру ска еми гра ци ја на Бал ка ну 1920-1940, Бе о град: Чи го ја штам па. 3 Јо ва но вић, М. (1995) Прог на на ели та. Со ци јал на струк ту ра ру ске из беглич ке ко ло ни је у Кра ље ви ни СХС, Го ди шњак за дру штве ну исто ри ју II-3, стр. 297-321. 240

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ Кра так пре глед исто ри је опер ског ства ра ла штва пре до ла ска ру ских еми гра на та По че ци опер ског ства ра ла штва у Ср би ји ни су у ве ли кој мери ве за ни за ру ску по пу ла ци ју. Кул ту ра хор ског му зи ци рања по сто ја ла је у Ср би ји још од вре ме на Мо крањ ца, ка да су осно ва на пр ва пе вач ка дру штва и сти ли зо ва не пр ве на род не пе сме за ме шо ви ти хор да нас по зна те као Мо крањ че ве руко ве ти, док се за че ци ор ке стар ског му зи ци ра ња ја вља ју под по кро ви тељ ством кне за Ми ло ша Обре но ви ћа још у XIX веку. 4 У Бе о гра ду је до из би ја ња Пр вог свет ског ра та из ве де но ви ше опе ра, ме ђу ко ји ма је би ла и пр ва на ци о нал на опе ра На уран ку Ста ни сла ва Би нич ког. Му зич ко-сцен ски стил ко ји се не го вао у пред рат ној Ср би ји осла њао се нај ви ше на запад но е вроп ске умет нич ке тен ден ци је, због нај че шћег школо ва ња му зи ча ра на беч ком кон зер ва то ри ју му. 5 Рет ки контак ти са ру ском во кал ном му зи ком, углав ном су ба зи ра ни на ду хов ној тра ди ци ји, ко ја је у Ср би ју сти гла пре ко Хри сти ћа и Ма ној ло ви ћа, ко ји су по чет ком ве ка у Ру си ји из у ча ва ли црк ве но по ја ње. 6 Зна чај ру ских струч ња ка за фор ми ра ње опер ског де парт ма на На род ног по зо ри шта На ква ли та тив ном ни воу, до ла зак ру ских еми гра на та при ликом осни ва ња бе о град ске опе ре ни је био зна ча јан у сми слу пре но ше ња на му зич ку сце ну ру ских кул тур но-умет ничких стан дар да, већ у сми слу по пу ња ва ња пра зних рад них ме ста шко ло ва ним му зи ча ри ма и пе ва чи ма. До та да шња сце на има ла је хор ски ан самбл чи ји је тек по не ки члан био му зич ки пи смен, док је еми гра ци ја по ну ди ла ви ше ру ских умет ни ка ко ји су од мах мо гли да се при кљу че ор ке сту и хору. Са ор ке стар ским му зи ча ри ма би ла је знат но ма ње компли ко ва на си ту а ци ја не го са пе ва чи ма опер ског де парт ма на, бу ду ћи да ни је по сто ја ла је зич ка ба ри је ра ко ја би оме та ла аде кват но из во ђе ње ком по зи ци ја. Спо ро уче ње је зи ка код ру ских пе ва ча ко је је по тра ја ло го то во це лу де це ни ју, нај веро ват ни је је би ло успо ре но пла но ви ма о ско ром по врат ку у 4 Оп шир ни је о овој те ми је пи са ла Рок сан да Пе јо вић у збор ни ку ра дова о Ста ни сла ву Би нич ком. Ви де ти: Пе јо вић, Р. Ста ни слав Би нич ки као ди ри гент и ор га ни за тор му зич ког жи во та у Бе о гра ду, у: Ста ни слав Бинички, збор ник ра до ва, при ре дио Пе ри чић, В. (1991), Бе о град: Фа култет му зич ке умет но сти у Бе о гра ду, стр. 5-54. 5 Дру га де сти на ци ја на ко јој су се уса вр ша ва ли срп ски му зи ча ри би ла је Праг. 6 Па вло вич, М. Ста но вле ние оперы и ба ле та в бел град ском На род ном те атре у: Рус ская эми гра ция в Юго сла вии, при ре ди ли Ар сеньев, А., Ки рилло ва, О. и Си би но вич, М. (1996) Мо сква: Ин дрик, стр. 296. 241

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ до мо ви ну, те је уче ње срп ског је зи ка пред ста вља ло гу бље ње вре ме на. 7 Пр ве го ди не еми гра ци је би ле су обо је не иде јом о Кра ље ви ни СХС као ус пут ној и при вре ме ној ста ни ци, те је та ко и ор га ни за ци ја сва ко днев ног жи во та би ла по ста вљена као за при вре ме ни бо ра вак у ино стран ству. То се из међу оста лог мо же по твр ди ти и кроз ана ли зу на став ног пла на и про гра ма по ко ме су учи ле пр ве ге не ра ци је ру ских ђа ка шко ло ва них у Кра ље ви ни СХС. Це ло ку пан на став ни план и про грам, као и спи сак пред ме та ко ји ће се из у ча ва ти био је пре сли кан из до ре во лу ци о нар не Ру си је. 8 Ове чи ње ни це указу ју на то да су еми гран ти ве ро ва ли да ће се по ли тич ка си туа ци ја у отаџ би ни бр зо ста би ли зо ва ти и да ка да до ђе тре нутак за по вра так све мо ра би ти спрем но да се на ста ви ста ри жи вот у Ру си ји, ко ји је при вре ме но био пре ки нут по ли тичким пре ви ра њи ма. 9 Ка ко је вре ме од ми ца ло, а по вра так у до мо ви ну био све не из ве сни ји, по ве ћа на је и по тре ба да се сма њи ба ри је ра из ме ђу до ма ћег ста нов ни штва и еми гра ната. Адап та ци ја ру ских пе ва ча на срп ски је зик тра ја ла је чита ву де це ни ју, иа ко је још на по чет ку ра да Опе ре би ло пар из вед би опер ских ари ја на срп ском је зи ку. Упра во је лош из го вор срп ског је зи ка код ру ских пе ва ча био нај ви ше крити ко ван, те по кре тач ве ли ког бро ја не су гла си ца као и глав ни ар гумент у конкурент ској бор би до ма ћих и ру ских пе ва ча. Уну тра шња ор га ни за ци ја опер ског ан сам бла Опер ски де парт ман На род ног по зо ри шта осно ван је 1919. го ди не и од са мог по чет ка зна чај но је по пу њен ка дро ви ма из ре до ва ру ских еми гра на та. Овај де парт ман при гр лио је не са мо умет ни ке-из во ђа че и опер ске со ли сте, већ и из ве стан број ко сти мо гра фа, сце но гра фа, ка дро ва из обла сти опер ске ре жи је и опер ског ди ри го ва ња. У кон церт ној се зо ни 1921/22 бе о град ска опер ска тру па бро ја ла је 126 чла но ва од ко јих је ви ше од по ло ви не би ло ру ског по ре кла. Пре ма ста ти стици би ло је за по шље но 57 до ма ћих умет ни ка и 69 стра на ца. Ме ста су би ла рас по ре ђе на на сле де ћи на чин - од укуп но 29 со ли ста 12 из Ру си је, сва 3 хор мај сто ра и 6 ба лет ских игра ча ру ског по ре кла, а од 41 чла на ор ке стра би ло је све га 11 Ју го сло ве на. Хор је са ста вљен ве ћи ном од до ма ћих пе вача. 10 Зна чај но је да су се ме ђу стран ци ма за по сле ним у Народ ном по зо ри шту на шли и струч ња ци спе ци ја ли зо ва ни за 7 Исто. 8 Ми лен ко вић, Т. (2004) Шко ло ва ње де це еми гра на та из Ру си је у Ју го слави ји од 1919-1941, Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства. 9 Исто. 10 Па вло вич, М. Ста но вле ние оперы и ба ле та в бел град ском На род ном те а тре, стр. 299. 242

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ обла сти опер ско ди ри го ва ње И. Сла тин и опер ска ре жи ја Ф. Па влов ски. До та да у Бе о гра ду ни је по сто јао струч ни кадар из обла сти опер ске ре жи је, иа ко је бе о град ска пу блика че сто има ла при ли ке да по чет ком XX ве ка слу ша раз не опер ске и сим фо ниј ске ко ма де аран жи ра не и адап ти ра не у од но су на по сто је ће усло ве. 11 Би ло је слу ча је ва ка да су на опер ским спек та кли ма са ра ђи ва ли и по зо ри шни ре жи се ри по пут Ра ки ти на и ко сти мо гра фи и сце но гра фи Ри ма и Лео нид Бра и лов ски, За го род њук, Же дрин ски, брат Мар га ри те Фро ман Па вел, Иса ев, Вер биц ки... 12 Ре пер то ар бе о град ске Опе ре је у пр вим го ди на ма по сто јања об у хва тао нај ве ћи број ита ли јан ских, не што ма њи број фран цу ских и све га 1-2 не мач ке и ру ске опе ре по ста вља не по кон церт ној се зо ни. Од укуп но 325 опе ра ко ли ко их је поста вље но то ком пр ве три се зо не, ста ти сти ке на во де да је чак 210 би ло из опу са ита ли јан ских ком по зи то ра. 13 У пр вим годи на ма по сто ја ња Опе ре, фор ми ран је ба лет ски ан самбл са ше сто ро игра ча, да би се у се зо ни 1921/22. зва нич но одвојио као по се бан де парт ман На род ног по зо ри шта. Од свог на стан ка, па све до се зо не ка да је одво јен ба лет ски ан самбл, у кван ти та тив ном сми слу то ком сва ке на ред не се зо не за беле жен је зна ча јан раст опер ских по став ки, не са мо по бро ју пре ми јер них из во ђе ња, већ и по укуп ном бро ју одр жа них опер ских пред ста ва по кон церт ној се зо ни. За пр вог ди ректо ра опер ског де парт ма на 1920. го ди не по ста вљен је Ста нислав Би нич ки, јед на од нај зна чај ни јих лич но сти у ор га ни заци ји кул тур ног жи во та Бе о гра да пред рат ног и ме ђу рат ног пе ри о да. 14 Кон церт на се зо на 1921/22 по след ња је из ме ђу рат ног пе ри ода ко ја се одр жа ва ла у згра ди Ма ње жа. Ка да је 1922. го ди не за вр ше но ре но ви ра ње згра де На род ног по зо ри шта, 15 комплет на упра ва, те а тар и но во фор ми ра ни опер ски и ба летски ан самбл вра ћа ју се у сво ју ма тич ну згра ду. По бољ ша ње усло ва за рад и до би ја ње но вог аде кват ног про сто ра омо гући ло је да се ба лет ски ан самбл одво ји од опер ског и по ста не 11 Па вло вич на во ди да се у пе ри о ду од дру ге по ло ви не 19. ве ка до по четка Пр вог свет ског ра та из ве ло око 300 во кал но-ин стру мен тал них компо зи ци ја, ко ја су под ра зу ме ва ла ор ке стар, хор и опер ске пе ва че. Че сто су из во ђе не опер ске ари је уз прат њу кла ви ра или ор ке стра, ко ји ма је углавном ди ри го вао Ста ни слав Би нич ки. 12 Исто. 13 Исто, стр. 298. 14 Ви де ти: Пе јо вић, Р. Ста ни слав Би нич ки као ди ри гент и ор га ни за тор му зич ког жи во та у Бе о гра ду, стр. 5-54. 15 Сте ва но вић, Ј. Исто ри јат На род но по зо ри ште у Бе о гра ду, 12. 09. 2015. www.na rod no po zo ri ste.rs /po zo ri ste 243

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ са мо стал ни де парт ман На род ног по зо ри шта. У то вре ме изла зио је ча со пис Глу м а, те је бе о град ска пу бли ка има ла прили ке да се ре дов но ин фор ми ше о де ша ва њи ма и ре пер то а ру На род ног по зо ри шта. Члан ци об ја вљи ва ни у овом ча со пи су те о ре ти ча ри ма мо гу пред ста вља ти зна чај ну гра ђу за ана лизу и ре кон струк ци ју ком плек сних од но са ко ји су ус по ставље ни уну тар опер ског де парт ма на На род ног по зо ри шта. Су пар нич ка ат мос фе ра у ре до ви ма бе о град ске Опе ре Пре ма ста ти сти ка ма ко је го во ре о бр зом и кон ти ну и ра ном раз во ју опе ре, са гле да ва ју ћи про бле ма ти ку са аспек та броја одр жа них пред ста ва, пре ми јер них из во ђе ња, го сто ва ња ино стра них тру па као и го сто ва ња на ших умет ни ка у иностран ству, пре ма оби му пе ри о дич них и днев них из да ња ко ји су у сво јој ин те ре сној сфе ри об у хва та ла де лат но сти ве за не за рад ове кул тур не ин сти ту ци је, мо же се ство ри ти сли ка о кон ти ну и ра ном про гре су опер ске умет нич ке сце не у Бе огра ду. Ме ђу тим, ствар на сли ка ни је та ква, те је у овом пе рио ду мо гу ће ар ти ку ли са ти мно штво про бле ма, а осет не су и вар ни це за сно ва не на ме ђу соб ној на ци о нал ној не тр пе љи вости и кул ту рним различитостима из ме ђу ло кал них и ру ских умет ни ка. Нај ра ни ји пе ри од од осни ва ња бе о град ске опе ре обо јен је честим раз ми ри ца ма и на ци о нал ним про зив ка ма што на ра чун срп ских, што на ра чун ру ских умет ни ка. Тек сто ви и кри ти ке ко ји су се про вла чи ли по штам пи са мо су ре флек си ја ста ња ко је је у тим го ди на ма вла да ло уну тар ове кул тур не ин сти туци је. Још у нај ра ни јим се зо на ма бе о град ске опе ре ви дљи ве су не су гла си це из ме ђу ме сних и ино стра них умет ни ка, ко је су под вла че не на ци о нал ним опа ска ма и обо је не на ци о на листич ким при зву ком, где је углав ном до ма ћа кри ти ка че сто би ла упу ћи ва на на ра чун ру ских еми гра на та. У опер ском де парт ма ну На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду ру ски уметни ци, иа ко су зна чај но по ја ча ли ор ке стар ски и со ли стич ки ан самбл и по пу ни ли оста ла тех нич ка рад на ме ста за ко ја до та да ни је би ло аде кват них ло кал них ка дро ва (опер ски режи сер, ди ри гент, хор мај сто ри...) ни су при хва ће ни са бла гона кло но шћу ка квом су до че ка ни оста ли ру ски умет ни ци у окви ру по зо ри шта. 16 За раз ли ку од оста лих де парт ма на Народ ног по зо ри шта и дру гих др жав них ин ституци ја у којима 16 По зна то је да су по чет ни аван гард ни ра до ви Ју ри ја Ра ки ти на у На родном по зо ри шту, иа ко не у пот пу но сти ра зу мљи ви до ма ћој пу бли ци и кри ти ци, до че ки ва ни са оду ше вље њем, да би се вре ме ном ње гов до принос раз во ју те а тра у Бе о гра ду пот пу но за не ма рио и остао не до вољ но про у чен и мар ги на ли зо ван го то во до да нас. 244

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ су за по шља ва ни ру ски су на род ни ци, у ко ји ма се њи хов статус ме ња у од но су на про ме ну уну тра шњих по ли тич ких одно са и спољ но по ли тич ких др жав них ин те ре са, у Опе ри је од са мог по чет ка ство рен ду бо ки јаз из ме ђу срп ских и руских умет ни ка. Ре ал нију сли ку ат мос фе ре ко ја је вла да ла у по чет ним го ди на ма од осни ва ња опе ре, мо гу ће је ство рити на осно ву ана ли зе по је ди них чла на ка ко ји су иза шли у штам пи по чет ком два де се тих го ди на. У че твр том бро ју часо пи са Глу ма по сто ји чла нак Во ји сла ва Ту рин ског, ко ји у то вре ме ва жи за нај о бра зо ва ни јег срп ског опер ског пе ва ча. Зна чај не ко мен та ре ко је је оста вио у овом члан ку по ма жу да се до не кле из вр ши ре кон струк ци ја од но са ус по ста вље них у спе ци фич ној кул тур ној сре ди ни ка ква је би ла ју го сло венска пре сто ни ца у ме ђу рат ном пе ри о ду. Осим то га, ње го ви ис ка зи ути ца ли су на фор ми ра ње јав ног мње ња, бу ду ћи да је Ту рин ски као пе вач био из у зет но по зна та лич ност срп ске кул тур не сце не. Ту рин ски је под ву као ви ше про бле ма ко ји су ко чи ли раз вој бе о град ске опер ске кул ту ре, а пр вен стве но су се од но си ли на не до ста так тех нич ких усло ва за њен рад и раз вој. Згра да Ма ње жа у ко ју се пре се ли ло На род но по зо риште са це ло куп ним умет нич ким ан сам блом и ад ми ни страци јом, ни је у пот пу но сти мо гла да за до во љи све зах те ве за по став ке гран ди о зних му зич ко-сцен ских де ла са це ло купним из во ђач ким апа ра том ко ја су ова под ра зу ме ва ла. Та ко је че сто хор и ор ке стар, због не до стат ка про сто ра на би ни на сту пао у сма ње ном са ста ву, што се ди рект но од ра жа ва ло на ин тен зи тет и ди на ми ку зву ка, као и не мо гућ ност да визу ел но пру жи сли ку ап со лут не гран ди о зно сти ка ква је ориги нал но тре ба ла да се пред ста ви у по је ди ним спек та кли ма. У члан ци ма об ја вље ним у ча со пи су Глу ма бр. 6 и 7, инте ре сант на је раз ме на ми шље ња из ме ђу пе ва ча Ту ринског и опер ског ре жи се ра Па влов ског. Ди ја лог Ту рен ски- Па влов ски фо ку си рао се на пе вач ки апа рат, с тим што је жи жа ин те ре со ва ња би ла раз ли чи то ори јен ти са на. Ту ренски на во ди да су за ло шу ат мос фе ру ко ја вла да у по зо ри шту кри ви со ли сти пр вен стве но опер ски пе ва чи ру ског по рекла. Ин си сти ра ње на одва ја њу уло га и из во ђе ња истих уло га на раз ли чи тим је зи ци ма до при но си ли су иза зи ва њу ре вол та код до ма ћих пе ва ча. Ту рен ски ко ји се уса вр ша вао на музич ком кон зер ва то ри ју му у Ри му и ни је га јио ни ка кве сенти мен тал не од но се са ру ском умет нич ком сце ном ко ја је почет ком XX ве ка тек за ку ца ла на европ ска вра та, са те стра не објек тив но је оце нио не до стат ке ко ји су мо гли да угро зе развој на ци о нал не опе ре. Па влов ски је кри ти ку упу тио на рачун хор ског ан сам бла са ста вље ног пр вен стве но од срп ских пе ва ча, алу ди ра ју ћи на не про фе си о на ли зам и ни зак сте пен умет нич ког ни воа. Па влов ски раз ма тра це локу пан спек тар 245

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ раз ли чи тих про бле ма ко ји су се по ја ви ли са осни ва њем опере, од ма те ри јал них, естет ских и етич ких, до па три от ских и ад ми ни стра тив них пи та ња. 17 Сма тра ју ћи да број ни узроч но- по сле дич ни фак то ри оме та ју кон ти ну и ра ни раз вој и кул тиви са ње бе о град ске опер ске сце не, про блем ква ли та тив но сла бих из во ђе ња хор ског ан сам бла, Па влов ски об ја шња ва ти ме да су хо ри сти не за до вољ ни ви си ном хо но ра ра, на ступе у по зо ри шту до жи вља ва ли као те згу, од но сно не ку врсту мо гућ но сти да за ра де до дат ни но вац, а да се при том не упу шта ју у нај ви шу умет нич ку из ра жај ност и по ку шај да по ви се ква ли тет соп стве не умет нич ке ин тер пре та ци је. Сплет ка ре ње и ра зна под ме та ња у те а тру ко је је Ту рен ски при пи сао ру ском де лу ан сам бла, Па влов ски не оспо ра ва, али из но си ми шље ње да ни до ма ћи чла но ви ни су при помо гли по бољ ша ва њу ат мос фе ре. Ми шље ње Па влов ског ко је је из нео у овим тек сто ви ма ја сно по ка зу је од но се који су се ис по ља ва ли ме ђу чла но ви ма опер ског ан сам бла, а по том пре но си ли и на пу бли ку у сми слу фор ми ра ња од ређе ног дис кур са, об ли ко ва ња кул тур ног жи во та пре сто ни це и фор ми ра ње спе ци фич ног јав ног мње ња. Пре ма Па вловском, про блем кон сти ту и шу не до ста так кул ту ре јед них, нетак тич ност дру гих, раз ли чи ти ин те ре си, по гле ди на жи вот и умет ност, раз ли чи то вас пи та ње и обра зо ва ње и страх од кон ку рен ције. 18 Ни је те шко по го ди ти на ко га алу ди ра писац тек ста ка да го во ри о не до стат ку кул ту ре јед них. Наи ме, чи ње ни це го во ре да Па влов ски до не кле мо же би ти у пра ву по пи та њу сво је кри ти ке, али не са свим. Ако се упоре де по је ди ни кон церт ни про гра ми ко ји су се из во ди ли на европ ским сце на ма и ве ли ке пре ми је ре сим фо ни ја и дру гих ин стру мен тал них или во кал но-ин стру мен тал них де ла ко ји су се из во ди ла у пред рат ној Ср би ји, мо гу ће је утвр ди ти да Бе о град по чет ком XX ве ка иде мал те не у ко рак са Евро пом, од но сно да су у то вре ме ве ли ке европ ске пре ми је ре код нас ка сни ле све га пар го ди на. По го то во за слу га ма Ста ни сла ва Би нич ког ко ји се свој ски тру дио да кул ту рни жи вот Бе огра да не оску де ва у му зич ким де ша ва њи ма, ком па ра ци јом кон церт них про гра ма ко ји су из во ђе ни по чет ком ве ка, мо же се за кљу чи ти да је бе о град ска пу бли ка би ла ви со ко кул тиви са на и до бро оба ве ште на о ак ту ел ним би се ри ма кла сич не во кла но-ин стру мен тал не му зи ке. У пред рат ној Ср би ји посто ја ла је прак са из во ђе ња ак ту ел них европ ских сим фо ни ја, увер ти ра, опер ских ари ја, ди вер ти мен та, али при ло же них за ан сам бле ка кви су до та да по сто ја ли у Ср би ји. Ди ри ген ти 17 Па вло вич, М. Ста но вле ние оперы и ба ле та в бел град ском На род ном те а тре. 18 Исто, стр. 300. 246

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ су углав ном би ли и аран же ри јер су нај бо ље мо гли да оце не пред но сти и не до стат ке сво јих му зич ких ан сам ба ла хо рова у окви ру пе вач ких дру шта ва и ор ке ста ра. 19 Иа ко не на нај ви шем умет нич ком ни воу, ипак су у Бе о гра ду из во ђе на нај зна чај ни ја де ла кла сич ног европ ског ре пер то а ра. 20 Још је дан чла нак у ча со пи су Глу м а бр. 5 ука зу је на ста ње уну тар бе о град ске опе ре. Чла нак ко ји је пот пи сао Пе тар Крстић, еми нент ни струч њак из обла сти опер ског пе ва ња, ди ри гент и пе да гог, скре ће па жњу јав но сти да на бе о градској опер ској сце ни не ма ме ста на ци о нал ним пре ви ра њи ма, те да су све ин си ну а ци је на ра чун ру ских умет ни ка еми грана та, су ви шне и нео сно ва не. Кр стић се по звао на то да је по зи ва ње го сту ју ћих и хо но рар них умет ни ка при ли ком постав ки ра зних де ла, уко ли ко те а тар не ма нео п хо дан из во ђачки апа рат, прак са уо би ча је на не са мо код нас, већ и у це лом све ту. Још од пр вих му зич ко-сцен ских по став ки кра јем 19. ве ка у Ср би ју су до ла зи ли број ни го сту ју ћи умет ни ци да би по мо гли у раз во ју срп ске кул тур но-умет нич ке сце не. У том кон тек сту, при лив ве ли ког бро ја већ оспо со бље них умет ника ко ји су од мах (или евен ту ал но уз ми ни мал ни вре мен ски пе ри од адап та ци је) мо гли да се при кљу че ожи вља ва њу српске сце не, тре ба ло је да пред ста вља срећ ну окол ност, а не про блем. До пу ња ва ње ор ке стар ског, хор ског и со ли стич ког ан сам бла ру ским умет ни ци ма ра зних про фи ла омо гу ћи ло је отва ра ње де парт ма на Опе ре На род ног по зо ри шта, те је та ко обез бе ђе но ви ше ста бил них рад них ме ста на бу џе ту др жа ве. Ду го роч но гле да но, на гли при лив ве ли ког бро ја умет ни ка до при нео је бр зом фор ми ра њу Опе ре, све га јед ну се зо ну након за вр шет ка Пр вог свет ског ра та, до пу њен је и про ши рен це ло куп ни ан самбл. Тре ба има ти у ви ду да су Пр ви светски рат и прет ход но Бал кан ски ра то ви од не ли ве ли ки број жртава, те су и пе вач ка дру штва и ан самбл по зо ри шта и војни ор ке стар де сет ко ва ни као и мно ге дру ге кул тур но-образов не ин сти ту ци је. Да би се до не кле ство ри ла сли ка ко ли ко је вре ме на по треб но да се оспо со бе умет ни ци за на ступ на сце ни тре ба се освр ну ти на це ло ку пан обра зов ни про цес као и пе ри од сти ца ња ис ку ства у раз ли чи тим ан сам бли ма и ор ке стри ма. По ре ђе ња ра ди, да би је дан умет ник-из во ђач мо гао да сту пи на сце ну, нео п ход не су го ди не при пре ме основ на му зич ка шко ла тра је 4-6 го ди на, сред ња 4, да би тек у то ку ви ше шко ле или фа кул те та умет ник био спре ман да кро чи на сце ну, и то не у пу ном сја ју, већ као тек мла ди и не ја ки из да нак ко ме тек пред стоји да се умет нич ки раз ви је и 19 Пе јо вић, Р. Ста ни слав Би нич ки као ди ри гент и ор га ни за тор му зич ког жи во та у Бе о гра ду, стр. 5-54 20 Исто. 247

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ из ра жај но об ли ку је. Гле да ју ћи са прак тич не стра не, до ла зак ру ских умет ни ка уште део је бе о град ској опер ској сце ни најма ње 10 го ди на ра да на еду ка ци ји мла дих ге не ра ци ја из вођа ча. Та ко ђе, опа ске да Ру си ко че раз вој на ци о нал не опе ре, пот пу но је не у ме сно. Кла сич на му зи ка као над на ци о нал на кул тур на тво ре ви на, у ко јој сва ка епо ха има соп стве не карак те ри сти ке и оп ште при хва ће не на чи не из во ђе ња и где интер пре та ци ја не би сме ла да се раз ли ку је у од но су на на цио нал не, већ са мо стил ске ре фе рен це раз ли чи тих епо ха или умет нич ких тен ден ци ја, не мо же има ти ве зе са на ци о нал ношћу умет ни ка ко ји из во ди од ре ђе но кла сич но де ло, већ са мо са ње го вим стил ским из ра зом. Кр стић вр ло сли ко ви то и на ху мо ри сти чан на чин об ја шња ва бе сми сле ност на ци о нал но и кул ту рал но усме ре ног кон флик та, скре ћу ћи па жњу јав ности да је за мно ге ру ске умет ни ке по сле рат ни Бе о град са мо про ла зна ста ни ца, те да сва ки на пор да се по је ди не оперске ари је из ве ду на срп ском је зи ку тре ба по здра ви ти, јер ће са мо из ве стан део це ло куп не еми гра ци је ко ја се тре нут но на шла на те ри то ри ји Кра ље ви не СХС/Ју го сла ви је, Ср би ју при хва ти ти за сво ју дру гу отаџ би ну и у њој се трај но насе ли ти. Кри тич ки на сту па на ра чун на ци о нал не дис кри мина ци је из во ђа ча за по сле них у Опе ри На род ног по зо ри шта: У опе ри као и у драм ском те а тру из во ђач ки ан самбл са мо ре про ду ку је умет нич ко де ло. 21 На ра чун на ци о нал ног призву ка у по де ли опер ских уло га, Кр стић ко мен та ри ше да је не у ме сно го во ри ти о срп ској опе ри уко ли ко из во ђач ки апарат те опе ре не ства ра, већ са мо ин тер пре ти ра већ по сто је ће де ло свет ских ком по зи то ра, са мо за то што су у по став ци анга жо ва ни срп ски из во ђа чи. Срп ска умет ност ре про ду ку је, а не ства ра. Ре ор га ни за ци ја на на ци о нал ној осно ви... оствару је се го ди на ма, по сте пе но и по ступ но. Не тре ба ре ша ва ти на ци о нал но пи та ње на ра чун умет но сти. 22 Дру гим ре чи ма, про блем ко ји по ста је ак ту е лан у овом пе ри о ду раз вио се на ком плек сној осно ви сло же них на ци о нал них иден ти те та и ње го во ис ко ре њи ва ње (уко ли ко је уоп ште мо гу ће) захте ва ло је ду го роч ну бор бу. Му зич ко ви со ко обра зо ва ње у Кра ље ви ни СХС у том пе ри о ду тек је у по во ју, што зна чи да ло кал них оспо со бље них умет нич ко-из во ђач ких ка дро ва има не до вољ но да по кри ју све по тре бе му зич ке сце не у ново фор ми ра ној др жа ви. По го то во су у де фи ци ту шко ло ва ни ин стру мен та ли сти и опер ски из во ђа чи. Иа ко по сто ји из вестан број из во ђа ча, ре ла тив но су скром ног му зич ког обра зова ња па је, без об зи ра на њи хов та ле нат и ис ку ство, оте жа но 21 Кр стић у ча со пи су Глу м а бр. 5, на ве де но пре ма Па вло вич, М., пре вод Ђор ђе вић, А., стр. 302. 22 Исто, стр. 302. 248

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ изно ше ње свих ком плек сних де о ни ца у тех нич ки зах тевнијем ор ке стар ском ре пер то а ру. 23 Ру ске опе ре на бе о град ској сце ни то ком два де се тих го ди на У пр вој де ка ди од осни ва ња Опе ре На род ног по зо ри шта из ве де но је бли зу 80 опер ских и ба лет ских пре ми је ра које су об у хва та ле нај ра зно вр сни ји ре пер то ар од кла сич них до са вре ме них ау то ра, укљу чу ју ћи и де ла до ма ћих ком пози то ра. Нај зна чај ни је опе ре ру ских ком по зи то ра Ев ге ни је Оњегин (1920), Пи ко ва да ма (1924), Цар ска не ве ста (1925), док су Бо рис Го ду нов и Де мон за зву ча ли на бе о град ској сцени 1926. го ди не, а у вре ме око про гла ше ња ше сто ја ну ар ске дик та ту ре по ста вље не су још и опе ре Цар Сал тан (1928) и Кнез Игор (1929). Ка да је при ти сак ше сто ја ну ар ске дик тату ре ма ло по пу стио, на кон тро го ди шње па у зе, на ре пер то ару На род ног по зо ри шта по но во се по ја вљу ју опе ре ру ских ком по зи то ра. 24 У овим не баш срећ ним окол но сти ма, на бе оград ској опер ској сце ни за бли ста ли су сјај ни со ли сти по пут Ксе ни је Ро гов ске, уда те за ком по зи то ра и ди ри ген та Сте ва на Хри сти ћа и ма да ни су сте кли при зна ње и по пу лар ност ка кве би има ли да су се на шли у дру га чи јим окол но сти ма, ипак су оста ви ли не из бри сив траг на бе о град ској опер ској сце ни. Успо ра ва ње про гре са опер ске умет но сти у Бе о гра ду и не мо гућ ност раз во ја на ци о нал ног опер ског сти ла Ре кон струк ци ју ком плек сних од но са у бе о град ској Опе ри мо гу ће је из вр ши ти на осно ву тек сто ва пи саних у ча со пису Глу м а и на осно ву ра ни јих ис тра жи вач ких ра до ва ко ји су се ба ви ли кул тур ним и дру гим срп ско-ру ским од но си ма. При мет но је да је нај ве ћи јаз и раз дор уну тар са ме кул турне ин сти ту ци је бе о град ског На род ног по зо ри шта од са мог по чет ка на стао у окви ру де парт ма на Опе ре и то пр вен ствоно ме ђу со ли сти ма. Ка да се го во ри о кон флик ти ма и за кули сним рад ња ма, по ми њу се са мо опер ски пе ва чи, од но сно гру па со ли ста ко ја је сво је пред став ни ке има ла и ме ђу српском и ме ђу ру ском по пу ла ци јом. Ру ски из во ђа чи би ли су у из ве сној пред но сти што се фор мал ног обра зо ва ња ти че, али су би ли да ле ко од свет ских опер ских сце на ка кав је то био слу чај са чла но ви ма ба лет ског ан сам бла. Иа ко је по не ки од 23 Ви де ти: Пе јо вић, Р. Ста ни слав Би нич ки као ди ри гент и ор га ни за тор му зич ког жи во та у Бе о гра ду, стр. 5-54. 24 Па вло вич, М. Ста но вле ние оперы и ба ле та в бел град ском На род ном те а тре, стр. 304. 249

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ опер ских со ли ста на сту пао на ве ћим европ ским сце на ма, то су углав ном би ле епи зод не и спо ред не уло ге, а го то во ни кад глав не. Са те стра не до не кле се мо же оправ да ти ре волт ко ји се ја вио код ло кал них пе ва ча. Због тех нич ких усло ва ко ји су спре чи ли њи хо во да ље на пре до ва ње (рат, не по сто ја ње конзер ва то ри ју ма, еко ном ска не ста бил ност, не до ста так обра зова них пе ва ча ко ји би евен ту ал но би ли мен то ри у при ват ним му зич ким шко ла ма), а нео спор но је да се ме ђу до ма ћим пева чи ма на шло и ви ше над про сеч но та лен то ва них умет ни ка, ипак је ве ли ка и нео спор на пред ност да та ру ским пе ва чи ма у пе ри о ду док ни је ста са ла ге не ра ци ја до ма ћих шко ло ва них умет ни ка. Је ди ни на чин да из бо ре соп стве но ме сто уну тар опер ске ку ће би ло је да се ин си сти ра на раз во ју на ци о нал не опе ре и на ци о нал ног опер ског из ра за. То је је ди на пред ност срп ских/ју го сло вен ских пе ва ча у од но су на ру ске умет ни ке, јер је по сто ја ла сна жно из ра же на је зич ка ба ри је ра. За раз лику од свет ског опер ског ре пер то а ра ко ји на ши умет ни ци из тех нич ких раз ло га ни су мо гли да из во де на нај ви шем ни воу, на ци о нал на опе ра, ко ја је та ко ђе би ла у по во ју по чет ком XX ве ка пру жа ла је мо гућ ност да до ма ћи пе ва чи до ђу до из ража ја и за ра де сво ју ко ру хле ба. Би ло је зна чај них по ку ша ја да ру ски из во ђа чи из во де ре пер то ар на срп ском је зи ку, 25 међу тим због је зич ких по те шко ћа код пе ва ча ко ји још увек у то вре ме ни су овла да ли фи не са ма срп ског је зи ка, ари је су зву ча ле до не кле не зграп но и по ма ло гро теск но. Кон фликт ко ји је на стао као по сле ди ца су че ља ва ња две кул ту ре у обла сти опер ског ства ра ла штва у Ср би ји, успора вао је про грес ове вр сте умет но сти, те је кул ми на ци ја бе о град ске опер ске сце не би ла на вр хун цу тек на кон за вршет ка Дру гог свет ског ра та, тач ни је од сре ди не 50-их годи на XX ве ка ка да по чи ње та ко зва ни Злат ни пе ри од бе оград ске Опе ре обо јен број ним го сто ва њи ма и бе ле же њем ка пи тал них му зич ко-сцен ских де ла за ино стра не из да вач ке ку ће. 26 Ар гу мен та ци ја да ру ски умет ни ци сво јим за ста релим и тра ди ци о нал но ори јен ти са ним на чи ном ин тер пре таци је по зи ци о ни ра ју бе о град ску опер ску сце ну на ни во ко ји је био ак ту е лан три де се так го ди на иза са вре ме них му зич ких то ко ва, не тре ба узи ма ти здра во за го то во. По сто је од ре ђене не до след но сти у пред рат ним ин тер пре та ци ја ма ме сних му зич ких ан сам ба ла, о че му је већ би ло ре чи, а упра во те ин тер пре та ци је фор ми ра ле су укус до ма ће пу бли ке и ге нерал но пер ци пи ра ње умет но сти у Ср би ји. Са по бољ ша ва њем 25 Ев ге ни ја Ва ља ни је у опе ри Ми њон (1922) пе ва ла на срп ском је зи ку, видети: Па вло вич, М., стр. 298. 26 Сте ва но вић, Ј. Исто ри јат На род но по зо ри ште у Бе о гра ду, 12. 09. 2015. www.na rod no po zo ri ste.rs /po zo ri ste 250

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ све у куп них мо гућно сти и раз во јем по тен ци ја ла ко ји се јавља ју на кон Пр вог свет ског ра та, би ло је нео п ход но по стави ти но ве стан дар де у ин тер пре та тор ском сми слу, на ко је пу бли ка још увек ни је би ла спрем на да ре а гу је. Тре ба ло је про ћи це ло ку пан про цес раз во ја свет ске опе ре, ма кар и у ин стант ва ри јан ти као што је то био слу чај са ба ле том, да би се вре ме ном укус и естет ске на ви ке пу бли ке при ви кли на то ко ве ко је је пра тио раз вој свет ске опер ске сце не. Пр венстве но ка ко су се на ци о нал не опе ре раз ви ја ле по је ди нач но у Ита ли ји, за тим Фран цу ској и Не мач кој, до ру ских опе ра са по ја вом Глин ке и ком по зи то ра чу ве не ру ске пе тор ке, да би тек он да мо гло би ти ре чи о про фи ли са њу на ци о нал них ка рак те ри сти ка срп ске опе ре са свим сво јим спе ци фич ности ма и на ци о нал ним еле мен ти ма. За кљу чак Ути цај ру ских еми гра на та у обла сти опер ског из во ђа штва мо гу ће је ана ли зи ра ти кроз при зму по бољ ша ња ква ли та тивног ни воа умет нич ког пер фор ман са и појачавањa из во ђачког апа ра та, или у кон тек сту раз во ја на ци о нал ног опер ског сти ла где су ру ски умет ни ци има ли ми нор ну уло гу. Ве лики ути цај у раз во ју опер ског из во ђа штва у Бе о гра ду ру ски умет ни ци и сцен ски рад ни ци оства ри ли су при по ди за њу ква ли та тив ног ни воа умет нич ког пер фор ман са. Због ви соког сте пе на про фе си о на ли зма и до брог обра зо ва ња, ру ски умет ни ци на ро чи то су би ли зна чај ни у ор ке стар ским ансам бли ма, али и пра те ћим де лат но сти ма као што су опер ска режи ја, ди ри ги о ва ње и ру ко во ђе ње хор ским ан сам блом. Иа ко бо љег фор мал ног обра зо ва ња од ло кал них уметни ка, ру ски еми гран ти до не кле су ко чи ли раз вој на ци онал ног опер ског сти ла, што је би ло по сле ди ца кул ту рних раз ли чи то сти, не до вољ ног по зна ва ња срп ског је зи ка и не до стат ка же ље и ам би ци је да се пре у зме ак тив на улога умет ни ка у ор га ни за ци ји кул тур ног жи во та у Бе о гра ду. Из во ђе ње во кал но-ин стру мен тал них ком по зи ци ја у Ср бији (у том ре ду и опер ских ари ја) има ло је из ве сну тра дици ју и пре до ла ска ру ских еми гра на та, а де це ни ју пре почет ка Пр вог свет ског ра та ком по но ва на је и из ве де на пр ва срп ска опе ра На уран ку Ста ни сла ва Би нич ког. Бу ду ћи да је до ма ћа пу бли ка већ раз ви ла од ре ђе не естет ске на вике при ре цеп ци ји во кал но-ин стру мен тал не му зи ке, те да је стил ин тер пре та ци је ко ји се не го вао код нас по стандар ди ма бли жи за пад ној не го ру ској из во ђач кој тра дици ји, ло гич но је да је у из ве сном сми слу ру ски на чин интер пре ти ра ња опер ских ари ја на и шао на сла би ји од зив. Оте жа ва ју ћих фак то ра за екс пан зи ју опер ског из во ђа штва 251

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ у Бе о гра ду у ме ђу рат ном пе ри о ду пред ста вља ла је је зичка бари је ра, од но сно ло ше по зна ва ње срп ског је зи ка ко је су по ка за ли ру ски опер ски пе ва чи. Мно ги пе ва чи ни су сматра ли за ну жност да уче срп ски је зик, на ро чи то у пр вим го ди на ма еми гра ци је, сма тра ју ћи да ће убр зо усле ди ти по вра так у до мо ви ну, што је зна чај но оме та ло раз вој бе оград ске опер ске сце не. Ова ква ар гу мен та ци ја че сто се кори сти ла у кам па њи про тив за по шља ва ња ру ских умет ни ка у окви ру срп ских кул тур них ин сти ту ци ја. Тек ка да су се у дру гој де ка ди ме ђу рат ног пе ри о да из ба лан си ра ле ком плексне кул тур но-умет нич ке те жње срп ских и ру ских опер ских со ли ста, опер ски де парт ман На род ног по зо ри шта у Бе о граду за бе ле жа ва зна ча јан про грес и све чвр шће се по зи ци они ра на ква ли та тив ној ле стви ци ви со ког про фе си о нал ног уметничког перфор ман са. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ар сеньев, А. и др. (2009) Рус ские в Сер бии, Ате ље Бог да но вић, Бе о град. Ар сеньев, А., Ки рил ло ва, О. и Си би но вич, М. (1996) Рус ская эмигра ция в Юго сла вии, Мо сква: Ин дрик. Ја ко вље вић, Р. (2004) Ру си у Ср би ји, Бе о град: Бе ок њи га. Јо ва но вић, М. (2006) Ру ска еми гра ци ја на Бал ка ну 1920-1940, Бео град: Чи го ја штам па. Јо ва но вић, М. (1995) Прог на на ели та. Со ци јал на струк ту ра ру ске из бе глич ке ко ло ни је у Кра ље ви ни СХС, Го ди шњак за дру штве ну исто ри ју II-3. Јо ва но вић, З. По зо ри шне ре фор ме Ми ла на Гро ла Глу мач кобалетска шко ла (1921), По зо ри шне но ви не, го ди на VI, број 43, април 2010. до ступ но на: www.na rod no po zo ri ste.co.rs /do cu ments/ po zo ri sne_no vi ne/po zo ri sne no vi ne-2010-04.pd f Ми лен ко вић, Т. (2004) Шко ло ва ње де це еми гра на та из Ру си је у Ју го сла ви ји од 1919-1941, Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства. Мо су со ва, Н. (2007) Мир ис ску ства на музыкальной сце не наци о нально го те а тра в Бел гра де. Укра ше ние и пре сту пле ние или оскор бле ние, у: Ру ска ди ја спо ра и срп ско-ру ске кул тур не ве зе, Бе о град: Сла ви стич ко дру штво Ср би је. Ни ко лић, Ј. На ста нак бе о град ске опе ре, Глас јав но сти, 21. 09. 2007. до ступ но на: хттп://www.глас-јав но сти.рс/цла нак/глас-јавно сти-21-09-2007/на ста нак-бе о град ске-опе ре Па вло вич, М. (1996) Ста но вле ние оперы и ба ле та в бел град ском На род ном те а тре, у: Рус ская эми гра ция в Юго сла вии, Мо сква: Ин дрик, стр. 293-312. 252

АЛЕКСАНДРА ЂОРЂЕВИЋ Пе јо вић, Р. (1986) Исто ри ја му зи ке, Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства. Пе јо вић, Р. Ста ни слав Би нич ки као ди ри гент и ор га ни за тор музич ког жи во та у Бе о гра ду, у: Ста ни слав Би нич ки, збор ник ра до ва, уре дио Пе ри чић, В. (1991), Бе о град: Фа кул тет му зич ке умет но сти у Бе о гра ду. Сте ва но вић, Ј. Исто ри јат На род но по зо ри ште у Бе о гра ду, доступ но на: www.na rod no po zo ri ste.rs /po zo ri ste Йова но вич, М. (1996) Рос сия в из гна нии. Гра ницы, мас штабы и основные про блемы ис сле до ва ния, у: Рус ская эми гра ция в Югосла вии, Мо сква: Ин дрик. Aleksandra Đorđević University in Belgrade, Faculty of Political Sciences, Belgrade CONFRONTATION OF THE SERBIAN AND THE RUSSIAN CULTURAL AND ARTISTIC OPERA PRAXIS IN THE NATIONAL THEATER IN BELGRADE BETWEEN THE TWO WORLD WARS Abstract Cultural life of Belgrade in the period between the two Worlds Wars was also defined by establishment and development of numerous artistic associations, organizations and societies. Around 40,000 Russian refugees stationed in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes in the first decade after the First World War, seeking refuge after the October revolution and the civil war. They have influenced development of the cultural life in the newly formed Balkan state. Establishment of two independent departments The Opera (1919) and The Ballet (1922) within the Belgrade National Theater, lead to popularization of theatrical arts (drama, opera and ballet). Russian artists and stagehands employed in the National Theater significantly contributed in the fields of performance -interpretation, scenery and costume, as well on the artistic and directorial level. The problem of language barrier and poor pronunciation of the Serbian language of Russian singers became an element of discrimination and segregation in a rivalry between the Russian and the Serbian opera soloists. In that context, the first working decade showed noticeable slowing of development i.e. stagnation of the Belgrade s Opera scene, and offered poor conditions for creating the national opera style. Key words: National theater, opera, Russian emigration, language barrier 253

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти, Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650254T УДК 338.48-6:7/8(497.11) 005.21:[338.46-6:7/8(497.11) оригиналан научни рад ПРИ СТУП УМРЕ ЖА ВА ЊА АКТЕ РА КАО НЕО П ХО ДАН ФАК ТОР РАЗ ВО ЈА КУЛ ТУР НОГ ТУ РИ ЗМА У СР БИ ЈИ Са же так: Је дан од нај ве ћих иза зо ва у раз во ју и упра вља њу ту ристич ким де сти на ци ја ма ко је сво ју по ну ду ба зи ра ју на кул тур ним атрак ци ја ма је упра во по тре ба за ускла ђи ва њем ин те ре са бројних ак те ра (стеј кхол де ра). Ана ли за учесника је тех ни ка ко ја се ко ри сти ка ко би се иден ти фи ко ва ле ин сти ту ци је, гру пе и по је динци ко ји ути чу на упра вља ње кул тур ним ре сур си ма и атрак ци јама, од но сно на ши ри дру штве но-еко ном ски и по ли тич ки кон текст ко ји ути че на спровођење стра те шких ме ра и ак тив но сти ко је су де фи ни са не стра те шким и план ским до ку мен ти ма у овим сфе рама. Циљ овог ис тра жи ва ња је да иден ти фи ку је си стем од го во ран за кул тур ни раз вој као и раз вој ту ри зма у Ср би ји, као и основ не прин ци пе функ ци о ни са ња кул тур них ту ри стич ких де сти на ци ја, те да утвр ди прак тич ну при ме ну овог при сту па. У окви ру овог ра да де фи ни са ни су ни вои на ко ји ма де лу ју ре ле вант ни ак те ри, њи хо ве уло ге, као и огра ни че ња ко ја њи хо ва прак са има на раз вој кул тур но-ту ри стич ке по ну де Ср би је. Из вр ше но је иден ти фи ко вање за јед нич ких ин те ре са ко ји мо гу по ста ти осно ва за ускла ђи вање оп штих ста во ва ка ко би се омо гу ћи ла са рад ња. Та ко ђе, те жи се ства ра њу си сте ма ко јим би се омо гу ћи ла и прак тич на при ме на кре и ра ња мре же учесника, чи ме би се омо гу ћио одр жи ви раз вој ту ри зма у окви ру де сти на ци је. 254

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ Кључ не ре чи: ту ри зам, де сти на ци је, умре жа ва ње, кул тур ни акте ри, Ср би ја Увод При ли ком раз во ја ту ри зма ко ји се ба зи ра на кул тур ним ре сур си ма нео п ход но је узе ти у об зир стварa ње пред у слова за ње гов одр жи ви раз вој. Свим де сти на ци ја ма мо ра се упра вља ти на од го ва ра ју ћи на чин, по што ту ри стич ки развој мо же до ве сти до де гра да ци је про стор ног и кул тур ног окру же ња, као и обез бе ди ти за шти та кул тур ног на сле ђа од ко јег и ло кал но ста нов ни штво и ту ри сти мо гу има ти ко ристи. У прак си по сто ји све ве ћи ин те рес за ства ра ње ве за и умре жа ва ње ак те ра при ли ком ства ра ња по ли ти ка раз во ја на од ре ђе ном про сто ру. У пла ни ра њу и упра вља њу ту ри стичким де сти на ци ја ма, по ка за ло се као нео п ход но укљу чи ва ње ве ли ког бро ја ак те ра. Парт нер ства у сек то ру ту ри зма се посма тра ју као за јед нич ки на по ри раз ли чи тих ор га ни за ци ја и раз ли чи тих при вред них сек то ра да уче ству ју у раз во ју ту ризма на од ре ђе ном ге о граф ском про сто ру. Стејк хол дер ским при сту пом сма тра се про цес за јед нич ког до но ше ња од лу ка од стра не са мо стал них, кључ них учесника ка ко би се омогу ћи ло ре ша ва ње од ре ђе них пи та ња у ве зи са пла ни ра њем и раз во јем ту ри зма на од ре ђе ном под руч ју 1. Са рад ња ме ђу ак те ри ма има по тен ци јал да во ди ка ди ја ло гу, пре го во ри ма и ства ра њу уза јам но при хва тљи вих пред ло га о то ме ка ко би се ту ри зам тре бао раз ви ја ти. Оп ште је по зна то да је дистри бу ци ја ре зул ти ра ју ћих тро шко ва и ко ри сти пра вед ни ја кроз уче ство ва ње ве ћег бро ја учесника у про це су ствара ња развој не по ли ти ке 2. На ци о нал ни и ло кал ни ни вои тре ба ју би ти ста вље ни у међу соб не сим би о тич ке од но се, уме сто да бу ду у стал ном анта го ни зму и ком пе ти ци ји у про це су упра вља ња ту ри стичким раз во јем и кул тур ним до бри ма, на ин те гри са ни на чин. На кон што је фор ми ра на мре жа, вр ши се ода бир ту ри стич ке стра те ги је та ко што се по ста вља ју од ре ђе ни за јед нич ки циље ви и пред ла жу ме ре ак ци је. С об зи ром на ши ро ки спек тар укљу че них страна и њи хо вих су прот ста вље них ин те ре са, ди ску си је ко је се де ша ва ју у окви ру ства ра ња пла на раз во ја мо гу до ве сти до кон флик та. Нај ве ћа кри ти ка овог мо де ла од но си се на ни вое укљу че но сти по је ди них интересената 1 Ja mal, T. and Getz, D. (1995) Col la bo ra tion The ory and Com mu nity To urism Plan ning, An nals of To u rism Re se arch, 22 (1), Am ster dam: El se vi er, р. 186-204. 2 Bram well, B. and La ne, B. (2000) To u rism Col la bo ra tion and Part ner ships: Po li tics, Prac ti ce and Su sta i na bi lity, Cle ve don: Chan nel Vi ew Pu bli ca ti ons. 255

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ у мре жи, по што се обич но за бо ра вља да се од ре ђе ни дисбалан си ко ји се од но се на зна чај и моћ по је ди них актера не мо гу пре ва зи ћи јед но став ним укључивањем ве ћег броја истих. Са мим тим, стра те шки циљ раз во ја ту ри зма на дести на ци ји мо ра би ти по стиг нут за све укљу че не стране 3. Мре жа је са ста вље на од ра зно ли ких ак те ра, а са мим тим се и њи хо ви ин те ре си умно го ме раз ли ку ју. Ис тра жи ва ње по ка зу је да је са рад ња из ме ђу актера са истим или ком племен тар ним ци ље ви ма у сме ру раз во ја ту ри зма ве о ма рет ка или чак пот пу но не по сто је ћа (нпр. ар хе о ло шки ло ка ли те ти, му зе ји, ма ни фе ста ци је, хо те ли) а ве о ма рет ка је и на ни воу јав ног сек то ра, та ко да по је ди на Ми ни стар ства, као и јав не ин сти ту ци је у соп стве ним окви ри ма има ју сек то ре за ту ризам, док исто вре ме но не ма ју уоп ште, или има ју ве о ма слабу, са рад њу са дру гим ин сти ту ци ја ма ко је се ба ве ту ри змом. Јав ни сек тор је ве о ма ва жан учесник у раз во ју ту ри зма на де сти на ци је, ко ји обич но пре у зи ма ли дер ство или уло гу коор ди на то ра. Та ко ђе по сто ји чи тав низ дру гих ко ји укљу чу је при вред не ко мо ре и дру ге моћ ни ке у окви ру ло кал не, реги о нал не или на ци о нал не за јед ни це. Пре ма сво јим рад ним функ ци ја ма и ме сту де ло ва ња, ак те ри има ју ин те ре се ко ји се фо ку си ра ју на ло кал на, ре ги о нал на, на ци о нал на или чак ин тер на ци о нал на дру штве на пи та ња. За ту ри стич ки би знис, ду го роч ни при хо ди мо ра ју би ти дефи ни тив но укљу че ни с об зи ром да ни је дан би знис не може по тра ја ти ако се ово пи та ње иг но ри ше. Пред став ни ци из ло кал не за јед ни це тра же на чи не за еко ном ски раз вој, под усло вом да не по сто ји мо гућ ност гу бље ња ло кал них друштве них вред но сти. Еко ло зи и кон зер ва то ри сво је ин те ресе усме ра ва ју на по тен ци јал кон зер ва ци је, ре ви та ли за ци је и за шти те при род них и кул тур них ре сур са, и уо ча ва ју могу ћно сти не га тив них ути ца ја ту ри стич ког раз во ја. Вла сници уго сти тељ ских обје ка та обич но же ле да обез бе де ве ће мо гућ но сти за ис ко ри шћа ва ње соп стве них ка па ци те та и да при ву ку раз ли чи те сег мен те ту ри ста. Ту ри стич ке аген ције су усме ре не на ло ги стич ка пи та ња, као и на мо гућ но сти про да је ту ри стич ких аран жма на, ства ра ње но вих про гра ма, уз обез бе ђи ва ње од ре ђе ног кон фо ра за ту ри сте. Мо дел умре жа ва ња ак те ра у кул тур ном ту ри зму С об зи ром да кул тур ни ту ри зам не об у хва та са мо кул тур ноисто риј ску ба шти ну не го и са вре ме ну кул тур ну про дук ци ју, кул ту ру жи во та и ра да, те це ло куп ну ат мос феру дестинације, 3 Aas, C., Lad kin, A. and Fletcher, J. (2005) Sta ke hol der Col la bo ra tion and He ri ta ge Ma na ge ment, An nals of To u rism Re se arch, 32 (1), Am ster dam: El se vi er, р. 28-48. 256

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ та ко су и ак те ри про це са ње го вог раз во ја број ни и хе те роге ни, а њи хо ви од но си мо гу се кре та ти од из у зет них ме ђусоб них од но са, пре ко отво ре не кон фрон та ци је до пот пу ног иг но ри са ња и не по сто ја ња ика кве са рад ње. Исто вре ме но, сва ки од њих мо же ути ца ти на успех или не у спех им племен та ци је стра те ги је раз во ја ту ри зма. Код раз во ја и ме наџмен та ту ри стич ке де сти на ци је ко ја се ба зи ра на кул тур ним ре сур си ма, парт нер ство је из у зет но ва жан, го то во, нео п ходан фак тор успе ха и раз во ја ту ри зма. Ква ли тет и ин сту тици о на ли за ци ја парт нер ских од но са се по ка за ла као је дан од кључ них фак то ра успе ха. Ова ква ор га ни за ци ја олак ша ва и ус по ста вља ње парт нер ских од но са из ме ђу свих за ин те ре сова них стра на у кре и ра њу ту ри стич ке по ну де. У за ви сно сти од сте пе на са рад ње, од но сно од успе шно сти уста но вље не мре же од но са из ме ђу јав ног и при ват ног сек то ра, за ви си ће и успех са ме де сти на ци је. Је дан од нај ве ћих иза зо ва у разво ју и упра вља њу кул тур ним атрак ци ја ма је упра во по тре ба за ускла ђи ва њем ин те ре са број них ак те ра. Спе ци фич ни ци ље ви ко ји се до би ја ју овом ана ли зом од но се се на: - Иден ти фи ка ци ју свих гру па и по је ди на ца ко ји имају ути цај на ак ти ви ра ње кул тур них ре сур са, као и оних на ко је ће се ова ини ци ја ти ва одразити; - Утвр ђи ва ње уло ге сва ког учесника у им пле мен таци ји стра те ги је раз во ја кул тур ног ту ри зма и ста во ве ве за не за ак ти ва ци ју кул тур них ре сур са у туристич ке свр хе; - Утвр ђи ва ње сте пе на ин те ре са сва ког ак те ра у проце су раз во ја кул тур ног ту ри зма; - Утвр ђи ва ње ни воа ути ца ја сва ког учесника на проце се им пле мен та ци је стра те ги је ка ко би се правовреме но иден ти фи ко ва ла огра ни че ња 4. Мо дел умре жа ва ња у кул тур ном ту ри зму се обич но посма тра као вр ста еду ка ци о ног про це са ко ја ну ди ко ри сна сред ства за кре и ра ње ло кал них мре жа са ту ри стич ким бизни си ма и кул тур ним ак те ри ма 5. Ова те ма се пре све га фоку си ра на из град њу ло кал ног и ре ги о нал ног парт нер ства и умре жа ва ња на ви ше ни воа као сред ства за ства ра ње одржи вог и про фи та бил ног ту ри стич ког про из во да ба зи раног на коришће њу, за шти ти и ин тер пре та ци ји кул тур них 4 Ohrid ska-ol son, R. (2009) Com mu ni ca tion of cul tu ral he ri ta ge thro ugh tou rism, VII Con gress and Fa ir of Cul tu ral To u rism, 2009, Ve li ko Tur no vo, Bul ga ria; www.cul tu ral re alms.com 5 Aas, C., Lad kin, A. and Fletcher, J., нав. де ло, стр. 32. 257

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ споменика. Умре же но пла ни ра ње кул тур них и ту ри стич ких ак тив но сти кроз фор ми ра не мре же пред ста вља сред ство до би ја ња до дат не вред но сти тра ди ци о нал них ту ри стич ких услу га, ко је се осла ња на са рад њу из ме ђу ту ри стич ких ак тера на де сти на ци ји и по бољ ша ња ква ли те та услу га ка ко би се за до во љи ли зах те ви све со фи сти ци ра ни јих ту ри ста 6. Глав ни аспект мре же је фор му ла ци ја од но са из ме ђу гру па или инди ви дуа ко ји из гра ђу ју од нос на за јед нич кој по др шци и за јед нич ким ци ље ви ма 7. Мре жу у кул тур ном ту ри зму ка рак те ри шу три аспек та: акте ри (ме ђу на род не ин сти ту ци је Европ ска Уни ја, Са вет Евро пе, УНЕ СКО, на ци о нал не, ре ги о нал не и ло кал не јав не ин сти ту ци је, кул тур не и ту ри стич ке ор га ни за ци је, ин ве стито ри, при ват ни пред у зет ни ци) и не ху ма ни еле мен ти (потре бе, ни вои за до вољ ства, то ко ви ин фор ма ци ја, фон до ви, раз вој не по ли ти ке, дру штве на по др шка, ре сур си, ис тра живач ки и тех но ло шки ка па ци те ти) и нео п ход на ин тер ак ци ја и са рад ња ме ђу њи ма. У овој мре жи по сто је хи је рар хиј ски и не-хи је рар хиј ски од но си из ме ђу ак те ра ко ји су по ве за ни у ви ше ни воа, а мре жа се мо же по сма тра ти са ин ди ви ду ал ног (ми кро) ни воа ако се по сма тра ју по је ди нач ни уче сни ци ко ји чи не мре жу и са ни воа мре же као це ли не (ма кро ни во) 8. У том сми слу ин ди ви ду ал ни ак те ри са гле да ва ју са мо соп ствене по тре бе мак си ми зи ра ња соп стве не по зи ци је и ин те ре са кроз до би ти ко ји се ге не ри шу кроз при па да ње фор ми раној мре жи и кроз иден ти фи ка ци ју но вих шан си за соп ствени раз вој, та ко да је пред ност укљу чи ва ња ин ди ви ду ал них орга ни за ци ја у мре же упра во у по бољ ша њу ефи ка сно сти њи хо ве по ну де и ти ме ге не ри са ње ве ћег по зи тив ног ути ца ја у ши рем сми слу 9. Парт нер ство у ту ри зму се од но си на ин тер ак тив ну са радњу из ме ђу интересних група из раз ли чи тих ор га ни за ци ја и 6 Van ha ma ki, I. (2008) A mo del for net wor ked pro duct de ve lop ment in he ri tage to u rism: de ve lo ping pert ner ships bet we en small and me di um-si zed en terpri ses, IS TEE 2008. Jo en suu (Fin land): Cen tre for to u rism stu di es. 7 Kok ko nen, P. and Tu o hi no, A. (2007) The chal len ge of net wor king : analysis of in no va tion po ten tial in small and me di um-si zed to u rism en ter pri ses, The in ter na ti o nal jo ur nal of en tre pre ne ur ship and in no va tion Vol. 8, 1, Ol ney (UK), In der sci en ce Pu blis he rs, p. 44-52. 8 Gar rod, B. and Fyall, A. (2000) Ma na ging He ri ta ge To u rism, An nals of Tou rism Re se arch, 27(3). Am ster dam: El se vi er, p. 682-708; Gar rod, B. and Fyall, A. (2001) He ri ta ge To u rism: A Qu e sti on of De fi ni tion, An nals of To u rism Re se arch, 28(4), Am ster dam: El se vi er, p. 1049-1052. 9 Ar ga noff, R. (2003) Le ve ra ging Net works: A Gu i de for Pu blic Ma na ge rs Wor king Ac ross Or ga ni za ti ons, The IBM Cen ter for the Bu si ness of Go vernment, Was hing ton DC, www.bu si nes sof go vern ment.or g/si tes/de fa ult/fi les/ Le ve ra ging Net works.pd f. 258

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ секто ра са ци љем да до не су од лу ку о то ме ка ко би се ту ризам на од ре ђе ној де сти на ци ји тре бао раз ви ја ти. У слу ча ју раз во ја кул тур ног ту ри стич ког про из во да мре жа се мо ра састо ја ти од др жав них, ре ги о нал них и ло кал них вла сти ко ји има ју уло гу у до но ше њу оп штих ака та ко ји ма се омо гу ћа ва ис ко ри шћа ва ње ре сур са у ту ри стич ке свр хе, за тим, на учних и обра зов них ин сти ту ци ја и кул тур них ин сти ту ци ја ко је има ју зна чај ног ути ца ја у ства ра њу окви ра и пла но ва разво ја про из во да, и ко нач но, ту ри стич ких при вред ни ка, као што су ту ри стич ке ор га ни за ци је, хо те ли је ри, ре сто ра те ри, во дич ке слу жбе и кул тур ни ак те ри ин сти ту ци је кул ту ре (му зе ји, га ле ри је, по зо ри шта и слич но) и ме на џе ра над лежних за упра вља ње кул тур ним до бри ма ко ји има ју ди рек тан ути цај на кре и ра ње, пла сман, мар ке тинг и про да ју про из вода кул тур ног ту ри зма 10. Ра ди ства ра ња успе шног и одр жи вог кул тур ног про из во да нео п ход на је са рад ња на свим ни во и ма. Са рад ња омо гу ћа ва ра зум но пла ни ра ње ту ри стич ког про из во да кроз умре жа вање и парт нер ство из ме ђу ту ри стич ког сек то ра и кул тур них ак те ра, те омо гу ћа ва ства ра ње одр жи вог раз во ја и до да вање кул тур них про гра ма (пер фор ман си, кул тур ни до га ђа ји, умет ност и слич но), док ту ри стич ки ак те ри омо гу ћа ва ју ства ра ње од го ва ра ју ће ин фра струк ту ре и про гра ме ту ристич ке ин тер пре та ци је и ани ма ци је. Успе шно пла ни ра ње и мре жа ко ја до бро функ ци о ни ше мо же да про из ве де лу кратив ни про из вод, али она зах те ва за јед нич ке ци ље ве од свих чла но ва мре же. На да ље, ин фор ма ци је и по да ци ко ји се де ле из ме ђу ак те ра мо ра ју игра ти ва жну уло гу 11. Глав ни актери при ли ком фор ми ра ња про из во да кул тур ног ту ри зма и уло га ту ри зма на њи хов да љи раз вој је пред ставље на у Ски ци 1. Ово је по јед но ста вље на пред ста ва ор гани за ци о не струк ту ре и од но са из ме ђу про це са формира ња кул тур ног ту ри стич ког про из во да и услу га и њи хо вог ефекта на дру штво. Успе шно пла ни ра ње и им пле мен та ци ја тури стич ког про из во да кроз мре жу зах те ва ак тив ну и до бро ор га ни зо ва ну са рад њу из ме ђу ту ри стич ког и кул тур ног секто ра. Ка ко би се из бе гла пи та ња и пре ви ра ња око над ле жности и од го вор но сти при ли ком кре и ра ња ту ри стич ке де стина ци је, с об зи ром да је де фи ни сан ве ли ки број учесника на ви ше ни воа (хо ри зон тал ног умре жа ва ње свих атрак ци ја на 10 Тер зић, А. (2014) Пер спек ти ве раз во ја кул тур не ру те Твр ђа ве на Ду на ву у Ср би ји у функ ци ји обо га ћи ва ња ту ри стич ке по ну де Ср би је, По себ на из да ња, бр. 88, Бе о град: Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ. 11 Ric hards, G. (2000) To u rism and the World of Cul tu re and He ri ta ge, To u rism Rec re a tion Re se arch, 25 (1), Abing don (UK), Taylor and Fran cis Gro up, р. 9-17. 259

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ де сти на ци ји, та ко и вер ти кал ног ни воа по ве зи ва ње свих стеј кхол де ра) нео п ход но је фор ми ра ње по себ ног ад ми нистра тив ног те ла ко је ће ко ор ди ни са ти и упра вља ти раз во јем ту ри зма на де сти на ци ји. Мре жа ко ја је у овом слу ча ју над ле жна за про цес раз во ја култур ног ту ри стич ког про из во да са сто ји се од др жав них, ре гио нал них и ло кал них вла сти ко ји има ју уло гу у до но ше њу оп штих ака та ко ји ма се омо гу ћа ва ис ко ри шћа ва ње ре сур са у ту ри стич ке свр хе, за тим, на уч них и обра зов них ин сти туци ја и кул тур них ин сти ту ци ја ко је има ју зна чај ног ути ца ја у ства ра њу окви ра и пла но ва раз во ја про из во да, и ко нач но, ту ри стич ких при вред ни ка, као што су ту ри стич ке ор га ни заци је, хо те ли је ри, ре сто ра те ри, во дич ке слу жбе и кул тур ни ак те ри ин сти ту ци је кул ту ре (му зе ји, га ле ри је, по зо ри шта и слич но) и ме на џе ра над ле жних за упра вља ње кул тур ним до бри ма ко ји има ју ди рек тан ути цај на кре и ра ње, пла сман, мар ке тинг и про да ју про из во да кул тур ног тури зма. По што обич но ве ли ке ор га ни за ци је по кре ћу ства ри, као што су УНЕ СКО, Европ ска Уни ја, Са вет Евро пе, на ци о нал не и ло кал не јав не ин сти ту ци је. Њи хов основ ни по сао се са сто ји у до но ше њу од лу ка о то ме ко је ће се стра те ги је спро во ди ти ра ди оства ри ва ња ци ље ва и про на ла же њу сред ста ва им племен та ци је. Ове од лу ке се до но се на са мом вр ху хи је рар хијске струк ту ре, на че сто ве о ма би ро крат ски на чин, ко ји ће на кра ју сти ћи до ин ди ви ду ал не си ту а ци је на ни воу са мог култур ног до бра и ње го вог не по сред ног окру же ња (ло кал не зајед ни це и по се ти о ца) 12. Ор га ни за ци ја ко ја се на ла зи на врху умре же не хи је рар хи је тре ба би ти од го вор на за кре и ра ње и одр жа ва ње кул тур них атрак ци ја и де сти на ци је као це ли не, те мо ра ко ор ди ни ра ти ак ци ја ма свих ак те ра (стејкхолдерa) за ду же них за од ре ђе не сег мен те про из во да. Ове од го вор но сти укљу чу ју: - ге не ри са ње иде ја и ци ље ва раз во ја кул тур не ту ристич ке де сти на ци је, - по пу ла ри за ци ја ових иде ја ме ђу стеј кхол де ри ма и ло кал ним ста нов ни штвом, - спро во ђе ње про јек та (озна ча ва ње тра се, из град ња атрак ци ја, слич но), - ту ри стич ке ин фор ма ци је и про мо ци ја, 12 Mo u lin, C. and Bo ni fa ce, P. (2001) Ro u te ing He ri ta ge for To u rism: ma king he ri ta ge and cul tu ral to u rism net works for so cio-eco no mic de ve lop ment, In ter na ti o nal Jo ur nal of He ri ta ge Stu di es Vol. 7, is sue 3, Abing don (UK), Taylor and Fran cis Gro up, pp. 237-248. 260

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ Ски ца 1. При каз струк ту ре стеј кхол де ра у кул тур ном ту ри зму Из вор: Ohrid ska-ol son, 2009, www.cul tu ral re alms.com (пре вод и адап та ци ја А. Тер зић) - ор га ни за ци ја до га ђа ја ко ји ожи вља ва ју кул тур ну де сти на ци ју, - раз вој ту ри стич ке ин фра струк ту ре, - об на вља ње, кон зер ва ци ја и одр жа ва ње атрак ци ја и ту ри стич ке ин фра струк ту ре, - кон ти ну и ра ни раз вој де сти на ци је (укљу чи ва ње нових ло ка ли те та и по ве зи ва ње) - са дру гим кул тур ним де сти на ци ја ма, фор ми ра ње кул тур них ру та, ди стрик та и сл.). Ква ли тет и ин сту ти ци о на ли за ци ја парт нер ских од но са се по ка за ла као је дан од кључ них фак то ра успе ха ка да су у пи та њу де сти на ци је ко је сво ју ту ри стич ку по ну ду ба зи ра ју 261

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ на кул тур но-исто риј ском на сле ђу. Све успе шне де сти на ције кул тур ног ту ри зма по ка зу ју да је ин сти ту ци о на ли за ци јом си сте ма упра вља ња, тј. ства ра ње по себ не ор га ни за ци је ко ја се бри не о раз во ју де сти на ци је (ДМО), је дан од кључ них фак то ра успе ха. Ова ква ор га ни за ци ја олак ша ва и ус по ставља ње парт нер ских од но са из ме ђу свих за ин те ре со ва них стра на у кре и ра њу ту ри стич ког про из во да 13. У за ви сно сти од сте пе на са рад ње, од но сно од успе шно сти уста но вље не мре же од но са из ме ђу јав ног и при ват ног сек то ра, за ви сиће и успех са ме де сти на ци је. Чи ње ни ца је да је при ли ком кре и ра ња ком плек сног ту ри стич ког про из во да, нео п ходна са рад ња ве ћег бро ја стеј кхол де ра (глав них ак те ра). Сарад ња у кул тур ном ту ри зму омо гу ћа ва свим де фи ни са ним стеј кхол де ри ма да уче ству ју у до но ше њу од лу ка и на основу то га ства ра по др шку раз во ју умре же ног ту ри стич ког про из во да 14. Кул тур ни ак те ри и њи хо ва са рад ња у обла сти раз во ја кул тур ног ту ри зма Ср би је Сви ни вои вла сти, јав не аген ци је и ор га ни за ци је, од но сно це ло куп ни јав ни сек тор у Ср би ји, те жи ка ко ри шће њу ту ризма као осно ве за под сти ца ње ре ги о нал ног раз во ја, ства рања еко ном ских до би ти, као по ве ћа ња за по сле но сти. Вла да Ср би је је пре по зна ла по тен ци јал ту ри зма као ге не ра то ра на ци о нал не при вре де, те је пред у зе ла ини ци ја ти ву у ствара њу Стра те ги је раз во ја ту ри зма Ср би је. На рав но, де фи ниса не су и од ре ђе не над ле жно сти по је ди них јав них ин сти туци ја ко је су укљу че не у раз вој ту ри зма, кроз хи је рар хиј ски си стем на чи јем че лу се на ла зи Ми ни стар ство еко но ми је и ре ги о нал ног раз во ја, од но сно ње гов Сек тор ту ри зма, и Тури стич ка ор га ни зи за ци ја Ср би је, а за кон ском ре гу ла ти вом су од ре ђе ни на чи ни функ ци о ни са ња јав них пред у зе ћа ко ја оба вља ју ту ри стич ку де лат ност, ло кал не ту ри стич ке ор гани за ци је и аген ци је. Чи ње ни ца је да је јав ни сек тор за ду жен углав ном за из ра ду пла но ва раз во ја као и раз ли чи тих видо ва про мо ци је ту ри зма Ср би је, као и ту ри стич ких ре ги ја, ме ста и са мих ло ка ли те та, док је при ват ни сек тор углав ном за ду жен за кре и ра ње и са му ту ри стич ку по ну ду. Та ко ђе у фор ми ра њу по ну де кул тур ног ту ри зма зна чај ну уло гу има 13 McKer cher, B. and du Cros, H. (2002) Cul tu ral To u rism: The Part nership bet we en To u rism and Cul tu ral He ri ta ge Ma na ge ment, New York: The Haworth Ho spi ta lity Press. 14 Ха џић, О. (2004) Не ки аспек ти са рад ње у кул тур ном ту ри зму, ча со пис Ту ри зам бр. 8, Но ви Сад: ПМФ Де парт ман за ге о гра фи ју, ту ри зам и хоте ли јер ство, стр. 53-56; Ха џић, О. (2006) Стеј кхол дер ски при ступ управља њу одр жи вим раз во јем кул тур ног ту ри зма, Док тор ска ди сер та ци ја, Но ви Сад: ПМФ де парт ман за ге о гра фи ју, ту ри зам и хо те ли јер ство. 262

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ Ми ни старство кул ту ре, док се ис под ње га у хи је рар хиј ском ни воу на ла зе Ре пу блич ки и ре ги о нал ни За во ди за за шти ту спо мени ка култу ре, а за тим му зе ји, га ле ри је, ар хи ви и библи о те ке, ор га ни за то ри ма ни фе ста ци ја, као и чи тав низ орга ни за ци ја и по је ди на ца ко ји се ди рект но или ин ди рект но ба ве кул тур ним до бри ма. Основ ни про блем у функ ци о ниса њу кул тур ног ту ри зма је сла ба са рад ња ме ђу ова два секто ра. Од ре ђе ни крат ко роч ни про јек ти во де до ме ђу сек торске са рад ње, али они не ма ју за јед нич ке ци ље ве ко је тре ба по сти ћи у ду жем ро ку. Са мим тим, ду го роч но пла ни ра ње раз во ја де сти на ци је се сма тра је ди ним на чи ном ства ра ња одр жи вог раз во ја де сти на ци је. Фе но мен укљу чи ва ња раз личи тих актера ко ји има ју уло ге у до но ше њу од лу ка и пла нира њу раз во ја ту ри зма у Ср би ји го то во да ни је ни за сту пљен. Иа ко је ово ре ла тив но нов кон цепт ко ји се у Ср би ји про паги ра све че шће, тре нут но ста ње је та кво, да овај при ступ још увек ни је при хва ћен од стра не над ле жних ин сти ту ци ја, при ват них пред у зет ни ка, као ни са мог ло кал ног ста нов ништва, из раз ло га што још увек ни су до вољ но ин фор ми са ни и еду ко ва ни о на чи на ма при ме не овог ме то да у ства ра њу и ре а лизаци ји про је ка та раз во ја. С об зи ром да се ту ри стич ка по ну да са сто ји од ра зно род них еле ме на та ко ји се на ла зе у над ле жно сти по је ди них јав них и при ват них ор га ни за ци ја, по треб но је ус по ста вља ње конкрет не са рад ње на раз ли чи тим ни во и ма, а у Ср би ји то до са да ни је био слу чај. Ка да је у пи та њу кре и ра ње про из вода кул тур ног ту ри зма, у ко ји ма се пре пли ће функ ци о ни сање ту ри стич ких и кул тур них ин сти ту ци ја, као и број них др жав них, ре ги о нал них и ло кал них вла сти ка да је у пи тању над ле жност за од ре ђе на пи та ња мо гу се уо чи ти број ни про бле ми. Кон крет но, на при ме ру ре а ли за ци је про јек та Ре витали зација Го лу бач ке твр ђа ве (ски ца 2), мо же се приме ти ти не до ста так уче шћа ло кал не за јед ни це при ли ком реа ли за ци је овог про јек та. Кон крет но као је ди ни ре пре зент ло кал не за јед ни це ја вља се кључ на уло га Оп шти не Го лубац као ко ор ди на то ра про јек та, при че му се мо же при мети ти немо гућ ност са ме ло кал не са мо у пра ве да соп стве ним ка па ци те ти ма при сту пи из ра ди ка ко идеј ног про јек та та ко и ре а ли за ци ји по је ди нач них ак тив но сти пред ви ђе них пројек том, што је по себ но очи то кроз ан га жман ве ли ког бро ја при ватних фир ми, ма хом из Бе о гра да. Још је дан при мер по ку ша ја фор ми ра ња мре же ак те ра, уочљив је у ини ци ја ти ви Ми ни стар ства кул ту ре Ре пу бли ке Срби је, 2009 2011, при ли ком ре а ли за ци је про јек та Твр ђа ве на Ду на ву. При ли ком ре ли за ци је про јек та, иден ти фи ко вани су и у окви ру ра ди о ни ца по зва ни кључ ни ак те ри ко ји су 263

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ Ски ца 2: Функ ци о ни са ње мре же ак те ра, на при ме ру про јек та реви та ли за ци је и кре и ра ња ту ри стич ког ком плек са Го лу бач ка твр ђа ва по ка за ли ин те ре со ва ње за кре и ра ње ту ри стич ког би зни са око спо ме ни ка кул ту ре на под руч ју По ду на вља у Ср би ји. Њихово уче шће би ло је де ли мич но ак тив но, по себ но ка да су у пи та њу ин сти ту ци је кул ту ре, ре ги о нал ни и ло кал ни за во ди за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре, му зе ји и ту ри стичке ор га ни за ци је. Ипак, осе тио се не до ста так ини ци ја ти ве код при ват них пред у зет ни ка ко ји по слу ју на под руч ју ових 264

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ ло ка ли те та, иа ко су по ка за ли ин те ре со ва ње. Као глав ни коор ди на тор у то ку про јек та де фи ни са но је Ми ни стар ство култу ре. Мен то ри мре же од го вор ни за ор га ни за ци ју тре нинга су Ми ни стар ство кул ту ре и Ми ни стар ство еко но ми је и ре ги о нал ног раз во ја (сек тор за ту ри зам) у са рад њи са универ зи те ти ма у Но вом Са ду и Бе о гра ду. Зна чај ну уло гу има ју и ин сти ту ци је над ле жне за упра вља ње кул тур ним до бри ма (За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре). Ту ри стич ка ор га низа ци ја Ср би је и ло кал не ту ри стич ке ор га ни за ци је би тре бало да игра ју уло гу мар ке тин шког аген та и про дав ца у оквиру мре же. С об зи ром на ди ску си је струч ња ка и стеј кхо дле ра на еду ка тив ним ра ди о ни ца ма ор га ни зо ва них од стра не Мини стар ства, до шло се до за кључ ка о нео п ход но сти фор мира ња по себ не ор га ни за ци је над ле жне за кул тур ну ру ту, ко ја би тре ба ло би ти ком би на ци ја јав не и при ват не кор по ра ци је. До дат не еле мен те по ну де, као што су сме штај и ре сто ра терске услу ге, зна чај ни су чи ни о ци ове мре же ка да се пла ни ра ту ри стич ки про из вод. На да ље, ја ко бит ни су и пре во зни ци и тран спорт на сред ства (нпр. бро до ви). С об зи ром на то да је основ ни фо кус про јек та ста вљен на про мо тив не ак тив ности у сми слу ту ри стич ке пре зен та ци је твр ђа ва на Ду на ву у Срби ји, го то во све ак тив но сти је пред у зе ло са мо стал но или у са рад њи са ин сти ту ци ја ма кул ту ре, Ми ни стар ство кул ту ре и информисања Републике Србије. Да кле, и код овог при мера се уо ча ва из у зет на до ми на ци ја јед ног во де ћег парт не ра, са нај ви шег ступ ња упра вљач ке уло ге, чи ме се огра ни ча ва мо гућ ност при сту па и уче шћа ак те ра и ин те ре сних гру па из ло кал них за јед ни ца. Уо че но је да од ре ђе не јав не ин сти ту ци је има ју пре тен ци ју да се бе сма тра ју вр хов ном вла шћу, од но сно дик ти ра ју на чине раз во ја ту ри зма у ло кал ним сре ди на ма без кон сул та ци је са дру гим директним учесницима на самој де сти на ци ји. Посеб но из о ста ју чак и нај о снов ни ји еле мен ти ин фор ми са ња и кон сул та ци ја ло кал не јав но сти о пред ви ђе ним пла но вима и ак ци ја ма. То че сто до во ди и до фру стра ци ја ло кал ног ста нов ни штва, ко је са јед не стра не при жељ ку је дру штвено-еко ном ски по мак у сми слу ту ри стич ког раз во ја, док се са дру ге стра не сма тра екс трем но мар ги на ли зо ва ним у том про це су, с об зи ром на то да се вр ло че сто ра ди о при ступу од о зго на до ле (top-bot tom apro ach). Код не ких кул турних и ту ри стич ких ре сур са, пре по зна тих као по тен ци јал не атрак ци је ви со ког ква литета, вр ло че сто се де ша ва да дола зи до ком пе ти ци је из ме ђу др жав них и ло кал них јав них ин те ре са (еко ном ска до бит до би ја до ми нат над со ци јал ном до бро би ти), а вр ло че сто је и упли та ње моћ них при ват них пред у зет ни ка, са ци љем ску пља ња кај ма ка то ком раз воја ту ри зма. Та ко ђе, по сто ји из ра же на ком пе ти ци ја из ме ђу 265

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ разли чи тих инсти ту ци ја у јав ном сек то ру, по себ но ка да су у пи та њу раз ли чи та ми ни стар ства и раз ли чи ти ре со ри, као и од нос из ме ђу ор га ни за ци ја ко је бри ну о за шти ти кул тур них до ба ра и ту ри стич ких ор га ни за ци ја ко је ове ре сур се ко ристе. На осно ву тре нут ног ста ња у Ср би ји, очи глед но је да пра ва са рад ња и стеј кхол дер ски при ступ у свом кон цеп туал ном сми слу у ту ри стич кој прак си не по сто ји, као што не по сто ји ни у мно гим дру гим сек то ри ма. Вр ло че сто узрок то ме је при ступ у ко ме се не кон сул ту ју све за ин те ре со ване стра не кроз јав не тен де ре, оба ве шта ва ње јав но сти и препо зна ва ње и кон сул та ци ју свих мо гу ћих ак те ра у раз вој ном про це су. На су прот то ме, у Ср би ји по сто ји прак са да во де ћи парт нер ци ља но би ра дру ге парт не ре, ан га жу ју ћи их у поје ди ним сег мен ти ма ре а ли за ци је про јек та, чи ме се за тва рају вра та дру гим по тен ци јал ним парт не ри ма и ин те ре сним стра на ма. Вр ло че сто, ка да је у пи та њу про цес раз во ја ту ризма на ло ка ли те ти ма ко ји има ју ши ри дру штве ни, кул тур ни и при род ни зна чај, као што је то слу чај са Го лу бач ком твр ђавом, де ша ва се да се не пре по зна ју и не кон сул ту ју основ не ин сти ту ци је над ле жне за упра вља ње и за шти ту овим до брима, те у од ре ђе ној фа зи ре а ли за ци је про јек та мо же до ћи до фор мал не за бра не ре а ли за ци је у за ви сно сти од над ле жности и про це не угро же но сти од ре ђе них аспе ка та кул тур ног до бра. Са мим тим ни је ни чу до што се ве ћи на при ча о могућ но сти ма ту ри стич ког раз во ја и афир ма ци је по је ди них де сти на ци ја у Ср би ји и за вр ша ва са мо на при чи, а ма ло то га до кра ја бу де спро ве де но у де ло, чак и ка да се обез беде по треб на фи нан сиј ска сред ства (за ко ја се нај че шће конку ри ше код ме ђу на род них фон до ва за раз вој). Иа ко по сто ји ге не рал но ми шље ње да ту ри стич ке ор га ни за ци је са ра ђу ју нај ви ше са при вред ни ци ма (при ват ним и дру штве ним правним ли ци ма) из сфе ре ре цеп тив ног аген циј ског по сло ва ња, уго сти тељ ства и са о бра ћа ја, ре зул та ти ис тра жи ва ња по казу ју дру га чи ју си ту а ци ју. Као нај зна чај ни ји стра те шки партне ри ту ри стич ких ор га ни за ци ја у Ср би ји ја вља ју се град ске упра ве и оп штин ске вла сти, би ло у уло зи но си о ца, парт не ра или пак фи нан си је ра за јед нич ких про је ка та 15. Ка да се кре и ра би ло ка кав ту ри стич ки про из вод на не кој де сти на ци ји, нео п ход но је вр ши ти ис пи ти ва ње јав ног мњења и укљу чи ти ло кал но ста нов ни штво у раз вој ни про цес и до но ше ње од лу ка. То, ме ђу тим, у прак си ни је слу чај, што је у Ср би ји еви дент но и то у вр ло екс трем ним об ли ци ма. 15 Пе тро вић, М., Јо ви чић, А. и Кне зу, А. (2012) Зна чај стра те шких партнер ста ва за раз вој ту ри зма на де сти на ци ји: сту ди ја слу ча ја ту ри стичке ор га ни за ци је гра да Но вог Са да, те мат ски збор ник, Сед ми на уч ни скуп Ме ди те ран ски да ни, 20 22. 09. 2012, Тре би ње. 266

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ Конкрет но, вр ло је ре дак слу чај да се ра де ис тра жи ва ња јав ног мње ња по пи та њи ма раз во ја ту ри зма, а ло кал на зајед ни ца је пот пу но нео ба ве ште на и ис кљу че на из про це са до но ше ња од лу ка и пла но ва раз во ја соп стве не оп шти не. Цен тра ли зам ко ји је при су тан на свим ни во и ма упра вљања у Ср би ји је то ли ко еви ден тан да по ста је оп шти про блем, иа ко се у свим сфе ра ма пла ни ра и на во ди по тре ба де центра ли за ци је. У мно штву ис тра жи ва ња, па жња се усме ра ва на ме ре ње ре ак ци ја ло кал ног ста нов ни штва ка да се по чи ње ту ри стич ки раз вој. Ула жу се све ве ћи на по ри да се из ме ри и ока рак те ри ше став до ма ћи на пре ма ту ри сти ма, на шта указу ју број на ис тра жи ва ња на ову те му. По сто ји и из ве стан број ис тра жи ва ња о фак то ри ма ко ји ути чу на ре ак ци је локал них ста нов ни ка на раз вој ту ри зма, укљу чу ју ћи еко номску пот по ру, ду жи ну бо рав ка у ло кал ној за јед ни ци, ква ли тет жи во та и дру га пи та ња. Ова ис тра жи ва ња те же да иден тифи ку ју со ци јал не, по ли тич ке, еко ном ске и еко ло шке им плика ци је раз во ја ту ри зма, узи ма ју ћи у об зир на чин на ко је се ре ак ци је ло кал ног ста нов ни штва мо гу раз у ме ти и узе ти у об зир да би до при не ле ве ћој по др шци одр жи вом раз во ју дести на ци је. Што се ти че ин фор ми са но сти ло кал ног ста нов ништва о про јек ти ма раз во ја ту ри зма на под руч ју њи хо ве оп штине или ши рег ре ги о на, мо же се уо чи ти из ра зи то ма ли сте пен ин фор ми са но сти, при че му, чак 63,1% ло кал ног ста нов ни штва ни је упо зна то са по сто је ћим про јек ти ма ко ји се ре а ли зу ју на под руч ју њи хо ве оп шти не. На пи та ње да ли сма тра ју да ова кви про јек ти до при но се бо љим усло ви ма жи во та ло кал не за јед нице, до би је ни су раз ли чи ти од го во ри. Око 46% ис пи та ни ка сматра да ова кви про јек ти не ма ју до при нос за ло кал ну за јед ни цу, 24% ис пи та ни ка сма тра да про јек ти мо жда има ју од ре ђе ни допри нос за за јед ни цу, док 29% ис пи та ни ка сма тра да про јек ти де фи ни тив но има ју до при нос за ло кал ну за јед ни цу 16. Као главни ак те ри на под руч ју за шти те кул тур них ре сур са и раз во ја ту ри зма сма тра ју се др жав не ин сти ту ци је. Иа ко ло кал но станов ни штво има по зи тив на оче ки ва ња и по чет ни ен ту зи ја зам ка да је у пи та њу ту ри зам, те да се мо же по кре ну ти ини ци ја ти ва за ак тив ним уче шћем у про јек ти ма раз во ја ту ри зма. Ме ђу тим, уо че ни су и не ки не га тив ни ста во ви ко ји се од но се пре све га на на чин раз во ја ту ри зма и по де лу од го вор но сти, с об зи ром на то да је ту ри стич ко пла ни ра ње и раз вој ве о ма цен тра ли зо ва но, без зна чај ни јег уче шћа ло кал не за јед ни це. 16 Ter zić, A., Jo vi čić, A. and Si me u no vić-ba jić, N. (2014) Com mu nity Ro le in He ri ta ge Ma na ge ment and Su sta i na ble Tu rism De ve lop ment: Ca se Study of the Da nu be Re gi o nin Ser bia, Transylva nian Re vi ew of Ad mi ni stra ti ve Sci ences, Tal linn: Esto nian Aca demy of Sci en ces and Tar tu Uni ver sity, р. 183-201. 267

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ За кљу чак Ра ди ства ра ња успе шног и одр жи вог кул тур ног и уоп ште ту ри стич ког про из во да нео п ход на је са рад ња на свим ниво и ма. Са рад ња је та ко ја омо гу ћа ва ра зум но пла ни ра ње ту ри стич ког про из во да кроз умре жа ва ње и парт нер ство изме ђу ту ри стич ког сек то ра и кул тур них ак те ра, те омо гу ћа ва ства ра ње одр жи вог раз во ја дестинације. Мо дел умре же ног про из во да у кул тур ном ту ри зму да је ко ри стан оквир за плани ра ње креа тив них про из во да у окви ру мре же ко ја се састо ји од чла но ва са раз ли чи тим ве шти на ма и про фе си ја ма. Са рад ња ме ђу чла но ви ма мре же да је шан су да ди ску ту ју о сво јим ин те ре си ма и ин те гри шу их у ам би ци је и ци ље ве целе мре же. Тре нут но уо че но ста ње раз во ја ту ри зма у Ср би ји je ло ше, иа ко по сто је ве ли ке раз вој не мо гућ но сти. По сто јећи про јек ти раз во ја су углав ном за тво ре ног ти па, а ве о ма је ма ло оних про је ка та ко ји до жи ве ко нач ну им пле мен та цију, а још ма ње је оних ко ји слу же ви ше стру кој до бро би ти, ка ко у гло бал ном та ко и у ло кал ном сми слу. С об зи ром да до ми нат у ту ри стич ком раз во ју има ју јав не ин сти ту ци је, стра ни и до ма ћи при ват ни ин ве сти то ри, те да је ло кал на зајед ни ца ве о ма че сто ис кљу че на из пла но ва раз во ја, при ме на стеј кхол дер ског при сту па и укљу чи ва ње ло кал них акте ра у про цес пла ни ра ња мо же се ви де ти као на чин за по ве ћа ње по тен ци јал не ко ри сти за све, с об зи ром да ће они лак ше разу ме ти по тре бе и про бле ме на де сти на ци ји, као и пред стави ти же ље ло кал ног ста нов ни штва, и омо гу ћи ти одр жи ви раз вој де сти на ци је. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Aas, C., Lad kin, A. and Fletcher, J. (2005) Sta ke hol der Col la bo ra tion and He ri ta ge Ma na ge ment, An nals of To u rism Re se arch, 32 (1), Am ster dam: El se vi er, р. 28-48. Ar ga noff, R. (2003) Le ve ra ging Net works: A Gu i de for Pu blic Ma nagers Wor king Ac ross Or ga ni za ti ons, The IBM Cen ter for the Bu si ness of Go vern ment. Was hing ton: IBM Cen ter, www.bu si nes sof go vernment.or g/si tes/de fa ult/fi les/le ve ra ging Net works.pd f. Bram well, B. and La ne, B. (2000) To u rism Col la bo ra tion and Partner ships: Po li tics, Prac ti ce and Su sta i na bi lity, Cle ve don: Chan nel Vi ew Pu bli ca ti ons. Van ha ma ki, I. (2008) A mo del for net wor ked pro duct de ve lop ment in he ri ta ge to u rism: de ve lo ping pert ner ships bet we en small and me di umsi zed en ter pri ses, IS TEE 2008 Jo en suu (Fin land): Cen tre for to u rism stu di es. Gar rod, B. and Fyall, A. (2000) Ma na ging He ri ta ge To u rism, An nals of To u rism Re se arch, 27(3), Am ster dam: El se vi er, р. 682-708. 268

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ Gar rod, B. and Fyall, A. (2001) He ri ta ge To u rism: A Qu e sti on of De fini tion, An nals of To u rism Re se arch 28(4), Am ster dam: El se vi er, p. 1049-1052. Ja mal, T. and Getz, D. (1995) Col la bo ra tion The ory and Com mu nity To u rism Plan ning, An nals of To u rism Re se arch, 22 (1), Am ster dam: El se vi er, p. 186-204. Kok ko nen, P. and Tu o hi no, A. (2007) The chal len ge of net wor king : analysis of in no va tion po ten tial in small and me di um-si zed to u rism en ter pri ses, The in ter na ti o nal jo ur nal of en tre pre ne ur ship and in no vation Vol. 8, 1,Ol ney (UK): In der sci en ce Pu blis hers, p. 44-52. Ohrid ska-ol son, R. (2009) Com mu ni ca tion of cul tu ral he ri ta ge through to u rism, VII Con gress and Fa ir of Cul tu ral To u rism, Ve li ko Tr no vo, Bul ga ria; www.cul tu ral re alms.com Ми ни стар ство тр го ви не, ту ри зма и услу га Ре пу бли ке Ср би је (2006 б) Стра те ги ја ту ри зма Ре пу бли ке Ср би је Дру ги из ве штај, Бе о град. McKer cher, B. and du Cros, H. (2002) Cul tu ral To u rism: The Part nership bet we en To u rism and Cul tu ral He ri ta ge Ma na ge ment, New York: The Ha worth Ho spi ta lity Press. Mo u lin, C. and Bo ni fa ce, P. (2001) Ro u te ing He ri ta ge for To u rism: ma king he ri ta ge and cul tu ral to u rism net works for so cio-eco no mic de ve lop ment, In ter na ti o nal Jo ur nal of He ri ta ge Stu di es Vol. 7, is sue 3, Abing don (UK): Taylor and Fran cis Gro up, pp. 237-248. Пе тро вић, М., Јо ви чић, А. и Кне зу, А. (2012) Зна чај стра те шких парт нер ста ва за раз вој ту ри зма на де сти на ци ји: сту ди ја слу ча ја ту ри стич ке ор га ни за ци је гра да Но вог Са да, те мат ски збор ник, Сед ми на уч ни скуп Ме ди те ран ски да ни, 20-22. 09. 2012, Тре би ње. Ric hards, G. (2000) To u rism and the World of Cul tu re and He ri ta ge, To u rism Rec re a tion Re se arch, 25 (1), Abing don (UK): Taylor and Fran cis Gro up, 9-17. Тер зић, А. (2014) Пер спек ти ве раз во ја кул тур не ру те Твр ђа ве на Ду на ву у Ср би ји у функ ци ји обо га ћи ва ња ту ри стич ке по ну де Ср би је, по себ на из да ња, бр. 88, Бе о град: Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ. Ter zić, A., Jo vi čić, A. and Si me u no vić-ba jić, N. (2014) Com mu nity Ro le in He ri ta ge Ma na ge ment and Su sta i na ble Tu rism De ve lop ment: Ca se Study of the Da nu be Re gi o nin Ser bia, Transylva nian Re vi ew of Ad mi ni stra ti ve Sci en ces, [S.l.], Tal linn: Esto nian Aca demy of Sci en ces and Tar tu Uni ver sity, р. 183-201. Ха џић, О. (2004) Не ки аспек ти са рад ње у кул тур ном ту ри зму, часо пис Ту ри зам бр. 8, Но ви Сад: ПМФ Де парт ман за ге о гра фију, ту ри зам и хо те ли јер ство, стр. 53-56. Ха џић, О. (2006) Стеј кхол дер ски при ступ упра вља њу одр жи вим раз во јем кул тур ног ту ри зма. Док тор ска ди сер та ци ја, Но ви Сад: ПМФ Де парт ман за ге о гра фи ју, ту ри зам и хо те ли јер ство. 269

АЛЕКСАНДРА ТЕРЗИЋ Aleksandra Terzić Jovan Cvijić Geographic Institute, Serbian Academy of Science and Arts THE STAKEHOLDER NETWORKING APPROACH AS A NECESSARY FACTOR OF CULTURAL TOURISM DEVELOPMENT IN SERBIA Abstract One of the biggest challenges in the development and management of tourist destinations that base their offer on cultural attractions, is the need to harmonize interests of numerous actors (stakeholders). Stakeholder analysis is a technique used to identify the institutions, groups and individuals that influence the management of cultural resources and attractions. It also considers the wider socio-economic and political context that influences implementation of strategic measures and activities, as defined by the Tourism Development Strategy of the Republic of Serbia. The goal of this research is to identify a system of tourism development in Serbia and principles for formation of tourist destinations. It also attempts to determine if practical application of stakeholder approach is present. Furthermore, this paper defines the levels in which some stakeholders operate, their roles and also limitations in their practices that influence the development of cultural tourism in Serbia. Common interests are identified that could become a basis for the harmonization of general attitudes and facilitation of the cooperation between stakeholders. The aim is also to create a system that would enable a practical application of stakeholder networking leading to sustainable development of tourist destinations. Key words: tourism, destinations, stakeholder approach, Serbia 270

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК Бал ка но ло шки ин сти тут, СА НУ DOI 10.5937/kultura1650271L УДК 791.221.9(497.1) 1973/1990 791.43(497.1) 1973/1990 оригиналан научни рад ДРУ ШТВЕ НИ АСПЕК ТИ ХОРОР ЖАН РА У ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОМ ФИЛ МУ ОД 1973. ДО 1990. ГО ДИ НЕ Са же так: Из два ја ју ћи де сет ју го сло вен ских фил мо ва ко ји ко ри сте ефек те хо ро ра, ука зу јем на мо гућ но сти њи хо ве кла си фи ка ци је осла ња њем на жан ро ве са ко ји ма се пре пли ћу, кре ћу ћи се од те мати за ци је де мон ске сек су ал но сти же не, ко ке ти ра ју ћи са фил мом апо ка лип се, со ци јал не дра ме, он то ло шке дра ме, сле шер фил ма и ве ли ког на ра ти ва о ге о по ли тич кој суд би ни ови фил мо ви ис пи су ју ау то-ре пре зен та тив ни на ра тив чи је чи та ње от кри ва са мо-крити ку, пре ип си ти ва ње исто риј ских на ра ти ва и вред но сти со ци јали стич ког дру штва. Чи та ње со ци јал ног под тек ста ју го сло венског хо ро ра за сни ва се на ком би но ва њу ан тро по ло шких при сту па и пси хо а на ли зе филм ског на ра ти ва. Кључ не ре чи: Ју го сло вен ски хо рор, филм ски дис курс, ан тро по лошки аспект, пси хо ло шки ап сект, вред но сни си стем У по тра зи за де фи ни ци јом ју го сло вен ског хо ро ра 1 Ако се за не ма ре рет ки по ку ша ји књи жев не кла си фи ка ције срп ског хо ро ра пра ће ни тер ми но ло шким не до у ми цама 1 Чла нак је на стао у окви ру про јек та Ду нав и Бал кан: кул тур ноисторијско на сле ђе 177006 Бал ка но ло шког ин сти ту та СА НУ ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и технолошког развоја Републике Србије. 271

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК и од су ством је дин стве не де фи ни ци је овог жан ра, је дина об ухват ни ја сту ди ја о фил му стра ве, оста је У бр ди ма хорори, срп ски филм стра ве, Де ја на Ог ња но ви ћа. 2 Ау тор се усме ра ва на есте ти ку срп ског хо ро ра и усло вље ност ње говог са др жа ја еко ном ским и исто риј ским кон тек стом, рет ко упот пу њу ју ћи сво ју ана ли зу пси хо а на ли тич ким углом, али на док на ђу ју ћи је кре та њем у про сто ри ма књи жев не исто рије и те о ри је фил ма. Си ро ма шан из бор ли те ра ту ре на по љу ана ли зе фил ма од ре ђен је чи ње ни цом да хо рор у ју го сло венској ки не ма то гра фи ји ни је до жи вео екс пан зи ју и ни је на шао по год но тло за ко ме р ци ја ли за ци ју. Пред но сти на ве де ног пре по зна ју се у мо гућ но сти от кри ва ња но ве тач ке гле ди шта и пред ла га ња но ве ана ли тич ке ме то де, уме сто про ду бљи вања и на ста вља ња већ по сто је ћих ана ли за. 3 Оди ста је ма ло ју го сло вен ских фил мо ва стра ве ко ји се мо гу сма тра ти жанров ским. Не ке од њих од ли ку ју укр шта ња и по и гра ва ња карак те ри стич на за пост мо дер ни хо рор ко ји до пу шта до ди ре, су сре те и пре пли та ња са дра ма ма, рат ним фил мо ви ма, или њи хо вим опо зи ци ја ма по пут ко ме ди ја, чи ме се ре ла ти ви зу ју ка те го ри је и иро ни зу ју јед но знач ни по гле ди на свет. Иа ко је сме штен на гра нич но под руч је из ме ђу европ ског фил ма и тре ће ки не ма то гра фи је, ју го сло вен ски филм да нас на ла зи пу но прав но ме сто на ли ста ма љу би те ља стра ве. Он се препо зна је као екра ни зо ва ни гот ски на ра тив; филм апо ка лип се; со ци јал на дра ма са еле мен ти ма хо ро ра; пси хо ло шки хо рор и хо рор-ко ме ди ја, че сто се при бли жа ва ју ћи ком плек сним, ви ше слој ним филм ским на ра ти ви ма. Те о ри ја (хо рор) фил ма Из ме ђу дру штве не ствар но сти и фил ма као естет ског произ во да, по сто ји чвр ста ве за уте ме ље на на по тре би за критич ким са гле да ва њем од но са из ме ђу по је дин ца и ши рег дру штва. Пре фор мал ног на стан ка струк ту ра ли зма, Барт је ана ли зо вао иде о ло шке ма ни фе ста ци је оли че не у раз ли читим вр ста ма тек сто ва до ка зу ју ћи да и филм пре но си зна чење и ву че ко ре не из се ми о ло ги је. Ка сни ја схва та ња упу ћу ју на филм као про стор пи са ња и про стор ис ку ства гле да о ца. За њим сле ди Ла ка но во уо ча ва ње ве зе из ме ђу се ми о ло ги је фил ма и пси хо а на ли тич ке те о ри је, те чи та ње фил ма на начин на ко ји се то чи ни са не све сним и уво ђе ње пој ма су бјекта на ме сто ко ло кви јал ног гле да о ца. При ме на пси хо а нали зе у ана ли зи фил мо ва до ла зи из по ве за но сти се ми о ло ги је фил ма и пси хо а на ли тич ке те о ри је. Ло ги ка озна чи теља омо гу ћу је про це ну до ко је ме ре је гле да лац као су бјект 2 Og nja no vić, D. (2009) U br di ma ho ro ri, Niš: Niš ki kul tur ni cen tar. 3 Omon, Ž. i Ma ri, M. (2007) Ana li za fi mo va, Be o grad: Clio, str. 79. 272

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК укљу чен у филм ски текст. При сту пи бли ски фе ми ни стичкој па ра диг ми ана ли зу ју ре пре зен та ци је же не и му шкар ца, за тва ра ју ћи пр ви та лас при сту па ко ји се усме ра ва на род но раз у ме ва ње ве зе из ме ђу по је дин ца и дру штва. Они се усмера ва ју на фил мо ве са ма ни фест ном или ла тент ном пси хо лошком по ру ком, а као на ро чи то апли ка тив ни по ка за ли су се у ана ли зи хо рор фил мо ва. Уко ли ко се сва ки на ра тив мо же де кон стру и са ти и по но во ре кон стру и са ти, то се мо же чи нити и са филм ским на ра ти вом. Ово нас до во ди до Де ри диног при сту па ко ји од би ја да при сту пи сва ком уста ље ном и ко нач ном зна че њу тек ста. Ста ра прет по став ка да се у гла су оства ру је ве за из ме ђу зву ка и сми сла, у Де ри ди ном чи та њу по ста је део сло бод не игре де кон струк ци је и увек отво ре не мо гућ но сти по нов ног чи та ња. У том сми слу, не ма ко начног и је дин стве ног, не дво сми сле ног зна че ња фил ма. Он се мо же чи та ти увек из но ва. Марк си сте за ни ма ана ли за друштве них сна га ко је од ре ђу ју про дук ци ју де ла, тач не структу ре про дук ци о ног апа ра та, ко ли ко и иде о ло шка од ре ђе ња ко ја ути чу на ње гов на ста нак. Иде о ло шки аспект филм ске умет но сти, узи ма се у об зир при ли ком рас пра вља ња о по литич ком по тен ци ја лу фил ма. 4 Сто га је те о риј ска пер спек ти ва ра до ва о фил му усме ре на на ве зу из ме ђу иде о ло ги је и естетског про из во да, бу ду ћи да она под ра зу ме ва из но ше ње ста ва о са др жи ни и са др жај но сти по ли тич ког дис кур са фил ма. У том сми слу, филм го во ри о дру штву. Из овог раз ло га анали за фил ма се не ба ви са мо естет ским, већ и сим бо лич ким аспек том де ла. У кон тек сту фил ма стра ве и ужа са од нос из ме ђу по је дин ца и дру штва, пре но си ли су Фран кен штајн и Дра ку ла за чи је су ре ди те ље и гле да о це, пр ви кри ти ча ри ве ро ва ли да стре пе од ин ду стри ја ли за ци је и елек три фи каци је, а от кри ва ју не у ро зу дру штва у ко јем је сек су ал ност поти сну та. Се дам де се тих и осам де се тих го ди на, овај жа нр се гра на у но вим прав ци ма, чи не ћи све из ра зи ти јим при су ство со ци о пат ских про фи ла, уље за, ван зе ма ља ца, ви ру са ко ји пред ста вља ју ра зно вр сне об ли ке дру го сти. Де ве де се тих и ра них две хи ља ди тих то су рас ту ће по пу ла ци је оно стра них би ћа нео-гот ских осо би на, ко је на кра ју ми ле ни ју ма су ми рају до са да шње ре зул та те ци ви ли за ци је пред ста вом апо калип се и пат ња ма по след њег чо ве ка. Да нас то чи не зом би ји као кри тич ке фи гу ре по ли тич ког еста бли шмен та и ма сов не кул ту ре. 5 Уко ли ко до ми нант на, хо ли вуд ска ки не ма то гра фи ја ви дљи вим чи ни страх од ин ва зив ног дру го га; од апо ка липтич ног кон зу ме ри зма, а европ ски филм стра ве од по ра ста 4 Omon, Ž (2006) Te o ri je si ne a sta, Be o grad: Clio, str. 103. 5 Gi ro ux, H. (2011) Zom bie Po li tics and Cul tu re in the Age of Ca si no Ca pi ta lism, New York, Pe ter Lang, str. 4. 273

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК на си ља у по ро ди ци, на ме ће се пи та ње шта је те ма ти зо вао ју го сло вен ски хо рор ко ји је ко ке ти рао са истим жан ром. 6 Ан тро по ло шки и пси хо ло шки аспект хо рор жан ра Ду же од три де це ни је хо рор је је дан од глав них об ли ка масов не есте ти ке ко ји омо гу ћу је осло ба ђа ње од стра ха ње говим про јек то ва њем на текст и сли ку. Хо рор фил мо ви иза зива ју не га тив не емо ци је по пут стра ха и га ђе ња; екс пли цитним чи не кр ше ње та буа, од го ва ра ју на исто риј ски и кул турно од ре ђе не стреп ње: ду шев не бо ле сти, ну кле ар ног ра та, епи де ми је, на си ља ко је по тен ци јал но сва ко но си у се би. Хо рор на ста је та мо где је на ру шен си стем ко ји по је дин цу омо гу ћа ва из бе га ва ње уз не ми ру ју ћих пи та ња о сми слу ег зистен ци је. Функ ци ја хо ро ра је на из глед су прот на оно ме што ну де ре ли ги ја и иде о ло ги ја, те на ли ку ју ан ти-иде о ло ги ји у ко јој пре ста је да функ ци о ни ше јед на вр ста ира ци о нал них мо ћи за рад дру ге. Ка ко то при ме ћу је Ју ли ја Кри сте ва, ужас на ста је на ру бо ви ма, та мо где си стем ви ше не до се же са својим ме ра ма пре до стро жно сти, за шти те и уте хе чо ве ка, те тамо где се ра ђа сум ња у не при ко сно ве ност и мо но лит ност оно га што за јед ни цу др жи на оку пу. Хо рор филм пре ла зи гра ни цу ко ју је дру штво ус по ста ви ло та бу и ма и иде о ло гијом ка ко би се за шти ти ло од вла сти те не мо ћи и не зна ња, од не мо гућ но сти да пру жи од го вор на пи та ња ко ја ће се чове ку, то ком ег зи стен ци је, увек из но ва вра ћа ти. Да кле, ка ко то фор му ли ше Ју ли ја Кри сте ва, за зор ност до сти же вр ху нац ка да се смрт ко ја ће нас сва ка ко уби ти по ме ша са оним што би тре ба ло да нас од ње из ба ви. 7 Гра ни ца из ме ђу за зор ног и са бла сног је те шко од ре ди ва. Док је у за зор ном на гла сак на гад ном, со ци јал но не до пу сти вом, та бу и са ном, у са бла сном се пре по зна ју та јан стве но и све оно што из ми че ра ци о нал ном са гле да ва њу. 8 Но, за оба је за јед нич ко пре испи ти ва ње мо гућ но сти да бу де мо уби је ни, по је де ни, од веде ни у под зем ни свет и под врг ну ти не пра вед ном кра ју. У том сми слу и за зор но и са бла сно увек вре ба ју, а на њих нас под се ћа ју при зо ри из сва ко дне ви це, при ме ри из исто ри је, те укуп ног људ ског ис ку ства. Као и дру ги кул тур ни фе но ме ни, као и срод не есте ти ке, хо рор има свој со ци јал ни и по ли тички под текст. Он са др жи упо зо ре ње на оне аспек те си сте ма ко ји се ис та њу ју и ко ји по ста ју ису ви ше крх ки да би др жа ли 6 Bis hop, W. (2010) Ame ri can Zom bie Got hic: The Ri se and Fall (And Rise) of the Wal king Dead in Po pu lar Cul tu re, North Ca ro li na: McFar land & Com pany, Inc, p. 20. 7 Kri ste va, J. (1999) Mo ći uža sa, Za greb: Na pri jed, str. 11. 8 Da ko vić, N. (1993) Ogled o sa bla snom, No vi Sad: Sve to vi, str. 40. 274

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК по је дин ца. У ју го сло вен ском кон тек сту укуп ну есте ти ку и со ци јал ну под ло гу овог жан ра је дин стве ним чи ни ка ко преи спи ти ва ње вред но сти на ко ји ма је дру штво за сно ва но, тако рас ту ће осе ћа ње при бли жа ва ња кра ја епо хе бла го ста ња и до ла ска ужа са ко ји се ме та фо рич ки пре о бра жа ва у раз ли чите фе но ме не и објек те, од ви ру са до со ци о пат ских про фила. 9 Ме ђу пр вим мо ти ви ма ко ји об ли ку ју на ра тив стра ве и ужа са пре по зна је се де мо ни за ци ја же не. Пси хо а на ли тич ки при ступ осло њен на ди нам ске кон цеп те, јед но стра но др жи да овај за зор до ла зи из спо зна је о род ној ра зли ци из ме ђу му шка ра ца и же не. 10 Ова ана ли за се за сни ва на прет по ставци да је ти пич ни гле да лац хо рор фил ма му шка рац и адо лесцент су о чен са про ме на ма на свом те лу и у сво јој пси хи, че сто за не ма ру ју ћи зна чај не со ци јал не аспек те ко ји се мо гу приписа ти овом жан ру. Же на-де мон у срп ском и ју го сло вен ском фил му Кла сич ни при ступ ре пре зен та ци ји же не у хо рор фил му држи да је њи хо ва тран сфор ма ци ја у би ћа по пут мон струма и ве шти ца пу ка про јек ци ја му шкар че вих сек су ал них жеља и не ла год но сти у ве зи са род ним раз ли ка ма. 11 Сва друштва де ле кон цеп те жен ске мон стру о зно сти, те оно га што је шо кант но, за стра шу ју ће и од бој но у же ни. О то ме све до чи укуп на ми то ло ги ја род них чу до ви шта: ту је Ме ду за са својим злим очи ма и зми ја ма уме сто ко се, Дур га у чи јој се че љу сти на ла зе оста ци са жва ка них љу ди ње не де це, а мотив де мон ске сек су ал но сти, по се сив ног и фа лу сног мај чинства по ста је не што по пут уни вер зал ног на ра ти ва о же ни. 12 Но, хо рор фил мо ви чи је су про та го нист ки ње же не, или чи ји на ра тив по кре ће фе ми ни но, от кри ва ју кон зер ва ти ви зам потен ци јал но суб вер зив ног жан ра, те се мо гу гру бо по де ли ти у две ка тер го ри је: оне у ко ји ма је же на жр тва и оне у ко јима се пре о бра жа ва у мон стру ма. 13 Док је ве ћи на мон стру ма осми шље на да по ну ди мо рал ну ди ле му, жен ски мон струм от кри ва дру штве не при ти ске и ко мен та ри ше жи вот не стило ве. С об зи ром да хо рор филм од ра жа ва стреп ње ко је су 9 Kri ste va, J. (1999) Mo ći uža sa, Za greb: Na pri jed, str. 99. 10 Frojd, S. (1969) O sek su al noj te o ri ji i To tem i ta bu, No vi Sad: Ma ti ca srp ska, str. 34. 11 Gre ven, D. (2011) Re pre sen ta ti ons of Fe mi ni nity in Ame ri can Gen re Ci nema: The Wo man s Film, Film No ir and Mo dern Hor ror, Lon don: Pal gra ve Mac mil lan, p. 181. 12 Creed, B. Hor ror and the Mon stro us-fe mi ni ne: An ima gi nary Abjec tion, in: The Dread of Di fe ren ce:gen der and Hor ror Film, ed. Ke ith Grant, B. (2010), Au stin: Uni ver sity of Te xas Press, pp. 35-65. 13 Brophy, P. (1986) Hor ra lity:the Tex tu a lity of Con tem po rary Hor ror Films, Screen 27, pp. 36-50. 275

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК нор ми ра не и кул тур но ко ди фи ко ва не, жен ско те ло у кон тексту ју го сло вен ског фил ма има вла сти та зна че ња. Леп ти рица, го спо ђа Си би ла и го спо ђи ца Ка та ри на, као Ка ди је ви ћев трио из раз ли чи тих де це ни ја, пре о бра жа ва ју се на сво јој кул ту ри свој стве не на чи не, за др жа ва ју ћи не ке од хо ли вудских кли шеа. Сек су ал ност и смрт Ин спи ри сан при по вет ком По сле де ве де сет го ди на, Ми лова на Гли ши ћа, филм Леп ти ри ца Ђор ђа Ка ди је ви ћа (1973) сма тра се пр вим ју го сло вен ским хо ро ром. Иза на из глед по вр шне при че о жи вој смр ти ко ја се хра ни људ ском крвљу, от кри ва се на ра тив ко ји по ме ра за зи ра ње од ру жног и не сме сти вог ка ле пом и за во дљи вом, ука зу ју ћи на ње гове мо ћи тран сфор ма ци је. Емо ци о нал на дра ма ко ја до во ди до нај ве ће на пе то сти ка да се про бу ђе на сек су ал ност же не пред ста вља сце ном ја ха ња те опо на ша ња сек су ал ног чи на. Филм от кри ва сек су ал ну сло бо ду же не ко ја пре ти да нару ши за јед ни цу, угро жа ва њем вла сти по оче вој ли ни ји. 14 Тран сфор ми са но би ће за др жа ва осо би не вам пи ра, ка ракте ри стич ну де фор ми са ност ко ја је при ла го ђе на та да шњим филм ским мо гућ но сти ма и умет нич кој сло бо ди. Ужас љуба ви из ме ђу жи вог мла ди ћа и мр тве де вој ке са др жи пси холо шки под текст и одр жа ва на пе тост то ком чи та вог фил ма оста вља ју ћи гле да о ца у иш че ки ва њу тра ге ди је. Уо би ча је на гот ска те ма ли ми нал ног, ни-жи вот-ни -мр вог би ћа сме штеног у фол клор не окви ре от кри ва сло је ви тост зна че ња лепти ри це ко ја је за ро бље на у тра ди ци о нал ни текст срп ског се ла. Же на-вам пир ко ја од пр ве по ло ви не два де се тог ве ка, на би о скоп ском плат ну ова пло ћу је стреп ње и не ла го ду у вези са сек су ал но шћу, се дам де се тих го ди на по ста је мон струм. Оно што га чи ни при влач ним је сво је вр сна хи брид ност, могућ ност да мр тво (оно што је би ло уга ше но, по ни ште но и бло ки ра но) из но ва ожи ви оја ча но но вом, де струк тив ном сна гом ко ја угро жа ва ма ску ли ни стич ке вред но сти. Де мон род них од но са Исте, 1973. го ди не Ка ди је вић пот пи су је ре жи ју за адап таци ју при че Ал пу ра риј ска свир ка Ива на Ра о са ко ја је у својој екра ни зо ва ној фор ми на зва на Де ви чан ском свир ком. Су сре ти из ме ђу све тло сти и мра ка, иза зи ва ње уз ми ца ња и на го ве шта ји нео бја шњи вог по сти жу се зву ком ко ји пра ти драм ски ефе кат рад ње. За го ти ку ка рак те ри стич на бли зи на сек су ал но сти и смр ти, љу ба ви, уби ства и ус кр сну ћа ука зу је 14 Da glas, M. (2001) Či sto i opa sno, Be o grad: XX vek, str. 127. 276

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК на на ра тив о не га тив ној Ани ми не срећ ној, ћу дљивој, хисте рич ној, про ми ску и тет ној же ни ко ја, у по тра зи за љу бављу, за во ди и по том уби ја сво је парт не ре. 15 Пут ник Иван је је дан од кан ди да та за веч ну љу бав. Си би ла тре ба да обу хва ти ар хе тип ске фи гу ре си ре на, Ди ја ну или Ар те ми ду, сва жен ска ми то ло шка би ћа ко ја уби ја ју за љу бље ње му шкар це. Оне озна ча ва ју за ро бље ну сек су ал ност, че му до при но си при су ство зам ка као жен ског сим бо ла, ње го ве за тво ре но сти и ње гов де ви чан ски звук. Де ви чан ску свир ку про из во де кри ци за ро бље не сек су ал но сти, оне ко ја се ни је оства ри ла у бра ку и оста је по ти сну та у љу бав ним аван ту ра ма то ком ко јих Си би ла тра жи емо ци о нал но и сек су ал но ис пу ње ње. 16 Се дам де се тих го ди на се, под ути ца јем постструк ту ра ли зама, на род све уче ста ли је гле да као на ин хе рент но не стабил ну дис кур зив ну тво ре ви ну ко ја са му се бе раз гра ђу је. На гла ша ва ње ро да као дру штве не и кул тур не кон струк ци је омо гу ћи ло је да се скре не па жња на за не ма ри ва ње жен ских исто ри ја и ге о гра фи ја и по мо гло да се ука же на ду а ли зам му шко/жен ско као на про из вод кон крет них дру штве них одно са. Иде је о ро ду као дру штве ној кон струк ци ји ко ја се мења у за ви сно сти од ме ста и вре ме на у европ ским зе мља ма по пут Фран цу ске и Ве ли ке Бри та ни је по ста је екс пли ци тан че тр де се тих и пе де се тих го ди на, што мо же об ја сни ти потре бу за есте ти за ци јом стреп њи у ве зи за по зи ци јом же не у дру штву. Уме сто на ра ти ва о жен ској сфе ри ку ће и кућ них од но са, чед но сти, крх ко сти и по тре би за за шти том, хо рор филм от кри ва екс пло зив ност по ти ски ва не сек су ал но сти и опа сно сти ко је сто је у ве зи са јед но стра ним ре жи мом ко ји ис кљу чу је же ну из јав не сфе ре. 17 Де мон ски тро у гао Филм Де ви чан ска свир ка је ве зив но тки во из ме ђу пр вог Ка ди је ви ће вог хо рор оства ре ња и фил ма Све то ме сто (1990) где раз ви ја мо тив не га тив не Ани ме. 18 По филм ским кри ти ча ри ма овај филм је сни мљен по Го го ље вој при по веци Виј из 1835. по пут фил ма Цр на не де ља (Black Sun day из 1960. године) и од ли ку је се ја сним жан ров ским еле менти ма ко ји га свр ста ва ју у ред хо рор фил мо ва. Иа ко се де лови фил ма мо гу пре по зна ти као го го љев ска са ти ра усме ре на на не у кост све штен ства, ак це нат је по ста вљен на ве зи изме ђу по ро дич не па то ло ги је, ду шев не бо ле сти и оно стра ног. 15 Jung, K. G. (2000) Psi ho lo gi ja i al he mi ja, Be o grad: Na rod na knji ga, Al fa. 16 Исто. 17 Jac kson, P. (2008) Rod, Kul tur na ge o gra fi ja: kri tič ki reč nik ključ nih pojmo va, ur. At kin son, D. i Jac kson, P. Za greb: Dis put, Za greb, str. 143-151. 18 Jung, K. G. (1977) O psi ho lo gi ji ne sve snog, No vi Sad: Ma ti ca srp ska. 277

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК Ероти зо ван од нос из ме ђу оца и ћер ке (на лик на онај ко ји пре по зна је мо у Леп ти ри ци) за пра во је ре флек си ја оп штег про ми ску и те та на има њи ма где су слу ге сек су ал ни објек ти сво јих го спо да ра, а кће ри по ста ју сек су ал ни објек ти сво јих оче ва, би ра ју ћи да ље слу ге и слу шки ње за објек те де монстра ци је со ци јал не мо ћи, по ста ју ћи па ра диг ма ши рег друштва за сно ва ног на екс пло а та ци ји. Ка ди је ви ће во Све то место, прем да кла си чан хо рор ко ји ком би ну је еле мен те мито ло ги је и фол кло ра, по ста је још је дан па лимп сест за крити ку са др жа ја ко је вред но сни си стем по ти ску је или не ги ра. Као и прет ход на два фил ма, он те ма ти зу је жен ску сек су алност, ула зе ћи у пси хо ло шке ду би не про ми ску и те та, а овај на ра тив ко ри сти као плат фор му за увод у сло же ни је про блеме. Сни мљен 1990. го ди не, не по сред но пред по че так ра та на про сто ру СФР Ју го сла ви је, он је але го ри ја дру штва ко је се сла ма у оп штој па то ло ги ји, иш че ку ју ћи смрт и бу ђе ње у но вом, де мон ском об ли ку. Уко ли ко је по ро ди ца основ на ћели ја дру штва, од но си ко ји у њој вла да ју по ста ју ме та фо ра чи та вог си сте ма, у ко јем се чи не ви дљи вим сим бо лич ки чино ви ја ха ња, кр ше ња нор ми, сим бо лич ког про ми ску и тета и слич но. Сни мљен у ли ми нал но вре ме, пред за вр ше так јед ног си сте ма вред но сти, он ука зу је на по ро зност јед них и ско ри до ла зак дру гих. Ужас ег зи стен ци јал не дра ме и он то ло шки хо рор При по вет ка Про кле ти ња, Ем бро у за Бир са (1852-1913?) екра ни зо ва на је у ре жи ји Бран ка Пле ше, 1975. го ди не као кла сич на хо рор при ча. Се дам де се тих го ди на ја вља се нови ин те лек ту ал ни тренд постструк ту ра ли стич ка са зна ња се на ла зе на вр хун цу, под сти чу ћи ре ла ти ви за ци ју марк систич ког по гле да на дру штво и до во де ћи у пи та ње ау то ри тет на у ке. Ово ме прет хо де ин те лек ту ал ни по кре ти и но ва идео ло шка стру ја ња ко ја по ста ју ви дљи ва ка сних ше зде се тих го ди на. Вре ме (про шлост, са да шњост, бу дућ ност) и про стор (ствар ност, сан, ха лу ци на ци ја) ви ше ни су чвр сто ус по ставље не ка те го ри је у овим фил мо ви ма, чи ме се до при но си осе ћа ју де ста би ли за ци је нор ми, те све га што се узи ма здраво за го то во. Екра ни за ци ја ове при по вет ке мо же по све дочи ти о уз др ма ним те ме љи ма на у ке, о по ро зно сти ста во ва о ци клич но сти исто ри је и објек тив ног са зна ва ња ко је до во ди до на прет ка дру штва. У том сми слу, она је, нај пре кри ти ка марк си стич ких по став ки ко је се на ме ћу у ју го сло вен ским обра зов ним уста но ва ма. У ма ло вик то ри јан ско ме сто до ла зи ле кар. Упр кос за стра ши ва њу ко је до ла зи од ме шта на, он улази у траг Про кле ти њи у ко ју се сме шта све што на у ка ни је ус пе ла да са вла да и што пре пу шта до ме ну не зна ња и празно вер ја: ин ту и ци ја, син хро ни ци тет, де жа ви, реализација 278

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК сна у будном ста њу. Страх иза зи ва оно што се не мо же имено ва ти и о че му се сто га, не мо же го во ри ти. Пра те ћи тра го ве про кле ти ње, ле кар ги не, а ис тра га се спро во ди у при суству ле ша, ка ри ка ту рал но об у че них и на шмин ка них се љана, на рав но ислед ни ка и су ди је о чи јој про вин ци јал но сти све до че оде ћа и слич ност са по ро том ис ке же них ста ра ца. Објек тив но зна ње, про све ће ни ум, би нар не опо зи ције, оп ста ју и по ред су ди ји ног са зна ња о он то ло ги ји прокле ти ње. У на пе тој ат мос фе ри цр но-бе лог фил ма, оно што иза зи ва страх ни су то ли ко вик то ри јан ски ам би јент, до го реле све ће и при су ство ле ша, ко ли ко за стра шу ју ћа и гро тексна на сил ност ма ло гра ђан шти не усме ре на на не мо гућ ност при зна ња Дру го сти. Ова ко се ус по ста вља опо зи ци ја из међу агре сив ног при сту па Дру го ме ко је се окон ча ва ње го вом не га ци јом, са јед не, и мо гућ но сти ње го вог пре по зна ва ња и ре ла ти ви за ци је са дру ге стра не. Док се Бирс са ти рич но по игра ва се о ским ка рак те ри ма, екра ни за ци ја ње го ве при по ветке све до чи о кри ти ци ма ло гра ђан шти не и бу ђе њу са мо критич но сти дру штва у ко јем при по вет ка до жи вља ва адап таци ју. Ње го ва но ве ла је усме ре на на кри ти ку дру штва у ком сам жи ви, а ода бир ове но ве ле у ју го сло вен ском кон тек сту све до чи о по тре би да се ука же на огра ни че ност ду ха чи ји су про из во ди са мо у ве ре на ра ци о нал ност, по ве ре ње у ин те лект, дог ма тич ност и дик та ту ра би ро кра ти је. По пут вик то ри јанских фи гу ра ко је се ру га ју све му што је Дру го и дру га чи је, дру штво се сле по при др жа ва ма те ри ја ли стич ког по гле да на свет. Су пер е го као мрач ни про го ни тељ Филм Шти ће ник, за сно ван на при чи Фи ли па Да ви да Михаел и ње гов ро ђак из збир ке при по ве да ка Бу нар у там ној шуми (1964) ре жи рао је Ђор ђе Ка ди је вић 1973. го ди не. Овај филм се од ли ку је ли ков но шћу, ико ни чан је и кре ће се у прав цу пла сти ке ко јом се ства ра ју ефек ти стра ве и емо ци онал ни ефек ти. Сли ке мо ра, пе ска и сте ња, све тло и на чин кадри ра ња на гла ша ва ју је зо ви тост и прет њу смр ћу. 19 Осе ћа ње на пе то сти и не ла го де иза зи ва ју шу мо ви, фи јук ве тра, спо ро кре та ње ка ме ре из ме ђу сне га и пе ска, фо то гра фи је др ве та ко је пре ра ста ју у чу до ви шта и нај зад, свест о он то ло шкој не ста бил но сти пси хо ло шких са др жа ја ко ји про го не чо ве ка. Мла ди бе гу нац про го њен са мо про кла мо ва ним ста ра те љем на ла зи уто чи ште у ду шев ној бол ни ци. У но ћи ка да ле кар тре ба да до не се ко нач ну од лу ку о мла ди ће вом пре ме шта ју у дру гу бол ни цу, су о ча ва се са при ка зом ко ја про го ни ње говог па ци јен та. Су о чен са смр ћу упла ше ног бе гун ца, ле кар 19 Omon, Ž. (2006) Te o ri je si ne a sta, Be o grad: Clio, str. 127. 279

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК наила зи на ан тро по мор фи зо ва ну са вест ле де ног из ра за. Моти ви по пут мрач ног про го ни те ља, сен ке ко је се про та го ни ста пла ши, ам би јен та ду шев не бол ни це, пу сти ње и по ло мље ног др ве ћа, али и пре пли та ња Су пер е га са Сен ком, или са ве сти са ђа во лом, до при но се сли ци по ро зно сти пси хо ло шких конце па та. Мо гућ ност из вр та ња нор мал но сти и лу ди ла, пре окре та ње уло га ко је по ка зу је ме ру у ко јој не све сни са др жа ји про ди ру у све сне, иза зи ва стреп њу код по је дин ца и гу би так ег зи стен ци јал ног ослон ца. По раст ин те ре со ва ња за хо рор фил мо ве се дам де се тих го ди на све до чи о оп штој кри зи ко јој је, ло гич но из ло же на и Ју го сла ви ја. У тој де це ни ји пре позна ју се пр ве пу ко ти не на по вр ши ни си сте ма, на сла бо сти ре ал ног со ци ја ли зма и на ње го ву струк тур ну огра ни че ност. Исто вре ме но, се дам де се тих го ди на и у Ју го сла ви ји до ла зи до пе си ми стич ког пре о бра жа ја ин те лек ту ал них ста во ва у дру штве ним и ху ма ни стич ким на у ка ма. Мо дер ни стич ки и марк си стич ки по јам на прет ка ко ји је про жи мао ме ди ци ну, на у ку, дру штве ни и тех но ло шки на пре дак, био је не из о ставни део из град ње дру штва. Оп ти ми зам де вет на е стог ве ка и пр ве по ло ви не два де се тог ве ка на ру ши ло је скеп тич но преи спи ти ва ње про шлих по стиг ну ћа и све ја ча свест о сле пим мр ља ма ко је су пра ти ле по сту ли ра ње раз во ја. На кон што је Дру ги свет ски рат ус пео да спа се оп ти ми зам, он је ко нач но устук нуо се дам де се тих, а по том се уру шио пет на е стак го дина ка сни је, по сле па да Бер лин ског зи да. На ста ла је ко нач на дис тан ца из ме ђу не ис пу ње них че жњи де вет на е стог и њи хо вих по сле ди ца то ком два де се тог ве ка. Фор ме ко је су ули ва ле ста бил ност со ци ја ли стич ки прогрес, де мо кра ти ја, ре то ри ка пла на, срећ на бу дућ но сти, препо зна ти су као без вред на по ма га ла у оп штем пре жи вља вању. Ја сно ћа и оп штост пој мо ва са мо су при кри ва ли не за дово ља ва ју ћу ствар ност и стреп њу од не из ве сне бу дућ но сти. 20 Од со ци јал не дра ме до апо ка лип се? Страх не иза зи ва са мо мо гућ ност муч не смр ти и не пра ведног кра ја ко ли ко не по што ва ње те ла ко је смо то ком жи во та не го ва ли и у ко јем смо ужи ва ли. Уко ли ко оно по ста не тек број ко ји тре ба уни шти ти, а је ди но што од ње га пре о ста не не под но шљив смрад, чи та ва ег зи стен ци ја као да је обесми шље на, па се страх од ње го вог уни ште ња ши ри из ван гра ни ца би о ло шког. Иа ко се не по и гра ва му тан ти ма и уље зима, ју го сло вен ски филм се кроз со ци јал ну дра му при бли жава те ле сном хо ро ру ма ни фе сту ју ћи стреп њу од по ни ште ња 20 Stroh mayer,u. Poststruk tu ra li zam, u: Kul tur na ge o gra fi ja: kri tič ki reč nik ključ nih poj mo va, ur. At kin son, D. i Jac kson, P. (2008) Za greb: Dis put, str. 29-35. 280

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК људ ско сти. У фил му Кич ма, Влат ка Ги ли ћа из 1975. пре плићу се еле мен ти со ци јал не дра ме и хо ро ра, от кри ва ју ћи на ратив ко ји ма ни фест но ука зу је на опа сно сти од еко ло шке ка тастро фе, бо ле сти ко ју про из во де ла бо ра то ри је; кон тро ле ко ју ус по ста вља ју бе ли ман ти ли опре мље ни иглом и се да ти вом да би ла тент но и по сте пе но от кри вао сво ју кри тич ку стра ну усме ре ну на ре ме ће ње дру штве них од но са кроз оту ђе ње и мо рал ну де гра да ци ју. Овај филм је те шко увр сти ти у не ки од хо рор под жан ро ва јер се але го риј ски усло жња ва ши рећи се у не ко ли ко на ра тив них пра ва ца под стак нут по тра гом про та го ни сте за оним што иза зи ва еко ло шку катастро фу. Упо ре до са смра дом ко ји по сте пе но за хва та чи тав Бе о град, са зна је се за све уче ста ли ја са мо у би ства, ка ко у са мом граду, та ко у чи та вом све ту. Ми рис ко ји пла ши, за пра во је смрад спа ље них ле ше ва, те ла оних ко ји су по чи ни ли само у би ство, а не смог ка ко то са оп шта ва ју днев не но ви не и ин фор ма тив не еми си је. Ва здух се пре тва ра у уби цу. Живот као и смрт гу бе сми сао у све ту ко јим го спо да ре шприце ви, игле, ин ду стриј ска по стро је ња, где мр тви има ју са мо бро је ве и где је би ро кра ти за ци ја до сти гла сте пен у ко јем чак и Мр тви има ју оба ве зе ; Ни је пред ви ђе но да мр тви иду на са стан ке ; али тач но у 10:45 мо ра ју би ти у об дук ци о ној са ли. У оту ђе ном све ту у ко јем се смрт про из во ди у ла бора то ри ји, ме ша ју се свет жи вих и свет мр твих. Кре ћу ћи се из ме ђу франк фур тов ске кри ти ке оту ђе ња и по ра ста на си ља, са јед не стра не, и кри ти ке хлад ног и сра чу на тог, кли нич ког по гле да на свет и ци нич ног од но са пре ма жи во ту/смр ти, Ги лић гле да о ца за др жа ва у за стра шу ју ћој и муч ној ат мосфе ри уби ста ва, са мо у би ста ва и кре ма то ри ју ма. Уо ста лом, о овом ви ду кон тро ле го во ри нам и Фу ко, опи су ју ћи рас по реде те ла, крет њи, по на ша ња и го во ра ко ји све до че о уво ђењу ди сци плин ског по рет ка у ме ди ци ну. 21 Ги ли ће ви ле ка ри и ме ди цин ско осо бље као да илу стру ју Фу ко о во схва та ње о дво сми сле но сти бол нич ког до ме на ко ји је у те о ри ји слобо дан и отво рен, а пун оба ве за и огра ни че ња. Жан ров ски хи бри дан филм ко ји ком би ну је со ци јал ну дра му и хо рор, и по ка зу је стра вич ност дру штве них од но са, до ти че фу ту ристич ке пред ста ве о ви ру си ма ко ји се мо гу ма ни фе сто ва ти као нај не о бич ни ји и нај чу до ви шни ји симп то ми, по пут же ље за са мо у би ством. Уо ста лом, чи ни се да ни је мо гу ће по бећи из си сте ма ко ји не пре кид но над зи ре и кон тро ли ше. Ка да сам про та го ни ста по ста не жр тва та кве со ци јал не и фи зичке бо ле сти, гле да лац је пре пу штен ат мос фе ри не пра вед ног кра ја. 21 Fu ko, M. (2005) Psi hi ja trij ska moć, No vi Sad: Sve to vi. 281

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК Ви рус /Ис ток Де сет го ди на на кон прет ње од ствар не епи де ми је ве ли ких бо ги ња у Бе о гра ду, (1982) Го ран Мар ко вић је сни мио филм Ва ри о ла Ве ра. Иа ко је нај пре реч о фил му ка та стро фе и со ци јал ној дра ми, у фил му се ко ри сте еле мен ти хо ро ра, очу ђа ва њем на ра ти ва о ста рој, на вод но ис ко ре ње ној боле сти. Те ма ти за ци ја Ва ри о ле ве ре и ње на ре пре зен та ци ја ис пу ње на на го ве шта ји ма не че га не по зна тог, древ ног, ис коре ње ног што до ла зи са Ис то ка, де фор ми ше те ла и од но си нај сла би је, до при но си ат мос фе ри за зор ног и оно стра ног. На у ка нај пре прет по ста вља да је реч о пе ни ци лин ском шоку, а ка да се от кри је да је Бе о град ме сто на ко ме тре ба за уста ви ти древ ни ви рус, епи де ми ју за ко ју се ве ро ва ло да ју је ме ди ци на по бе ди ла, ши ри се страх, не си гур ност, стрепња да је оно што до ла зи из дру гог де ла све та, на шло тло по год но за раз мно жа ва ње и ши ре ње по чи та вом кон ти ненту. Сце не у ко ји ма ма ски ра на ли ца ула зе у бол ни цу, дез инфи ку ју и за кљу ча ва ју про стор; сце не обо ље ва ња пра ће не по ја ва ма пли ко ва, де фор ми са ња те ла и нај зад уми ра ња у нај ја чим бо ло ви ма до при но се је зо ви то сти ат мос фе ре. Нара тив пра ти иш че ки ва ње сле де ће смр ти и са зна ње о људској пат њи, о ра зно ли ко сти ка рак те ра ко ји се кре ћу од племе ни то сти и по жр тво ва ња до се бич но сти и ку ка вич лу ка. Те ма ти за ци ја епи де ми је ко ја је об но вље на кра јем се дам десе тих и по чет ком осам де се тих го ди на ка ко у ро ма ни ма, тако на фил му, умно го ме ожи вља ва стра хо ве ко ји су вла да ли Евро пом на кон окон ча ња епи де ми је ку ге. Она под се ћа на зако па не ви ру се ко ле ре, на стал но вре ба ју ће опа сно сти од шире ња стра ног, дру гог. Бе о град по ста је ли ми нал ни про стор, ве ли ки ка ран тин од ко га Евро па оче ку је за у ста вља ње бо лести ко ја до ла зи од дру го га јер уко ли ко бо лест озна че ног друго га уђе у те ло Ок ци ден та. 22 Уто ли ко су мо гу ће не за ми сливе ме ша ви не, хи бри ди, не пред ви ди ве по сле ди це по чи тав кон ти нент и нај зад, чи тав свет. Сво јим од но ше њем пре ма бо ле сти, власт тре ба да опо врг не евен ту ал ну Дру гост Ју госла ви је, а до ка же ње ну ис тост са Евро пом. Страх од смр ти у не за ми сли вим му ка ма, страх од му та ци ја или ге нет ских про ме на, од аб нор мал но сти и аси ме три је, за пра во је страх од ма ни фе ста ци је хи брид но сти у кул ту ра ма и аб нор мал ности у људ ским од но си ма. У том сми слу, филм ски на ра тив о епи де ми ји слу жи као по ла зи ште за пре и спи ти ва ње дру штва и по ста је ре флек си ја о ње му. 22 La za re vić Ra dak, S. (2013) Ot kri va nje Bal ka na, Pan če vo: Ma li Ne mo, str. 945-965. 282

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК Љу ди-па цо ви Филм Из ба ви тељ (1976) у ре жи ји Кр ста Па пи ћа сни мљен је пре ма при чи Ло вац на шта ко ре, Алек сан дра Гри на. Иа ко је бли зак ши ро ко схва ће ној фан та сти ци, по је ди ни ка дро ви и сце не уби ста ва га при бли жа ва ју хо ро ру. Рад ња је сме штена у град ски ам би јент ка сних два де се тих и ра них три де сетих го ди на два де се тог ве ка за хва ћен Ве ли ком де пре си јом, те по ра стом не за по сле но сти и сто га со ци јал ним про бле мом си ро ма штва. Ка ко се еко ном ска кри за про ду бљу је, по ве ћа ва се број љу ди ко ји пре ла зе на стра ну па цо ва, ме та фо ре конзу ме ри зма, екс пло а та ци је и мо рал не де гра да ци је. Уо ста лом, љу ди-па цо ви су хи брид не тво ре ви не. Оне на ста ју при ли ком гре шке, не по што ва ња пра ви ла, а пре по зна ју се као мон струо зне ме ша ви не два прет по ста вље но не спо ји ва ор га ни зма. Они ре ме те так со но ми је, кла си фи ка тор не ше ме; за њих се прет по ста вља да се не мо гу раз мно жа ва ти и за то озна ча вају крај чо ве чан ства. У кла си фи ка ци ја ма де фор ми са них тела, пре по зна је се и псе у до на уч ни кон цепт де ге не ра ци је ко ји се ја вља у ме ди цин ском дис кур су осам на е стог, де вет не стог и ра ног два де се тог ве ка. У окви ри ма те о ри је о де ге не ра цији пре по зна је се стреп ња од на ру ша ва ња нај пре про гре са, а по том, уни ште ња чи та вог чо ве чан ства. 23 На и ме, филм ски на ра тив от кри ва да се па цо ви раз мо жа ва ју у вре ме кри за, кра ду и бо га те се на на чин не ра зу мљив обич ном чо ве ку ; они но се оде ла и људ ска ли ца : је ду и пи ју а из над све га во ле власт. Кра јем се дам де се тих го ди на два де се тог ве ка, у Ју го сла ви ји и чи та вом све ту, уве ре ње у оп шти про грес и бла го ста ње је уз др ма но све шћу о мо гу ћој еко ном ској кризи. Бу дућ ност се ви ше не чи ни јед но знач но бли ста вом по пут оне у ат мос фе ри по сле Дру гог свет ског ра та, а у Ју го сла ви ји се по чи њу по пр ви пут пре по зна ва ти про бле ми по пут не запо сле но сти ко ја је, из ме ђу оста лог, по сле ди ца за по шља ва ња по кљу чу. Ге о сим бо лич ки хо рор: Ђа во из ме ђу Ис то ка и За па да Да се по ли тич ки жи вот мо же упо ре ди ти са хо ро ром, а исто риј ска фик ци ја пред ста ви ти као ег зи сте ци јал на дра ма по ка зу је филм Вељ ка Бу ла ји ћа Чо вјек ко га тре ба уби ти (1979). Ин спи ри сан дра мом у сти хо ви ма Пе тра Пе тро вића Ње го ша, Ла жни Цар Шће пан Ма ли, филм се по и гра ва дру штве ном кри ти ком сме ште ном у оно стра ни ам би јент 23 Cha bot, K. (2013) Bo di es wit ho ut Bor ders:bod y Hor ror as Po li ti cal Re sistan ce in Clas si cal Hollywo od Ci ne ma, Ot ta wa, On ta rio: Car le ton Uni versity Press, p. 63. 283

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК обојен са бласним, гро теск ним и ерот ским. Сво је вр сна крити ка про фа не и цр кве не вла сти сме ште на на про стор из ме ђу па кла и зе мље ме та фо рич ки је пред ста вље на по ли тич ким пре ви ра њи ма у Цр ној Го ри осам на е стог ве ка под стак нутих пи та њем ко ће пре у зе ти власт по сле смр ти Пе тра III У про блем се мо ра уме ша ти власт па кла, па сто га и сам Ђаво ко ји ће на ге о граф ској кар ти све та ла ко пре по зна ти Цр ну Го ру, те у њу по сла ти ис пр ва суб ми сив ног учи те ља де монске на у ке Фар фу. Рад ња се од ви ја на не ко ли ко пла но ва. Нај пре, про из вод њом ге о сим бо лич ког/по ли тич ког хо ро ра, по том те ма ти за ци јом ле ген дар не те ме о стран цу ко ји се лажно пред ста вља као краљ те та ко до ла зи до пре сто ла и најзад, фо ку си ра ју ћи се на ег зи стен ци јал ну дра му и суд би ну по је дин ца ко ји од ро ђе ња до смр ти оста је пот чи њен мо ћи ин сти ту ци ја. Ег зи стен ци јал ној дра ми до при но си ус по ставља ње опо зи ци је из ме ђу све тов не вла сти, би ло да је она локал на, или до ла зи од моћ ни ка: Ис то ка/за па да, и Цр кве чи ји пред став ни ци нео бич но ли че на фи гу ре из па кла. Јар че ва бра да, гро теск но уве ли ча ни зу би и гро хот ни смех до при носе стра вич но сти цр кве них ве ли ко до стој ни ка ко ји на сто је да опо врг ну су је вер је на ро да уве ре ног у иден тич ност Шће па на (Фар фе) и по кој ног Пе тра III. Фар фа ко ји по ста је све хума ни ји и при вр же ни ји ста нов ни штву, на ла зи се у про це пу из ме ђу вла сти тих осе ћа ња, вла сти тог ра зу ма и над ре ђе них: Ђа во ла и ње го вог па кла са јед не, и Цр кве и ње них, на вод но хри шћан ских прин ци па. У том сми слу, ег зи стен ци јал на пре ви ра ња упот пу ње на су еле мен ти ма ка рак те ри стич ним за хо рор, а фан та зи ја се ко ри сти као об лик кри ти ке ин ститу ци ја. По је ди нац не мо же по бе ћи од дру штва, а сто га ни од пра ви ла ко ја су пред ста вље на ро го ви ма, ре по ви ма, ватром, тро зуп цем, спра ва ма за му че ње, си ло ва њем. Ужас до ла зи из не мо гућ но сти да по је ди нац оства ри сло бод ну во љу: Од лу чио си се за не што тре ће, а тре ћег на зе мљи не ма. Са не ким мо раш би ти. Од лу чи се за стра ну, Шћепа не. На ју го сло вен ском ми кро пла ну, по је ди нац не мо же сам. Он не мо же оста ти по ли тич ки и иде о ло шки не у тра лан, већ се мо ра опре де ли ти за стра ну. Ег зи стен ци јал на драма за чи ње на фан та зи јом пре тва ра се у хо рор и екс пли цитно или им пли цит но от кри ва не тек исто риј ске не до у ми це, већ стреп ње дру штва из ло же ног по но вљи во сти исто риј ског, за мр зну то сти по ли тич ког и не мо ћи пред би ро кра ти јом која пре ти да про гу та сло бо ду. На ма кро пла ну, пре по зна је се есте ти за ци ја ге о по ли ти ке као објек тив ног од но са из ме ђу ге о граф ских фор ма ци ја и по ли тич ких струк ту ра. Тај од нос ко ји се кон цеп ту а ли зу је као од нос из ме ђу фик сних и имаги нар них ге о гра фи ја су ге ри ше зна чај ди хо то ми је: Ис ток/ За пад; За пад/оста ли. Ови на ра ти ви по ла зе од ре дук тив ног 284

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК чи та ња људ ске исто ри је осла ња њем на та ко зва ну гео-моћ као ге о граф ско зна ње. С об зи ром на пре о вла ђу ју ћи мит о Бал ка ну и Ју го сла ви ји као гра ни ци из ме ђу Ис то ка и За па да, или по лу о стр ву сме ште ном из ме ђу два де ла све та, Фар фи на дра ма од ра жа ва по ли тич ку дра му ста нов ни ка Ју го сла ви је и чи та вог Бал кан ског по лу о стр ва. Осло ње ни на ми то ве о знача ју гра ни це, пре ла зно сти, мо ста и ме ди ја то ра, ста нов ни ци овог де ла све та од би ја ју да се опре де ле за стра ну. По пут Фар фе, оста ју ћи из-ме ђу, они пла ћа ју ви со ку це ну сво је ге о сим бо лич ке по зи ци је. Пси хо ло шки хо рор, сле шер филм и ци клич ност исто ри је Пор тре ти шу ћи уну тра шњу дра му пи ја ни сте Ми хај ла и пред ста вља ју ћи окон ча ње те дра ме бру тал ним уби ством не ко ли ко љу ди, фил мом Већ ви ђе но (1987) Го ран Мар ко вић по сте пе но ула зи у де це ни ју де ве де се тих ка да се по чи њу рела ти ви зо ва ти пред ста ве о пред рат ном/по сле рат ном Бе о граду, ле ви ча ри ма/де сни ча ри ма; ка пи та ли сти ма/со ци ја ли стима; на род ним не при ја те љи ма из дај ни ци ма/осло бо ди о ци ма. По и гра ва ју ћи се иде јом да су сли ке ко је про го не пи ја ни сту де жа ви, филм под сти че на пре и спи ти ва ње мо гу ће ци клично сти исто ри је и де ло ва ња кул ту ре се ћа ња на са да шњи цу. За плет на ста је јед ним осе ћа њем већ ви ђе ног јер чи ни се да вре ме ни је оно што ми сли мо да је сте, па се исто ри ја може ис пра вља ти, по но во ис пи си ва ти, из но ва са оп шта ва ти, док се се ћа ња по ка зу ју као не по у зда на, про га ња ју ћа и потен ци јал но опа сна за оно га ко ни је у ста њу да их по ти сне. Иа ко ма ни фест но ко ри сти по ступ ке пси хо ло шког хо ро ра ка ко би пред ста вио ма са кр, ре ди тељ за у зи ма ам би ва лентне пер спек ти ве, уво де ћи гле да о ца у но ве на чи не са гле дава ња про шло сти и са да шњо сти. Ми хај ло ва се ћа ња на дога ђај флук ту и ра ју од сна, фе но ме на де жа ви, ха лу ци на ци је и флеш бе ко ва у че му уче ству је и гле да лац. По крет не сли ке и по крет но вре ме нас во де кроз фраг мен те про сто ра, од носа, обри се ли ко ва. Сли ке се кре ћу из ме ђу ре фе рент них објека та, су бјек тив них, објек тив них, ре ал них или има ги нар них угло ва гле да ња. Пред ста вља ње вре ме на из ван ра ци о нал них ин тер ва ла гле да о цу омо гу ћу је спе ци фич но филм ско ис куство. На тај на чин на ста је кон тра дик тор но осе ћа ње вре ме на ко је сли ке осло ба ђа те ре та на ра ти ва и до при но си екс пресив но сти, пре не го де скрип тив но сти. Ма ко ли ко на сто јао да одр жи пси хо ло шку це ло ви тост, у Ми хај лу жи ве се ћа ња на вре ме и вред но сни си стем ко јег ви ше не ма, те филм про блема ти зу је по де лу на ста ру и но ву власт, ста ре и но ве Бе о гра ђа не. Дра ма ти за ци ја гра ђан ског дру штва; ру ра лиза ци ја уче сни ка у ра ту и иза зи ва ње са о се ћа ња са жр тва ма 285

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК по сле рат ног ре жи ма до при но се на стан ку пси хо ло шког проце па у ње му. Ово је је дан од ра них по ку ша ја осам де се тих да се со ци ја ли зам, пар ти ја, сит не ма ри о не те и чин успо на у дру штву, при ка жу са ти рич но. Јед но вре ме но, оно од ра жа ва но ви, по ли тич ки дух вре ме на и но ву кри тич ку мо ду ко ја ће на крат ко за вла да ти ју го сло вен ском, а по том се угне зди ти у срп ској ки не ма то гра фи ји. За вр шна раз ма тра ња Хо рор се на ла зи сву да. Он је кон тра дик то ран, па ра док са лан, де ста би ли зу ју ћи и иза зо ван, ка ко пси хо ло шки и со ци о лошки, та ко по ли тич ки. За то је део људ ског ис ку ства. Он мо же би ти део сва ко дне ви це, или кон структ ко ји пла ши, иза зи ва га ђе ње, от кри ва оно од че га стре пи мо и шта тај но при жељ кује мо. 24 За сно ван је на иде ја ма о раз ли чи тим об ли ци ма на сиља ко ји на ру ша ва ју оно што по је ди нац сма тра при род ним, нор мал ним, ра зу мним. 25 У том сми слу, не рас ки ди во је по ве зан са дру штвом. Од ра жа ва ју ћи стра хо ве по је дин ца, он есте ти зу је стра хо ве ши ре за јед ни це и от кри ва ње не кључ не про бле ме. Сто га се са за ка шње њем ко је ре флек ту је не ла году, по ја вио и на про сто ру СФР Ју го сла ви је, пре не што ви ше од че тр де сет го ди на. С об зи ром да је и сам рет ко жан ровски јед но сме ран, ју го сло вен ски хо рор је на ро чи то хи бридан и за сно ван на пре пли та њу са дру гим жан ро ви ма ко ји су пре о вла да ли у та да шњој ки не ма то гра фи ји. До ди ру ју ћи и ме ша ју ћи се са со ци јал ном, он то ло шком, егзи стен ци јал ном дра мом, фил мом апо ка лип се, фол клор ним на ра ти вом и класич ном гот ском но ве лом, он од ра жа ва ка ко пра ће ње трендо ва пр ве ки не ма то гра фи је, та ко ви ше слој ност стреп њи са ко ји ма се ју го сло вен ско дру штво су о ча ва ло. Ра ни на ра ти ви о мо гућ но сти ре ме ће ња род них уло га ко је би мо гло до ве сти до њи хо вог из ме шта ња, осе ћа ње ег зи стен ци јал ног стра ха, пре за си ће но сти и умо ра од би ро крат ског си сте ма, степ ња од по губ но сти ве ли ких на ра ти ва и на го ве шта ји ду бо ке кризе у ко ју је ово дру штво за па ло, омо гу ћу ју са гле да ва ње хоро ра, не као по вр шног про из во да ко ји слу жи пу ким по треба ма за ба ве, већ као сло же ном пси хо ло шком и со ци јал ном на ра ти ву ко ји ре флек ту је оно не из го во ре но и оно што се у да тим дру штве ним усло ви ма не сме из го во ри ти. Ју го словен ски хо рор са сво јим спе ци фич ним сми слом за ду бо ко про ми шља ње он то ло шких про бле ма и су о ча ва ње са ег зистен ци јал ним кри за ма, осе ћа јем за наговешта је по ли тич ке 24 Wi sker, G. (2005) Hor ror Fic tion: An In tro duc tion, New York: The Con tinu um In ter na ti o nal Pu blis hing Gro up, p. 6. 25 Duc ha ney, B. (2015) The Spark of Fe ar: Тechnology, so ci ety and hor ror film, North Ca ro li na: McFar land and Com pany, Inc Pu blis hers. 286

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК и еко ном ске кри зе, не ста је упо ре до са са мом по ли тич ком и ад ми ни стра тив ном це ли ном, ис пи су ју ћи ви зу ел ни кон текст ње ног не стан ка. Од де ве де се тих го ди на, ужас пре ста је да фи гу ри ра као фан та зи ја и пре ме шта се из до ме на оно страног, флу ид ног и не ста бил ног у ствар ност. Ка да је филм стра ве и ужа са јед ном по стао сва ко дне ви ца ње го ви кадро ви, пи та ња ко ја по ста вља сли ком, ње го ва фи ло зоф ска и пси хо ло шка ду би на, не ста ли су са плат на као про из вод прошло сти иза ко је су оста ле на ив не не до у ми це. Упр кос то ме, ју го сло вен ски хо рор жи ви на филм ским тра ка ма, ин тер нет стра ни ца ма и пи рат ским сај то ви ма, ис пи су ју ћи сво је на слове на свет ским ли ста ма по све ће ним овом жан ру. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Bis hop, K. (2010) Ame ri can Zom bie Got hic: The Ri se and Fall (And Ri se) of the Wal king Dead in Po pu lar Cul tu re, North Ca ro li na: McFarland & Com pany, Inc. 2020. Bri e fel, A. (2005) Ma soc hism: Men stru a tion and Iden ti fi ca tion in Horror Film, Film Qu ar terly, Vol. 58, Is sue 3, р. 16-27. Brophy, P. (1986) Hor ra lity-the Tex tu a lity of Con tem po rary Hor ror Films, Screen 27, р. 36-50. Cha bot, K. (2013) Bo di es wit ho ut Bor ders: Body Hor ror as Po li ti cal Re si stan ce in Clas si cal Hollywo od Ci ne ma, Ot ta wa, On ta rio: Car le ton Uni ver sity Press. Creed, B. Hor ror and the Mon stro us-fe mi ni ne: An ima gi nary Abjection, in: The Dread of Di fe ren ce:gen der and Hor ror Film, ed. Ke ith Grant, B. (2010), Au stin: Uni ver sity of Te xas Press, p. 35-65. Da glas, M. (2001) Či sto i opa sno, Be o grad: XX vek. Da ko vić, N. (1993) Ogled o sa bla snom, No vi Sad: Sve to vi. Duc ha ney, B. N. (2015) The Spark of Fe ar: tec hno logy, so ci ety and hor ror film, North Ca ro li na: McFar land and Com pany, Inc Pu blis hers. Fu ko, M.(2005) Psi hi ja trij ska moć, No vi Sad: Sve to vi. Fu ko, M. (2009) Ra đa nje kli ni ke, No vi Sad: Me di ter ran Pu blis hing. Fred V. Ran del, The Po li ti cal Ge o graphy of Hor ror in Mary Shel ley s Fran ken stein, ELH, Vol. 70, No. 2, p. 60-69. Frojd, S. (1969) O sek su al noj te o ri ji i to tem i ta bu, No vi Sad: Ma ti ca srp ska. Gi ro ux, H. (2011) Zom bie Po li tics and Cul tu re in the Age of Ca si no Ca pi ta lism, New York, Pe ter Lang. Gen der, P. (2003) Li ke a Mon stro us Jig saw Puz zle: Ge ne tics and Race in Hor ror Films of the 1950 s, Vel vet Light Trap: A Cri ti cal Jo ur nal Of Film and Te le vi sion. 287

САЊА ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК Sanja Lazarević Radak Institute of Balkan Studies, Serbian Academy of Science and Arts, Belgrade THE MOVING PICTURES OF TERROR: SOCIAL ASPECTS OF YUGOSLAV HORROR GENRE (1973-1990) Abstract Analysis of Yugoslav horror subgenres enables reading film contexts. This form of fantasy reveals the fears, anxieties, hopes and objectives of the society. Serving as a means of distorting the dominant values, it also figures as their criticism. Flirting with the subgenre of apocalypse, drama, slasher movie, ontological film and even comedy, horror films show the reverse side of social reality. In this sense, the Yugoslav horror indicates fear of disrupting social relations, porosity of values built during socialism, anxieties of economic meltdown, the relativity of concepts such as progress, freedom and a better future. While the narrative of some films can be read as a critique of the present, others anticipate future conflicts and point out political problems in the rise of ethnical and confessional conflicts. Key words: Yugoslav horror, film discourse, anthropological aspects, psychological aspect, value system Рајко Р. Каришић, Фотографија из циклуса Венчићи, 2012. 288

ТАТЈАНА САВИЋ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки Фа кул тет, док тор ске ака дем ске сту ди је Кул ту ре, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650289S УДК 73/77.049(4) 17/18 904:72.031.2(=821.173) прегледни рад ЦИ ВИ ЛИ ЗА ЦИ ЈА МА ЈА У АР ХИ ТЕК ТУ РИ ПРИ МЕ РИ СА ЦР ТЕ ЖА, ГРА ФИЧ КИХ ОТИ СА КА И РА НЕ ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ (XVI II - XIX век) Са же так: Циљ овог ра да је да ис тра жи ци ви ли за ци ју древ них Маја, на са чу ва ним при ме ри ма цр те жа, гра фи ка и фо то гра фи ја, архи тек ту ре, ко је су на ста ле то ком осам на е стог и де вет на е стог ве ка. Ме то до ло шки апа рат је раз ви јен у хро но ло шкој вер ти ка ли ко ја се пру жа од по че та ка ис тра жи ва ња и ли ков ног пре зен то вања ци ви ли за ци је древ них Ма ја у де лу европ ских умет ни ка. Пре сек ис тра же но сти пред ме та про у ча ва ња и ли ков них при ло га си стема ти зо ван је та ко да омо гу ћи пра ће ње исто риј ских окол но сти ко је су ини ци ра ле по је ди не екс пе ди ци је, од но сно на усло ве и стручност оних ко ји су у њи ма уче ство ва ли, као и до при но са ко ји су да ле по зна ва њу ма јан ске ар хи тек ту ре. Та ко ђе, у об зир је узет и кон текст европ ске кул ту ре, али и по сма тра ња ар хи тек ту ре као ци ви ли за циј ске и умет нич ке те ко ви не древ них Ма ја. Kључне ре чи: ци ви ли за ци ја, древ не Ма је, ар хи тек ту ра, кон текст европ ске кул ту ре, умет нич ке те ко ви не Увод Дру штво и ар хи тек ту ру ве ко ви ма по ве зу ју за јед нич ке вредно сти. Ко ли ко су на раз вој ар хи тек ту ре ути ца ла дру штвена де ша ва ња, то ли ко је и ар хи тек ту ра ути ца ла на об ли кова ње дру штва. Би ло да се ар хи тек ту ра узи ма као сим бол од ре ђе ног ци ви ли за циј ског по рет ка, би ло да су тра же ни упе ча тљи ви ре пе ри ар хи тек ту ре јед ног вре ме на, при ме на 289

ТАТЈАНА САВИЋ умет ничких, стил ских и тех но ло шких ре ше ња увек је у одре ђе ној ме ри би ла по ве за на са дру штве ним кон тек стом. Архи тек ту ра је у ве ли кој ме ри за ви си ла од дру штве них околно сти и оче ки ва ња ути цај них по ли тич ких фак то ра. Сход но то ме, ар хи тек ту ра и дру штво пре пли та ли су се и до пу њава ли на раз не на чи не. Ка рак те ри сти чан при мер про жи ма ња дру штве но сти и ар хи тек ту ре, пред ста вља ју хра мо ви ко ји су по диг ну ти у вре ме кла сич ног пе ри о да ци ви ли за ци је Ма ја. Ова ар хи тек ту ра по ка зи ва ла је еле мен те чвр сте мор фо лошке струк ту ре, ко ја је фор ми ра ла на из глед за о кру же ну гради тељ ску це ли ну. Сто га се у овом ра ду на сто је ис тра жи ти по ја ве ко је су по сред ством ар хи тек ту ре, као ци ви ли за цијског па ра ме тра, те ар хи тек ту ре као умет нич ке ди сци плине, об ли ко ва ле ка рак тер и усме ра ва ле то ко ве ар хи тек ту ре ци ви ли за ци је Ма ја у кла сич ном раз до бљу. У об зир су узета ње на дру штве на и кул тур на ва жност, али и се ми о ти ка спе ци фич них естет ских па ра ме та ра ко ји ма је кон стру и са на градитељска фи зи о но ми ја ове ар хи тек ту ре. Узи ма ју ћи у об зир умет нич ки кон текст ар хи тек ту ре, али и чи ње ни цу да су европ ски на уч ни кру го ви у осам на е стом и де вет на е стом ве ку, на по љу дру штве но-ху ма ни стич ких на уч них ди сци пли на има ли пре по зна тљив евро по цен тричан ка рак тер, чи ни се ва жним да се ис так ну зна чај и до мети су сре та две ју древ них ци ви ли за ци ја, европ ске са јед не стра не, и ци ви ли за ци ја са ме ри ди ја на Но вог све та, с дру ге стра не. Бу ду ћи да је гра фи ка би ла најраcпрострањенији и најдостоjнији ин фор ма тив ни ме диј у овом пе ри о ду, а узима њем у об зир ње ног умет нич ко-ли ков ног ка рак те ра, знања ко ја је у Евро пу пре но си ла о ци ви ли за ци ји Но вог све та, чине је ви тал ним де лом кор пу са европ ске ви зу ел не кул ту ре. Исто риј ски кон текст и рас про сти ра ње ар хи тек ту ре Ма јан ске ци ви ли за ци је Исто ри о граф ска из у ча ва ња ма јан ске ар хи тек ту ре, за поче та су 1960. го ди не, са ра до ви ма Џор џа Ку бле ра (Ge or ge Ku bler), ко ји је из дво јио основ не еле мен те ове ар хи тек ту ре и сме стио их у ши ри исто риј ски кон текст Ме зо а ме рич ке и Ан диј ске ар хи тек ту ре. 1 Хра мо ви ко ји све до че о при су ству ма јан ске ци ви ли за ци је на овим про сто ри ма, рас про сти ра ли су се на те ри то ри ја ма да на шње сред ње Аме ри ке, ко ју је насе ља ва ло ви ше ет нич ких гру па, ко ју су де ли ле за јед нич ку 1 Ku bler, G. (1961) The De sign of Spa ce in Maya Ar chi tec tu re, in Mi scel la nea Paul Ri vet:oc to ge na rio di ca ta, Méxi co: Uni ver si dad Na ci o nal Autónoma de Méxi co D. F., 515-531. 290

ТАТЈАНА САВИЋ кул ту ру, је зик и сли чан си стем ве ро ва ња, али не и за јед ничку на ци о нал ну свест. Ар хи тек тон ски је зик ма јан ских хра мо ва, го во ри о за ступље но сти истог гра ди тељ ског иди о ма, ко ји је био при хваћен ши ром ме зо а ме рич ког све та. Нај ре пре зен та тив ни ји при ме ри ових хра мо ва, на ла зе се на ло ка ли те ти ма по знатим као Maya West, Bo nam pak, Yax chi lan, Pa len que, Pi e dras Negras и To ni na. 2 Мор фо ло шки и функ ци о нал ни из во ри ове ар хи тек ту ре, у ли те ра ту ри су ви ђе ни као иди о син кре тич ки и ло кал ни у исто вре ме, као за себ не фор ме је дин стве не скупи не хра мо ва, са спе ци фич ним си сте мом уни вер зал них и ло кал них зна че ња. 3 Та су зна че ња би ла уско по ва за на са си сте мом ве ро ва ња древ них Ма ја, са њи хо вим свет ко ви на ма, фол клор ном и сакрал ном кул ту ром. Фор мал ни из во ри ви ђе ни су у тра ди цио нал ној ар хи тек ту ри ма јан ских пле ме на, са три фун да ментал на еле мен та плат фор ме, ко ли бе и про це си је. Хра мо ви су по ди за ни као сло бод но сто је ће гра ђе ви не, са че ти ри слобод не стра не, пи ра ми дал не си лу е те, по ста вље не на ши ро ку плат фор му, са цен трал но усе че ним про це су ал ним пу тем и по све ће ним про сто ром хра ма на вр ху пи ра ми де, ко ји је изве ден из тра ди ци о нал не ар хи тек ту ре ма јан ских ко ли ба. Ови хра мо ви су би ли део па жљи во ис пла ни ра не ур ба нистич ке струк ту ре, ко ре спо дент ни са дру штве ним ста ту сом, али и под ло жне фук ци о нал ним аспек ти ма град ског жи во та, ко ји је под ра зу ме вао во до вод ну мре жу као је дан од нај битни јих еле ме на та по ли тич ке ста бил но сти дру штва. Ар хи текту ра је та ко ђе го во ри ла о по рет ку вла дар ске кла се, а ње на ва жност је ис ка зи ва на укљу чи ва њем ре љеф них пред ста ва у ар хи тек тон ски склоп ма јан ских хра мо ва. Сма тра се да је фор ма ма јан ског хра ма, на ста ла у тзв. пре кла сич ном пе ри оду (око XV века п. н. е. III век века н. е.). Гра ђе не су сте пени ча сте пи ра ми де са плат фор мом на вр ху и ма лим све ти лиштем, ко је је би ло по све ће но не ком од бо жан ста ва из ма јанске ми то ло ги је. Си сте ма тич на из град ња хра мо ва ко ја је подра зу ме ва ла укљу чи ва ње хра ма у ур ба ну струк ту ру ве ли ких град ских цен та ра, као што су: Па лен ке, Ћи ћен-иц а, Ушмал, Ко ба, Ту лум, Ти кал, Пи је драс, Не грас, Уа шак тун, Ја шћи лан, Ко пан, од ви ја ла се у вре ме кла сич ног пе ри о да Ма ја (IV-IX век). Ове гра до ве на се ља ва ле су по пу ла ци је до че тр де сет хи ља да ста нов ни ка. Храм је био цен тар друштвеног жи во та 2 Ho u ston, S. D. ed. (1998) Fun ction and Me a ning in Clas sic Maya Ar chi tec ture Was hing ton: Dum bar ton Oaks Re se arch Li brary and Col lec tion Was hington, D. C, p. 188. 3 Исто. 291

ТАТЈАНА САВИЋ древ них Ма ја, са прет по ста вље ним мул ти функ ци о нал ним на ме на ма, ко је су укљу чи ва ле ре ли ги о зне и кул тур не светко ви не. Ток раз во ја ма јан ске ци ви ли за ци је де сио се са по сте пе ним до ла ском тол теч ких пле ме на, ко ја су вој но по ра зи ла Ма је, а ко нач ни крах на сту пио са до ла ском шпан ских осва ја ча у ше сна е стом ве ку, ко ји су трај но из ме ни ли дру штве нополитич ко уре ђе ње, вер ску и кул тур ну струк ту ру ма јан ског дру штва. Овај пе ри од по знат је као пост кла сич ни, а че сто се на зи ва и ко ло ни јал ни. У овом пе ри о ду, по ср ну ла ци ви ли заци ја Ма ја, не ста ла је у пот пу но сти. На сле ди ла су је пле ме на ко ја су ни су би ла део исте ет нич ке це ли не, као што у крај њој ли ни ји то ни су би ле ни Ма је. Са шпан ским осва ја чи ма, сти гли су и све ште ни ци ми си о нари, да до мо ро дач ким на ро ди ма про по ве да ју хри шћан ство, и да их уче шпан ском је зи ку. Та ко је вој но по ро бља ва ње, пра ти ло и кул тур но по ро бља ва ње, и бри са ње вер ског иденти те та. У по зном ко ло ни јал ном до бу у осам на е стом и де ветна е стом ве ку, из Евро пе су по че ли сти за ти и пр ви умет ни ци, а за њи ма и на уч ни ци, ко ји су за те кли ру и не јед не ве ли ке ци ви ли за ци је. На уч но и умет нич ко ин те ре со ва ње за ма јан ску ци ви ли за ци ју у Евро пи Ма да је пр ви су срет Европ ског све та са ма јан ском ци ви лиза ци јом про те као на сил но, по ро бља ва њем и ру ше њем све та, ко ји европ ски на ро ди ни су схва ти ли и раз у ме ли, и ко ји су без об зир но уни шти ли, два ве ка ка сни је ја ви ло се ин те ре сова ње за те ко ви не ове, у то вре ме већ иш че зле ци ви ли за ци је. Ин те ре со ва ње су по бу ди ли умет ни ци, ко ји су у вре ме до минан тог ро ман ти чар ског рас по ло же ња ши ром европ ског конти нен та, у пред ве чер је бу ђе ња на ци о нал не све сти, на стоја ли по ка за ти свет ко ји је пре ва зи ла зио окви ре европ ског, све та ко ји је ве ћем де лу Евро пе, за пра во био у пот пу но сти стран. Исто риј ска ми сао о ци ви ли за ци ји Ма ја, пр ви пут се ја ви ла кра јем се дам на е стог ве ка, ме ђу ка то лич ким свеште ни ци ма ми си о на ри ма, ко ји су у на пу ште ним гра до ви ма Маја, први пут уо чи ли обри се јед ног све та, пот пу но стра ног ду ху и мен та ли те ту европ ских на ро да. На ред ни век, про текао у от кри ва њу ци ви ли за ци је древ них Ма ја. Ама тер ска архе о ло ги ја и пу ту ју ћи пи сци, су по бу ди ли ин те ре со ва ње за ову аме рич ку ци ви ли за ци ју, и до при не ли ње ној по пу ла ри заци ји ши ром европ ског кон ти нен та. 4 4 De ma rest, А. (2004) An ci ent Maya, in: The Ri se and Fall of ra in fo rest ci vi liza tion Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, p. 31. 292

ТАТЈАНА САВИЋ До при нос шпан ских све ште ни ка по зна ва њу ци ви ли за ци је Ма ја Нај ра ни ји по ку ша ји ис тра жи ва ња ци ви ли за ци је древ них Ма ја, да ти ра ју из сед ме де це ни је ше сна е стог ве ка, ка да је би скуп Ди је го Де Лан да (Di e go de Lan da) на пи сао сту ди ју о Ју ка та ну. 5 Ме ђу тим, овај би скуп је мно го по зна ти ји био по сво јој бру тал но сти и ин кви зо тор ској де лат но сти. За вре ме свог би ску по ва ња у Ју ка та ну, спа лио је го то во чи та во ли терат но и кул тур но на сле ђе јед ног на ро да. Свет ска кул тур на ба шти на, нај ви ше је из гу би ла спа љи ва њем сли ка них књига Ма ја, по зна тих као ко дек си, ко ји су ба шти ни ли кул тур ну и вер ску тра ди ци ју ове древ не ци ви ли за ци је. То је до ве ло до го то во па ра док сал не си ту а ци је, у ко јој је Де Лан да био је дан од нај ве ћих уни шти те ља ци ви ли за ци је древ них Маја, али и не за о би ла зан из вор за раз у ме ва ње и по зна ва ње вели ког кор пу са кул тур но-на ци о нал ног на сле ђа на ро да Ма ја. У Де Лан ди ним пи са њи ма, ве о ма па жљи во и си сте ма тич но су за бе ле же ни по да ци из исто ри је Ма ја, ве ро ва ња, пи са ња, еко но ми је и ка лен да ра. От кри ве не три ве ка, ка сни је, ње го ви ру ко пи си су се на шли у осно ви ис тра жи вач ких на по ра ко ји су у де вет на е стом ве ку чи ње ни на ло ци ра њу и из у ча ва њу из гу бље них гра до ва древ них Ма ја. 6 У то ку 1695. Ан дрес де Авен да но (An dres de Aven da no ) y Ло јо ли обим но је пи сао о Ма ја ма и ње го вим на по ри ма у шире њу хри шћан ске дог ме. У ње го вим хро ни ка ма, пр ви пут је осве тље на кул ту ра Ма ја, њи хо ва књи жев ност, ве ро ва ња и сва ко днев ни ца. Ис тра жи ва ња су на ста вље на осам де це ни ја ка сни је, 1773. ка да је о древ ном гра ду Па лен ке пи сао отац Ра мон Ор до нез де Аги лар (Ra mon Or do neѕ de Agu i lar), на осно ву са рад ње са би ску пом Ну њез де ла Ве га (Nu nez de la Ve ga). Аги лар је пи сао о ма јан ском бо гу про ле ћа Во та ну, а гра ди тељ ство хра мо ва у Па лен кеу је ви део као од је ке утица ја са Бли ског Ис то ка. Во тан је опи сан као исто риј ска личност, ве ли ки хе рој ко ји је про пу то вао зе мље од Па ле сти не до Егип та, ода кле је сти гао у Ме зо а ме ри ку, кон крет но у Пален ке, где је по стао бо жан ство. Аги ла ро ва те за ин спи ри сала је по руч ни ка Есте ба на Гу ти је ре за (Este ban Gut ti e res) ко ји је исте го ди не по кре нуо пр ву ис тра жи вач ку екс пе ди цију у граду Па лен ке. 7 5 Сту ди ја је по зна та под на зи вом Relación de las Co a sas de Yuca tan, ви дети: De ma rest, An ci ent Maya, р. 32. 6 Исто, стр. 32. 7 J. J. Mark, Early Ex plo rers of the Maya Ci vi li za tion: From Agu i lar to Waldek, 12 July 2012., 29. Sep tem ber 2015., http://www.an ci ent.eu /ar tic le/418/ 293

ТАТЈАНА САВИЋ По че ци ви зу ел не пре зен та ци је ци ви ли за ци је Ма ја Под па тро на том шпан ске кру не, 1784. у Па лен ке је упуће на још јед на еспе ди ци ја пред во ђе на по руч ни ком Хо зе Ан то ни ом Кал де ро ном (Ho se An to nio Cal de ron). 8 Ре зул т а- те сво јих ис тра жи ва ња и цр те же Кал де рон је пу бли ко вао на ред не, 1785. го ди не. 9 Кал де рон је из Шпа ни је сти гао у ма ло на се ље Сан та До мин го, на до мак Па лен кеа, ода кле је ру ко во дио ис ко па ва њи ма и ис тра жи ва њи ма древ ног ма јанског гра да. Слу жбе ни на зив ис тра жи ва ња је био Из гу бље ни град. У крат ком из ве шта ју ко ји је под нео ге не ра лу Џо зе фу Естахери ји (Jo sef Estachería) у Гва те ма ли, на кон све га три да на, Кал де рон је при ло жио крат ку де скрип ци ју па ла те и по да так о по сто ја њу ви ше од две сто ти не дру гих обје ка та. Та ко ђе, под нео је и пет цр те жа, два ре ље фа, је дан цр теж пала те, и је дан мо тив са сте ле на Хра му Сун ца. 10 Ови цр те жи от кри ва ју да Кал де рон ни је био умет ник-ама тер, не до вољно ква ли те тан цр тач, али су ипак ва жни као пр ви при ме ри ви зу ел ног ре пре зен то ва ња оста та ка ци ви ли за ци је Ма ја, ко ју по ста ви ли те ме ље бу ду ћим ис тра жи вач ким екс пе ди ци ја ма. По у че ни ис ку стви ма са прет ход не екс пе ди ци је, шпан ски двор, је на лич ну ини ци ја ти ву Кра ља Кар ло са III, у Па ленке, већ 1787. упу тио но ву екс пе ди ци ју, у ко јој се на шао и ма ло по зна ти умет ник Ри кар до Ар мен да ри зом (Ri car do Ar mendariѕ), по знат и као Иг ња цио Ар мен да рис (Ig na cio Armen da riѕ). За раз ли ку од Кал де ро но вих ама тер ских црте жа, Ар мен да ри зо ви ра до ви су би ли про фе си о нал но из рађе ни. Да нас се сма тра ју пр вим умет нич ким ли ков ним проло зи ма ко ји су об ра ђи ва ли те ме из исто ри је ци ви ли за ци је Ма ја. Ре зул та те екс пе ди ци је ко ју је пред во дио ка пе тан Анто нио дел Рио (An to nio del Rio), Ал мен да риз је пу бли ко вао исте го ди не. 11 Екс пре ди ци ја је би ла упу ће на у ма ју 1787. са па жњом је пра тио шпан ски мо нарх, па си о ни ра ни љу битељ ан тич ке умет но сти, са ко јом се су срео то ком бо рав ка у На пу љу. Ис тра жи ва ње и ис ко па ва ње Па лен кеа, овај пут тра ја ло је пу не три не де ље. На кон то га још пет не де ља је 8 Pills bury J., Kli ne, E. and Gaz zo, B. eds. (2009) Ar cha e o lo gi cal Il lu stra tion in the Ame ri cas. Hig hlights from the Dum bar ton Oaks Re se arch Li brary and Col lec tion, Was hing ton: Dum bar ton Oaks Re se arch Li brary and Col lec tion, p. 15. 9 Calderón J. A. (1993) Descripción del ter re no y población An ti gua nu e vamen te de scu bi er ta en las in me di a ci o nes del pu e blo de Pa len que, Ma drid: Fac si mi le, 1785., Te sti mo nio, p. 18. 10 Pills bury, J., Kli ne, E. and Gaz zo, B. eds. Ar cha e o lo gi cal Il lu stra tion in the Ame ri cas, p. 15. 11 Al men da riz, R. (1993) Estam pas de Pa len que Ma drid: Fac si mi le, Te sti mo nio, p. 112. 294

ТАТЈАНА САВИЋ про ве дено у до ку мен то ва њу и си сте ма ти за ци ји ре зул та та ис тра жи ва ња. За то вре ме Ал мен да риз је из ра дио три де сет цр те жа, на ко ји ма је при ка зао шту ко де ко ра ци ју, ре љеф не пред ста ве са па ла та и хра мо ва, као и древ не тек сто ве. Ме ђу ра до ви ма на шли су се де таљ ни при ка зи ру и ни ра них ар хитек тон ских це ли на. У оби љу сло же них сце на и мо ти ва, Алмен да риз је из дво јио глип тих при ка зе ко је je ком по зи ци о но ор га ни зо вао по де лом на два до осам ре до ва, са ве ли ком сценом ко ја је ре пре зен то ва ла ма ње гру пе мо ти ва. 12 Ма те ри јал ни и пи са ни ре зул та ти ко ји су са ку пље ни на овој ис тра жи вач кој екс пе ди ци ји чу ва ју се у Му зе ју Аме ри ке у Ма дри ду. Ме ђу тим, цр те жи и оста ли ви зу ел ни при ло зи углав ном се чу ва ју у при ват ним ко лек ци ја ма. 13 Из ра ђе не илу стра ци је, и да нас спа да ју ме ђу нај де таљ ни је и неј ве ро до стој ни је цр те же Па лен кеа, ко ји пред ста вља ју важно све до чан ство о ста њу ар хи тек ту ре Ма ја у осам на е стом ве ку. На рав но: да би се по ка за ло да не што по сто ји по требан је и је дан он то ло шки пред у слов то мо ра да по сто ји. Ни је до вољ но са мо се по тру ди ти око по ка зи ва ња. Ако против реч но сти не ма-он да се она не мо же ни по ка за ти. 14 Та кође, су уте ме љи ли ли ков ни ми ме тич ки при ступ исто риј ском на сле ђу Ме зо а ме рич ких ци ви ли за ци ја, ко ји је пре вла да ло у на ред ном пе ри о ду са по ра стом умет нич ког ин те ре со ва ња за нео т кри ве не ме ри ди ја не пре Ко лум бов ске Аме ри ке. Као што се на гло ја ви ло, ин те ре со ва ње за ре зул та те овог ис тражи ва ње је на гло и опа ло јел ни је би ло ни ка квих на ма по знатих пи са них про тив реч но сти, да кле њи хо ва ис тра жи ва ња су те кла вр ло про из вољ но. Пр ва штам па на пу бли ка ци ја наста ла је тек три де це ни је ка сни је, 1822. у Лон до ну у при ређе ном из да њу о ру и на ма древ них гра до ва Хен ри ја Бер то да (He nry Berthoudа). 15 У овој пу бли ка ци ји увр ште но је би ло Ал мен да ри зо вих седам на ест цр те жа ко је је ода брао и при пре мио фран цу ски умет ник Жан Фре де рик Вал дек (Jean-Fre de rick Wal deck). Он је на осно ву Ал мен да ри зо вих цр те жа из ра дио гра ви ре, по ко ји ма су ра ђе ни гра фич ки оти сци ко ји су увр ште ни у по ме ну ту пу бли ка ци ју. Ме ђу тим, ове илу стра ци је су од ступи ле од ори ги на ла и по при ми ле еги пат ски ка рак тер, сход но 12 Pills bury, Ј., Kli ne, Е. and Gaz zo, B., нав. де ло, стр. 17. 13 Las co lec ci o nes, http://www.mecd.gob.es/mu se o de a me ri ca/co lec cion.html, Ju ne 13, 2011, Au gust 21 2015. 14 Pr njat, A. ( 2012) An ti se mit ski dis kurs i od ba ci va nje tra ga nja za isti nom, Kul tu ra br. 136, Be o grad: Za vod za pro u ca va nje kul tur nog raz vit ka, str. 432. 15 Pills bury J., Kli ne, E. and Gaz zo, B. нав. де ло, стр. 21; На слов пу бли ка ци је је: De scrip tion of the Ru ins of an An ci ent City. 295

ТАТЈАНА САВИЋ Вал де ко вим лич ним схва та њи ма о исто вет но сти еги пат ске и ма јан ске ци ви ли за ци је. Вал дек је у Мек си ко сти гао 1825. године са ен гле ском рудар ском екс пе ди јом као ин же њер. Вр ло бр зо је на пу стио ин же њер ску по зи ци ју и посветио се пре ко лум бов ским археолошким локалитетима. У Па лен кеу је жи вео из ме ђу 1832. и 1833, а 1834. године је упу ћен у Ушмал, на екс педи ци ју ко ју је фи нан си рао ир ски гроф Едвард Кинг (Edu ard King), па си о ни ра ни ан ти квар. Ту је био ан га жо ван као цр тач ушмал ске ар хи тек ту ре, али је и ра дио пред ло ге за ар хи тектон ску ре кон струк ци ју, да ју ћи че сто екс трем не фан та стичне пред ло ге и ви зи је ове ар хи тек ту ре, ко је ни су има ле ни каквих до дир них та ча ка са ау тен тич ним аспек ти ма ар хи тек туре древ них Ма ја. 16 Во ђен ста вом о исто вет но сти еги пат ске и ма јан ске ар хи тек ту ре, Вал дек је хра мо ве Ушма ла цр тао та ко да у пот пу но сти од го ва ра ју хра мо ви ма древ ног Егип та, чи ме је уме сто исто риј ских до ку ме на та, ство рио је дан фикти ван свет Ма ја, а ни су му стра на би ла ни фал си фи ко ва ња исто риј ских по да та ка, од но сно из ми шља ња не по сто је ћих ар те фа ка та ко ја су у ве ли кој ме ри дис кре ди то ва ла про фе сио нал ност ње го вог ра да. Та ко је на цр те жи ма ре љеф них стела из Паленкеa, Вал дек до цр тао сло но ве, ко ји ма је по ку шао оправ да ти ве зу из ме ђу ци ви ли за ци је Ма ја и Азиј ских ци вили за ци ја, а ја ви ли су се и алу зи је на Атлан ти ду, из гу бље ни свет ко ји је про на шао у џун гла ма Сред ње Аме ри ке. За вре ме свог ду гог рад ног ве ка, из ра дио је ве ли ки број ли то гра фи ја, што ре ал них, што из ма шта них, ко је је пу бли ко вао у ви ше на вра та. 17 Екс пе ди ци је ко је је на ста ви о да ша ље шпан ски двор, чи нили су еми нент ни струч ња ци то га вре ме на. Та ко је из ме ђу 1805. и 1809. го ди не, ка пе тан Ги љер мо Ду па (Gu il ler mo Dupa ix) пред во дио три ми си је ко је су има ле да сту диј ски про уче преко лум биј ске локалитете у цен тра ном Мек си ку, Oa xa ca и Ћи ја па су. Та ко је краљ Чарлс IV до био зна чај не ин форма ци је о исто риј ским те ко ви на ма Но ве Шпа ни је. Ду па је на овом по слу за по слио про фе со ра цр та ња и ар хи тек ту ре Хо зеа Ка ста не ду, у то вре ме за по сле ног у Мек си ко Си тију. Ка ста не да је у свој на уч ни рад увео и ан ке те, по че му је 16 Cow, M. (1992) Bre a king the Maya Co de, New York: Tha mes and Hud son, p. 76 77. 17 Го ди не 1938. у Па ри зу је пу бли ко вао Voyage pit to re sque et archéolo gique dans la pro vin ce d Yuca tan pen dant les années 1834 et 1836. Са илустра ци ја ма Ме ри де, Ју ка та на, Ушма ла. Ли то гра фи је је пу бли ко вао и у при ре ђе ном из да њу Char les Éti en ne Bras se ur de Bo ur bo urg, Mo nu ments an ci ens du Me xi que (Pa len que, et au tres ru i nes de l an ci en ne ci vi li sa tion du Me xi que) (Pa ris: French Go vern ment, 1866), p. 121. 296

ТАТЈАНА САВИЋ био је дан од пи о ни ра ове ме то до ло шке ди сци пли не. Та кође, ис тра жи ва ња је за о кру жио мно го број ним илу стра ци јама, ко је су тач но и ана ли тич ки пре но си ле ин фор ма ци је о за те че ној ар хи тек ту ри. Па лен ке је илу стро ван са два де сет и се дам цр те жа, у тек сту ал ним дек скрип ци ја ма. Ма да је та кође ве ро вао да су ове про сто ре на се ли ли не ка да шњи жи те љи Атлан ти де, он ни је ишао у сме ру ства ра ња из ма шта не фанта стич не ар хи тек ту ре ко ја би све до чи ла ове ста во ве, већ је ову те о ри ју на сто јао ела бо ри ра ти при ме ри ма мо ну мен талне ар хи тек ту ре из Mon te Al ban, El Tajín, и Па лен кеа, за ко је је сма трао да су мо ра ли на ста ти из не по зна те ар хи тек ту ре ми сте ри о зне Атлан ти де. Та ко ђе, ни је остао имун ни на тада све ве ће по мо дар ство ме ђу европ ским ис тра жи ва чи ма да про на ла зи и под вла чи па ра ле ле из ме ђу европ ске ан ти ке и ар хи тек ту ре древ них Ма ја, на ро чи то Ме ди те ран ске ан ти ке, та ко је на осно ву опи са tu mu li у Oa xacи ви део не по сто је ће обри се европ ске Ан тич ке ар хи тек ту ре. 18 Џон Лојд Сти венс (John Lloyd Ste vens) и Фре де рик Ке зер вуд (Fre de rick Ca ser wo od) до при нос от кри ва њу ма јан ске ци ви ли за ци је Обим и ни во ис тра жи ва ња ци ви ли за ци је древ них Ма ја, као и ли ков но-илу стра тив на прак са кон стант но се уве ћа ва ла. Са тим се по сте пе но про фи ли са ла за себ на на уч на гра на, да нас по зна та као преко лум биј ске сту ди је. Ме ђу пи о ни ри ма ових сту ди ја, по себ но се из дво јио Џон Лојд Сти венс. Сво ја истра жи ва ња Сти венс је ба зи рао на сту диј ским пу то ва њи ма ши ром Сред ње Аме ри ке (да на шњег Хон ду ра са, Гва те ма ле и Мек си ка), што се по ка за ло ја ко ва жним за по чет ке на уч ног ис тра жи ва ња на ро да Ста ре Аме ри ке. Зна чај Сти вен со вог ра да, огле да се пре све га у то ме, што је ци ви ли за ци ју Ма ја и ње ну ар хи тек ту ру, схва тао и ту ма чио као ау тох то ну култу ру, а не као на ро де са Бли ско Ис точ них и Ме ди те ран ских ме ри ди ја на. Он је схва тио да су Ма је би ле део ау тох то них аме рич ких кул ту ра. У сво јим ис тра жи ва њи ма са ра ђи вао је са умет ни ком Фре дери ком Ке зер ву дом, ко ји је ра дио на при пре ми илу стра ци ја за Сти вен со ву сту ди ју. 19 То су би ле цр но-бе ле гра фи ке, лито гра фи је, сли ке, цр те жи, ма пе и пла но ви. У ње го вом опу су, из дво је на су де ла ко ја су у ро ман ти чар ском све тлу об ра ђива ла те ме из про шло сти древ них Ма ја, ми ме тич ки пре цизно и тач но. Због то га је про вео чак де сет ме се ци раде ћи 18 Pills bury, J., Kli ne, E. and Gaz zo, B., нав. де ло, стр. 27. 19 Step hens, J. L. (1841) In ci dents of Tra vel in Cen tral Ame ri ca, Chi a pas, and Yuca tan, 2 vols Lon don: John Mur ray. 297

ТАТЈАНА САВИЋ илустра ци је древ них цен та ра ма јан ске ци ви ли за ци је. Потреб но је из дво ји ти и ве ћи број фи но из ра ђе них гра ву ра, на ро чи то јед ну па ла ту из Па лен кеа. Цр та њу је прет хо ди ла при пре ма те ре на. Ру и не су пр во чи шће ње и са ни ра не ка ко би се ство ри ли усло ви за из ра ду што ре пре зен та тив ни јих и ка ко се ве ро ва ло, ве ро до стој ни јих ли ков них при ло га. То је на ро чи то би ло ва жно за ко ри шће ње тзв. Све тлих ко мо ра, ко је су ов де има ле сво је ра не при ме не. 20 Де зи ре Шар ни (Désiré Char nay) за чет ник Пре-Ко лум биј ских сту ди ја у Фран цу ској На кон ве ли ких по ма ка ко ји су у ис тра жи ва њу ци ви ли за ци је Ма ја на чи ње ни де ло ва њем Сти вен са и Ке зер ву да, по себ но се ис та као фран цу ски ис тра жи вач и ар хе о лог Де зи ре Шарни. Ње го во ис тра жи ва ње тра ја ло је че ти ри го ди не, из ме ђу 1857. и 1861. године. Фи нан си ра но је и ор га ни зо ва но од стра не Фран цу ског Ми ни стар ства про све те, а об у хва ти ло је те ри то ри ју Сред ње Аме ри ке. Шар ни јев рад је зна ча јан и за то што се по пр ви пут осим уо би ча је них гра фич ких тех ника, по чи ње ко ри сти ти фо то гра фи ја као но ви ли ков ни ме диј. Шар ни је из ра дио че тр де сет и се дам фо то гра фи ја, ко је су при ка зи ва ле мо ти ве са древ не ар хи тек ту ре и скулп ту ре, али је раз ви ја ње истих би ло ве о ма зах тев но и сло же но због влажне троп ске кли ме. 21 Та ко ђе, то је зах те ва ло и вла да ње ликов ним и гра фич ким ве шти на ма, због ко ри го ва ња ко је су се мо ра ле вр ши ти на овој ра ној фо то гра фи ји. На ро чи то ва жни, би ли су до ку мен то ва ни из во ри, оста ци ар хи тек ту ре хра мова из Чи чен Ице. Ре зул та те сво јих ис тра жи ва ња Шар ни је пу бли ко вао већ 1862, ка да је иза шло Фран цу ско из да ње. 22 Ка сни је је иза шло из да ње на ен гле ском је зи ку. 23 Ма је у ис тра жи ва њи ма Ал фре да Пер си ва ла Мед сли ја (Al fred Per ci val Ma ud sley) По пут шпан ских и фран цу ских, ен гле ски ис тра жи ва чи су та ко ђе да ли ве ли ки до при нос по зна ва њу ци ви ли за ци је Ма ја. На кон Сти вен со вих ис црп них сту ди ја, ме ђу ен гле ским истра жи ва чи ма по себ но се из дво јио ар хе о лог Ал фред Пер сивал Мед сли, ко ји је на кон ко ло ни јал не ди пло мат ске службе, два де сет го ди на по све тио ар хе о ло шким ис ко павањи ма 20 Pills bury J., Kli ne, E. and Gaz zo, B. нав. де ло, стр. 29. 21 Исто, стр. 31. 22 Désiré C. (1862) Le to ur du mon de, Pa ris: L. Hac het te, p. 89. 23 Désiré, C. (1887) The An ci ent Ci ti es of the New World: Be ing Voyages and Ex plo ra ti ons in Me xi co and Cen tral Ame ri ca from 1857 1882, tran sla ted by Go ni no, J. and Co nant, H. S., New York: Har per & Brot hers, p. 123. 298

ТАТЈАНА САВИЋ лока ли те та древ них Ма ја у Мек си ку и Цен трал ној Аме рици. За то вре ме је при ре дио ви ше том ну еди ци ју ко ја је из лази ла од 1889 до 1902. 24 На овом обим ном по ду хва ту Мeдсли је ра дио са ве ли ким ти мом, ко ји је ра дио на раш чи шћа ва њу и при пре ми те ре на, еви ден ци ји ме ста, ис ко пи на, од ко јих су не ке би ле тек от кри ве не и по пр ви пут ис тра же не и ве о ма пе дант но и си сте ма тич но до ку мен то ва не. Та ко ђе, Мед сли јева ис тра жи ва ња су зна чај на и због пи о нир ске упо тре бе тзв. су ве фо то гра фи је ко ја је ко ри шће на у ре ги о ни ма ко је су насе ља ва ле Ма је, као и по ко ри шће њу фо то гра фи је у ду плој фо ли ји. 25 Осим фо то гра фи је ко ри шће ни су и ли ков ни ме ди ји цр те жа и гра фи ке, ко је је ра ди ла умет ни ца Ени Хан тер (Any Hun ter). Она је из ра ди ла ве о ма де таљ не сту ди је Qu i ri gua-а, Ти ка ла, Yax chi lan-а, Ко па на, Па лен кеа и дру гих ло ка ци ја које су би ле об у хва ће не обим ном ис тра жи вач ком де лат но шћу. За кљу чак Ви зу ел на пре зен та ци ја ци ви ли за ци је древ них Ма ја, за по чела је са нај ра ни јим ис тра жи вач ким екс пе ди ци ја ма. Ма да су у по чет ку би ла ама тер ског ка рак те ра, она су ипак из гра ди ла од ре ђе ни сте пен ви зу ел не кул ту ре, ко ја је би ла фун да мент ка сни јим ис тра жи ва њи ма. Од Кал де ро но вих пи о нир ских на по ра на по љу илу стро ва ња ар хи тек тон ских оста та ка мајан ских гра до ва, с кра ја осам на е стог ве ка, до са рад ње Стивен са и Ке зер ву да у пе тој де це ни ји де вет на е стог века, поступ но је из гра ђе на на уч на ди сци пли на ко ја је у фо ку су истра жи ва ња има ла Ме зо а ме рич ке ци ви ли за ци је, ме ђу ко ји ма су сре ди шње ме сто за у зи ма ле Ма је. Ни во стру ке, по ди зан је по сте пе но, че сто са про ме њи вим ин тен зи те том, ма ње или ви ше уте ме ље ним ста во ви ма. То је пра тио и на пре дак на пољу ви зу ел не пре зен та ци је ма јан ске ци ви ли за ци је, пре те жно ба зи ран на илу стро ва њу оста та ка ма јан ске ар хи тек ту ре. У том по гле ду, на ро чи то ва жни, би ли су ли ков ни при ло зи Армен ди за и Ка ста не де, чи ји је ми ме тич ки ме тод и ро манти чар ска сен зи бил ност не сум њи во ути ца ла и на умет ни ке ко ји су ра ди ли илу стра ци је за по то ње струч ни је пу бли ка ције. Ме ђу њи ма по себ но је ва жно из дво ји ти Ке зер ву да, чи ја је са рад ња са Сти вен сом, ме то до ло ги ју и на уч не до при но се у по гле ду от кри ва ња за бо ра вље ног све та древ них Ма ја, по дигла на са свим но ви ни во. Ре зул тат њи хо вих ви ше го ди шњих екс пе ди ци ја по ру и ни ра ним ло ка ли те ти ма ши ром ма јанских 24 Ma ud slay A. P. (1889 1902) Ar cha e o logy: Bi o lo gia Cen tra li-ame ri ca na; or Con tri bu ti ons to the Know led ge of the Fa u na and Flo ra of Me xi co and Central Ame ri ca, eds. Du ca ne God man, F. and Sal vin, O. 4 vols. Lon don: R. H. Por ter and Du lau, p. 132. 25 Hel mut i Gern she im, A. (1793) Fo to gra fi ja sa ze ta isto ri ja, Be o grad. 299

ТАТЈАНА САВИЋ ме ри ди ја на, на стао је из у зет но вре дан кор пус ли ков них радо ва (цр те жи, гра фи ке, сли ке) ко ји су би ли укло пље ни у европ ски ро ман ти чар ски ма нир. Њи хов рад по стао је сво јевр сни бест се лер сво га до ба, са ви ше ми ли он ским ти ра жом. Сти вен сов и Ке зер ву дов успех ви ше ни је до стиг нут, а ме ђу ис тра жи ва чи ма из дру ге по ло ви не де вет на е стог ве ка из двоји ли су се Шар ни и Ма уд слеј. Шар ни је ва цр тач ка има ги наци ја и но ви ме диј фо то гра фи је по ста ви ли су но ве стан дар де у из у ча ва њу Ма ја, и да ли но ви под стрек ома со вље њу ар хео ло шких ис ко па ва ња. Кра јем де вет не стог ве ка, ро ман ти чарски на дах ну ти ис тра жи ва чи, све ви ше уз ми чу пред ака демским при сту пом на сле ђу древ них Ма ја, њи хо вој ар хи тек тури, ве ро ва њи ма и кул ту ри. Ши ре њу ака дем ског при сту па, по себ но је до при нео ен гле ски ар хе о лог, бив ши ди пло ма та Ме уд слеј, што је и би ло оче ки ва но с об зи ром на ње го во академ ско обра зо ва ње и ари сто крат ско вас пи та ње. Он је во дио ве ли ке екс пе ди ци је, ко је су укљу чи ле мно го број не еки пе на ис ко па ва њи ма, сни ма њу и до ку мен то ва њу от кри ве них ло кали те та. Цр те жи, гра фи ке, фо то гра фи је, сли ке и дру ги ли ковни ме ди ји ко ји су ко ри шће ни на екс пе ди ци ја ма европ ских ис тра жи ва ча, ство ри ле су у пе ри о ду ко ји је био об у хва ћен те мом овог ра да, за ма шан кор пус ви зу ел не гра ђе, ко ја је на сло је вит и ме то ди чан на чин, на при ме ри ма ар хи тек ту ре, беле жи ла тра го ве ве ли ке ци ви ли за ци је и ство ри ла оби ман визу ел ни кор пус о нај зна чај ни јем древ ном на ро ду Аме ричког кон ти нен та, на ро ду Ма ја. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Al men da riz, R. (1993) Estam pas de Pa len que Ma drid: Fac si mi le, Te sti mo nio. Bras se ur de Bo ur bo urg, C. E. (1866) Mo nu ments an ci ens du Me xi que (Pa len que, et au tres ru i nes de l an ci en ne ci vi li sa tion du Me xi que, Pa ris: French Go vern ment. Bert houd, H. (1822) De scrip tion of the Ru ins of an An ci ent City, London: He nry Bert houd. Calderón, J. A. (1993) Descripción del ter re no y población An ti gua nu e va men te de scu bi er ta en las in me di a ci o nes del pu e blo de Pa len que Ma drid: Fac si mi le, 1785, Te sti mo nio. Cow, M. (1992) Be a king the Maya Co de, New York: Tha mes and Hud son, p. 76 77. Désiré, C. (1862) Le to ur du mon de, Pa ris: L. Hac het te. Désiré, C. (1887) The An ci ent Ci ti es of the New World: Be ing Voyages and Ex plo ra ti ons in Me xi co and Cen tral Ame ri ca from 1857 1882 tran sla ted by Go ni no, J. and Co nant, H. S., New York: Har per & Brothers. 300

ТАТЈАНА САВИЋ De ma rest, А. (2004), An ci ent Maya, in: The Ri se and Fall of ra in forest ci vi li za tion, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. Hel mut, i Gern she im, A. (1793) Fo to gra fi ja sa ze ta isto ri ja, Be o grad. Ho u ston, S. D. ed. (1998) Fun ction and Me a ning in Clas sic Maya Archi tec tu re Was hing ton: Dum bar ton Oaks Re se arch Li brary and Col lec tion Was hing ton, D. C. Ku bler, G. (1961) The De sign of Spa ce in Maya Ar chi tec tu re, in: Miscel la nea Paul Ri vet:oc to ge na rio di ca ta, Méxi co: Uni ver si dad Na ci o nal Autónoma de Méxi co D. F, p. 515-531. Jos hua J. Mark, Early Ex plo rers of the Maya Ci vi li za tion: From Agui lar to Wal dek, 12 July 2012., 29. Sep tem ber 2015., http://www.an cient.eu /ar tic le/418/ Las co lec ci o nes, http://www.mecd.gob.es/mu se o de a me ri ca/co lec cion. html, Ju ne 13, 2011, Au gust 21, 2015. Ma ud slay A. P. (1889 1902) Ar cha e o logy: Bi o lo gia Cen tra li-ame rica na; or Con tri bu ti ons to the Know led ge of the Fa u na and Flo ra of Me xi co and Cen tral Ame ri ca, ed. by Du ca ne God man, F. and Os bert Sal vin, 4 vols, Lon don: R. H. Por ter and Du lau. Pills bury, J., Kli ne, E. and Gaz zo, B. eds. (2009) Ar cha e o lo gi cal Il lustra tion in the Ame ri cas. Hig hlights from the Dum bar ton Oaks Re search Li brary and Col lec tion, Was hing ton: Dum bar ton Oaks Re se arch Li brary and Col lec tion. Pr njat A. (2012) An ti se mit ski dis kurs i od ba ci va nje tra ga nja za istinom, Kul tu ra br. 136, Be o grad: Za vod za pro u ca va nje kul tur nog raz vit ka. Step hens, J. L. (1841) In ci dents of Tra vel in Cen tral Ame ri ca, Chi a pas, and Yuca tan, 2 vols Lon don: John Mur ray. 301

ТАТЈАНА САВИЋ Tatjana Savić University in Belgrade, Faculty of Philology, Belgrade MАYA CIVILIZATION IN ARCHITECTURE EXAMPLES OF DRAWINGS, GRAPHIC PRINTS AND EARLY PHOTOGRAPHY (XVIII XIX CENTURY) Abstract The aim of this text is to explore the ancient Mayan civilization, preserved examples of drawings, graphics, photography and architecture dating between the eighteenth and the nineteenth century. Methodological instruments were developed to follow a vertical chronology extending from the beginnings of research and artistic presentation of the ancient Maya civilization in the work of European artists. A cross reference is made of the researched objects of study and art attachments are systemized to allow tracking of historical circumstances that have initiated certain expeditions, the conditions and the expertise of those who participated in them, as well as the contributions they made to the understanding of the Mayan architecture. Also, the context of European culture has been taken into account as well as the view of architecture as a civilization and artistic achievement of the ancient Maya. Visual presentation of the ancient Maya civilization began with the earliest research expeditions. Although initially amateur, they still managed to build a certain degree of visual culture, which was the foundation of subsequent research. Taking into account the artistic context of architecture, but also the fact that the European scientific circles in the eighteenth and nineteenth centuries, in the field of social and humanistic disciplines, have a distinctive Euro-centric character, it seems justified to emphasize the importance and the scope of the contact between the two ancient civilizations, the European on the one hand, and the Meridian civilizations of the New World, on the other hand. Key words: civilization, ancient Mayas, architecture, context of European culture, art values 302

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1650303S УДК 7.038.6 7.01 прегледни рад ДЕ ЛЕ ЗОВ И ГА ТА РИ ЈЕВ КОН ЦЕПТ РИ ЗО МА КРОЗ АР ХИ ТЕК ТУ РУ, УМЕТ НОСТ И ДИ ЗАЈН Са же так: Ау тор ка се ба ви кон цеп том ри зо ма кроз умет ност, дизајн и ар хи тек ту ру и ука зу је на чи ње ни цу да су по ме ну те ди сципли не, у ства ри, сплет естет ских, пси хо ло шких и по ли тич ких разли ка ко је се стал но до во де у сло же не ме ђу од но се. Кон цепт ри зо ма од го ва ра пост мо дер ни, у ко јој су све тач ке мул ти пли ко ва не и међу соб но ис пре пле та не не хи је рар хи зо ва ним ни ти ма. По де ла из ме ђу обла сти ствар но сти (све та), обла сти ре пре зен та ци је (књи га) и по ља су бјек тив но сти (ау тор) ви ше не по сто ји. На иде ју ри зо ма на до ве зу је се Кул ха сов (Rem Ko ol ha as) текст о са вре ме ном гра ду Џанк спеј су (Junk spa ce), ко ји по ре ди са пост мо дер ним про сто ром ае ро дро ма пре ко ар хи тек тон ских и про стор них ка рак те ри сти ка. Кључ не ре чи: умет ност, ар хи тек ту ра, ди зајн, пост мо дер на, ризом, Џанк спејс Фи ло зоф ски кон цепт ри зо ма раз ви ли су фран цу ски фи лозоф Жил Де лез (Gil les De le u ze) и пси хо а на ли ти чар Фе ликс Га та ри (Fe lix Gu at ta ri) у де лу Ка пи та ли зам и ши зо фре ни ја (1972 80). Де лез и Га та ри ко ри сти ли су тер мин ри зом ка ко би опи са ли и об ја сни ли ујед но те о ри ју и ис тра жи ва ње чи ја се по ла зна тач ка не сво ди на је дан ен ти тет или реч већ на ви ше стру кост и мул ти пли ци ра ње, где не по сто ји хи је рар хија, већ вла да ју на че ла јед на ко сти и рав но прав не за сту пљено сти, ула зне и из ла зне тач ке/по зи ци је/ме ста у ре пре зен таци ји, као и про ли фе ра ци ји (ри зом) ме ђу соб них по ве зи ва ња 303

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ ла на ца. У пи та њу је оно што Де лез на зи ва сли ка ми сли бази ра на на бо та нич ком ри зо му ма те ри јал ној ма си ко ре на, ко ји не ма од ре ђе ни пра вац, ко га не ву че зе мљи на те жа, јер је ра сут, ко ји се да ље ра чва и у ко рен и у из дан ке, без по чет ка и кра ја, без цен тра. Иде ју ри зо ма Де лез и Га та ри су раз ви ли као од го вор на хао тич ни жи вот мо дер ног од но сно пост мо дер ног вре ме на. Умет ност, ди зајн и ар хи тек ту ра у пост мо дер ном вре ме ну из и ску ју про ак тив но ме ша ње, по ве зи ва ње и ту ма че ње ме тафи зич ких, по ли тич ких и тек сту ал них про сто ра. Ка ко Бу шанон (Buc ha nan Ian) ка же књи га Хи ља ду пла тоа је уве ла нов по јам про сто ра ко ји чи ни скуп рав ни и ли ни ја ме ђу ко јима се на ла зе тач ке ва ри ја ци ја. 1 Барт (Ro land Bart hes) твр ди сле де ће: Ау тор је мо дер на по ја ва, про из вод дру штва, ко је је из ра ста ју ћи из сред њег ве ка, са ен гле ским ем пи ри змом и фран цу ским ра ци о на ли змом као и особ ном вје ром у ре форма ци ју, от кри ло пре стиж по је дин ца, људ ске осо бе, ау то ра. Ау тор још увек вла да у по ви је сти ма књи жев но сти, у би огра фи ја ма пи са ца, ин тер вју и ма, ре ви ја ма... 2 За раз ли ку од гра фич ке умет но сти, цр та ња или фо то гра фије, ри зом кроз умет ност, ди зајн и ар хи тек ту ру сам чи ни мапу ин фор ма ци ја ко ја је увек одво ји ва, спо ји ва, ре вер зи билна, про ме њи ва, ди на мич на, има ви ше стру ке ула зе и из ла зе и сво је ли ни је кре та ња. У увод ном по гла вљу дру ге књи ге опу са Ка пи та ли зам и шизо фре ни ја, под на зи вом Хи ља ду пла тоа (1980), Вар дрип Фру ин (War drip-fruin) ко мен та ри ше да је то књи га без субјек та и без објек та, раз ли чи тих да ту ма и пи та ња, без означи те ља и без озна че ног. 3 Књи га се са сто ји од асем бла жа (енг. as sem bla ge) на уч них ди сци пли на, сег ме на та и те ри тори ја. На тај на чин се ре кон сти ту и са ла ди на мич ност ко ја је по сто ја ла у дру гим ме ди ји ма, у дру гим вре ме ни ма. 4 Конци пи ра на је као мре жа рав ни (пла тоа) и мо же се чи та ти по би ло ком ре до сле ду не за ви сно од ме ста у књи зи. По гла вља су са ста вље на не од је ди ни ца, већ ди мен зи ја, од но сно права ца кре та ња. 5 У пред го во ру књи ге Бра јан Ма цу ми (Brian 1 Buc ha nan, I. and Lam bert, G. (2005) De le u ze and Spa ce, Edin burgh: Edin burgh Uni ver sity Press, p. 5. 2 Bart hes, R. Смрт Ау то ра, у: Су вре ме не књи жев не те о ри је, уре дио Бе кер, М. (1986), За греб: СНЛ, стр. 181. 3 War drip-fruin, N. (2003) The new me dia re a der, New York: MIT Press, p. 408. 4 De le u ze, G. and Gu at ta ri, F. (1987) A Tho u sand Pla te a us, Min ne a po lis, London: Uni ver sity of Min ne so ta Press, p. XV. 5 War drip-fruin, N. nav. de lo, str. 409. 304

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ Mas su mi) об ја шња ва: пла то (пло ха) се по сти же ка да се ком би на ци јом усло ва и окол но сти по стиг ну ак тив но сти које се не ра си па ју ау то мат ски у свом вр хун цу [...] не ка вр ста ути ска ко ји се сти че на кон те ди на мич но сти [...] ко ја може би ти ре ак ти ви ра на или убри зга на у оста ле ак тив но сти, ства ра ју ћи тки во ин тен зив них ста ња ме ђу ко ји ма мо же посто ја ти би ло ко ји број при кљу чу ју ћих од но сно по ве зу ју ћих мар шу та (ру та, пу те ва). 6 Де лез и Га та ри раз ви ја ју по јам ри зо ма, из два ја ју ћи не коли ко ње го вих ка рак те ри сти ка ко је до во де у од нос са мо делом др ве та (од но сно струк ту ром гра ња ња). Под др ве том, у овом кон тек сту, они не ми сле на би о ло шко др во, већ на модел у ко ји се упи су ју исто риј ски до га ђа ји исто риј ских на ука дрво исто ри је, по ро дич но ста бло, за но ва но на узроч но- последичном лан цу до га ђа ја. За раз ли ку од ко ре на би оло шког др ве та, ри зом по ве зу је и на ста је из би ло ко је тачке и ра чва се у раз ли чи те ре жи ме зна ко ва, чак и у не зна ке (non signs). За раз ли ку од хи је рар хиј ског си сте ма по ре кла и вер ти кал ног прин ци па ау то ри те та, ри зом је ли ниј ска, хори зон тал на, не сво ди ва при ро да мно штва ко ја се од у пи ре иде ји де фи ни са не ка те го ри за ци је, без ге не рал ног или општег пра ви ла. Не чи не га сег мен ти (units) већ ди мен зи је, тј. прав ци кре та ња, не ма ни по че так ни крај, већ увек са мо сре ди ну (mi li e ux) из ко је се по но во раз ви ја, ра чва. За раз лику од струк ту ре (др ве та), ко ју де фи ни ше скуп та ча ка и поло жа ја, фик си ра ју ћи не ки ред (ко рен, ста бло, гра не, ли шће, пу по љак, цвет...) са би нар ном ре ла ци јом, ри зом је са чи њен од сег мен тар них ли ни ја ра сло је них ње го вим ди мен зи ја ма осно сно пра ва ца у по кре ту или де те ри то ри ја ли за ци је на кон чи јег мул ти пли ци ра ња ме ња при ро ду и до жи вља ва ме тамор фо зу. [...] Не ма ро до слов [...] већ је крат ке ме мо ри је. 7 Књи га об у хва та вр ло раз ли чи те на уч не ди сци пли не: ма тема ти ку, би о ло ги ју, еко но ми ју, по ли ти ку, ху ма ни стич ке и дру ге на у ке. По ста вља се пи та ње ко је су то основ не ка ракте ри сти ке ри зо ма и на ко ји на чин мо же мо по ве за ти ри зом са ар хи тек ту ром, ди зај ном, умет но шћу. Де лез и Га та ри из два ја ју шест прин ци па, од но сно ка ракте ри сти ка ри зо ма: (1) ве за ве зи вост, (2) хе те ре ге ност; (3) ви ше стру кост; (4) а-зна чењ ски (нео зна чи тељ ски) пре кид; (5) кар то гра фи ја и (6) де кал ко ма ни ја. Кључ ни прин ци пи ри зо ма су прин цип ве зе, ко ји се од но си на спо соб ност ри зо ма да спа ја, по ве зу је, са ку пља, ства ра ју ћи 6 De le u ze, G. and Gu at ta ri, F. nav. de lo, str. XIV 7 War drip-fruin, N. nav. de lo, str. 409. 305

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ ве зе у/на би ло ко јој тач ки и у би ло ком сме ру, у вре ме ну без пре ки да, и прин ци па хе те ро ге но сти, ко ји се пак од но си на спо соб ност ри зо ма да по ве же би ло шта са би ло чим дру гим, на по ве за ност не спо ји вих, не срод них, не јед на ких еле ме ната, где би ло ко ја тач ка ри зо ма мо же би ти по ве за на са би ло ко јом дру гом. 8 При мер мо же мо на ћи на ае ро дро му у Бе чу (Vienna International) на тер ми на лу Ze i tra um (Ti me Spa ce), који је по све ћен ин тер ак тив ној умет нич кој ин ста ла ци ји Ars Electro ni ca Fu tu re lab. 9 Сли ка 1. Ze it Ra um, ae ro drom Беч. 10 У ре ал ном вре ме ну и про сто ру про јек ту је ди ги тал ну слику ре да ле те ња ствар ност у ствар но сти: зид од екра на се по пут обла ка на па ја но вим са др жа јем тек ста ко ји по кре ће кре та ње про ла зни ка одн. пут ни ка одн. пу бли ке по ред ње га; сло ва от па да ју и та ло же се на по ду екра на фор ми ра ју ћи пеј за жну то по гра фи ју бр да (по ле та ње) и до ли на (сле та ње), при че му, за пра во, не ви дљи во по ста је ви дљи во. Ова кав вид при ка зи ва ња ску па ин фор ма ци ја на осно ву фраг ме на та путем но вих ве за и умет но сти је, у ства ри, спо соб ност ри зо ма да по ве же не спо ји во, да при ка же и не ви дљи во, јер ње го ве осо би не ни су ну жно по ве за не са осо би на ма исте при ро де. Али овај прин цип је мо жда нај лак ше при ме ни ти на област са вре ме не ар хи тек ту ре, јер ујед но по ве зу је прин цип ве зе и хе те ро ге но сти ри зо ма. Уко ли ко по сма тра мо кон цепт би ло ког ар хи тек тон ски пост мо дер ног про сто ра ае ро дро ма који 8 Кон цепт др ве та при ви ле гу је хо мо ге но, кон цепт ри зо ма при ви ле гу је хете ро ге но. 9 Из вор: http://www.aec.at/press/en/2012/06/05/%e2%80%9eze i traum%e2%80%9c-am-ne uen-ter mi nal-des -flug ha fen-wi en/, при ступ: 23. 11. 2013. 10 Из вор: http://www.aec.at/fu tu re lab/en /news/ze i tra um-am -wi e ner-flug ha fen/, при ступ: 23. 11. 2013. 306

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ пред ста вља тран сгло кал ни мо дел про сто ра без вре мен ског огра ни че ња (стал но је у по кре ту), ко ји омо гу ћа ва хе те ро геност и по ве зи ва ње раз ли чи тих ге о граф ских ши ри на и дужи на, вре мен ских зо на, кли мат ских по ја се ва, рас ко шне разно ли ко сти кул тур них иден ти те та и је зи ка, 11 ви де ће мо да је он ис пре пле те на про стор на мре жа ко ја се про сти ре на све стра не, при сту па чан са раз ли чи тих та ча ка ко је су пак све по ве за не од под зем них ме тро ста ни ца до ло кал них бр зих во зо ва из ме ђу тер ми на ла и згра да, за тим по крет них вер тикал них и хо ри зон тал них сте пе ни ца, ход ни ка и ту не ла, пи ста за сле та ње и по ле та ње, пу те ва за сер ви сне слу жбе, ули ца за пут ни ке, ули ца за за по сле не, ба га жне мре же, бе жич ног ин тер не та, мо ни то ра, бил бор да омо гу ћа ва ју ћи кон стантно но мад ско мул ти пли ци ра ње, стру ја ње и вре ву не по зна тих љу ди фор ми ра ју ћи ри зо ма тич не струк ту ре. Ова ко по ста вље но раз у ме ва ње ри зо ма под ра зу ме ва и принцип ви ше стру ко сти, ко ји ка зу је да ри зом не мо же да се трети ра као је дин ство (unity) већ са мо као ви ше стру ко, мно гостру ко, мул ти пло (mul ti pli city), 12 што зна чи да не по сто ји међу за ви сност еле ме на та већ по ве за ност; он са др жи мно штво ра зно ли ких еле ме на та спо соб них да се ре ге не ри шу, адап тира ју. На су прот ку ли од ка ра та, где ни су све тач ке по ве за не већ су ме ђу соб но за ви сне ка ко би одр жа ле је дин ство и форму, и где је ус по ста вљен од нос су бје кат/обје кат, за Де ле за и Га та ри ја мул ти пли ци тет не ма ни ти су бје кат ни ти обје кат, већ је ди но де тер ми на ци је, ме ре и ди мен зи је, ко је се не могу по ве ћа ти док се при ро да мул ти плиц те та не про ме ни (растом мул ти пли ци те та, за ко ни ком би на ци ја та ко ђе ра сту). 13 Не по сто је тач ке или ме ста у ри зо му, као што је то слу чај са фор мом, др ве том или ко ре ном, већ по сто је са мо ли није. Та ко мо же мо про стор ну ар хи тек ту ру ае ро дро ма по ве за ти са кон цеп том гра да јер функ ци о ни шу по слич ним прин ципи ма, ли ни ја ма. Оба су у функ ци ји цир ку ла ци је, кре та ња; де фи ни са ни су ула зи ма и из ла зи ма ко ји пак на ме ћу фреквен ци ју мре жни про ток дуж хо ри зон тал них ли ни ја по везу ју ћи тач ке уну тар се бе, сре ди не (mi li e ux) од но сно око ли не (en vi ron ment). Де лез и Га та ри ка жу да сре ди на и око ли на не мо гу има ти фор му већ су то мо бил не кон ста ла ци је та ча ка, син гу ла ри те та, сна га, укр ште них пло ха или ли ни ја уну тар 11 На су прот кон цеп ту мо дер ни зма и при ме ра же ле знич ке пру ге, ко ја има огра ни че но кре та ње (два сме ра), дис пе че ра ко ји над гле да рад, вре ме и ред во жње по огра ни че ној мре жи пру ге. 12 Кон цепт др ве та при ви ле гу је је дин стве но и би нар но. 13 Ка ко би об ја сни ли овај при ницп, Де лез и Га та ри ме та фо рич но ри зом дово де у ве зу са кон ци ма лут ке ко ја се не по ве зу је са во љом умет ни ка/це или лут ка ра/ке, већ са ви ше стру ко шћу нер вних вла ка на ко је фор ми ра ју зауз врат дру гу лут ку, пра те ћи дру ге ди мен зи је по ве за не са пр вом. 307

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ са мих се бе. 14 Ае ро дром је зна ча јан јав ни про стор ко ји има ви ше ар хи тек тон ских и про стор них ка рак те ри сти ка, ну дећи ко лаж не по ве за них про сто ра. Та ко се ае ро дром про фили ше као ме сто где то тал ни стран ци фор ми ра ју тре нут не но мад ске тран сгло бал не за јед ни це (ви ше од пет ми ли јар ди љу ди го ди шње). 15 Он пре ла зи из чи сто тран зит ног про сто ра у је дан си му ла крум ко ме је нео п ход но кон стант но ажу ри рање и умре жа ва ње јер мо ра да се ге не ри ше и струк ту ри ше. Дру штво спек та кла 16 зах те ва ве ли ки број ин тер ак ци ја ко је се умно жа ва ју по пут ви ру са, те та ко ае ро дром ну ди голф терен са 18 ру па, ка зи но, спа и са у на цен тар (In cheon, So uth Ko rea), 2Д и 3Д би о скоп (Hong Kong In ter na ti o nal), пла то за игру са то бо га ни ма и ба зен на кро ву (Chan gi, Sin ga po re), мини-пи ва ру Аир бау са му зич ким про гра ми ма (Mu nich Air port Ger many), ги гант ске би о фи лич не зо не за ре лак са ци ју, библи о те ку и би знис цен тар, спа цен тар за ма са жу са осве жава ју ћим ту ше ви ма (Sydney In ter na ti o nal Air port, Au stra lia), по ред већ уста ље них мре жа за ку по ви ну, где бес ца рин ска ку по ви на (duty free) на ае ро дро ми ма из ра жа ва по тре бу да се ар хи тек ту ра од но сно про стор кон зу ми ра и под ре ди дру штву кон зу ме ри зма. Све су уче ста ли је га ле риј ске умет нич ке постав ке: че ти ри му зич ка стеј џа са пре ко сто кон це ра та го дишње (Nas hvil le In ter na ti o nal Air port), SFO Му зеј са пре ко 20 га ле ри ја (San Fran ci sco In ter na ti o nal) итд. 17 Пост мо дер ни ае ро дром по ста је би ло ко је ме сто ( any pla ce), па чак и ме сто за умет нич ке ин ста ла ци је. Он по пут жи вог ор га ни зма дожи вља ва тран сфор ма ци је. Са вре ме ни про стор кон стант не би фур ка ци је и тран зи та. Ае ро дром чи ни мно штво по ве за них раз ли чи тих еле ме на та. Он је по пут гра да у гра ду, сре ди не у око ли ни, Кул ха сов гене рич ки град, по вр ши на без исто ри је, у ко јој се ма ни пу лише ин фра струк ту ром ка ко би се по сти гла бес крај на ин тензи ви ра ња и ди вер си фи ка ци је, пре чи це и ре ди стри бу ци ја. 18 Ае ро дром је, та ко, про стор где су кључ не ва ри ја бле упра во ри зо ма тич на по ве за ност и ве за, а не бли зи на, као и спо собност, адап ти бил но сти и мор фо зе, а не исто ри ја. Ње га одли ку је упра во мо гућ ност ши ре ња, мул ти пли ци ра ња. Са ма 14 Slo bo dan pre vod au to ra: Bal lantyne, A. (2007) De le u ze and Gu at ta ri for Ar chi tects, New York: Ro u tled ge, p. 86. 15 Vi en na In ter na ti o nal Air port. 16 Ми сли се на Ги Де бо ро во (Guy De bord) Дру штво спек та кла. 17 Из вор: http://www.cnn.com/2013/04/02/tra vel/ga te way-air port-en ter ta inment/, при ступ: 23. 11. 2013. 18 Ko ol ha as, R, Mau, B. and We, H. (1995) S, M, L, XL, Mo na cel li Press; Pa rr, A. ed. (2005) The De le u ze Dic ti o nary, Edin burgh: Edin burgh Uni versity Press, p. 969. 308

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ гу сти на (den sity) ве штач ки је ство ре на у ви ду (урбано) симу ла кру ма. Пост мо дер на ар хи тек ту ра од би ја да мо ну мен тали зу је со ци о ло шка вред но ва ња, на ла зе ћи на чин да не ура ми ак тив но сти, Де лез и Га та ри го во ре да ар хи тек ту ра мо ра бити осло бо ђе на тих ра мо ва и сте га и да мо ра те жи ти флу идно сти и кре а тив но сти од би ја ју ћи фик сно, стал но. 19 Прин цип а-зна чењ ског (нео зна чи тељ ски) пре ки да (asignifying rup tu re) од но си се на спо соб ност ри зо ма као си сте ма да функ ци о ни ше и чак да на пре ду је упр кос ло кал ним ломо ви ма/пре ки ди ма, за хва љу ју ћи де те ри то ри ја ли зу ју ћим и ре те ри то ри ја ли зу ју ћим 20 про це си ма (на спрам кон цеп ту коре на ко ји при ви ле гу је те ри то ри ја ли зо ва но). 21 Ка ко Де лез и Га та ри на во де, ри зом мо же би ти смр скан и сло мљен у сва кој тач ки, али се исто та ко он по но во за чи ње пра те ћи јед ну или дру гу сво ју ли ни ју или чак не чи је дру ге ли ни је. Сва ки ри зом са др жи ли ни је те ри то ри ја ли за ци је, лини је по ко ји ма је ор га ни зо ван, при до дат, озна чен итд, али и ли ни је де те ри то ри ја ли за ци је дуж ко јих бес ко нач но из ми че. Ове ли ни је ни ка да не пре ста ју да ре фе ри ра ју јед на на дру гу, што је раз лог што у ри зо му ни ка да не мо же да се по стигне ду а ли зам или ди хо то ми ја (од но сно би нар на струк ту ра). Овај прин цип као да се на до ве зу је на прин цип мно штва, јер ако се ри зом ра ста ви на два де ла, та два ко ма да ће се ре ге нери са ти и ра сти дуж ли ни је пу ца ња. Уко ли ко се ри зом рас пао на хи ља де де ло ва, сва ки од тих де ло ва ће на ста ви ти да се раз ви ја из но ва. Пу ца ње и лом ри зо ма да кле не ма ју не ки битан зна чај и не зна че ни шта по себ но јер пре кид је учи њен, али ли ни ја то ка (lines of flight) је по ста вље на. На су прот то ме ако се ква драт пре се че ди ја го нал но он ће се раз би ти на два тро у гла. Ове тач ке стро гог ге о ме триј ског те ла фор ми ра ју еле мен те дру га чи јег, је дин стве ног иден ти те та. Што ће ре ћи да се ри зом сво јим ге нет ским мо дом раз ви ја и мул ти пли цира из но ва на су прот ге о ме три ји. Због ова кве ге нет ске логике, 19 Bal lantyne, A. nav. de lo, str. 97. 20 Ре те ри то ри ја ли за ци ја, ка ко Де лез и Га та ри на во де, не сме би ти по бр кана са по врат ком на при ми тив ну или ста ри ју те ри то ри ју: она нео п ход но им пли ци ра сет ма не вра с ко јим је дан еле мент, сам де те ри то ри ја ли зо ван, слу жи као но ва те ри то ри јал ност дру гом, а ко ји је та ко ђе из гу био сво ју те ри то ри ју. 21 Тер мин те ри то ри ја ли за ци ја мо гу ће је об ја сни ти као про цес по ти ски вања же ље при пи то мља ва њем и огра ни ча ва њем ње не про дук тив не енерги је услед со ци јал них огра ни ча ва ју ћих сна га, док тер мин де те ри тори ја ли за ци ја до зво ља ва же љи да се по ме ра из ван ре стрик тив них психич ких и про стор них ко ор ди на та. Кроз кон текст исто риј ских дру шта ва, кон цепт те ри то ри ја ли зо ва ног ве зу је се за се де лач ка дру штва ко је произ во де флук се ве огра ни ча ва ју ћи сво ју те ри то ри ју, док се кон цепт де тери то ри ја ли зо ва ног ве зу је за но мад ска дру штва ко је про из во де флук се ве пре лазе ћи пре ко те ри то ри је. 309

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ ри зом пр ко си пот пу ном уни ште њу упр кос ви ше стру ком сло му и це па њу. Ае ро дром као ме сто тран зи та и свет ских би фур ка ци ја ника да не мо же би ти у пре ки ду, ни ка да не до жи вља ва слом. Стал но се раз ви ја, ме ња, мо ди фи ку је, при ла го ђа ва, по ме ра из ван ре стрик тив них ко ор ди на та од ко му ни ка ци о них систе ма, пре ко ре да ле те ња, вре мен ских (не)при ли ка, флук сева кре та ња, до ли ни ја ле то ва. Ае ро дром је ре те ри то ри ја лизо ва на по вр ши на ко ја ну ди но ву, при вре ме ну те ри то ри јалност но мад ским ма са ма љу ди ма. Сли ка 2. Р. Кул хас, ОМА про је кат, New Jed dah In ter na ti o nal Air port, Ме ка. 22 Прин цип кар то гра фи је од но си се на ме тод ма пи ра ња (мапа) за ори јен та ци ју са би ло ко је тач ке или ула за уну тар це ли не, пре не го на ме тод тра го ва (на црт) ко ји ре пре зен тује не ку апри ор ну ста зу/пу та њу, ба зну струк ту ру или ге нетску осу. Ри зом по де фи ни ци ји не од го ва ра ни јед ном структу рал ном или ге не ра тив ном мо де лу, јер је по при ро ди стран са мој иде ји ге нет ске осе. Ге нет ска оса је прин цип на цр та, ре про дук тив на до бес ко нач но сти. 23 На црт пре цр та ва не што што је да то као већ на чи ње но од но сно: На црт је већ превео ма пу у сли ку. 24 Док кон цепт ко ре на при ви ле гу је хи јерар хиј ско, кон цепт ри зо ма при ви ле гу је анар хич но. Дру гим речи ма, наспрам пру га стом, ри зом при ви ле гу је глат ко. 25 22 Из вор: http://oma.eu/pro jects/jed dah-in ter na ti o nal-air port, при ступ: 21. 06. 2016. 23 Це ла ло ги ка др ве та за сно ва на је на ло ги ци на цр та и ре про дук ци је. 24 Šu va ko vić, M. (2005) Poj mov nik su vre me ne umjet no sti, Za greb: Ho retzky, str. 94. 25 У пру га стом про сто ру, ли ни је су под ре ђе не тач ка ма (јед на ли ни ја иде од тач ке А до тач ке Б.; та ко ђе ука зу је на кре та ње: ода кле - до кле Најче шћа при ме на је на мо дел гра да, пла ни ра ње гра да, ур ба них и јав них зо на) док je у глат ком про сто ру су прот но: тач ке су под ре ђе не ли ни ја ма. 310

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ До каз за то су ае ро дро ми, ко ји су, по пут тран сди мен зи о них про сто ра, са ста вље ни од мно гих пло ха, пла тоа, тер ми на ла, ко ји се увек на ла зе у сре ди ни, а не на по чет ку или на кра ју. Као пру га сти про стор, пред ста вља опо зи ци ју иде ји ри зо ма, ме ха ни зам са сво јим на цр ти ма и ко о рдинант ним мре жама и стрикт ним ре ла ци ја ма, те ри то ри ја ли зо ван вре мен ски простор. Али про стор ае ро дро ма ла ко пре ла зи у глат ки простор: он је у су шти ни де пер со на ли зо ван, не и ме но ван простор, ко ји омо гу ћа ва пер ма нент ни флукс. Ла ко по ста је де тери то ри ја ли зо ван. Он ни је на црт већ бес ко нач на ма па јер га сам кон стру и ше, мо ди фи ку је, ме ња или вра ћа на пр во бит но са мно штвом ула за. Пру жа ди на ми ку и енер ги ју у јед ном ста бил ном, ста тич ном ар хи тек тон ском про сто ру чи ји су окви ри не ста бил ни и скло ни че стим про ме на ма, про ши рењи ма и над град њи ка ко би мул ти пли ци рао прав це ле те ња, кре та ња и мно го број не ин тер ак ци је. Ко ри до ри не по ве зу ју ви ше тер ми на ле, већ су по ста ли де сти на ци је. Са мо уз помоћ ко ре гра фи је се мо же са вла да ти ова кав про стор обр ти, за о кре ти, скре та ња, успо ни, спу шта ња, из не над ни пре о крети; пост мо дер не про ме њи ве тра јек то ри је ко је се пре пли ћу, ули ва ју, сли ва ју, ко је пре ла ма ју и мул ти пли ци ра ју бес кра јан по глед и не ве ро ват не аван ту ре за мо зак, око, нос, је зик, стомак. 26 Ова ква спо соб ност ри зо ма да се са мо стал но фор ми ра кроз кон стант но адап ти ра ње, из во де ћи та ко не си ме триј ски ак тив ни от пор ри гид ним ор га ни за ци ја ма и ре стрик ци ја 27 ма се од но си се на прин цип де кал ко ма ни је. Пу те ви и по је ди нач ни објек ти ни су сте пе ни на ге не тич кој оси ни ти ме ста у ду бо кој струк ту ри, већ ула зи и из ла зи. Мапа, та ко ђе, мо же би ти на цр та на или пак пре цр та на. Мул типли ци тет има свој слој у ко ме се уни фи ка ци је и то та ли та риза ци је, ома со вље ња и ми ме тич ки ме ха ни зми уко ре њу ју. Чак и ли ни је то ка мо гу да се ре про ду ку ју услед свог евен ту ал ног де ље ња. Ме ђу тим, су прот но је исто та ко исти ни то. На црт у ри зо му мо ра би ти увек пре ве ден у ма пу. Ова опе ра ци ја ни је Посто је за у став на ме ста и тра јек то ри је и у јед ном и у дру гом, али у глат ком про сто ру, ин тер вал је бит ни ји, ин тер вал је суп стан ца. У глатком про сто ру ли ни је су век то ри, ди рек ци је, а не ди мен зи је или ме тричне ка рак те ри сти ке, док у пру га стом фор ме ор га ни зу ју ства ри, у глат ком ма те ри ја ли сиг на ли зи ра ју сна ге и слу же као њи хо ви симп то ми. Гла дак про стор је ис пу њен до га ђа ји ма, пре не го фор ми ра ним и пер ци пи ра ним ства ри ма. Оно је ин тен зив ни пре не го екс тен зив ни про стор, про стор афе ка та, пре не го про стор сво ји не/вла сни штва. 26 Ko ol ha as, R. (2001) Johnstruc tu ar chi tec tu re.com (on li ne), Oc to ber, Vol. 100, Ob so len ce. 20. де цем бар 2013, p. 181, из вор: http://www.johnstu ar tar chitec tu re.com/spring_2009_vi deo_re a dings_fi les/ko ol ha as%20junk spa ce.pdf, при ступ 23. 11. 2013. 27 Дру гим ре чи ма, на спрам во де ћим си сте ми ма и во де ћим на у ка ма својстве ним ко ре ну, ри зом при ви ле гу је ми нор не си сте ме и на у ке. 311

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ си ме трич на прет ход ној, јер на црт не ре про ду ку је ма пу. Нацрт ор га ни зу је, ста би ли зу је, не у тра ли зу је ви ше стру ко сти у скла ду са соп стве ном осом зна че ња и су бјек ти ви за ци је. Он ге не ри ше и струк ту ри ше ри зом, при том оно што ре про дуку је од ма пе или ри зо ма са мо су пре пре ке, чво ро ви и тач ке струк ту ри ра но сти. 28 По јам ри зо ма се че сто ко ри сти као ме та фо ра за ин те нет (World Wi de Web), сај бер про стор (Cyber spa ce), ме ђу простор (In ter spa ce), вир ту ел ни про стор (Vir tual spa ce). Овај про стор, за раз ли ку од про сто ра тек ста, од но сно про сто ра те ле ви зи је или про сто ра ар хи тек ту ре, је сте ри зо ма ти чан, флу и дан и гло ба лан. За при мер се мо же мо по слу жи ти тро ди мен зи о ал ним, интер ак тив ним де лом Sur Na tu res Ми ге ла Ше ва ли јеа (Mi guel Cheva li er), 29 ко је је по ста вље но на зи до ви ма јед ног тер ми нала на ае ро дро му у Па ри зу (Char les de Ga ul le, Pa ris). Сли ка 3. Sur Na tu res, Mi guel Che va li er, ае ро дром Па риз. 30 Ова по став ка ну ди Бо дри ја ров ско пу то ва ње пре пу то ва ња. У вир ту ел ној ба шти се на ла зе из ду же не, све тле ће биљ ке које се ра ђа ју на су мич но, ра сту и уми ру на осно ву свог морфо ге не тич ког ко да. На зи до ви ма ба шта пак ра сте из да на у дан по ре ал ном ве ре ме ну ре а гу ју ћи на про ла зни ке путни ке пу бли ку. По ен та је упра во у овом ра сту ди мен зи је у мул ти пли ци те ту, ко ја ну жно ме ња сво ју при ро ду по ве ћањем сво јих ве за, са сто је ћи се по пут ри зо ма од мул ти плих / 28 Дру гим ре чи ма, струк ту ре др ве та или ко ре на по сто је у ри зо ми ма, али и обр ну то, гра на др ве та или одво је ни ко рен мо же по че ти да пу пи у ри зом. За да так ри зо ма је упра во да се од у пре струк ту ра ма др ве та или ко ре на и да их пре о кре не у ри зом. 29 Из вор: http://vi meo.co m/52471885, при ступ 23. 11. 2013. 30 Из вор: www.art2m.com, при ступ 21. 6. 2016. 312

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ умножених син гу лар но сти син те ти зо ва них у це ли ну споља шњим ре ла ци ја ма. По мо ћу умет но сти ко ја је пре ме ште на из му зе ја на би ло ко је ме сто, па чак и ме сто по пут ае ро дром ског тер ми на ла, она оба ви ја лош про стор сво јом тро ди мен зи о нал ном сај бер ауром чи не ћи га до брим про сто ром. Ин тер тек сту ал ност је мо дел на те ме љу ко јег се гра де и ства ра ју умјет нич ка дје ла не кон зи стент не и отво ре не ви зуал не и зна чењ ске струк ту ре. 31 Као што смо ви де ли у при мери ма Ze i tra um и Sur Na tu res текст од но сно де ло је отво ре ни про стор тран сфор ма ци је, ре интер пре та ци је, про дук ци је и раз мје не зна че ња из ме ђу ви зу ал ног објек та и чи та те ља или про ма тра ча. Ка ко ни је дан текст ни је за вр ше ни текст не го се ње го ва тран сфор ма ци ја на ста вља, про ду жа ва, умно жа ва, у тек сту ал ном кре та њу од тек ста до тек ста, 32 по пут са мог ри зо ма, хи пер тек сту ал ност је основ но ору ђе ко јим умет ник мо ра вла да ти. Уз си му ла ци је он про из во ди си му ла кру ме који иза зи ва ју фан та зме. По мо ћу умет но сти, он уче ству је у из град њи хи пер ре ал но сти. Не ру ши илу зи је већ ства ра имаги нар ни свет. Као што би Кул хас ре као жи ви мо по пут живо ти ња, за тво ре ни, у зо о ло шком вр ту, где Сва ки мо ни тор, сва ки ТВ екран је суп сти ту ци ја за про зор; ства ран жи вот се од ви ја уну тра, док је сај бер спејс по стао споља шњи свет. 33 Ри зом је, да кле, мо дел при ка зи ва ња све та дру га чи ји од мо дела др ве та. Де лез и Га та ри кре ћу од раз ли ка из ме ђу ри зо матског и раз га ра на тог ка ко би се уо чи ло да су све ди стинк ци је и хи је рар хи је ак тив не кре а ци је, спо соб не за да ље ди стинкци је и ар ти ку ла ци је. На спрам вер ти кал них и ли не ар них (дија хор них) ве за, ри зом при ви ле гу је хо ри зон тал не, тран спростор не (син хро не) ве зе и ре ла ци је. На спрам хи је рар хиј ског, ри зом при ви ле гу је анар хич но; на спрам ста тич ног, ри зом при ви ле гу је но мад ско; на спрам те ри то ри ја ли зо ва ног, ри зом при ви ле гу је де те ри то ри ја ли зо ва но и ре те ри то ри ја ли зо ва но, на спрам је дин стве ног и би нар ног, ри зом при ви ле гу је ви шестру ко и мул ти пло; на спрам при ви ле го ва њу во де ћих на у ка, ри зом при ви ле гу је ми нор не на у ке; од но сно на спрам хо моге ног, ри зом при ви ле гу је хе те ро ге но. Ове раз ли ке за сно ване на ди хо то ми ја ма, на и ме, не го во ре о би нар ној струк ту ри, већ о на чи ну кре и ра ња плу ра ли зма. Са освр том на при ме ре да те у прет ход ном тек сту, као и са ме прин ци пе и ка рак те ри сти ке ри зо ма, мо жда је нај сли ковитије 31 Šu va ko vić, M. nav. de lo, str. 284. 32 Исто, стр. 263. 33 Ko ol ha as, R. nav. de lo, str. 189. 313

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ по слу жи ти се Кул ха со вим тек стом Џанк спејс (Junk spa ce) како би се из ву као за кљу чак. Умет ност, ар хи тек ту ра и ди зајн да нас пред ста вља ју остат ке, от пат ке мо дер ни зма, ко ји је за циљ ну дио уни вер зал ност и пре гршт на уч них до стиг ну ћа. 34 Узи ма мо ли за при мер само ар хи тек ту ру, уви де ће мо да смо са гра ди ли ви ше не го све до са да шње ге не ра ци је за јед но али ни при бли жно на истом ни воу. Ми да нас за со бом не оста вља мо пи ра ми де. Да нашња ар хи тек ту ра, од но сно, ка ко је Кул хас на зи ва, Џанк спејс ар хи тек ту ра је ин ку ба тор ко ји чи не по крет не сте пе ни це и си стем за кли ма ти за ци ју. 35 За и ста, ре во лу ци ју у ар хитек ту ри чи ни не ви дљи ви па чворк еле ме на та по пут си сте ма за кли ма ти за ци ју, еска ла то ра, про тив по жар них пр ска ли ца, вен ти ла ци о них си сте ма, ка бло ва Згра де Џанк спеј са су нази ва ли ме га струк ту ра ма, али све су пер струк ту ре су са моо др жи ве, тре ба ло би да тра ју веч но, му ти ра ју ћи вре ме ном без ика кве кон тро ле. Из гле да да су да нас то без су пер ла тивне струк ту ре, са ста вље не од де ли ћа у по тра зи за око сни цом, окви ром, обрас цем или ша бло ном. Окре ни мо се јав ном про сто ру, по пут ае ро дро ма, ко ји сам тако че сто ко ри сти ла за при мер ри зо ма. Склон је кон стант ним ме та мор фо за ма ка ко би хи је рар хиј ски си стем био за ме њен го ми ла њем и аку му ла ци јом, а ком по зи ци ја до пу на ма и дода ва њи ма, мул ти пли ци ра њи ма: Ви ше је ви ше, ви ше је још ви ше. 36 Ове не ар ти ку ли са не раз ли чи те це ли не, пар чи ћи, сла га ни јед ни на дру ге, пре ко дру гих, око дру гих, ис под дру гих ноше ни на шом иде јом ко ја их це мен ти ра у ме та морф не фор ме, це па до не дав но ко ри шће ни и про ве ре ни прин цип је дин ственог и уни вер зал ног мо дер ни зма. Ае ро дром је не ста ни ште, ме сто про то ка љу ди у раз ли чи тим тех нич ким мо да ли те тима, по ве за них раз ли чи тим, чак и не спо ји вим, еле мен ти ма, где по пут прин ци па ри зо ма не по сто ји ме ђу за ви сност елеме на та већ по ве за ност. У функ ци ји је цир ку ла ци је, кре та ња; де фи ни са них ула за и из ла за, ко ји пак на ме ћу фре квен ци ју мре жни про ток дуж хо ри зон тал них ли ни ја по ве зу ју ћи тачке уну тар се бе, сре ди не од но сно око ли не, као што то чи ни и сам ри зом. Ае ро дром је иде а лан при мер ризоматич но сти 34 У есе ју Junk spa ce из 2001. го ди не Рем Кул хас го во ри, из ме ђу оста лог, и о сло му про грам ске ше ме мо дер ни зма у ар хи тек ту ри, ко ји је гра дио и ди зај ни рао про сто ре ко ји су те жи ли да за тво ре ко ри сни ке од но сно да их за др же што ду же вре ме на у над ре а ли стич ком про сто ру по пут ае ро дро ма (шо пинг мо ло ва, ка зи на). 35 Ko ol ha as, R. nav. de lo, str. 175. 36 Исто, стр. 176. 314

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ вре ме на, где је све по ве за но вре ме ном дола ска/од ла ска, сле та ња/од ле та ња. Ае ро дром је ри зо ма тич на, тран сди мензи о на, мул ти пла пло ха, не до вр ше ног са др жа ја и тек ста, ко ји се по мо ћу тран сфор ма ци ја на ста вља, про ду жа ва, умно жа ва. По мо ћу си му ла ци је, про из во ди си му ла кру ме ко ји иза зи ва ју фан та зме. Пост мо дер на ар хи тек ту ра је ар хи тек ту ра ма се. Про сто ри су по ста ли гран ди о зни, не са гле ди ви, не мер љи ви ква зи паноп тич ки уни вер зу ми ко ји са др жај ме ња ју треп та јем на шег ока про из во де ћи осе ћај ди со ри јен та ци је. Про сто ри са столи ца ма, фо те ља ма, па чак и ка у чи ма за од мор, јед но став но на ме ћу пи та ње да ли је та кав про стор за мо ран. Ри зо ма тич не тра јек то ри је се као та кве не мо гу за пам ти ти, ме мо ри са ти, ма пи ра ти. Са др жај је ди на ми чан, али стаг нира, ре ци кли ран је и мул ти пли ци ран. 37 По стре во лу ци о нар на ар хи тек ту ра по ве зу је не спо ји во: ка ме но до ба са све мир ским и про стор ним; за до вољ ство и ре ли ги ју; нео н пред ста вља и ста ро и но во. Уме сто да ства ра мо но ве про сто ре, ми ма нипу ли ше мо ства ра ју ћи увек је дин стве не, не пред ви ди ве, али по зна те про сто ре без ау то ри те та. Мре жа без па у ка, у ко јој је сва ка тра јек то ри ја не за у ста вљи ва, не у ни шти ва. Џанк спејс је по стег зи стен ци ја лан јер нас чи ни не си гур ним где смо, до во ди у пи та ње где смо се упу ти ли и пре и спи ту је где смо би ли. 38 Умет ност, ар хи тек ту ра и ди зајн по сма тра ни кроз кон цепт ри зо ма по ста ју же ле ће ма ши не, 39 ме ста про дукци је и ин те ре са јер Џанк спејс про мо ви ше ау ре брен до ва вир ту ел но кон зу мент ско но мад ско дру штво. 40 За Де ле за и Га та ри ја сва ка ма ши на је ма ши на по ве за на са дру гом маши ном, она је сам ток или про дук ци ја то ка. Ме ђу тим, данас су ти то ко ви пр вен стве но пра ће ни ло ги ком тр жи шта и еко но ми је, јер се на сто ји дру га чи јем мо де лу ко ји по тен ци ра гло кал на зна ња, за сно ва на на прин ци пи ма си му ла ци ја, хипер тек сту ал но сти, си му ла кру ма. У та квом мо де лу је са држа на ло ги ка да се уки не сва ки те мељ, да се по ни ште крај и по че так. Умет ност, ар хи тек ту ра и ди зајн мо ра ју би ти ацен трич ни, нехи је рар хи зо ва ни, нео зна ча ва ју ћи си сте ми, не структуралне 37 Исто, стр. 178. 38 Исто, стр. 182. 39 Тер мин ма ши не же ље или пак же ле ће ма ши не про и за шао је из радикaлне кри ти ке Фрој до ве пси хо а на ли зе. Де лез и Га та ри, на и ме, по ве зу ју психич ку ре пре си ју са со ци јал ном ре пре си јом и от кри ва ју ре во лу ци о нар ни ква ли тет же ље. За њих же ља се не иден ти фи ку је са Еди по вим не до статком, за ко ном, озна чи те љем, не го пре са про дук ци јом, са же ле ћом продук ци јом у со ци јал ном по љу. 40 Ko ol ha as, R., Mau B. and We, H. nav. de lo, str. 177. 315

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ фор ме са ге не тич ком осом не го су прот но апа ра лел на еволу ци ја, ве чи то но ви кру го ви, са но вим тач ка ма из ван грани ца и у дру гим прав ци ма. Би ва ње у сре ди ни, тј. би ти изме ђу 41 не пред ста вља про сеч ност, већ су прот но ме сто, где ства ри хва та ју сво ју бр зи ну. У пи та њу је стру ја без по чет ка или кра ја, ко ја ру ши сво је бе де ме и хва та бр зи ну у сре дини. 42 Ми слим да су прин ци пи ри зо ма ла ко при ме њи ви на да нашњи свет, на ше окру же ње, при ро ду жи во та уоп ште. Чи ни се да смо и са ми ри зо ма тич ни ка та кад смо у ста њу да по ве жемо и не спо ји во; иа ко смо је дин стве ни ми смо са ста вље ни од мно гих пло ха, где се кроз кон стант ни флукс (чак и ка да ми ру је мо и спа ва мо, свет на ста вља да се кре ће) упркос ломо ви ма (мен тал ним и фи зич ким) на ста вља мо да ље, ме њамо, адап ти ра мо, мул ти пли ци ра мо; кре ће мо се по пут но ма да ства ра ју ћи про ла зне те ри то ри је де те ри то ри ја ли зо ва ни ма, пре тва ра ју ћи не ка да шњу тра ди ци ју, исто ри ју, про шлост у глат ки про стор не и ме но ва ног, де пер со на ли зо ва ног ка ко би над гр ди ли и мул ти пли ци ра ли тра јек то ри је ко је се пре плићу у бес крај. При ме ње ни на жи вот, са ла ко ћом до жи вља ва ју ме та мор фо зу и на све оста ло што нас окру жу је а на ро чи то на умет ност, ар хи тек ту ру и ди зајн. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Bal lantyne, A. (2007) De le u ze and Gu at ta ri for Ar chi tects, New York: Ro u tled ge. Bart hes, R. Смрт Ау то ра, у: Су вре ме не књи жев не те о ри је, ур. Бе кер, М. (1986), За греб: СНЛ. Buc ha nan, I. and Lam bert, G. (2005) De le u ze and Spa ce, Edin burgh: Edin burgh Uni ver sity Press. De bor, G. (2003) Druš tvo spek ta kla, Po ro dič na bi bli o te ka. De le u ze, G. and Gu at ta ri, F. (1987) A Tho u sand Pla te a us, Min ne a polis, Lon don: Uni ver sity of Min ne so ta Press. Ko ol ha as, R., Mau B. and We, H. (1995) S, M, L, XL, Mo na cel li Press. Pa rr, A. (2005) The De le u ze Dic ti o nary, Edin burgh: Edin burgh Uni ver sity Press. 41 Би ти из ме ђу мо же се на при мер об ја сни ти кроз по сма тра ње тран сформа ци ја јед не осо бе у раз ли чи тим дру штви ма. На и ме, јед на осо ба ни је иста осо ба ка да се на ла зи у не ком дру гом дру штву. Жак ни је исти Жак ка да се ди са сво јим дру га ри ма или ка да се ди са сво јим ко ле га ма. За право сва ка ком би на ци ја ства ра но вог Жа ка, за то што Жак ни је ста тич ки кон стру и са ни су бје кат, не го је еле мент ко ји се се ман тич ки по ве зу је са дру гим еле мен ти ма и по ста је дру ги. 42 De le u ze, G. and Gu at ta ri, F. (1987) A Tho u sand Pla te a us. Min ne a po lis, Lon don: Uni ver sity of Min ne so ta Press, p. 25. 316

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ Se na ga la, M. (1999) Gro wing Rhi zo mes and Col lap sing Walls: Postmo dern Pa ra digms for De sign Edu ca tion, Ro me: As so ci a tion of Colle gi a te Scho ols of Ar chi tec tu re In ter na ti o nal Con fe ren ce Ro me. Šu va ko vić, M. (2005) Poj mov nik su vre me ne umjet no sti, Za greb: Ho retzky. War drip-fruin, N. (2003) The new me dia re a der, New York: MIT Press. Ин тер нет из во ри: Р. Кул хас, ОМА про је кат, New Jed dah In ter na ti o nal Air port, Ме ка: http://oma.eu/pro jects/jed dah-in ter na ti o nal-air port, при ступ: 21. 6. 2016. Ze it Ra um, ae ro drom Беч : http://www.aec.at/fu tu re lab/en /news/ze itra um-am -wi e ner-flug ha fen/, при ступ: 23.11.2013. Aеродром у Бе чу (Vi en na In ter na ti o nal), тер ми нал Ze i tra um (Ti me Spa ce), интерак тивнa уметничкa инсталацијa Ars Elec tro ni ca Fu tu re lab: http://www.aec.at/press/en/2012/06/05/%e2%80%9eze i traum%e2%80%9c-am-ne uen-ter mi nal-des -flug ha fen-wi en/, при ступ: 23. 11. 2013. SFO Му зеј (San Fran ci sco In ter na ti o nal): http://www.cnn.com/2013/04/02/tra vel/ga te way-air port-en ter ta inment/, при ступ: 23. 11. 2013. Ko ol ha as, R. (2001). Johnstruc tu ar chi tec tu re.com (on li ne). Oc tober, Vol.100, Ob so len ce: http://www.johnstu ar tar chi tec tu re.com/ spring_2009_vi deo_re a dings_fi les/ko ol ha as%20junk spa ce.pdf, приступ: 25. 11. 2013. Ин тер ак тив но де ло Sur Na tu res Ми гел Ше ва ли је (Mi guel Chevalier): http://vi meo.co m/52471885, при ступ 23. 11. 2013. Sur Na tu res, Mi guel Che va li er, ае ро дром Па риз: www.art2m.com, при ступ 21. 6. 2016. 317

ЈЕЛЕНА М. СТЕПАНОВ Jelena M. Stepanov University of Arts in Belgrade DELEUZE AND GUATTARI S RHIZOME CONCEPT IN ARCHITECTURE, ART AND DESIGN Abstract The author deals with the rhizome concept in art, design and architecture pointing to the fact that these disciplines are a combination of esthetic, psychological and political differences which are constantly exposed to complex interactions. The rhyzome concept fits into the Postmodern where all dots connect, where there is no more growth and everything relates to anything. The division into reality (of the world), the representation (books) and the subjectivity (author) no longer exists. The idea of the rhizoma connects with the Rem Koolhaas s narrative on the modern city of Junkspace, which is compared to a postmodern airport space, refering to its architectural and spatial features. Key words: art, architecture, design, postmodern, rhizome, Junkspace Рајко Р. Каришић, Фотографија из циклуса Венчићи, 2012. 318

СЛАВИША КОСТИЋ ХV бе о град ска гим на зи ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650319K УДК 791.229.2:27 791.3:27 14 Жижек С. оригиналан научни рад ТЕ О ЛО ШКО-ФИ ЛО ЗОФ СКО СА ГЛЕ ДА ВА ЊЕ КЉУЧ НИХ ДЕ ЛО ВА ФИЛ МА ПЕР ВЕРЗ ЊА КОВ ВО ДИЧ КРОЗ ИДЕ О ЛО ГИ ЈУ Са же так: У овом ра ду се кроз те о ло шку при зму са гле да ва ју кључни де ло ви фил ма Пер верз ња ков во дич кроз иде о ло ги ју. У пр вом де лу об ра ђу је мо Жи же ко во са гле да ва ње Јо во вог и Хри сто вог стра дања као и фа во ри зо ва ње пост ме та фи зич ке ре ли ги је хри шћанства, што упо ре ђу је мо са тре ти ра њем те о ди ке је од стра не Леше ка Ко ла ков ског. Жи же ков ис каз о ре ли гиј ском фа на ти зму као религијскoј су спен зи ји етич ког упо ре ђу је мо са гле ди штем Ро у е на Ви ли јам са да без Бо га вр ло ла ко мо же до ћи до из о па че не сло боде, ко ја пред ста вља су шти ну ди ја бо лич ног. На по слет ку би ва обра ђе на Жи же ко ва кри ти ка мо дер ног кон зу ме ри зма ко ји фа во ризу је ужи ва ње као об лик сво је вр сне из о па че не ду жно сти. Гре јем Ворд се усред сре ђу је на гло бал ни град ко ји фор си ра ма те ри јал ни конзуме ри стич ки рај, док је ду хов ност не што спо ред но. Кључ не ре чи: хри шћан ство, ате и зам, ре ли гиј ски фун да мен тали зам, др жав ни ин тер вен ци о ни зам, кон зу ме ри зам, ка пи та ли зам, град Сла вој Жи жек, је дан од нај зна чај них фи ло зо фа да на шњи це, на кон пр ве успе шне са рад ње са ре ди тељ ком Со фи Фајнс, 319

СЛАВИША КОСТИЋ ко ја се огле да у до ку мен тар ном фил му Пер верз ња ков во дич кроз ки не ма то гра фи ју (2006), у овом на став ку по ку шао је да дâ од го вор на мо дер ни кон цепт иде о ло ги је. Нај пре да разја сни мо сам по јам пер вер ти ра ти, ко ји се на ла зи у на слову овог фил ма а ко ји ов де озна ча ва ис кри вља ва ње на ших пред ра су да (а не пер верз но по на ша ње). Бу ду ћи да смо се у мо дер ни су о чи ли са гу бље њем сми сла и за шли у ни хи лизам, ко ји је из ро дио озло гла ше не то та ли тар не ре жи ме XX ве ка, по сред ством раш ча ра ва ња дат је за да так кључ ним мисли о ци ма да на ђу из лаз из овог бес пу ћа. Ово ујед но да је ин спи ра ци ју и за за сни ва ње јед не кри тич ке те о ло ги је. Хришћан ска те о ло ги ја из но си при чу о Бо гу са по зи ци је у ко јој се те о лог тре нут но на ла зи, сто га из но ше ње ре ли ги о зног нара ти ва по на вља и ре фи гу ри ше је зик, иде о ло ги је, кул тур не прет по став ке, стра хо ве и сно ве о бо љим вре ме ни ма. Жи жек је у овом до ку мен тар цу по ку шао да да од го вор пре ко Ла кано вог по и ма ња Ве ли ки Дру ги, кључ ног еле мен та сва ке идео ло шке гра ђе ви не. По сто је два кон тра дик тор на пој ма Ве ликог Дру гог. Са јед не стра не, Ве ли ки Дру ги је тај ни по ре дак ства ри: Бо жан ски ум, ве ра ко ја кон тро ли ше на шу суд би ну, али ко ји је мо жда и нај ма ње ин те ре сан тан и пред ста вља аспект учин ка Ве ли ког Дру гог пре ко ко је га до би ја мо значе ње на ше га по на ша ња. Ме ђу тим, ов де тре ба раз ја сни ти то да Жи жек, иа ко се из ја шња ва као ате и ста, уства ри по др жа ва те о ло шко про ти вље ње Бо гу кла сич не ме та фи зи ке (тј. онто те о ло ги је), ко ја се иден ти фи ку је са грч ком фи ло зоф ском ка те го ри јом бит ка, ко ји сна жно уте ме љу је сва би ћа. Са те по зи ци је Бог се по и ма као нај ви ше би ће, ca u sa sui, ко ји под у пи ре би ћа у це ли ни и ко ји оси гу ра ва објек тив ност ствари (оно што Ла кан упра во и на зи ва Ве ли ки Дру ги). Мо ра мо би ти ја сни ов де се не по тен ци ра сво је вр сни ате и зам, већ се ука зу је на не а де кват ност ме та фи зич ког по ку ша ја за по четог са То мом Аквин ским, већ да Бо га мо же мо пре по зна ти с оне стра не би ћа, са гла сно са ис ка зом у 1 Јн 4,8: Бог је љубав (ага пе). На овај на чин ис по ве да мо Бо га ве ре и ти ме се осло ба ђа мо за ло га он то те о ло ги је 1. За нас је ин те ре сант ни ји на ред ни аспе кат Ве ли ког Дру гог као по рет ка по ја ва: мно ге ства ри ко је су за бра ње не, ни су про сто за бра ње не, већ се нису ни де си ле за Ве ли ког Дру гог, што под ра зу ме ва кри ти ку сва ког ви да то та ли та ри зма али и пре о вла ђа ва ју ће иде о логи је кон зу ме ри зма. Жи же ко ва кри ти ка иде о ло ги ја ов де је оства ре на по сред ством мо дер не ки не ма то гра фи је, та ко да је не са мо по пу ла ри зо вао сво ја фи ло зоф ска гле ди шта, већ их је учи нио ме диј ски до ступ ним за ши ро ке ма се. Огра ђу је мо 1 Маrion, J. (1991) God wit ho ut Be ing, tran sla ted by Tho mas Car lson, Chi cago: Uni ver sity of Chi ca go Press, pp. 47-67. 320

СЛАВИША КОСТИЋ се од не ких ње го вих тен ден ци о зних пре те ри ва ња и не жели мо да их ко мен та ри ше мо, као у слу ча ју кри ти ке ре ли ги озних ин сти ту ци ја. У овом ра ду нас ће ин те ре со ва ти ње го во тре ти ра ње хри шћан ства, ре ли гиј ског фа на ти зма и др жав ног ин тер вен ци о ни зма, али ће мо се освр ну ти и на мо дер но потро шач ко дру штво, су о ча ва ју ћи ње го ве ста во ве не са мо са ста во ви ма од ре ђе них те о ло га, већ и са ми сли о цем по пут Леше ка Ко ла ков ског. Жи жек о хри шћан ству У Пер ве зња ко вом во ди чу кроз иде о ло ги ју Жи жек об ра ђује хри шћан ство пре ко фил ма По след ње Хри сто во ис ку шење (ре жи сер Мар тин Скор се зе, из 1988. године). За што се окре нуо ка гно стич ком је ван ђе љу по То ми да би за по чео изла га ње о Хри сту? Жи жек ука зу је на зна чај хи сте ри је пре ко ко је ми пре и спи ту је мо наш дру штве ни сим бо лич ки иден титет. У пси хо а на ли тич кој те о ри ји хи сте рич на по зи ци ја је сте сум ња и то је из у зет но про дук ти ван по ло жај. Је дин стве ни ка рак тер хри шћан ства пре но си ово хи сте рич но пре и спи тива ње на са мог Бо га као на су бје кат. За Хри ста је у мла до сти би ло тра у ма тич но ис ку ство да при зна да је он ова пло ће ни Бог. Жи жек пра ви па ра ле ле са Књи гом о Јо ву. Јов по Жиже ку је сте пре те ча Ису са Хри ста. У овој књи зи об ра ђу је се стра да ње пра вед ни ка Јо ва ко ме Бог оти ма има ње. Три прија те ља те о ло га до ђу код Јо ва и по ку ша ва ју да га убе де у ве зи са ње го вом на вод ном кри ви цом. Ве ли чи на Јо во ва са сто ји се у то ме што ни је хтео да при хва ти сво ју кри ви цу и на кра ју књи ге Бог се по ја вљу је и ка же Јо ву да све оно што су му при ја те љи ре кли ни је исти на и оце њу је да је он био у праву. Ка та стро фе не ма ју зна че ња. Ов де на ла зи мо пр ви ко рак у прав цу то га да се пат њи оду зме ле ги ти ми тет. Кон траст из ме ђу ју да и зма и хри шћан ства је у кон тра сту изме ђу анк си о зно сти и пат ње. Је вреј ски Бог је ам бис за све оста ле же ље. Де ша ва ју се стра шне ства ри за ко је је Бог одго во ран али ми не зна мо шта Ве ли ки Дру ги, од но сно Бог же ли од нас. Шта то Бог же ли? Као од ред ни цу тог тра у матич ног ис ку ства Ла кан ко ри сти ита ли јан ску реч che vo glio шта хо ћеш? Ју да и зам ис тра ја ва на тој анк си о зно сти и Бог оста је за го не тан, за стра шу ју ћи. Хри шћан ство ту тен зију раз ре ша ва љу ба вљу, јер због љу ба ви пре ма на ма Бог је жртво вао сво га си на. То је има ги нар но, чак сен ти мен тал но ре ше ње си ту а ци је, те основ не анк си о зно сти. На кр сту умире упра во тај за штит ник Ве ли ког Дру гог. Хри сто ва смрт ни је не ка кав от куп у сми слу Исус па ти да от пла ти на ше гре хе. То је про сто ру ше ње Бо га ко ји је је мац сми сла нашег жи во та. И то је сте сми сао Хри сто ве ре че ни це: Бо же 321

СЛАВИША КОСТИЋ мој, Бо же мој, за што си ме оста вио? Oво је ве о ма зна ча јан сег мент код Жи же ка ко ји сма тра да се пре ко раз ра чу ња вања са мо рал ним ме та фи зич ким Бо гом он то те о ло ги је отва ра про стор за но ву ау тен тич ну пост ме та фи зич ку ре ли ги ју, хришћан ство ко је се фо ку си ра на ага пе 2. Жи же ов во дич је Хегел. Хе гел чи та по ру ку кр ста ис кљу чи во пре ко ке но зе, чи ме се Бог ис пра жњу је. Оно што уми ре на кр сту је сам Бог, а не са мо ње гов смрт ни са суд 3. Пре ко Хри сто ве смр ти има мо не што што у пси хо а на ли зи зо ве мо су бјек тив на де сти ту ци ја. Она по ни шта ва чи та во по ље Ве ли ког Дру гог. Уства ри, ов де Жи жек ин тер пре ти ра Ла ка на, ко ји ка же да истин ска ате истич ка фор му ла ни је: Бог је мр тав. Ни је до вољ но са мо да све сно пре ста не да се ве ру је у Бо га, већ тре ба има ти на уму то да је Бог пре стао да ве ру је се би. По што је Бог иден ти фико ван са сим бо лич ким по рет ком, не тре ба ве ро ва ти у Ве ликог Дру гог, ни ти се узда ти у Ве ли ког Дру гог ко ји ве ру је за ме не 4. Хри сто ва по ру ка пред смрт је: Ја уми рем, мо ја смрт је ра до сна вест по се би, бу ди те сво ји, бу ди те у Ду ху Светом што је сте за јед ни ца вер них. Хри стос је са да при су тан кроз за јед ни цу вер них. Сто га је, по Жи же ку, је ди ни на чин да се бу де ате и ста да се прет ход но про ђе кроз хри шћан ство. Сва ка ко да је Жи жек у сво јој ма те ри ја ли стич кој те о ло ги ји по ка зао ин те ре со ва ње за хри шћан ство и да је до бро по ставио про блем у ве зи са анк си о зно шћу по ве за ној с Бо гом као нај ви шим би ћем, ко ја ни је по сто ја ла са мо код Је вре ја, већ и код Гр ка. Уко ли ко же ли мо да упо зна мо ју део-хри шћанског Бо га, мо ра мо да зна мо да он по твр ђу је сво је по сто јање за хва ти ма уну тар исто ри је и сво је при су ство по твр ђу је увек у гра ни ца ма лич ног од но са. Та ко се от кри ва Мој си ју и раз го ва ра са њим ли цем у ли це као са при ја те љем сво јим (Изл 33,11). Не би смо мо гли оп шти ти са Бо гом ка да би он био тек нај ви ше би ће. Бо га су сре ће мо она квог ка кав нам у нај ви шем сми слу при па да као лич ност. Сто га се у сим болич ком на чи ну го во ра о Бо гу су сре ће оно што бес ко нач но на ди ла зи на ше ис ку ство лич но сти, као и оно што је нај ви ше у то ме ис ку ству, па Бо гу мо же мо ре ћи Ти и к ње му усме ри ти молитву 5. 2 Ži žek, S. Di a lec tal cla rity ver sus the Mysty con cept of Pa ra dox, in: The Monstro sity of Christ. Pa ra dox of Di a lec tic? ed. Cre ston, D. (2009), Lon don: The MIT Press, p. 255. 3 Ци ти ра но код: Ži žek, S. Di a lec tal cla rity ver sus the Mysty con cept of Para dox, in: The Mon stro sity of Christ. Pa ra dox of Di a lec tic? ed. Cre ston, D. (2009), Lon don: The MIT Press, рр. 265-266. 4 Po und, M. The o logy, in: The Ži žek dic ti o nary, ed. Bu tler, R. (2014), New York: Асumen, p. 247. 5 Тillich, P. (2009) Te o lo gi ja kul tu re, pre veo s en gle skog En to ni Še pe rić, Rijeka: Ex Li bris, str. 58. 322

СЛАВИША КОСТИЋ Са да ће мо се освр ну ти на ви ђе ње при че о Јо ву а са мим тим и на про блем стра да ња са гле дан од стра не Ле ше ка Ко ла ковског. Пр во де ло Ко ла ков ског ко је се до ти че Јо во вог стра дања је сте Јов или ан ти но ми ја вр ли не 6. Јо во во стра да ње ов де ви ше од го ва ра би блиј ском из ве шта ју и од и гра ва се у ба ру Ко ко фли, где Го спод се ди док ђа во на сту па као кле вет ник ко ји на па да пра вед ног Јо ва. Ов де не на ла зи мо три те о ло шка при ја те ља ко ји Јо ву су ге ри шу да је због не че га згре шио, већ је Јов пре пу штен Бо жи јој оп кла ди са ђа во лом. Го спод, ра ди оп кла де са ђа во лом, пу шта не во ље на Јо ва: пр во овај из губи бо гат ство, за тим му де ца бу ду по би је на, тр пи при го во ре од стра не сво је же не у ве зи са узда њем у Бо га. На кра ју Јов успе ва да по бе ди сво ја ис ку ше ња за хва љу ју ћи сво јој ве ри у Бо га, ђа во при зна је по бе ду али до но си за кљу чак за што је Бог уства ри од нео по бе ду. Ђа во за пра во де лу је пре ко ма тери јал них ства ри да би иза звао зло у ду хов ном све ту, због чега мо ра да по зна је пра вил но сти узроч ног, уза јам ног деј ства те ле сне и ду хов не ствар но сти, ка ко би ову по след њу разгра ђи вао пу тем по сред них ути ца ја. Бог де лу је не по сред но у ду ша ма, па има до ди ра са тво ре ви ном ко ју је ство рио. Међу тим, ђа во у та квом слу ча ју до би ја ви ше, јер уска је ста за спа се ња, док су ши ро ка вра та ко ја во де у про паст, што зна чи да ђа во не оба вља по сао ло ше. По том за кљу чу је да је јед ну ду шу при до био, а то је Јо во ва же на ко ја је роп та ла на Бо га. И по нај ви ше, ђа во сма тра да је Јов остао ве ран Бо гу по што се по на шао ма ње ми са о но, тј. по ве ро вао је у нео бо ри ву моћ на че ла вер но сти и од лу чио је да бу де ве ран не ка да шњем за штит ни ку, чак и он да ка да се овај пре тво ри у џе ла та. Из ово га Ко ла ков ски за кљу чу је да се пра ви Го спод њи три јумф ис по ља ва та мо где деј ству је су прот но су шти ни или Го спод од но си по бе ду уто ли ко уко ли ко се по ка зу је дру га чи јим не го што уства ри је сте. Да би по бе ду од но сио стал но, он мо ра стал но да исту па у уло зи зло чин ца, и оту да се љу ди ма ко ји плит ко ми сле чи ни да је Го спод уре дио свет ве о ма ло ше. У ства ри га је уре дио ве о ма му дро: он мно жи људ ске не сре ће јер пре ко њих по сти же мо рал не по бе де. Ка да би љу ди би ли срећ ни, Со то на би имао ма ле успе хе а Бог ни ка кве. Ме ђутим, у на ред ном ра ду, ко ји је опет по све тио про бле ма ти ци у ве зи са Јо вом, за кљу чу је да ње го ве не сре ће ни су оду жи ва ње ду га за не ка кве пре сту пе. Јов се, та ко ђе, ми ри са тим да је Бог са мо из вор му дро сти и да су пу те ви Ње го ви не појм љиви. Сам Бог се љу ти на Јо во ве са вет ни ке, те о ло ге, ве ро ват но због то га што су, по њи хо вом ми шље њу, Јо во ве пат ње од гова ра ју ћа от пла та ду га за ње го ве гре хе. Ми шље ње те о лога 6 Ko la kov ski, L. Jov ili an ti no mi ja vr li ne, 14 April 2015 http://www.afo ri zmi. org /et na/et na87/ko la kov ski12.ht m 323

СЛАВИША КОСТИЋ ко је Ко ла ков ски сма тра од го ва ра ју ћим је у сми слу да је Бог за хва љу ју ћи свом све зна њу при род не до га ђа је укљу чио у мо рал ни по ре дак ко смо са. Они се од ви ја ју за хва љу ју ћи непо бит ним мо ћи ма при ро де, а исто вре ме но има ју мо рал ни циљ, од но сно не схва та мо их као чу да ко ја пре ки да ју си стем узро ка и по сле ди ца. Ме ђу тим, та ко ђе за кљу чу је да тер ми ни до бар и зао ни су ем пи риј ске вред но сти, да не по сто ји не што по пут пер цеп ци је мо рал них вред но сти као ни ин ту ици је зла и да људ ска ци ви ли за ци ја не ма од нос пре ма пи та њу зла, већ да је реч о мно штву не при јат них ути са ка 7. Си гур но је да се Жи жек не би сло жио са од ре ђе ним ста вови ма Ко ла ков ског, чак је у јед ном пре да ва њу ин си ну и рао на овај пр ви чла нак о Јо ву 8 и мо жда би Ко ла ков ског оп ту жио да за сту па иде о ло шко ре ли гиј ско ми шље ње по ко јем вер ник по сва ку це ну тре ба да се узда у Бо га. Жи жек, уо ста лом, сма тра да је Књи га о Јо ву пр ва кри ти ка иде о ло ги је. Са вре ме на библиј ска ис тра жи ва ња ука зу ју на то да Хри сто ве ре чи: Бо же мој, Бо же мој, за што си ме оста вио у Мк. 15,34 у ства ри јесу ре ци то ва ње Псал ма 22,1 9. Исус је био по бо жни Је вре јин а из го ва ра ње пса ла ма укла па се у по бо жне оби ча је Је вре ја. Сто га је Ко ла ков ски у пра ву ка да ка же да је вр ли на вер но сти на не ки на чин ира ци о нал на и да се Исус, по пут Јо ва, уздао у на че ла вер но сти пре ма Бо гу, по што ђа во обич но увек има ра ци о нал на об ја шње ња. Оно што код Ко ла ков ског мо же бити про бле ма тич но је сте сво је вр сна ду а ли стич ка сли ка Бо га у ци љу кре и ра ња мо дер не те о ди ке је. Ме ђу тим, чи ње ни ца је да су и Жи жек и Ко ла ков ски у јед ном сaгласни: не ма одго во ра за људ ску пат њу, а те о ло ги ја по нај ма ње тре ба да се ба ви те о ди ке јом. Ста ро схо ла стич ко те о ло шко ре ше ње ко је тре ба на пу сти ти је сте да је Хри стос стра дао на кр сту ра ди за до во ље ња Бо жи је прав де. Скло ни смо то ме да ка же мо да је на кр сту стра дао Бо го чо век и да је Бог при су тан у сла ви при ли ком стра да ња сва ко га не ду жног чо ве ка. Јер, си ро машан чо век по хри шћан ству је сте онај ко ји има од су ство наде, а на да упра во је сте за лог на ше ве ре. Те о ло зи би да нас тре ба ло да сво ју те о ло ги ју из не су са вре ме ним је зи ком и да бу ду ка дри да об ја шња ва ју ре ли гиј ске сим бо ле, по себ но за то што те о ло ги ја мо же би ти ја ко за ни мљи ва уко ли ко се са о бра жа ва мо дер ним кул тур ним кон цеп ти ма. Но, про блем 7 Ko la kov ski, L. Lajb nic i Jov. Me ta fi zi ka zla i sa zna va nje zla u: Da li je Gospod Bog sre ćan? (2013), pre ve la sa polj skog Bi ser ka Ra ja čić, Be o grad: Alef, Gra dac, str. 13-18. 8 Ži žek, S. The Bo ok of Job is the gre at work cri ti que of ide o logy, 13 April 2015 https://www.you tu be.co m/watch?v=w0jzsne1tri. 9 По гле дај у: Co ley, J. H. (2009) Je sus s cry from the Cross, Lon don: T & T Clark. 324

СЛАВИША КОСТИЋ на ста је уко ли ко те о ло ги ја сле ди ар ха ич ни је зик, ко ји мно ги не раз у ме ју, и ко ји за пра во пред ста вља је зик иде о ло ги је којом се при кри ва пра во зна че ње ре ли гиј ских сим бо ла. У том сми слу Бог ће се љу ти ти и на са да шње те о ло ге, као и у случа ју три Јо во ва те о ло шка при ја те ља. Још је дан про блем ко ји Жи жек ни је са гле дао у свом сво је вр сном ма р ки о ни зму је да је по сто ја ла ево лу ци ја пој ма о Бо гу кроз Би бли ју а да већ код Авра а ма на ла зи мо пле до а је за јед ну но ву ви зи ју Бо га. То се огле да у Авра мо вом жр тво ва њу Иса ка (Пост 22, 9-13), где, уства ри, он рас ки да у пот пу но сти са па ган ском праксом, тј. са жр тво ва њем пр ве на ца ко је је по сто ја ло у Ха на ну, као и да кроз сво ју ве ру у Бо га Авра ам по ка зу је го сто љу бље пре ма стран ци ма (Пост 19, 1-5), што пред ста вља ла га ни ход ка љу ба ви ко ја сво је ис пу ње ње има кроз Хри ста. Ме ђу тим, глав ни про блем пред ста вља то што Жи жек у овом де лу фил ма за по ста вља дру ги на зив за Хри ста, а то је Син чо веч ји. Хри стос је, по је ван ђељ ском из ве шта ју, био ду бо ко уве рен у сво ју ми си ју у ве зи са иде а ли ма ху ма но сти. Циљ сли ке ку ша ња Хри сто вог у пу сти њи, ко ју ће мо на ћи у Мт. 4, упра во је тај да ука же на ње го ву при вр же ност са мо ме Бо гу од по чет ка ње го ве ми си је. Еман ци па ци ју љу ди про по ве да у две нај зна чај ни је за по ве сти: љу би Бо га и бли жње га сво га као са мо га се бе. Кроз сје ди ње ње две при ро де, озна ча ва се упра во иде ал са рад ње Бо га и чо ве ка. На осно ву те хри столо шке по став ке, мо же мо ре ћи да се оправ да ва мо пред Бо гом кроз бри гу о дру гом чо ве ку, пре ко че га про ја вљу је мо иде а ле брат ства и ху ма но сти, што су би ли и иде а ли ко му ни зма, али и мо дер не те о ри је о људ ским пра ви ма. Упра во ко му ни зам пре у зи ма тај кон цепт од хри шћан ства. Хи сте ри ја и пре и спити ва ње ни су ка те го ри је ко је мо же мо при ме ни ти на Хри ста, по што је он од у век и био уве рен у сво јој ми сли да је хума ни зам = си нов ство Бож је и то је сма трао те ме љем сво је ду хов не ре во лу ци је. Жи же ков ис каз о то ме да је Хри стос по ста вио те ме ље ате и зма, тре ба пре фор му ли са ти у те зу о по ста вља њу сми сла истин ског ху ма ни зма: не мо же се бити истин ски ху ма ни ста ако ни си пре шао пут хри шћан ства! По ру ка Хри ста ње го вој за јед ни ци би ла би сле де ћа: бу ди те у Све том Ду ху и во ли те се ме ђу со бом упра во за то да би сте по ка за ли да сте си но ви Бо жи ји и сло бо ду на спрам Ве ли ког Дру гог. Из све га ово га про ис хо ди да је ве о ма ва жно ка квог Бо га ис по ве да кон крет на вер ска за јед ни ца. 325

СЛАВИША КОСТИЋ Жи же ко ва кри ти ка ре ли гиј ског фун да мен та ли зма и др жав ног ин тер вен ци о ни зма Јед на од бит них те ма овог до ку мен тар ног фил ма је сте рели гиј ски фун да мен та ли зам. Освр нув ши се на те зу До стојев ског по ко јој: Ако Бо га не ма, све је до зво ље но, ко ју Жи жек сма тра ап со лут но по гре шном, при хва та се Ла ка но ве пре прав ке Ако Бо га има, све је до зво ље но не са мо они ма ко ји ве ру ју у Бо га, не го и они ма ко ји се бе сма тра ју ди ректним ин стру мен том Бо жи је во ље. Та кав за кљу чак из но си да би ука зао на про блем ислам ског те ро ри зма. Уко ли ко посма тра мо се бе као ин стру мен те Бо жи је во ље, он да сви уски, сит ни мо рал ни об зи ри не ста ју. Уства ри, они пра те пер верти ра ну вер зи ју оно га што је Кјер ке гор на звао ре ли гиј ска су спен зи ја етич ког. Та ко ра де сви тзв. ре ли гиј ски фун дамен та ли сти, али не са мо они. Сва ки об лик та ко зва ног тота ли та ри зма то ра ди, чак иа ко се пред ста вља ате и стич ким. То се до во ди у ве зу са ста љи ни змом, у ко јем, ако се па жљиво по гле да су бјек тив но ис ку ство ли де ра, ви ди мо да то није по зи ци ја оси о ног го спо да ра, већ да се он про ја вљу је као слу га сво га на ро да ко ји про ја вљу је Ве ли ког Дру гог. Тај Вели ки Дру ги има у ста љи ни зму мно ге тер ми не, ме ђу ко ји ма је нај ва жни ји: ну жност исто риј ског на прет ка ка ко му ни зму. Ко му ни ста про сто до жи вља ва се бе као ин стру мент чи ја је функ ци ја да оства ри исто риј ску ну жност. На род чи ји је инстру мент то та ли тар ни во ђа ни ка да не пред ста вља ју ствар ни по је дин ци, гру пе љу ди и слич но. Увек мо же да се ка же то су по је дин ци и да то ни је пра ви на род. Ка да би ли де ра опту жи ли за по чи ње не зло чи не, сле дио би стан дард ни ста љини стич ки из го вор да свој за да так схва та као сво ју ду жност. Но, за што смо, по Жи же ку, све до ци ре ли гиј ског или етички оправ да ног на си ља? За то што жи ви мо у ери ко ју би смо могли на зва ти по сти де о ло шком. Ро у ен Ви ли јамс, ан гли кан ски те о лог, ту ма че ћи ре че ни цу: Ако не ма Бо га, све је до зво ље но ука зу је на то да уко лико од ба ци мо Бо га он да его за у зи ма то упра жње но ме сто на ко јем је био Бог. Све је до пу ште но не зна чи са мо да је сва ки зло чин ле ги ти ман, не го да сва ко вред но ва ње мо ра до ћи из ја као из во ра од лу чи ва ња. Ако је све ту без Бо га све до зво ље но, до зво ље на је и љу бав пре ма Бо гу и бли жњему, али за то не до ста је би ло ка кво упо ри ште та кве љу ба ви у са мој при ро ди ства ри. То укљу чу је ви ђе ње све та ко ји је мо рал но ин ди фе рен тан, у ко јем са ди стич ка су ро вост сто ји ра ме уз ра ме са би ло ко јим дру гим по на ша њем и ви ђе ње се бе као не ког ко је осу ђен на без гра нич но по ни же ње, бол 326

СЛАВИША КОСТИЋ и од баченост. Не ма Бо га ко ји би пре су дио и тај свет је морал но не у тра лан (па за то и стра шан). Уко ли ко не ма ни чег те мељ ног, ни че га на че му по чи ва ју зна че ња у људ ском свету, ни јед но де ло ва ње ни је са мо по се би вред ни је од би ло ко јег дру гог. По Ви ли јам су, без Бо га вр ло ла ко мо же до ћи до из о па че не сло бо де, ко ја пред ста вља су шти ну ди ја бо лич ног. Ап со лут на сло бо да за вр ша ва се ап со лут ним де спо ти змом, по што ве ћи на љу ди ни је спо соб на да ра ци о нал но ко ри сти сло бо ду. Уко ли ко при зна мо да Бо га не ма, не ма ни ка кве си ле ко ја би би ла из над људ ске во ље. А шта нам то нео по зи во пока зу је сна гу људ ске во ље? Спо соб ност чо ве ко ва да уни шти се бе као нај чи сти ји мо гу ћи на чин не ра зум ног од ре ђе ња 10. Ме ђу тим, Ви ли јамс се не освр ће на пси хо ло шки про фил рели гиј ског фун да мен та ли сте, као ни Жи жек. Код Жи же ка све је окре ну то ка Ве ли ком Дру гом. По Стар ку и Бејн бри џу, на про цес на стан ка нео бич них вер ских убе ђе ња у ве ли кој мери ути че пси хо па то ло шки фак тор. Пре ма пси хо па то ло шком мо де лу, ду шев но обо ле ле осо бе из ми шља ју нео бич не компен за то ре и при хва та ју их као на гра де. Ду шев но обо ље ње осло ба ђа по је дин ца кон вен ци о нал них схва та ња и омо гу ћа ва зна ча јан ни во кре а тив но сти. Они мо гу да про ла зе кроз фазу бо ле сти у ко јој ис по ља ва ју ви сок ни во кре а тив но сти и но ва тор ства и да ства ра ју са свим но ве ком пен за то ре и ре лигиј ске иде је, ко је по том, кад се вра те у ста ње нор мал но сти, успе ва ју да са оп ште дру ги ма и учи не да оне у ре ли гиј ској ко му ни бу ду при хва ће не 11. По што они ис по ља ва ју не конвен ци о нал не об ли ке по на ша ња и про из во де иде је, при влачни су од ре ђе ним гру па ма љу ди. У ве ћој ме ри то се мо же од но си ти и на то та ли тар не ли де ре, јер су у мно гим слу чаје ви ма они би ли по ре ме ће не лич но сти. Ово је не што што је би ло по зна то у пра во слав ној мо на шкој ли те ра ту ри: тан ка је ли ни ја из ме ђу осо бе ко ја је у пре ле сти (об ма на, фан та зи ја као про дукт по мра че не де мо ни зо ва не све сти) и осо бе ко ја је до жи ве ла ми стич но ис ку ство. Сто га тре ба на пра ви ти демар ка ци о ну ли ни ју из ме ђу про све тље ног вер ни ка ко ји жи ви са гла сно са на че ли ма сво је ве ре и вер ског фун да мен та ли сте, ко ји ис кри вљу је сво ју ве ру. Жи жек ука зу је на то да се у фил му Мрач ни ви тез (ре жи сер Кри сто фер Но лан, реализован 2009. године) лаж уз ди же као оп шти дру штве ни прин цип, као прин цип ор га ни за ци је нашег дру штве ног и по ли тич ког жи во та. Тај филм ука зу је на 10 Ви ли јамс, Р. (2014) До сто јев ски, Пре ве ла с ен гле ског Ан ге ли на Миши на и Па вле Рак, Бе о град: Хри шћан ски кул тур ни цен тар др Ра до ван Биговић, Zep ter Bo ok World, стр. 92-122. 11 Ha mil ton, M. (2003) So ci o lo gi ja re li gi je, pre veo s en gle skog Đor đe Trajković, Be o grad: Clio, str. 407-408. 327

СЛАВИША КОСТИЋ прин цип по ко јем на ше дру штво мо же да оста не ста бил но и мо же да функ ци о ни ше са мо ако се за сни ва на ла жи. Гово ри ти исти ну (а оте ло тво ре ње исти не је Џо кер), усло вљава по ре ме ћај и рас пад дру штве ног по рет ка. Иде ја је та да ако јав ност схва ти ка ко је ко рум пи ра но са мо је згро на шег прав ног си сте ма, он да ће све про па сти и за то нам тре ба лаж да би се одр жао ред. То је, по Жи же ку, ста ра кон зер ва тив на му дрост ко ју су одав но утвр ди ли фи ло зо фи, по чев од Пла тона, а за тим Има ну ел Кант, Ед мунд Бурк. Они про лон ги ра ју иде ју да је исти на пре ја ка. По ли ти чар тре ба да бу де ци ник, ко ји ма да зна шта је исти на, го во ри љу ди ма оно што Платон на зи ва пле ме ни том ла жи. Ме ђу тим, про блем у ово ме је сте што Жи жек ни је да ље раз ра дио ову те зу и про ши рио је у ве зи са мо ћи ин фор ма ци је као и са фе но ме ном са време них дру штве них мре жа, као бит ним фак то ром ко ји ути че на фор ми ра ње јав ног мње ња, ути цај ним на све оп шту атоми за ци ју су бје ка та, тј. на њи хо во ута па ње у ма су. У ово ме се мо гао ко ри сти ти филм ским оства ре њи ма по пут: Мре жа (ре жи сер Ир вин Вин клер, реализован 1995. године) и Ратом про тив исти не (ре жи сер Бе ри Ле вин сон, реализован 1997. године). Сле де ћи бит ни сег мент овог до ку мен тар ца је сте Жи же ково освр та ње на филм Ај ку ла (ре жи сер Сти вен Спил берг, реализован 1975. године) и про блем пре вла да ва ња мно штва стра хо ва пре ко об је ди ња ва ња у за јед нич ком име ни те љу, који ов де пред ста вља ај ку ла. Шта ов де пред ста вља ај ку ла? По Жи же ку, ај ку ла об је ди њу је мно штво стра хо ва ко ји по стоје код љу ди. Пла ши мо се ими гра на та, ко је сма тра мо ма ње вред ним, да нас не на пад ну, опљач ка ју, да ће нам си ло ва ти де цу. Бо ји мо се при род них ка та стро фа. Бо ји мо се ко рум пира них по ли ти ча ра, ве ли ких ком па ни ја ко је ра де са на ма шта хо ће. Функ ци ја ај ку ле у овом фил му је сте да ује ди ни све ове стра хо ве, та ко да све стра хо ве до жи вља ва мо као је дан. Најек стрем ни ји слу чај иде о ло ги је у исто ри ји чо ве чан ства, наци стич ки и фа ши стич ки ан ти се ми ти зам де ло вао је на исти на чин. Фа ши зам ства ра иде о ло шку при чу ко ја об ја шња ва ка ко су ства ри у дру штву кре ну ле на о па ко, не као по сле дица тен зи ја свој стве них раз во ју дру штва, већ због стра ног уље за, у овом слу ча ју Је вре ја. Иде о ло ги ја у овом слу ча ју функ ци о ни ше као не ка вр ста фил те ра, као оквир и ка да погле да мо исту обич ну ствар ност кроз тај оквир, све се ме ња. Оквир, за пра во, не ме ња ни шта. Оквир са мо отва ра ам бис сум ње. Ово је ти пич но за ра си зам, ко ји је усред сре ђен на по ку шај да се за ми сли ка ко тај дру ги ужи ва у тај ним ве сељи ма јер у ра си зму тај дру ги ни је јед но став но не при ја тељ. Обич но је удру жен са не ким по себ но пер ве зним ужи ва њем или обр ну то, тај дру ги мо жда по ку ша ва да укра де на ше 328

СЛАВИША КОСТИЋ ужи вање и, ка ко се обич но твр ди, да угро зи наш на чин живо та. За тим има мо кључ ни еле мент на ци ста со ли дар ност на ро да. Ако ми сли мо на Volk sge me in schaft, је дин стве ну зајед ни цу љу ди где је не при ја тељ ау то мат ски стра ни уљез, у том слу ча ју смо у на ци зму. Ме ђу тим, Жи жек ов де ни је до кра ја раз ја снио про блем на ци зма. Адор на мо же мо узе ти као кључ ни во дич за об јашња ва ње на ци стич ке иде о ло ги је. По ње му фа ши зам вр ши екс про при ја ци ју не све сног по мо ћу дру штве ног над зо ра, уме сто да су бјек ти по ста ну све сни свог не све сног. Те о ри ја о пси хо ло шком оси ро ма ше њу су бјек та ко ји се пре дао објекту, а обје кат по ста вио на ме сто свог нај зна чај ни јег са стојка над-ја, го то во ви до ви то ан ти ци пи ра постпси хо ло шке, де ин ди ви ду а ли зо ва не со ци јал не ато ме фа ши стич ке го миле. У тим дру штве ним ато ми ма пре ва зи ђе на је пси хо ло шка ди на ми ка обра зо ва ња ма са и пре ста ла је да бу де ре ал ност. Ка ко код во ђа, та ко и код иден ти фи ка циј ских чи но ва ма са, у ње ном то бо жњем бе сни лу и фа на ти зму, ра ди се о исто ветној не при стра сно сти/те а трал но сти. Јед на ко као што љу ди ду бо ко у се би за и ста не ве ру ју да су Је вре ји ђа во ли, они, та ко ђе, не ве ру ју са свим ни у во ђу. Са њим се они иден ти фику ју, али ту иден ти фи ка ци ју са мо глу ме, ин сце ни ра ју сво је оду ше вље ње и та ко уче ству ју у пред ста ви свог вође 12. Ов де Жи жек за ме ра Адор ну што ни је узео у об зир кључ ну чи њени цу да је иде о ло ги ја, у из ве сном сми слу, увек ма те ри јал на, дис кур зив на прак са, ор га ни зо ва на у иде о ло шким апа ра ти ма др жа ве, прак са ко јој је свој стве на пер фор ма тив на сна га, тј. сна га ко ја са ма ус по ста вља ре ал ност о ко јој го во ри, по што са ма иде о ло шка прак са ни зом пер фор ма тив них ака та ус поста вља то ор ган ско је дин ство на ро да: уче ство ва ти у фа шистич ком иде о ло шком ри ту а лу зна чи до жи ве ти је дин ство наро да 13. Ме ђу тим, ни код Жи же ка ни код Адор на не на ла зи мо ко ја би по сто је ћа де мо крат ска струк ту ра др жа ве по мо гла у из ла же њу из на ка рад них иде о ло ги ја 20. ве ка. Де мо кра ти ја, по Стен ли ју Ха ер ва су, тре ба да бу де усредсре ђе на на за јед нич ко ан га жо ва ње свих гра ђа на, а уме сто то га је по ли тич ка ло јал ност усред сре ђе на на за јед нич ко пошто ва ње си ле, што је усло ви ло по ја ву би ро кра ти је 14. Нажалост, ка да су хри шћа ни по и сто ве ти ли по ли ти ку са си лом и при пи са ли цр кви по зи тив ну фор му по ли ти ке, он да је цр ква 12 Adorno, T. (1973) Die Fre udsche The o rie und die Struk tur der faschi stischen Pro pa gan da (1951), in: Kri tik. Kle i ne Schrif ten zur Ge sellschaft, Frank furt: Su hr kamp, pp. 63-65. Ци ти ра но код: Ži žek, S. (1984) Bi ro kra ti ja i uži va nje: Be o grad, str. 17. 13 Ži žek, S. (jun 1984) Bi ro kra ti ja i uži va nje: Be o grad, str. 19. 14 Ha u er was, S. (2007) Sta te of Uni ver sity, Blac kwell Pu blis hing, p. 160. 329

СЛАВИША КОСТИЋ одби ла да при зна сна гу ко ја про ис ти че из ње них чла но ва, па је ко ри сти ла и се ку лар ну си лу да би обез бе ди ла пра вовер је. Ха ер вас сма тра да тре ба рас кр сти ти са де мо кра ти јом као са об ли ком ра ци о нал не дез ор га ни за ци је ко ја је пред ставље на кроз две по ли ти ке: пр ву по ли ти ку по ста вља ју експер ти ко ји се бо ре за то да бу ду на уч ни и ра ци о нал ни, док са дру ге стра не има мо по ли ти ку ира ци о нал не ма се, ко јом се упра вља по мо ћу ма ни пу ли са них сли ка, кон тро ли са них ин фор ма ци ја, фа на ти зма и пер верз ног стра ха. Та ква по лити ка те жи да ус кра ти исто ри ју, пар ти ку лар ност и раз ли ку и сто га је тре ба де фи ни са ти као по ли ти ку без ме мо ри је. Зато нам је по треб на по ли ти ка се ћа ња, ко ја би нам омо гу ћи ла да по ве же мо про шло и са да шње ис ку ство у про це су об но ве по ли ти ке 15. Зна чај не по ли тич ке фор ме су, по Ха ер ва су, наста ле не од спе ку ла ци је фи ло зо фа, већ од ак ту ел ног ис куства љу ди ко је им је оп скр би ло па ра диг му за њи хо ве ши ре дру штве но ис ку ство. У на шем са вре ме ном кон тек сту ни је нам по треб на мо рал на ре то ри ка, већ мо рал на ис ку ства зајед ни це 16. Са ова квим ви ђе њем де мо кра ти је се у пот пу но сти сла же мо. Кри ти ка иде о ло ги је мо дер ног кон зу ме ри зма Са да до ла зи мо до кри ти ке по тро шач ког дру штва. По Жиже ку, још је Маркс одав но на гла сио да ро ба ни је са мо прост обје кат ко ји ку пу је мо и кон зу ми ра мо. Ро ба је пред мет пун те о ло шког, чак ме та фи зич ког зна че ња. Она увек од ра жа ва не ку не ви дљи ву над моћ. Као при мер то га на во ди ре кла ме за ко ка-ко лу у ко јој се отво ре но по зи ва на од сут ни, не ви дљи ви ква ли тет. Жи жек сма тра да се у на шем пост мо дер ном друштву зах те ва да ужи ва мо. Ужи ва ње по ста је не ка вр ста чудне, из о па че не ду жно сти. Нај бо љи при мер има мо у ре кла ми за ко ка-ко лу што је ви ше пи је мо, ви ше има мо же љу да је пи је мо. Нај не по жељ ни ји ис ход же ље је сте да је ис пу ни мо, пот пу но за до во љи мо и да ви ше не же ли мо. Нај ту жни је од свих ис ку ста ва је сте гу би так са ме же ље. Мо дер ни ка пи та ли зам, по Жи же ку, по чи ва на не ста билно сти. Ка пи та ли зам има чуд ну ре ли гиј ску струк ту ру ко ју по кре ће ап со лут ни зах тев: ка пи тал мо ра да цир ку ли ше, да се умно жа ва и уве ћа ва. За рад умно жа ва ња се жр тву је све по че ви ши од људ ског жи во та па до при ро де. Дру га стра на ка пи та ли зма је про па ги ра ње кри зе. Упра во за то из гле да да је го то во не у ни штив. Ме ђу тим, кри за за ње га ни је смет ња. 15 Исто, стр. 162-163. 16 Ha u er was, S. (1970) Po li tics, Vi sion and the Com mon Good, Cross Cur rent 20 No. 4, p. 410. 330

СЛАВИША КОСТИЋ То је оно што га те ра на пред, да се стал но уса вр ша ва и непреста но са мо об на вља но вим про из во ди ма. Гре јем Ворд, је дан од глав них пред став ни ка ра ди кал не орто док си је, усред сре ђу је се на мо дер ни град, ко ји пред ставља ме сто где има мо ску пи ну свих же ља и где се оне могу оства ри ти. Уства ри, та кав ко смо по лит ски град ви ше не озна ча ва ме сто ко је тре ба да нас усме ри ка бу ду ћем рај ском вр ту, већ је то град без цр кве. Да на шњи ко смо по лит ски град као сим бол кон зу мент ског дру штва је, по Вор ду, имао неко ли ко фа за кроз мо дер ну исто ри ју: у ре не сан си то је тр говач ки град; у ин ду стриј ској ре во лу ци ји то је кон ку рент ски ин ду стриј ски ка пи та ли стич ки град; по ло ви ном XX ве ка то је кор по ра циј ски мо но по ли стич ки град. Са да шње гра до ве ка рак те ри ше страх од со ци јал не ка стра ци је, ко ја се по себно оцр та ва у мо гућ но сти да бу де мо од ба че ни или ис кљу чени из но вих ис ку ста ва, чак иа ко су на ше фан та зи је про дукт раз ли чи тих си му ла кру ма. Уства ри, то нам се ука зу је кроз раз ли чи те при зме не кон тро ли са на ка пи та ли стич ка по хлепа, стра хо ви та на си ља на ста ла услед кон ку рент но сти и изра зи ти ни хи ли зам, ко ји на гла ша ва пра зни ну би ћа све де них на кон зу мен те. Са успо ном про из во ђач ког кон зу ме ри зма, гра до ви су по ста ли се ку лар на ме ста, у ко ји ма се ис кљу чи во под сти че про из вод ња до ба ра за рад кон зу ме ри зма и у ко ји ма не ма ме ста ду хов но сти 17. Западно хри шћан ство је у ве ли кој ме ри од го вор но за ства ра ње мо дер ног кон зу ме ри зма. У новом ве ку, при ли ком от кри ва ња Аме ри ке, фор ми ра не су две ви зи је Еден ског вр та: пр ву ка рак те ри ше ста ње не ви но сти, где су љу ди пле ме ни ти и бла го на кло ни пре ма свом ма тери јал ном ста њу (Кри сто фер Ко лум бо го во ри о окру же њу у ко јем су се Ин ди јан ци на ла зи ли и ка ко они во ле свог ближњег), док дру ги ма те ри јал ни рај пред ста вља не из мер ни извор пле ме ни тих ме та ла и дра гог ка ме ња. Пр ва ви зи ја је морал на и ду хов на, дру га је кул тур на и еко ном ска. За јед но, оне су ге ри шу да је ма те ри јал но бо гат ство фи зич ки од раз ду ховног бо гат ства. Пр ва ви зи ја во ди ка но вој бе за зле но сти, док дру га во ди ка ма те ри јал ном ра ју до ступ ног бо гат ства, неслу ће не по тро шње као и об зна њи ва њу спек та ку лар не мо ћи и ве ли чан ства ко је у то вре ме по се ду је краљ 18. Ма те ри јал но ви ђе ње ра ја усло ви ло је по ја ву ка пи та ли зма. Ова ви зи ја на кра ју ра ђа Марк со во ви ђе ње ко мо ди фи ка ци је. Ко мо ди фи каци ја, по Марк су, има ре ли гиј ске ко ре не због то га што фа вори зу је ма те ри јал не усло ве за со ци ја ли за ци ју. По Марк су, капи та ли зам про из во ди свет ме та фи зич ких ра фи ни ра но сти и 17 Ward, G. (1999) The se cu lar city and the Chri stian cor pus, Cul tu ral Va lu es Vol. 3 No 2, pp. 145-149. 18 Ward, G. (2003) True Re li gion, Blac kwell Pu blis hing, pp. 37-40. 331

СЛАВИША КОСТИЋ те о ло шких фи не са у ко јем су све ства ри пот чи ње не ау то рите ту уни вер зал ног ко мо ди те та нов ца. Но вац ни је ре гу лати ван, већ кон сти ту ти ван тран сце ден тал ни еле мент. У ре лигиј ском све ту вред но сти он но си ма ску ан ти хри ста. Но вац не пред ста вља са мо про ја ву вред но сти, по пут дру гих ро ба. То је фор ма про ја ве вред но сти свих ро ба. Оно што узро ку је моћ ка пи та ли зма је тр го ви на по сред ством ло ше ве ре, ко ја про лон ги ра по да нич ку вред ност, да би пре ко за во ђе ња води ла ка ман три кре ди та 19. По Вор ду, као и по Ха ер ва су, у са да шњем про гре сив ном ка пи та ли зму је ди на на да за опора вак ле жи у за јед ни ца ма ко је су за сно ва не на тео-ло ги ци ве ре раз у ме ва њу ко је се за сни ва на при хва та њу док три на и ди сци пли на ве ру ју ће за јед ни це 20. При ли ком са гле да ва ња ове две пер спек ти ве мо же мо до ћи до за кључ ка да Жи жек ве ћи ак це нат да је зах те ву пост мо дер ног дру штва за ужи вањем и кључ ном ци љу ка пи та ли зма да не пре ста но умно жа ва но ве про из во де. Ворд ве ћи ак це нат при да је ко смо по лит ском гра ду као сим бо лу кон зу мент ског дру штва. У та квим гра дови ма ис кљу чи во се под сти че про из вод ња до ба ра за рад конзу ме ри зма и у њи ма не ма ме ста за ду хов ност. Иа ко Ворд је ди ни из лаз ви ди у за јед ни ца ма ко је су за сно ва не на тео-логи ци ве ре, сма тра мо да у њи ма тре ба оја ча ти прак су ко ја би би ла за сно ва на на истин ском пре о бра жа ју по је дин ца. За кљу чак Ка ко ства ри сто је у да на шњем по сти де о ло шком дру штву? Ханс Кинг нам са пра вом ука зу је на то да је по љу ља на идео ло ги ја тех но ло шке ево лу ци је, да са ма се бе во ди ка ху мано сти. Мо дер ни за ци ја, ин ду стра ли за ци ја, ако то са гле дава мо из исто ри је ка пи та ли зма, пред ста вља дез ин те гра ци ју ста рих ста бил них од но са и под ра зу ме ва дру штве не су ко бе. Тех но ло шки про цес ко ји је до сти гао пу ни за мах из ми че свакој кон тро ли, до вољ но је чу ти нај но ви је из ја ве Сти ве на Хокин га. Са овла да ва њем при ро дом до ла зи и ње но уни ште ње. Са гло бал ном ко му ни ка ци јом на сту па све ве ћа за ви сност од мул ти на ци о нал них кор по ра ци ја. Ши ре њем де мо кра ти је дола зи до ви ше ујед на ча ва ња со ци јал не кон тро ле пу тем друштва и ње го вих сна га. Са на пред ном на у ком, ра ме уз ра ме, иде и ис тан ча ни је екс пе ри мен ти са ње са људ ском при ро дом, нпр. ге нет ске ма ни пу ла ци је. Украт ко, има мо на пре дак који де лу је ра за ра ју ће, ра ци о нал ност са цр та ма ира ци о налног, ху ма ни за ци ју ко ја во ди ка не ху ма ном ево лу тив ни 19 Ward, G. (Sum mer 2003) The Com mo di fi ca tion of Re li gion or the Con summa tion of Ca pi ta lism, The Hed ge hog Re vi ew, pp. 55-59. 20 Ward, G. (2003) True Re li gion, p. 134. 332

СЛАВИША КОСТИЋ хуманизам чи ја је не же ље на, но фак тич ка по сле ди ца рашчо ве че ње чо ве ка. Све ово је под ло га за раз не на ка рад не иде о ло ги је. Жи жек је у пра ву: љу ди на не ки на чин ужи ва ју у сво јој иде о ло гији. Они су чак све сни да до бро вољ но жи ве у ла жи. Исти на мо же да раз би је мно ге илу зи је. Ис ко ра че ње из иде о ло ги је бол но је ис ку ство. Би ло да је у пи та њу то та ли тар ни си стем, пост мо дер но дру штво... Љу ди ви ше не ма ју ау то ри те те, смисао и зна че ње. По себ но се то огле да у раз ма тра њу ме ди ја: ка ко Ли по вец ки на во ди, сва ких шест ме се ци из но ва се откри ва ју но ве вред но сти, осци ли ра ју ћи од ре ли ги је до по роди це, од тра ди ци је до ро ман ти зма, у оп штој рав но ду шно сти ко ја се са сто ји од ра до зна ло сти и то ле ран ци је 21. По ка за ло се у прак си да хри шћан ство ко је ћут ке при хва та да је Бог ору ђе ко је нам слу жи за од бра ну ства ри по пут док три не, иде о логи је или по ли тич ке пар ти је, је сте ма ски ра но без бо жни штво. Но, на ста је дру ги про блем, ко ји су уо чи ли Ро у ен Ви ли јамс и Ко ла ков ски: упор но смо мо ли ли Бо га да на пу сти свет. То је и учи нио на наш зах тев. Иза ње га је оста ла зја пе ћа пра знина. И да ље се мо ли мо тој пра зни ни, ни шта ви лу 22. Да ли је то до каз не по сто ја ња Бо га? Бог ко ји функ ци о ни ше као ма гична си ла ко ја слу жи на шим пре ким по тре ба ма у би ти ни ка да ни је ни би ла Бог хри шћан ске ве ре или Бог не ке ве ли ке рели ги је, чак ни он да ка да се на род на ре ли ги о зност хра ни ла та квом вр стом пред ста ва. Бог се мо же од ба ци ва ти као морал на опа сност, не ги ра ти као би ће не при хва тљи во за ра зум, али то што се Бог не мо же за бо ра ви ти чи ни га при сут ним чак и ка да је од ба чен. При су ство или од су ство Бо га са сто ји се у ве ри или у не ве ри. Жи жек сма тра да се при бли жа ва мо нулт ној тач ки. Не што се мо ра про ме ни ти. Ме ђу тим, у исто вре ме, сма тра да је бо ље не чи ни ти ни шта не го се упу шта ти у изо ло ва не ак тив но сти чи ја је ко нач на свр ха да си стем бо ље ра ди. Прет ња да нас ни је ак тив ност већ псе у до ак тив ност, зах тев да се бу де акти ван, да се уче ству је, да би се ма ски ра ло то да се за пра во ни шта не де ша ва. По Жи же ку, по тре бан је са мо ма ли по мак у од но су на до са да шњу пер спек ти ву, као и то да љу ди схвате да за си па ње вла сти суб вер зив ним зах те ви ма (еко ло шким, фе ми ни стич ким, ан ти ра си стич ким, ан ти гло ба ли стич ким) слу жи то ме да би се ма ши на и да ље одр жа ва ла 23. По на ма 21 Ли по вец ки, Ж. (2011) До ба пра зни не, пре ве ла са фран цу ског Ана Мо ралић, Но ви Сад: Из да вач ка књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, стр. 53. 22 Ko la kov ski, L. (2013) Da li je Go spod Bog Sre ćan? Be o grad: Alef, Gra dac, str. 59. 23 Ži žek, S. Hu ma ni ta ri zam je Laž! 16 april 2015 http://blog.b92.net/text/2462/ Zi zek%3a-hu ma ni ta ri zam-je -la z/ 333

СЛАВИША КОСТИЋ тај ма ли по мак је ди но се мо же оства ри ти та ко што се субје кат сло бод ног из бо ра мо ра вра ти ти мо рал ном ис ку ству за јед нице, а не да се за сни ва на мо рал ној ре то ри ци. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ви ли јамс, Р. (2014) До сто јев ски, Пре ве ла са ен гле ског Ан ге ли на Ми ши на и Па вле Рак, Бе о град: Хри шћан ски кул тур ни цен тар Др Ра до ван Би го вић, Zep ter Bo ok World. Ha mil ton, M. (2003) So ci o lo gi ja re li gi je, pre veo sa en gle skog Đor đe Traj ko vić, Be o grad: Clio. Ha u er was, S. (Fall 1970) Po li tics, Vi sion and the Com mon Good, Cross Cur rent S 20 No. 4 (Fall 1970), pp. 399-414. (2007) Sta te of Uni ver sity, Blac kwell Pu blis hing. Co ley, J. H. (2009) Je sus s cry from the Cross, Lon don: T & T Clark. Ko la kov ski, L. (2013) Da li je Go spod Bog sre ćan?, pre ve la sa polj skog Bi ser ka Ra ja čić, Be o grad, Alef, Gra dac. Jov ili an ti no mi ja vr li ne, 14 april 2015 http://www.afo ri zmi.org /et na/ et na87/ko la kov ski12.ht m Ži žek, S. (jun 1984) Bi ro kra ti ja i uži va nje, Be o grad. Di a lec tal cla rity ver sus the Mysty con cept of Pa ra dox, The Mon strosity of Christ Pa ra dox of Di a lec tic? Edi ted by Cre ston Da vis (The MIT Press, 2009), pp. 234-307. Hu ma ni ta ri zam je Laž! 16 april 2015 http://blog.b92.net/text/2462/zizek%3a-hu ma ni ta ri zam-je -la z/ The Bo ok of Job is the gre at work cri ti que of ide o logy, 13 April 2015 https://www.you tu be.co m/watch?v=w0jzsne1tri. Ли по вец ки, Ж. (2011) До ба пра зни не, пре ве ла са фран цу ског Ана Мо ра лић, Но ви Сад: Из да вач ка књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа. Маrion, J. (1991) God wit ho ut Be ing, tran sla ted by Tho mas Car lson, Chi ca go: Uni ver sity of Chi ca go Press. Po und, M. The o logy, in: The Ži žek dic ti o nary, edi ted by Bu tler, R. (2014), New York: Acu men, pp. 246-249. Тillich, P. (2009) Te o lo gi ja kul tu re, pre veo s en gle skog En to ni Še perić, Ri je ka: Ex Li bris. Ward, G. (2003) True Re li gion, Blac kwell Pu blis hing. The Com mo di fi ca tion of Re li gion or the Con sum ma tion of Ca pi talism. The Hed ge hog Re vi ew/ (Sum mer 2003), pp. 50-65. (1999) The se cu lar city and the Chri stian cor pus, Cul tu ral Va lu es Vol. 3 No. 2, pp.140-163. 334

СЛАВИША КОСТИЋ Slaviša Kostić XV Belgrade Gymnasium, Belgrade THEOLOGICAL-PHILOSOPHICAL PERCEPTIONS OF THE KEY PARTS OF THE MOVIE THE PERVERT S GUIDE TO IDEOLOGY Abstract In this work we tend to give a theological reflection on the key parts of the movie The Pervert s Guide to Ideology. Through his views on Christianity by Passions of Christ, Žižek favours a radical break out with the Old Testament s anxious perception of God, which is dismissed by post metaphysical religion a Christianity that concentrates on agape. On the other side, Kolakovski elevates the principle of loyalty in suffering and tends to emphasize that faith is in fact irrational. According to Kolakovski, God accomplishes his triumph showing himself different that he is. Žižek points that religious fanaticism begins as religious suspension of the ethical. Rowen Williams, on the other side, thinks that without God we easily adopt pervert freedom, which presents the essence of the diabolical. According to Žižek, modern capitalism has a sort of religious structure, which is powered by absolute demand: capital must circulate, multiply and progress. Graham Ward concentrates on the vision of a postmodern city that represents a place in which all desires are concentrated and may be realized. In fact, such a cosmopolitan city is no more a place in which to find heavenly direction, but a city without the church. Key words: Christianity, atheism, religious fundamentalism, state intervention, consumerism, capitalism, city 335

ОСВРТИ И ПРИКАЗИ Рајко Р. Каришић, Фотографија из циклуса Венчићи, 2011.

ЈАСМИНА АРСЕНИЈЕВИЋ Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за обра зо ва ње вас пи та ча, Ки кин да УДК 004.738.5:159.91(049.32) ПРИ КАЗ И АНА ЛИ ЗА КЊИ ГЕ ПЛИТ КО НИ КО ЛА СА КА РА Ни ко лас Кар, аме рич ки есе ји ста, пи сац и бло гер, ју на 2010. го ди не об ја вио је књи гу под на зи вом Плит ко (The Shallows), ко ја је убр зо по ста ла ме ђу на род ни бест селер преве ден на 24 је зи ка. Из да вач Хе ликс је 2013. го ди не об ја вио пре вод ове књи ге на срп ски је зик. Ау тор је по стао фи на ли ста Пу ли це ро ве на гра де за ову књигу 2011. го ди не. Књи га је за сно ва на на те зи пре вас ход но пу бли ко ва ној 2008. го ди не у члан ку Да ли нас Гугл за глупљу је? (Is Google Making Us Stupid?) у ча со пи су Atlan tic, ко ји је нај ци ти ра ни ји чла нак о ути ца ју ин тер не та на људ ски мо зак. Основ но те жи ште ове те зе ко ју Ни ко лас Кар за сту па је сте не га ти ван ути цај ин тер не та и но вих ме ди ја на ко г нитив не спо соб но сти љу ди, пре вас ход но на кон цен тра ци ју и кон тем пла ци ју. Ње гов ка сни ји рад на овом про бле му ре зул то вао је књи гом Плит ко, у ко јој ве о ма си сте ма тич но, де таљ но, ар гу мен то вано и ана ли тич но раз ма тра им пли ка ци је ко је Мре жа оставља на људ ски мо зак. Ау тор се ба ви обла сти ма ди ги тал них тех но ло ги ја, по сло вања и кул ту ре, пре вас ход но у до ме ну уче ња, зна ња, пам ће ња и ин фор ми са ња. На пи сао је ве о ма ути цај не књи ге: Ди гитал но пред у зе ће: Ка ко пре о бли ко ва ти по сло ва ње у умре женом све ту (Digital Enterprise: How to Reshape Your Business for a Con nec ted World) 2001. го ди не, по том Ко ли ко ти ИТ зна чи? Ин фор ма ци о не тех но ло ги је и ко ро зи ја кон ку рент ске пред но сти (Does IT Matter? Information Technology and the Corrosion of Competitive Advantage) 2004. го ди не и Ве лики пре ки дач: умре жа ва ње све та од Еди со на до Гу гла (The Big Switch: Re wi ring the World, from Edi son to Go o gle) 2008. го ди не. У нај но ви јој књи зи Ста кле ни ка вез (The Glass Cage: Automation And Us) об ја вље ној 2014. го ди не, ау тор ис тражује лич не и со ци јал не им пли ка ци је на ше све ве ће 339

ЈАСМИНА АРСЕНИЈЕВИЋ зависно сти од ра чу на ра. Ове књи ге ни су пре ве де не на српски је зик. Као есе ји ста, пи сао је за пре сти жне ча со пи се The Atlantic, the Wall Stre et Jo ur nal, The New York Ti mes, Wi red, Na tu re, MIT Technology Review и слич но, а де ло вао је и као ко лум ни ста Guardiana. По ред чу ве ног тек ста Да ли нас Гугл заглупљује, на пи сао је јед на ко за па жен есеј Ве ли ки за бо рав (The Great Forgetting). Био је уред ник часописа Harvard Business Review и пре да вач је на ма стер сту ди ја ма о ен гле ском и америч ком је зи ку и књи жев но сти, на Хар вард Уни вер зи те ту. Кар је, у књи зи Ко ли ко ти ИТ зна чи? Ин фор ма ци о не техно ло ги је и ко ро зи ја кон ку рент ске пред но сти упо зо ра вао на сма ње ње стра те шког зна ча ја ин фор ма ци о но-ко му ни ка ци оних тех но ло ги ја на по сло ва ње као по сле ди це по ра ста њихо ве рас про стра ње но сти, стан дар ди зо ва но сти и сма ње ње це на, што је ре зул то ва ло ве о ма бур ним ре ак ци ја ма ди ректо ра Microsoft-a, Intel-a, Hewlett-Packard-a и дру гих во дећих ин фор ма тич ких кор по ра ци ја. У књи зи Ве ли ки пре кидач: умре жа ва ње све та од Еди со на до Гу гла, Кар ди ску ту је еко ном ске и дру штве не по сле ди це ра ста тзв. ра чу нар ства у обла ку (енг. cloud computing), за сно ва ном на ин тер не ту. Да ли нас Гугл за глу пљу је? За што не мо же мо да одр жа ва мо па жњу про у ча ва њем тек ста као што смо то не ка да мо гли? Ко је по сле ди це ду го роч на упо тре ба ра чу на ра и Мре же оставља на наш мо зак? За што нам је те шко да кон цен три са но чита мо текст он лајн? Ужи ва ју ћи у раз ли чи тим по вољ но сти ма ко је пру жа Мре жа, да ли жр тву је мо соп стве не способности ду бин ског чи та ња и раз ми шља ња? Ни ко лас Кар у књи зи Плит ко, по ла зе ћи од Пла то на до Меклу а на (Mar shall McLu han), по ста вља ова су штин ска пита ња у вре ме ну све оп ште ди ги та ли за ци је и ин фор ма ти заци је, у вре ме ну до ми на ци је но вих ме ди ја и за ви сно сти од ин тер не та, у вре ме ну тран зи ци је у исто ри ји људ ске ци вили за ци је, упо ре ди вој са оном ко ју је до не ла Гу тен бер го ва тех но ло ги ја шта ма ња књи ге. Ау тор уз по ста вља ње ових и број них дру гих, ре ле вант них и ак ту ел них пи та ња, да је за нимљи ве од го во ре и за па жа ња, а по зи ва ју ћи се на низ нај но вијих, ма да не мно го оп ти ми стич них, не у ро ло шких ис тра жива ња у овој обла сти. Про блем ко ју ова књи га об ра ђу је нај сли ко ви ти је је опи сао у увод ном де лу: Већ не ко ли ко го ди на об у зи ма ме не ла го дан осе ћај да ми не ко или не што прч ка по мо згу, пре кра ја нервне скло по ве и ре про гра ми ра пам ће ње. Ни је да баш гу бим ра зум ко ли ко ми је по зна то али ум ми се ме ња. Ви ше не раз ми шљам као пре. Нај ја сни је то осе ћам док чи там. Не кад 340

ЈАСМИНА АРСЕНИЈЕВИЋ ми је би ло ла ко да уро ним у књи гу или дуг чла нак. Ум би ми пра тио нит при по ве да ња или ма не вре за кљу чи ва ња и провео бих са те и са те про вла че ћи се кроз ду ге стра ни це тек ста. То се да нас до га ђа ве о ма рет ко. Сад кон цен тра ци ја по чи ње да ми вр лу да на кон две-три ста ни це. По ста јем не ми ран, губим нит, тра жим шта бих дру го мо гао да ра дим. Чи ни ми се као да стал но мо рам да вра ћам од бе гли мо зак на зад на текст. Ду бин ско чи та ње не кад ми је би ло са свим при род но, а сад ми је би ло ка кво чи та ње по ста ло на пор 1. Кар да је пре глед и ана ли зу број них сту ди ја раз ли чи тих пер спек ти ва: не у ро ло шких, пси хо ло шких, пе да го шких и ин фор ма тич ких: ин тер нет сво јом сло же ном струк ту ром и сло је ви то шћу, мул ти ме ди јал но шћу, ин тер ак тив но шћу и непре глед ним са др жа јем под сти че по вр шно, рас тре се но чи тање, раз ми шља ње и уче ње и оме та ког ни тив не про це се ко је смо до са да раз ви ли ли не ар ним чи та њем штам па ног текста. Пре ве ли ки број про прат них са др жа ја, хи пер лин ко ва, ау дио и ви део ма те ри ја ла, ко мер ци јал них и лич них по ру ка ко је исто вре ме но при ма мо док из ло же ни ин тер не ту чи та мо не ки тек сту ал ни са др жај, ути чу као дис трак то ри ко ји онемо гу ћа ва ју ду бин ско и ана ли тич но раз у ме ва ње са др жа ја, и иза зива ју ста ње ра су те па жње и ин те лек ту ал не плит ко сти. Ау тор се пре вас ход но по зи ва на на уч на са зна ња о не у ропла стич но сти људ ског мо зга: ево лу ци ја нам је да ла мо зак ко ји до слов но ме ња ми шље ње 2, и упо зо ра ва на им пли каци је упо тре бе мен тал них алат ки или ин те лек ту ал них техно ло ги ја, ко је про ши ру ју и про ду бљу ју на ше ин те лек ту алне спо соб но сти (из ме ђу оста лих и ин фор ма ци о не тех ноло ги је и ин тер нет мре жа) на ову не у ро пла стич ност. Кар да је пре глед ево лу ци је тех но ло ги је бе ле же ња људ ске ре чи: ко ја се за вр ша ва про ду бље ном стра ни цом, тек стом са хипер ве за ма, про пра ћен мул ти ме ди јом. Ди ску ту је фе но мен про ме не на чи на људ ског де ла ња и раз ми шља ња про у зро кова но упо тре бом раз ли чи тих тех но ло ги ја, из ме ђу оста лог и тех но ло ги је бе ле же ња и ди се ми на ци је људ ског зна ња. Нико лас Кар, да ље, да је осврт на ква ли тет пи са ња и уре ђи вања тек ста у овим усло ви ма: скра ћи ва ње тек ста, по ве ћа ње пре глед но сти пу тем по ма га ла за на ви га ци ју, флек си бил ност у пи са њу (не до ста так ко нач но сти ко ју омо гу ћу је штам пана реч, бу дућ ност пре о бли ко ва ња тек ста ба ра та њем од ломци ма итд.). Ди ску ту ју ћи тренд е-чи та ња пу тем ди ги тал них 1 Кар, Н. (2013) Плит ко Ка ко ин тер нет ме ња на чин на ко ји ми сли мо, чи та мо и пам ти мо, Сме де ре во: Хе ликс, стр. 5. 2 Исто, стр. 27. 341

ЈАСМИНА АРСЕНИЈЕВИЋ чи та ча и тех но ло ги је ко ја ово по др жа ва, ау тор ан ти ци пи ра да ће се чи та ње тран сфор ми са ти у тим ску ак тив ност: разме њи ва ње ко мен та ра и пре гру пи са ње од ло ма ка ко је до во ди до ства ра ња но вих са др жа ја, ма да оста ју ћи на да ле ко ма ње кон темпла тив ном ни воу. Ни ко лас Кар да ље ана ли зи ра фе но мен мул ти та скин га (истовре ме ног оба вља ња ви ше рад њи: пре гле да ње не ког члан ка на ин тер не ту, про ве ра ва ње е-по ште, слу ша ње му зи ке, претра жи ва ње но во сти на дру штве ној мре жи и сл.) уз пре глед нај но ви јих, за ни мљи вих не у ро ло шких и пси хо ло шких студи ја и екс пе ри ме на та из ове обла сти, ука зу ју ћи на ње гов ути цај на крат ко роч ну и ду го роч ну ме мо ри ју и на спо собност об ра де ин фор ма ци ја. С об зи ром на то да пред ста вља из у зет но бо гат из вор ин фор ма ци ја и сти му лан са, ин тер нет де лу је као дис трак тор па жње, оне мо гу ћа ва ју ћи ду бин ско, ме ди та тив но раз ми шља ње и кон тем пла ци ју и под сти че раси па ње па жње. Мре жа до но си и бр зин ски си стем ре ак ци ја и под сти ца ја реч ни ком пси хо ло ги је, по зи тив них пот крепље ња ко ји охра бру ју по на вља ње ка ко фи зич ких та ко и ум них рад њи... она нас пре тва ра у ла бо ра то риј ске ми ше ве ко ји кон стант но при ти ска ју по лу ге не би ли до би ли мр ви це со ци јал не или ин те лек ту ал не хра не 3. По ста је мо све способ ни ји да об ра ђу је мо ве ли ки број ин фор ма ци ја исто време но, али по вр шно, без уду бљи ва ња плит ко, раз ви ја ју ћи, ка ко ау тор то на зи ва жон гле ров мо зак. Иа ко по сто је пози тив ни аспек ти раз во ја ова квих спо соб но сти, ау тор упо зора ва на број не не га тив не аспек те ових на ви ка, укљу чу ју ћи по ве ћа ње ког ни тив ног оп те ре ће ња и рад ног (крат ко роч ног) пам ће ња, оп те ре ћи ва ње ума до но ше њем од лу ка и об ра дом мно штва про ла зних чул них по дра жа ја на ра чун сма ње ња уче ња и раз у ме ва ња. Мо жда нај зна чај ни је опа жа ње ко је Нико лас Кар на во ди је сте чи ње ни ца да ин тер нет ни су осмисли ли пе да го зи са ци љем оп ти ми за ци је уче ња. По зна то је да мул ти ме ди ја, уко ли ко се ко ри сти на ефек ти ван на чин, мо же уна пре ди ти про цес уче ња оно што ме ђу тим, чи ни да интер нет и но ви ме ди ји оме та ју уче ње, је сте не при ме ре ност и не син хро ни зо ва ност мул ти ме ди ја са са др жа јем тек сто ва ко ји су њи ма про пра ће ни. У оп штој по ла ри за ци ји ста во ва о ути ца ју тех но ло ги ја на људ ско дру штво и ци ви ли за ци ју, мо же се ре ћи да Ни ко лас Кар за у зи ма став бла жег тех но ло шког пе си ми сте, на су прот тех но ло шких уто пи ста. Ње го ви ста во ви, ипак, ни су ра дикал ни као ста во ви Ли Си ге ла (Lee Siegel), Мар ка Хел при на (Mark Hel prin), Ен др ју Ки на (An drew Keen), Џе рон Леј ни ра 3 Исто, стр. 101. 342

ЈАСМИНА АРСЕНИЈЕВИЋ (Ja ron La ni er) или Ни ла Пост ма на (Neil Post man), као са време них око ре лих тех но-пе си ми ста. Са дру ге стра не, да леко су од по лет но сти и ен ту зи ја зма по кло ни ка тех но ло ги је Ни ко ла са Не гро пон та (Nic ho las Negroponte), Џеј мса Су рови ки ја (Ja mes Su ro wi ec ki), Крис Ен дер со на (Chris An derson), Кевин Ки ли ја (Ke vin Kelly) или Де нис Бер о на (Den nis Baron). Ау тор ову по ла ри за ци ју ста во ва о ути ца ју тех но ло ги је на људ ско дру штво та ко ђе ди ску ту је, ма да је дру га чи је де фини ше: тех но ло шки де тер ми ни зам (ко ји за сту па став да је тех но ло шки про грес ау то ном на си ла из ван чо ве ко ве кон троле) на су прот тех но ло шком ин стру мен та ли зму (ин стру мен ти су не у трал ни ар те фак ти ко ји су пот пу но под ло жни све сним же ља ма сво јих ко ри сни ка), при че му се при кла ња тех но лошком де тер ми ни зму. Ау тор ово да ље ар гу мен ту је опи су јући ути цај не ких тех но ло шких до стиг ну ћа кроз исто ри ју на људ ско дру штво и по на ша ње по је ди на ца (уло га ча сов ни ка, ма пе и ге о граф ске кар те, пи сма): У ве ли кој ме ри, ци ви лиза ци ја је свој са да шњи об лик сте кла као ре зул тат тех но логи ја ко је су љу ди по че ли да ко ри сте 4. У том сми слу, ау торо ва тач ка гле ди шта уве ли ко под се ћа на ста во ве Мар ша ла Ме клу ла на, ко га че сто ци ти ра у књи зи, а ко ји ве о ма гла сно ука зу је на ути цај сва ке тех но ло ги је на људ ска би ћа: Учинци тех но ло ги је не до га ђа ју се са мо на пој мов ном или на нивоу ми шље ња. Они ме ња ју обра сце пер цеп ци је, ис трај но и без от по ра. Ва жно је на гла си ти да је ау тор, ро ђен 1959. године, иа ко пе си ми стич ки на стро јен, по све ће ник ди ги тал не ере: био је је дан од пр вих ко ри сни ка ра чу на ра (још се дам де се тих годи на), а да на шњи је ко ри сник ве ли ког бро ја дру штве них ме ди ја (Facebook, Twitter, Blogg и сл.) и оста лих елек тонских сер ви са ко је ин тер нет ну ди. Ње го ва по ру ка да ле ко је од ре тро у то пи стич ке по вра так у пред ди ги тал ни свет. Наи ме, ау тор ис ти че да ме диј и тех но ло ги ја по сте пе но до но се про ме не у на шем мо згу ко ји је не у ро пла сти чан, ко ји се да кле ме ња и при ла го ђа ва до кра ја на шег жи во та у складу са уче ста ло шћу рад њи ко је из вр ша ва мо и на ви ка ма које раз ви ја мо. Ме ди ји и тех но ло ги ја ме ња ју на чин на ко ји пра ти мо, а за тим и про из во ди мо текст или дру ги са др жај. Мре жа под сти че по вр шност и рас тре се ност, бр зин ско конзу ми ра ње уме сто усред сре ђе ног и ду бин ског чи та ња које смо раз ви ли упо тре бом ли не ар ног чи та ња штам па ног тек ста. Ау тор да ље упо зо ра ва на нео п ход ност тех но ло шке пи сме но сти и апе лу је на раз вој кре а тив но сти, ко је до ла зи 4 Исто, стр. 40 343

ЈАСМИНА АРСЕНИЈЕВИЋ једино пу тем ин тро спек ци је и ду бин ског раз ми шља ња: људи нео спо со бље ни за истин ско и ду бин ско ко ри шће ње алата кла сич не кул ту ре јед но став но не про из во де ре ле ван тан са др жај; оту да то ли ко мно го са др жа ја на Мре жи, а то ли ко ма ло сми сла: истин ско про све тље ње до ла зи је ди но пу тем кон темпла ци је и ин тро спек ци је 5. Ау тор апо стро фи ра да је ве за из ме ђу те ла и ума оно што нас чи ни нај људ ски јим, то су до жи вља ји ко ји об ли ку ју на ше пам ће ње и ми шље ње и на ша спо соб ност за емо ци је и ем пати ју, и да ље упо зо ра ва на мо гућ ност да из гу би мо то људ ско у на ма пре ви ше се при бли жа ва ју ћи и осла ња ју ћи се на нове тех но ло ги је. Ин те ре сант на опа ска јед ног кри ти ча ра ове књи ге мо жда нај сли ко ви ти је об ја шња ва ова кво ста но ви ште ау то ра: Ни ко лас Кар при па да ге не ра ци ји ко ја је има ла аналог но де тињ ство, а ди ги тал ну зре лост, те на ја сни ји, ви ше кри ти чан на чин мо же да пре по зна и уо чи про бле ме ко ји се мо гу ја ви ти ди ги тал ним тех но ло ги ја ма. Ди ги тал ни до мо роци већ не ма ју ове ди ле ме о ко ји ма ау тор рас пра вља, ни ти су им оне ра зу мљи ве и ва жне. Ипак, би ли ди ги тал ни до мо ро ци све сни ових ди ле ма или не, опа сно сти на ко је ау тор ис ти че им и да ље пре те. Мо жда би упра во њи ма ова књи га и тре бало да бу де нај дра го це ни ја, бу ду ћи да, од ра сли у ди ги тал ном све ту, са ми не мо гу да уо че ове про бле ме. 5 Исто, стр. 144. 344

ЈАСМИНА АРСЕНИЈЕВИЋ ЛИТЕРАТУРА: Anderson, C. (2008) The Long Tail, Revised and Updated Edition: Why the Future of Business is Selling Less of More, New York: Hyperion Baron, D. (2009) A Better Pencil: Readers, Writers, and the Digital Revolution, Oxford and New York: Oxford University Pres. Кар, Н. (2013) Плитко Како интернет мења начин на који мислимо, читамо и памтимо, Смедерево: Хеликс. Carr, N. (2001) Digital Enterprise: How to Reshape Your Business for a Connected World. Boston, MA: Harvard Bussines School Press. Carr, N. (2004) Does IT Matter? Information Technology and the Corrosion of Competitive Advantage, Boston, MA: Harvard Bussines School Press. Carr, N. (2014) The Glass Cage: Automation And Us, New York: W.W. Norton & Company. Carr, Nicholas (2008) The Big Switch: Rewiring the World, from Edison to Google, New York: W.W. Norton & Company. Helprin, M. (2009) Digital Barbarism. A writer s Manifesto, New York: HarperCollins. Keen, A. (2007) The Cult of the Amateur: How blogs, MySpace, YouTube, and the rest of today's user-generated media are destroying our economy, our culture, and our values, New York: Doubleday. Kelly, K. (1995) Out of Control: The New Biology of Machines, Social Systems and the Economic World, New York: Perseus Publishing. Lanier, J. (2010) You are Not a Gadget: A Manifesto, New York: Alfred A. Knopf McLuhan, M. Understanding Media: The Extensions of Man, критичко издање прир. Terrence Gordon, W. (Корте Мадера: Гингко, 2003) Negroponte, N. (1995) Being Digital, New York: Alfred A. Knopf. Postman, N. (1993) Technopoly: the surrender of culture to technology, New York: Vintage Books. Siegel, L. (2008) Against the Machine. Being Human in The Age of The Electronic Mob, New York: Spiegel and Grau. Surowiecki, J. (2004) The Wisdom of Crowds, Knopf Doubleday Publishing Group 345

ВЕСНА КРУЉАЦ На род ни му зеј у Бе о гра ду УДК 77.041.5-053.2(497.1)(049.32) 316.77:77.04(091)(049.32) МО ДЕР НО ДЕ ТЕ И ДЕ ТИЊ СТВО МИ ЛАН КА ТО ДИЋ, МО ДЕР НО ДЕ ТЕ И ДЕ ТИЊ СТВО. МО ДЕ ЛИ ФО ТО ГРАФ СКЕ РЕ ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈЕ ДЕ ТЕ ТА, БЕ О ГРАД: СЛУ ЖБЕ НИ ГЛА СНИК, 2015. Књи га Ми лан ке То дић Мо дер но де те и де тињ ство. Моде ли фо то граф ске ре пре зен та ци је де те та об ја вље на је 2015. го ди не у Бе о гра ду, у из да њу Слу жбе ног гла сни ка. Пред мет раз ма тра ња де фи ни сан у на сло ву књи ге, од ре дио је ову моногрaфску сту ди ју кaо дру штве ну исто ри ју, у ко јој су про блем дет етa и кон структ детињствa у мо дер ној епохи рaзмaтрaни нa сту ди ји фо то-репрез ентaције. Те о риј ски аде кват но уте ме љен, текст ну ди нaјшире ре фе рент но по ље сaгледaвaњa деч је фотогрaфије у Ср би ји и Југослaвији од сре ди не 19. векa до седaмдесетих годинa нaредног столећa. Кроз идентификaцију и експликaцију рaзличитих моделa aртикулaције и репрез ентaције сли ке о де те ту, aуторкa на пре ко 190 стра ни ца илу стро ва ног тек ста прaти про цес модернизaције срп ског и ју го сло вен ског со ци о кул тур ног кон те кс тa aнaлизирaјући си стем вред но сти, укус и сте рео ти пе, тј. спе ци фич но сти ментaлит етa сре ди не не по средно везaне зa доминaнтне ви зу ел не и иде о ло шко по ли тичке мaтрице. Ре зи ме на ен гле ском је зи ку кроз 50 стра ни ца упо зна је ино стра ног чи та о ца са кључ ним иде ја ма, те за ма и конклу зи ја ма основ ног тек ста. Увод са др жи екс пли ка ци ју основ них ци ље ва сту ди је и њене ком по зи ци о не струк ту ре, при ме ње них ме то до ло шких по сту па ка при ли ком раз ма тра ња се лек то ва ног ма те ри ја ла и гра ђе, као и пред ло же ног хро но но ло шког окви ра. Уве ре на у нео п ход ност пер ма нент ног оса вре ме њи ва ња по сто је ћих ме то да про у ча ва ња и ин тер пре та ци је ви зу ел не кул ту ре 20. ве ка на чел но и фо то граф ске про дук ци је по себ но, ау тор ка се 346

ВЕСНА КРУЉАЦ опре де ли ла за ин те р ди сци пли нар ни при ступ у де фи ни са њу вре мен ско-про стор ног и кон цеп ту ал ног ре фе рент ног оквира при мар ног пред ме та. Ра ди се о еклек тич ном, за пост модер ни зам ти пич ном ме то до ло шком по ступ ку, ко ји об у хва та еле мен те дру штве не и кул тур не исто ри је, но ве со ци о ло ги је и пси хо ло ги је, фор мал не ана ли зе и ком па ра ци је. При ме њени при сту пи има ли су за циљ од сту па ње од, у до ма ћој сре дини до ми нант них, кру тих фак то граф ских и фор ма ли стич ких схе ма у ин тер пре та ци ја ма фо то гра фи је, од но сно ма пи ра ње стра те ги ја кон сти ту и са ња и ме ха ни за ма функ ци о ни са ња идеј ног кон струк та де тињ ства и мо де ла фо то граф ске ре презен та ци је де те та, као и њи ма свој стве них иде о ло шких атрибу та, зна че ња и до ме та. Зна чи ло је то не са мо ис тра жи ва ње обим не ар хив ске и фо то граф ске гра ђе, већ и про у ча ва ње про бле ма ти ке ве за не за пра ви ла по ди за ња, вас пи та ва ња и бри ге о де ци, као и нор ма тив них ака та но ви јег да ту ма ко јима су ре гу ли са на за кон ска пра ва де те та. У до ма ћој умет ничкој исто ри о гра фи ји ма ло је ау то ра, по пут Ми лан ке То дић, ко ји су би ли спрем ни да се по све те ис тра жи ва њу раз во ја фо то гра фи је у до ма ћој сре ди ни на на чин ко ји не по јед носта вљу је ње не дру штве но и сто риј ске, иде о ло шке, естет ске, пси хо ло шке и се ман тич ке аспек те. До ма ће фотогрaфско нaслеђе по слу жи ло јој је кaо илустрaцијa по сто је ћих историј ских и те о риј ских ин тер пре та ци ја, али и за де ши фро вање дру штве них обра за ца, ко до ва и раз ли ка у ар ти ку ла ци ји идеј ног кон струк та де тињ ства, иден ти те та и мо де ла ре презен та ци је мо дер ног де те та. Идеј не и зна чењ ске ком по нен те тих мо де ла чи ни ле су по ла зну осно ву у из во ђе њу за кљу ча ка о про ме ни по ли ти ке ви ђе ња и схва та ња де те та и де тињства у до ма ћој сре ди ни. Читaне у сло же ним кон те кс туaлним везaмa, одaбрaне фотогрaфије у интерпретaцији ове аутор ке, укaзују не сaмо нa поимaње дискурсa детињствa и медијa фотогрaфије у до ме ну умет но сти, већ и нa њи хо во ме сто у хијерaрхији знaчењa јед ног буржоaског, a по том социјaлистичког друш твa. Под ра зу ме ва ло је то не са мо уо чава ње раз ли ка у стра те ги ја ма ре пре зен та ци је мо дер ног де тета, већ и пра ће ње тех но ло шког на прет ка и про це са де мо крати за ци је фо то гра фи је, чи ја је ши ро ка упо тре ба по сте пе но по ти ра ла кла сне, иде о ло шке, ге о по ли тич ке, кул ту ро ло шке, род не и дру ге раз ли ке. На осно ву на пред на ве де ног, мо гу се иден ти фи ко ва ти су штин ске но ви не ко је до но си ова ме то доло шки аде кват но уте ме ље на, пробле мат ски конципира на и ри зом ски струк ту ри ра на сту ди ја. У пр ва два по гла вља Тра жим ли ца сво је де це и Не ја сна слика де те та на кар то ну, Ми лан ка То дић да је до ку мен то ва ну ге не зу деч јег фо то граф ског пор тре та на ста ја лог од сре ди не 19. ве ка у сце нич ним про сто ри ма про фе си о нал них ате љеа. 347

ВЕСНА КРУЉАЦ Фо ку си ра ју ћи се на па ра диг ма тич не при ме ре груп них по родич них фо то гра фи ја тог вре ме на, она ана ли зи ра емо ци о налне, род не и хи је рар хиј ске ре ла ци је из ме ђу чла но ва по ро дица ур ба них сре ди на, но во фор ми ра ног гра ђан ског сло ја ко ји је усво јио фо то гра фи ју као но се ћи ме диј са мо ре пре зен та ције. Реч је о про јек то ва ној сли ци успе шне и ста бил не па тријар хал не по ро дич не за јед ни це, ко ја је би ла на ме ње на јав ној ико нос фе ри. Те жи ште ана ли зе у по гла вљу Де те је чо ве ков отац је су по је ди нач ни и груп ни деч ји и по ро дич ни пор трети на осно ву ко јих ау тор ка из во ди по у зда не за кључ ке о проме ни па ра диг ме, тј. но вом по и ма њу де те та у до ба ро ман тизма, ка да оно сти че пра во на ау то ном ност и соп стве ни иденти тет. Уну тар фо то граф ске про дук ци је тог вре ме на она издва ја сним ке Ана ста са Јо ва но ви ћа, ко је од ли ку је сен ти ментал на ви зу ел на ма три ца, емо ци о нал на екс пре сив ност и нефор мал на ле жер ност у ста во ви ма при ка за них осо ба, упра во за то што је на њи ма еви дент но да де те по ста је емо ци о нал ни фо кус мо дер не по ро ди це. У сле де ћем по гла вљу Ми лан ка То дић скре ну ла је па жњу на пре крет ни цу ко ју је, у од но су на сте ре о тип ну сли ку де те та као без бри жног и бес по сле ног би ћа окру же ног играч ка ма, до не ла Јо ва но ви ће ва сте ре о графи ја Де чак са фо то гра фи ма (1854). Ово је зич ки и се мантич ки вр ло са мо свој но фо то граф ско де ло, до ве ло је у пи тање иде о ло ги ју стро ге ди сци пли не и по кор но сти де це, тј. ан ти ци пи ра ло про ме ну па ра диг ме: од де те та ко је као tabula rasa и па сив ни објект у пот пу но сти за ви си од од ра слих из ужег, по ро дич ног окру же ња, до ау то ном ног и са мо све сног су бјек та ко ји, по узо ру на ро ди те ље, рав но прав но и ак тив но пар ти ци пи ра у жи во ту и ра ду вла сти те по ро ди це. Сто га аутор ка овај пи о нир ски и фак тич ки је ди ни ино ва тив ни иско рак у срп ској фо то граф ској про дук ци ји тог вре ме на ја сно из два ја из до ми нант ног мо де ла ре пре зен та ци је де те та. На тај на чин она ау то ру фо то гра фи је, чи је де ло схва та као па радиг му мо де ла, да је уло гу кључ ног но си о ца про ме на у до мену ви зу ел не умет но сти и кул ту ре, иа ко оста је при ста ву да на том по љу исто вре ме но де лу ју број ни из ва ну мет нич ки фак то ри. По кре ћу ћи рас пра ву о вас пи та ва њу и обра зо ва њу де це у до ба про све ти тељ ства, То дић је у окви ру по гла вља Ле по вас пи та но де те ела бо ри ра ла пи та ња род них од но са, ста ту сног по зи ци о ни ра ња и уло га му шкар ца и же не, од носно му шког и жен ског де те та ка ко у окви ру мо дер не гра ђанске по ро ди це, та ко и чи та вог дру штва у та да шњој Ср би ји. У по гла вљу Не вин као де те ау тор ка раз ма тра је дан од нај ду говеч ни јих кул тур них обра за ца 19. ве ка сли ку де те та као неви ног би ћа, али и при ме ре ње не ин стру мен та ли за ци је у потвр ђи ва њу дру штве ног ста ту са по ро ди це. У пи та њу су исце ни ра не фо то гра фи је де це у раз ли чи тим ко сти ми ма или са 348

ВЕСНА КРУЉАЦ ску по це ним играч ка ма, ко је су фи гу ри ра ле као ме та фо ричка сли ка срећ ног де тињ ства, али и атри бут мо ћи, пре сти жне по зи ци је ро ди те ља у дру штве ној хи је рар хи ји. У окви ру погла вља Де ца и свет, ау тор ка де кон стру и ше мит о де тињ ству као до бу без бри жно сти и сре ће кроз ана ли зу фо то гра фи ја рат не си ро ча ди, де це бес кућ ни ка и рад ни ка, али и ма ло летних де ли кве на та у го ди на ма то ком и не по сред но по сле Првог свет ског ра та, ко је су би ле пре суд не за ар ти ку ла ци ју но ве, до ку мен тар не и не кон вен ци о нал не ре пре зен та ци је дете та као ау то ном не лич но сти и ак тив ног дру штве ног су бјекта. С дру ге стра не, за па жа ау тор ка, по ја ва мо бил не Ко да ко ве ка ме ре ла ке за ру ко ва ње омо гу ћи ла је по ја ву ама тер ске фото гра фи је и пру жи ла при ли ку ма ло број ној де ци из ма те ријал но си ту и ра них по ро ди ца да са мо стал но кре и ра ју вла ститу, пер со на ли зо ва ну сли ку све та и ак тив но уче ству ју у уобли ча ва њу сли ке мо дер не ци ви ли за ци је. Пи та ње ко јем је посве ће на по себ на па жња у по гла вљу Де те и Ур не бе сни кликер је сте про цес ин тер ак ци је из ме ђу деч је и кре а тив но сти од ра слих, са по себ ним освр том на пр ву из ло жбу деч јих ликов них ра до ва у Бе о гра ду (1939) и ин тер ме ди јал не умет ничке екс пе ри мен те до ма ћих аван гард них по кре та, по пут алогич ких тво ре ви на пред став ни ка бе о град ског над ре а ли зма, ко је су на ста ја ле на ис ку стви ма деч је ма ште, игре, сна и, та ко, си сте мат ски пот ко па ва ле до ми нант не есте тич ке нор ме и ана хро не схе ме гра ђан ске умет но сти и кул ту ре. У не ко лико на ред них по гла вља, ау тор ка пра ти про ме не ко је су се деси ле на ју го сло вен ској дру штве но по ли тич кој сце ни по сле Дру гог свет ског ра та и раз ма тра по сле ди це тих про ме на у ме ди ју фо то гра фи је, и то ка ко у по гле ду тех но ло шког напрет ка и ома со вља ва ња та ко и у ње ним идеј ним и иде о лошким аспек ти ма. По гла вље Пи о ни ри ма ле ни, ми смо вој ска пра ва по све ће но је пи та њу уво ђе ња де те та у по ли тич ки живот и јав ну сце ну ма сов ног спек та кла у функ ци ји ве ли ча ња кул та во ђе, као и ме ха ни зми ма (пре)вас пи та ва ња детета у ду ху но ве ко му ни стич ке иде о ло ги је и си сте ма вред но сти, што је до ве ло до по нов не про ме не па ра диг ме: де те као ак тиван бо рац и не ви на жр тва нео п ход на у из град њи сло бод ног, пра вед ног и срећ ног дру штва. У окви ру дис кур са ко му нистич ке сли ке де те та, То дић ана ли зи ра ње на мор фо ло шка свој ства (ко сти ми ра ност, култ те ла) и иде о ло шке атри бу те (по ли тич ка ин стру мен та ли за ци ја, про гра ми ра ност, ко лек тиви зам, про па ган ди стич ки, ди дак тич ки и по пу ли стич ки карак тер). Исто вре ме но, она из два ја у од но су на вла да ју ћу иде о ло ги ју кри тич ке и ре ви зи о ни стич ке мо де ле ре пре зен таци је де те та (у филм ској умет но сти), ко ји по ка зу ју из ра зит от клон пре ма про јек то ва ној сли ци срећ ног де тињ ства у соци ја ли стич ком дру штву. За тим об ја шња ва ка ко је сте ре о тип 349

ВЕСНА КРУЉАЦ о де те ту-хе ро ју спрем ном на наjвећу лич ну жр тву за до бробит ко лек ти ва пре то чен у књи жев ну и филм ску фор му, као и по пу лар ни пар ти зан ски стрип за де цу Мир ко и Слав ко. Био је то, пре ма ми шље њу ау тор ке, стра те гиј ски осми шљен пропа ганд ни ма не вар вла сти у функ ци ји по ли тич ке ин док трина ци је нај мла ђих чла но ва дру штва. У окви ру по гла вља Дете ко му ни зма и Бар би ки на ку ћа, То дић де тек ту је пр ве зна ке про до ра аме рич ке кул ту ре ко зу ме ри зма и про це са гло ба лиза ци је у со ци ја ли стич кој Ју го сла ви ји, ко ји су за по сле ди цу има ли уру ша ва ње иде је ега ли та ри зма. У по чет ку екс клу зивни ста ту сни сим бол, играч ке за де цу за пад не про ве ни јен ције и њи хо ва ка сни ја ма сов на за сту пље ност на до ма ћем тржи шту, не ми нов но су ути ца ли на кре и ра ње сли ке са време не, еман ци по ва не же не, али и му шкар ца, по све дру га чи је од оне ве ко ви ма уте ме ље не на тра ди ци о нал ном си сте му патри јар хал них вред но сти. Иа ко кон клу зив ног ка рак те ра, послед ње по гла вље са др жи низ дра го це них оп сер ва ци ја ве заних за по во де на стан ка и свр ху по је ди нач них фо то гра фи ја, као и про ме не уну тра шње струк ту ре, фор ме, са др жа ја и значе ња по ро дич них фо то ал бу ма фор ми ра них у про те кла два ве ка. Ау тор ка апо стро фи ра да је ре пре зен та тив на сли ка модер ног де те та то ком 19. и 20. века би ла кон ци пи ра на и креи ра на са по зи ци ја ро ди тељ ске мо ћи, као што је и ње на перцеп ци ја би ла у фо ку су пр вен стве но од ра слих, а не де це. Затим кон ста ту је да кра јем про шлог ве ка до ла зи до уру ша вања мо дер ни стич ке иде је о при ви ле го ва ној по зи ци ји де те та су бли ми ра ној у ре че ни ци Де ца су на ше нај ве ће бо гат ство. Ди ги тал на фо то граф ска и филм ска ка ме ра, за кљу чу је она, омо гу ћи ле су де те ту да са мо стал но кре и ра вла сти ту сли ку све та и ин ди ви ду ал не ми кро и сто ри је ми мо ау то ри те та одра слих и, та ко, ак тив но уче ству је ви зу ел ном уоб ли ча ва њу сли ке са вре ме не ци ви ли за ци је, ко ја пред ње га по ста вља нове иза зо ве и мно га ис ку ше ња. Те ме ље ћи ин тер пре та тив ни дис курс на укр шта њу раз личи тих зна чењ ских сло је ва фо то граф ске сли ке, од но сно интер ак ци ји исто риј ског, со ци о по ли тич ког, кул ту ро ло шког и умет нич ког кон тек ста ње ног на стан ка и по сто ја ња, Ми ланка То дић нам је от кри ла све сло же но сти и кон тра дик ци је не са мо раз во ја јед ног ме ди ја, већ и кон сти ту и са ња сли ке де те та и ар ти ку ла ци је кон струк та де тињ ства у до ма ћој среди ни. Од сту па ју ћи од ри гид них ком па ра ци ја са ти по ло шки исто вет ним фо то граф ским оства ре њи ма европ ске про ве нијен ци је, углав ном ба зи ра них на хро но ло ги ји пр вен ства или је зич ко-стил ским срод но сти ма, ау тор ка ука зу је да ни је пита ње изо ло ва но сти и екс клу зи ви те та до ма ће фо то граф ске про дук ци је при мар на те ма ове књи ге, не го пи та ње спе цифич ног раз во ја јед ног те мат ског сег мен та у окви ру кор пу са 350

ВЕСНА КРУЉАЦ срп ске фо то гра фи је и на чи на ње го ве са мо и ден ти фи ка ци је у од но су на дру ге, ко ли ко год они би ли ге о граф ски и вре менски бли ски. Иа ко про стор но пре вас ход но ве за на за ло кал ни кон текст, ова сту ди ја успе шно де ко ди ра мор фо ло шке и идео ло шке ма три це сли ке де те та и кон сти ту и са ња кон струк та де тињ ства у до ба мо дер ни зма, у свим ње го вим исто риј ским, по ли тич ким и иде о ло шким ета па ма. За то ин дек си ра ни моде ли њи хо ве ре пре зен та ци је у ме ди ју фо то гра фи је ни су је ди но опе ра тив на ино ва ци ја ко јом се пре ва зи ла зи хро ноло шко из ла га ње пред ме та, не го и плат фор ма за ње го во шире кон тек сту ал но са гле да ва ње. Ин си сти ра ју ћи на то ме, аутор ка је да ла до са да нај и сцрп ни ју ана ли зу ме ста и уло ге фо то граф ске сли ке де те та у до ма ћој ви зу ел ној кул ту ри и уметности мо дер ног до ба. Насловница књиге Миланке Тодић Модерно дете и детињство 351