Predmet Mitar Vasiljević (IT-98-32) - svedoci VG-97; VG januar 2002.

Транскрипт

1 Predmet IT A, Tužilac protiv Mitra Vasiljevića Transkripcija i redaktura transkripta: Fond za humanitarno pravo, 15.decembar Utorak, 15. januar Svedok VG-97 Svedok VG-117 Otvorena sednica Optuženi je pristupio Sudu Početak u 9.30 h Molim ustanite. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju zaseda. Izvolite, sedite. SUDIJA HANT: Najavite Predmet, molim vas. sekretar: Dobro jutro, časni Sude, Predmet IT T, Tužilac protiv Mitra Vasiljevića. SUDIJA HANT: Dobili smo vaše kopije, koji je vaš redni broj? TUŽILAC GRUM: Samo trenutak. SUDIJA HANT: Ako mogu tako da kažem, vrlo dobro su ispale. TUŽILAC GRUM: Mi tu imamo i nekakve oznake, na tim kopijama, pa ako bi bilo moguće, radi poređenja, da se stavi jedan primerak bez oznaka. SUDIJA HANT: Ja bih prvo zamolio da gospodin Domazet kaže šta ima o tome, osim ako ima kakvih primedbi ili ako želi da dobije čisti primerak. TUŽILAC GRUM: Broj će da bude 174. SUDIJA HANT: U redu, što se tiče ''Power Point'' prezentacije doktora Rejbija (Nigel Raby), to će da bude 174-1, 174-2, i Gospodine Domazet, da li vimislite da li bi trebalo da se uvedu i čisti primerci bez oznaka? ADVOKAT DOMAZET: Nemam ništa protiv. SUDIJA HANT: U redu, onda ćemo to tako i da uradimo. Koji je vaš prvi svedok danas, gospodine Grum (Groome)? TUŽILAC GRUM: Naš svedok danas je VG-97. Zamolićemo da se njegovo svedočenje odvija na zatvorenoj sednici u potpunosti, ako se Odbrana sa time slaže.

2 Ovaj će svedok da svedoči samo o stvarima o kojima je potrebno da zasedamo na privatnoj sednici zbog bezbednosnih razloga, zbog toga što su članovi njegove porodice nedavno bili izloženi izvesnim vrstama nasilja u Višegradu. Dakle, ako se gospodin Domazet slaže, ja bih zamolio da pređemo na privatnu sednicu. SUDIJA HANT: U redu, prelazimo na privatnu sednicu za svedočenje ovog svedoka, u potpunosti. (privatna sednica) SUDIJA HANT: Sledeći svedok je sa pseudonimom VG-117. Da li postoje još neke druge zaštitne mere? TUŽILAC GRUM: Da, časni Sude. Tužilaštvo sakrivanje lica svedoka. SUDIJA HANT: List sa pseudonimom će da bude dokazni predmet 93, svedok je dobio kopiju, to će da bude zapečaćeni dokazni predmet. Gospođo, molim vas da pročitate svečanu izjavu sa dokumenta koji vam poslužitelj daje. SVEDOK VG-117: Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, cijelu istini i ništa osim istine. SUDIJA HANT: Izvolite, sedite, gospođo. Gospodine Grum. GLAVNO ISPITIVANJE: TUŽILAC GRUM TUŽILAC GRUM PITANJE: Gospođo, kako bismi zaštitili vaš identitet tokom svedočenja, govorićemo o vama kao svedoku ''VG-117''. Prvo pitanje koje bih želo da vam postavim je sledeće: da li znate osobu koja se zove ''Mitar Vasiljević''? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li možete da nam kažete koliko ste imali godina kada ste prvi put sreli gospodina Mitra Vasiljevića? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Možda sam imala 12, 13, po završetku osnovne škole. Čet'ri razreda. TUŽILAC GRUM PITANJE: Koliko je godina imao Mitar Vasiljević tada? Dakle, tada kada ste ga upoznali. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Sumnjam da je bio poš'o u osnovnu školu. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li možete da nam opišete okolnosti pod kojima ste upoznali gospodina Vasiljevića?

3 SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Ja to zato što je on bio iz prvog susjednog sela, moje imanje bilo... Mi smo bili bliski, sastajali se kao čobani, dječica, znali nam se stari, šta je znam, sve je najbolje tad bilo, niko nikom nije im'o ništa loše da kaže i da... Igrali se kao djeca, sretali se. TUŽILAC GRUM PITANJE: Dakle, da li je istina da ste se kao dete igrali sa Mitrom Vasiljevićem? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Sigurno jeste. Moje je imanje bilo dva nijela, a tu su bila njihova imanja, čobani čuvali, vašari bivali, viđali se isto u malo većem razdoblju, nije samo kad sam ja imala čak i 15 godina, čak, i tad smo se u cjelini sretali, viđali. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li možete da nam opišete gde ste vi odrasli, dakle, odatle koliko vam je bilo potrebno da odete do imanja, gde je živeo gospodin Vasiljević, koliko vremena vam je trebalo? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: 20 minuta do mog imanja. I to gdje su se oni, kao čobani gdje smo se viđali. A do njegovog sela možda i sat vremena kad se vraćam iz sela, a do u selo se moglo i prije stići. TUŽILAC GRUM PITANJE: Rekli ste da ste se viđali kao čobani, da li možete da date više detalja o tim okolnostima? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Pa ne znam, igrali smo se čole, žmire, šta ja znam, nije sam bio Mitar, bilo nas je i po 20 osoba što iz ta dva sela, tri, Brace, Đuroviće, Krasnik, Paočići, to su sva sela susjedna. TUŽILAC GRUM PITANJE: Sa godinama, da li ste se pod nekim drugim okolnostima još imali prilike da se sretnete sa gospodinom Vasiljevićem? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Vala i kad je odrast'o i kad je u školu iš'o i kad je kao konobar bio. Iks puta me je služio u hotelu. Kada bi' na ručak, "Panos", "Vilina vlas", Banja. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li možete da nam opišete sledeće: tokom perioda godine, da li možete da nam kažete, otprilike, koliko biste vi često otišli u hotel "Panos" da jedete? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Pa nekad bi' svake sedmice kad idem na pijac da nosim proizvode, da prodajem, kad završim na pijacu, posle odem na ručak da ručam. Šetali smo se nekad sedmicu, nekad svako dvije sedmice, sad zavisi kako kad. TUŽILAC GRUM PITANJE: I najčešće kad biste otišli u "Panos", da li biste skoro svaki put viđali gospodina Vasiljevića, zar ne? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Pa dobro, možda on nekad nije momentalno bio na službi, nije se radilo sve ista smjena, ali uglavnom ja, viđala sam ga sigurno. To mogu... Ako ga slučajno nisam vid'a u hotelu, sreli smo se i na ulici, putovala sam i u autobusu, viđala sam ga i u autobusu, viđala sam ga u svoje selo i sve i on je u svoju stanicu izlazio kad bi iš'o da podseča roditelje, a živio je u gradu.

4 TUŽILAC GRUM PITANJE: Kada biste se sreli sa gospodinom Vasiljevićem... Da li mogu da zamolim da devojačko prezime bude izbrisano? SUDIJA HANT: Da. TUŽILAC GRUM PITANJE: Rekli ste da ste ga viđali u autobusu. Koliko biste ga često videli u autobusu? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Pa da ti kažem, šta ja znam, ja sam u nekom periodu malo ređe išla, u zimskom sam malo češće, nekad mjesečno, nekad u dva mjeseca otprilike, u tri mjeseca jednom, zavisi od okolnosti. Ja nisam bilježila ni pisala, ne mogu tačno da kažem. TUŽILAC GRUM PITANJE: Dakle, prošle subote, odnosno subote 12. januara, istražitelj vam je pokazao 12 fotografija. Da li ste nekoga prepoznali na tim slikama? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Mitra Vasiljevića, već nisam nikog. Samo njega sam poznala, već zato što ga znam od djetinjstva i jedno oko kad bi mi neko zatvorio, toga mogu da poznam. TUŽILAC GRUM PITANJE: Časni Sude, molim da se svedoku pokaže dokazni predmet VG Na žalost, nemamo slike u boji već samo fotokopiju. VG-117, molim vas da pogledate dokazni predmet 20. VG i molim vas da nam kažete da li su to fotografije koje ste videli prošlog vikenda? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Ja mislim da jesu. A to se slik'o gospodin Mitar. Ja koliko, ja nikog ne poznam. TUŽILAC GRUM PITANJE: Koji je broj pored fotografije koju ste identifilovali kao fotografiju Mitra Vasiljevića? I da li ste se potpisali pored te slike? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jesam. TUŽILAC GRUM PITANJE: Gde ste stavili vaš potpis? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Na čelo. TUŽILAC GRUM PITANJE: Gde ste se potisali vezano za sliku Mitra Vasiljevića? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Potpis je na čelu, datum preko, malo je uhvatilo obraza, nosa, malo iznad nosa i usni, usta... TUŽILAC GRUM: Časni Sude, predlažem da se dokazni predmet VG uvede kao dokazni predmet. SUDIJA HANT: Da li imate primedbi gospodine Domazet? ADVOKAT DOMAZET: Ne. SUDIJA HANT: Hvala vam. To će da bude dokazni predmet P20-VG-117. Biće zapečaćen dokazni predmet.

5 TUŽILAC GRUM PITANJE: Molim vas da pogledate u sudnici, završil smo sa tim dokaznim predmetom, dakle, molim vas da pogledate po sudnici i kažete nam da li ovde vidite osobu koju ste prepoznali na slici? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Vidim, tamo je u lijevom ćošku, druga. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li, molim vas, možete da nam kažete šta on nosi danas, kako bismo mogli da znamo o kojoj osobi govorite? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Koliko ja vidim, gore mu je braon sako, kravata, košulja da li je bijela, da li je, nisam baš sigurna za boju, slušalice na ušima. TUŽILAC GRUM: Da li se Odbrana slaže da je svedok identifikovao gospodina Vasiljevića? ADVOKAT DOMAZET: Mislim da to nije apsolutno teško, po meni je nepotrebno, ali kad ste insistirali uopšte... SUDIJA HANT: Mislim da se svi slažemo da je ona identifikovala optuženog. Napravićemo sada pauzu. Želim samo da vidim da li možemo da izbacimo jedan dokument. Mogu da potpišem nalog za jedan dokument. Potpisaću to tokom pauze. Nastavićemo u (pauza) SUDIJA HANT: Gospodine Grum, izvolite. TUŽILAC GRUM PITANJE: Želim sada da vam postavim nekoliko pitanja o nečemu što se desilo, nemojte da nam kažete tačan datum, ali želim sada da se vratimo na jun godine. Nemojte nam reći, dakle, tačan datum, ali nam recite da li se desilo da su u junu mesecu godine neki Srbi došli kod vas u selo i rekli vam da morate da odete iz Višegrada. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jesu. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li su narednog jutra u vaše selo došli neki kamioni i da li su vas seljani iz vašeg sela i iz nekih drugih sela ukrcali u te kamione? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da. TUŽILAC GRUM PITANJE: Gde su vas odveli? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: U Višegrad, pred školu "Vuk Karadžić". TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li ste vi kod škole "Vuk Kardžić" sišli sa kamiona? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jesmo.

6 TUŽILAC GRUM PITANJE: A šta su onda uradili s tim kamionima, nakon što su ljudi sišli s njih? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Kamioni su se okrenuli i nekud su ošli nazad, a kud su, ja ne znam. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li su svi ljudi koji su tamo bili odvedeni, bili Muslimani? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jesu vala, svi. TUŽILAC GRUM PITANJE: A nakon što su kamioni otišli od škole "Vuk Kardžić", da li je u vreme kada ste vi stigli tamo u tu školu, da li je tamo već nekoga bilo? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Mi smo stigli pred školu na plato, nismo odma' ušli u školu. Do malo, pomolio se Mitar Vasiljvić, nosio je knjigu pod rukom. Kad je doš'o, rek'o je ''dobar, dan''. ''Dobar dana, ja radim za Crverni krst'' i sjeo je, bio je pred vratima, iamo je stolić, malo manji, čet'ri stolice. Na tu je stolicu jednu sjela moja svekrva, pošto je imala lomljenu nogu. Na drugu je sio moj svekar, a na trećoj je sjedio neki vojnik, zvali su ga ''Čačanin''. U tom je i Mitar sio za taj sto i dao je izjavu da nas mora upisati u tu knjigu. U tu knjigu. Rek'o nam je onda, ''grupišite se familijarno'' tako da kad počne pisati, da mu je lakše kad počne iz jednog domaćinstva da tako piše. Kako je koga popisiv'o, narod je svoje torbice, kesice što je imao, uvalio odma' u prostoriju u školu. Moja se familija najposlednja upisala zato što je otiš'o čovjek da traži nama prevoz da idemo za Beograd, jer ja sam imala djevera u Beogradu, bio je vojno lice. Moja su djeca su otišla 4. maja, samo sam ja ostala sa njegovim ocem i majkom i ja sam tada, naravno, došla u školu. I tako je sav narod kada se popis'o, moja se familija najposlednja popisala, Mitar je sabr'o i zaokružio je, 119 osoba je bilo. On je tu još malo bio i on je otiš'o. Ja ne znam kud je otiš'o, moja je familija još malo sjedila. Do malo, došao Ristić i meni kaže ''Bešlićka, moraš ući sa babom unutra u školu. Nismo vam danas uspjeli prevoz naći. Mile je morao otići na Ruišta. Iskrsn'o je problem između vašije' i našije''' i nije nam ništa javio za prevoz, ''moraš babu unijeti... TUŽILAC GRUM PITANJE: Gospođo, vratimo se sada na to isto, ali ću da vam postavim nekoliko pitanja pa ćemo polako to videti zajedno u pojedinostima. Recite nam kada ste vi stigli u školu, da li ste vi videli Mitra Vasiljevića? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Nisam. Kad sam stigla pred vrata, nije bio, ali do malo je izbio. Nakon... (nerazumljivo)... vratio se tamo, 'vamo, šta će kud će u tom krugu, mada... (nerazumljivo)... drugi je, tobože, ne smije niko otići, a Mitar nije bio kada smo mi stigli. On je do malo doš'o. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li ste vi videli odakle je on došao? Iz kog pravca? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Doš'o je iz istog pravca odakle su kamione okrenule. Još onda sam ga ja vidjela na desetak metara do tog naroda, nisam s interesovala da li je došao s autom, da li je, ja bih ga vidjela peške, ali nisam se interesovala... (nerazumljivo)... ali vidjela sam ga na jedno 10 metara kada je treb'o

7 grupi prići, poznala sam ga da je Mitar, a on se nije predstavio da je Mitar. Samo je rek'o, ''radim za Crveni krst, treba da vas popišem, grupišem tako da je lakše, imam ovu knjigu u koju se uvede i nikom dlaka faliti neće, ova će knjiga ići u Ženevu (Geneva) da se proslijedi''. Nama nije ništa loše rek'o, tako. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li je on stigao, to jest, da li ste vi videli da Mitar dolazi pre ili pošto su kamioni otišli? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Kad su kamioni otišli, nije prije bio. Sigurno. Ja ga nisam vidjela, možda je negdje bio sklonjen, ali ja ga nisam vid'la. TUŽILAC GRUM PITANJE: Nakon što su kamioni otišli i kada je Mitar tu stigao, da li je tu bilo nekih ljudi koji su dovedeni kamionima, a da nisu bili među onim ljudima, među Muslimanima koji su prethodno bili dovedeni. Da li je neko drugi bio tu? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jeste, bilo je ispred škole bližih tih naselja što nisu u školu hodali, čekali, tobože, konvoj. Treba da izbije konvoj taj dan u 12.00, ja znam tog naroda je bilo iz mog komšiluka, tako su imali svoju djecu u gradu pa su pre izbjegli, ošli, na primjer, pješke, na dva dana, na pet dana, na sedam dana, kod te djece u gradu, osjećali se kao sigurniji. I tog sam mog naroda iz komšiluka vidjela, baš je bio Rustan Murtić sa svojom ženom, tu sa narodom iz okolice grada. Oni nisu ulazili u školu, oni su čekali. Ali nisu ni oni taj dan ošli s konvojem i njima su javili za toga Salima, ''danas ne možete, idite kući, noćite, pa možda sutra dođite'' i opet se sutradan skupili isti ljudi oko grada, tu da se skupe na konvoj. TUŽILAC GRUM PITANJE: Ti ljudi koji su čekali na konvoj, jesu li ono bili Muslimani? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Sve Muslimani, sve vala, ijedan. TUŽILAC GRUM PITANJE: A osim njih, je li u to vreme, nakon što su kamioni otišli, a pre nego što je stigao Mitar Vasiljvić, da li je tu bilo nekih Srba? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jedino oni što su dopratili nas, tobože, s kamionima s konvojem. Ja ovu dvojicu, ne znam kako im je ime, znam samo ''Ćiru'' zvani ''Ćira Đurić'', a ja ne znam ni kako mu je ime, mi ga kao djeca svi zvali ''Ćira'' i ja mu drugo ime ne znam. Eto, on je tu osta', na primjer, tu dok je bio, bio dok je i Mitar bio, taj Ćiro, jer kasnije Ćiro cijelo vrijeme se vrać'o i bio u školi. Noćio je Ćira u školi. Tu noć. TUŽILAC GRUM PITANJE: A da li je taj Ćira bio naoružan? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jeste, Ćira je bio naoružan. TUŽILAC GRUM PITANJE: Možete li nam reći kakvo je oružje imao? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Im'o je automat. Automat mu je o ramenu bio i oni svi što su dolazili, njih pet je došlo sa tim kamionima. Kad su došli u naše selo, odmah su iz kamiona izišli, onako, po kolutama se razišli, tobože... (nerazumljivo)... u šumi, sigurno. I oni su vojnici bili sve po tim kolutima, dok se narod nije skupio i posed'o u kamione i onda su i ti vojnici došli i doćerali te iste kamione u kabine,

8 narod je gore bio na karoserijama, ovi muslimanski, a ovi su bili u kabinama. Od tih su bili naoružani. TUŽILAC GRUM PITANJE: Gospođo, želeo bih sada da se vratimo na momenat kada ste prvi put videli Mitra Vasiljevića. Da li možete da nam kažete šta je on tada nosio od odeće? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Bio je u pantalonama civilnim, nije bio u vojnoj uniformi, u pantalonama civilnim i košulja mu je bila na njemu, bijela. Taj dan kad smo mi došli. Kad sam ga ja prvi put vidjela, kad je doš'o sa tom knjigom da nas popiše. TUŽILAC GRUM PITANJE: Sećate li se da li je on bio naoružan? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Ja mu nisam ništa, što se tiče od oružja, nisam nigdje vidila. Ne znam da je slučajno im'o pištolj, da ga ja nisam vidila, što se tiče oružja ja mu nisam nigdje vidjela nikakvog oružja. Jedino sam tu knjigu vidjela što je donio i spustio je na sto, ja kod njega oružja nisam vidila nikakvog. TUŽILAC GRUM PITANJE: Možete li nam reći kako je izgledala ta knjiga, što detaljnije da nam je opišete? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Knjiga je malo veća bila, u vidu školskog dnevnika, a naši su ljudi, seljaci, nazivali, kaže: ''evo ga, Boga mi, sa tefterom.'' I kad je doš'o, spustio je tu knigu na sto i tako nam je rek'o da se familijarno grupišemo, da se potpišemo u tu knjigu ko se uvede, neće nikome dlaka faliti, ta knjiga mora ići za Ženevu da se prevodi. U međuvremenu, ja sam bila bliska tu, zato što mi je svekrva imala slomljenu nogu i sjedela na stolici, ja sam vamo bila do samog stola. Prelist'o je dva, tri lista, pet koliko, nisam brojala, da sam znala da će do ovog doći malo bi se i zainteresovala, al' nisam. I onda naš'o čist list i poč'o je pisati familijarno. Kako je koga upisiv'o, tako je narod ulazio u salu u školu. Moje je se familija najposlednja upisali, zato što smo čekali prevoz, ošo je Miloje Joksimović da traži prevoz za moju familiju. Nas je najposlednje upis'o i to sam dobro vidjela kad se potpis'o da je sabr'o. 119 nas je bilo i zaokružio je tu brojku po završetku popisa. I on je još malo posjedio, nama ništa loše nije rek'o kad je tu bio, toliko je rek'o, sve što sam rekla. On druge riječi nam nije oslovio. I on je otiš'o. Do malo je izbio Ristić da meni kaže, ''Bešlićka, moraš i tu babu unijeti unutra, nije Mile naš'o prijevoza, danas se neće ići za Beograd, morate ući tamo. Iskrsn'o je problem između vašije' i našije' na Slapu. Mile je otiš'o na Rujišta. Morao je otići'' i tako sam ja mog babu sa svekrvom i još mi bila načelnikova rodica, unijeli unutra. Tamo kad smo ušli, ovaj narod u sali sjedio, sala je ogromna, dole beton... (nerazumljivo)... samo malo kartona i ako je neko slučajno ponio sebi neku dekicu u torbi, iznio je preda se, prostr'o. Ja kad sam ušla, ja sam vidjela tamo u jednoj prostoriji strunjače što su radila djeca fizičko i ja sam se obratila kod Ristića. Pitam, mogu li uzeti... TUŽILAC GRUM PITANJE: Gospođo, postaviću vam nekoliko preciznih pitanja pre nego što pređemo na samu školu. Kada ste vi prvi put videli gospodina Vasiljevića, je li on bio sam ili je neko bio s njim?

9 SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Ja sam njega samog vidjela da je doš'o. Ja drugog nikog nisam uočila van od tog što je došlo sa konvojem vojnika, što su bili, gore što su dolazili po nas. Eto, Ćira sam znala kao njega, a one ostale nisam... prevodioci: Možete li samo malo sporije da govorite, gospođo, zbog prevodilaca. SVEDOK VG-117: Znate šta, ja sam ovako prirodno glasna od kako sam postala, to mene biva. Pa pokušaću. TUŽILAC GRUM PITANJE: Želeo bih da vam postavim još jedno pitanje o onome šta se vi sećate da je gospodin Vasiljević imao od odeće. Da li se vi sećate da je on tog dana imao nekakvu traku oko ruke. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Sigurno nikakvu nije im'o. TUŽILAC GRUM PITANJE: Pre par trenutaka ste nam rekli da je gospodin Vasiljević rekao da se ljudi grupišu. Je l' on vama objasnio zbog čega oni to treba da urade? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da mu je lakše da kad počne u knjigu uvoditi da je familijarno, sve po redu, pisano, jedno do drugog. Da ne bi pis'o sad Serić jedno, Murtić jedno, šta ja znam, spiskove sve familijarno iz jedne kuće i domaćinstva, sve od najstarijega piše pa redom, tako sve. TUŽILAC GRUM PITANJE: A po vašem sećanju, možete li da nam kažete, otprilike, koliko je, u koje vreme je on počeo da popisuje imena ljudi? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Pa da ti kažem, konvoji su negdje došli od 7.30 pa do 8.00 u selo. Stigli smo u grad između 9.00 i 9.30, a prije je on stig'o na plato. I počeo nas je pisati. Eto, nije prošlo par minuta, tako nam je saopštio i možda je tu ost'o, da li je sat, da li je jače od sata, ne bi to smijela da kažem kada nisam gledala na sat, pa da kažem precizno ovoliko, ne znam. TUŽILAC GRUM PITANJE: Dakle, vi nama kažete da ste vi gospodina Vasiljevića videli oko i da je, otprilike, tada počeo da popisuje imena. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jest', jest'. TUŽILAC GRUM - PITANJE: Možete li nam reći da li se sećate kakvo je vreme bilo tog dana? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Bilo je vrijeme da ljepše ne može bit'. Taj dan nije padala kiša ni malo, dok je prethodnih prije dana, bilo non-stop kiše. A taj je dan bilo pravo fino vrijeme. Eto. TUŽILAC GRUM PITANJE: Možete li da nam kažete, koliko se vi sećate, koliko je vremena proteklo od momenta kada ste ga prvi put videli, do momenta kada ste vi ušli u školsku zgradu i kada ga više niste videli? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: On je se, eto, čim je nas popis'o, sad ti kažem, da li je bilo sat, da li jače od sata, to ne bi smjela precizno reći da ti kažem. I on je čim je svoj popis završio, nije par minuta tu ost'o, on je otiš'o i on se više nije vrać'o, jer ja

10 posle nisam pravo ušla u školu sve do moje familije. Prošlo je malo vremena, pa je doš'o taj Ristić da kaže da ću ja ući u školu sa mojom familijom. U međuvremenu, ne znam da li to smijem ispričati, moja je svekrva sa izvinjenjem, zatražila tutu. TUŽILAC GRUM PITANJE: Gospođo, moram da vam postavim jedno konkretno pitanje. Dakle, možete li nam reći koliko je vremena prošlo od momenta kada je on stigao do momenta kada je otišao, koliko je on tu ostao? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Izmeču i 11.30, to bi tako moglo bit'. Možda da baš nije bilo još ni kad je doš'o, a možda nije bilo baš ni kada je otiš'o, ali uglavnom pre je sigurno otiš'o. Prije podne. To mogu, jer po tom znam kada sam išla sa drugim vojnikom da tutu tražim, zato kažem, da li mogu to ispričati. TUŽILAC GRUM PITANJE: Znači, gospođo, to je bilo, otprilike, sat i po? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Toliko vremena, prije manje nego više, jer to je išlo stvarno, grupis'o se narod, tu nije bilo baš nekog zadržavanja. TUŽILAC GRUM PITANJE: Rekli ste nam da je bilo 119 ljudi. Kako to da vi znate da je bili tačno toliko ljudi u to vreme? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Zato što sam stajala baš tu kod stola, rekla sam vam, moja svekrva je sjedila na stolici. Moja se familija najposlednjija popisala i Mitar, po završetku sabr'o je, dole napis'o ''119'' i zaokružio i rek'o je da nikom dlaka ne sme faliti ko je u knjigu uveden, ta će knjiga ići u Ženevu da se proslijedi da bude sigurno ko je upisan. On loše ništa nije rek'o kad nas je popisiv'o. Nikom nije ništa loše rek'o ni reč jednu. TUŽILAC GRUM PITANJE: Jeste li vi shvatili da on ta imena popisuje i da organizuje konvoj koji bi vas odvezao iz Višegrada? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Koliko sam shvatila, toliko i nisam zato što sam imla prethodno iskustvo da slušam ko je otiš'o prije sa konvojem, baš skuplja u školi i preko radija javlja, poručuje svoj familiji, braći, sastrama, odreda muslimanskom življu, da ne ide niko na konvoje. Ekstra muškarci. Ko je god doš'o na konvoj da ga nema, da je skinut i negdje odveden, što su ošli u prethodni konvoj. TUŽILAC GRUM PITANJE: Gospođo, postaviću vam sledeće pitanje. Vaša svekrva, rekli ste da je ona sedela na jednoj stolici. Možete li da nam opišete gde se nalazila ta stolica na kojoj je ona sedela, u odnosu na mesto na kome je sedeo gospodin Vasiljević, a za vreme dok je zapisivao imena ljudi? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Evo ovako gdje sad ja sjedim. Tu je moja svekrva sjedela, a iz onu stranu otud, unutar je sjedio, a svekar je sjedio ovako na desnu stranu, a na lijevu stranu je sjedio taj vojnik što su ga zvali ''Čačanin'' što je oštrio nož čitav dan tude. I na kraju mu je moj svekar rek'o, ''da vidim, mulače, kako si ga pripremio.'' On je dao taj nož mome svekru u ruku, moj je svekar, Mitar je već bio ošo kad je to bilo, ali i dalje su ostali da sjede za stolom on i taj vojnik, Mitar je već bio ošo. I on je njemu ovako, ''a svaka čast, dobro si ga pripremio''. On je uz'o nož i stavio negdje na čizmu, gdje je im'o korice, taj nož stavio u korice, kamu.

11 TUŽILAC GRUM PITANJE: Gospođo, možete li nam što je moguće tačnije reći na kojoj udaljenosti se nalazila vaša svekrva od Mitra Vasiljvića? Ako možete da nam kažete, na primer, da biste otišli od svekrve do mesta gde je sedeo gospodin Vasiljević, koliko koraka ste morali da napravite? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Samo korak, svekrva je bila naslonjena na ovu stranu stola, a žene su dolazile, inače, u cjelini, na ovu stranu kako je bila naslonjena za stolom, on je s druge strane sjedio i pis'o. A ja sam mogla da napravim dva koraka iza svekrve, ja se nisam ni sjetila stvarno, ja sam hodala, na primjer tu stajala i hodala, ja sam mogla da napravim, da obiđem dva tri koraka da, da bi došla tačno do Mitra. Što se tiče toga tačnije, nemam šta reći nego što jest'. TUŽILAC GRUM PITANJE: A dok je gospodin Vasiljević zapisivao ta imena, tih 119 imena, gde ste se vi nalazili u odnosu na taj sto? Gde ste vi stajali? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Između same svekrve i svekra, stajala na ćošku stola, kako je koga popisiv'o tako je starije osoblje, da im uzmem ono kesa što su ponjeli, da im pomognem uneti tamo u školu i otud se vratila. Nisam stajala non-stop, da kažem stajala sam stalno, nisam pomagala sam tako tim starijem osoblju da te kese i torbe pomognem tamo unijeti unutra, otale sam se opet vraćala tuj i tako. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li je u to vreme išta vas sprečavalo da vidite lice gospodina Vasiljevića? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Ništa. Ni on nije bio dok je drugi je bivao, dok su se nagarili i čarape oblačili na lice i taki. Ima, na primjer, slučajeva, a on nije bio ničim se sprečav'o, da kažem, da ga ne bi poznali. Nije. Ničim. Samo je bio tada mršav, nije bio ovako napredan kao sad. Popravili ste ga ovde dobro. TUŽILAC GRUM PITANJE: Gospođo, kada je on zapis'o vaše ime, gde ste vi stajali u odnosu na njega? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Znate, pošto sam bila najposlednja, stajala sam do samog stola. Tad sam prišla do svekra i svekrve i prvi mi se upis'o svekar, pa Alima, svekrva mi, pa od čovjeka rodica što sam je povela sa sobom, nije imala nikoga, nije se udavala, ja sam je od prvog dana rata povela sa sobom, danas danji sa nama bila u Austriji (Austria), pa se vratila u Sarajevo i danas je danji sa mojim svekrom. To sam bila tako, tad sam bila najbliskija zato što smo se mi poslednji pisali i tad sam, vala, gledala kad je pis'o i upisiv'o. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da ste vi hteli tada da mu dotaknete ruku, na primer, da li biste to mogli da uradite, da li ste bili dovoljno blizu? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Pa kako da ne, bolan, da sam stala do svekra mogla sam i rame da mu dotaknem i leđa, a ne ruku. Ruka na stolu, što se tiče toga. TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li ste vi videli gospodina Vasiljevića kako odlazi tog dana? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jesam, jer nisam ja, tada sam još stajala zato što moja svekrva nije bila ušla. Kren'o je otle, nisam vidjela, eto, vidjela sam ga ovdje,

12 kažem, par metara, a dalje nisam ni pratila. Šta je dalje bilo, kud je ošo, da li je svojim vozilom, da li je otiš'o dalje pješke ja ne znam, nisam se interesovala. Ali od stola je ust'o i otiš'o. TUŽILAC GRUM PITANJE: Šta se desilo sa tom knjigom u koju je upisivao imena? Da li je odneo sa sobom? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Kako je god donio pod pazuhom, opet je stavio i odnio. I on je prič'o sa otim vojnicima kako je ust'o i s jednim i drugim i trećim kad je ust'o, a šta je prič'o, ja ne znam, nisam čula. Tad nisam bila blizu, k'o što sam bila za stolom, kad je pis'o. TUŽILAC GRUM PITANJE: A kad je otišao je li otišao sam ili s nekim? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Sam je otiš'o. Oti su vojnici i dalje ostali, on je kren'o i to sam i otiš'o, knjigu je tu pod pazuhoam, ja kažem nisam ga pratila, pratila sam ga par metara očima i ja dalje nisam, jer sam, šta ja znam, nisam... TUŽILAC GRUM PITANJE: I da li je tačno da ste ga vi tada poslednji put lično videli pre nego što ste sada ušli u sudnicu? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Sigurno tada sam ga posledni put vidjela, ja ga više nisam nikada vidjela. Taj dan se nama vraćalo tije vojnika, a on se nije povrać'o više u školu. TUŽILAC GRUM PITANJE: Gospođo, je li tačno da vi niste otišli konvojem iz Višegrada, već da ste otišli peške? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Nijesam otišla pješke, otišla sam sa Milom, vratili se. Sutradan je doš'o taj Miloje Ristić i kaže, ''nisam mog'o da ti nađem prevoz za Beograd, moraš se vratiti ponovo u svoje selo, pa ćemo sutra nastaviti putovanje pješke do srbijanske granice.'' Onda je rek'o ovom ostalom osoblju što je bilo tu, ''ni vi nećete imati odmah konvoj ali vas je država zatvorila, moraćete i vi ovde ostati, da li sedam dana, da li 10 dana. Ako hoćete, možete se vratiti ponovo u vaša sela.'' Narod je to jedva i doček'o. On je otle otiš'o, nije malo prošlo vremena, vratio se, kaže, ''hajte na konvoj''. Kad smo tamo izišli,... (nerazumljivo)... je došla po nas, po moju svekrvu i svekra, a od nje kad smo došli bila su tri kamiona. Kad su nas odavde vratili, bila su dva. To je bilo narod, sve jedno na drugo, kaže ''nemamo više kamiona, ako možete stati u ova dva, strpajte se''. Narod je mor'o da se strpa jedno drugom i na krilo i na leđa i na i otle kako smo krenuli od škole i kako smo nagazili na glavnu ulicu, sirena je pritisla na auto i sve kako koji auto izbije, kamioni, oni su stali, propuste ta auta, iz auta dignu se tri prsta i prolaze ti auti. I mi smo krenuli prema mome selu. Kad smo došli na Banju kud je skretnica da se ide za "Vilinu vlas" ili za Župu. Dva se auta preprečila... TUŽILAC GRUM PITANJE: Gospođo, zamoliću vas da mi odgovorite sada na ovo poslednje pitanje i to je razlog zbog čega ste vi i ovde. Da li vi imate ikakve sumnje da je osoba koja je beležila imena vas i drugih seljana, 119 osoba, da li vi imate ikakve sumnje da je to bio Mitar Vasiljević? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da nije on bio? Kako rekoste, nisam razumjela?

13 TUŽILAC GRUM PITANJE: Da li imate kakve sumnje da li je to bio gospodin Vasiljević, ta osoba koja je tog dana zapisivala imena? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Kako ću imati druge sumnje da je to bio Mitar, kao što ga iznam da je bio lično Mitar. Nema druge nikakve sumnje, kakve ću imati kad ga znam k'o i sebe. TUŽILAC GRUM : Hvala gospođo, nemam više pitanja. SUDIJA HANT: Izvolite, gospodine Domazet. UNAKRSNO ISPITIVANJE: ADVOKAT DOMAZET ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Gospođo, ja ću vas pitati, možda ne ovim redom, već možda obrnutim redom od onoga što je učinio gospodin Grum, a to je da mi kažete ovo o čemu ste pričali, dakle ovo pred školom, popisivanje i koji je to dan bio? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da vam pravo kažem, ne znam tačno koji je dan bio, ali znam datum, mada sam opomenuta da datum ne pominjem, ali ja ću da ga pomenem. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Ja sam vas, u stvari, nisam mislio dan u nedelji, nego upravo sam mislio na datum. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: To je bio datum 22. juni. SUDIJA HANT: Gospodine Domazet, vi znate da ovo otvara celo jedno novo pitanje. Vaše unakrsno ispitivanje u vezi sa ovim sada pokreće nešto što se tiče, što spada u repliku, a tiče se datuma. Ako se sećate, u odluci koju je dalo Pretresno veće, bilo je rečeno da Tužilaštvo ne može da izvodi dokaze o tom konkretnom datumu, jer se to nije nalazilo u replici, ali ja sam to spomenuo, jer bi unakrsno ispitivanje sada moglo da pokrene niz pitanja, a onda će Tužilaštvo moći da se bavi tim datumom, ako taj datum bude sada pokrenut u unakrsnom ispitivanju. ADVOKAT DOMAZET: Vaša Visosti, ja sam to razumeo, ali razumeo sam da ste prihvatili svedočenje ovog svedoka kao ponovni dokaz, a ne kao repliku. Jer je upravo bilo reči da ne može biti replika. A ne vidim kako bi moglo bez datuma da se o ovome razgovara, jer upravo je datum kada se ovo desilo, po meni ključna stvar radi ocene da li je svedok mogao da vidi Mitra Vasiljevića. SUDIJA HANT: Imate pravo, ja možda nisam trebao da koristim reč ''replika''. Naime, hteo sam da kažem da se radilo o nečem što je deo njihovog glavnog izvođenja dokaza. Ja znam šta vi radite, pod uslovom da znate koje su i posledice toga. To me je brinulo. Dakle, ako to sada budete pokrenuli, onda morate da imate na umu posledice. Mi smo ograničili ovo ispitivanje na pitanja koje se tiču Crvenog

14 krsta. Ne kritikujem vas ni na koji način, samo želim da se uverim da znate gde ćemo doći kada krenete s takvim pitanjima. Pitanje je, inače, sasvim u redu u ovim okolnostima. ADVOKAT DOMAZET: Shvatam, vaša Visosti, ali zaista je ovde izuzetno važno da utvrdimo tačno vreme o kome govori svedok. Ja sam to imao u ovom draftu izveštaju i morao sam to da pitam, bez obzira šta će to izazvati u ponovom ispitivanju. Ja se toga ne bojim, a smatram da je to zaista važno utvrditi i zbog toga sam i krenuo na ovaj način. SUDIJA HANT: Ja vas potpuno razumem. To je na vama da odlučite. Mene je jedino brinulo da vas upozorim da znate koje bi posladice mogle da budu. Sada izvolite, nastavite. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Dakle, gospođo, rekli ste da je to bio 22. jun godine. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jeste. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Pre nego što vam postavim sledeće pitanje, ja ću vas zamoliti, sobzirom da govorimo istim jezikom, da napravite jednu pauzu uvek i ja ću nastojati da učinim zbog prevodioca, da bi mogli da prevode i pitanja i odgovore lakše. Je li u redu? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Sve je u redu što se tiče mene, sve što mogu... prevodioci: Molim svedokinju da se približi malo mikrofonu. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Dakle moje sledeće pitanje, gospođo, na osnovu čega se sećate, na osnovu čega pamtite da je to bio upravo taj datum, 22. jun godine? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Je l' znate po čemu se sjećam? Zato što su po nas bili došli konvoji 14. juna da idemo za Višegrad. I došli su i tada su nam isto rekli. Znaš ta, mi smo došli na red kad je narod bio spremljen, isp'o je opet problem, ''Alijina država je zatvorena, nema prolaza, morate ostati ovde još sedam dana pa ćemo po tom doći po vas'', po tom se sjećam. A taj dan otišli su Korićani, nisu s konvojem, u Višegrad. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Samo ovo da vas pitam... SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Izvolite. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Kad kažete ''taj dan su otišli Korićani'', na koji ste dan mislili... SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Na 14., na 14. juni. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Dakle, gospođo, ovako, ako vas razumem. 14. juna vi dobro pamtite... SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jeste.

15 ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Molim vas dok završim, zbog prevođenja, ne možete, dakle... Dobro pamtite da su 14. juna otišli ljudi iz Koritnika za Višegrad, a da ste vi otišli 22., nekih nedelju dana posle toga. Je li tako? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Tako je. Oni su bili došli taj dan po nas, ali mi nismo ošli. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Kada kažete, gospođo, ''konvoji su došli po nas'', na šta mislite, na prevoz, na kamione... SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Na prevoz, na kamione, na to mislim. Taj dan 14. su bili došli konvoji i data nam je izjava. Došli smo na reč, što je bilo dogovoreno. Svako drugi dan su dolazila dvojica trojica ljudi da kažu, ''vi morate ići'' i dogovoreno je bilo da 14. dolaze konvoji po nas i mi smo se bili skupili i došli su kamioni, isto su bila došla tri kamiona. I davali su nam tu izjavu, znate, ''zatvorila se Alijina država danas ne možete ići, bolje vam je da ostanete u svom selu u svom mjestu. Za sedam dana ponovo ćemo doći, za sedam, osam dana bićete izvješteni'' i eto, došli su tad. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Dakle i vi pamtite dobro da tog dana 14. kada su ljudi iz Koritnika otišli, vi iz vašeg sela niste otišli već ste otišli osam dana kasnije. Je l' ste sigurni u to? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Sigurno, to sam sigurna, ako ja nisam na ovoj stolici, nije ni to bilo. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Dobro. Možda ćemo se vratiti na to, ali sada ćemo ići malo drugim redom kojim ste i vi išli. Kada ste govorili o svom detinjstvu i školi, govorili ste o tome da ste završili četiri razreda osnovne škole, čini mi se... SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jeste. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Gde ste ta četiri razreda završili i kada, gospođo? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Pre sam na Odžak u školu išla i iš'o je Mitrov rođak od strica, Rade Vasiljević, zajedno je samnom sedio u istoj klupi. Rade Vasiljević i Božo, koliko se sjećam da se on Kovačević preziv'o, da se nije preziv'o Vasiljević. I Krsta Božić. Mi smo išli u jednu generaciju, jedna smo generacija, išli smo u istu školu. Na Odžak tri godine, a četvrta godina škola se napravila u Klašnjiku, četvrtu smo godinu završili u Klašnjiku. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Gospođo, ja vas, čini mi se jedno pitam, vi mi drugo odgovarate. Ja sam vas pitao kada je to bilo, vi mi odgovarate sa kim ste bili. Ja vas pitam kada ste završili četiri razreda osnovne škole? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: godine sam završila čet'ri razreda osnovne škole. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: To bi značilo da ste negde godine pošli u školu, je li tako? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Pa ja mislim da je tako.

16 ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Hoćete li nam reći koje ste godište? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Govorili ste da ste u tom detinjstvu čuvali stoku na tim područjima. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jeste. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: O kojim godinama se to radi, starosti, kada ste vi to radili? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Ja sam bila ima 15 i 16 godina i više, počela da se zabavljam... Ja sam počela susrete s Mitrom kad je on im'o svojih osam godina zato što su nam imanja bila jedno do drugog. Da li je on lično im'o svoje imanje, ja ne znam, samo znam jednog Đurevićana čoveka koji je graničio do mene i na toj smo se livadi najviše sastajali. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Koje je to vaše imanje bilo najbliže selu Đurevići o kome ste govorili, kako se zvala, kao što znate da svi predeli kod nas imaju neko svoje ime. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Sigurno, zvala se moja parcela ''Jelo'', a to je možda negde na centru između Đurevića i moga sela. Kad bi se merila kilometraža, možda bi jedno pola kilometra bilo Đurevići dalje nego što je moja kuća, od tih parcela. Ona je bila parcela najudaljenija od moje kuće. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Znate li od te parcele koliko je udaljena najbliža parcela koja je mogla da pripada porodici Mitra Vasiljevića? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Ja ne znam tu parcelu, samo znam skupove, Bajić se preziv'o taj čovjek što graniči do moje parcele, a ja Mitrovu parcelu ni jednu ne znam da li je bližnja, da li je daljna kao njegovu, a samo znam gdje smo se skupljali i Mitar je graničio do mene i Đurovića, njegov komšija. A kao njegovu parcelu, ja ne znam, a što ne znam ja i ne govorim. Samo ovo što znam i šta sam sigurna. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Upravo od njega imam takvu informaciju pa vas pitam da li znate ili možete da tvrdite da ni jedna parcela koja je njegovom ocu pripadala, nije bila bliže bar od kilometar i po do dva kilometra od parcela koje su pripadale vašem ataru sela. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Ja sam i tačno dala izjavu. Ja ne poznam njegovu ni jednu na kilometar direktno parcelu. Znam da sam Mitra u detinjstvu u toj parceli viđala, igrali smo se skupa, što je jedna do druge graniči, pa je igralište bilo i u mojoj parceli i od toga njegovog komšije. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Da li dozvoljavate mogućnost da je tačno ovo šta je on rekao u pogledu udaljenosti njegovih parcela? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Dozvoljavam, jer što ja ne poznam, ja ne znam. On je stvarno iz tog sela, pa možda je mog'o reći... Ja ne znam, on je mog'o reći, nije

17 ovo njegova parcela. Ne poznam i ne mogu ni kazati da to nije tačno. Kako sam goda ja imala svoje imanje, imali su i oni svoje. SUDIJA HANT: Sada čujemo istovremeno i francuski i engleski u našim slušalicama. Nisam siguran da se to na oba kanala čuje, ali, u svakom slučaju, u kanalu četiri čujemo uz engleski i francuski. Gospodine Domazet, ne znam gde ste krenuli sa ovim. Naravno, ja ne želim ni na koji način da vas ograničavam i vaše unakrsno ispitivanje, međutim, zanima me da li se ovo uopšte tiče čak i pitanja verodostojnosti. Znam da se u velikoj meri moramo pouzdati u vas, ali ako nas možete uveriti da će ovo na neki način biti povezano sa nekim relevantnim pitanjima, ja bih vas pustio da nastavite ovako. ADVOKAT DOMAZET: Vaša Visosti, da, upravo se radi o tome, o pokušaju da udostojim verodostojnost obzirom na podatke koje sam ja dobio od klijenta, a obzirom i na ono šta je svedokinja upravo o tim činjenicama govorila. U početku, na pitanja gospodina Gruma je o tome govorila, da se igrala sa decom i među njima i s Mitrom, kao malim. SUDIJA HANT: Ako se radi o tome, onda izvolite, nastavite. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Naravno. Ako sam vas razumeo kad ste odgovarali na pitanje gospodina Gruma, vi ste rekli da su se tu i tamo okupljala deca, govorili ste i o livadama i o vašarima, čak i po dvadeset iz tih tri ili četiri sela. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Nije dvadesetak, tri ili čet'ri sela, jest'. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Da se nekada okupljalo i dvadesetak. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jest', sigurno. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Možete li reći koga se još sećate iz sela Đurovića, a da je, a da je uzrasta negde Mitra Vasiljvića? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da ti kažem, što se tiče njegovog uzrasta, ja se ne sjećam, Mitra se sjećam, to je Mitar dobro znao. Moj otac je bio splavar pa sam je cijeli put došla, jer tada nije bilo prevoza ni autobusa. Sa splavom dođe do Đurovića pa sam iks puta se svraćala i na kafu u Đuroviće u njegovom komšiluku. Nisam samo ja bila, uvek bila neka djeca, nekad dvan'est članova siđe tu sa splava i moj otac produži za Bajinu Baštu. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Ja vas molim opet, gospođo, da se skoncentrišete i da odgovarate na moja pitanja. Dakle, ono šta vas pitam, kratko i jasno. Ukoliko nešto nije jasno, ja ću i dalje nastaviti. Moje pitanje je bilo, dakle, obzirom na tu razliku u godinama, govorimo o igranju dece o kome pričate, na veliku razliku u godinama, pitao sam da li je još nekog pamtite iz sela Đurevića tog uzrasta. Vi ste rekli da ne pamtite. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Ja ne mogu da kažem da li je njegovo godište, šta ja znam, djece je bilo, ja se sad ne sjećam. Najviše se sjećam Rada, Boška, Krste, eto, on nije bio našeg uzrasta, on je bio...

18 SUDIJA HANT: Gospođo, molim vas, imajte na umu da morate da pravite pauzu, malo da sačekate, pre nego što počnete da odgovarate. Počnete prebrzo tako da vas previdioci ne mogu sustići. SVEDOK VG-117: To je meni mana. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Još poslednje pitanje u vezi sa tim, gospođo. Ove koje ste pomenuli kao ''Krsta, Rade, Boško'', ova imena, jesu li to bili približnih godina vama? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: To su moja godišta što smo zajedno išli u školu i u klupi sjedili. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Hvala. Rekli ste malopre, gospođo, da ste godine završili čet'ri razreda osnovne škole. Jeste li nastavili neko školovanje posle toga? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Nisam, nije mi majka dala i zato ne bi' je danas rahmet u grobu predala, što mi nije dala. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Opet mi odgovarate više od onoga što sam pitao. U redu, znači da ste nastavili da živite u svom selu, a to je bilo selo Klašnik, čini mi se, je li tako? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jeste. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Kada ste se udali i prešli da živite u drugo selo? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Kada sam se udala, je l' to ste me pitali da odgovorim? godine, 3. decembra. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: I od tada, gde ste živeli sa svojim suprugom, iz kog je on sela? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Velika Gostilja, selo Velika Gostilja. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Da li ste od tada, dakle od godine, kada ste se venčali, do godine o kojoj ste pričali, živeli neprekidno u tom selu? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Neprekidno sam živila u tom selu, a imala sam kuću u gradu. Samo, ja nisam živila, djeca su mi išla u školu, a ja sam s vremena na vrijeme odlazila mojoj djeci da donesem šta im treba, da namirim, da vidim. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Čini mi se da ste govoreći govorili o tome da ste dolazili u Višegrad na pijacu da, verovatno, pretpostavljam, da prodajete poloprivredne proizvode koje ste proizvodili u selu. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Sećate se, verovatno, kada je taj dan, pijačni dan u Višegradu?

19 SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Sigurno se sjećam, to je bila srijeda. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Je l' i tim danom, dakle pazarnim danom u Višegradu veća gužva, odnosno promet, nego uobičajeno? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Rekli ste, odgovarajući na pitanje gospodina Gruma, da ste povremeno, kada ste to dolazili na pijacu i prodavali robu posle toga, odlazili u restoran na ručak i da se dešavalo da vidite... SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Samo s mužem. ADVOKAT DOMAZET PITANJE:... da služi Mitar Vasiljević, je li tako? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: O kome se to restoranu direktno radi? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Hotel "Panos" i "Vilina vlas", radio je i u hotel "Vilina vlas". ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Dobro. Pitaću vas još ovo, gospođo. Kada kažete ''hotel 'Panos'", na koji hotel mislite, jer koliko znam, preduzeće kome pripada jedan veći broj hotela se zove "Panos", dakle, samo polako, da mi kažete na koji ste hotel mislili kad ste rekli hotel "Panos"? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Bio je u gradu jedan hotel što je lično svoje im'o ime "Panos". Bio je novi hotel "Drina". Mislim, lično, direktno taj hotel "Panos" što je firmu nosila, bila firma naziv hotela "Panos", ali stari jedan hotel je nosio naziv "Panos". ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Je li mislite, gospođo, na hotel koji se nalazio uz stari most na Drini ili mislite na drugi neki hotel? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Na drugi. Ovaj što se nalazio uz stari most na Drini, to se zvao ''novi hotel'', hotel "Drina", ja mu dala ime, pa kako ko hoće. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: A gde se nalazio ovaj drugu hotel "Panos" o kome govorite da ste dolazili na ručak? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: On se je nalazio u sredini grada, znam da mu je najbliža bila prodavnica gvožđara, po tom se sjećam, ali sad da me neko odvede dirkekt, mislila bi da je to hotel "Panos". ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Koliko je taj, dakle, hotel "Panos" o kome govorite udaljen od pijace? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Pa ne znam ja, nisam mjerila, da li ima pola kilometra, da li kilometar, ja ne znam, ja nisam mjerila. I ja sad kažem, najbližnji mi je bio taj hotel "Panos", kad od pijace idem. Bio je bliži nego otaj "Drina", bio je bliži od pijace, prvi red...

20 ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Da li to znači, ovaj vaš sada odgovor, da nije bilo drugih restorana od pijace, bližih restorana od pijace, od ovog koji zovete "Panos"? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jeste, bila je jedna ćevabdžinica odmah koja je, privatnik je jedan drž'o, ali je moj muž najviše volio da ode u hotel ''Panos" zato što je vilio popit', a ja mislim da njega Mitar dobro zna, da je bio teška pijanica, pa ja bih išla đe mi je muž. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Dobro, moje pitanje je bilo ovo: vi ste, dakle, odgovorili da je samo bila neka ćevabdžinica pored pijace i da je ovo bila, posle toga najbliža, je li to odgovor? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: I "Čađava" je bila isto kafana, hotel, sad ne bih znala izmjeriti koje je bliže, da li je "Panas", da li je "Čađava", što su je bili isto zvali "Čađava", to ne bi' znala tačno odgonetnut' koje je bliže, jer nisam mjerila nikad. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Ali kako sam vas razumeo, vi ste, kada ste odlazili da ručate u hotelu, odlazili u "Panos", kad se radilo o Višegradu. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jesam. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Kada se radi, malopre ste pomenuli, a i na pitanje gospodina Gruma, takođe ste rekli da ste odlazili u hotel "Vilinu vlas". SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jeste. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Hoćete li mi opisati taj hotel nekako? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Hoću vala, kako god hoćete. To je hotel, niz Drinu se ide, možda jedno tri do četri kilometra, ne bih znala tačno u detalje reći i onda je skretala cesta Bosni i vodila do prijašnje Stare Banje, gdje je bio stari hotel, a od starog hotela napravio se novi hotel zvani "Vilina vlas", možda jedan kilometar udaljenosti, ne bi' to sada bila sigurna, jer nisam precizna da kažem, ali, uglavnom tim, a ja sam tude iks puta pješke išla, pa sam se zato tu i svraćala. Nije bilo redovnog autobusa u selo, a tude mi je bio skraćeni put. Dođem do "Viline vlasi" autobusom, autobus je bio do te "Viline vlasi", dotle doći sa autobusom, a od autobusa do mog sela je jedno pet kilometara bilo pješke. I zato znam pravo. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Pa pretpostavljam da zato dobro znate taj hotel, dakle to je novi hotel u odnosu na stari hotel kod Stare Banje, na oko kilometar jedno od drugog, je li tako? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Po mojoj procjeni, ne znam da li ima više ili manje, ja ne znam, nisam mjerila. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Da, nije bitno, ali da ne bude zabune, to se radi o novoj zgradi, velikom i novom hotelu sa bazenom i svim onim... SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da, da. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: U redu. Rekli ste da vas je i u tom hotelu posluživao Mitar Vasiljvić.

21 SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Da, ali manje. U tim hotelima sam se sretala s njim. U "Vilinoj vlasi", možda mogu znati koliko sam se puta sa njim sretala, puno sam se sa njim sretala i to... A moja ćerka završila, radila je u hotel u Novoj Banji, zato sam više posećala tu, ovu "Vilini vlas", taj hotel. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Dobro, razumeo sam vas, dakle u taj hotel, ako vas razumem, manje ste svraćali da bi ručavali, odnosno to bi, kako ste objasnili, ređe činili, ali ste često svraćali, jer vam je to bilo u prolazu za selo, a i kako ste rekli, ćerka... SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Ćerka mi je završila kuvarski i tu je dobila pos'o, rat je odatle istjer'o. SUDIJA HANT: Molim vas, gospođo, da pravite pauzu pre nego što počnete da odgovarate, činite prevodiocima posao veoma teškim. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Moje pitanje je, dakle, govorim o tom hotelu, novom hotelu, velikom hotelu, "Vilinoj vlasi", u koji ste odlazili i zbog razgovora koji ste naveli, da ste u tom hotelu viđali Mitra Vasiljevića? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jesam sigurno, samo ređe nego u hotelu "Panos". ADVOKAT DOMAZET PITANJE: A kad kažete ''ređe'', je l' to mislite da ste ređe odlazili u hotel "Vilina vlas" ili ste ga ređe viđali? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Manje sam ga viđala na dužnosti. Tamo je manje služio, drugi su konobari više služili, a tamo u "Panosu" je on više služio nego drugi konobari. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Sećate li se, možda, koja je to godina bila kad je vaša ćerka tu bila u toj kuhinji na stažu? Otprilike koje je to vreme moglo da bude? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: godine je završila i odmah je poč'o rat. E sad te čet'ri godine unazad vrati, tu je išla na praksu u Banju. Sve čet'ri godine. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Je li mogu da razumem da je ona između godine i godine, te četiri godine išla na praksu i da je to vreme bilo kad ste vi išli i posećivali Mitra Vasiljevića? SVEDOK VG-117 ODGOVOR: godine, ali ja sam i prije išla u Banju, prije nego što mi je ćerka tu išla, ja sam Mitra i prije vidila, nije samo otada. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Shvatam, ali pokušavam ovaj period koji ne može biti sporan, to je ovo čega se sećate sa ćerkom, to je period od do godine, a kažete da je i pre toga, ste videli. SVEDOK VG-117 ODGOVOR: Jeste. Vala jest'. ADVOKAT DOMAZET PITANJE: Da li možete da kažete neko vreme, početno vreme kada ste počeli da ga viđate, bilo u "Vilinoj vlasi", bilo u "Panosu"?