04_II_ADobrijevic_22-23.vp

Транскрипт

1 PROBLEMI TEORIJSKE I SOCIJALNE ETIKE

2

3 Aleksandar Dobrijeviæ UDK:17.002: Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd Originalan nauèni rad KA ADEKVATNOJ ETIÈKOJ TEORIJI Apstrakt: Autor preispituje Herovu tvrdnju o univerzalnom preskriptivizmu kao najadekvatnijoj etièkoj teoriji u užem smislu. Validnost tog stanovišta odmerava se u odnosu na neke konkurentne koncepcije, i to preko uslova koji moraju da se ispune kako bi jedna etièka teorija mogla da se nazove adekvatnom. Kljuène reèi: etiè ka teo ri ja, mo ral na teo ri ja, etiè ki ope ra to ri, lo giè ko-se - man tiè ka svojs tva mo ral nih reèi, uni ver zal ni pres kriptivizam. 1. Uvodne napomene (etièka i moralna teorija) Riè ard Mer vin Her (Ri chard Merv yn Hare) je, po mno gi ma, je dan od najznaè ajni jih fi lo zo fa mo ra la dva de se tog veka. Èak ni nje - go vi kri tièa ri ne okle va ju da priz na ju og ro man dug pre ma delu koje je osta vio za so bom. Tako se, na pri mer, kaže da He ro va eti ka konstituiše najso fi sti ci ra ni ju for mu la ci ju i od bra nu uti li tariz ma još od Sidžvika (Brandt), da ni je dan sav re me ni fi lo zof mo ra la nije mi - slio teže, si ste ma tiè ni je i uti cajni je od Hera (Fran ke na), da nje go vo delo, u po gle du akri biè no sti ko jom je razvio teo ri ju mo ral nog rasuðivanja, može da se po re di je di no sa Kan to vim opu som (Gib - bard), da su i oni koji se sa njim ne slažu u nje go vim spi si ma pro na la - * Rad je napisan u okviru projekta Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Moguænost primene modernih filozofsko-politièkih paradigmi na transformaciju društva u Srbiji/Jugoslaviji, koji finansira Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije. ** Za Herove glavne knjige koristiæu skraæenice LM (The Langua ge of Mo - rals), FR (Free dom and Rea son), MT (Mo ral Thinking: Its Levels, Method and Point), SOE (Sor ting Out Et hics), a za He ro ve zbir ke ese ja skraæe ni ce EPhM (Essays on Phi lo so phi cal Me thod), EMC (Essa ys on the Mo ral Con cepts), AMP (Applications of Mo ral Phi lo so phy), EET (Essa ys in Et hi cal Theory), EPM (Essays on Political Mo ra li ty), ERE (Essa ys on Re li gion and Edu ca tion), OP (Objective Prescriptions and Ot her Essa ys). Za He ro ve od go vo re kri tièa ri ma u zbor ni ku ra do va koji je pos ve - æ en nje go voj knji zi MT ko ri stiæu skraæe ni cu HC (Hare and Cri tics: Essa ys on Mo ral Thin king). Za pot pu ni je po dat ke o korišæenoj li te raturi videti bibliografiju. DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 65

4 ALEKSANDAR DOBRIJEVIÆ 66 zi li kon stan tan iz vor in te lek tu al nog uživan ja i fi lo zofs ku sti mu la ci ju (Har sa nyi), da bi nje gov rad možda mo gao da se kva li fi ku je kao kul - mi na ci ja èi ta ve za pad ne fi lo zo fi je mo ra la (Sin ger)... 1 Po Heru, po sto je dve glav ne kla se fi lo zo fa: kla sa ro man tièa ra (koje po ne kad na zi va me fi stièa ri ma ) i kla sa ana li tièa ra, èije je meðusobno suparništvo obe ležilo ton i to ko ve fi lo zo fi je u dva de se - tom veku. Iako štošta može da se pri go vo ri ovoj po jed no stavlje noj kla si fi ka ci ji, ona nam može po moæi da lo ci ra mo iz vor He ro vog opre del jen ja za po ton ju kla su. Sto ga je po treb no skre nu ti pažnju na os nov nu ili na juo èl ji vi ju ka rak ter isti ku pret hod ne kla se, iz koje, po pret post av ci, proi zi la ze sve osta le nji ho ve smutnje: od sust vo ili po - dreðena ulo ga dik tu ma cla re et di stincte Her bi èak re kao od sust vo želje da se piše jas no. Pre ma ana li tièa ri ma, pi sa ti jas no i mis li ti ra - cio nal no znaèi os lan ja ti se na lo gi ku kao na pouz da no sredstvo za razli ko van je do brih od loših ar gu me na ta. Ujed no, to je do bro is pro - ban me tod koji nam na uverl jiv na èin ra zot kri va ops kur no sti ro man - tiè ars kih (u èiju je kla su Her ubra jao, izmeðu osta lih, veæi nu mark si sta) i polu-ro man tiè ars kih (u èiji je ta bor neo prezno sta vio, na pri mer, Vitgenštajna) kom bi na ci ja pre dra su da i re to ri ke. 2 Kad bi se go vo ri lo o razvo ju He ro ve fi lo zo fi je mo ra la, to bi pre bila prièa o nje go vom na po ru da od bra ni, proširi i poboljša vla - sti te ide je, nego o na me ri da ih pro me ni ili od ba ci. 3 Ukrat ko, Her ov teo rijski na por bio je us me ren u prav cu zas ni van ja ce lo vi tog mo ral - nog si ste ma. Ce lo vit mo ral ni si stem èin ila bi spre ga dve teo ri je, èije ele men te, meðutim, ne tre ba meðusobno mešati: me tae ti ke i nor ma - tiv ne eti ke 4 (prak tiè na eti ka pri pa da la bi do me nu pri me ne ove dve teo ri je, ali može važiti i kao nji hov rai son d être). Dru gim reèi ma, eti ku èine njen for mal ni i njen sup stan ci jal ni (sadržins ki) deo. Kada go vo ri mo o for mal nom delu eti ke, po dra zu me va mo me tae tiè ki ili fun da men tal ni nivo mo ral nog mišljenja. S dru ge stra ne, kada go vo - ri mo o sup stan tiv nom delu eti ke, Her sugeriše da bi na umu tre ba lo da ima mo dva ni voa nor ma tiv nog mo ral nog mišljenja in tui tiv ni i 1 Vi de ti uvod ne de lo ve èla na ka po men utih autora u: Seanor & Fotion, eds. (1988). 2 Èitav ovaj pa sus upo re di ti sa HC ( Comments: Introduction, str. 204), EPhM ( A School for Phi lo so phers, str. 44), EET ( Ethical Theory and Utilitarianism, str. 212), kao i SOE, str. 2-3, Up. Hud son (1988), str MT, str. 5.

5 kri tiè ki. Pre ma nje go voj za mis li, tri na ve de na ni voa, uze ta za jed no, èine struk tu ru mo ral nog mišljenja. He ro va fi lo zo fi ja mo ra la je kon struk ti vi stiè ka. Nje gov etiè ki si stem ima stro gu ar hi tek tons ku struk tu ru: me ta fo riè ki go voreæi, os - no ve tog si ste ma, po put kak ve sav re me ne graðevine sa èvrs tom i mrežnom kon struk ci jom, pružaju se sve do vrha tog zdan ja, po ve zu - juæi u isti mah sve nje go ve zglo bo ve. A di stink tiv na moæ nje go vog kon struk ti vi stiè kog pri stu pa, kako to pri me æu je je dan od nje go vih kri tièa ra, sa sto ji se u na èi nu na koji on po ve zu je svo ju me tae ti ku sa svo jom nor ma tiv nom eti kom. 5 U ovom ogle du se, meðutim, na po - ton ju teo ri ju osvræ em samo u nazna ka ma. Šta je eti ka? Ne upuštajuæi se u ana li zu mno go brojnih, èe sto neusaglašenih, de fi ni ci ja kak ve su pred la ga ne to kom razvo ja sav re - me ne fi lo zo fi je mo ra la, obratiæu pažnju na smi sao u ko jem Her upo - treblja va taj iz raz: nai me, shvaæe na u užem smis lu ona je, po nje mu, teo ri ja o znaè en ju mo ral nih reèi i lo giè kim ka rak te ri ma mo ral nih su - do va ili is ka za, od nos no teo ri ja o pra vi li ma, me to di ma, pro ce du ra ma ili ka no ni ma va lid nog mo ral nog rasuðivanja. 6 Za taj uži smi sao etiè - ke teo ri je obiè no se ko ri sti na ziv me tae ti ka (ili si no ni mi: for mal - na eti ka, teo rijska eti ka, èi sta eti ka, fi lo zofs ka eti ka ). Her se, na rav no, ne odrièe tog opšteprihvaæenog ter mi na, ali istov re me no istièe po tre bu za oštrijim teo rijskim razgra niè en jem. Shod no tome, teo ri ja ma o mo ra lu koje se ne bave lo giè kom ana li zom i des krip ci - jom mo ral nih go vor nih èin ova, ili koje tak vom istraživan ju pri da ju dru go ste pe nu važnost, Her odu zi ma pra vo da se na zi va ju etiè kim teo ri ja ma. 7 Eti ka u širem smis lu tre ba da obuh va ta nor ma tiv nu i prak tiè nu eti ku. Obe na ve de ne dis ci pli ne se, za razli ku od uže shva - æe ne eti ke, bave sup stan ci jal nim mo ral nim pi tan ji ma. Etiè ka teo ri ja u užem smis lu bi, po de fi ni ci ji, tre ba lo da bude in di fer ent na pre ma par ti ku lar nim sadržaji ma mo ral nih shva tan ja, tj. nor ma tiv no neu - tral na. Ona, na rav no, ne bi sme la da pre neb re ga va sebi svojstve nu unutrašnju nor ma tiv nost, od nos no kri ter iju me koje mora da za do - vol ji kako bi mo gla da se na zo ve for mal nom dis ci pli nom. Her ov 5 Ri chards (1988), str Videti: LM, str. v, SOE, str. 45, i EPM ( The Role of Phi lo so phers in the Le - gislative Process ), str Sto ga ne tre ba da nas iz ne na di nje go va tvrdnja da Rols (John Rawls) ni ka da nije izgradio etièku teoriju (upor. SOE, str. 124; EET, Rawls s Theo ry of Ju sti ce, str. 145). DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 67

6 ALEKSANDAR DOBRIJEVIÆ zah tev za oštrim teo rijskim re zom je, otu da, lakše ob jas ni ti i oprav - da ti. Nai me, sup stan tiv ne mo ral ne teze nisu isto što i lo giè ke teze o upo tre ba ma mo ral nih reèi. Ili kako on kaže:... sadržins ki mo ral ni su do vi ne mogu se de du ko va ti iz is ka za o upo tre ba ma reèi...; us vo ji ti iz ves ni kon cep tu al ni apa rat je jed na, a us vo ji ti iz ves ni si stem mo ral - nih prin ci pa dru ga stvar. 8 Da bis mo pro ce ni li va lid nost mo ral nih teza, pret hod no mo ra mo da ra zu me mo reèi i reèe ni ce u ko ji ma se one izražava ju. Ako je svrha mo ral nog je zi ka, upo treblje nog ne samo u sva kod nevnom živo tu veæ i u nor ma tiv noj i prak tiè noj eti ci, da ru ko vo di de lan jem i da pruža kon kret na uputstva za de lan je ili prin ci pe rukovoðenja, onda je svrha etiè ke teo ri je u užem smis lu da usta no vi kak vi su to kon sti tu en ti mo ral nog je zi ka koji ru ko vo de de - lan jem. Ako mo ral po dra zu me va iz ves no uè en je o tome šta je isprav - no ili pogrešno, do bro ili rðavo, onda je etiè ka teo ri ja uè en je o znaè en ju, funk ci ji ili upo tre bi pojmo va isprav nog, pogrešnog, do brog i rðavog. 9 Dok mo ral no mišljenje vodi ra èu na o sadržini mo ral nih su do va, etiè ko mišljenje izuèa va lo giè ku struk tu ru mo - ral nog mišljenja. Po stu pak oprav da van ja mo ral nih nor mi u etiè koj teo ri ji može po dra zu me va ti je di no for mal no-se man tiè ki po stu pak. Ona tre ba da ima pos la samo sa pra vi li ma mo ral ne igre, tj. sa neu - tral nim kon cep tu al nim ok vi rom èija se funk ci ja, ana lo gno pra vi li ma bilo ko jih vrsta iga ra, sa sto ji je di no u tome da determiniše ob lik i gra ni ce mo ral nog rasuðivanja. 10 To ne znaèi da prouèa van je for mal - nih aspe ka ta mo ral nog je zi ka nema ni kak ve prak tiè ne im pli ka ci je. Na pro tiv, ono pos red no, ali i pre sud no, može do pri ne ti rešavanju prak tiè nih mo ral nih pro ble ma, jer adek vat ne i ar ti ku li sa ne re flek si je o vo ka bu la ru korišæenom u mo ral noj prak si i te kako mogu uti ca ti na kva li tet mo ral nih od lu ka koje do no si mo. Da kle, in si sti ra juæi na stro - gom terminološkom di fer en ci ran ju, Her pred laže da teo ri ji koja je pre vas hod no us me re na na to da od go va ra na sadržins ka pi tan ja pri - da mo na ziv mo ral na teo ri ja. Po nje go vom uver en ju, na taj na èin razgra nièe no teo rijsko pol je ot vo ri lo bi mo guæ nost za jas ni je razvi - jan je mo ral ne ar gu men ta ci je i spreèi lo ili uman ji lo ne po treb ne pojmov ne zbrke i ne spo ra zu me. Ali, bu duæi da je težio tome da kon - struiše kom ple tan mo ral ni si stem koji bi bio zas no van na lo gi ci 8 FR, str Up. EMC ( Et hics ), str , kao i AMP ( Nothing Matters ), str Up. FR, str. 89, kao i EET ( The Struc tu re of Et hics and Mo rals ), str

7 morala, i sâm Her je razvio krajnje spe ci fiè nu mo ral nu teo ri ju na po za di ni etiè ke teo ri je u užem smis lu. Nai me, u svo jim kas ni jim istraživaè kim fa za ma Her je pokušao da niveliše, pa èak i da ospo ri tra di cio nal no eta bli ra nu razli ku izmeðu deontološke i uti li ta ri stiè ke po zi ci je, te je svo ju mo ral nu teo ri ju for mu li sao kao kan ti jans ki uti - li tari zam, na sto jeæi da pre du pre di mo guæe pri go vo re za uza lud ni pokušaj stva ran ja drve nog gvožða. He ro vo vraæ an je na Kan ta prvenst ve no ima za cilj da kon struk ti vi zam zas ni van ja me ta fi zi ke mo ra la preformuliše i integriše u kon struk ti vi zam zas ni van ja lo gi - ke mo ra la Preskriptivna logika i etièki operatori Her se ni ka da nije umo rio od po navljan ja da eti ka, u svo jim formalnim aspektima, umnogome nalikuje logici, i da se èak može razumeti kao posebna grana filozofske logike. Njegov pokušaj zasnivanja logike morala, što bi tre ba lo da bude više od stva ran ja pu kog moralnog idioma, delimièno je nastao kao reakcija na tada vladajuæi etièko-teorijski iracionalizam, i doista se može nazvati pionirskim poduhvatom u istoriji etièke misli. 12 Sliè ni po duh va ti su, doduše, pre - duzimani veæ u antièkoj filozofiji, i Her se èesto poziva na Sokrata, Pla to na i Ari sto te la kao svo je uèi tel je, go to vo u istoj meri kao što se po zi va na svog najveæ eg uzo ra Ima nue la Kan ta. Meðutim, ono što je u vezi s logikom morala kod Herovih prethodnika bilo nedoreèeno, kod njega je zadobilo precizno definisan oblik. Èak i ako je njegova teo ri ja, kako sâm na ne kim me sti ma iz javlju je, eklek tiè ka, ona je da - leko od trivijalnog eklekticizma. Bilo kako bilo, odnos izmeðu logike i morala nije neposredno oèigledan, te bi njihovo povezivanje moglo da asocira na nekakvu veštaèku filozofsku koncepciju. Ali, Her tvrdi da u po tra zi za lo gi kom mo ra la ne mo ra mo iæi dal je od obiè nog je zi ka kakav svakodnevno upotrebljavamo. Jedan od zadataka etièke teorije u užem smis lu, i možda njen najvažniji za da tak, sa sto ji se u po ka zi - vanju da govoriti moralno veæ znaèi govoriti logièno. Pro jek tom zas ni van ja lo gi ke mo ra la tre ba lo bi da se ukaže da je ra cio nal nost in he ren tan nor ma tiv ni zah tev mo ral nog mišljenja. Otu da bi Her ov kon struk ti vi zam bilo bol je i pre ciz ni je nazva ti DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 11 Videti: SOE, str Up. Me kin ta jer (2000), str

8 ALEKSANDAR DOBRIJEVIÆ zasnivanje mo ral ne ra cio nal no sti, uto li ko pre što se sve etiè ke teo - ri je u užem smis lu, a ne samo ona kak vu Her za stu pa, bave se man ti - kom i lo gi kom je zi ka mo ra la, ali ne ma ju sve pod jed na ko in ten ci ju da istov re me no do ka zu ju i ra cio nal nost tak vog je zi ka. Nema niè eg èud nog u shva tan ju da je mo ral nost sama po sebi jed na ra cio nal na ak tiv nost. Iz gle da da je nužno da se to ne pre sta no naglašava, jer još uvek po sto je mišljenja, i uvek æe se iz na la zi ti ar gu men ti, da je upra - vo su prot no isti na. Meðutim, ira cio nal nost u mo ra lu, kao i drug de, pred stavlja gra niè ne sluèa je ve. Mo glo bi se tvrdi ti da je po ne kad ra - cio nal no biti ira cio na lan, 13 ali to ne bis mo èin ili s na me rom da bla - gos lo vi mo ira cio nal nost, veæ da ukažemo na neko nužno zlo. U mo ral noj ar gu men ta ci ji, na rav no, ne pri be ga va mo samo lo gi ci, veæ uvek mo ra mo da uz me mo u ob zir i van lo giè ke, em pi rijske fak to re (društvene i psihološke), a što, sa svo je stra ne, konstituiše razlo ge na os no vu ko jih do no si mo mo ral ne su do ve. Ulo ga ili funk ci ja lo gi ke u mo ra lu je, da kle, ogra nièe na. Dru gim reèi ma, uvažavan je for mal - no-lo giè ke di men zi je mo ral nog je zi ka je ste nužan, ali ne i do vol jan us lov za mo ral nu ar gu men ta ci ju. Ali, kako Her kaže, prouèa van je te di men zi je može nas da le ko od ve sti, 14 jer sna ga mo ral nih ar gu me na ta um no go me za vi si od poštovanja lo giè kih ko ra ka po moæu ko jih ih razvi ja mo. To nam, na kra ju kra je va, može po moæi da mis li mo bol je; a mis li ti bol je znaèi mis li ti ra cio nal ni je. Ako uopšte ima smis la go - vo ri ti o ne kak vom He ro vom per fek cio niz mu, on se može pro naæi u fi lo zo fo vom uver en ju da je uvek mo guæe usavršiti, poboljšati sop - stve no mo ral no rasuðivanje. Prvi, ne opho dan ko rak ka tom usa vrša - vanju je ste ra zu me van je znaè en ja reèi koje upo treblja va mo u mo ral nim go vor nim èin ovi ma. Taj ko rak zah te va metodološki vo - ðeno pri be ga van je lo giè kom apa ra tu koji uvek veæ ima mo, i koji uvek stavlja neka ogra niè en ja na ono što je dozvol je no reæi. U tom smis lu, Her æe reæi da lo giè ka pra vi la kao tak va veæ pred stavlja ju im - per aci je (im per ations). 15 Meðutim, logièka ogranièenja, u moralnom i svakom drugom kontekstu, jesu samo formalna. Kao što je be s mi - sle no reæi da logika sputava mišljenje, isto tako je besmisleno tvrditi 13 Up. Par fit (1984), str Da le ko od toga da pred stavlja puku do set ku, tvrdnja da je po ne kad ra cio nal no ponašati se ira cio nal no isto tako nije ni kak vo po dri - van je ra cio nal no sti, veæ pre obrnu to: potvrda nje ne gipkosti. 14 MT, str SOE, str

9 da bi primena logièkog rasuðivanja na moral mogla da, u bilo kojem negativnom smislu, ogranièava slobodu moralnog delatnika. Lo gi ka, kao pri men je na na mo ral, je ste pres krip tiv na, nor ma - tiv na ili de on tiè ka lo gi ka, bu duæi da mo ral ni je zik, kako Her tvrdi, pri pa da vrsti eva lua tiv nog (vred nos nog), od nos no pres krip tiv nog (pro pi si vaè kog) je zi ka. 16 Ta na ro èi ta vrsta je zi ka obiè no se sinhro no, kom bi no va no upo treblja va sa de skrip tiv nim je zi kom, ko jem po mno go èemu na li ku je, ali se od li ku je i iz ves nim razli ka ma koje spre - èa va ju da na nje ga bude sve den. Za sada je do voljno reæi da svi pre - skrip tiv ni go vor ni èin ovi, èak i oni koji pri pa da ju kla si van mo ral nih pres krip tiv nih is ka za (kao što su obiè ni sin gu lar ni im per ati vi ili teh - niè ki pro pi si), mogu biti pred met lo giè kih ogra niè en ja, baš kao i de - skrip tiv ni, in di ka tiv ni is ka zi. Nai me, obe vrste go vor nih èin ova, u svom pot pu ni jem ob li ku, ima ju èin io ce koji su im za jed niè ki. Ti za - jed niè ki èin io ci jesu ta kozva ne spe ci fiè no lo giè ke reèi: na pri mer, kvan ti fi ka to ri ( ni kad, uvek, svi, neki ), sve ze ili ko nek to ri ( i, ili ako ), znak za ne ga ci ju ( ne ), koji se svi sku pa mogu nazva ti lo giè kim ope ra to ri ma. 17 Lo giè ki ope ra to ri se i u in di ka ti - vi ma i u pres krip tiv nim is ka zi ma ponašaju na pot pu no isti na èin, od - nos no upo zo ra va ju kad doðe do narušavanja opšte je ziè ko-lo giè ke nor me iz be ga van ja pro tiv reè no sti. 18 Na pri mer, naše ling vi stiè ke in - tui ci je nam sme sta si gna li zi ra ju pov re du te nor me uko li ko neko na - pra vi de skrip tiv ni is kaz Sve Bra zil ke su pre pla nu le, i ni jed na Bra zil ka nije pre pla nu la. Takoðe je èin je ni ca da obiè ni sin gu lar ni im per ati vi mogu biti uza jam no in kom pa ti bil ni, tj. sta ja ti u kon trar - nom i kon tra dik tor nom od no su: na pri mer, za po vest Utišaj ra dio! u ne kom ago nal nom kon tek stu pro tiv reèi za po ve sti Po jaè aj ra - dio!. 19 Kako stva ri sto je sa kom pleks ni jom kla som pres krip tiv nih is ka za za koju su zain ter eso va ni fi lo zo fi mo ra la? Da bis mo su do ve mo gli da na zo ve mo mo ral nim su do vi ma, jas no je da oni mo ra ju da sadrže i spe ci fiè no mo ral ne reèi (pre di ka te, pojmo ve), kao što su tre ba, isprav no, pogrešno, do bro, loše, oba vezno, itd. 16 LM, str Up. ibid. str Videti: Babiæ-Avdispahiæ (1985), str. 27, kao i Adu-Amank wah (1997), str Iz èin je ni ce da za po ve sti jed na dru goj mogu pro tiv reèi ti, sle di da se, kako bi se izbegla samokontradikcija, zapovest, poput iskaza, mora povinovati izvesnim logièkim pravilima (LM, str. 24); možemo do da ti u situacijama, a ne samo u jeziku. DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 71

10 ALEKSANDAR DOBRIJEVIÆ Za te najman je mo ral no-je ziè ke je di ni ce možemo upo tre bi ti za jed - niè ki na ziv etiè ki ope ra to ri. 20 Pre ma He ro vom mišljenju, na bro ja - ni etiè ki ope ra to ri spa da li bi u gru pu ta kozva nih pri mar nih etiè kih ope ra to ra, koji ta kav sta tus dobijaju zahvaljujuæi svom pregnantnom preskriptivnom kapacitetu. Sekundarni etièki operatori (na pri - mer, marljiv, lenj, hrabar, ljubazan, okrutan, itd.) bile bi pre s krip tiv ne reèi koje sadrže poveæi deskriptivni kapacitet, zbog èega možemo doæi u iskušenje da ih poistovetimo sa deskriptivnim reèima. O toj razlici reæi æu nešto više u petom odeljku. Her sma tra da su ma kar pri mar ni etiè ki ope ra to ri po svo joj funkciji analogni reèima za koje nedvosmisleno tvrdimo da imaju sta tus lo giè kih reèi, te da, eo ipso, njihovo znaèenje i njihova upotreba podležu izvesnim logièkim pravilima, što nam u krajnjoj instanci omoguæava da se pitamo šta moralni sudovi koje donosimo implicira ju. Ako je tako, onda se s pra vom može go vo ri ti o lo gi ci mo ral nih pojmo va i, uopšteno, mo ral nog je zi ka. Her zapaža sliè no sti u pona - šanju izmeðu etiè kih i ne kih dru gih for mal nih ope ra to ra. Ako zna - mo pravilnu upotrebu matematièkih operatora plus i jednako, onda zna mo da ne možemo reæi da je dva plus dva jed na ko pet. Tak va upo tre ba bila bi lo giè ki de vi jant na, tj. ogrešila bi se o lo giè ka pra vi la konzistencije i kontradikcije. Ako reè mora shvatimo kao da korespon di ra zna ku za nužnost ko jim se operiše u mo dal noj lo gi ci, onda zna mo da je sa mo kon tra dik tor no reæi: On mora da je na pol ju, ali nije sluè aj da je on na pol ju. 21 Ako, ima juæi pret hod no reèe no u vidu, reè mora sada shvatimo kao etièki operator u preskriptivnoj logici, onda ne možemo reæi: Ti to moraš da uradiš, ali ne moj, jer to bi, kao i u prethodnom sluèaju, bilo samokontradiktorno. 22 Her takoðe sma - tra da tipièan etièki operator treba nalikuje (da je po svojoj funkciji 20 Mo ral ni su do vi pri pa da ju opštijoj gru pi vrednosnih sudova, te se u tom smis lu sas vim le gi tim no može go vo ri ti i o aksiološkim operatorima. Potrebno je na po me nu ti da Her, za jed no sa Kan tom, etiè ki ope rator treba smatra najfundamental ni jim pojmom mo ral nog mišljenja (vi de ti: HC, Com ments on Urm son, str. 279). Možda bi u toj teo rijskoj èin je ni ci tre ba lo pro naæi poèetne taèke razilaženja izmeðu He ro ve i Rol so ve dok tri ne; nai me, Rols, su prot no Heru (a na tra gu Dejvi da Rosa), sma tra da su isprav no i do bro dva glav na etiè ka pojma (Rols, 1998, str. 39). Her - ov na ro èi ti tret man reèi tre ba po èi va na gra ma tiè koj èin je ni ci da, za razli ku od nje, reèi isprav no i do bro ima ju kom pa ra ti ve (upor. FR, str. 153). 21 Up. ERE ( Are the re Mo ral Aut ho ri ties?, str. 65; Langua ge and Mo ral Edu ca tion, str. 156), kao i MT, str MT, str

11 analogan ili izomorfan sa) modalnim operatorima poput mora i nužno je da.... Dos led no tome, reè tre ba na zi va de on tiè kim mo - dal nim ope ra to rom i tvrdi da treba -is ka zi za so bom pov laèe im - per ati ve sa istim sadržajem, baš kao što reèe ni ce koje po èin ju sa nužno je da... za so bom pov laèe in di ka tiv ne is ka ze sa istim sadrža - jem. 23 Dakle, izmeðu moralnih sudova, u kojima se upotrebljava tradicionalno privilegovan moralni predikat treba, i imperativa postoji izvesna logièka relacija, tzv. relacija povlaèenja. 24 Ako, fizio - loški i psihološki gledano, imam zdravu konstituciju, ako razumem znaè en je i pra vil nu upo tre bu reèi tre ba, i ako prih vat am da prin cip treba biti pošten (kao rukovodeæi princip u praktièno-moralnom naèinu života) ima preskriptivnu snagu, onda iskreno pristajem i na zapovest Aleksandre, budi pošten! Znaèenja moralnih reèi delimiè no su odreðena ling vi stiè kim kon ven ci ja ma, koje su u isti mah i logièko-semantièke konvencije ili pravila za upotrebu reèi, a koja odreðuju šta možemo neprotivreèno i konzistentno reæi. 25 U pri log te teze stoji lingvistièka èinjenica, koja važi makar za semitske i indo-evropske govorne zajednice, da se reèju treba, u najveæem broju sluèajeva, operiše u kontekstu pozivanja na moralne dužnosti. Afirmacija navedene logièke relacije nije ništa drugo do filozofsko tumaèenje èinjenice da moralni sudovi služe tome da upravljaju delanjima. Oni ne bi mogli da ispune tu svoju naroèitu funkciju ukoliko za so bom ne bi pov la èi li izražavan je sa glas no sti da se po nji ma po - stupa. Herovo isticanje važnosti ove relacije u suštini je preformulacija Aristotelovog praktièkog silogizma. 26 Meðutim, Her ne tvrdi da svi treba -iskazi za sobom povlaèe odgovarajuæe imperative (da implicitno logièki primoravaju ili obavezuju), veæ samo njihova centralna i tipièna (relevantna) klasa, tj. oni koji se upotrebljavaju normativno. 27 Mo guæa su razna od stu pan ja od tak ve upo tre be: npr. u 23 SOE, str Pot pu ni ji opis re la ci je pov laè en ja biæe dat u kontekstu razmatranja logièkih svojsta va mo ral nih reèi i su do va. 25 Up. SOE, str Zakljuè ak ovog os oben og prak tiè kog zaklju èi van ja nije ništa dru go do po - stu pak: Na pri mer, ako po sto ji opšti stav: Od sve ga što je slat ko tre ba probati, ako je po se ban stav: Ovo je slatko, onda je nužna pos le di ca (zakljuè ak) da èo vek, ako za to ima mo guæ no sti i ako ne po sto ji ni kak va pre pre ka, sme sta to i ura di (Ari sto tel, 1958, 1147a, str. 170). 27 Up. LM, str DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 73

12 sluèa ju ne-èin jen ja ono ga za šta se sma tra da tre ba da bude uèin je no tj. moralne slabosti (akratik), ili manjka razumevanja (ignorant), ili manjka oseæaja za realnost (samoobmanjivaè), ili neiskrenosti (lažov), ili prevrtlji vo sti (li ce mer), ili ravnodušnosti tj. ne prih vat an - ja mo ral nih nor mi kao vo dièa za de lan je (amo ra li sta), ili zle vol je tj. pobune protiv tih normi u obliku njihovog namernog kršenja (satanista), ili destruktivne volje tj. odbacivanja ili prevrednovanja svih moralnih vrednosti (nihilista). Zatim, treba -sudovi mogu da se upo tre be i man je au to ri ta tiv no, jer su i oni, kao i bilo koji dru gi su do - vi, podložni aludirajuæim, ironiènim, konvencionalnim, odnosno ne ozbiljnim upo tre ba ma. O sve mu tome Her vrlo po drob no ra - spravlja, ali ja u ovom ogle du neæu pos ve ti ti do voljnu pažnju ne-au - toritativnim, tj. vanmoralnim upotrebama etièkih operatora. One su, grubo reèeno, od marginalnog znaèaja. 3. Semantièka svojstva moralnih reèi i sudova ALEKSANDAR DOBRIJEVIÆ U svim svojim spisima Her insistira na tezi da razumevanje znaèenja reèi koje upotrebljavamo kada donosimo moralne sudove predstavlja preduslov za valjano moralno rasuðivanje. Znaèenja samih reèi, bez ob zi ra na to ko jem rodu pri pa da ju, ne uèi mo od vo je no od njihove upotrebe, a ta upotreba se uvek odvija u skladu s izvesnim znaè enjskim pra vi li ma koja odreðuju na šta te reèi možemo ili ne možemo primeniti. 28 Drugim reèima, njihova upotreba je sastavni deo njihovog znaèenja. Ako želimo da na pravilan naèin upotrebimo neki izraz koji se u najveæem broju sluèajeva može klasifikovati kao deskriptivni predikat, onda moramo da poštujemo deskriptivno znaèenjsko pravilo koje pomoæu kriterijuma relevantne sliènosti specifikuje domen adekvatne primene tog izraza. 29 Bu duæi da je sa mo stal na, izolovana upotreba deskriptivnih (ili bilo kojih drugih) predikata retko kad smislena, ilustraciju opsega deskriptivnog znaèenjskog pravila možemo predoèiti navoðenjem nekog deskriptivnog suda u is kaznom na èi nu. Na pri mer, je dan od mo jih ko le ga mo gao bi da kaže Ova knji ga ima zel ene ko ri ce, baš kao i ona knji ga, a ja, uko li ko ni - sam dal to ni sta, ne bih imao razlo ga da se ne složim s tom upo red - no-opisnom konstatacijom. Osnovu našeg slaganja obezbedilo bi 28 FR, str Ibid. str

13 jedno uoèljivo svojstvo koje je zajednièko objektima što su predmet poreðenja svojstvo zel eno sti. Možda bis mo mo gli da se spo ri mo oko razlièi tih ni jan si zel ene boje, ali taj spor bi se od vi jao u po za di ni preæutnog slaganja da smo obojica ispravno primenili deskriptivno znaè enjsko pra vi lo koje nam dozvol ja va da ko ri ce obe knji ge na zo - vemo zelenim u relevantno sliènom smislu. Shodno tome, potrebno je naglasiti da Her deskriptivno znaèenjsko pravilo shvata kao univer zal no pra vi lo koje i mene i mog ko le gu oba ve zu je da reè zel eno pri me ni mo na sve pred me te (a ne samo na knji ge) koji po se du ju imenovano svojstvo. Pojmovi (sudovi, iskazi) koji se upotrebljavaju na èisto deskrip ti van na èin u svom znaè en ju sadrže samo je dan ele ment (sa sto jak, konstituent) deskriptivno semantièko svojstvo, a strogo i uopšteno govoreæi, funkcija deskriptivnog jezika kao takvog iscrpljuje se aktivnostima opisivanja, objašnjavanja, kategorizacije ili informisanja. Tako ogranièena funkcija deskriptivnog jezika ukazuje na to da postoje razlièite vrste znaèenjskih pravila. Na primer, èisto deiktièki termi ni ili de mon stra ti vi (kao što su to, ovo, ono, itd.) ne ma ju opisivaèku funkciju, te stoga ne podležu deskriptivnom znaèenjskom pra vi lu. Ili, kako bi Her re kao, reè to... se upo treblja va da referiše na (a ne da opiše) nešto èiji je iden ti tet veæ usta novljen kon tek - stom. 30 U pri me ru sa knji ga ma u isti mah bis mo, da kle, upo tre bi li dva meðusobno nezavisna znaèenjska pravila, deiktièko i deskriptivno. Da li je mo guæe da reè zel eno, koja se najèešæe upo treblja va u èisto deskriptivnim reèenicama, u nekim kontekstima sadrži i vrednosni kapacitet? Herov odgovor bio bi potvrdan. 31 Vrlo lako možemo da zamislimo, u svetlu skorašnjih dogaðaja, ratnièki nastrojenog ame riè kog graðanina kako reè zel eni upo treblja va, izmeðu osta log, i u negativno vrednosnom, odnosno pogrdnom smislu kao zbirni termin za pri pad ni ke mus li mans ke vere. Da li, onda, znaè enjsko pra vi lo koje važi za upo tre bu de skrip tiv ne reèi zel eno pod jed na ko važi i za njenu vrednosnu upotrebu? Herov odgovor bio bi odreèan. Dodavanje preskriptivnog semantièkog svojstva preinaèuje logièki karakter i funk ci ju te reèi (njo me se ne opi su je neko opažlji vo svojstvo, veæ se na osnovu bojazni, potcenjivanja i netrpeljivosti donosi neka nega- 30 Ibid. str go to vo sva ka reè u našem je zi ku je spo sob na da bude upo treblje na kao vrednosna reè (LM, str. 79). DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 75

14 ALEKSANDAR DOBRIJEVIÆ 76 tivna ad hominem evaluacija), a deskriptivno ili analitièko znaèenj - sko pravilo za njenu upotrebu pretvara se u preskriptivno pravilo ili sintetièki moralni princip. 32 Meðutim, za razli ku od pret hod nog pra - vila, pravilo za vrednosnu upotrebu reèi zeleno sadrži momente proizvoljnosti i artificijelnosti, zbog èega ne može zadobiti obavezujuæu sna gu. Ali pri med be o proiz voljno sti i ar ti fi ci jel no sti ne bi tre ba lo da pogaðaju pra vi la za upo tre bu spe ci fiè no vred nos nih reèi. Iako une - ko li ko razlièi ta od de skrip tiv nih znaè enjskih pra vi la, ona su im u do - voljnoj meri ana log na zbog toga što pod ležu ling vi stiè koj i lo giè koj kon tro li. U pri me ru sa ko le gom vi de li smo da ne mam kon klu ziv ne razlo ge da pro tiv reè im nje go voj opažajnoj kon sta ta ci ji. Meðutim, da je ko jim sluèa jem re kao Ova knji ga je loše na pi sa na, možda bih imao razlo ga da mu se su prot sta vim. Jer, tim su dom on ne bi samo opi si vao, na pri mer, stil te knji ge, veæ bi ga i ne ga tiv no vred no vao, dok bih ja o nje mu mo gao da do ne sem sas vim su pro tan, od nos no po - zi ti van vred nos ni sud. Da kle, po sto ji kljuè na razli ka izmeðu de - skrip tiv nih i vred nos nih reèi, koja se ma ni festu je kroz pra vi la za nji ho vu spe ci fiè nu upo tre bu. Za razli ku od pret hod ne, po ton ja vrsta reèi prvenst ve no služi za vred no van je stva ri ili po stu pa ka, što znaèi da se nji ma ne opi su ju ni kak va èin jen iè na svojstva. Da bi se ova tvrdnja oprav da la, najpre mo ra mo da obra ti mo pažnju na Herovo shvatanje semantièkih svojstava moralnih reèi i sudo va. Bu duæi da je sva ka vrsta suda uvek sud o neèe mu, iz toga sle di da je i u znaè en ju bilo ko jeg mo ral nog suda uvek pri sut no neko van - moralno svojstvo, odnosno neki deskriptivni element ili èinjenièna kom po nen ta, što ujed no pred stavlja i razlog za donošenje mo ral nog suda. Tako æe Her reæi da sud nije mo ra lan uko li ko ne pruža razlog za èinjenje neèega. 33 Nijednu moralnu preskripciju ne možemo uzeti za ozbiljno uko li ko, ma kar in di rekt no, ne go vo ri nešto o smis lu postupka koji propisuje ili zahteva, tj. ukoliko ne ukazuje na neki kva li tet pred me ta koji pre po ru èu je ili osuðuje. Na pri mer, ako bi neka osoba iznela stav Monogamni naèin života je dobar naèin života, 32 Up. FR, str LM, str. 31. Sve to zar Sto ja no viæ (1991, str. 188) skreæe pažnju na važnu i spe ci fiè nu razli ku koju Her pra vi izmeðu mo ral nih i vred nos nih su do va s ob zi rom na nji ho ve ob jek te, nai me da oni dele isto vrednosno znaèenje ; razli ku ju se samo deskriptivnim znaèenjem, jer je pred met mo ral nog suda is klju èi vo èovek kao èovek i nje go va radnja koja ga kao tak vog ot kri va.

15 ona bi implicitno podrazumevala, ili u obrazlaganju tog stava eksplicitno navela, izvesne èinjeniène kvalitete kao što su vernost, braèna i po ro diè na sta bil nost itd., bez ko jih ta kav na èin živo ta ne bi mo gao da se nazove dobrim. Drugim reèima, ti èinjenièni kvaliteti bi konstitui - sa li re la tiv no èvrst mo ral ni stan dard na koji bi ta oso ba mo gla da se po zo ve kao na os lo nac svog sta va. Upo tre ba reèi do bar, da kle, zah - te va neki sadržaj koji bi služio kao ga rant nje ne smis le ne upo tre be. 34 Ali, pošto je ta reè u svo joj ti piè noj upo tre bi jed na vred nos na reè, njen semantièki kapacitet nadilazi njenu èisto deskriptivnu upotrebu. Naime, pored deskriptivnog semantièkog svojstva, reè dobro (kao i sve ostale tipièno vrednosne reèi) poseduje još jedno, dodatno semantièko svojstvo propisivaèko, odnosno preporuèivaèko. Tek nam to dru go svojstvo nor ma tiv nih reèi ot kri va pra vu svrhu su do va u kojima se one pojavljuju: da upravljaju, rukovode našim ponašanjem, tj. da ga us mer ava ju ili ureðuju. Jer, kako Her tvrdi, pres krip - tivni jezik nema opisivaèku, veæ imperativnu funkciju. Ta distinktivna funkcija se, kao što æemo kasnije videti, ne iscrpljuje pukom gramatièkom formom zapovednog naèina, i pored toga što se zapovedni naèin ne može poistovetiti sa iskaznim naèinom. Razlike koje postoje izmeðu deskriptivnog i preskriptivnog semantièkog svojstva, iako su ovi koegzistentni i konzistentni, zapravo su suštinske, radikalne i nepremostive, što Heru omoguæuje da njihov uzajamni odnos stavi u jedan hijerarhijski poredak, pri èemu preskriptivno semantièko svojstvo u znaèenjskoj strukturi normativnog suda zauzima centralno mesto, odnosno stièe primarni epistemološki i operativni status. Naime, dok deskriptivno znaèenje reèi dobro upo treblje ne u mo ral nom sudu može da va ri ra a da znaè en je ce log suda ne va ri ra u ce li ni, tj. može da se men ja u skla du sa kri ter i ju mi ma i standardima dobrote, preskriptivno znaèenje tog moralnog suda može osta ti isto, tj. kon stant no od suda do suda. 35 Preciznije reèeno, preskriptivno znaèenje reèi dobro može se upotrebiti kako bi se promenilo ili revidiralo njeno deskriptivno znaèenje. Moguænost moralnih reformi (predlaganje novih moralnih standarda kao rezultata 34 Zna ti de skrip tiv no znaè en je je ste zna ti na osnovu kojih standarda govornik prosuðuje (LM, str. 146). 35 Up. SOE, str. 52. Èinjenica da se reè do bro može ko ri sti ti kako za vred - nos no ocen ji van je lju di, nji ho vih po stu pa ka i životnih opredeljenja, tako i za vrednos no kva li fi ko van je obiè nih pred me ta, ne utièe na logièki karakter te reèi, jer u svim sluèa je vi ma ona zadržava svo ju pre po ru èi vaè ku funkciju i svrhu. DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 77

16 ALEKSANDAR DOBRIJEVIÆ 78 pro me ne mišljenja) može se ob jas ni ti ako i samo ako po sto ji pres - kriptivno semantièko svojstvo moralnih reèi. Promena mišljenja ne involvira nužno i promenu vokabulara. Za razliku od moralnih shvatanja, upotreba moralnih reèi je relativno fiksirana. Do razlièitog moral nog shva tan ja mogu stiæi korišæenjem istih je ziè kih sred sta va. Pri mer sa mo no ga mi jom, ima juæi u vidu ono što je do sada reèe no, opet može pos lužiti kako bi se ilu stro va la ova teza. Prvo, kada oso ba tvrdi da je mo no ga mi ja do bra, bilo bi ne do voljno reæi da ona tu vrstu bra ka na pro sto opi su je. Ona time èini i nešto više, tj. pre po ru èu je da bi, ako i sâma vodi i poštuje mo no gam ni na èin živo ta, svi osta li, po - gotovu potencijalni ženici i neveste, trebalo da podražavaju, usvoje i sle de isti na èin živo ta. Dru go, možemo za mis li ti da je ta ista oso ba, usled seksualne revolucije, prihvatila poligamni naèin života, da je preinaèila svoje dotadašnje moralne standarde i da sada predlaže jedan novi, pro mis kui tet ni stan dard, te da svojstva zbog ko jih je ra ni je monogamni naèin života nazivala dobrim sada naziva rðavim. Postavi mo pi tan je u He ro vom duhu: da li fra zu do bar na èin živo ta ta oso ba i dal je upo treblja va sa istim znaè en jem kao i ra ni je ili, pak, ne? 36 Odgovor je u jednom (deskriptivnom) smislu negativan, a u dru gom (pres krip tiv nom) smis lu potvrdan. Ona je i dal je upo treblja - va sa istim preskriptivnim znaèenjem, tj. nastavlja da preporuèuje podražavanje onoga što naziva dobrim naèinom života. Monogamisti i poligamisti navode dijametralno suprotne razloge (razlièita deskriptivna svojstva) u prilog razlièitih moralnih standarda, ali moralni predikat dobar upotrebljavaju u potpuno istom, neizmenjenom smislu. Ilustrujmo to još jednim primerom. Deskriptivno znaèenje iskaza Ab or tus je pogre šan može da va ri ra u za vis no sti od toga ko ga is ka - zu je. U tom smis lu on može da znaèi Ab or tus je pro ti van Božjoj volji ili Ab or tu som se povreðuje pra vo na život, itd. Meðutim, bez obzira na to koju teoriju govornici zastupaju, preskriptivno znaèenje tih iskaza je sasvim identièno: Ne treba vršiti abortuse. Herovo shvatanje prirode moralnih sudova može se ukratko okarakterisati kao ne-redukcionistièko: vrednovanje ne može da se poistoveti sa opisivanjem. Moralnim jezikom izražavaju se preskripcije, a preskripcije ne mogu biti puki èinjenièni iskazi. 37 Moralni 36 Ibid. str kada pristajem na neki prin cip ne is ka zujem èinjenicu, veæ donosim moral nu od lu ku (LM, str. 196).

17 termini imaju dvoslojno, dvodimenzionalno znaèenje, odnosno dva semantièka svojstva, i utoliko su po znaèenju bogatiji od èisto deskriptivnih termina. Pošto deskriptivno znaèenje moralnih termina ne iscrpljuje njihovo znaèenje, drugi element u njihovom znaèenju može pra vi ti razli ku u lo giè kom ponašanju ovih ter mi na u zakljuè ci - ma. 38 Her je, prema sopstvenom priznanju, zastupnik takozvanog Hjumovog zakona (nikakvo treba ne sledi iz jeste ), odnosno pravila praktièno-normativnog zakljuèivanja po kojem se iz samog deskriptivnog suda ili grupe èinjeniènih sudova, bez posredovanja nekih, makar implicitnih vrednosnih premisa, ne mogu izvesti (dedukovati) nikakvi vrednosni zakljuèci (izuzev u nekim kontekstima koji su omeðeni institucionalnim pravilima). 39 To pra vi lo u svo joj sav - remenoj reformulaciji èesto nosi naziv Herovog pravila, premda Her nije nje gov au tor, veæ ga je on samo, pozajmivši ga od Po en ka rea i Popera, prvi primenio na etiku. Ono glasi: Nijedan imperativni zakljuè ak ne može se va lid no iz vuæi iz niza pre mi sa koje ne sadrže barem jedan imperativ. 40 Do zakljuèka praktièkog silogizma (do reèenice koja je indikator odluke da se postupi na izvestan naèin) dolazi se preko velike premise u vidu nekog normativnog iskaza, i male premise u obliku nekog èinjenièkog, deskriptivnog iskaza koji predstavlja razlog izricanja tog normativnog iskaza. U logièkoj vezi izmeðu vanmoralnih èinjeniènih razloga i pojedinaène odluke da se postupa na izvestan naèin neizostavno posreduje neki veæ unapred usvojeni ili prihvaæeni moralni princip koji nalaže vrstu postupanja na izvestan naèin. 41 Dakle, struktura moralnih sudova je analogna obliku praktièkog silogizma: 38 FR, str O tome da sleðenju institucionalnih pravila logièki prethodi decizionistièki ili (dobro)voljni momenat prihvatanja konstitutivnih, ne-tautoloških, supstancijalnih moralnih principa, i da stoga stepenasta argumentacija kojom se uspostavljaju institucionalna pravila potiskuje ovu premisu, videti Herov èlanak The Promising Game u: EET, str Herova kritika Serlovog sofisticiranog deskriptivizma svo ju os no vu nema samo u poštovanju pres krip tiv nog za ko na, veæ i u naè el nom protivljenju mehanièkoj primeni moralnih normi, odnosno u širem shvatanju da moral nije, ili da ne bi tre ba lo da bude, pa siv na per cep ci ja sve ta (SOE, str. 128). 40 LM, str. 28. Po Had so nu (Hud son, 1970, str. 235), ovo pra vi lo pred stavlja glav ni lo giè ki os lo nac He ro ve fi lo zo fi je mo ra la, jer se nji me na plau zi bi lan na èin de - mon stri ra ra cio nal na os no va mo ral nog mišljenja ako od lu èim da nešto ne kažem jer je to nei sti ni to, po stu pam pre ma prin - ci pu Nikada (ili ni ka da pod iz ves nim okol no sti ma) ne tre ba reæi nešto što je DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 79

18 ALEKSANDAR DOBRIJEVIÆ (i) mo ral ni prin ci pi ko re spon di ra ju ve li koj pre mi si prak tiè - kog pra vi la zakljuèivanja; (ii) èin jen iè ki ili de skrip tiv ni is ka zi mo ral nim prin ci pi ma daju život, od nos no oprav da va ju nji ho vo us va jan je ili ba ca ju svet - lo na mo guæe po re klo od lu ke da se oni prih va te; npr. neko (re ci mo, Pi ter Sin ger) može držati do mo ral nog prin ci pa da tre ba biti ve ge ta - ri ja nac, a na pi tan je zbog èega bis mo za taj prin cip ma ri li, on bi mo - gao da od go vo ri Zato što živo tin je, po put lju di, ima ju nervni si stem, te sto ga, po put lju di, mogu da oseæa ju bol to korespondira maloj premisi ove vrste zakljuèivanja; (iii) sin gu lar ne pres krip ci je su prak tiè no-nužan i lo giè an ishod in ter ak ci je izmeðu mo ral nih prin ci pa i de skrip tiv nih is ka za ( Neka ne je dem živo tinjsko meso! ) što od go va ra zakljuè ku praktièkog silogizma. Èinjenica je da po sto je razlièi ta mo ral na stanovišta, bez ob zi - ra na to što lju di mogu go vo ri ti istim je zi kom i poštovati, što uglav - nom èine, ling vi stiè ka pra vi la tog je ziè kog idio ma. Vi de li smo da mo no ga mi sti i po li ga mi sti reè do bar upo treblja va ju u istom znaè - en ju, iako ne dele iste mo ral ne po gle de na svet. To znaèi da su spo ro - vi u vezi sa znaè en ji ma reèi dru ga èi ji, i reði, od spo ro va u vezi sa pri h va tan jem odreðenih mo ral nih shva tan ja: Za jed niè ka upo tre ba mo ral nih reèi nas sama po sebi ne oba ve zu ju na bilo koje sup stan ci - jal ne mo ral ne zakljuè ke. 42 Teo re tièa ri koji sma tra ju da pres krip tiv - ni zakljuè ak ( tre ba ) u svim okol no sti ma može biti de du ko van iz sku pa èi sto èin jen iè kih is ka za ( je ste ) u suštini stavlja ju znak jed - na ko sti izmeðu mo ral nog i ver bal nog spo ra. Ali, svoðenje sup stan ci - jal nih mo ral nih na èi sto ver bal na pi tan ja fe no men mo ral nog spo ra pret va ra u ilu zi ju, kao da bi ra spra va koja bi razrešila je ziè ke ne dou - mi ce (pra vi lan go vor) jed nim te istim po te zom razrešila i mo ral ne ne dou mi ce (isprav no po stu pan je). Na dal je, ako bi se funk ci ja vred - nos nih reèi pois to ve ti la (ili pobrka la) sa funk ci jom de skrip tiv nih reèi, onda bi mo ral no obra zo van je bilo na pro sto isto što i uè en je je - zi ka. Meðutim, ako sam od go jen da mis lim kako je ab or tus po gre - šan, ja sam ste kao više od puke ling vi stiè ke veštine; ste kao sam neistinito, i mo ram zna ti da to, o èemu se pi tam da li da iz go vor im, je ste nei sti ni to (LM, str. 56). Iz toga sle di da je im per ativ ni zakljuè ak veæ im pli cit no pri su tan u pre - misama iz kojih se izvodi. 42 EPM ( The Ar gu ment from Re cei ved Opi nion ), str

19 mo ral ni prin cip, stav pre ma ab or tu su. 43 For mal na sla gan ja, da kle, ne pred stavlja ju do vol jan us lov za uki dan je bilo ko jeg sup stan ci jal - nog nes la gan ja. 4. Logièka svojstva moralnih reèi i sudova Utvrðivanje se man tiè kih svojsta va mo ral nih reèi i su do va omo guæa va objašnjenje nji ho vih lo giè kih svojsta va, i to: (a) uni ver - za li za bil no sti, (b) su per ven ijen ci je, (c) pres krip tiv no sti, i (d) nadvla - da van ja (over ri ding ness). Pre ciz ni je reèe no, se man tiè ka ar ti ku la ci ja mo ral nog je zi ka ka kav sva kod nevno upo treblja va mo ra zot kri va lo - giè ke ka no ne koji upravlja ju našim mo ral nim mišljenjem. 44 Parafra - zi ra juæi i do pun ju juæi Vi li jam so vo zapažanje iz nje go ve ana li ze struk tu re He ro ve eti ke, možemo reæi da su na ve de na lo giè ka svoj - stva do voljna kako bi se odre di la pri ro da mo ral nog mišljenja na osnov nom, fun da men tal nom ili me tae tiè kom ni vou. 45 (a) Univerzalizabilnost. Doneti neki partikularni moralni sud najèešæe znaèi oba ve za ti sebe na neki mo ral ni prin cip, a prin ci pi se najèešæe izražavaju univerzalima. 46 Ako, na pri mer, sma tram da iz ve - s noj trud ni ci tre ba da ustu pim svo je me sto u au to bu su, to je sto ga što sam vaspitanjem veæ usvojio (univerzalni) princip da bremenitim žena ma tre ba biti na us lu zi u svim okol no sti ma. Prin ci pi mogu biti neogranièeno specifikovani a da ne prestanu da budu univerzalni, pod us lo vom da se ne prekrši odreðeni niz for mal nih kri ter iju ma. 47 Iz 43 SOE, str MT, str Wil li ams (1988), str Kažemo najèešæe, jer iza mo ral nih su do va koji se do no se ad hoc ili pod okril jem pro vi zor nih pra vi la kao gru bih vo dièa, i kojima stoga nedostaje snaga oba vezno sti, ne sto je mo ral ni prin ci pi u stro gom smislu. Provizorna pravila ( the ru les of thumb ) su pra vi la koja se do no se na brzu ruku, odo ka ili ot pri li ke, i zato im se daje samo priv re me no važenje. Na kon iz ves nog ko le ban ja u poè et nim fa za ma svo je ka ri je re, Her ih je kas ni je sas vim eli mi ni sao iz ka te go ri je mo ral nih prin ci pa, i to na te mel ju psi ho lo gi je mo ra la: za razli ku od prekršaja mo ral nih prin ci pa, prekršaj pro vi zor nih pra vi la u de lat ni ku ne pobuðuje grižu sa ve sti ili ka jan je, niti in dig na ci ju uko li ko ih prekrše dru gi lju di (vi de ti: EPM, Uti li ty and Rights: Com ment on Da vid Lyons s Pa per, str. 97). 47 O Herovoj fleksibilnosti u vezi sa specifikacijama univerzala detaljnije æu raspravljati na drugom mestu. DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 81

20 ALEKSANDAR DOBRIJEVIÆ perspektive Herove etièke teorije, koja teži formalizaciji i simboliza - ciji oblika moralnih principa, pravi univerzali ne predstavljaju ništa dru go do os no vu, ko stur naših mo ral nih su do va, i sto ga ne sme - ju da sadrže singularne termine, tj. imena, liène i prisvojne zamenice (individualne reference, identitete ili konstante), uopšte uzev, bilo šta što bi ukazivalo na pojedine osobe (situacije) ili na neke njihove naroèite osobine kao tih-i-tih osoba (situacija), a što bi otvorilo moguænost za njihovo privilegovanje (isticanje). Isto tako, univerzali ne smeju da sadrže ni partikularne prostorno-vremenske indikatore, koji bi upuæi va li na neki po seb no naznaè en pro stor ili na neki izdvo jen vremenski period moralnih dogaðaja. Univerzalni moralni sudovi moraju biti depersonalizovani; u njima prostor može biti samo geometrijski prostor, a vreme, takoreæi, zamrznuto. Ono što preostaje kao nji hov mo guæi sadržaj jesu veæ po me nu ti lo giè ki i etiè ki ope ra to - ri, ukljuèujuæi i individualne varijable (x, y, z) kao znakove za zamenjivost uloga koje osobe mogu igrati u kvalitativno sliènim ili identiènim moralnim situacijama: ako osoba X treba da postupi na izve stan na èin u odreðenim okol no sti ma, onda bi i oso be Y i Z tre ba lo da ceteris paribus postupaju. 48 Tako bi se mo glo po mis li ti da je Her na samim formalnim osnovama, koje su po definiciji normativno neutralne, iskljuèio egoizam iz domena moralnih stanovišta. 49 Bilo kako bilo, sada je važno skre nu ti pažnju na èin je ni cu da, za razli ku od moralnih sudova, obièni imperativi ne pretenduju na univerzalnost, sam im tim što se im pli cit no od no se na bu duæe vre me i što su kao na - roèita lingvistièka performansa (u gramatièkom obliku zapovednog na èi na) uglav nom izraženi u dru gom licu jed ni ne ili mno žine, i dru - gom licu di rekt no upuæe ni, u vidu zah te va za izvrše njem neke par ti - kularne delatnosti. 50 Modalitet normativnih reèenica nije moguæe redukovati na proste imperativne reèenice, iako su obe vrste govornih èinova srodne po tome što pripadaju klasi preskriptivnih iskaza i 48 Her je od Gel ne ra preu zeo, ne samo dik tum da post up ci u smis lu dogaðaja ne mogu ima ti logièku formu, prem da je mak si me na ko ji ma su oni ba zi ra ni mogu i mo ra ju ima ti (Gell ner, , str. 157), veæ i èi tav ovaj skup us lo va koji mo ra ju biti zadovoljeni kako bi neki princip mogao da se nazove pravim univerzalom (videti: EMC, Uni ver sa li sa bi li ty, str ). Sliè no shvatanje dele Gevirt (Gewirth, 1978), Sin ger (1988) i Peti (Pet tit, 2000). 49 O tome da egoi stiè ka upo tre ba reèi tre ba nije mo ral na upo tre ba u stro gom smislu, videti Brandt (1964), str LM, str

21 što je njihova upotreba voðena logièkim imperacijama. Naime, dok izricanje imperativa ponekad može biti arbitrarno i bezrazložno (što su na svo joj koži mo gli da ose te oni koji su služili vojsku), 51 karakteristike arbitrarnosti i bezrazložnosti nisu svojstvene izricanju moralnih su do va, koji se uvek donose u svetlu (vanmoralnih) èinjenica. Otu da samo na prvi po gled može iz gle da ti pa ra dok sal no to što je de - skriptivni jezik, pre nego onaj u modalitetu zapovednog naèina, bliži i prikladniji sastojak relevantne upotrebe jezika morala, uprkos tome što indikativi obièno ne pružaju nikakva uputstva za postupanje (sami po sebi ne igraju aktivno-rukovodeæu ulogu), veæ jedino informacije ili deskripcije stanja stvari koje mogu voditi ka odluci o postupanju i tako samo jednim delom rukovoditi nekim izborom. 52 Reèenica u iskaznom naèinu ponekad može biti prikriveno imperativna ili imati imperativne konsekvence ukoliko se, na primer, zaodene ironijom: da sam drugaèije vaspitan nego što jesam, trudnica bi mo gla da mi se obra ti kon sta tujuæi da je u au to bu su gužva, sa in ten ci - jom da bi trebalo da joj ustu pim me sto. 53 Ali, ukoliko je imperativizam uèenje o tome da su moralni sudovi po znaèenju ekvivalentni obiè nim im per ati vi ma, jas no je da se Her ne može svrsta ti u sled be ni - ke tog uè en ja. Nje go va po zi ci ja je po mno go èemu bliža Kan to voj, koji je pod terminom imperativi podrazumevao ono što Her naziva univerzalnim moralnim sudovima. Normativni sudovi kao takvi ne bi mogli da pretenduju na univerzalnost ukoliko logièki ne bi bili podložni univerzalizaciji. Tu njihovu imanentnu osobinu Her naziva logièkim svojstvom univerzalizabilnosti. On je po nu dio mnoštvo de fi ni ci ja tog svojstva, ali ja æu navesti samo one varijacije za koje smatram da su najjezgrovitije. U FR (str ), univerzalizabilnost se definiše kao logièka teza (možemo dodati kao iskljuèivo for mal na ili ap strakt na teza). Pod tim se podrazumeva da su moralni sudovi univerzalizabilni, ili da poprimaju univerzalni karakter, zbog toga što etièki operatori koji se u njima upotrebljavaju, a koji se ponašaju poput logièkih operatora, sadrže deskriptivno semantièko svojstvo. Isticanje važnosti ovog semantièkog svojstva ukazuje na to da se univerzalizabilnost shvata 51 Her èesto pribegava militarnim primerima kako bi ilustrovao suštinske razlike izmeðu normativa (moralnih sudova) i imperativa (upor. FR, str. 36; SOE, str ). 52 Up. Adu-Amank wah (1997), str Sliè an pri mer ko ri sti i Adu-Amank vah, ibid. str. 44. DRUŠTVO XXII XXIII FILOZOFIJA I 83