SANJA DOMAZET Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd DOI /kultura D UDK :316.72(497.11) :008(497.1

Транскрипт

1 Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd DOI /kultura D UDK :316.72(497.11) :008(497.11) 2012 pregledni rad KOLIKO JE KULTURE U KULTURNIM RUBRIKAMA Sa že tak: Vek u ko me ži vi mo do ba je ka da smo pre za si će ni in for ma cija ma. To kom jed ne go di ne, u SAD se, na pri mer, ob ja vi oko knji ga, ra dio-sta ni ce emi tu ju pri bli žno 70 mi li o na sa ti pro gra ma, dok te le vi zi je pro iz vo de oko 58 mi li o na sa ti te le vi zij skog pro gra ma. Od da na va šeg ro đe nja pro iz ve de no je vi še in for ma ci ja ne go to kom či tave za be le že ne isto ri je pre nje ga, a po lo vi na ukup nog bro ja na uč ni ka u na šoj isto ri ji ži vi da nas i pro iz vo di in for ma ci je. 1 Ako bi ste se od lu či li da pro či ta te sve ono što je ob ja vlje no to kom jed ne go di ne, mo ra li biste da pro či ta te po jed nu knji gu na sva ka tri mi nu ta, od no sno oko pet sto ti na knji ga dnev no. Ovo se na rav no od no si sa mo na no vi ju svet sku pro duk ci ju, a ne i na kla si ke. Po sta vlja se pi ta nje ko li ko se od no vih, upra vo ob ja vlje nih, knji ga za i sta pro či ta, ko li ko se i ka ko o knji zi i kultu ri u ce li ni pi še, ko li ko su no vi na ri sa mi obra zo va ni, i ko li ko su u stanju da nam ovu za stra šu ju ću ko li či nu in for ma ci ja se lek tu ju, po ja sne i struk tu ri šu, u do ba sve op šte kri ze, ko ja je za hva ti la i Sr bi ju, pu sto še ći je i na ma te ri jal nom, ali i na svim osta lim po lji ma, pa i kul tur nom i me dij skom. Pre go di nu da na ob ja vlje ni su kod nas re zul ta ti do ko jih su do šli stu den ti ma ster stu di ja Fa kul te ta po li tič kih na u ka u Be o gra du, a ko ji su pro u ča va li tret man knji ge u srp skim me di ji ma. Re zul ta ti su bi li da le ko od ohra bru ju ćih osim Ra dio Be o gra da 2 i spe ci ja li zo va nih do da ta ka po sve će nih knji zi, ko ji se ob ja vlju ju kao do da ci dnev nim listo vi ma, uvek vi ken dom, o knji zi se u srp skim štam pa nim me di ji ma ne pi še do volj no, a iz ve šta va se bez neo p hod ne stu di o zno sti i du bljeg poni ra nja. Ovaj rad fo ku si rao se na pra će nje i ana li zu kul tur nih ru bri ka u tri srp ska dnev na li sta, Po li ti ci, Ve čer njim no vo sti ma i Da na su, to kom pe ri o da od do i ima za cilj da po ka že šta da nas sa dr že kul tur ne ru bri ke u ova tri štam pa na me di ja, me đu sob nu kom para ci ju nji ho vog sa dr ža ja i kva li te ta, baš kao i ko je su osnov ne te me o ko ji ma se pi še, ko ji su no vi nar ski žan ro vi naj če šće za stu plje ni. Ključ ne re či: vi šak in for ma ci ja, štam pa ni me di ji u Sr bi ji, kul tu ra, kultur ne ru bri ke, kri za 1 Pot ter W. J., Me dij ska pi sme nost, Be o grad 2011, str

2 Kul tur ne ru bri ke da nas u Da na su, Po li ti ci i Ve čer njim no vo sti ma in spi ra ci ja ili in for ma ci ja Ko mu ni ko log po put Pe te ra Glo ka (Pe ter Glock) ra do se podsme va kul tur nim ru bri ka ma dnev nih no vi na. Pre ma nje go vom mi šlje nju, one su na me nje ne sa mo uskom kru gu pri vi le go va nih či ta la ca, či ta o ci ma ko ji su tre ni ra ni, či ne svo je vr sni golf klub, ko ji is ka zu je la ko ig no ri sa nje pre ma sve mu iz van tog kru ga 2. Kul tur ne ru bri ke u štam pi u Sr bi ji pre tr pe le su niz pro me na, od ko jih su one iz de ve de se tih go di na XX ve ka mo žda naj vi še ošteti le srp sku kul tu ru. Ipak, mno gi no vi na ri sma tra ju da su kul tur ne re dak ci je ve li kih me di ja du go odo le va le i uspe va le da se odr že kao oaze slo bod nog mi šlje nja... Ipak, šte ta ko ja je na ne ta kultu ri i no vi nar stvu u Sr bi ji, a ti me i re dak ci ja ma, ve ća je od ono ga što su no vi na ri u ovim oaza ma us pe li da sa ču va ju. 3 Za po tre be ovog ra da ana li zi ra ne su kul tur ne ru bri ke tri dnev na srp ska li sta: Po li ti ke, Ve čer njih no vo sti i Da na sa, u pe ri o du od 26. sep tem bra do 2. ok to bra Pod poj mom kul tu ra u ovom ra du pod ra zu me va će se si stem unu tar ko ga se sve snom ljud skom de lat no šću mo že ob li ko vati, obra zo va ti, ure đi va ti, upra vlja ti, usme ra va ti raz voj, reč ju, unu tar ko jeg se mo gu or ga ni zo va ti uslo vi kul tur nog i, po seb no, umet nič kog stva ra la štva, ob li ci nje go vog pla sma na i pri je ma u naj ši roj jav no sti 4. Pod kul tur nom ru bri kom pod ra zu me va će se po gla vlje ili odeljak u dnev nom li stu ili ča so pi su sa od re đe nom sa dr ži nom i na slo vom 5. Pod poj mom me di ji u Sr bi ji pod ra zu me va ju se me di ji, ka ko štam pa ni ta ko i elek tron ski, ko ji su na srp skom je zi ku. Po li ti ka je osno va na go di ne, pred sta vlja naj sta ri ji dnevni list na Bal ka nu. Njen osni vač je i njen pr vi vla snik, Vla di slav Rib ni kar. On je sa sta vio re dak ci ju od in te lek tu al ne eli te svog do ba. Ta ko su za Po li ti ku pi sa la ta da vo de ća no vi nar ska i naj elit ni ja knji žev na pe ra. Vla sni štvo nad Po li ti kom u ovom pe rio du do ži vlja va tur bu len ci je. Pre ma naj no vi jim po da ci ma od 15. ok to bra iz Udru že nja no vi na ra Sr bi je (UNS), Po li ti ka je po no vo pre te žno u dr žav nom vla sni štvu. Ka ko će se ovo od ra zi ti na ure đi vač ku po li ti ku i na obim i kon cep ci ju kul tur ne ru bri ke, po ka za će bu duć nost. 2 Mol Š.R. i Za go rac K. A. J., No vi nar stvo, Be o grad 2011, str Ibid., str Dra gi će vić Še šić M. i Stoj ko vić B., Kul tu ra, me nadž ment, ani ma ci ja, mar keting, Be o grad 2010, str Ibid., str

3 U ana li zi ra nom pe ri o du, Po li ti ka je u pro se ku iz la zi la na 40 stra na, a kul tur na ru bri ka je iz la zi la na dve stra ni ce, što pred stavlja oko 0,5 od sto sa dr ži ne li sta. U po re đe nju sa osta lim ru brika ma, naj vi še pro sto ra u Po li ti ci za u zi ma ru bri ka po sve će na spor tu, ko ja iz la zi naj če šće na če ti ri stra ni ce. Ka rak te ri stič no je da je ve ći pro stor od onog ko ji je u Po li tici po sve ćen kul tur noj ru bri ci, po sve ćen no vo u ve de noj ru bri ci Spek tar, ko ja ima lak ši sa dr žaj i obim od tri stra ni ce, a pored dnev no ak tu el nih tek sto va po sve će nih te le vi zij skom pro gramu, sa dr ži i dve stra ni ce na ko ji ma se pi še ma hom o za bav nim te ma ma, od ko jih su ne ke i po lu ta blo id nog ka rak te ra od no se se na de ta lje iz pri vat nog ži vo ta slav nih. Ukrat ko, vi še pa žnje se u naj sta ri jem dnev nom li stu na Bal ka nu po sve ću je za ba vi nego kul tu ri, što auto mat ski na vo di na za klju čak da je i Po li ti ku do ta kao sve op šti ta las ta blo i di za ci je. Kao da su ta blo i di za ci ja i glo ba li za ci ja išle za jed no. Za ni mlji vo je da je obim na i re dovna ru bri ka sa lak šim sa dr ža jem, ušla i u Ve čer nje no vo sti, kao i u Da nas. Ve čer nje no vo sti su dnev ni list ko ji po sto ji od go di ne, ka da su po kre nu te po vo dom Tr šćan ske kri ze. Ovaj dnev ni list pred sta vlja pr ve po sle rat ne po pu lar ne no vi ne ko je su kon cep ci ju gra di le na for mu li - br zo, krat ko, ja sno. U sa sta vu su Kom pa nije ko ja po se du je je da na est štam pa nih me di ja i ra dio-sta ni cu 6. U ana li zi ra nom pe ri o du ovaj list iz la zio je na če tr de set stra na, kul tu ri je bi lo po sve će no naj vi še po dve stra ni ce, dok je spor tu, na pri mer, da to tri pu ta vi še pro sto ra, te je i ov de to naj o bim nija ru bri ka, sa naj vi še ko lor fo to gra fi ja. Baš kao što je Po li tika uve la Spek tar kao tri stra ni ce re zer vi sa ne za ani mi ra nje či ta la ca, Ve čer nje no vo sti su uve le ru bri ku Spek takl, ko ja ob u hva ta isto ili vi še pro sto ra ne go kul tur na ru bri ka uvek dve stra ni ce, a po oda bi ru te ma (de ta lji iz ži vo ta jav nih lično sti, napi si o glum ci ma iz raz li či tih te le vi zij skih se ri ja la, po pu lar no na zva nih sa pu ni ce itd), slo bod no se ove dve stra ni ce mo gu svr sta ti u ru bri ku ta blo id nog ka rak te ra. Za ni mlji vo je da je kultu ri u Ve čer njim no vo sti ma po sve će no isto pro sto ra ko li ko i te le vi zij skom pro gra mu. Da li to zna či da su kul tur na ru bri ka i te le vi zij ski pro gram od pod jed na ke va žno sti za či ta o ca ili da je te le vi zi ja jed na ko kul tu ra u Ve čer njim no vo sti ma, po ka za će ana li za ko ja sle di. Dnev ni list Da nas osno van je go di ne i sve do pe to okto bar skih pro me na bio je je di ni opo zi ci o ni list ta da šnjem vlada ju ćem re ži mu Slo bo da na Mi lo še vi ća. Da nas je osno va lo se dam na est no vi na ra ko ji su i vla sni ci li sta (iz da vač je kom pani ja Dan Graf). Na me ra osni va ča bi la je da u uslo vi ma ta da šnjeg 6 To do ro vić N., Me dij ski tret man knji ge, Be o grad 2011, str

4 ne de mo krat skog re ži ma stvo re objek ti van i otvo ren list ko ji će ob ja vlji va ti pro ve re ne in for ma ci je, ana li tič ke tek sto ve, ko menta re i ko lum ne. List je go di ne bio za bra njen, dva de set dana ga ni je bi lo na ki o sci ma, što je do pri ne lo nje go vom ugle du, ne sa mo u Sr bi ji, već i u okol nim ze mlja ma, biv šim ju go sloven skim re pu bli ka ma, kao i me đu či ta o ci ma pre ko oke a na za hva lju ju ći in ter net iz da nju 7. Da nas iz la zi na tri de set dve stra ni ce, kul tu ri je po sve će no po dve stra ni ce, baš ko li ko i te le vi zij skom pro gra mu, spor tu tri strani ce, a lak šim sa dr ža ji ma, ko ji se na la ze u okvi ru ru bri ka Scena i Felj ton/za ba va - dve. Na stra ni ca ma Sce ne na la ze se tek sto vi naj če šće ve za ni za kon cer te, mo du i mu zi ku. Ono što se naj pre uoča va je da u sva tri li sta kul tur na ru bri ka zau zi ma tek 0,5 po sto sa dr ža ja. Ono što je u od no su na pret hod ne de ce ni je no vi na je uvo đe nje stal nih ru bri ka za bav nog ka rak te ra u sva tri li sta. Uočlji vo je da je naj ma nje ta blo i dan Po li ti kin Spek tar, da se Da na so va Sce na na la zi na sre di ni, a da je ru bri ka Spek takl u Ve čer njim no vo sti ma sa naj vi še ele mena ta ta blo id nog sa dr ža ja (za do vo lja va sa mo či ta lač ku ra do znalost, a ne edu ku je, ni ti so ci ja li zu je, kao što ne in for mi še, po što su in for ma ci je ko je ona nu di čist in fo ta in ment). Šta štam pa štam pa ili šta su te me kul tur nih ru bri ka U jed nom od obra ća nja na ci ji, Gor Vi dal (Go re Vi dal) ka že: Po lo vi na ame rič kih gra đa na ni je ni ka da po gle da la ne ke no vine. Po lo vi na ame ričkih gra đa na ni je ni ka da uče stvo va la na predsed ničkim iz bo ri ma. Mo že mo se sa mo na da ti da je u pi ta nju ista po lo vi na. Sko ra šnje ve sti o ne pi sme nih u Sr bi ji, posta vlja ju pi ta nje ko me se obra ća ju kul tur ne ru bri ke u dnev nim no vi na ma. Ana li zi ra ju ći sa dr žaj Po li ti ke u pe ri o du od do , oči gled no je da se ova ko kon ci pi ra na ru bri ka obra ća gra đa ni ma sa vi so kim obra zo va njem, ko jih je u ze mlji oko 7 po sto. No, tek sto vi su pi sa ni ja snim sti lom i je zi kom i mo gu ima ti da le ko ši ru či ta lačku pu bli ku od 7 po sto po pu la ci je. Te me ko ji ma se Po li ti ka u ovoj ne de lji ba vi mo gu se svr stati u ne ko li ko ja snih obla sti: to su ve sti i iz ve šta ji iz sve ta filma iz bro ja u broj Du brav ka La kić ša lje iz ve šta je sa film skog fe sti va la u San Se ba sti ja nu, oda kle ša lje i eks klu ziv ni in ter vju sa Ri čar dom Gi rom, (Ric hard Ge re, Po li ti ka od ), kao i ve sti i iz ve šta ji ko ji se od no se na li kov nu umet nost. Kon ti nu ira no, u ovoj ne de lji no vi nar Po li ti ke iz ve šta va i o unu tra šnjim su ko bi ma u ULUS-u i ovo me je po sve će no čak če ti ri iz ve šta ja ( Po li ti ka, 26, 27, 29. sep tem bar, 2. ok to bar). Ta ko đe, sva ko ga 7 Ibid., str

5 da na Politi ka iz vešta va i o po ne koj do de lje noj na gra di, npr. ( Do de lje na na gra da Mi le Ne delj ko vić, , do de la na gra de Ži vo jin Pa vlo vić Ma ji Mi loš , dok no vi nar iz vešta va o do de li na gra de Sve to zar Ćo ro vić, kao i o na gra di Karić fon da ci je Ma ri ni Abra mo vić). Či ni se da je sva ko ga da na u Sr bi ji do de lje na bar po jed na na gra da i da je da le ko vi še na gra da ne go va lid nih auto ra. Po li ti kin no vi nar iz ve šta va i o od la sku na še de le ga ci je na Sa jam knji ga u Frank fur tu bez pi sa ca, ali sa pred stav ni ci ma Mi ni star stva kul tu re i Pri vred ne ko mo re (2. 10.), ali ono što iza zi va ne ve ri cu je da se za či ta vu ne de lju u sa dr žaju kul tur ne ru bri ke na šla tek jed na je di na kri ti ka i to po zo ri šna ( Ži vot u obla ci ma, Ana Ta sić, Po li ti ka, 2. ok to bar). Za nimlji vo je da ima vr lo ma lo ve sti iz sve ta ( No va Mo na Li za, 27. sep tem bar). Na me će se za klju čak da u Po li ti ci pre o vla da va ju fak to graf ski ob li ci no vi nar skog iz ra ža va nja (vest, iz ve štaj, klasi čan in ter vju pi ta nje-od go vor), da je naj če šće pi sa no u for mi iz ve šta ja, a da je pro na đen tek je dan ana li tič ki ob lik - kri ti ka, (Po li ti ka, 2. ok to bar), kao i sve ga je dan be le tri stič ki ob lik repor ta ža o lič no sti. Ni je dan čla nak, ko lum na ili ko men tar ni su ob ja vlje ni, što po ka zu je od su stvo ana li ze i du bljeg po ni ra nja na stra ni ca ma kul tur ne ru bri ke dnev nog li sta Po li ti ke. Ana li zi ra nje Ve čer njih no vo sti u pe ri o du od do po ka za lo je sle de će: če sto se u ovom dnev nom li stu kul tur na rubri ka sma nju je sa dve na jed nu i po stra nu, u pet od se dam anali zi ra nih da na bi lo je re či o no voj knji zi Vu ka Dra ško vi ća, o kojoj je pi sa no pr vo u vi du tek sta ko ji je za pre mio či ta vu stra ni cu (26. sep tem bar), da bi već sle de ćeg da na sle dio iz ve štaj o ve likom in te re so va nju ku pa ca za ovu knji gu. U na red nim da ni ma, Ve čer nje no vo sti su na de snoj stra ni ci iz da na u dan ob ja vlji vale ve li ku re kla mu ovog ro ma na. Oči gled no je da list kul tur nu rubri ku ko ri sti i kao pro stor za mar ke ting knji ga ko je ova no vin ska ku ća iz da je. Ta ko đe, pri me će no je da pre o vla đu ju do ma će ve sti (ope ra Onje gin otva ra se zo nu u Na rod nom po zo ri štu, 30. septem bar), ili na pri mer iz ve štaj o po sta vlja nju no ve pred sta ve u re ži ji Ja go ša Mar ko vi ća, An ti go ne (1. sep tem bar). To kom ove ne de lje za be le že ne su tri ko lum ne (dva pu ta autor je bio stal ni ko lum ni sta Ve čer njih no vo sti, knji žev nik Lju bi vo je Ršu mović, ko lum na se zo ve Osve ta naj bo ljih go di na, a ob ja vlje na je (27. sep tem bra i 1. ok to bra), kao i ko lum na o omi lje nom fil mu, gde sva ke ne de lje go stu ju raz li či ti ko lum ni sti, po zna te lično sti iz kul tur nog i jav nog ži vo ta, pa je ovo ga pu ta o omi lje nom fil mu pi sao Ni ko la Vu či će vić, (30. sep tem bar). To kom ovog pe ri o da ob ja vlje na su dva kla sič na in ter vjua pi ta nje-od go vor, ( sa Alek san drom Me di ćem) i pre ko či ta ve stra ni ce sa Pje rom Ža licom (30. sep tem bar). Za pa zi li smo sa mo je dan ana li tič ki ob lik u Ve čer njim no vo sti ma to kom ove ne de lje, li kov nu kri ti ku, ko ja je ob ja vlje na , a či ji je autor Va si li je B. Su jić. Za klju čak 176

6 je da se od če tr de set stra ni ca, ko li ko u pro se ku ima sva ki broj, 1,5 do 2 po sve ću ju kul tu ri, da se na stra ni ca ma kul tur ne ru bri ke naj če šće pri be ga va fak to ga fi ji (vest, iz ve štaj i in ter vju), da je ana li ti ka ret ka (tri ko lum ne), a da je u ana li zi ra nom pe ri o du obja vlje na tek jed na kri ti ka li kov na. Tek sto vi ko ji spa da ju u bele tri stič ki ob lik no vi nar skog iz ra ža va nja ni su to kom ove ne de lje bi li ob ja vlje ni u Ve čer njim no vo sti ma. Ana li zi ra ju ći dnev ni list Da nas, is po sta vi lo se da ovaj dnev ni list sva ko dnev no ob ra đu je naj zna čaj ni je do ga đa je ko ji se od nose na kul tu ru u do ma ćim okvi ri ma i to naj če šće u fak to graf skim ob li ci ma no vi nar skog iz ra ža va nja (ve sti, iz ve šta ji, kla sič ni inter vju). To kom ove ne de lje u Da na su je ob ja vlje no naj vi še iz ve šta ja ( U zna ku tru be, Be o grad ski džez fe sti val, , Be o grad ski Sa jam knji ga, Pred sta vljen dvo broj ča so pi sa TFT, 1. 10, kao i iz ve štaj o cr te ži ma La za ra Vo za re vi ća, 2.10). Kri ti ka se po ja vi la sa mo jed nom, u pi ta nju je li kov na kri ti ka ko ju je pi sa la Gor da na Va si lje vić (26. sep tem bar). Dva pu ta su ob ja vlje ni kla sič ni in ter vjui pi ta nje od go vor (sa Iva nom Jef tićem, aka de mi kom, i sa gra fič kim di zaj ne rom An to ni jem Al ta ri kom, ). Od dvo bro ja , ovaj list po čeo je sa ob ja vlji va njem od lo ma ka iz knji ge ko ja je tek pri pre mana za štam pu; u pi ta nju je auto bi o graf ski ro man Ka va ca, iz pe ra Ve sne Mi lek (Clio, 2012). Sti če se uti sak da je oprav da no ob ja vlji va nje ovog iz van red nog šti va, ali da je ovo i na čin da se la ko is pu ni pro stor u no vi na ma. Što se ana li tičkih for mi ti če, to kom ne de lje , ob ja vlje ne su i dve ko lum ne, jed na Zlat ka Pa ko vi ća, stal nog ko lum ni ste ovog li sta (28. 09, In te lektu a lac u tran zi ci ji ), a dru ga Bo ja na Mar ja no vi ća, ko ja ko men tari še na pi se Iva na Čo lo vi ća o kul tu ri u Pe šča ni ku (1. ok to bar). Be le tri stič ke for me no vi nar skog iz ra ža va nja ni su pro na đe ne ni u jed nom ana li zi ra nom bro ju Da na sa. Ak ce nat je i u ovom li stu na že lji da se či ta o ci in for mi šu, bez du bljeg po ni ra nja ili ana li zi ra nja. Ana li za kul tur nih ru bri ka Po li ti ke, Ve čer njih no vo sti i Dana sa uka zu je nam da su u pi ta nju tri raz li či ta li sta ko ja su štin ski na vr lo sli čan na čin pi šu o kul tu ri. U sva tri li sta pre o vla đu je fak to gra fi ja, ve sti pi sa ne na na čin obr nu te pi ra mi de, iz ve šta ji, če sto in ter pre ta tiv ni, in ter vjui pi ta nje-od go vor. Ma lo je kri tič kih na pi sa, još ma nje osta lih ob li ka ana li tičkog no vi nar skog iz raža va nja. Za ni mlji vo je da to kom ove ne de lje ni smo na i šli ni na je dan ko men tar ni ti in ter vju pro fil, kao što su iz o sta le i re por ta že i cr ti ce (felj to ne sva tri li sta ob ja vlju ju na po seb nim stra ni ca ma). Iz u ze tak sa re por ta ža ma, na či njen je je di no u Po li ti ci, gde se na la zi jed na re por ta ža o lič no sti. Či ni se da je že lja sva tri li sta da in for mi šu či ta o ce, ali se la ko za pa ža da i u Po li ti ci, baš kao i u dru ga dva li sta, ima vr lo ma lo ve sti i iz ve šta ja iz svet ske kul tu re. 177

7 Osim jed nog in ter vjua pi ta nje-od go vor u Po li ti ci sa Ri čar dom Gi rom, ni u jed nom li stu ne mo že mo na i ći ni na ka kvu dru gu eks klu ziv nu in for ma ci ju ko ja bi pri vu kla i one či ta o ce ko ji ma kul tur na ru bri ka u žur na li zmu mo žda ni je pri o ri tet na. Ja sno je da ma njak sred sta va dik ti ra i sa dr žaj i kva li tet ru bri ka. Na rav no da bi bi lo vi še spolj nih sa rad ni ka, vr snih ko lum ni sta, ka da bi no vi ne ima le fi nan sij ske mo guć no sti za ta kvu sa rad nju. Adre nalin ska pi sa nja raz li či tih tek sto va od stra ne naj bo ljih no vi nar skih pe ra sve su re đa jed no stav no, sa be dom ko ja uzi ma ma ha u ze mlji, a ma te ri jal nu be du uvek pra ti du hov na, sla be i od lučnost i kre a ci ja i vo lja. Be da uspo ra va i obe sna žu je. Zbog to ga ne ma vi še od ličnih pe ra an ga žo va nih da na do bro volj noj osno vi na pi šu vr cav, ana li ti čan tekst i sve sne da im ne do sta je do ma ći eli ti zam u ru bri ka ma, sva tri li sta okre ću se in for mi sa nju kao naj va žni jem za dat ku i naj če šće pi šu o po zo ri šnom, film skom, knji žev nom i li kov nom kul tur nom ži vo tu i do ga đa ji ma ko je ve zu je mo za te če ti ri umet no sti. Što se ti če kul tur nih do da ta ka, Po li ti ka, Ve čer nje no vo sti i Da nas ima ju spe ci jal ne kul tur ne do dat ke ko je sva tri li sta obja vlju ju istog da na su bo tom. Po li ti ka kul tur ni do da tak ob javlju je od 1957, i po sve ćen je kul tu ri, umet no sti i na u ci. Do da tak se štam pa na de set stra ni ca, od ko jih je na jed noj kul tur ni vo dič. Naj za stu plje ni ji je ana li tič ki ža nr (ko men ta ri, ko lum ne, kri ti ke). U ovom do dat ku od na la zi mo ko men tar Iva na Me de ni ce, Iz me đu če ki ća i na kov nja, knji žev nu kri ti ku Mi haj la Pan ti ća, Pro fa no i sve to, re por ta žu o lično sti ko ju pi še o Džu nou Dija zu (Ju not Di az) Mi lan Mi šić, Pre va rant ski vo dič za lju bav, vi še pri ka za knji ga, kao i in ter vju pi ta nje od go vor sa Po lom Oste rom (Paul Auster) ko ji pot pi su je Ne da Val čić La zo vić, kao i vi še tek sto va hi brid nog ka rak te ra. No, ono što je la ko uoč lji vo je da se na vi še me sta u do dat ku na la ze tek sto vi pre u ze ti iz knji ga ko je će usko ro bi ti ob ja vlje ne (slič no će mo na i ći i u Da nasu ), kao i da je na slov ni tekst Po li ti ki nog do dat ka od lo mak iz imejl pre pi ske Go ra na Mar ko vi ća i Mi ke Oklop dži ća, Elek tron ska raz me na ti he pat nje, a da je sle de ći tekst u do dat ku ta ko đe odlo mak iz knji ge Žo zea Sa ra ma ga (Jo se Sa ra ma go), de la ko je će bi ti štam pa no, Pu to va nja jed nog slo na. Po li ti kin kul turni do da tak oči to je naj kva li tet ni je što je Po li ti ka ob ja vi la u ana li zi ra noj ne de lji, ka ko zbog te mat ski ra zno li kih tek sto va i u ve li kom bro ju za stu plje nih no vi nar skih žan ro va, tako i zbog brižlji vog oda bi ra in tri gant nih i iz u zet nih auto ra (Žo ze Sa ra ma go, Pol Oster, Mi haj lo Pan tić, Go ran Mar ko vić...) Ve čer nje no vo sti ob ja vlju ju kul tur ni do da tak na osam strana. Pr va stra ni ca uvek je po sve će na ese ju zna čaj ne lično sti iz obla sti kul tu re i umet no sti. Ovo ga pu ta, u ana li zi ra nom bro ju od do da tak otva ra esej Ni ko la ja Ber đa je va (Ни ко лай 178

8 Александрович Бер дя ев), Ljud sko i bo žan sko. Ta ko đe, u dodat ku se na la ze i dve top li ste po sve će ne ran gi ra nju knji ge po tražnji u knji ža ra ma, jed na do ma ća i jed na stra na, kao i se dam kra ćih i dva du ža i po drob ni ja pri ka za knji ga do ma ćih i stra nih auto ra. Ov de mo že mo na i ći i na ob ja vlji va nje pe sa ma iz pe ra do ma ćih i stra nih pe sni ka, ko je su če sto do sa da neo bja vlji va ni ru ko pi si. U ovom do dat ku na la zi se i ve li ki in ter vju pi ta nje-odgovor sa pesni kom Mi ro sla vom Mak si mo vi ćem, Bo je du nav skih ve tro va, kao i dva pro blem ska tek sta, hi brid nog ka rak te ra, Mu ra ka mi pro tiv Di la na ( Dylan, Mu ra ka mi, u su sret do de lji va nju No be love na gra de) i Stra nac u svo joj ze mlji - ne iz ve sna pro sla va veka od ro đe nja slav nog fran scu skog pi sca, Al be ra Ka mi ja (Albert Ca mus). Tek sto vi su in for ma tiv ni, ana li tič ni, pi sa ni ja snim jezi kom i sti lom i pri vla če či ta lačku pa žnju. Dok Po li ti ka na stra ni ca ma do dat ka ima tri ogla sa, Ve čer nje no vo sti ne ma ju ni je dan, i to sve do či da je fi nan sij ska si tu a ci ja u ovim no vi na ma sta bil na ono li ko ko li ko je to mo gu će u kri znim uslo vi ma. Da pod se ti mo, Ve čer nje no vo sti ute me lji le su va žnu knji žev nu nagra du Me ša Se li mo vić za knji gu go di ne. Ova kom pa ni ja ima i sop stve nu iz da vač ku de lat nost, a ob ja vlje ne knji ge re kla mi ra i ob ja vlju je o nji ma tek sto ve na stra na ma re dov ne kul tur ne ru brike. U do dat ku do mi ni ra ju ana li tič ki ob li ci no vi nar skog iz ra žava nja: kri ti ke i ko men ta ri. Uoč lji vo je da se kao do da tak Po liti ke i Ve čer nje no vo sti stručno i ana li tično ba ve li te raturom i pri ka zi ma knji ga. Vi kend do da tak dnev nog li sta Da nas iz la zi na dva de set strana. Kul tu ri su po sve će ne če ti ri od dva de set stra na - zna či, pe ti na pro sto ra. U do dat ku od sep tem bra, na če ti ri stra ni ce nala ze se sle de ći tek sto vi: ce la stra ni ca po sve će na je od lom ku iz auto bi o graf skog ro ma na Ve sne Mi lek, Ka va ca, sle de ća stra nica se sa sto ji iz ese ja o Ni čeu (Ni etzsche) iz pe ra Ne na da Da ko vića i pri ka za knji ge Sre ća se sti če ra dom. Na tre ćoj stra ni je kolum na Bo ba na To mi ća o pet na est go di na po sto ja nja ugled ne bibli o te ke Mul ti me di ja, ko ju ob ja vlju je iz da vač ka ku ća Clio, kao i tekst hi brid nog ka rak te ra Lju bi ce Ro sić o tri de se to go dišnji ci smr ti dr Za gor ke Mi ćić, Za bo ra vlje na uče ni ca Hu ser la (Hus serl). Na is toj, tre ćoj i če tvr toj stra ni ci, Dan ka Ni ko lić pi še op šir ni ji pri kaz iz lo žbe Al fon sa Mu he (Alp hon se Muc ha) u praškoj Na rod noj ga le ri ji. Oči to je da je, bez ob zi ra na ma li pro stor ko ji se u vi kend do dat ku po sve ću je kul tu ri, stu di o zan, ana li tički i vi so ko stru čan pri laz auto ra ob ra đe nim te ma ma či ni da bu de atrak ti van i pri jem čiv za či ta o ce, te za to Da nas vi ken dom već go di na ma re dov no ima i naj ve ći ti raž. 179

9 Su mi ra nje re zul ta ta ana li ze ili da li o kul tu ri ima ko i ko me da pi še Pre ma is tra ži va nji ma me di ja ko ja se spro vo de u Sr bi ji, a re zul tati ovog is tra ži va nja po kla pa ju se sa pret hod nim, mo že se konsta to va ti da me đu raz li či tim kul tur nim po tre ba ma sta nov ni štva, po tre ba za kul tur nim uz di za njem ni je jed na od vo de ćih 8. O tome sve do či i ma li pro stor ko ji se kul tu ri po sve ću je i u na pred ana li zi ra nim li sto vi ma. Ako se kul tu ri po sve ti 0,5 po sto sa dr ža ja u no vi na ma (oči to je da su ne delj ni do da ci oaze za po sve će ne či ta o ce), ja sno je da tu pri ma ran cilj ni je kul tur no uz di za nje, već sa mo in for mi sa nje. Ta ko đe, ma njak pro sto ra ko ji se po sve ćuje kul tu ri, pra ti i ma njak ve sti i in for ma ci ja o kul tur nim zbi vanji ma u sve tu. Do ma će kul tur ne ru bri ke okre nu te su kul tur nim de ša va nji ma ma hom u Sr bi ji i to, naj če šće, u pre sto ni ci. Va lja na po me nu ti da či tav niz li sto va i ča so pi sa, baš kao i elek tronskih me di ja, uop šte ne ma kul tur nu ru bri ku. Si ro ma šno dru štvo u tran zi ci ji, kao što je Sr bi ja već či tav niz go di na, za do vo ljenju kul tur nih po tre ba pri stu pa plo šno i bez du blje ana li tično sti (otud to li ko od su stvo kri ti ka, ko men ta ra, ko lum ni, čla na ka u re dov nim, dnev nim ru bri ka ma u ovoj ana li zi ni je pro na đen ni je dan čla nak ni u jed nom od ana li zi ra nih štam pa nih me di ja). Me dij ske po nu de svo de se uglav nom na ko mer ci jal no is pla ti ve sa dr ža je. Ta ko se ne sta bil nost po li tičkog si ste ma, lo ša eko nomska si tu a ci ja, ni zak obra zov ni ni vo sta nov ni štva, ka pi ta li stički si stem aku mu la ci je ka pi ta la u ko me se bri ga vo di is klju či vo o za ra di u po slo va nju, di rekt no od ra ža va ju na ure đi vač ku po li tiku, što do vo di do za o sta ja nja kul tur nog ži vo ta ze mlje u ce li ni, a sa mim tim i do po ti ski va nja kva li tet nih me di ja. 9 Gra đa nin Sr bi je da nas, ko ji ži vi naj če šće na eg zi sten ci jal nom mi ni mu mu, ne sti že ni da osve sti ne do sta tak kul tur nog sa dr ža ja i u pri vatnom i u jav nom ži vo tu, a ako je to ga kat kad i sve stan, ne zna ka ko da pro na đe put do za do vo lje nja kul tur nih po tre ba, jer i ne raz li ku je istin sku kul tu ru od pa tvo re ne, pa se okre će ta blo i di ma, ki ču i šun du. Ne tre ba iz gu bi ti iz vi da po da tak da sa mo 7 po sto sta nov ni ka Sr bi je ima naj vi še obra zo va nje (u Ka na di je, na primer, 51 pro ce nat sta nov ni štva sa za vr še nim fa kul te ti ma), pa se sto ga ne iz be žno kon klu di ra da u Sr bi ji mno go gra đa na i ne ma kul tur ne po tre be. Otu da iz o sta nak kul tur nih ru bri ka iz mno gih me di ja ni ko me tu i ne ne do sta ju. Ako bi štam pa ni me di ji jed nu sport sku stra nu po klo ni li kul tur nim sa dr ža ji ma, naj ve ro vat ni je bi se ti raž auto mat ski sma njio, po što je tre nu tak ka da bi me diji, pro mo vi šu ći kul tu ru kao pred u slov bo ga ti jeg i di na mični jeg ži vo ta za jed ni ce i pro me ni li kul tur ne po tre be, kao da je pro šao. 8 Ibid., str Ibid., str

10 Na i me, bo gat i di na mi čan ži vot, tačni je pri vid istog, upra vo vode oni ko ji ma u kul tur nim ru bri ka ma ni je me sto i ko je ta mo nika ko ne mo že mo na ći. Ali za to cve ta car stvo ta blo i da, sa svo jim he ro ji ma i he ro i na ma u zam ko vi ma od naj ra zli či ti jih vr sta si likon skih ma te ri ja la, ko ji tra ju du go, ot por ni su na udar ce i (pre) du go se re ci kli ra ju. Upr kos ve li kom i oči gled nom tru du kul tur nih re dak ci ja Po liti ke, Ve čer njih no vo sti i Da na sa, iz u zet no je te ško pra vi ti kva li tet ne kul tur ne ru bri ke u tre nut ku ka da je pro iz vod nja sve ga, pa i vred no sti po ti snu ta u ko rist po tro šnje, a stva ra nje vred no sti je za me nje no stva ra njem po tre ba i stva ra njem po tro ša ča 10. Kul tu ra i kri za, ili i kri za je u kri zi Goj ko Bo žo vić tvr di da je kri za grup no pu to va nje, a na še društvo de fi ni še kao dru štvo u ko me je i kri za u kri zi. Po sta vlja se pi ta nje da li je obi lje in for ma tiv no sti u dnev nim kul tur nim ru brika ma, a ma njak kre a ci je, su štin ski ma njak ide ja, no vih, sve žih ide ja ko je či ne da se per cep ci ja pro ši ri i stvo ri no vo, jer no vo je uvek iz nad sa vr še nog, po sle di ca ne do stat ka ne sa mo ener gije, vo lje, ela na, već i onog ključ nog ide ja. Je di ni na čin da se pre vla da sva ka kri za je ste stva ra nje no vih vred no sti i no vih ide ja. Kri za i na sta je u za jed ni ci u ko joj ne ma ra zum nih ili čak ni ka kvih ide ja. Kri za je sa mo jav ni iz raz pri zna nja da je ne ka za jed ni ca ne moć na, ne spo sob na, po ne kad i ne za in te re so va na da stva ra no va do bra i no ve vred no sti. 11 Opa da nje kva li te ta kul tur nih ru bri ka, kao i in te re so va nja za nji hov sa dr žaj i po sto ja nje, po tvr đu je i po stu lat Čar lsa Si mi ća (Char les Si mić), ko ji tvr di da ži vi mo u do bu ne zna nja. Op šte ne zna nje ko je se gra ni či sa idi o ti zmom, naš je no vi na ci o nal ni cilj. Tvr di se da su obra zo va ni lju di naš naj ve ći na ci o nal ni resurs, ali da li su nam oni i da lje po treb ni? Či ni se da ni su. Ide al ni gra đa nin po li tič ki ko rum pi ra ne dr ža ve, ka kva je u ovom tre nutku na ša dr ža va, je ste la ko mi sle ni glu pak ko ji ne raz li ku je isti nu i glu post... Pre sve ga, od ne zna li ca se mo že vi še za ra di ti ne go od pro sve će nih, a istin ski obra zo va no sta nov ni štvo ne bi bi lo do bro ni za po li ti ča re, ni za taj nji hov bi znis... I za to se, uve ren sam, mi li o ni do la ra tro še sa mo na to da mo ji su gra đa ni osta nu ne zna li ce. 12 Ta ko đe, po sta vlja se i pi ta nje da li, upr kos naj bo ljim na sto ja nji ma re dak ci ja, opa da nje bro ja kul tur nih ru bri ka na me dij skom tr ži štu i nji ho vo svo đe nje na go lu fak to gra fi ju ta mo gde su još op sta le, 10 Bo žo vić G., Kri za je grup no pu to va nje, Be o grad 2012, str Ibid., str Ibid., str

11 ali gde im se stal no sma nju je pro stor, na ja vlju je za pra vo ono što Ba fet (Buf fet), je dan od vla sni ka Va šing ton po sta (Washing ton Po sta), krat ko zo ve smrt no vi na. Da bi smo to iz be gli, ne izbe žno je na ći na či na da se ob ja sni nji ho va va žna ulo ga u ži vo tu či ta la ca, kao i na ći na čin da se ona po dr ži. Ovo je ključni iza zov sa ko jim se u na red nim go di na ma mo ra ju su o či ti no vin ska indu stri ja i svi oni ko ji ma je sta lo do no vi na. 13 Is ku stvo po ka zu je da uki da nje kul tur nih ru bri ka u jed nom li stu re dov no na ja vlju je uki da nje tog li sta. Da li sta nje na ivi ci op stan ka u ko ji ma se nala ze kul tu ra, pa i kul tur ne ru bri ke kod nas, od no sno od su stvo istih iz ve ći ne štam pa nih i elek tron skih me di ja, za pra vo zna či da smo na pu tu da pri zna mo da naš svet ni je pro duk ti van: u nje mu se ne ce ne ni rad, ni ume će, ni po sve će nost, ni kre a tiv nost, već upra vo su prot no 14, i da se on mo ra tran sfor mi sa ti iz ne de latnog u de la tan, a ži vot iz pa siv nog ne stva ra la štva, u pro ak ti van, kre a ti van, vi bran tan. Mo žda je pr vi ko rak na tom pu tu uve ća nje me dij ske pi sme no sti kod sta nov ni štva, ko ja bi po ste pe no do vela i do kva li tet ni jeg me dij skog sa dr ža ja, jer bi po tre ba za njim re zul to va la i re a li za ci jom. Pi šem. Svet se vi še ne skla pa oko me ne. Ka kvi smo mi sreć ni ci. Svet vi še ne bi va sve uži. 15 Ali put do tre nut ka ka da će mo iz go vo ri ti ovu re če ni cu je ve o ma dug i još uvek ni je po čeo. Da kle, kul tu ra još po sto ji, o kul tu ri se još uvek pi še, sa mo što se njen unu tar nji ka pi tal ni sa dr žaj iz da na u dan sma nju je, ma te ri ja se osi pa, in ven ci ja sla bi, si stem pa da. Od su stvo kul tu re iz mno gih me di ja na ja vlju je da za njom ne ma po tre be ni kod či ta laca. Ona je u ose ci. Ži vi mo u do ba pli me po tro šačkog sa mo za bo ra va. Kul tur ne ru bri ke su po ku ša ji da ne pre sta ne mo da se pi ta mo oda kle do la zi mo i ku da ide mo. Či nje ni ca je da mo gu u pu nom smi slu po sto ja ti sa mo oni koji či ta ju i pi šu. To nam uka zu je da vi še od mi lion i tri sto ti ne hi lja da sta nov ni ka Sr bi je ži vi, a da još ni je ro đe no, ili svet za njih ni je ro đen, po što su, ka ko re ko smo na po čet ku ra da, ne pisme ni. Za njih su kul tur ne ru bri ke tek niz ne ra zu mlji vih zna kova. Oni su istin ski van ze malj ci ili pro to tip var va ra ko ji ni ka da ne ne sta je iz kul tu re. Kao da je je di ni put na pret ka i iz la že nja na sve tlost, po če tak pre stan ka sve op šteg po tro šač kog sa mo zabo ra va. Ali to ne će bi ti lak put. Jer su sva bu đe nja ne pri jat na i te ška, a čo vek, sla bo bi će, na u čio je da iz be ga va ne pri jat no sti spo zna ja, čak i on da ka da mu one pro du ža va ju, osmi šlja va ju i spa ša va ju ži vot. Kul tur ne ru bri ke po sto je da re vi ta li zu ju kul tu ru i u tom smi slu je nji hov zna čaj da le ko ve ći od ono ga ko ji im se uobi ča je no pri da je. Kon fu ci je je dav no re kao da ka kva je muzi ka u dru štvu, ona kvo je i dru štvo. Mo že mo sa mo do da ti, da 13 Tjo u rou Dž., Me di ji da nas, 2012, str Bo žo vić G., Kri za je grup no pu to va nje, Be o grad 2012, str Ibid., str

12 ka kve su kul tur ne ru bri ke, ona kva je i kul tu ra i dru štvo. Zbog to ga od su stvo kul tur nih ru bri ka iz mno gih štam pa nih i elek tronskih me di ja i svo đe nje re dov nih kul tur nih ru bri ka na in for mativ nost za bri nja va. Jer, re ko smo na po čet ku, ži vi mo u po pla vi in for ma ci ja. A na še je dru štvo oči to dru štvo sa ve li kim bro jem me dij skih ne pli va ča. LI TE RA TU RA: Bo žo vić G., Kri za je grup no pu to va nje, Be o grad Dra gi će vić Še šić M. i Stoj ko vić B., Kul tu ra, me nadž ment, ani ma ci ja, mar ke ting, Be o grad Mol Š. R. i Za go rac Kerš ner A. J., No vi nar stvo, Be o grad To do ro vić N., Me dij ski tret man knji ge, Be o grad Tjo u rou Dž., Me di ji da nas, Be o grad Po ter Dž., Me dij ska pi sme nost, Be o grad Kor ni D., Eti ka in for mi sa nja, Clio, Be o grad Ki e ran M., Me dia Et hics: A Phi lo sop phi cal Ap pro ach, CT: Pra e ger, West port Le wis J., Lan gu a ge Wars, Plu to Press, Lon don Mass Me dia dic ti o nary, El mo re, USA Thayer L., Et hics, Mo ra lity and the Me dia, New York Wil son B., Me dia Tec hno logy and So ci ety, From the Te le graph to the In ter net, Lon don New York

13 Sanja Domazet University of Belgrade, Faculty of Political Sciences, Belgrade THE MEASURE OF CULTURE IN CULTURAL SECTIONS Abstract We live in a time when our lives are saturated with information. We daily receive numerous messages through various media outlets. For example, in the US, during one year, about books are published, approximately 70 million hours of programs are broadcast by radio stations and about 58 million hours of television programs are produced. From the day of your birth until today more information was produced than during all recorded history before you, while half the total number of all scientists in history lives and produces information today. Every year we publish more books. If you decided to read everything that has been published in one year, you would have to read one book every three minutes, which is about five hundred books a day. This, of course, only refers to the latest world production, and not the classics. Question is how many of the newly published books are read, how and how much the books and culture in general are covered in commentaries, how well the journalists are trained and if they are at all capable of selecting, clarifying and structuring such a horrific amount of information for us at a time of world crisis which has devastated Serbia as well in material, cultural and also media-related sense. A year ago results were published in Serbia of a study conducted by master student of the Faculty of political sciences in Belgrade who investigated the treatment of the book in Serbian media. These results were far from encouraging apart from Radio Belgrade 2 and special weekend newspaper additions dedicated to book reviews,the book is generally neglected in the Serbian printed media, while the book reports themselves lack the necessary serious approach and deeper pondering. Focus of this paper is monitoring and analysis of cultural contributions in three daily newspapers, the Politika, the Večernje novosti and the Danas over a period Its purpose was to show the content of these cultural sections, to make a comparative analysis of their content and quality of content, as well as to pinpoint the basic topics covered and pursue the question if the printed media create contents that raise public attention. The analysis had an empirical and conceptual approach, and covered quantity and quality baselines. Key words: redundant information, the printed media in Serbia, culture, the culture section, the crisis 184