KAKO INTERNU STRANAČKU DEMOKRATIJU UČINITI MOGUĆOM INSTITUCIONALNI FAKTORI I INTERNA DINAMIKA UNUTARSTRANAČKIH ODNOSA Ova Zbirka je izrađena u okviru

Транскрипт

1 KAKO INTERNU STRANAČKU DEMOKRATIJU UČINITI MOGUĆOM INSTITUCIONALNI FAKTORI I INTERNA DINAMIKA UNUTARSTRANAČKIH ODNOSA Ova Zbirka je izrađena u okviru projekta Podrška upravljanju migracijama u Crnoj Gori. Projekat finansira Evropska unija posredstvom Delegacije EU u Crnoj Gori. Publikacija ne sadrži formalno saopštenje i ne predstavlja nužno službeni stav Evropske unije.

2

3 KA KO IN TER NU STRA NAČ KU DE MO KRA TI JU UČI NI TI MO GU ĆOM? IN STI TU ci O NAl NI fak TO RI i IN TER NA DI NA MI KA UNU TAR STRA NAČ KIh OD NO SA

4 KAKO INTERNU STRANAČKU DEMOKRATIJU UČINITI MOGUĆOM? INSTITUCIONALNI FAKTORI I DINAMIKA UNUTARSTRANAČKIH ODNOSA Iz da vač: Fa kul tet po li tič kih na u ka Uni ver zi tet u Be o gra du Centar za monitoring i istraživanje CeMI Podgorica Za iz da va ča: Ili ja Vu ja čić Zlatko Vujović Urednici: Zoran Stojiljković Dušan Spasojević Jelena Lončar Re cen zen ti: Vu ka šin Pa vlo vić Če do mir Ču pić Đor đe Vu ko vić Pri pre ma i štam pa: Slu žbe ni gla snik Ti raž: 300 ISBN: NAPOMENA: RRPP pro mo vi še is tra ži va nja u obla sti druš tve nih na u ka na Za pad nom Bal ka nu (Al bani ja, Bo sna i Her ce go vi na, Ko so vo, Ma ke do ni ja, Cr na Go ra i Sr bi ja). Is tra ži va nja u obla sti druš tve nih na u ka po ma žu raz u me va nju spe ci fič nih re form skih po tre ba i du go roč nih im pli ka ci ja jav nih po li tika za ko je se dr ža ve u re gi o nu opre de lju ju. Is tra ži va či do bi ja ju po drš ku kroz is tra ži vač ke gran to ve, me to do loš ke i te mat ske tre nin ge, kao i kroz otva ra nje mo guć no sti za re gi o nal nu i me đu na rod nu raz me nu i umre ža va nje. RRPP pro gra mom ko or di ni ra i upra vlja Me đu fa kul tet ski in sti tut za Cen tralnu i Is toč nu Evro pu (II CEE) pri Uni ver zi te tu u Fri bo ur gu (Švaj car ska). Pro gram u pot pu no sti fi nan si ra Švaj car ska agen ci ja za raz voj i sa rad nju (SDC), Fe de ral ni de part man za spolj ne po slo ve. Miš lje nja iz ne se na u ovoj stu di ji predstavljaju miš lje nja su au to ra i ne odražavaju nu žno zvanične stavove Uni ver zi te ta u Fri bur gu ili Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

5 Ured ni ci Zo ran Sto jilj ko vić Du šan Spa so je vić Je le na Lon čar KA KO IN TER NU STRA NAČ KU DE MO KRA TI JU UČI NI TI MO GU ĆOM? IN STI TU ci O NAl NI fak TO RI i IN TER NA DI NA MI KA UNU TAR STRA NAČ KIh OD NO SA Be o grad, 2015

6

7 Sa dr žaj: Uvod KON STI TU ci O NAl NO-IN STI TU ci O NAl NO USTROJ STvo RE pu bli KE SR bi JE Sla vi ša Or lo vić IZ bor NI SI STEM SR bi JE Mi lan Jo va no vić par TIJ SKI SI STEM SR bi JE Zo ran Sto jilj ko vić i Du šan Spa so je vić UNU TAR STRA NAČ KA DE MO KRA TI JA u SR bi JI Zo ran Sto jilj ko vić, Vo ji slav Mi ha i lo vić i Du šan Spa so je vić IZ bor NE KAM pa NJE u SR bi JI od do GO DI NE Je le na Lon čar i Bo ban Sto ja no vić Li te ra tu ra Li sta ta be la i gra fi ko na Li sta skra će ni ca Bi o gra fi je au to ra

8

9 Uvod Zbor nik ko ji se na la zi pred va ma je je dan od po la znih re zul ta ta u okvi ru re gi o nal nog is tra ži vač kog pro jek ta Bal kan ska kom pa ra tiv na iz bor na stu di ja Uticaj personalizovanog glasanja na unutarstranačku demokratiju i za jed no sa bi nar nom stu di jom ko ju smo ura di li sa ko le ga ma iz Cr ne Go re či ni po ve za nu ce li nu. Bal kanska kom pa ra tiv na izborna stu di ja je me đu na rod no isra ži va nje spro ve de no u okvi ru RRPP Re gi o nal nog pro gra ma po drš ke is tra ži va nji ma u obla sti druš tve nih na u ka na Za pad nom Bal ka nu koje zajednički sprovode CeMI iz Podgorice, Fakultet političkih nauka iz Beograda, Kipred iz Prištine i grupa istraživača iz Sarajeva. Osnov ni cilj stu di je je da is pi ta hi po te zu o za vi sno sti iz me đu per so na li za ci je po liti ke (u kon kret nom slu ča ju per so na li zo va nog iz bor nog si ste ma) i unu tar stra nač ke de mo kra ti je u tran zi ci o nom, post ju go slo ven skom i post ko mu ni stič kom kon tek stu. Cilj ovog zbor ni ka je da po nu di ana li tič ki i te o rij ski kon tekst za tu ma če nje na la za iz em pi rij ske Kom pa ra tiv ne stu di je o kan di da ti ma (Com pa ra ti ve Can di da te Study) či je na la ze smo pred sta vi li u bi nar noj stu di ji, kao i da po slu ži kao eks ten zi van pre gled ni tekst o do sa daš njim is tra ži va nji ma u Sr bi ji re le van tim za na ša is tra ži vač ka pi ta nja. Zbog to ga je osnov na ide ja i na me ra ovog zbor ni ka da na jed nom me stu po ve že i pred sta vi naj va žni je na la ze o de ter mi nan ta ma unu tar stra nač kih od no sa i di na mi ke u post pe to ok to bar skoj Sr bi ji. Ova te ma po sta je sve in tri gan ti ja usled po ve ća ne sve sti o po li tič kim par ti ja ma kao nad moć nim ak te ri ma ko ji uzur pa ci jom pro ce sa od lu čiva nja uspo ra va ju i spre ča va ju da lju de mo kra ti za ci ju ze ma lja Za pad nog Bal ka na. Među tim, na še is tra ži va nje ne bi tre ba lo shva ti ti kao lov na veš ti ce, već kao po ku šaj da se te melj nom ana li zom uo če me đu sob no osna žu ju ći me ha ni zmi ko ji spre ča va ju da se moć iz me sti iz po li tič kih par ti ja i po sta vi u in sti tu ci je po li tič kog po ret ka, te da se for mi ra ju uo bi ča je ni de mo krat ski me ha ni zmi po de le i me đu sob ne kon tro le i ograni ča va nja vla sti. U tom smi slu ovo is tra ži va nje se na sta vlja na ne ko li ko pret hod nih po du hva ta ko ji su bi li fo ku si ra ni na osna ži va nje par la me na ta i nji hov nih nad zor nih ka pa ci te ta (za pri mer vi de ti na šu pret hod nu stu di ju u okvi ru RRPP pro gra ma Demo krat ske per for man se par la me na ta Sr bi je, Bo sne i Her ce go vi ne i Cr ne Go re ). Zbor nik je po de ljen na pet ce li na. Pr ve dve ce li ne usme re ne su na in sti tu ci o nal ni di zajn kao ba zič nu de ter mi nan tu po li tič kog po na ša nja po li tič ki i iz bor ni si stem. U pr vom po gla vlju na zva nom Kon sti tu ci o nal no-in sti tu ci o nal no ustroj stvo Re publi ke Sr bi je Sla vi ša Or lo vić raz ma tra osnov ne po stav ke po li tič kog si ste ma i nji ho vo usme ra va nje po li tič kog po na ša nja. Ana li za na ro či to is ti če ne po vo ljan uti caj po li tičkog na sle đa i uka zu je na pre pre ke u de mo kra ti za ci ji sa ko ji ma se su o či la Sr bi ja. Po red to ga, au tor usme ra va pa žnju na i no vo u spo ta vlja ne in sti tu ci je (kao što su re gu la tor na i kon tr ol na te la) i nji hov zna čaj u pro ce su de mo krat ske kon si li da ci je. 7

10 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Dru gi tekst au to ra Mi la na Jo va no vi ća se fo ku si ra na iz bor ni si stem, što je ujed no i cen tral na in sti tu ci o nal na di men zi ja na šeg is tra ži va nja. U ovom po gla vlju se da je de talj na ge ne za iz bor nog si ste ma (pra će na ar gu men ta ci jom pro me na ko je uka zu ju na in ten ci je po li tič kih ak te ra), ali se na gla sak sta vlja na po li tič ke po sle di ce usvo je nih re še nja. Ta ko đe, au tor uka zu je i na uti caj me đu na rod nih ak te ra na di zajn in ter nih in sti tu ci ja. Kroz tri osnov na za ključ ka Jo va no vić uka zu je da ova kav mo del pro porci o nal nog si ste ma pr vo fa vo ri zu je za vi snost iz me đu po sla ni ka i stra nač kog vo đe, kao i da iden ti fi ka ci ju bi ra ča usme ra va ka vo đa ma či me se ne pod sti če de mo krat ska unu tar sta nač ka di na mi ka, pri če mu si stem vo di i ka ne rav no mer noj ge o graf skoj repre zen ta tiv no sti par la men ta. Po sle dič no ti me se pro iz vo di ne sta bil nost par tij skog si ste ma. Ovi za ključ ci se mo gu in ter pre ti ra ti i kao okvir na red nog po gla vlja u ko me se Zo ran Sto jilj ko vić i Du šan Spa so je vić ba ve ana li zom par tij skog si ste ma Sr bi je, na ni vou siste ma ali i na ni vou po je di nač nih par ti ja. Ko ri ste ći me tod ske pri stu pe pri la go đe ne za tran zi ci o na druš tva, au to ri uka zu ju na ele men te sta bil no sti i kon ti nu i te ta u ve o ma pro men lji vom po li tič kom ži vo tu Sr bi je, kao i na mo gu će iz vo re po stup ne in sti tu cio na li za ci je i kon so li da ci je par tij skog si ste ma. Uko li ko smo po gla vlje o iz bor nom si ste mu ozna či li kao osnov nu in sti tu ci o nal nu ver ti ka lu, on da je če tvr to po gla vlje na zva no Unu tar stra nač ka de mo kra ti ja te o rij ski okvir či ta vog pro jek ta. Po gla vlje za po či nje raz vo jem is tra ži vač kih mo de la i in di kato ra i nji ho vim pri la go đa va njem mla dom i ne kon so li do va nom par tij skom si ste mu, da bi se ka sni je ovi in di ka to ri pri me ni li u ana li zi un tar par tij skih od no sa u Sr bi ji. Ova ana li za ob u hva ta i for mal ni (za kon ski i sta tu tar ni) i prak tič ni pri stup. Au to ri (Zo ran Sto jilj ko vić, Vo ji slav Mi ha i lo vić i Du šan Spa so je vić) u po gla vlju (oče ki va no) za klju ču ju da ve ći na stra na ka u Sr bi ji ne ma bo ga tu de mo krat sku prak su, već da su do mi nant no ustro je ne po mo de lu li de r skih par ti ja. Po seb na opa snost se vi di u činje ni ci da ova kvo sta nje ni je pro zvod jed nog fak to ra već si ner gi je in sti tu ci o nal nih, vred no snih i isto rij skih uti ca ja, kao i u či nje ni ci da se ne de mo krat sko upra vlja nje stran ka ma pre no si i us po sta vlja i kao mo del upra vlja nja u dr žav nim in si tu ci ja ma. Ko nač no, u po sled njom pe tom po gla vlju Je le na Lon čar i Bo ban Sto ja no vić da ju pregled iz bor nih kam pa nja u po sled njih 15 go di na sa ci ljem da uka žu na dva osnov na pro ble ma ma li ste pen ide o loš ke di fe ren ci ja ci je stra na ka i ve li ki zna čaj li de ra u kam pa nja ma. Bez ova kvog uvi da bi bi lo teš ko do kra ja raz u me ti ste pen iden ti fi ka ci je bi ra ča sa li de ri ma i pa ra lel nu ne mo guć nost ve ćeg bro ja ka dro va u stran ka ma da se pro gram ski ili te mat ski pro fi li šu i kre i ra ju pre po zna tlji vi imidž u po li tič koj jav no sti. Zo ran Sto jilj ko vić Du šan Spa so je vić 8

11 Slaviša Orlović PRVI DEO KON STI TU ci O NAl NO- -IN STI TU ci O NAl NO USTROJ STvo RE pu bli KE SR bi JE

12

13 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Sla vi ša Or lo vić Uni ver zi tet u Be o gra du Fa kul tet po li tič kih na u ka Kon Sti tu ci o nal no- -in Sti tu ci o nal no ustroj Stvo Re pu bli Ke Sr bi je Ta be la 1. Lič na kar ta Sr bi je Dr ža va/ka rak te ri sti ke Ne za vi sna dr ža va od Uni tar na fe de ral na/kon fe de ral na dr ža va Sr bi ja ne za vi snost na Ber lin skom kon gre su po sle re fe ren du ma u Cr noj Go ri Kra lje vi na Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca (Pr va Ju go sla vi ja) Ka pi tu la ci ja i na rod ni usta nak AV NOJ, DFJ, FNRJ, SFRJ (Dru ga Ju go sla vi ja) SRJ (Tre ća Ju go sla vi ja) Sr bi ja i Cr na Go ra (Dr žav na za jed ni ca) U ni tar na Broj sta nov ni ka sta nov ni ka (po pis 2011) Or ga ni za ci ja vla sti, (par la men tar ni, pred sed nič ki po lu pred sed nič ki si stem) Na čin iz bo ra še fa dr ža ve Jed no do mi ili dvo do mi par la men t Par la men tar no-pred sed nič ki si stem (po lu pred sed nič ki) Ne po sred no Jed no do mi Broj po sla ni ka u par la men tu 250 Broj sa zi va par la men ta od uvo đe nja vi še par ti zma De set ( ) Čla ni ca EU, (fa za u pri dru ži va nju) Sta tus kan di da ta od Čla ni ca NA TO, Part ner stva za mir Član stvo u Part ner stvu za mir od de cem bra

14 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Po li tič ko i kul tur no na sle đe Sr bi je Ne iz be žno po li tič ko obe lež je Sr bi je je cen tral ni po lo žaj na Bal ka nu, raz me đi ci vili za ci ja i nji ho vih uti ca ja, kao i hi pe r pro duk ci ji isto ri je, a sa mim tim i op sed nu tost proš loš ću ume sto bu duć noš ću. Uvi dom u kon sti tu ci o nal ne ele men ti u po li tič koj tra di ci ji Sr bi je pri met ni su vi zan tij ski, oto man ski, za pad no e vrop ski i ru ski uti ca ji. U po li tič koj isto ri ji Sr bi je ima sna žnih au to ri tar nih i to ta li ta r nih na sla ga či ji uti ca ji do pi ru do da naš njih da na. Krat ko traj ni de mo krat ski i li be ral ni ji de lo vi tra di ci je u Sr bi ji is pre ki da ni su au to ri tar nim i to ta li tar nim ta la si ma, ta ko da ni je la ko osla njanje na njih. Sr bi ja se u svo joj isto ri ji na la zi la na raz me đu kul tur nih i po li tič kih utica ja, pred sta vlja ju ći ujed no i most i rat no po lje tri ju ci vi li za ci ja (rim sko-vi zan tij ske, islam ske i za pad no e vrop ske) ca re vi ne (vi zan tij ske, oto man ske i au stro u gar ske), ve ra (pra vo slav ne, mu sli man ske i ka to lič ke). Po sled nji du bok trag osta vio je ko mu ni zam. Ia ko je vi še par ti zam u Sr bi ji us po sta vljen u isto vre me ka da i u dru gim is toč no e vrop skim dr ža va ma, po li tič ke pro me ne i de mo kra ti za ci ja Sr bi je bit no se raz li ku ju od osta lih post ko mu ni stič kih druš ta va. To se ogle da u sank ci ja ma UN-a uve denim Sr bi ji to kom de ve de se tih, bom bar do va nju NA TO-a, ostan ku sa Cr nom Gorom u okvi ru SRJ, a za tim odva ja nju Cr ne Go re re fe ren du mom i jed no stra nom pro gla še nju ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je. Ana li tič ki, po treb no je na pra vi ti razli ku iz me đu pe ri o da od go di ne do 2000, ka da je Slo bo dan Mi lo še vić bio na vla sti i pe ri o da na kon to ga, od no sno, po sle po li tič kih pro me na u Sr bi ji i sme ne Mi lo še vi ća go di ne. Sma tra se da ka rak ter pret hod nog re ži ma bit no utiče na kva li tet i do me te de mo krat skih pro me na (Pa vlo vić, 2004: 272). Sr bi ja je pri pa da la tra di ci ji jed no par tij skih dik ta tu ra. Va žna oso bi na ovih si ste ma bi la je is pre ple te nost par ti je i dr ža ve. Sr bi ja de ve de se tih opšti kon tekst Sr bi ja je to kom de ve de se tih go di na 20. ve ka u mno gim di men zi ja ma pred stavlja la ra zo re no druš tvo (Or lo vić, 2008). To me su do pri ne li du go traj ni gra đan ski ra to vi, eko nom ska i po li tič ka izo la ci ja ze mlje (sank ci je UN), eko nom ska kri za, hipe rin fla ci ja, pad na ci o nal nog do hot ka i opšta pa u pe ri za ci ja. Do la zak Slo bo da na Mi lo še vi ća na vlast tri go di ne (1987) pre ru še nja Ber lin skog zi da ko ji sim bo li zu je pad ko mu ni zma, imao je svo je kon se kven ce po po li tič ku tran sfor ma ci ju Sr bi je. Na šav ši se na če lu Sa ve za ko mu ni sta Sr bi je (SKS), Mi lo še vić je bio u pri li ci da ko ri sti sve re sur se i kon tro li še po li tič ku agen du po ste pe ne plu ra li za ci je Sr bi je. U Sr bi ji de ve de se tih go di na 20. ve ka, SPS je pred sta vlja la do mi nant nu stran ku, ko ja je či ni la oko sni cu svih vla da ( ) i sve vre me da va la pred sed ni ka Re pu bli ke. 12

15 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Po li tič ke pro me ne u Sr bi ji Do po li tič kih pro me na u Sr bi ji ni je doš lo u vre me ru še nja Ber lin skog zi da već de se tak go di na ka sni je. U Sr bi ji je do pa da re ži ma doš lo pu tem po be de na izne na đu ju ćim iz bo ri ma i od bra nom te po be de mir nim pro te sti ma na uli ca ma is pred zgra de Sa ve zne skupšti ne. Do iz ne na đu ju ćih iz bo ra do la zi ka da au tori tar ni vla da ri vi de da nji ho va le gi tim nost poč ne da opa da, ka da tr pe sve ve ći pri ti sak i spo lja i iz nu tra, i ka da po mo ću iz bo ra po ku ša va ju da ob no ve le gi ti mitet ve ru ju ći da će na taj na čin pro du ži ti svo ju vla da vi nu. Mi lo še vi ću je man dat is ti cao 23. ju na 2001, a on je pre vre me ne pred sed nič ke iz bo re ras pi sao za 24. sep tem bar go di ne (osam me se ci pre is te ka man da ta). U ta kvim iz bo ri ma gla so vi ima ju pro test ni ka rak ter i vi še je pri sut no gla sa nje pro tiv ne go gla sa nje za. Obič no do la zi do uje di nje nja opo zi ci je ko ja je če sto he te ro ge na i ša re na koa li ci ja. U Sr bi ji je doš lo do uje di nje nja opo zi ci je pod fir mom DOS (De mo krat ska opo zi ci ja Sr bi je). Pro me na ma je pret ho di la pro me na ras po lo že nja jav no sti. Pad ili sme na re ži ma obič no iza zi va di van, ma da kra tak tre nu tak eu fo ri je, ka ran fi la i šam panj ca, što ne do sta je tran sfor ma ci ja ma, ali ta ko đe, pad stva ra po ten ci jal ni va ku um au to ri te ta što ni je slu čaj sa tran sfor ma ci ja ma (Han ting ton, 2004: 118). Na čin na ko ji se dr ža va tran sfor mi še iz ru ku au to ri tar nih vla da ra u ru ke pro demo krat skih li de ra, ima zna ča jan uti caj na kva li tet i sta bil nost de mo kra ti je (So daro, 2004: 210; Pa vlo vić, 2004: 273). U po gle du pro me ne re ži ma, Huan Linc pra vi raz li ku iz me đu re for me i pre ki da, Sa mjuel Han ting ton iz me đu tran sfor ma ci je i sme ne re ži ma, Majkl So da ro iz me đu spo ra zum ne tran zi ci je (pac ted tran si tion, La tin ska Ame ri ka, Špa ni ja), re vo lu ci je od o zdo (re vo lu tion from be low, Is toč na Ne mač ka, Polj ska, Če ho slo vač ka, Bal tič ke re pu bli ke) i de mo kra ti za ci je od o zgo (de moc ra ti za tio from abo ve, So vjet ski Sa vez) (So da ro, 2004: 210). Do tran sforma ci je re ži ma (po Lin cu, re for me) do la zi ka da eli te na vla sti pred nja če u stva ranju de mo kra ti je. Ka ko i sam Han ting ton is ti če, gra ni ca iz me đu tran sfor ma ci je i pro me na pu tem pre go vo ra je ne ja sna i ne ki slu ča je vi se mo gu kla si fi ko va ti u obe ka te go ri je (Han ting ton, 2004: 102). Špa ni ja je po sta la mo del za ka sni je de mokra ti za ci je u La tin skoj Ame ri ci i Is toč noj Evro pi. Do sme ne re ži ma (kod Lin ca, pre ki da) do la zi ka da vo de ću ulo gu u stva ra nju de mo kra ti je pre u zmu opo zi cio ne gru pe i ka da se au to ri tar ni re žim sru ši ili bu de zba čen. Po li tič ke pro me ne u Sr bi ji ima le su ele men te sme ne i tran sfor ma ci je re ži ma. Do sme ne je doš lo na iz bo ri ma, a ele men ti tran sfor ma ci je po sto je u pre go vo ri ma sta re i no ve po li tič ke eli te. Tran zi ci ja u Sr bi ji je pra će na ne pre va zi đe nim na sle đem prošlo sti (Mla den La zić). U Sr bi ji su pro me ne spro vo đe ne bez dis kon ti nu i te ta sa biv šim re ži mom i pra će ne li be ral nim de fi ci tom što će se od ra zi ti na di na mi ku i uspeh re for mi. 13

16 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Ve li ka greš ka no ve po li tič ke eli te sa sto ja la se u či nje ni ci da po li tič ke pro me ne ni su kon sti tu ci o na li zo va ne. Us peš na mir na re vo lu ci ja go di ne ni je bi la pra će na us peš nom kon sti tu ci o na li za ci jom nje nih uči na ka. Ume sto ra di kal ni jeg ras ki da sa sta rim re ži mom, spro ve de na je stra te gi ja kon sti tu ci o nal no-in sti tu ci o nal nog kon ti nu i te ta. PO LI TIČ KE IN STI TU CI JE U SR BI JI Kon sti tu i sa nje Sr bi je usva ja nje Usta va Kon sti tu ci o na li zam je u Sr bi ji je od po čet ka de ve de se tih su o čen sa pro ble mom usva ja nja, od no sno, pro me ne usta va, ali niš ta ma nje ni su otvo re na pi ta nja prime ne i poš to va nja usta va (Sta nov čić, 2003: 216). Po li tič ke par ti je u Sr bi ji nu di le su čak i kon ku rent ske mo de le usta va, 1 ia ko ustav pred sta vlja mno go traj ni je i du go roč ni je vred no sti od par tij ske po li ti ke i me đu par tij ske kom pe ti ci je. Ustav je naj vi ši prav ni akt u jed noj dr ža vi. To je druš tve ni ugo vor uz pri sta nak i skup vred no sti ko je uje di nju ju (Hej vud, 2004: 555). Ustav je u Sr bi ji od iz me đu osta log, bio pred met po li tič ke kom pe ti ci je (najpre 1990.: iz bo ri pa ustav ili ustav pa iz bo ri, a za tim 2006.: iz bo ri za ustav ili ustav za iz bo re. Na kon uvo đe nja vi še par tij skog si ste ma u Sr bi ji , opozi ci ja je in si sti ra la na no vom usta vu, na kon če ga bi usle di li iz bo ri. Mi lo še vić je hteo da odr ži vlast i kon ti nu i tet i bio za obr nu ti re do sled, što se i de si lo. Na kon po li tič kih pro me na Skupšti na Sr bi je ni je is ko ri sti la kon sti tu ci o nal nu šan su s ob zi rom na ta daš nje po sto ja nje dvo tre ćin ske ve ći ne (DOS-a), 176 od 250 posla ni ka. Tač no je da je pro zor ustav nih mo guć no sti (win dow of con sti tu ti onl oppor tu nity, Brus Aker man), bio otvo ren krat ko vre me i da su vr lo br zo na nje go vo me sto do spe li im pe ra ti vi dnev ne po li ti ke, ko ji pro du blju ju raz li ke me đu po litič kim ak te ri ma (Di mi tri je vić, 2002: 38). Na kon re fe ren du ma u Cr noj Go ri (21. ma ja 2006), Skupšti na Sr bi je je 6. ju na do ne la Od lu ku o po nov nom us posta vlja nju dr žav ne ne za vi sno sti Sr bi je. 2 Na rod na Skupšti na je 30. sep tem bra jed no gla sno (gla so vi ma svih 242 pri sut nih po sla ni ka), usvo ji la Pred log no vog usta va Sr bi je i do ne la od lu ku o odr ža va nju 28. i 29. ok to bra re fe ren du ma ra di po tvr đi va nja Pred lo ga usta va. Ve ći nom od 53,04% od ukup nog bro ja bi ra ča upi sa nih u bi rač ki spi sak, gra đa ni su po tvr di li no vi Ustav, a Na rod na skupština ga je sve ča no pro gla si la 8. no vem bra U na stav ku iste po seb ne sed ni ce, 1 Ustav ne pred lo ge po nu di li su: De mo krat ska stran ka Sr bi je, De mo krat ska stran ka i G17 plus, kao i Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va, pro fe sor Pa vle Ni ko lić (Ustav kra lje vi ne Sr bi je) i Fo rum ju ris. Pro ce du ra za pro me nu usta va pred vi đa la je dvo tre ćin sku ve ći nu u par la men tu i re fe ren dum sku ve ći nu od ukup nog bro ja upi sa nih gla sa ča. 2 Od lu ka Skupšti ne Sr bi je od 6. ju na Sl. gla snik RS br. 48/

17 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Skupšti na je do ne la i Ustav ni za kon za spro vo đe nje Usta va Sr bi je. Ka ko is ti če Slo bo dan Vu će tić: Pu ni le gi ti mi tet i le ga li tet no vi ustav ima zbog dve ne spor ne či nje ni ce. Pr vo, pred log je utvr đen uz pu nu sa gla snost svih re le vant nih par lamen tar nih stra na ka, ve ći nom znat no iz nad oba ve zu ju će dvo tre ćin ske, gla so vi ma 242 od 250 de mo krat ski iza bra nih po sla ni ka. Dru go, pr vi put u isto ri ji ustav no sti Sr bi je, pred log ustav po tvr di li su na re fe ren du mu gra đa ni (Vu če tić, 2006: 25). No vi Ustav Sr bi je bi smo mo gli oka rak te ri sa ti kao re pu bli kan ski, me ki i ko di fi kovan ustav. To zna či da je Sr bi ja re pu bli ka, da je ustav re la tiv no la ko (ili ni je teš ko) me nja ti, kao i da je Ustav ko di fi ko van i sa dr ži 206 čla no va (Hej vud, 2004: 545; Sar to ri, 2003: 223). On je re zul tat ustu pa ka i kom pro mi sa oko po je di nih čla no va. Kom pro mi si i ustup ci uma nji li su kva li tet po je di nih re še nja. Uki nu ta je druš tve na svo ji na, uve de ne su no ve in sti tu ci je i prav ni in sti tu ti, kao što su zaš tit nik gra đana, Vi so ki sa vet sud stva, Dr žav no tu ži lač ko ve će, Dr žav na re vi zor ska in sti tu ci ja, ustav na žal ba i sl. ljud ska pra va i slo bo de, in di vi du al na i ko lek tiv na su ko rak napred ka evrop skim stan dar di ma, što je u znat noj me ri ura đe no i Ustav nom pove ljom SCG, od no sno Po ve ljom o ljud skim i ma njin skim pra vi ma i gra đan skim slo bo da ma (stan je ne po vre div, ne ma smrt ne ka zne, za bra na klo ni ra nja, tr go vi na lju di ma, sek su al no ili eko nom sko is ko riš ća va nje li ca ko ja su u ne po volj nom po loža ju, rop stvo i pri nud ni rad). Pri vat na svo ji na do bi la je do mi nant nu ulo gu, a gradskom gra đe vin skom ze mljiš tu i po ljo pri vred nom ze mljiš tu u pri vat noj svo ji ni dat je tr žiš ni ka rak ter. Za dr žan je sli čan po lo žaj Au to nom ne po kra ji ne Voj vo di ne sa neš to ve ćom eko nom skom au to no mi jom, ali je pred vi đe na i mo guć nost osni va nja no vih au to nom nih po kra ji na. U pre am bu li Usta va je utvr đe no da je Au to nom na po kra ji na Ko so vo i Me to hi ja sa stav ni deo te ri to ri je Sr bi je s pra vom na suš tin sku au to no mi ju. U od no su na pret hod ni ustav iz 1990, lak ša je pro ce du ra pro me ne usta va. Za pro me nu Usta va je i da lje po treb na dvo tre ćin ska ve ći na od ukup nog bro ja na rod nih po sla ni ka, ali je uki nut do sa daš nji oba ve zni re fe ren dum i po tvr da ve ći ne od ukup nog bro ja bi ra ča da bi ustav na pro me na bi la usvo je na. No vim Usta vom uvo di se za bra na su ko ba in te re sa. U čla nu 102. stav tri sto ji Narod ni po sla nik ne mo že bi ti po sla nik u skupšti ni au to nom ne po kra ji ne, ni ti funkci o ner u or ga ni ma iz vrš ne vla sti i pra vo su đa, ni ti mo že oba vlja ti dru ge funk ci je, po slo ve i du žno sti za ko je je za ko nom utvr đe no da pred sta vlja ju su kob in te re sa. Čla no vi vla de ne mo gu isto vre me no bi ti i na rod ni po sla ni ci. Pre ma čla nu 126. Član Vla de ne mo že bi ti na rod ni po sla nik u Na rod noj skupšti ni, po sla nik u skupšti ni au to nom ne po kra ji ne i od bor nik u skupšti ni je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve, ni ti član iz vrš nog ve ća au to nom ne po kra ji ne ili iz vrš nog or ga na je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve. Ustav ima svo je lo še stra ne. Me đu pred stav ni ci ma po li tič kih par ti ja oči gled no je po sto ja la sa gla snost da se usvo ji re še nje po ko jem o po sla nič kim man da ti ma od lu ču ju po li tič ke stran ke. U ci lju su zbi ja nja tran sfe ra i tr go vi ne man da ti ma u 15

18 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? no vom Usta vu Re pu bli ke Sr bi je (2006.) u čla nu 102. stav 2 usvo je no je re še nje: Na rod ni po sla nik je slo bo dan da, pod uslo vi ma od re še nim za ko nom, neo po zi vo sta vi svoj man dat na ras po la ga nje po li tič koj stran ci na či ji pred log je iza bran za na rod nog po sla ni ka. Na ovaj na čin po sla nik ras po la že man da tom sa mo u tre nutku dok pot pi su je neo po zi vu blan ko ostav ku ko jom man dat pre da je na ras po la ganje ru ko vod stvu stran ke. Ovo mo že bi ti po ku šaj uvo đe nja im pe ra tiv nog man da ta ko ji ne po sto ji u za ko no dav stvu ze ma lja Evrop ske uni je. 3 Ova od red ba na iš la je na osu du Evrop ske ko mi si je, OEBS-a i Ve ne ci jan ske ko mi si je. Pro ble ma tič nost ove od red be sa dru gim čla no vi ma Usta va Slo bo dan Vu če tić opi su je na sle de ći na čin: Pre ma čla nu 2. Usta va gra đa ni ostva ru ju svo ju su ve re nost pre ko svo jih slo bod no iza bra nih pred stav ni ka, za tim, ni je dan dr žav ni or gan, po li tič ka or gani za ci ja, gru pa ili po je di nac ne mo že pri svo ji ti su ve re nost od gra đa na, ni ti us posta vi ti vlast mi mo slo bod no iz ra že ne vo lje gra đa na, pre ma čla nu 6. a po li tič ke stran ke ne mo gu ne po sred no vr ši ti vlast, ni ti je pot či ni ti se bi, a pre ma čla nu 100. na rod ni po sla ni ci se bi ra ju na ne po sred nim iz bo ri ma, taj nim gla sa njem. Da kle, bi ra ju ih gra đa ni, a ne par tij sko član stvo ili ru ko vod stvo (Vu če tić, 2006: 34). Ne ka od osnov nih ustav nih re še nja na iš la su na oš tre kri ti ke. Sr bi ja se de fi ni še kao dr ža va srp skog na ro da i svih gra đa na ko ji u njoj ži ve (član 1), ali je ovo re šenje u ne skla du sa ustav nim prin ci pom iz čla na 2. Usta va, po ko jem su ve re nost po ti če od gra đa na, što im ga ran tu je jed na kost. Po je di na ustav na re še nji ma obilu ju kon tra dik ci ja ma i kon tro ve r znim sta vo vi ma. Ta ko u čla nu 82. sto ji da ekonom sko ure đe nje u Re pu bli ci Sr bi ji po či va na tr žiš noj pri vre di, otvo re nom i slobod nom tr žiš tu, ali isto ta ko i da uti caj tr žiš ne pri vre de na so ci jal ni i eko nom ski po lo žaj za po sle nih us kla đu je se kroz so ci jal ni di ja log iz me đu sin di ka ta i po slo da va ca. Bit na no vi na u od no su na pret hod ni Ustav je to što vi še ne po sto ji pri mat opštepri hva će nih pra vi la me đu na rod nog pra va i ra ti fi ko va nih me đu na rod nih ugo vo ra nad do ma ćim pra vom. Na i me, čla nom 194. Usta va Sr bi je, po tvr đe ni me đu narod ni ugo vo ri i opšte pri hva će na pra vi la me đu na rod nog pra va deo su prav nog po ret ka Re pu bli ke Sr bi je, ako su u skla du sa Usta vom Sr bi je. To zna či da su hije rar hij ski iz nad za ko na, a is pod Usta va. Ne po sred no iza bra ni pred sed nik (po lu pred sed nič ki si stem) U Sr bi ji je Usta vom iz uve den je ne po sred ni iz bor pred sed ni ka Re pu bli ke. Bu du ći da po red nje ga po sto ji i vla da ko ja pro iz la zi iz ve ći ne u par la men tu, reč je o mi ni mal nim kri te ri ju mi ma za po lu pred sed nič ki si stem. To 4 je si stem sa du al nom 3 Vla di mir Go a ti na vo di da još sa mo u Ban gla de šu, Ju žno a frič koj Re pu bli ci, Pa na mi i Indi ji va ži od red ba da man da ti pri pa da ju stran ka ma. Blic, Za ovaj si stem se ko ri ste raz li či ti iz ra zi: se mi pre zi den ci ja li zam (Di ver že, Linc), pre mi jerpre zi den ci ja li zam (Shu gart i Cary), pred sed nik-par la men ta ri zam, bi ce fal na eg ze ku ti va, 16

19 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa eg ze ku ti vom u ko jem i pred sed nik i pre mi jer ima ju moć do no še nja od lu ka (de cision-ma king po wer). Po Aren du Laj phar tu, ovi si ste mi ni su sin te za par la men ta rizma i pre zi den ci ja li zma, već al ter na ci ja iz me đu pred sed nič kih i par la men tar nih fa za, u za vi sno sti od od no sa sna ga par ti ja (Laj phart, 2003: 156). Si ste mi sa du alnom eg ze ku ti vom us po sta vlje ni su u dr ža va ma ko je su se iz bo ri le za ne za vi snost od dru gih dr ža va ili do mi ni ra ju će mo ći i vi đe ne kao sim bol no ve na ci je. 5 Suštin sko pi ta nje u funk ci o ni sa nju po lu pred sed nič kog si ste ma je ste od nos iz me đu pred sed ni ka i pre mi je ra. Ovaj od nos mo že se po ja sni ti po sta vlja njem pi ta nja ko je na če lu vla de, pred sed nik ili pre mi jer. Dru gim re či ma, u se mi pre zi den ci ja lizmu po sto je dve mo guć no sti ili re al no sti; sme nju ju se pred sed nič ka fa za ka da su pred sed nič ka ve ći na i par la men tar na sa gla sne, a par la men tar na fa za ka da su ne sa gla sne. Već smo is ta kli Laj phar tov stav da po lu pred sed nič ki si stem mo že da funk ci o ni še kao al ter na ci ja iz me đu pred sed nič kih i par la men tar nih fa za, u za visno sti od od no sa sna ga pred sed ni ko ve par ti je i dru gih par ti ja. Slo bo dan Mi lo še vić po stao je li der Sr bi je go di ne na kon što je po be dio Iva na Stam bo li ća, biv šeg pred sed ni ka Sr bi je, na ču ve noj 8. sed ni ci CKSKS. Mi lo še vić je bio pred sed nik Soci ja li stič ke Re pu bli ke Sr bi je od do Na kon iz me ne Usta va, bio je predsed nik Re pu bli ke Sr bi je od do Man dat pred sed ni ka Mi lo še vi ća imao je obe lež ja pre va ge pre zi den ci ja li stič kih ele me na ta nad par la men tar nim. Ogra ni čen ne mo guć noš ću po nov nog kan di do va nja za pred sed ni ka Sr bi je, od do bio je pred sed nik Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je. Go to vo to kom či ta vog ovog peri o da, Mi lo še vić je bio pred sed nik SKS, od no sno SPS, osim dve go di ne ( ) ka da je tu funk ci ju oba vljao Bo ri sav Jo vić. Na kon Slo bo da na Mi lo še vi ća, za predsed ni ka Sr bi je iza bran je Mi lan Mi lu ti no vić. U pe ri o du dok je Mi lan Mi lu ti no vić bio pred sed nik Sr bi je, pred sed nič ka funk ci ja sa pot pu no istim ovlaš će nji ma, ali sa bit no dru ga či jim po lu ga ma je atro fi ra la. U pr voj fa zi, Mi lu ti no vić je de lo vao je kao ču var rad nog me sta ko ji se ne me ša u svoj po sao. Na kon is te ka man da ta Mila nu Mi lu ti no vi ću, odr ža no je ne ko li ko bez u speš nih se ri ja pred sed nič kih iz bo ra zbog vi so kog cen zu sa i neo p hod no sti osva ja nja 50% plus je dan glas. Na kon iz mene ovog čla na, na pred sed nič kim iz bo ri ma 2004, u dru gom kru gu iza bran je Bo ris Ta dić, kao i na pred sed nič kim iz bo ri ma go di ne. Ta dić se kan di do vao za pred sed ni ka Sr bi je i na pre vre me nim iz bo ri ma ka da je iz gu bio od To mi sla va Ni ko li ća. U svom pr vom man da tu , Ta dić je bio slab pred sed nik jer je nje go va stran ka (DS) bi la u opo zi ci ji. U dru gom man da tu , Ta dić je bio jak pred sed ni ka jer je nje go va stran ka bi la na vla sti. To mi slav Ni ko lić bio je predsed nik Srp ske na pred ne stran ke (SNS) ko ja je po be di la na par la men tar nim iz bori ma i go di ne. Is pu nio je obe ća nje da to bi ra či ma u iz bor noj kam pa nji dvo vlaš će, ili jed na ze mlja a dva go spo da ra, na ro či to, ka da je reč o ko ha bi ta ci ji. Po lupred sed nič ki si ste mi su: Fran cu ska, Au stri ja, Fin ska, Island, Ir ska i Por tu ga li ja 5 Na pri mer, dr ža ve na sta le ras pa dom SFRJ Sr bi ja, Hr vat ska, i osta le biv še ju go slo ven ske re pu bli ke 17

20 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? da će se po vu ći sa me sta pred sed ni ka stran ke ako po be di na pred sed nič kim izbo ri ma. Ne ko li ko me se ci na kon iz bo ra, po vu kao se sa me sta pred sed ni ka SNS-a, či me je zna čaj no osla bio svo ju po li tič ku po zi ci ji. Na me sto pred sed ni ka SNS-a, iza bran je Alek san dar Vu čić, ko ji je na kon iz bo ra bio za me nik pre mi je ra, a na kon iz bo ra po stao i pred sed nik Vla de Re pu bli ke Sr bi je. Šef dr ža ve i šef vla de ima ju dis pro por ci o nal nu moć i le gi ti mi tet (Shu gart i Ca rey, 1992: 56). Pred sed nik re pu bli ke, či nom ne po sred nog iz bo ra, ima ve ći le gi ti mi tet ne go moć, jer su po lu ge mo ći skon cen tri sa ne u vla di, od no sno, u ru ka ma premi je ra. Pre ma čla nu 112. Pred sed nik Re pu bli ke pred sta vlja Re pu bli ku Sr bi ju u ze mlji i ino stran stvu. Pred sed nik po sta vlja i opo zi va uka zom am ba sa do re, na pred log Vla de. Po no vom Usta vu, pred sed nik, u skla du sa za ko nom, ko man du je voj skom i po sta vlja, una pre đu je i raz re ša va ofi ci re Voj ske Sr bi je. Pred sed nik Repu bli ke je na če lu Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost. Pred sed nik uka zom pro gla ša va za ko ne, ali mo že uz pi sme no obra zlo že nje da za kon po no vo vra ti Na rod noj Skupšti ni na od lu či va nje (re ak tiv na moć). Ovo ovlaš će nje pred sed nik Ta dić je ko ri stio ne ko li ko pu ta (Za kon o vla di i Za kon o ra du). Ako Skupšti na od lu či da po no vo gla sa o za ko nu ko ji je pred sed nik Re pu bli ke vra tio na od lu či va nje, za kon se iz gla sa va ve ći nom od ukup nog bro ja po sla ni ka (to je 126), dok je po sta rom usta vu to bi lo ve ći nom pri sut nih po sla ni ka. Ovaj deo nad le žno sti, ia ko ogra ni čen, po ka zao je svo je do bre stra ne u uslo vi ma ka da po sto ji fu zi ja vla sti (a ne po de la) iz me đu Skupšti ne i Vla de. Ja če po zi ci je po no vom Usta vu pred sed nik re pu bli ke je do bio ka da je reč o Ustav nom su du, jer on ime nu je tre ći nu od pet naest su di ja sa spi ska od de set kan di da ta ko je mu pred lo ži Skupšti na i pred la že de set kan di da ta od ko jih Skupšti na bi ra pet su di ja (ra ni je je sa mo pred la gao kan di da te za su di je i pred sed ni ka Ustav nog su da, a bi ra la ih je Skupšti na). Pred sed ni ka, zbog po vre de Usta va mo že raz re ši ti Na rod na skupšti na dvo tre ćin skom ve ći nom, za šta je po treb na od lu ka Ustav nog su da o po sto ja nju po vre de Usta va. Pred sed nik Sr bi je ne ma pro ak tiv nu moć pred la ga nja za ko na i do no še nja ured bi sa za kon skom sna gom (de kre ta), već sa mo re ak tiv nu moć vra ća nja za ko na. Pri ro da po zi ci je pred sed ni ka omo gu ća va da on bu de zna čaj no po pu la r ni ji od svo je par ti je. Na rod na skupšti na Re pu bli ke Sr bi je Par la ment je naj va žni ja in sti tu ci ja pred stav nič ke de mo kra ti je u pro ce su kon so li daci je de mo kra ti je. U pi sa nim usta vi ma nji ma se do de lju je po ča sno me sto i opi su ju se pre iz vrš ne i sud ske vla sti (Hej vud, 2004: 758). Ka ko is ti če Sar to ri: Dr ža ve ko je iza đu iz dik ta tu re mo gu ima ti ma lo iz bo ra po red par la men tar nog (Sar to ri, 2003: 132). Na ža lost, Na rod na Skupšti na Re pu bli ke Sr bi je u zna čaj noj me ri je mar gi na lizo va na. Pre vlast iz vrš ne vla sti (Vla de), tr go vi na man da ti ma, gla sa nje iz ino stran stva 18

21 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa (gla sa nje kar ti ca ma od sut nih po sla ni ka), če sto me nja nje per so nal nog i stra načkog sa sta va i bez iz bo ra, du go če ka nje ne kih si stem skih za ko na i ne vi dlji vi rad skupštin skih od bo ra, 6 ume sto in ku ba to ra de mo kra ti je, uči ni li su je jed nom od sla bi jih in sti tu ci ja. Po sla ni ci za skupštin skom go vor ni com pod se ća ju na gla di ja tore u are ni, a u po sla nič kim klu pa ma su se be sve li na pri ti ski va če ta ste ra i gla sačku ma ši nu, bez au to no mi je u svom de lo va nju i na stu pi ma. Tu se sa mo ve ri fi ku ju od lu ke ko je su već do ne te na dru gom me stu. Za ko ni se do no se kroz skupšti nu a ne od stra ne skupšti ne, jer sa mo pro la ze kao kroz pro toč ni boj ler. Par la ment formal no kon tro li še vla du, ali u stva ri par tij ski li de ri vla da ju će ko a li ci je, ko ji se de u vla di, pre ko še fo va po sla nič kih gru pa i par tij ske di sci pli ne kon tro li šu pa r la ment. Po lo žaj par la men ta naj bo lje se ogle da kroz nje go ve nad le žno sti. U Sr bi ji pra vo pred la ga nja za ko na ima ju sva ki na rod ni po sla nik, Vla da, skupšti na au to nom ne po kra ji ne, naj ma nje bi ra ča, i zaš tit nik gra đa na i gu ver ner Na rod ne ban ke iz obla sti svo jih nad le žno sti. 7 Par la ment Sr bi je je sa mo bi rao, ali ne i raz re ša vao Vla de, ia ko je u ne ko li ko na vra ta opo zi ci ja zah te va la da se ras pra vlja o po ve renju Vla de ili ne kih nje nih mi ni sta ra. Skupštin ska ve ći na je go to vo uvek ig no risa la zah te ve opo zi ci je. Za nad zi ra nje i kon tro lu Vla de, Skupšti ni Sr bi je sto je na ras po la ga nju: In sti tut po sla nič kih pi ta nja (qu e sti on ti me), An ket ni od bo ri, Jav na slu ša nja (pu blic he a ring). Ustav nim re še nji ma i par la men ta r nom prak som, re prezen ta tiv na funk ci ja par la men ta je u zna čaj noj me ri na če ta. Prak tič no, po sla nik je sve den na za stup ni ka svo je po sla nič ke gru pe ili stran ke, ume sto da bu de za stupnik in te re sa bi ra ča. 8 Stra te gi ji za bor bu pro tiv ko rup ci je pred la že se uvo đe nje ele me na ta per so na li za ci je iz bo ra na rod nih po sla ni ka u iz bor ni si stem. Bu du ći da je po Za ko nu o iz bo ru na rod nih pred stav ni ka, sva ka tre ća oso ba na iz bor noj li sti pred stav nik ma nje za stu plje nog po la, u Skupšti ni Sr bi je je oko 33 od sto žena. U po gle du po li tič kog pred sta vlja nja (re pre zen ta ci je), Ko so vo i Me to hi ja je u Usta vu u sa sta vu Sr bi je, ali naj ve ći broj gra đa na Ko so va ni je pred sta vljen u par lamen tu. Skupšti na Sr bi je ima sla bu ge o graf sku (te ri to ri jal nu) re pre zen ta tiv nost. U po sled njih ne ko li ko sa zi va iz me đu osam de set i sto opšti na i gra do va (od ukup no 150 opšti na, 25 gra da i glav nog gra da Be o gra da) ne ma svo je pred stav ni ke u parla men tu. Pro blem je iz ra zi ta pred sta vlje nost ve li kih gra do va, pre sve ga Be o gra da i No vog Sa da, tzv. me tro po li za ci ja po li tič ke re pre zen ta ci je. 6 U iz veš ta ju pred sed ni ka Skupšti ne Sr bi je ( ), po red osta log na vo di se da su skupštin ski od bo ri odr ža li 862 sed ni ce. Naj vred ni ji je bio Za ko no dav ni s 121 sed ni com, a naj ma nje je ra dio Od bor za lo kal nu sa mo u pra vu ko ji je za se dao sa mo šest pu ta. Od bor za pri vred ne re for me ni je ni kon sti tu i san. Da nas, Ustav Re pu bli ke Sr bi je, iz 2006, član U iz veš ta ju: Evr o pe i za ci ja Sr bi je, Mo ni to ring pro ce sa evro pe i za ci je druš tve nog, eko nomskog, po li tič kog i prav nog pro sto ra Sr bi je, na str. 30 je za pi sa no: Od su stvo re pre zen ta tivno sti po ma že da se moć od lu či va nja pre me sti ili ni ka da ne pre se li u in sti tu ci je, do puš ta raz vi ja nje sum nji vih i ni ko me do kra ja ja snih i po zna tih va nin sti tu ci o nal nih aran žma na i lič nih na god bi, spre ča va us po sta vlja nje in te gri te ta in sti tu ci ja i ti me sla bi po ve re nje građa na u in sti tu ci je, te po go du je raz vi ja nju ko rup ci je i u prav nom i u etič kom zna če nju. 19

22 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Ve li či na za ko no dav nog te la te ži okvir no kub nom ko re nu bro ja sta nov ni ka (Lajphart, 2003: 179; Ta ga pe ra i Šu gart, 1989: 173). Za Sr bi ju, to bi bi lo oko 200 po sla ni ka. Skupšti na Sr bi je sa sto ji se od 250 po sla ni ka, jed no do ma je, ima 20 skupštin skih od bo ra. U Sr bi ji sa oko se dam i po mi li o na sta nov ni ka, je dan po slanik do đe na pri bli žno oko gra đa na što je u skla du sa pro se kom u re gi o nu. Vla da Re pu bli ke Sr bi je Za raz li ku od par la men ta ko ji te ži da po stig ne ma kar for mal nu jed na kost svojih čla no va, iz vrš na vlast je obič no pi ra mi dal na i or ga ni zo va na pre ma li der skoj struk tu ri, sa te žnjom da bu de kon cen tri sa na u ru ka ma pred sed ni ka vla de (Hej vud, 2004: 617). Pre ma čla nu 122. Usta va Sr bi je iz vrš na vlast je skon cen tri sa na u Vladi ko ja či ni sa mo je zgro vla sti: Vla da je no si lac iz vrš ne vla sti u Re pu bli ci Sr bi ji. Su pre ma ti ja iz vrš ne vla sti, ogle da se, iz me đu osta log i u či nje ni ci da li de ri par ti ja ko je či ne vla di nu ve ći nu, se de u vla di i pre ko še fo va po sla nič kih gru pa u Skupšti ni kon tro li šu le gi sla ti vu. Pre ma sta rom Usta vu Sr bi je, iz vrš na vlast je skon cen tri sa na u Vla di ko ja či ni sa mo je zgro vla sti. Pre ma čl. 90 Usta va Sr bi je pi sa lo je: Vla da vodi po li ti ku Re pu bli ke Sr bi je i iz vr ša va za ko ne, dru ge pro pi se i opšte ak te Na rod ne skupšti ne, u skla du sa Usta vom. No vi ustav iz ide i ko rak da lje u oja ča va nju po zi ci je Vla de i nje nom pred sed ni ka. Na i me, sa da Vla da utvr đu je i vo di po li tiku (član 123). Ka ko is ti če Slo bo dan Vu če tić: Re al na moć vla de se iz ra ža va, pre sve ga, u to me što je ona sko ro is klju či vi pred la gač za ko na. Ta ko đe, vla da iz vr ša va za ko ne, do no se ći ured be i dru ge pro pi se i me re ko ji ma fak tič ki pro ši ru ju i su ža vaju ili se lek tiv no pri me nju ju po je di na za kon ska re še nja (Vu če tić, 2006: 36). Jed no od oja ča nih ovlaš će nja vla de no vim Usta vom je i to što joj je da to ovlaš će nje za da va nje pred lo ga Skupšti ni za iz bor i raz re še nje tu ži la ca, što je ra ni je bi lo u nad ležno sti Vi so kog sa ve ta pra vo su đa. Pred sed nik Re pu bli ke vi še ne mo že kao ra ni je da tra ži od vla de da iz lo ži svo je sta vo ve o po je di nim pi ta nji ma iz svo je nad le žno sti. A zna čaj no je oja ča na i po zi ci ja pred sed ni ka vla de, ko ji vo di i usme ra va rad Vla de, sta ra se o ujed na če nom po li tič kom de lo va nju Vla de, us kla đu je rad čla no va Vla de i pred sta vlja Vla du (član 125). Ta ko đe, sa da su mi ni stri za svoj rad i za sta nje u obla sti iz de lo kru ga mi ni star stva od go vor ni pred sed ni ku Vla de, Vla di i Na rod noj skupšti ni. U pe ri o du iz me đu i go di ne u Sr bi ji je odr ža no de set parla men tar nih iz bo ra i for mi ra no de se tak re pu blič kih vla da (Or lo vić, 2014: 50 82). Vla de, for mi ra ne na kon po li tič kih pro me na ima le su ne ko li ko iza zo va. Pr vi ve li ki iza zov no vim vla sti ma bi la je sa rad nja sa Tri bu na lom u Ha gu (Među na rod ni kri vič ni tri bu nal za pod ruč je biv še Ju go sla vi je ICTY In ter na ti o nal Cri mi nal Tri bu nal for the for mer Yugo sla via). Či ta vo po lje me đu na rod ne sa radnje sve post pe to ok to bar ske vla de bi lo je i osta lo u sen ci sa rad nje sa Tri bu na lom. Đin đi će va Vla da je uhap si la Mi lo še vi ća i 28. ju na iz vr še na je eks tra di ci ja Ha gu. Za ključ no sa eks tra di ci jom Rat ka Mla di ća i Ra do va na Ka ra dži ća, ova te ma 20

23 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa je naj ve ćim de lom ski nu ta sa dnev nog re da. Dru gi ve li ki iza zov no vim vla stima pred sta vlja ne re šen sta tus Ko so va i Me to hi je što pred sta vlja va žno dr žav no pi ta nje. Tre ći iza zov no vim vla sti ma pred sta vlja li su od no si sa Cr nom Go rom, za ključ no sa raz dru ži va njem go di ne. Jav ne agen ci je, re gu la tor na i kon trol na te la Na kon po li tič kih pro me na go di ne u Sr bi ji je uve de no ne ko li ko re gu la tor nih i kon trol nih te la či ja je ulo ga da kon tro li šu iz vrš nu vlast i de lom oba vlja ju je dan deo nje nih po slo va, a da pri tom osta nu au to nom na (Or lo vić, 2010: ). To su Komi si ja za har ti je od vred no sti, An ti mo no pol ska ko mi si ja, Agen ci ja za ra di o di fu zi ju, Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ča ja i zaš ti tu po da ta ka o lič no sti, Ko mi si ja za spre ča va nje su ko ba in te re sa, Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je itd. Cilj svih ovih in sti tu ci ja je da se bri nu o poš to va nju za ko na i kon tro li šu rad dr žav nih or ga na. Ia ko ima ju slič ne ci lje ve, ne za vi sna te la, zna čaj no se raz li ku ju u po gle du prav nog sta tu sa, na či nu iz bo ra i raz re še nja nji ho vih čla no va, nad le žno sti ma, na či nu, od no sno iz vo rima fi nan si ra nja i ste pe nu sa mo stal no sti (Ta be la 2.). Raz li ku ju se te la ko je je osno vao par la ment ili vla da. Te la ko je osni va par la ment mo gu se po funk ci ji i ovlaš će nji ma po de li ti na re gu la to re, kon tro lo re i ko rek to re. Dok je ulo ga re gu la to ra da re gu li šu i ure đu ju od re đe nu oblast, kon tro lo ri i ko rek to ri ima ju ulo gu da pr ven stve no kontro li šu i uti ču na rad iz vrš ne vla sti, po put Dr žav ne re vi zor ske in sti tu ci je, Zaš tit ni ka gra đa na, Po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ča ja i zaš ti tu po da ta ka o lič no sti. Te la ko ja osni va vla da su, po pra vi lu, uprav ni or ga ni ili svo je vr sne agen ci je. Ne za visna te la se raz li ku ju i po to me da li je osnov nji ho vog po sto ja nja re gu li san usta vom, za ko nom ili na dru gi na čin. Usta vom je re gu li sa no po sto ja nje Na rod ne ban ke Sr bi je (čl. 95), Dr žav ne re vi zor ske in sti tu ci je (čl. 96) i zaš tit ni ka gra đa na (čl. 138), Vi sokog sa ve ta sud stva (čl. 153) i Dr žav nog ve ća tu ži la ca (čl. 164). Osim ovih za ko na, u bor bi pro tiv zlo u po tre ba vla sti va žni su i oni ko ji re gu li šu kri vič na de la ko rup ci je a sa dr ža na su u Osnov nom kri vič nom za ko nu i Kri vič nom za ko nu Re pu bli ke Sr bi je, kao i u Za ko nu o pred u ze ći ma. 9 Te la ko ja iza brao par la ment, ima ju nad le žno sti ko je im je de le gi rao par la ment. Pre ma kri te ri ju mu nad le žno sti, re gu la tor na te la mo gu se svr sta ti u dve osnov ne gru pe: ona ko ja oba vlja ju re gu la tor nu i kon trol nu funk ci ju u užem smi slu i ona ko ja me ri tor no od lu ču ju ne sa mo o pra vi ma i du žno sti ma ne go i o upra vlja nju i o upo tre bi ogra ni če nih na ci o nal nih re sur sa (iz vo ra ener gi je, te le komu ni ka ci o nih ve za, re di o fre kven ci je) (Be ljan ski, 2008: 68). U pr vu gru pu spa da ju zaš tit nik gra đa na i po ve re nik za in for ma ci je, a ra ni je i Re pu blič ki od bor za re ša va nje o su ko bu in te re sa. U dru gu gru pu spa da ju Sa vet Re pu blič ke ra di o di fu zne agen ci je 9 Osnov ni kri vič ni za kon ( Sl. l. SFRJ, broj 44/76, Sl. l. SRJ, broj 35/92 i Sl. gl. RS, broj 39/03), i Kri vič ni za kon Re pu bli ke Sr bi je ( Sl. gl. SRS, broj 26/77 i Sl. gl. RS 16/90 i 67/03), kao i Za kon o pred u ze ći ma ( Sl. l. SRJ, br. 29/96 i 36/02) 21

24 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? (RRA) sa da Re gu la tor no te lo za elek tron ske me di je (REM), Agen ci ja za te le ko muni ka ci je i Agen ci ja za ener ge ti ku. Ova te la, bu du ći da su no va, od svog osni va nja na i la zi la su na raz li či te vr ste pro blema od kon sti tu i sa nja, pi ta nja pro sto ra i bu dže ta do oba vlja nja svo je de lat no sti. U po sled nje vre me ja ča ju, ka ko broj, ta ko i nad le žno sti ne za vi snih te la. Sa jed ne stra ne, ona su po treb na par la men tu za eks ter nu kon tro lu iz vrš ne vla sti. Dok sa dru ge stra ne, ona pre u zi ma ju deo nad le žno sti ko ji, po pri ro di stva ri, pri pa da le gi sla ti vi. Naj ve ći broj ovih te la i or ga na je an ti ko rup tiv ne pri ro de, od no sno, pred sta vlja ju pre pre ku ten den ci ji kva re nja vla sti (poš to va nje ljud skih pra va, su zbi ja nja ko rup ci je i pra nja nov ca, kon tro le za ko ni to sti jav nih na bav ki, zaš ti te kon ku ren ci je, spre ča va nja su ko ba in te re sa, obez be đe nja do stup no sti in fo r ma ci ja od jav nog zna ča ja, kon tro le tro še nja dr žav nog bu dže ta, kon tro le ra da or ga na upra ve i jav nih pred u ze ća). Osni va nje poje di nih ne za vi snih te la u no vim de mo kra ti ja ma uslo vlje no je pro ce som evrop skih in te gra ci ja. Ne za vi sna te la se raz li ku ju i po to me da li je osnov nji ho vog po sto ja nja re gu li san usta vom, za ko nom ili na dru gi na čin. 10 Dve osnov ne ka rak te ri sti ke ne za visnih te la su nji ho va ne za vi snost i od go vo r nost. Ne za vi snost ne za vi snih te la ne zna či nji ho vu odvo je nost ni eks ko mu ni ci ra nost od dru gih or ga na, već au to nom nost u ra du i de lo va nju. Bi tan ele ment ne za vi sno sti ne za vi snih te la je i nji ho va pot pu na fi nan sijska ne za vi snost u od no su na vla du, od no sno iz vrš nu vlast. Va žan fak tor au to no mi je ne za vi snih te la je su ka dro vi ko ji odo le va ju po li tič kim i dru gim pri ti sci ma. S ob zi rom na pre u zi ma nje de la nad le žno sti par la men ta po treb no je sma nji ti tenden ci ju re gu la tor nih te la da se na njih pre no si, ili da pre u zi ma ju deo nad le žno sti par la men ta. Par la ment je je di no te lo le gi tim no da do no si za ko ne. Po sto ji ten denci ja re gu la tor nih te la 11 da pre u zi ma ju deo nad le žno sti ko ja im ne pri pa da. Od re đe ni broj ne za vi snih te la ima ju re gu la tor nu ulo gu i de le gi ra nu nad le žnost. 12 Re gu la tor na te la je na ziv ko ji u naj ve ćoj me ri ob u hva ta sa dr žaj nji ho vog de lo va nja. Osim Sa ve ta RRA ko ji bi ra Skupšti na, ru ko vod stva re gu la tor nih te la po sta vlja vla da 10 Usta vom je re gu li sa no po sto ja nje Na rod ne ban ke Sr bi je (čl. 95), Dr žav ne re vi zor ske in stitu ci je (čl. 96) i zaš tit ni ka gra đa na (čl. 138), Vi so kog sa ve ta sud stva (čl. 153) i Dr žav nog ve ća tu ži la ca (čl. 164). Ve ći na ne za vi snih te la for mi ra na je na osno vu po seb nih za ko na, ili za ko na ko ji re gu li šu od re đe nu de lat nost. Za kon o jav nim na bav ka ma, /02; Za kon o fi nan si ra nju po li tič kih stra na ka, /03; Za kon o spre ča va nu su ko ba in te re sa pri vr še nju jav nih funk ci ja, /04; Za kon o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o jav nim na bav ka ma, /04; Za kon o slo bod nom pri stu pu in for maci ja ma od jav nog zna ča ja, /04; Za kon o zaš ti ti kon ku ren ci je, /05; Za kon o zaš tit ni ku gra đa na, /05; Za kon o dr žav noj re vi zor skoj in stitu ci ji, /05, Za kon o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, /08, Za kon o za bra ni dis kri mi na ci je / Re pu blič ka ra di o di fu zna agen ci ja RRA, Re pu blič ka agen ci ja za te le ko mu ni ka ci je RA TEL, Agen ci ja za ener ge ti ku AE 12 U ovu gru pu ne za vi snih te la mo gu se svr sta ti: Na ci o nal ni pro svet ni sa vet, Na ci o nal ni sa vet za vi so ko obra zo va nje, Agen ci ja za ener ge ti ku, Agen ci ja za te le ko mu ni ka ci je i Radi o di fu zna agen ci ja 22

25 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa na od re đe ni vre men ski pe riod i ono je za svoj rad od go vor no re sor nim mi ni starstvi ma, a ne par la men tu, či me se uma nju je ne za vi snost i jav na od go vor nost ovih te la za nji hov rad. 13 Ta be la 2. Upo red ni pre gled ne za vi snih te la u Sr bi ji Zaš tit nik gra đa na / om bud sman Ustav Za kon Na čin iz bo ra Ustav Za kon Skupšti na Po ve re nik Za kon Skupšti na Dr žav na re vi zor ska in sti tu ci ja A gen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je Po ve re nik za zaš ti tu rav noprav no sti Ko mi si ja za zaš ti tu pra va u po stup ci ma jav nih na bav ki Ko mi si ja za zaš ti tu kon ku ren ci je Re pu blič ka ra di o di fu zna agen ci ja U stav Za kon Za ko n Sa vet DRI Skupšti na Od bor Agen ci je Skupšti na Di rek to ra Agenci je Od bo r Du ži na man da ta 5 go di na mo že se po no vi ti 7 go di na mo že se po no vi ti Od bor 4 god. Di rek tor 5 go di na Za kon Skupšti na 5 go di na Za kon Za kon Za kon Skupšti na na pred log Vla de Skupšti na Sa vet RRA Skupšti na 5 go di na mo že se po no vi ti 5 go di na mo že se po no vi ti 6 go di na Broj čla no va I ma 4 za me ni ka Bi ra ih Skupšti na I zvrš na ovlaš ćenja NE Mo gu da pred lo že za kon DA (iz obla sti svo jih nad ležno sti) Sred stva za rad bu džet I ma za me ni ka NE NE bu džet Pred sed nik Sa ve ta +3 čla na Od bor ima 9 čla no va I ma tri po moćni ka (ne bi ra ih Skupšti na) 5 (pred sed nik + 4 čla na) 5 (Pred sed nik + 4 čla na) Sa vet RRA ima 9 čla no va NE NE bu dže t DA NE bu džet NE NE bu džet NE NE bu džet NE DA NE NE sop stve ni pri ho di bu džet + sop stve ni pri hod 13 Ustav Re pu bli ke Sr bi je u pe tom de lu ko ji no si na ziv Ure đe nje vla sti, u odelj ku 4. ko ji se od no si na dr žav nu upra vu, čla nom 137. ure đu je i pi ta nje po ve ra va nja jav nih ovlaš ćenja. Član 137. stav 4. Usta va pred vi đa da se jav na ovlaš će nja mo gu za ko nom po ve ri ti i po seb nim or ga ni ma pre ko ko jih se ostva ru je re gu la tor na funk ci ja u po je di nim obla stima ili de lat no sti ma. 23

26 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Te ri to ri jal na or ga ni za ci ja Sr bi je (de cen tra li za ci ja i lo kal na sa mo u pra va) Lo kal na sa mo u pra va se u te o ri ji mo že po sma tra ti kao va žan ele ment ver ti kal ne po de le vla sti (kon fe de ra ci ja, fe de ra ci ja, re gi o na li za ci ja, de cen tra li za ci ja). Po la zi se od pret po stav ke da opšti ne pred sta vlja ju po kre tač i stub de mo kra ti je ali ne i da bu du opšti ne dr ža ve. Po ka za lo se (ka da su u pi ta nju re gi o na li za ci ja i de centra li za ci ja) da de mo krat ski po re dak bi va una pre đen ka da se po slo vi oba vlja ju na me stu ko je je bli že gra đa ni nu i na na čin ko ji uva ža va spe ci fič no sti i ka rak te ri sti ke od re đe nog pod ruč ja. Gra đa ne ma nje koš ta ako se va žni po slo vi oba vlja ju na lokal nom ni vou. Ka ko je svo je vre me no to opi sao Slo bo dan Jo va no vić: Si stem decen tra li za ci je ima vi še gip ko sti; olak ša va uprav noj vla sti pri la go đa va nje lo kal nim po tre ba ma i spre ča va pre te ra nu jed no o bra znost u dr žav nom ži vo tu. Po si ste mu de cen tra li za ci je po slo vi se svr ša va ju br že i lak še (Jo va no vić, 1999: 15). U pro ce su de cen tra li za ci je ko ri ste se poj mo vi de vo lu ci ja i sup si je dar nost. De volu ci ja je ka da vi ši ni vo vla sti pre puš ta ni žem oba vlja nje po sla, ali za dr ža va kon trolu. To je naj ni ži ste pen dis per zi je vla sti, od no sno, po ve ra va nje oba vlja nja od re đenih po slo va za vi še in stan ce vla sti. Sup si je dar nost je prin cip po ko jem se pre puš ta oba vlja nje po slo va ma njim i užim je di ni ca ma ko je one mo gu da oba vlja ju. Po la zi se od pret po stav ke da se na lo kal nom ni vou bo lje po zna ju po tre be i da se lak še mo gu oba vlja ti po slo vi. Ne tre ba po di za ti na vi še ni voe vla sti ono što se na ni žim mo že us peš no oba vi ti efi ka sni je, br že i gde su lju di za in te re so va ni ji. U okvi ru Sa ve ta Evro pe usvo je na je Po ve lja o lo kal noj sa mo u pra vi (1. sep tem bra go di ne), ko ja u svo joj Pre am bu li is ti če da su lo kal ne vla sti jed na od glavnih osno va sva kog de mo krat skog si ste ma, kao i da je pra vo gra đa na da oba vljaju jav ne po slo ve je dan od osnov nih de mo krat skih prin ci pa, ko ji se naj ne po sredni je mo že ostva ri ti na lo kal nom ni vou (Po ve lja je stu pi la na sna gu 1. sep tem bra go di ne, ra ti fi ko va le su je 32 čla ni ce Sa ve ta Evro pe, Fran cu ska ni je). Pre ma Usta vu iz go di ne Sr bi ja je bi la cen tra li zo va na dr ža va, upr kos či njeni ci da je ima la 150 do 180 opšti na (sa Ko so vom), Grad Be o grad, 29 re gi o na, i dve po kra ji ne Voj vo di nu i Ko so vo i Me to hi ju (Or lo vić, 2009: 23 57). Opšti ne su u zna čaj noj me ri za vi si le od cen tral ne vla sti u Be o gra du. To je na ro či to doš lo do iz ra ža ja Za ko nom iz go di ne ka da im je od u ze ta imo vi na. Iz ve sna au to nomi ja opšti na ma po či nje da se vra ća od go di ne ka da je usvo jen Za kon o lokal noj sa mo u pra vi ko ji je vo dio ra ču na o od red ba ma Evrop ske po ve lje o lo kal noj sa mo u pra vi iz go di ne. Ustav iz otvo rio je mo guć nost vra ća nja zna čaj nih nad le žno sti opšti na ma u do me nu upra vlja nja gra đe vin skim ze mljiš tem i po slov nim pro sto rom, kao i pra vo na iz vor ne pri ho de, od no sno fi skal nu au to no mi ju. Ovo po sled nje je re gu li sa no 24

27 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa za ko nom o fi nan si ra nju lo kal ne sa mo u pra ve iz go di ne. Za kon o lo kal noj sa mo u pra vi iz go di ne uveo je ne po sre dan iz bor pred sed ni ka opšti na, ko ji se pri me nji vao od lo kal nih iz bo ra go di ne. Ovo re še nje je u prak si po ka za lo raz li či te re zul ta te. Ta mo gde ne po sred no iza bra ni pred sed nik opšti ne i ve ći na u skupšti ni lo kal ne sa mo u pra ve ni su bi le sa gla sne (ista stran ka ili ko a li ci ja) do la zi lo je do su ko ba ko ji bi re zul ti rao i re fe re nu mi ma o opo zi vu pred sed ni ka opšti ne. To je do vo di lo do blo ki ra nja ra da opšti na, ote ža va nja usva ja nja bu dže ta, op struk ci je, i sl. Ve ro vat no, ima ju ći u vi du i ove okol no sti, Vla da Sr bi je je se dam na est opština uvo di la pri vre me nu upra vu to kom i go di ne. Po no vom Usta vu, skupšti na opšti ne od lu ču je o iz bo ru iz vrš nih or ga na opšti ne u skla du sa za ko nom i sta tu tom, a iz bor iz vrš nih or ga na gra da i Gra da Be o gra da ure đen je po seb nim za ko ni ma. Pre ma no vom Za ko nu o lo kal noj sa mo u pra vi gra do na čel ni ci se bi ra ju u skupšti na ma lo kal nih sa mo u pra va. Ustav Sr bi je iz otvo rio je mo guć nost za na gla še ni ju au to no mi ju Voj vo di ne i pred vi đa suš tin sku au to no mi ju za Ko so vo i Me to hi ju. Od re đe na pi ta nja au tono mi je po kra ji na i re gi o na li za ci je osta vlje na su za re ša va nje po seb nim za ko ni ma. Sr bi ja će, pre ma za ko nu o te ri to ri jal noj or ga ni za ci ji, ima ti dve au to nom ne po kraji ne (Ko so vo i Me to hi ja i Voj vo di na), 150 opšti na i 23 gra da 14 plus grad Be o grad, ko ji je po seb na te ri to ri jal na je di ni ca, utvr đe na Usta vom i za ko nom. Suš tin ska au to no mi ja Ko so va i Me to hi je će se ure di ti po seb nim za ko nom ko ji se do no si dvo tre ćin skom ve ći nom u Skupšti ni Sr bi je. Za klju čak Na po li tič ke in sti tu ci je i sta nje de mo kra ti je u Sr bi ji, u zna čaj noj me ri ima ju uti caj po li tič ka tra di ci ja i kul tu ra, ge o graf ski po lo žaj i me đu na rod ni kon tekst. To kom de ve de se tih go di na 20. ve ka, re žim u Sr bi ji bio je hi brid ni, au to ri tar ni re žim sa de mo krat skom odo rom (Pa vlo vić i An to nić, 2007: 82). Na kon po li tič kih pro mena u Sr bi ji je us po sta vlje na iz bor na de mo kra ti ja, sa ele men ti ma li be ra li zaci je na pu tu ka de mo krat skoj kon so li da ci ji. Po li tič ke in sti tu ci je, kao i de mo krati ja u Sr bi ji još uvek ni su u pot pu no sti kon so li do va ne. In sti tu ci je su uve de ne, ali 14 Po me nu tim za ko nom pred vi đe no je da sta tus gra da ima ju: Va lje vo, Vra nje, Za je čar, Zrenja nin, Ja go di na, Kra gu je vac, Kra lje vo, Kru še vac, Le sko vac, Lo zni ca, Niš, No vi Pa zar, No vi Sad, Pan če vo, Po ža re vac, Priš ti na, Sme de re vo, Som bor, Srem ska Mi tro vi ca, Su boti ca, Uži ce, Ča čak i Ša bac. Uslov za do bi ja nje sta tu sa gra da po bro ju sta nov ni ka vi še od is pu nja va ju Zre nja nin, Kra lje vo, Kru še vac, Le sko vac, Sme de re vo, Su bo ti ca, Ča čak i Ša bac. Va lje vo, Vra nje, Za je čar, Ja go di na, Lo zni ca, No vi Pa zar, Po ža re vac, Sombor, Srem ska Mi tro vi ca i Uži ce su do bi li sta tus gra da zbog po seb nog ge o graf skog po loža ja i iz u zet nog zna ča ja za po je di na pod ruč ja Sr bi je. Za Vra nje, Uži ce, Lo zni cu i Za je čar ka rak te ri stič no je da se na la ze u bli zi ni dr žav ne gra ni ce, pi še u obra zlo že nju za ko na. Da nas,

28 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? ne do sta je prak sa pod vr ga va nja pro pi sa nim pra vi li ma. Kao da se vi še ra di eks ternim po tre ba ma eva lu a ci je, kao što su uslo vlja va nja pu ta Evrop skih in te gra ci ja, ne go po tre ba gra đa na za nji ho vu in ter na li za ci ju i im ple men ta ci ju. Ne in sti tu ci o na li zo va na (ne kon so li do va na) de mo kra ti ja ka rak te ri še sta nje u ko jem de lu je nefor mal na, ali ja ka prak sa kli jen te li zma, pa tri mo ni ja li zma i ko rup ci je (O Donnell, 1994: 59). Šta Sr bi ju raz li ku je od dru gih slič nih ze ma lja? To su tri iza zo va: 1. u tran zi ci ju je uš la kao dr žav na za jed ni ca Sr bi je i Cr ne Go re sa ne re še nim od no som dve ju re pu bli ka do 2006; 2. sa rad nja sa Haš kim tri bu na lom i 3. ne re šen sta tus Ko so va i Me to hi je. Tran zi ci ja u Sr bi ji je pra će na ne pre va zi đe nim na sle đem proš lo sti (Mla den La zić). Dva pi ta nja ko ji ma je naš put ka kon so li do va noj de mo kra ti ji zna čaj no dru ga či ji od dru gih, ali i te ži, pred sta vlja sve že is ku stvo NA TO in terven ci je i pi ta nje bu du ćeg sta tu sa Ko so va i Me to hi je, od no sno, sa ovim po ve za no za o kru ži va nje na ci o nal nog i dr žav nog pi ta nja. U Sr bi ji su pro me ne spr o vo đe ne bez dis kon ti nu i te ta sa biv šim re ži mom i pra će ne li be ral nim de fi ci tom što će se od ra ža va na di na mi ku kon so li da ci je de mo kra ti je. Li be ral na re vo lu ci ja go di ne, bez kon sti tu ci o na li za ci je do ve la je do to ga da se go vo ri o iz ne ve re noj re vo lu ci ji. Zbog iz ne ve re nih na da nja i oče ki va nja i usled ne is pu nje nih obe ća nja ( što su vam ve ća oče ki va nja, ve ća će vam bi ti i raz o ča re nja ), doš lo je do za sto ja i gu bit ka po ve re nja u vred no sti i zna čaj de mo kra ti je i nje nih in sti tu ci ja. Na du za gra đa ne i šan su za po li tič ku eli tu pred sta vlja sta tus kan di da ta za član stvo u EU i ve ćin sko opre de lje nje gra đa na i svih par la men tar nih stra na ka za taj put. De mokra ti ja, kao i po li ti ka uopšte, tra ga za rav no te žom i me rom, od no sno, ni ve li sanjem i ba lan si ra njem, što u Sr bi ji još uvek ni je slu čaj. 26

29 Milan N. Jovanović DRUGI DEO IZBORNI SISTEM SRBIJE

30

31 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Mi lan N. Jo va no vić Uni ver zi tet u Be o gra du Fa kul tet po li tič kih na u ka iz bor ni si Stem Sr bi je Re pu bli ka Sr bi ja ima har mo ni zo van iz bor ni si stem pred stav nič kih te la na raz liči tim ni vo i ma vla sti. Za iz bor po sla ni ka Na rod ne skupšti ne, po sla ni ka Skupštine Au to nom ne po kra ji ne Voj vo di ne i od bor ni ke skupšti na opšti na i gra do va u Sr bi ji ko ri sti se pro por ci o nal ni iz bor ni si stem, sa jed nom iz bor nom je di ni com, za tvo re nom blo ki ra nom iz bor nom li stom, iz bor nim pra gom od 5% i D On to vom for mu lom za pre tva ra nje gla so va u man da te. Ak tu el ni iz bor ni mo del ni je na svim ni vo i ma kon sti tu i san isto vre me no. Ra di se o po li tič koj in sti tu ci ji u po li tič kom si ste mu Sr bi je sa iz ra zi to di na mič nom ge ne zom u ko joj su ko riš će ne raz li či te va ri jan te ve ćin skog i pro por ci o nal nog iz bor nog si ste ma. Is ku stva ključ nih ak te ra iz bor nog pro ce sa i kon se kven ce ko je su pri me nji va ni iz bor ni si ste mi pro iz vo di li sna žno su de ter mi ni sa li ob li ko va nje ak tu el nog iz bor nog mo de la i za to je va žno da uka že mo na ključ ne mo men te iz bor nih re for mi. GE NE ZA RE FOR ME U raz vo ju iz bor nog si ste ma uo ča va ju se ja sno dve fa ze. Pr va je ve za na za po če tak re de mo kra ti za ci je, go di ne. Obe le ža va ju je stra nač ka spo re nja o iz bornom si ste mu i če ste pro me ne iz bor nog pra va. Dru ga fa za za po či nje go di ne uvo đe njem pro por ci o nal nog si ste ma sa jed nom iz bor nom je di ni com i prak tič no tra je do da nas. Ovu fa zu ka rak te ri še sta bil nost iz bor nog si ste ma za iz bor po slani ka i če ste pro me ne iz bor nog si ste ma za iz bor od bor ni ka u skupšti na ma lo kalne sa mo u pra ve, pred sed ni ka Re pu bli ke i po sla ni ke po kra jin skog par la men ta AP Voj vo di ne (Jo va no vić, 2012). Iz bor iz bor nog si ste ma, kao i u ni zu post so ci ja li stič kih druš tva, imao je va žnost kru ci jal ne od lu ke ko jom se ob li ko vao pr vi stra nač ki ras cep i su kob sta rih i novih eli ta za po zi ci o ni ra nje u po li tič koj are ni (Go a ti, 1992: 160). So ci ja li stič ka parti ja Sr bi je, na sled ni ca Sa ve za ko mu ni sta, ple di ra la je za ve ćin ski iz bor ni si stem, 29

32 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? obra zla žu ći to sta bil noš ću vla de i po tre bom da se de ce nij sko su spen do va nje iz bo ra pre ko de le gat skog si ste ma, pro me ni di rekt nim gla sa njem za kan di da te, a ne sa mo stran ke. Opo zi ci o ne stran ke bi le su pro tiv ta kvog mo de la is ti ču ći da će on re duko va ti vi še stra nač je na po čet ku pro ce sa de mo kra ti za ci je. Zah te va le su pro por ci o nal ni iz bor ni si stem sa što ma njim bro jem iz bor nih je di ni ca, za to što su bi le tek u fa zi for ma ti zo va nja, bez čla no va, or ga ni za ci je, ak ti vi sta i nov ca (Jo va no vić, 1997: ). Naj kon zi stent ni ji opo zi ci o ni pred log pod ra zu me vao je 11 iz bor nih jedi ni ca u ko ji ma bi se bi ra la 222 po sla ni ka 51 sa te ri to ri je AP Voj vo di ne, 30 sa te ri to ri je AP Ko so va i Me to hi je, a 141 iz cen tral nog de la Re pu bli ke ne blo ki ra ne li ste, ipre fe ren ci jal no gla sa nje, ras po de lu man da ta Ha gen ba-bi šo fo vom me to dom i D On to vom for mu lom po ostat ku (Ko jen, 1990: 363). Je di no je No va de mo kra tija pred la ga la me šo vi ti iz bor ni si stem. Vo ljom ve ći ne vla da ju ćih so ci ja li sta bez do go vo ra sa opo zi ci jom, za pr ve vi še stra nač ke iz bo re usvo jen je dvo kru žni ve ćinski iz bor ni si stem. Vi rus su ko ba oko iz bor nog di zaj na pra ti će, na raz li či te na či ne, anam ne zu iz bor nog si ste ma Sr bi je do da nas ( Paj van čić, 1999: 54). Ve ćin ski mo del pro iz veo je oče ki va ne efek te: sa 46,8% do bi je nih gla so va so ci jali sti su osvo ji li sko ro 80% po sla nič kih man da ta i for mi ra li ho mo ge nu vla du. Fabri ko va nje ve ći ne pro iz ve lo je iz ra zi tu dis pro por ci o nal nost i de for mi sa lo je vo lju bi ra ča (Go a ti, 2001: 31). Ni je us po sta vljen dvo stra nač ki si stem, ka ko je prog nozi ra la opo zi ci ja: u par la men tu je bi lo čak 15 stra na ka. Ali ni je us po sta vlje na ni sta bil na vla da: za dve go di ne sme ni le su se dve vla de (Jo va no vić, 1997: ). Pot pred sta vlje na opo zi ci ja opre de li la se za va nin sti tu ci o nal no de lo va nje. Če sti, ma sov ni i na sil ni pro te sti re zul ti ra li su sa zi va njem Okru glog sto la vla sti i opo zici je i pr vu iz bor nu re for mu. Spor za okru glim sto lom vo dio se pr ven stve no oko bro ja iz bor nih je di ni ca: opo zi ci ja je in si sti ra la na jed noj, a vlast je pred la ga la 18 iz bor nih je di ni ca. Di le mu je pre se kao pred sed nik Vla de SR Ju go sla vi je Mi lan Pa nić ko ji je za jed no sa pred sed ni kom SRJ Do bri com Ćo si ćem i sa zvao Okru gli sto. Opo zi ci ja ni je pot pi sa la za vrš ni akt Okru glog sto la, ali vlast je is pu ni la dogo vo re no: u par la men tu je usvo jen no vi iz bor ni za kon, pa se mo že sma tra ti da je pr va iz bor na re for ma re zul tat do go vo ra sta rih i no vih eli ta. Po sla ni ci re pu blič kog par la men ta bi ra ni su u de vet ve li kih iz bor nih je di ni ca, sa blo ki ra ne li ste, uz izbor ni prag od 5% i me to dom naj ve ćeg ko lič ni ka za ras po de lu man da ta. Stran ke su ima le oba ve zu da tre ći nu do bi je nih man da ta ras po de le kan di da ti ma po re dosle du na li sti, a pre o sta li broj slo bod nom vo ljom na osno vu in ter nih pra vi la. Taj iz bor ni mo del pri me njen je u dva iz bor na ci klu sa, i go di ne. U pr vom re zul tat je bio ma njin ska vla da SPS-a sa krat kim man da tom. U dru gom pr va ko a li ci o na vla da SPS i No ve de mo kra ti je, stran ke iz ta bo ra glav nog opo zi ci o nog ri va la ko a li ci je DE POS. Ta ko su se bi ra či, stran ke, kan di da ta i po sla ni ci na vi kava li na jed nu od glav nih ka rak te ri sti ka pr o por ci o nal nog iz bor nog si ste ma da iz bor na pra vi la mo gu pr o iz ve sti vla du ko ju bi ra či ni su že le li, a stran ke obe ća va le i oče ki va le (Jo va no vić, 1997: ). 30

33 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Ko ri ste ći iz me ne pra vi la iz bo ra sa ve znih po sla ni ka usvo je ne na ini ci ja ti vu De mokrat ske par ti je so ci ja li sta Cr ne Go re, SPS, pred par la men tar ne iz bo re go di ne, po ve ća va broj iz bor nih je di ni ca sa de vet na 29 (Go a ti, 2013: 66). Di zaj ne ri su ve ro va li da će po ve ća va njem dis tor zi je pri li kom pre tva ra nja gla so va u man da te u ma njim iz bor nim je di ni ca ma ostva ri ti ve ći broj me sta u par la men tu. Opo zi ci ja je sma tra la da je ovim či nom po niš ten kon sen zus po stig nut za Okru glim sto lom i boj ko to va la je iz bo re. Po sle di ce su bi le vla da na ci o nal nog je din stva, for mi ra na od po sla ni ka SPS i Srp ske ra di kal ne stran ke, ko ja je ima la sko ro dvo tre ćin sku ve ći nu u Na rod noj skupšti ni. Ovaj pe riod obe le žen je i ni zom pr o ble ma u funk ci o ni sa nju dru gih iz bor nih in stitu ta. U svim iz bo ri ma po sto ja le su ozbilj ni pri go vo ri na evi den ci ju bi ra ča, ne a žur ne bi rač ke spi sko ve ili ma ni pu la ci je sa upi si va njem i bri sa njem iz evi den ci je bi ra ča. Ne po sto ja nje elek tron ske evi den ci je osta vljao je pro stor za du plo gla sa nje. Iz bo ri su bi li pod stal nom sen kom ospo ra va nja i pri me ra iz bor nih kra đa na po je di nim bi rač kim me sti ma, po seb no na Ko so vu i Me to hi ji gde je boj kot pri pad ni ka al banske na ci o nal ne ma nji ne osta vljao pro stor za raz ne zlo u po tre be iz bor ne pr o ce du re. To je de val vi ra lo le gi ti mi tet i de sta bi li zo va lo po li tič ke in sti tu ci je. Kul mi na ci ju takve iz bor ne prak se pred sta vlja ju lo kal ni iz bo ri go di ne ka da se in ter ven ci jom OEBS-a po niš ta va ju re zul ta ti iz bo ra od bor ni ka u 15 opšti na i spre ča va iz bor na krađa (Vo di ne lić, 1997). Po ra zom na iz bo ri ma za Ve će gra đa na Sa ve zne skupšti ne i pred sed ni ka SR Ju gosla vi je, go di ne, po li tič kim pre vra tom 5. ok to bra i zah te vi ma za ras pi si va njem van red nih iz bo ra za na rod ne po sla ni ke okon ča na je pr va fa za u ge ne zi iz bor nog si ste ma Sr bi je. Već 9. ok to bra jed no gla sno je iz me njen iz bor ni si stem: uve de na je jed na iz bor na je di ni ca, stran ke su do bi le ap so lut nu slo bo du da sa mo stal no dode lju ju man da te kan di da ti ma sa svo je li ste. Po sle de set go di na bor be opo zi ci je za kon sti tu i sa nje Sr bi je kao iz bor ne je di ni ce, za kon je pro me njen na pred log SRS, gla so vi ma po sla ni ka ra di ka la i so ci ja li sta. Za to se i ova re for ma mo že sma tra ti rezul ta tom eli ta, tač ni je re for me su po sle di ca nat pri ti ska ko ji je u po li tič kom si ste mu pro iz ve la sme na vla sti na sa ve znom ni vou. Pr va re for ma ovog iz bor nog si ste ma u ovom pe ri o du de si la se in ter ven ci jom Ustavnog su da Sr bi je. Na i me, iz bor ni za kon je pred vi đao da i is klju či va nje iz stran ke iz bi lo ko jeg raz lo ga mo že bi ti raz log za pre sta nak man da ta. Na to me je iz gra đe na prak sa blan ko ostav ki. Ostav ke su ak ti vi ra ne čak i u slu ča je vi ma iz no še nja dru gači jeg miš lje nja od ofi ci jel nog. Ko ri ste ći na ve de nu za kon sku od red bu De mo krat ska opo zi ci ja Sr bi je, ko a li ci ja 18 stra na ka, is klju či la je De mo krat sku stran ku Sr bi je iz ko a li ci je i od u ze la man da te po sla ni ci ma iz nje nih re do va. In ter ve ni sao je Ustav ni sud od lu kom da se po li tič kim stran ka ma za ko nom ne mo gu da ti ovlaš će nja ko ja će ima ti za po sle di cu pro me nu sa sta va Na rod ne skupšti ne, da se ta ko ne mo že reša va ti pro blem oču va nja par tij ske di sci pli ne i usta no vlja va ti prav na od go vor nost na rod nih po sla ni ka u od no su na su bjekt ko ji ih je kan di do vao (Od lu ka Ustav nog 31

34 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? su da, Sl. gla snik RS 57/2003). To je bi la pr va in ter ven ci ja eks ter nog fak to ra u iz borno pra vo ko ja je ubla ži la do mi na ci ju stra nač kog vođ stva nad po sla ni ci ma. Dru ga iz me na iz bor nih pra vi la do go di la se ubr zo. Jed na iz bor na je di ni ca na gla si la je dej stvo za kon skog iz bor nog pra ga, pa su, po sle iz bo ra go di ne, na ci o nal ne ma nji ne, osim ma đar ske, osta le bez pred stav ni ka u par la men tu. Za to je go dine iz bor ni za kon no ve li ran i uki nut je iz bor ni prag za stran ke na ci o nal nih ma nji na (Za kon o iz me na ma Za ko na o na rod nim po sla ni ci ma, Sl. gla snik 18/04). Ovoj refor mi pro ti vi li su se je di no po sla ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke ko ji su pred la ga li da se iz bor ni prag za dr ži i za stran ke na ci o nal nih ma nji na u vi si ni 3%, jer bi pot pu no uki da nje ugro zi lo na če lo rav no prav nog po lo ža ja svih uče sni ka u iz bor noj utak mi ci (Vu či će vić i Jo va no vić, 2015: 104). Tre ća in ter ven ci ja u iz bor nom si ste mu iz vr še na je no vim Usta vom iz go di ne, opštim kon sen zu som stra nač kih eli ta. Po ku ša va ju ći da su zbi ju ši ro ko ras pro stranje nu prak su stra nač kih pre le ta ča, usta vo pi sci su prak tič no le ga li zo va li i no r mi ra li prak su tzv. blan ko ostav ki: Na rod ni po sla ni ka je slo bo dan, da pod uslo vi ma odre đe nim za ko nom, neo po zi vo sta vi na ras po la ga nje svoj man dat po li tič koj stran ci na či ji pred log je iza bran za na rod nog po sla ni ka (Ustav Re pu bli ke Sr bi je, član 102. stav 2). Od re đu ju ći da se za me na po sla ni ka ko ji ma je pre stao man dat vr ši sa li ste, ustav je fak tič ki pre ju di ci rao i tip iz bor nog si ste ma, a ti me od re dio i stro ži kri te riju mi za nje go vu pro me nu (Mar ko vić, 2006: 17). Če tvr ta in ter ven ci ja u iz bo r no pra vo u ovoj fa zi iza zva na je upra vo kri ti kom nave de ne ustav ne od red be. Ustav ni sud je ne u stav nim pro gla sio pra vo stra na ka da sa mo stal no ras po de lju ju man da te i stao na sta no viš te da se, ra di zaš ti te ustav nog prin ci pa ne po sred no sti iz bo ra, man da ti mo ra ju de li ti po re do sle du na iz bor noj li sti (Od lu ka Ustav nog su da, Sl. gla snik RS 34/2010). Isto vre me no je Ve ne ci jan ska komi si ja Sa ve ta Evro pe kri ti ko va la ove iz bor ne in sti tu te kao su prot ne na če li ma do bre iz bor ne prak se. Lo gič no, Evrop ska ko mi si ja u Iz veš ta ju o na pret ku go di ne i Evrop ski par la ment u Re zo lu ci ji o Sr bi ji ja nu a ra go di ne po no vi li su da su blan ko ostav ke su prot ne slo bod nom man da tu po sla ni ka i de mo krat skim prin ci pima iz bo ra (Jo va no vić, 2011a: 238). Par la ment ni je re a go vao na upo zo re nja struč ne i na uč ne jav no sti, pa ni na od lu ku Ustav nog su da, ali na sta vo ve in sti tu ci ja EU je ste. Za kon o iz bo ru po sla ni ka iz me njen je i po me nu ta re še nja iz ba če na su iz iz bor nog si ste ma (Za kon o iz me na ma Za ko na o na rod nim po sla ni ci ma, Sl. gla snik 36/11). IZ BOR NI SI STEM za NA ROD NE PO SLA NI KE NA ROD NE SKUPŠTI NE I po red ovih ne ko li ko, po iz bor ni si stem, va žnih iz me na, iz bor ni si stem je, ipak, po pri mio ka rak ter ne pro me nji ve in sti tu ci je. Za to će mo pri ka za ti iz bor nu jedi ni cu, di zajn gla sač kog li sti ća i po stu pak pre tva ra nja gla so va u man da te, kao 32

35 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa iz bor ne in sti tu te sa naj ve ćim ma ni pu la tiv nim dej stvom (Za kon o iz bo ru na rodnih po sla ni ka, Sl. gla snik RS 35/00) 1. Iz bor na je di ni ca Us po sta vlja njem jed ne iz bor ne je di ni ce za iz bor na rod nih po sla ni ka za vr šen je de ce nij ski spor stra na ka vla sti i opo zi ci je. Sr bi ja kao jed na iz bor na je di ni ca do nela je niz pred no sti za iz bor ni pro ces. Pr vo, ot klo nje ne su mo guć no sti ko riš će nja iz bor ne ge o me tri je za mak si ma li za ci ju gla so va i man da ta. Dže ri man de ring, ne sa mo u po gle du iz ra zi tih ne jed na ko sti u ve li či ni iz bor nih je di ni ca ka kav je bio u ve ćin skom iz bor nom si ste mu, ne go i u po gle du ve li či ne iz bor ne je di ni ce u pr o por ci o nal nom iz bor nom si ste mu ko ji je pr o iz vo dio dis tor zi ju pri li kom pre tva ra nja gla so va u man da te, one mo gu ćen je. Dru go, obez be đe na je mak si mal na pro porci o nal nost pri li kom tran spo no va nja gla so va u man da te. Tre će, po ve ća ne su šan se ma lih stra na ka da stek nu par la men tar ni sta tus, a ta ko sma nji broj ba če nih gla so va. Če tvr to, jed na iz bor na je di ni ca po ten ci ra la je ka rak te ri sti ku man da ta po sla ni ka kao pred stav ni ka svih gra đa na, a ne užih ce li na či ji ga par ci jal ni in te re si mo gu uči ni ti ne sen zi bil nim za in te res ce li ne. Me đu tim, jed na iz bor na je di ni ca pr o iz ve la je i niz pr o ble ma u po li tič koj re prezen ta ci ji, stra nač kom i iz bor nom si ste mu ko ji u sa dej stvu sa osta lim ele men ti ma iz bor nog si ste ma ne po volj no uti ču na kon so li da ci ju de mo kra ti je: de per so na li zaci ju po sla ni ka i od bor ni ka, ki da nje ve ze bi ra ča i pred stav ni ka i me tro po li za ci ju re pre zen ta ci je. Gla sa nje di zajn gla sač kog li sti ća Bi rač u Sr bi ji ne ma mo guć no sti da iz ra zi pre fe ren ci ju za ne kog od kan di da ta li ste za ko ju se opre de lio. Iz bor ne li ste su za tvo re ne i blo ki ra ne za per so na li zo va nje vo lje bi ra ča. Nje gov iz bor je su žen na gla sa nje po stra nač koj na klo no sti, ne ma mo guć nost da vred nu je i kan di da te i od lu ču je o nji ho vom iz bo ru. Na gla sač kom li sti ću na vo di se na ziv li ste, no si lac li ste i pr vi na li sti. Poš to se ra di o ka te go ri jal nom gla sa nju bi rač gla sa za o kru ži va njem red nog bro ja is pred na zi va li ste. Re do sled iz bor nih li sti na gla sač kom li sti ću od re đu je se na osno vu re do sleda pod no še nja po tvr đi va nja li sta. Iz bor na je di ni ca u ko joj se bi ra svih 250 po sla ni ka one mo gu ću je pri me nu pre fernci jal nog gla sa nja. Teh nič ki to bi zna či lo ve li ke, ne pre gled ne i kon fu zne gla sač ke 1 Na po me na: In sti tu ti iz bor nog si ste ma ana li zi ra ni u ovom pri lo gu ne od no se se na te ri to riju AP Ko so va i Me to hi je. Ova Po kra ji na je Re zo lu ci jom SB 1244 iz go di ne iz u ze ta je iz ju ris dik ci je SR Ju go sla vi je, od no sno re pu bli ke Sr bi je i sta vlje na pod pr o tek to rat OUN. 33

36 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? li sti će. Di zajn gla sač kog li sti ća upu ću je bi ra ča da se opre de lju je is klju či vo za stran ku i li de ra. On pri li kom gla sa nja ne ma mo guć no sti da se in for mi še o svim kan di da ti ma na li sti za ko ju će gla sa ti. Bi rač gla sa, a ne bi ra iz bor po sla ni ka je suš tin ski pre puš ten stran ka ma. One od re đu ju re do sled kan di da ta na iz bor noj li sti, uz je di nu za kon sku oba ve zu, da naj ma nje sva ki tre ći kan di dat bu de iz re da ma nje za stu plje nog po la, či me se obez be đu je za stu plje nost že na. Ta be la 3. Iz bo ri u Sr bi ji osnov ni po da ci Preuzeto: (Jovanović, M. Vučićević, D. 2014: 26) 34

37 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Za tvo re na blo ki ra na li sta omo gu ću je stran ka ma da for mi ra ju li stu kom bi nu ju ći raz li či te kri te ri ju me: po tre bu da se u po sla nič kom sa zi vu na đu stra nač ki funkci o ne ri, obez be de po sla ni ci iz sre di na u ko joj stran ka do bi ja naj vi še gla so va, ili sre di na za ko ju ima po se ban in te res; pla ni ra ju ka dro vi ko ji će vr ši ti va žne po slo ve u par la men tu rad nim te li ma, po sla nič koj gru pi, kru gu skupštin skih funk ci o nera; za do vo lje sta ro sni, obra zov ni, te ri to ri jal ni, i sl. kri te ri ju mi. Ras po de la man da ta Ras po de lu man da ta vr ši Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja uz struč nu asi sten ci ju Repu blič kog za vo da za sta ti sti ku. Man da ti se ras po de lju ju si ste mom naj vi šeg ko lični ka. U slu ča ju da dve li ste ima ju isti ko lič nik, a pre o stao je sa mo je dan man dat, on će pri pa sti li sti ko ja do bi la vi še gla so va. U ras po de lu man da ta ula ze sa mo iz bor ne li ste ko je su preš le iz bor ni prag od 5% od bro ja bi ra ča ko ji su izaš li na bi ra liš ta. U slu ča ju da ni jed na li sta ne pre đe iz borni prag, man da ti će se ras po de li ti istim me to dom naj ve ćeg ko lič ni ka. Stran ke na ci o nal nih ma nji na i ko a li ci je ovih stra na ka uče stvu ju u ras po de li manda ta i ka da broj gla so va ne pre đe vi si nu iz bor nog pra ga. U ovu ka te go ri ju spa da ju sve stran ke či ji je osnov ni cilj pred sta vlja nja i za stu pa nja in te re sa na ci o nal nih manji na i zaš ti ta i po bolj ša va nje pra va pri pad ni ka na ci o nal nih ma nji na u skla du sa me đu na rod nim stan dar di ma i kao ta kve su upi sa ne u re gi star po li tič kih stra na ka. O to me ko ja li sta is pu nja va uslo ve da bu de iz u ze ta iz dej stva iz bor nog pra ga, po osno vu za stu pa nja na ci o nal nih ma nji na, od lu ču je Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja na pred log pod no si o ca iz bor ne li ste. Iz bor ni prag ima dej stvo ko rek tiv nog fak to ra: oba ra ju ći pro por ci o nal nost iz bornog si ste ma, on sma nju je broj par la men tar nih stra na ka i po spe šu je for mi ra nje par la men tar ne ve ći ne i vla de. Me đu tim, nje go vo dej stvo u iz bor nom si ste mu je re du ko va no. To na pr vi po gled ne de lu je tač no jer je broj ra su tih gla so va ve li ki. U ak tu el nom iz bor nom mo de lu od šest iz bor nih ci klu sa broj ra su tih gla so va je sa mo jed nom bio is pod gla so va, a bi lo je slu ča je va, kao na po sled njim iz bo ri ma, ka da je sva ki pe ti glas bi ra ča ko ji je iza šao na bi ra liš te bio ba če ni glas. Struk tu ra iz bor nih li sta u stva ri po ka zu ju da stran ke us peš no iz be ga va ju dej stvo iz bor nog pra ga. Pra vi lo je da stran ke na stu pa ju u vi šeč lanim ko a li ci ja ma sa mo sta lan na stup u ak tu el nom iz bor nom mo de lu je iz u ze tak ko ji se sveo na SRS ili DSS i stran ke broj ni jih na ci o nal nih ma nji na. Ve li ki broj ra su tih gla so va i ve li ki broj stra na ka u par la men tu sve do če o sla bom učin ku iz bor nog pra ga. 35

38 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? IZ BOR NI SI STEM za PRED SED NI KA RE PU BLI KE SR BI JE Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je kao deo bi ce fal ne eg ze ku ti ve ne ma ak tiv nu vlast ko jom ras po la žu Na rod na skupšti na i Vla da. Po ustav nim ovlaš će nji ma i po zi ci ji u po li tič kom si ste mu nje go va moć je ma la. Je di no ga na čin iz bo ra či ni ja kom po li tič kom in sti tu ci jom (Mar ko vić, 2004: 354). Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je bi ra se ne po sred no. Na čin iz bo ra je utvr đen na po čet ku re de mo kra ti za ci je Usta vom, a osta li ele men ti iz bor nog pra va raz ra đe ni su iz bor nim za ko nom (Ustav Re publi ke Sr bi je i Za kon o iz bo ru pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je, Sl. gla snik RS 1/90). Već u po stup ku do no še nja za ko na doš lo je do spo ra. Opo zi ci ja se pro ti vi la predlo že nom re še nju da se kan di da tu ra za še fa dr ža ve po dr ži sa pot pi sa. Smatra ju ći to oš trim kri te ri ju mom sra ču na tim da se sla ba opo zi ci ja spre či da uče stvuje na iz bo ri ma za pred sed ni ka re pu bli ke, zah te va la je da se uslo vi kan di do va nja za po sla ni ke i pred sed ni ka iz jed na če. Pre te ći boj ko tom iz bo ra opo zi ci ja je us pe la da nje ni zah te vi bu du ugra đe ni u iz bor ni za kon. Ta ko su za pr ve pred sed ničke iz bo re u Sr bi ji va ži la iz u zet no li be ral na pra vi la u kan di do va nju i vr lo oš tri uslo vi iz bo ra. Pu no let stvo, dr ža vljan stvo, pre bi va liš te, 100 pot pi sa bi ra ča, iz ja va o pri hva ta nju kan di da tu re bi li su je di ni kri te ri ju mi za kan di do va nje na funk ci ju pred sed ni ka Sr bi je. Me đu tim, sti ca nje man da ta za ovu funk ci ju pod ra zu me valo je vr lo oš tre uslo ve. Pr vi se ogle da u pra gu iz la zno sti: iz bo ri su bi li va lid ni pod uslo vom da na bi ra liš ta iza đe naj ma nje 50% re gi stro va nih bi ra ča. Man dat pred sed ni ka bi pri pao kan di da tu ko ji bi do bio ve ći nu gla so va bi ra ča ko ji su glasa li. U pr o tiv nom za 15 da na or ga ni zo vao bi se dru gi krug iz bo ra u ko jem su se nad me ta li dva naj bo lje ran gi ra na kan di da ta. I za dru gi krug iz bo ra va žio je prag iz la zno sti. Ne is pu nja va nje ovog uslo va zna či lo je po na vlja nje po stup ka iz bo ra u ce lo sti. Bla gi uslo vi kan di do va nja omo gu ći li su da u tr ku za naj vi šu funk ci ju na pr vim iz bo ri ma uđe čak 32 kan di da ta (Jo va no vić, 2008: 81). Dve go di ne ka sni je, pr vi pre vre me ni iz bo ri za še fa dr ža ve do ne li su zna čaj ne iz me ne. Pre ci zi ra ni su uslo vi pa siv nog bi rač kog pra va: kan di dat je mo rao ima ti pre bi va liš te na te ri to ri ji Sr bi je naj ma nje go di nu da na pre ras pi si va nja iz bo ra. Broj pot pi sa za po drš ku kan di da tu ri po ve ćan je na Po pri vi put su u bu dže tu od re đe na sred stva di na ra ko ja su se ras po de lji va la svim kan dida ti ma jed na ko (Za kon o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o iz bo ru pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je, Sl. gla snik RS79/92). Sle de ća in ter ven ci ja u iz bor nom pra vu za iz bor pred sed ni ka Sr bi je de si la se go di ne. Na i me, na sto je ći da ubla ži dej stvo pra ga iz la zno sti za ko no da vac je iz birač kog spi ska iz bri sao bi ra če iz re da al ban ske na ci o nal ne ma nji ne, ko ja je io na ko boj ko to va la sve iz bor ne ci klu se. Me đu tim, to ni je bi lo do volj no za uspeh iz bo ra. 36

39 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Iz bo ri za še fa dr ža ve po no vlje ni su tri pu ta za to što ni je is pu njen prag iz la zno sti: dva pu ta u dru gom kru gu u dva ci klu sa go di ne i jed nom u pr vom kru gu go di ne. Po na vlja nje iz bo ra, ula zak u ne ku vr stu elek to ra li zma i in sti tu ci o nal ne kri ze uzro ko va li su re vi zi ju iz bor nog za ko na. Ona je iz ve de na uz stra nač ka spo re nja i in ter ven ci ju OEBS-a ko ji je i ra ni je upo zo ra vao da vi sok prag iz la zno sti mo že bi ti smet nja u iz bo ru pred sed ni ka Re pu bli ke. Ko nač no, go di ne no veli ra njem iz bor nog za ko na uki nut je prag iz la zno sti, pro me njen na čin fi nan si ra nja i po pr vi put omo gu će no gra đa ni ma ko ji ži ve u ino stran stvu da gla sa ju u di plomat sko-kon zu lar nim pred stav niš tvi ma (Za kon o iz me na ma i do pu na ma za ko na o iz bo ru pred sed ni ka Re pu bli ke, Sl. gla snik RS 18/04). Ak tu el ni za kon ski okvir za iz bor pred sed ni ka Re pu bli ke usvo jen je go di ne. Pred sed nik Re pu bli ke bi ra se na man dat od pet go di na. Isto li ce ne mo že vi še od dva pu ta oba vlja ti ovu funk ci ju. Ak tiv no i pa siv no bi rač ko pra vo je iz jed na čeno i isto vet no je kao i za iz bor po sla ni ka. Iz bo re ras pi su je pred sed nik Na rod ne skupšti ne naj ka sni je 90 da na pre is te ka man da ta pred sed ni ka Re pu bli ke. Kandi da te za ovu funk ci ju mo gu pred la ga ti stran ke, ko a li ci je i gru pe gra đa na ko je mo ra ju bi ti re gi stro va ne. Uz uo bi ča je ne do ku men te o bi rač kom pra vu, dr ža vljanstvu, pre bi va liš tu, iz ja vi o pri hva ta nju kan di da tu re, pred la gač do sta vlja i naj ma nje sud ski ove re nih pot pi sa gra đa na i even tu al ni ko a li ci o ni spo ra zum. Gla sa se di rekt no, za o kru ži va njem red nog bro ja is pred ime na kan di da ta uz ko ga sto ji i na ziv pred la ga ča. Man dat do bi ja kan di dat ko ji do bi je ve ći nu gla so va bi ra ča ko ji su gla sa li. Uko li ko ni ko od kan di da ta ne do bi je ovaj broj gla so va, or ga ni zu je se dru gi krug iz bo ra u ko jem uče stvu ju dva kan di da ta sa naj ve ćim bro jem gla so va. Man dat u po no vlje nom gla sa nju do de lju je se kan di da tu ko ji do bi je naj ve ći broj gla so va (Za kon o iz bor pred sed ni ka Re pu bli ke, Sl. gla snik RS 111/07). US KLA ĐE NOST IZ BOR NOG SI STE MA sa ME ĐU NA ROD NIM STAN DAR DI MA Pet te melj nih na če la: opšte, jed na ko, slo bod no, taj no i ne po sred no pra vo gla sa spa da ju u ak si o me de mo krat skih iz bo ra. Oni su zaš ti će ni ak ti ma me đu na rod ne za jed ni ce i kao ta kvi spa da ju u red evrop skog iz bor nog na sle đa. U kon tek stu istra ži va nja za ko je je ova stu di ja sa či nje na, ana li zi ra će mo us kla đe nost iz bor nog si ste ma Sr bi je sa na ve de nim prin ci pi ma ona ko ka ko to pred vi đa Ko deks do bre iz bor ne prak se u iz bor nim pi ta nji ma Evrop ske ko mi si je za de mo kra ti ju pu tem pra va Ve ne ci jan ske ko mi si je. Ka ko Sr bi ja u svoj stvu čla na ove go di ne otva ra pre go vo re o od re đe nim po gla vlji ma, prin ci pi u krov nom do ku men tu EU u dome nu iz bo ra ima ju im pe ra tiv nu sna gu ko ju ze mlja čla ni ca mo ra za do vo lji ti pre pu no prav nog član stva. 37

40 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Uni ver zal nost Ak tiv no i pa siv no bi rač ko pra vo u iz bor nom si ste mu Sr bi je je kraj nje li be ral no de fi ni sa no. Pu no let stvo ko je se sti če sa 18 go di na ži vo ta dr ža vljan stvo, prebi va liš te i po slov na spo sob nost je di ni su uslo vi za sti ca nje ak tiv nog i pa siv nog bi rač kog prav. Iz bor no pra vo ne utvr đu je pe riod u ko jem bi rač ili kan di dat za po sla ni ka, od bor ni ka i pred sed ni ka Re pu bli ke, mo ra pro ve sti u me stu pre bi vališ ta da bi mo gao da bi ra ili bu de bi ran za na rod nog po sla ni ka, ni ti utvr đu je vi šu sta ro snu gra ni cu za iz bor pred sed ni ka Re pu bli ke što je, kom pa ra tiv no po smatra no, čest uslov. In kom pa ti bil nost sa po sla nič kom funk ci jom pred vi đe na je jedi no za no si o ce pra vo sud nih i dru gih funk ci ja ko je bi ra Na rod na skupšti na, kao i funk ci o ne re i za po sle ne u re pu blič kim or ga ni ma, ali to ne spre ča va mo guć nost ko riš će nja pa siv nog bi rač kog pra va. Iz dr ža va nje za tvor ske sank ci je, vo đe nje krivič nog po stup ka, pra vo sna žne od lu ke za bi lo ko je de lo, ni su za kon ska smet nja za ko riš će nje ak tiv nog ili pa siv nog bi rač kog pra va. Da kle, prav ni si stem ne pozna je mo guć nost od u zi ma nja ili su spen do va nja po li tič kih pra va, iz u zev u slu ča ju po slov ne ne spo sob no sti. Gra đa nin mo že bi ti li šen po slov ne spo sob no sti sa mo od lu kom su da, a ona ip so ju re je ste od u zi ma nje gra đan skih pra va. Iz bor ni si stem ne pre po zna je mo guć nost da stra ni dr ža vlja ni mo gu uče stvo va ti u iz bo ri ma. Ta kva mo guć nost ni je pred vi đe na ni za ni vo lo kal ne sa mo u pra ve, iz bor od bor ni ka skupšti na opšti na i gra do va, što je ste prak sa u ne kim raz vi je nim de mo kra ti ja ma. Ta be la 4. Osnov ni ele men ti iz bor nog si ste ma u go di ni iz bo ra I ZBOR NI SI STEM SR BI JE PO GO DI NA MA IZ BO RA Go di na iz bo ra Na rod na skupšti na 250 na rod nih po sla ni ka Supšti ne gra do va/opšti na 30 do 90 od bor ni ka Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Skupšti na AP Voj vo di ne 120 po sla ni ka Ve ćin ski dva kru ga Cen zus iz la zno sti 50% pr vi krug Pr o por ci o nal ni 9 iz bor nih je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li sta za tvo re na blo ki ra na D On tov me to d Ve ćin ski dva kru ga Cen zus iz la zno sti 50% pr vi krug 100 pot pi sa gra đa na Prag iz la zno sti 50% Man dat: ve ći na od bro ja gla sa lih pot pi sa gra đa na Prag iz la zno sti 50% Man dat: ve ći na od bro ja gla sa li h Ve ćin ski dva kru ga Cen zus iz la zno sti 50% pr vi krug Ve ćin ski Re la tiv na ve ći na 38

41 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Pr o por ci o nal ni 9 iz bor nih je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li sta za tvo re na blo ki ra na D On tov me tod Ve ćin ski dva kru ga Cen zus iz la zno sti 50% pr vi kru g Ve ćin ski dva kru ga Cen zus iz la zno sti 50% Dru gi krug tri kan di da ta Pr o por ci o nal ni 29 iz bor nih je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li sta za tvo re na-blo ki ra na D On tov me tod pot pi sa gra đa na Prag iz la zno sti 50% Man dat: ve ći na od bro ja gla sa lih Pr o por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li sta za tvo re na blo ki ra na Stran ke do de lju ju man da te D On tov me tod Ve ćin ski Re la tiv na ve ći na Ve ćin ski dva kru ga Cen zus iz la zno sti 50% Dru gi krug tri kan di da ta Pr o por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li sta za tvo re na blo ki ra na Stran ke do de lju ju man da te D On tov me tod Pr o por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 3% Li sta za tvo re na blo ki ra na Stran ke do de lju ju man da te Her-Ni ma je ro va for mu la pot pi sa gra đa na Prag iz la zno sti 50% Man dat: ve ći na od bro ja gla sa lih pot pi sa gra đa na Prag iz la zno sti 50% Man dat: ve ći na od bro ja gla sa lih pot pi sa gra đa na Man dat: ve ći na od bro ja gla sa lih Me šo vi ti: Ve ćin ski dva kru ga Cen zus iz la zno sti 50% Pr o por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li ste na ci o nal nih ma nji na prirod ni prag Li sta za tvo re na blo ki ra na Stran ke do de lju ju man da te D On tov me tod 39

42 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Pr o por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li ste na ci o nal nih ma nji na pri rod ni prag Li sta za tvo re na blo ki ra na Stran ke do de lju ju man da te D On tov me tod Pro por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li ste na ci o nal nih ma nji na pri rod ni prag Li sta za tvo re na-blo ki ra na Stran ke do de lju ju man da te D On tov me tod Pro por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li ste na ci o nal nih ma nji na pri rod ni prag Li sta za tvo re na-blo ki ra na Stran ke do de lju ju man da te D On tov me tod pot pi sa gra đa na Man dat: ve ći na od bro ja gla sa lih Me šo vi ti: Ve ćin ski dva kru ga Cen zus iz la zno sti 50% Pro por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li ste na ci o nal nih ma nji na prirod ni prag Li sta za tvo re na blo ki ra na Stran ke do de lju ju man da te D On tov me tod Pro por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li ste na ci o nal nih ma nji na pri rod ni prag Li sta za tvo re na blo ki ra na Do de la man da ta po re do sle du na li sti D On tov me tod Pro por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li ste na ci o nal nih ma nji na pri rod ni prag Li sta za tvo re na blo ki ra na Do de la man da ta po re do sle du na li sti D On tov me tod Pro por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li ste na ci o nal nih ma nji na pri rod ni prag Li sta za tvo re na blo ki ra na Do de la man da ta po re do sledu na li sti D On tov me tod pot pi sa gra đa na Man dat: ve ći na od bro ja gla sa lih Me šo vi ti: Ve ćin ski dva kru ga Cen zus iz la zno sti 50% Pro por ci o nal ni Jed na iz bor na je di ni ca Iz bor ni prag 5% Li ste na ci o nal nih ma nji na prirod ni prag Li sta za tvo re na blo ki ra na Do de la man da ta po re do sle du na li sti D On tov me tod Li be ra lan pri stup bi rač kom pra vu ogle da se i u evi den ci ji bi ra ča. Bi rač ki spi sak je elek tron ski re gi star bi ra ča ko ju, po slu žbe noj du žno sti, vo di mi ni star stvo za duže no za po slo ve upra ve. Kao jav na is pra va stal no se i re dov no ažu ri ra, a naj manje jed nom go diš nje. Si stem evi den ci je uklju ču je ko riš će nje svih re gi sta ra ko je 40

43 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa vo de or ga ni dr žav ne i lo kal ne sa mo u pra ve. Oni su oba ve zni da slu žba ma lo kal ne sa mo u pra ve za du že nim za evi den ci ju bi ra ča kao po ve re ni po sao, do sta vlja ju podat ke o svim pro me na ma bit nim za ažur nost bi rač kog spi ska. Bi ra či ima ju pra vo stal nog uvi da u bi rač ki spi sak ne po sred no i elek tron ski i mo gu zah te va ti upis, bri sa nje, iz me ne, is prav ke i do pu ne po da ta ka. Sve pro me ne u bi rač kom spi sku vr še se na osno vu re še nja nad le žnog or ga na na ko je se mo že iz ra zi ti žal ba ili tu žba uprav nom su du. U bi rač kom spi sku bi ra či se upi su ju sa ime nom pre zi menom, ime nom jed nog ro di te lja, ma tič nim bro jem, tač nom adre som, even tu al no bo ra viš tem u ino stran stvu sa na po me na ma da li će gla sa ti na bi rač kom me stu u ze mlji ili ino stran stvu. Bi rač ki spi sak se za klju ču je 15 da na pre da na od re đe nog za gla sa nje, a uku pan broj bi ra ča ob ja vlju je Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja u sredstvi ma in for mi sa nja. In ter ven ci je u bi rač ki spi sak po sle to ga mo že vr ši ti sa mo RIK svo jom od lu kom, naj ka sni je 72 sa ta pre da na gla sa nja. Ova mo guć nost rezer vi sa na je za iz u zet ke ko ji se naj češ će od no se na iz vr ša va nje sud skih od lu ka i ne od u da ra od prin ci pa do bre iz bor ne prak se Ve ne ci jan ske ko mi si je. Za po drš ku kan di da tu ri zah te va se pod no še nje pot pi sa bi ra ča. Ka ko je Sr bi ja jed na iz bor na je di ni ca, ovaj broj je znat no ni ži od li mi ta od 1% pot pi sa u od no su na broj bi ra ča ko ji pre po ru ču je Ve ne ci jan ska ko mi si ja. Pot pi si se pri kuplja ju na po seb nim obra sci ma u ro ku ko ji je po sred no odre đen: RIK je du žan da naj ka sni je pet da na od da na ras pi si va nja iz bo ra ob ja vi for mu la re za pri ku plja nje pot pi sa, a oni se mo gu pri ku plja ti fak tič ki do ro ka za pre da ju iz bor nih li sta 15 da na pre da na gla sa nja. Pot pi si mo ra ju bi ti ove re ni od stra ne su da. U jed nom segmen tu ovaj aspekt opšteg bi rač kog pra va od u da ra od me đu na rod nih stan dar da. Na i me, i stran ke na ci o nal nih ma nji na mo ra ju pod ne ti pot pi sa što mnogim stran ka ma na ci o nal nih ma nji na fak tič ki one mo gu ću je kan di do va nje. Re publič ka iz bor na ko mi si ja je svo jom od lu kom omo gu ći la stran ka ma ma nji na da listu po dr že sa pot pi sa, ali je ovu od lu ku Ustav ni sud pro gla sio ne za ko ni tom. Jed na kost Ovaj me đu na rod ni stan dard pod ra zu me va tri aspek ta: broj ča nu jed na kost glaso va, jed na kost iz bor ne sna ge i jed na kost šan si iz bor nih ak te ra, ali ne i jed na kost re zul ta ta ili pro por ci o nal nu za stu plje nost stra na ka i po lo va. Jed na kost bi rač kog pra va iz ra že na je u sin tag mi je dan čo vek je dan glas. Bi rač ima je dan glas i mo že gla sa ti sa mo jed nom. Iz bor ni si stem ima niz me ha ni za ma ko ji ma se osi gu ra va poš to va nje ovog ba zič nog in sti tu ta iz bor nog pra va: vo đe nje evi den ci je ko ja one mo gu ću je upis bi ra ča na vi še bi rač kih me sta; iden ti fi ka ci ja bi ra ča pri li kom gla sa nja, obe le ža va nje bi ra ča ma sti lom i kon tro la pre gla sa nja po seb nim lam pa ma. 41

44 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Jed na iz bor na je di ni ca eli mi ni še even tu al ne pro ble me sa pa siv nom i ak tiv nom iz bor nom ge o me tri jom ka rak te ri stič nim za ve ći broj bi lo jed no man dat nih ili više ma na dat nih iz bor nih je di ni ca. U tom kon tek stu iz bor ni si stem li šen je i proce du ra ve za nih za utvr đi va nje gra ni ca iz bor nih je di ni ca, kri te ri ju ma za nji ho vo for mi ra nje i sl. Tre ći aspekt jed na ko sti ti če se rav no prav nog tret ma na stra na ka i kan di da ta u izbor nom pro ce su. Iz bor ni si stem Sr bi je jed na kost su bje ka ta u iz bor noj utak mi ci ga ran tu je kom bi no va njem prin ci pa stro ge rav no prav nog tret ma na svih strana ka i pr o por ci nal ne odre đi va njem po zi ci je stran ke shod no iz bor noj sna zi, bro ju gla so va i man da ta jed na ko sti. Na ovim kri te ri ju mi ma for mi ra se iz bor na ad mi ni stra ci ja, re gu li šu iz bor na pra vi la u iz bor nim kam pa nja ma, pri stup me diji ma i fi nan si ra nje. Me di ji se oba ve zu ju na pr o fe si o nal no i ne pri stra sno pred sta vlja nje stra na ka i kandi da ta na na če li ma objek tiv no sti, rav no mer no sti i zaš ti te jav nog in te re sa. U tom kon tek stu za bra nje no je učeš će u re a li za ci ji pr o gra ma no vi na ri ma i vo di te lji ma ko ji su kan di da ti ili čla no vi stra nač kih or ga na. Isto vre me no za bra nje na je in direkt na pr o pa gan da. Emi te ri su du žni da iz svog pr o gra ma is klju če do ku men tar ne, igra ne, za bav ne i dru ge emi si je u ko ji ma se po ja vlju ju funk ci o ne ri stra na ka i kandi da ti na iz bo ri ma. Emi ter ni je du žan da obez be di pla će ne ter mi ne za iz bor nu pr o mo ci ju. Uko li ko se za to od lu či, ta kve emi si je mo ra ju po seb no bi ti ozna če ne pred iz bor ni pro gram i do stup ne svi ma pod istim uslo vi ma. U jed nom da nu emi ter mo že od re di ti do pet mi nu ta pla će nog pr o gra ma za li ste ko je su ve ri fi kova ne. Uko li ko ne ke iz bor ne li ste ni su za in te re so va ne za pla će ne ter mi ne, oni se ne mo gu ustu pa ti dru gim uče sni ci ma iz bo ra. Iz u zet no, emi ter mo že emi to vati emi si ju u okvi ru ko mer ci jal nog ter mi na u tra ja nju ne pre kid nom ne du že od 30 mi nu ta, ali sa mo jed nom to kom iz bor ne kam pa nje. Jav ni ra di o di fu zni ser vis du žan je da obez be di rav no prav no i bes plat no pred sta vlja nje svih pod no si la ca iz bor nih li sta. Emi te ri ma iz ove ka te go ri je za bra nje no je emi to va nje emi si ja u plaće nim ter mi ni ma po sve će nih iz bor nim kam pa nja ma, osim emi to va nja spo to va u ter mi ni ma za ogla ša va nje. Jed na kost u fi nan si ra nju iz bor ne kam pa nje ogle da se u za kon skim li mi ti ma u sred stvi ma ko ja se mo gu iz dvo ji ti iz bu dže ta za iz bor ne ak tiv no sti i sred stvi ma ko ja se mo gu pri ku pi ti od prav nih i fi zič kih li ca. Iz bu dže ta Re pu bli ka, AP Vojvo di na, opšti ne i gra do vi iz dva ja ju 0,07% sred sta va u go di ni iz bo ra. Ta sred stva se de le po dva kri te ri ju ma: 20% ras po de lju je se svim pod no si o ci ma iz bor nih lista rav no prav no, 80% ras po de lju je se 30 da na po za vr šet ku iz bo ra li sta ma ko je su osvo ji le man da te pro por ci o nal no bro ju do bi je nih me sta. Za bra nje na je sva ka dru ga vr sta iz dva ja nja sred sta va iz jav nih iz vo ra: jav nih pred u ze ća, ko riš će nje tzv. dr žav nih re sur sa, fon da ci ja i sl. Fi zič ka li ca mo gu za iz bor nu kam pa nju da ti 42

45 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa ukup no 20 pro seč nih lič nih do ho da ka na ni vou Re pu bli ke, a prav na li ca do 200 pro seč nih lič nih do ho da ka na ni vou Re pu bli ke. Prin cip jed na ko sti za do vo ljen je i u po gle du po zi ci je na ci o nal nih ma nji na u izbor nom pro ce su. Iz bor ni si stem u Sr bi ji ne prak ti ku je za ga ran to va na me sta za pri pad ni ke na ci o nal nih ma nji na, ali sa dr ži ele men te afir ma tiv ne ak ci je. Po lo žaj, pra va i zaš ti ta na ci o nal nih ma nji na de talj no su ure đe na Usta vom: nor ma tiv no se ma nji na ma ga ran tu ju sva in di vi du al na i ko lek tiv na pra va, pa i pra va na pred stavlje nost u pred stav nič kim te li ma. Do zvo lje no je osni va nje stran ka na et nič kim osno va ma, bla ži kri te ri ju mi za re gi stra ci ju stra na ka na ci o nal nih ma nji na, pri rodni prag za pri stup li sta ma ma nji na u ras po de li man da ta, osnov ni su me ha ni zmi ko ji šti te nji ho vu jed na kost u iz bor nom pro ce su. To me do pri no si i jed na iz bor na je di ni ca jer te ri to ri jal na dis per zo va nost pri pad ni ka na ci o nal ne ma nji ne ni je prepre ka za nje nu pro por ci o nal nu re pre zen ta ci ju. I u po gle du po lo va is pu njen je me đu na rod ni stan dard jed na ko sti. Ustav ga rantu je rav no prav nu pred sta vlje nost že na i muš ka ra ca. Taj ustav ni prin cip pre to čen je u za kon sku nor mu da me đu tri kan di da ta je dan mo ra bi ti iz re da ma nje za stuplje nog po la. Blo ki ra na li sta i od su stvo pre fe ren ci jal nog gla sa nja obez be đu je da se prin cip kan di do va nja mak si mal no re a li zu je u ras po de li man da ta: prak tič no za kon je obez be dio kvo tu od naj ma nje tre ći ne že na sa sva ke iz bor ne li ste i u Narod noj skupšti ni u ce lo sti. Slo bo da iz bo ra Slo bo da for mi ra nja i slo bo da iz ra ža va nja miš lje nja dva su raz li či ta aspek ta slo bode iz bo ra ome đe na me đu na rod nim stan dar di ma do bre iz bor ne prak se. Iz bor ni si stem Sr bi je prav nim in sti tu ti ma ure đu je ove aspek te sa gla sno tim stan dar di ma. Slo bo da pra va bi ra ča da for mi ra svo je miš lje nje iz ve de na je iz ustav nih ga ran ci ja na slo bo du miš lje nja i iz ra ža va nja miš lje nja i iz bor nim pra vom de talj ni je ure đeno. Bi ra či ima ju pra vo na objek tiv no in for mi sa nje o sve mu u iz bor nom pro ce su stran ka ma, kan di da ti ma, pro gra mi ma, iz bor nim pro ce du ra ma. Ti me se slo bo da iz bo ra pro ži ma sa prin ci pom rav no prav no sti pred sta vlja nja iz bo r nih su bje ka ta. Me di ji i iz bor ni ma te ri jal obez be đu ju sa dr ža je na je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na i ti me se obez be đu je jed na kost bi ra ča. Isto vre me no za bra nje no je pri mo ra va nje ili spre ča va nje bi ra ča da gla sa, kao i po zi va nje na od go vor nost zbog gla sa nja od no sno zah te va nje da se iz ja sni da li je gla sao za ko ga je gla sao ili zaš to ni je gla sao. Sve nave de ne ga ran ci je slo bo de iz bo ra sank ci o ni sa ne su iz bor nim pra vom, sa iz ra zi to oštri jim ka zna ma za kr še nje ko je po či ne iz bor ni i dr žav ni or ga ni i po je din ci u nji ma. 43

46 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Dru gi aspekt, slo bod no iz ra ža va nje vo lje bi ra ča, ti če se pro ce du ra ve za nih za izbor ni dan gla sa nje i spre ča va nje iz bor nih kra đa. Oba ve za da obez be di uslo ve za gla sa nje bi rač ka me sta, od go va ra ju će pro sto ri je, iz bor ni ma te ri jal i sl. u nad le žno sti je iz bor nih or ga na, ali i svih or ga na lo kal ne sa mo u pra ve i dr žav ne upra ve. Bi rač ka me sta su u naj ve ćem bro ju slu ča je va stal na i po zna ta bi ra či ma. Po ste pe no, po seb no u ru ral nim pod ruč ji ma, zbog sma nji va nja bro ja sta nov nika pa ti me i bi ra ča, ne is pu nja va se uslov za for mi ra nje bi rač kog me sta i ta da je ostva ri va nje pra va na gla sa nje skop ča no sa od la skom do ne kog uda lje ni jeg centra što mo že de sti mu li sa ti iz la zak na bi ra liš ta, ote ža ti gla sa nje po seb no sta ri jim oso ba ma. Me đu tim, for mi ra nje bi rač kih me sta za naj ma nje 100 bi ra ča tre ba da pred u pre di even tu al ne zlo u po tre be i iz bor ne kra đe. Gla sa nje je fa za u ko joj se naj češ će do ga đa ju ne pra vil no sti i iz bor ne kra đe. Ova fa za iz bor nog pro ce sa prav no je re gu li sa na sa gla sno me đu na rod nim stan dar dima. Po red iden ti fi ka ci je bi ra ča, obe le ža va nja ma sti lom kao na či na spre ča va nja du plog gla sa nja, pred vi đe no je da, ka da bi rač do bi je gla sač ki li stić, vi še ni ko do pre bro ja va nja ne mo že bi ti u kon tak tu sa gla sač kim li sti ćem. Gla sač ki li stić iz rađen je na po seb noj har ti ji zaš ti će noj raz li či tim vr sta ma zaš ti te što spre ča va eventu al no fal si fi ko va nje. Svi li sti ći obe le že ni su pre pre da je bi ra ča i svi su u po se du bi rač kog od bo ra. Iz bor no pra vo u Sr bi ji ne pred vi đa gla sa nje pu tem pi sma. Ovaj vid gla sa nja isklju čen je ne sa mo zbog mo guć no sti po ro dič nog gla sa nja, ne go i zbog mo gućno sti zlo u po tre ba. Ali se za to pred vi đa gla sa nje van bi rač kog me sta za bo le sna i ne moć na li ca ko ja o to me na vre me oba ve ste bi rač ki od bor. Oni svoj glas da ju u pri su stvu tri čla na iz pr o ši re nog sa sta va bi rač kog od bo ra tri raz li či ta pod no si o ca iz bor nih li sti, a gla sač ki li stić se pa ku je u po seb nu ko ver tu, za pi snič ki kon sta tu je i uba cu je u bi rač ku ku ti ju. Bi ra či na od slu že nju voj nog ro ka, voj noj ve žbi ili školo va nju u voj nim usta no va ma ili na iz vr še nju kri vič nih sank ci ja, po pra vi lu, ako ni su na dan gla sa nja puš te ni ku ća ma, gla sa ju na bi rač kom me stu naj bli že me stu slu že nja voj nog ro ka, voj nih ve žbi ili iz vr še nju kri vič nih sank ci ja. Za te gru pa ci je bi ra ča sa či nja va ju se po seb ni bi rač ki spi sko vi. Bi ra či sa bo rav kom u ino stran stvu gla sa ju u di plo mat sko-kon zu lar nim pred stav niš tvi ma dr ža va ko je to do zvo lja vaju. Gla sa njem u ovim bi rač kim me sti ma ru ko vo de bi rač ki od bo ri pred stav ni ka sa sta vlje ni od tri raz li či ta pod no si o ca iz bor nih li sta ko je ime nu je RIK, a po poseb no sa či nje nim iz vo di ma bi rač kih spi sko va. Me đu na rod ni stan dar di pre po ru ču ju jed no sta van po stu pak gla sa nja i utvr đi vanje re zul ta ta ko ji se fo ku si ra na od nos bro ja gla sa lih i gla sač ki li sti ća. Po stu pak utvr đi va nja re zul ta ta u na šem iz bor nom si ste mu sa gla san je tom me đu na rod nom stan dar du. Gla so vi se bro je na bi rač kim me sti ma. Po za tva ra nju bi ra liš ta utvr đuje se broj ne u po tre blje nih gla sač kih li sti ća i oni se pe ča te u po seb nu ko ver tu. Na 44

47 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa osno vu iz vo da u bi rač kom spi sku utvr đu je se broj bi ra ča ko ji su gla sa li na bi račkom me stu, a za tim otva ra gla sač ka ku ti ja i pre bro ja va broj va že ćih i ne va že ćih gla sač kih li sti ća, kao i broj gla so va za sva ku li stu, od no sno kan di da ta, ako se ra di o iz bo ru pred sed ni ka Re pu bli ke. Ako je broj gla sač kih li sti ća u gla sač koj ku ti ji ve ći od bro ja gla sa lih u iz vo du bi rač kog spi ska, bi rač ki od bor se ras puš ta, a iz bo ri na tom bi rač kom me stu se po na vlja ju. To ku gla sa nja pri su stvu ju svi čla no vi bi rač kog od bo ra, nji ho vi za me ni ci, predstav ni ci pod no si la ca iz bor nih li sta i re gi stro va ni pred stav ni ci ne vla di nih or ga niza ci ja ko ji se ba ve iz bo ri ma i ljud skim pra vi ma kao i pred stav ni ci me đu na rod nih or ga ni za ci ja ko je su re gi stro va ne za po sma tra nje iz bo ra. Oni ima ju pra vo uvi da u sve rad nje bi rač kog od bo ra, mo gu skre ta ti pa žnju pred sed ni ku bi rač kog od bo ra na uo če ne ne pra vil no sti i tra ži ti da se oni une su u obra zac za pi sni ka o ra du birač kog od bo ra. Za pi snik sa dr ži sve re le vant ne po dat ke o gla sa nju od otva ra nja do za tva ra nja bi rač kog me sta, o to ku gla sa nja, bro ju upi sa nih i gla sa lih bi ra ča, bro ju bi ra ča gla sa lih van bi rač kog me sta, bro ju va že ćih i ne va že ćih gla sač kih li sti ća, broju gla so va za sva ku iz bor nu li stu, od no sno kan di da ta ako se gla sa za pred sed ni ka Re pu bli ke, sve pri med be i za pa ža nja čla no va bi rač kog od bo ra. Za pi snik pot pi su ju svi čla no vi bi rač kog od bo ra. On se po pu nja va he mij skom olov kom na obra scu ko ji obez be đu je ve ro do stoj nu ko pi ju u šest pri me ra ka. Pr vi pri me rak za pi sni ka sa svim iz bor nim ma te ri ja lom pro sle đu je se RIK od mah, a naj ka sni je u ro ku od 18 ča so va po za tva ra nju bi rač kog me sta. Dru gi pri me rak za pi sni ka po sta vlja se na bi rač kom me stu, a pre o sta le pri mer ke do bi ja ju če ti ri pr vo pla si ra ne iz bor ne li ste na tom bi rač kom me stu. Osta li uče sni ci ima ju pra vo da u ro ku 12 ča so va od za tva ra nja bi rač kog me sta do bi ju ko pi ju za pi sni ka. Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja vr ši pro ve ru, po tvr đi va nje i ob ra du re zul ta ta na bi rač kim me sti ma uz asi sten ci ju Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku. Pod no si lac li ste mo že de le gi ra ti pred stav ni ka ko ji će nad gle da ti pro ce du ru uno sa i sta ti stič ku ob ra du re zul ta ta sa bi rač kih mesta. Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja će naj ka sni je 96 ča so va od za tva ra nja bi ra liš ta ob ja vi ti re zul ta te iz bo ra. Ka da se za vr ši po stu pak even tu al nih pri go vo ra i žal bi, RIK će de set da na po ko nač nim re zul ta ti ma ob ja vi ti ime na kan di da ta ko ji su dobi li man dat na rod nog po sla ni ka. Zva nič ne re zul ta te sa opšta va RIK. Po da ci ko je sa opšta va ju me di ji tre ti ra ju se kao ne zva nič ni. Me đu tim, još uvek ni je eli mi ni sa na prak sa jed no stra nog iz veš ta va nja: pre no še nja par ci jal nih re zul ta ta; re zul ta ta iz ru ral nih pod ruč ja, ma njih bi rač kih me sta, od re đe nih re gi o na; če sto me di ji ne upo zo ra va ju gle da o ce i slu ša o ce da se ra di o ne zva nič nim, pri vre me nim i pro men lji vim re zul ta ti ma i sl. To če sto mo že pod sti ca ti sum nju u ko nač ne iz bor ne is ho de, ja ča ti po li tič ke po de le i ten zi je, slabi ti le gi ti mi tet iza bra nih u po li tič kim in sti tu ci ja ma, a to ni je sa gla sno uzu si ma do bre iz bor ne prak se. 45

48 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Taj nost Zaš ti ta slo bo de iz bo ra pod ra zu me va taj nost gla sa nja. Ona je ga ran to va na iz bornim pra vom i po sto je teh nič ki uslo vi i pro ce sna pra vi la ko ja omo gu ća va ju poš tova nje taj no sti. Gla sa se po je di nač no. Ne ma prak se po ro dič nog gla sa nja, kon tro le bi ra ča uza jam no, gla sa nja za dru gog, ne ob ja vlju ju se li ste onih ko ji su gla sa li ili ni su gla sa li. Kr še nje ovih pro ce du ra taj no sti gla sa nja sank ci o ni sa no je. U po jedi nim iz bor nim ci klu si ma ima pri me ra kr še nja taj no sti: bi rač jav no po pu nja va gla sač ki li stić, uniš ta va bi rač ki li stić, iz no si ga bi rač kog me sta i sl. Ra di se o poje di nač nim, eks ce snim, slu ča je vi ma ko je ne ugro ža va ju iz bor ni pro ces u ce li ni. Me đu tim, če sto ova kva kr še nja taj no sti osta ju bez sank ci ja što ni je sa gla sno među na rod nim stan dar di ma. Ne po sred nost Iz bor ni si stem is pu nja va me đu na rod ni stan dard ne po sred nog bi ra nja pred stavni ka u na ci o nal nom par la men tu i skupšti na ma lo kal ne sa mo u pra ve. Me đu tim, do ne dav no u prak si ovaj stan dard je bio su spen do van. Na i me, od do go di ne stran ke su ima le pu nu slo bo du da u okvi ru bro ja me sta ko ja do bi ju slobod no de de lju ju man da te kan di da ti ma ne poš tu ju ći re do sled na li sti. Ta ko je faktič ki iz bor na li sta bi la blo ki ra na za bi ra če, ali ne i za stra nač ka vođ stva. Ti me je gru bo po niš ten je dan od če ti ri te melj na prin ci pa de mo krat skih iz bo ra ne posred nost. Ustav ni sud je svo jom od lu kom ta kva za kon ska re še nja pro gla sio ne u stav nim i re vi ta li zo vao prin cip ne po sred no sti. PO SLE DI CE IZ BOR NOG PRA VA Mo del pro por ci o nal nog iz bor nog si ste ma sa jed nom iz bor nom je di ni com, zakon skim iz bor nim pra gom od 5%, za tvo re nom blo ki ra nom li stom naj du že je u upo tre bi. Šest sa zi va Na rod ne skupšti ne i tri sa zi va lo kal nih skupšti na iza bra no je po ovom mo de lu. Da kle, proš lo je mno go vre me na i iz bo ra da se uo če sve po sledi ce. Uka za će mo na naj mar kant ni je (Jo va no vić 2011; Or lo vić 2011a). Pr vo, de per so na li za ci ja pred stav ni ka i nji ho vo pot pu no okre ta nje stran ka ma, stra nač kom vođ stvu i uda lja va nju od bi ra ča. Po sla ni ci i od bor ni ci jed no stav ni je re če no ne ma ju ba zu gra đa ni ne zna ju ko ih pred sta vlja. Blo ki ra na li sta is klju čuje po tre bu kan di da ta da se bo ri za na klo nost bi ra ča. To se pre puš ta li de ru stran ke. Kan di dat se bo ri da bu de što bli že li de ru i vr hu iz bor ne li ste. Po vrat no bi ra či se 46

49 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa usme ra va ju da svo je bi rač ko opre de lje nje ba zi ra ju na li de ru i ta ko se obe smiš ljava ve za gra đa na i po sla ni ka. Šta vi še, i stran ke ve ru ju i ši re svest da je to po želj no sta nje de mo kra ti je. Od su stvo di rekt nog gla sa nja po vrat no ru ši i ono ma lo de mokrat skih pr o ce du ra u stran ka ma. Dru go, de for ma ci ja te ri to ri jal ne re pre zen ta ci je. Od do go di ne ima mo nat pred sta vlje nost po sla ni ka iz Be o gra da: pr o seč no oko 80 me sta u Na rod noj skupšti ni za u zi ma li su po sla ni ci iz glav nog gra da. Oko 22% bi ra ča kon tro li še oko 33% me sta u Na rod noj skupšti ni. Isto va ži i za No vi Sad. Za jed no iz ta dva gra da pr o seč no do la zi oko 40 % po sla ni ka, a oni či ne tek oko 26% bi rač kog te la. Natpred sta vlje nost na jed noj pr o iz vo di pot pred sta vlje nost na dru goj stra ni. U istom pe ri o du iz oko 100 opšti na ni je bi lo ni jed nog po sla ni ka ko ji je imao pre bi va liš te na nji ho voj te ri to ri ji. U nji ma ži vi naj ma nje 1,5 mi li o na bi ra ča. Ra di se pre te žno o ma lim ne raz vi je nim i de va sti ra nim opšti na ma. Da iro ni je bu de ve ća, u tim opšti na ma još uvek je neš to ve ća iz la znost ne go u nat pred sta vlje nim pod ruč jima. Ova kvo sta nje do vo di u pi ta nje ostva ri va nje jed nog od te melj nih prin ci pa de mo krat skog iz bor nog si ste ma jed na ko sti gla sa ga ran to va nog i Usta vom (Jo va no vić, 2008). Tre će, frag men ta ci ja stra nač kog si ste ma ka ko elek tiv nog ta ko i par la men tar nog. U iz bor nim ci klu si ma sa ovim mo de lom uče stvu je pro seč no 20 iz bor nih li sta. Me đu tim, osim stra na ka na ci o nal nih ma nji na i ne kog iz u zet ka sve stran ke nastu pa ju ko a li ci o no. Ja sno je da ko a li ci je za o bi la ze dej stvo iz bor nog pra ga či ji je smi sao da ra ci o na li zu je broj stra na ka u par la men tu. To sve do či o ni skom ni vou in sti tu ci o na li za ci je stra nač kog si ste ma, fra gil no sti čak i ne ko li ko naj zna čaj ni jih re le vant nih stra na ka, ohra bri va nju frak ci o na li za ci je u stran ka ma i prak si krip toko a li ci ja. Ove po ja ve ni su do bar am bi jent za funk ci o ni sa nje po li tič kih in sti tu ci ja i si ste ma u ce li ni. Ko li ko je to ne po volj no, vi di mo na pri me ru for mi ra nja vla de. Mi ima mo iz bor ni si stem u ko jem gra đa ni ne zna ju ka da gla sa ju ka kvu će vla du do bi ti. Oni bi ra ju li de re ko ji ma ve ru ju gla sa ju ći za nji ho ve li ste, pre puš ta ju ći se nji ho vim pro vi đe nji ma da zna ju ko ja je vla da naj bo lja. To je loš si stem za građa ne, ne funk ci o na lan za kon so li do va nje de mo kra ti je i sta bi li za ci ju stra nač kog si ste ma (Jo va no vić, 2012b: 38). Ana li zi ra ne po sle di ce iz bor nog pra va ima ju ka rak ter tren da. Me đu tim, i u drugim ele men ti ma iz bor nog pra va po sto je re še nja ko ja zah te va ju zna čaj ne re forme. Iz bor ni or ga ni i iz bor na ad mi ni stra ci ja još uvek su pod sna žnom kon tro lom stra na ka; pro ce du re zaš ti te iz bor nog pra va su kom pli ko va ne; su do vi ni su osposo blje ni za re ša va nje spo ro va u iz bor nom pra vu ele men ti su iz bor nog si ste ma u ko ji ma ima pro sto ra za usa vr ša va nje u skla du sa me đu na rod nim stan da r di ma do bre iz bor ne prak se. 47

50 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? IZ BOR NA RE FOR MA INI CI JA TI VE Pred lo zi stra na ka, struč ne jav no sti i ne vla di nih or ga ni za ci ja usme re ni su na reša va nje upra vo ovih pro ble ma. Vi še ini ci ja ti va zah te va di rekt no gla sa nje za kandi da te u jed no man dat nim je di ni ca ma i pro por ci o nal nu ras po de lu man da ta; ve ći broj iz bor nih je di ni ca, ne blo ki ra nu li stu i me šo vi ti iz bor ni si stem. Ovi me ha nizmi se vi de kao re še nje za bo lju ve zu pred stav ni ka i bi ra ča. Pred la že se isto vreme no ste pe no van prag za ko a li ci je u raz li či tim ra spo ni ma od 5 do čak 25% za ko a li ci je če ti ri i vi še stra na ka. U tom kon tek stu se pred la že i sma nji va nje bro ja po sla ni ka sa 250 na 150. Svi ovi pred lo zi suš tin ski ple di ra ju da se gra đa ni ma omo gu ći da di rekt no bi ra ju po sla ni ke i od bor ni ke i da se oču va pro por ci o nal nost gla so va i man da ta. Ini ci ja ti ve za iz bor nu re for mu usme re ne su i na osta le seg men te iz bor nog si stema. Pred la že se de par ti za ci ja i pro fe si o na li za ci ja iz bor nih or ga na i for mi ra nje nepri stra sne i pro fe si o nal ne iz bor ne ad mi ni stra ci je. I u me dij skoj sfe ri zah te va ju se pro me ne ko je bi na gla si le rav no prav nost iz bor nih ak te ra i ogra ni či le ko riš će nje nov ca. U tom kon tek stu po sto je i raz li či te ide je ka ko da lje usa vr ša va ti fi nan si ranje stra na ka u iz bo ri ma. Po seb no se is ti ču pred lo zi za pre ci zni ju i efi ka sni ju zašti tu iz bor nog pra va i ulo gu sud skog si ste ma u ovom seg men tu iz bor nog pro ce sa. 48

51 Zo ran Sto jilj ko vić Du šan Spa so je vić TREĆI DEO PARTIJSKI SISTEM SRBIJE

52

53 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Par tij SKi si Stem Sr bi je Zo ran Sto jilj ko vić Du šan Spa so je vić Uni ver zi tet u Be o gra du Fa kul tet po li tič kih na u ka U ovom po gla vlju raz ma tra mo osnov ne ka rak te ri sti ke par tij skog si ste ma Sr bi je, po čev od krat kog pre gle da raz vo ja po li tič kog plu ra li zma i po ku ša ja da se promen lji vi i ne in sti tu ci o na li zo va ni si stem upo re di sa po sto je ćim te o rij skim mo de lima. U dru gom de lu po gla vlja po ku ša va mo da, upr kos uo če noj ne sta bil no sti ukaže mo na skup re la tiv no traj nih ide o loš kih i pro gram skih po zi ci ja ko je za u zi ma ju re le vant ne stran ke, ali i da na gla si mo pro me nu po li tič ke agen de u po sled njih 15 go di na i svo je vr sno su ža va nje ide o loš kog spek tra. Ovo će bi ti do dat no oja ča no ana li zom stra nač kih iz bor nih i po sti zbor nih ko a li ci ja i so ci jal nog ute me lje nja po li tič kih par ti ja, kao i sve de nom ana li zom in sti tu ci o nal nog okvi ra (na či na finan si ra nja po li tič kih ak tiv no sti) ko ji ob li ku ju i fa vo ri zu ju od re đe no po na ša nje. RAZ VOJ PO LI TIČ KOG PLU RA LI ZMA u SR BI JI Po li tič ki i stra nač ki plu ra li zam Sr bi ji po čeo je da se ob na vlja u po sled njim godi na ma po sto ja nja So ci ja li stič ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ju go sla vi je. Kao sim bolič ki zna čaj ni da tu mi uzi ma ju se 6. ja nu ar zbog osni va nje Srp ske na rod ne ob no ve kao pr ve opo zi ci o ne stran ke u ta daš njoj So ci ja li stič koj Re pu bli ci Sr bi ji) i zbog osni va nja So ci ja li stič ke par ti je Sr bi je, kao or ga ni za ci o no transfor mi sa ne stran ke na sled ni ce pret hod nog re ži ma. Ka ko su za kon ske od red be o for mi ra nju po li tič kih par ti ja bi le pri lič no flek si bil ne, ubr zo se po ja vio ve li ki broj re gi str o va nih par ti ja, a nji hov broj je sre di nom pr ve de ce ni je 21. ve ka sti gao do sko ro 600. Raz ma tra nje raz vo ja par tij skog plu ra li zma sa vre men ske dis tan ce od 25 go di na neo spor no zah te va od re đe nu du al nu ma tri cu jed nu, ko jom se raz ma tra pr vih 10 go di na (blo ki ra ne, od lo že ne) tran zi ci je i dru gu, ko jom će mo raz ma tra ti pe riod nakon 5. ok to bra Ima ju ći u vi du da se ova dva pe ri o da raz li ku ju po broj nim karak te ri sti ka ma, kao i da je na kon ok to bar skih pro me na doš lo do slo ma par tij skog 51

54 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? si ste ma i nje go ve fun da men tal ne re or ga ni za ci je, na ša pa žnja bi će pri mar no usme re na na po sled njih 15 go di na. Ipak, ni ovaj pe riod ni je ni ho mo gen ni sta bilan, pa se unu tar nje ga mo že iz dvo ji ti pe riod na kon par la men tar nih iz bo ra kao no va i ana li tič ki za seb na ce li na, ka ko zbog pro me ne prav ca par tij ske kompe ti ci je i po ja ve do mi nant ne stran ke, ta ko i zbog tzv. dru ge sme ne vla sti ko ja se mo že ko ri sti ti da ozna či kon so li do va nje iz bor ne de mo kra ti je (Han ting ton, 2004). Upr kos ana li tič koj pred no sti ko ju da je mo ka sni jem pe ri o du raz vo ja, in ter val iz među i go di ne se ne mo že tek ta ko od ba ci ti pre sve ga zbog ve li kog uti ca ja ko ji je imao na da lje kre ta nje tran zi ci je u Sr bi ji. Ov de ne mi sli mo sa mo na po li tič ke, eko nom ske i druš tve ne po sle di ce do ga đa ja iz tzv. de ve de se tih (a ko je i da nas u zna čaj noj me ri od re đu ju te me i tok srp ske tran zi ci je), već i na mo de le po ko ji ma su osno va ne pr ve par ti je u vi še par tij skom si ste mu, na us po sta vlje ne me ha ni zme i praksu vi še par ti zma, kao i sa me od no se (ne po ve re nja i ne pri ja telj stva) me đu par ti ja ma. U kom pa ra tiv nim stu di ja ma usme re nim na post ko mu ni stič ke tran zi ci je se če sto ko ri sti kon cept ta bu la ra sa ko jim se ob jaš nja va slo bod no, neo gra ni če no i sim bo lički pra zno po li tič ko po lje ko je po sto ji na po čet ku tran zi ci je, ka ko na stra ni po li tič ke po nu de (slo bo da po li tič kih ak te ra da po nu de par tij ske plat for me), ta ko i na strani po li tič ke po tra žnje (od su stvo ja sno ar ti ku li sa nih zah te va gra đa na). Upr kos snažnoj i ar gu men to va noj kri ti ci ko ju je u od no su na ovu te zu iz neo Ki čelt (Kitschelt, 1995: 451), mo že se tvr di ti da je pro ces stva ra nja pr vih par ti ja u Sr bi ji bio pri lič no ha o ti čan, kre a ti van i da ga je, pre sve ga, ob li ko va la uska po li tič ka eli ta (i ko mu nistič ka i di si dent ska) ko ja je pr vo bit ne stra nač ke plat for me for mi ra la pre ma svo jim pro ce na ma i uve re nji ma, bez ne ke po seb ne in ter ak ci je sa stra nač kim član stvom i struk tu ra ma. Ka ko to for mu li še Ati la Ag, pr ve po de le su bi le re zul tat kon ku rentnih po li tič ki i ide o loš kih pro je ka ta unu tar eli ta, a ne du bljih struk tu ral nih po de la u druš tvu (pre ma Sto jilj ko vić, 2006: 161). Ta ko đe, pr ve li ni je po de la u Sr bi ji bi le su za sno va ne na iden ti tet nim pi ta nji ma, što i ni je čud no ima ju ći u vi du pro ces ras pa da Ju go sla vi je ko ji je obe le žio pe riod od , a za tim i su kob na Ko so vu ko ji je bio naj va žni ji pro ces u dru goj polo vi ni iste de ce ni je. Me đu tim, ide o loš ke po zi ci je stra na ka ni su bi le ne pro men lji ve čak ni u ovom krat kom pe ri o du. Za raz li ku od dru gih post ko mu ni stič kih druš ta va, opo zi ci ja u Sr bi ji ni je us pe la da na met ne po de lu iz me đu ko mu ni sta (sta rog re ži ma) i an ti ko mu ni sta (re form skih sna ga) kao naj va žni je po li tič ko pi ta nje, kao ni da eks plo a ti še na ci o nal no pi ta nje jer je Mi lo še vić kroz do ga đa nje na ro da to već pre ven tiv no ura dio i ta ko margi na li zo vao kri ti ku sa tih po zi ci ja. Za pra vo, de sni čar ska (an ti ko mu ni stič ka, naci o na li stič ka, mo nar hi stič ka i pra vo slav na) po zi ci ja ko ju je za go va ra la naj va žni ja opo zi ci o na stran ka Srp ski po kret ob no ve omo gu ći la je So ci ja li stič koj par ti ji da u star tu ma kar for mal no za u zme ume re ni ju, cen tral ni ju i pro ju go slo ven sku po zi ci ji 52

55 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa (Ob ra do vić, 1996; Sto ja no vić, 1996), te da ras pi ri va nje na ci o na li zma pre pu sti dru gim ak te ri ma (na ro či to ima ju ći u vi du po sto ja nje za jed nič kog ju go slo venskog pro sto ra i ak tiv no sti na ci o na li stič kih stra na ka u dru gim re pu bli ka ma). Ka ko se raz vi jao su kob na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, ta ko je i SPS sve vi še pre u zi ma la na ci o na li stič ku po zi ci ju, a Slo bo dan Mi lo še vić ulo gu zaš tit ni ka srp skog na ro da. Za hva lju ju ći ne de mo krat skim me ha ni zmi ma vla da vi ne, ali i pa ci fi ka ci ji su ko ba i pot pi si va nju Dej ton skog spo ra zu ma, opo zi ci ja je vre me nom us pe la da us po sta vi de mo kra ti za ci ju druš tva kao osnov ni cilj oku plja nja, što ko nač no vo di ka pr vom iz bor nom po ra zu so ci ja li sta na lo kal nim iz bo ri ma go di ne i tro me seč nim pro test nim šet nja ma gra đa na či me se us po sta vio mo del za va nin sti tu ci o nal nu od bra nu iz bor nih re zul ta ta (Spa so je vić, 2010). Ovi pro te sti su omo gu ći li i da unu tar opo zi ci o nog blo ka do đe do od re đe nog pre gru pi sa va nja i ja ča nja gra đanskih i li be ral ni jih op ci ja, po put DS, LSV i GSS i na gla ša va nju gra đan skih i de mokrat skih ide ja kod DSS i SPO. Ima ju ći u vi du osnov ne ide o loš ke i pro gram ske po zi ci je, par tij ski si stem se pred pre lom ni tre nu tak mo gao gra fič ki pri ka za ti u vi du iz du že ne pot ko vi ce (zbog do mi na ci je vred no snih te ma nad eko nom skim) ko ja je na do njem, au to ri tar nom kra ju oku plja la SRS sa de sne i SPS sa le ve i snažni je stra ne, dok su se na nje nom gor njem (i pri lič no su že nom) kra ju na la zi le gru pi sa ne opo zi ci o ne stran ke (Sto jilj ko vić, 2006: 227). Upr kos broj nim ide o loškim raz li ka ma me đu stran ka ma unu tar ovih dve ju kraj njih po zi ci ja, od nos pre ma Gra fi kon 1. Par tij ski si stem Sr bi je kra jem go di ne 53

56 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Mi lo še vi će vom re ži mu bio je ube dlji vo naj va žni ji kri te ri jum ras po re đi va nja strana ka či me se 10 go di na na kon uvo đe nja vi še par ti zma doš lo do si tu a ci je ka rakte ri stič ne za is toč no e vrop ske fo un ding elec ti ons jed na li sta pro tiv ko mu ni sta. Su kob na Ko so vu je od lo žio po li tič ki ras plet ove di ho tom ne po de le, ali se on poma lo iz ne nad no do go dio na kon pre vre me nih pred sed nič kih iz bo ra 24. sep tembra go di ne, po sle če ga se ula zi u već uo bi ča je ne fa ze struk tu ri ra nja par tijskih si ste ma u pr vim go di na ma post ko mu ni stič ke tran zi ci je fa zu frag men ta ci je i plu ra li za ci je (Bi e la si ak, 1997). Me đu tim, već u ovoj fa zi ja vlja ju se od re đe ne spe ci fič no sti srp ske tran zi ci je, a ko je su mo gu po ve za ti sa pr vih de set go di na vi še stra nač ja. Na i me, do la zak na vlast ša ro li ke ko a li ci je DOS je sa aspek ta partij skog si ste ma do veo do mno go br že i (ide o loš ki) du blje po de le i frag men ta ci je par tij skog si ste ma u po re đe nju sa dru gim is toč no e vrop skim dr ža va ma. Ova br zina pro iz vod je us po sta vlje nog ne po ve re nja i ri val stva iz me đu naj va žni jih par ti ja vla da ju će ko a li ci je, ali i du bi ne pro ble ma sa ko ji ma se vla da su o ča va la. Za raz li ku od, na pri mer, češ kog Gra đan skog fo ru ma, u Sr bi ji ni je po sto jao kon sen zus o mno gim osnov nim pi ta nji ma po čev od onih pro i zaš lih iz ras pa da Ju go sla vi je, pre ko spolj no-po li tič kog opre de lje nja do osnov nih eko nom skih po stav ki bu du će tr žiš ne eko no mi je. Spo re nja unu tar vla da ju će ko a li ci je DOS sa mo su olak ša la povra tak na po li tič ku sce nu sna ga sta rog re ži ma, što se u neo če ki va noj me ri de si lo već na kon pr vih iz bo ra po sle Ta ko đe, poš to su se stran ke sta rog re ži ma na po li tič ku sce nu vra ti le u kra ćem ro ku, ste pen nji ho ve re for mi sa no sti i ot klo na od pr oš lo sti bio je zna čaj no ma nji od dru gih is toč no e vrop skih stra na ka na sled ni ca an ci ent re gi me. Naj bo lji in di ka tor du bi ne ove po de le i ne re for mi sa no sti raz li či tih sna ga sta rog re ži ma je ubi stvo pred sed ni ka vla de Zo ra na Đin đi ća ko je su iz vr ši le kri mi no ge ne struk tu re na sta le u vre me pret hod nog re ži ma. Pr vo pr o la zno vre me tran zi ci o ne Sr bi je iz me re no je na par la men tar nim iz bo ri ma. Po zi ci je ko je su ta da us po sta vlje ne po ka za le su zna čaj nu sta bil nost i uspo sta vlja nje traj ni jih od no sa iz me đu ak te ra. Blok de mo krat skih stra na ka po de lio se na tri osnov ne gru pa ci je: pr o e vrop sku i re form sku gru pa ci ju oko DS (ko joj su pri pa da le i ma nje, ali po li tič ki vi dlji ve i uti caj ne stran ke po put GSS ili LSV), konzer va tiv ni ju i ume re ni ju gru pa ci ju oko DSS i gru pu oko G17 ko ja se pr o fi li sa la pre vas hod no pre ko li be ral nih eko nom skih sta vo va, dok je u kul tur no-vred nosnom po lju bi la bli ža DS. Sa dru ge stra ne, stran ke sta rog re ži ma na sta vi le su rad u no vim okol no sti ma so ci ja li sti su pre sve ga po ku ša va li da sa ču va ju stran ku od ne stan ka ba lan si ra njem iz me đu po vre me ne sa rad nje sa stran ka ma de mo krat skog blo ka i za dr ža va njem sta rih ide o loš kih po zi ci ja, dok su ra di ka li pri gr li li ulo gu anti si stem ske stran ke i po zi ci o ni ra li se kao par ti ja na sled ni ca Mi lo še vi će ve po li ti ke. For mi ra njem ma njin ske vla de DSS par tij ski si stem je ušao re la tiv no mir ni ju fa zu ko ja je od lo ži la ne iz be žne su ko be. 54

57 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Gra fi kon 2. Ki čel to va in ver zi ja na pri me ru Sr bi je (2004.) Po sma tra no sa si stem skog aspek ta, kon fi gu ra ci ja par tij skog si ste ma ni je bi la iz nena đe nje. Gru pi sa nje li be ral ni jih i pro tr žiš no ori jen ti sa nih bi ra ča na jed nom po lu i kon zer va tiv ni je po pu la ci je ko ja je zah te va la sna žni ju ulo gu dr ža ve u eko no mi ji i zaš ti tu od tran zi ci o nih ne vo lja na dru gom po lu je u skla du sa prak som dru gih tran zi ci o nih dr ža va (Kitschelt, 1995). Upr kos Sar to ri je voj su ge sti ji da se ne konso li do va ni i sla bo in sti tu ci o na li zo va ni si ste mi ne mo gu tek ta ko upo re đi va ti sa te o rij skim mo de li ma, ko riš će nje mo de la ume re nog i po la ri zo va nog plu ra li zma za pra vo ima sna žan eks pla na tor ni po ten ci jal u slu ča ju Sr bi je. Or lo vić (2011b: 53 58) sma tra da par tij ski si stem Sr bi je od do 2006 i na kon to ga ima ka rakte ri sti ke po la ri zo va nog plu ra li zma jer se DSS i DS sme nju ju u po zi ci ji cen tral ne stran ke u od no su na ko je se po zi ci o ni ra ju bi po lar ne opo zi ci je (DS i SRS u pr voj fa zi, LDP i DSS u dru goj fa zi), a da se na kon for mi ra nja vla de DS DSS G17 i kasni je vla de Mir ka Cvet ko vi ća pre la zi u fa zu ume re nog plu ra li zma. Ovo me do prino si i in sti tu ci o nal ni di zajn i iz bor pred sed ni ka DS Bo ri sa Ta di ća za pred sed ni ka Sr bi je još od što uvo di ko ha bi ta ci o ni ka rak ter. 55

58 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Sto jilj ko vić i Spa so je vić (2013a) svo ju in ter pre ta ci ju za sni va nju na te zi da se pola ri zo va ni plu ra li zam u pu noj sna zi raz vi ja u pe ri o du Upr kos učeš ću u is toj vla di (dru gi man dat Vo ji sla va Koš tu ni ce ), DS (za jed no sa G17) isto vre me no vo di bor bu sa DSS za pre vlast unu tar ne ka daš njeg de mo krat skog bloka i sa SRS za osva ja nje vla sti u dr ža vi. Vr hu nac po la ri za ci je su bli mi ran je u iz bo ru iz me đu Evro pe i Ko so va u ko jem evro fil ni blok uspe va da isto vre me no po la ri zu je po li tič ki spek tar ja ča ju ći cen tri fu gal ne ka rak te ri sti ke si ste ma (u če mu u zna čaj noj me ri po ma že LDP) i da for mu li še sve o bu hvat nu po zi ci ji I Ko so vo i Evrop ska uni ja uz oči gled nu ne iz re če nu pre vlast dru go na ve de nog ci lja. Iz bor ni ras po red i bor ba za pred sed nič ku po zi ci ju u dva kru ga ( ), kao i par la men tar ni iz bo ri u ma ju na kon ko jih so ci ja li sti bi ra ju da for mi ra ju vla du sa de mo krata ma vo de ka po be di jed nog po la ne ka daš nje bi po lar ne opo zi ci je i pod sti ca ju za pre la zak ka ume re nom plu ra li zmu. Za vrš na fa za u ovoj tran sfor ma ci ji, ujed no i u kon so li do va nju mi ni mal ne de mo kra ti je u Sr bi ji de ša va se sa po de lom unu tar ra di ka la i na sta ja njem ume re ne, for mal no pro e vrop ske Srp ske na pred ne stran ke (Spa so je vić, 2011). Do dat ni pod sti caj pro me na ma do la zi i iz prav nog okvi ra jer se usva ja no vi za kon o po li tič kim par ti ja ma ko ji ima za cilj da uve de red u funk ci o ni sa nje strana ka, ali i da do ve de do ukrup nja va nja po li tič ke sce ne kroz uvo đe nje re strik tivni jih kri te ri ju ma za re gi stra ci ju po li tič kih par ti ja, od no sno neo p hod nih pot pi sa za re gi stra ci ju (1.000 za stran ke na ci o nal nih ma nji na). Ia ko je broj re gistro va nih par ti ja zna čaj no uma njen (tre nut no ih u Sr bi ji ima neš to vi še od 100), ne ja sna za kon ska re še nja u po gle du tu ma če nja na ci o nal ne od red ni ce do ve la su do bu ja nja stra na ka na ci o nal nih ma nji na, a ne do sta tak po li tič ke vo lje do ne znatnog na pret ka u ge ne ral noj ure đe no sti obla sti. Vr hu nac sla bo sti u ovom po gle du je ula zak stran ke Ni je dan od po nu đe nih od go vo ra u par la ment kroz zlo u po tre bu cen zu sa za na ci o nal ne ma nji ne (stran ka se re gi stro va la kao vlaš ka stran ka, ia ko ni je ima la ute me lje nje u ovoj na ci o nal noj ma nji ni). Pe riod od do par la men tar nih iz bo ra pred sta vljao je još jed no za tišje pred bu ru. Per cep ci ja o sta bil no sti us po sta vlje nog si ste ma ume re nog plu ra lizma osna že na je sta bil nom po drš kom bi ra ča (i sma nje njem po drš ke stran ka ma na po lo vi ma po put DSS, SRS i LDP) i us po sta vlje nim kon sen zu som o osnov nim pi ta nji ma (evro in te gra ci je, pre sve ga). Ipak, re zul tat pred sed nič kih iz bo ra i po be da To mi sla va Ni ko li ća ozna či li su ula zak u još je dan tur bu len tan pe riod či ji is hod ni je iz ve stan. Na i me, na kon van red nih iz bo ra iz mar ta li sta SNS je samo stal no osvo ji la ve ći nu po sla nič kih me sta, dok se iz DS iz dvo ji la NDS (ka sni je na zva na SDS), uz ne u la zak u par la ment DSS, LDP, URS (biv ša G17) i po no vo SRS. Par tij ski si stem Sr bi je je na kon 15 go di na po no vo po pri mio for mu si ste ma sa predo mi nant nom par ti jom (ia ko je pre ra no tvr di ti da je za i sta reč o ta kvom si ste mu). 56

59 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Uko li ko pro me nu raz ma tra mo na ni vou po je di nač nih par ti ja, bez di le me je reč o ve li koj ne sta bil no sti i pre li va nju bi ra ča iz me đu stra na ka. Uko li ko pro me nu po sma tra mo sa ni voa par tij skog si ste ma, mo že se re ći da je reč o kon ti nu i te tu su ža va nja ide o loš kog pro sto ra (gra fi kon 3), ko je je iza zva no pro me nom hi je rarhi je so ci jal nih ras ce pa, od no sno osnov nih li ni ja po de le. Po jed no sta vlje no re če no, naj ve ći deo par ti ja i bi ra ča je pri hva tio evro in te gra ci je kao osnov, dok se za sa da ni su pro fi li sa le dru ge te me po ko ji ma su se stran ke raz li ko va le. To me u pri log ide i na laz da je ko rup ci ja bi la pri mar na te ma po sled njih iz bo ra, te da je iz bor ni re zul tat ob li ko va la per cep ci ja o ko rum pi ra no sti, a ne de ba ta o me ra ma ko ji ma se ona mo že uma nji ti (Spa so je vić i Sto ja no vić, 2014:48). Ta ko đe, mo že se pri me ni ti Mar ku šo va (Mar kus, 1998) te za da su ne ke po zi ci je unu tar si ste ma fik si ra ne, ali da se vre me nom me nja ju ak te ri ko ji ih za stu pa ju. Gra fi kon 3. Su ža va nje ide o loš kog pr o sto ra u Sr bi ji (Sto jilj ko vić i Spa so je vić, 2013a: 455) 57

60 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? RE LE VANT NE STRAN KE Na kon raz ma tra nja na ni vou si ste ma, pre la zi mo na ana li zu naj va žni jih ak te ra. Kon cept re le vant nih stra na ka slu ži da usme ri pa žnju is tra ži va ča na ak te re ko ji uti ču na po li tič ki pro ces i da iz raz ma tra nja eli mi ni še stran ke ko je po sto je sa mo na pa pi ru ili na pe ri fe ri ji po li tič kih od lu či va nja. Sar to ri (Sar to ri, 2002) pred la že dva kri te ri ju ma ko a li ci o ni po ten ci jal (ko ri snost stran ke za vla du) i uce nji vač ki po ten ci jal (spo sob nost stra na ka ko je se du go roč no na la ze u opo zi ci ji da uti ču na po na ša nje ak te ra sa ko a li ci o nim po ten ci ja lom). Po red ovo ga, po sto je i dru gi kri te ri ju mi, ali se oni vi še osla nja ju na kvan ti ta tiv ne (sa mo sta lan iz la zak na iz bore, učeš će na vi še od 50% iz bo ra i sl.), a ne na kva li ta tiv ne po dat ke, što u slu ča ju Sr bi je ko ja u če tvrt ve ka vi še par ti zma ima dva pre lom na mo men ta ni je pre vi še ko ri sno. Sa dru ge stra ne, Sar to ri je vi kri te ri ju mi su di zaj ni ra ni da ob u hva te i radi kal ne stran ke u po la ri zo va nim si ste mi ma (an ti si stem ske stran ke), što se či ni neo bič no va žnim i ko ri snim u na šem slu ča ju. Upr kos Sar to ri je voj opa sci da iz bor na sna ga ni je naj va žni ji kri te ri jum, naj lo gični je je da u ana li zi ak te ra po đe mo od naj ve će i cen tral no po zi ci o ni ra ne Srp ske na pred ne stran ke. Stran ka je osno va na go di ne i to kom po sled njih ne ko li ko go di na na met nu la se kao naj ja ča stran ka u Sr bi ji sa od lič nim iz bor nim re zulta ti ma. Ipak, ov de ni je reč o no vom po li tič kom ak te ru i pot pu nom pre li va nju gla sa ča, već o re de fi ni sa nom ak te ru ko ji je is ko ri stio re sur se, zna nje i po lo ža je u ne ka daš njoj SRS da se bi olak ša pro ces stva ra nja no ve par ti je (u tom smi slu je SNS slič ni ji Jan ko vi će voj Po zi tiv noj Slo ve ni ji, a raz li čit od (pot pu no) no vih stra na ka kao što je hr vat ski Ži vi zid). Uko li ko se in si sti ra na kon ti nu i te tu, mo že se tvr di ti da je SNS od ra di ka la na sle di la eko nom ske gla sa če gu bit ni ke tran zi ci je ko ji ma je pri ča o ko rum pi ra noj i taj kun skoj vla sti De mo krat ske stran ke bi la već do bro po zna ta. Sa dru ge stra ne, SNS je vre me nom za u zi ma sve sna žni je pro e vrop ske sta vo ve oprav da va ne ne to li ko ide o loš kom i vred no snom ma tri com već re a li stičkim pri stu pom u po li ti ci. Po pu lar nost SNS je pre vas hod no za sno va na na po pular no sti pre mi je ra Vu či ća što omo gu ću je stran ci da za u zi ma do sta flek si bil ne program ske sta vo ve for mi ra ne na osno vu lič nih pro ce na pre mi je ra. U na če lu, reč je o do mi nant no po pu li stič koj re in ter pre ta ci ji neo li be ral ne i pro e vrop ske ma tri ce sa na gla še nom ide jom o po tre bi pro me ne na ci o nal nog men ta li te ta. Na rav no, ka da stran ka ima 50% bi ra ča, on da je teš ko oče ki va ti da ima vi sok ste pen ide o loš ke ho mo ge no sti. Ipak, upra vlja nje dr ža vom u du žem vre men skom pe ri o du nu žno zah te va za u zi ma nje ja sni jih po zi ci ja i pro iz vo di pro gram ske opo zi ci je i po tre bu da se stran ka ja sni je po zi ci o ni ra. Ko a li ci o ni part ner SNS u vla di Sr bi je je stran ka ko ji ta ko đe ve zu je mo za pr vi pe riod vi še par ti zma So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je. Ova stran ka je na kon go di ne uš la u pro ces re for me ko ji je pod ra zu me vao po ste pe no uda lja va nje od Mi lo še vi će vog na sle đa, što se sim bo lič ki za vr ši lo ula skom u vla du sa DS i 58

61 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa pot pi si va njem de kla ra ci je o po mi re nju go di ne. Ipak, i kod SPS se mo gu uo či ti broj ni ele men ti kon ti nu i te ta, ka ko sa Mi lo še vi će vim pe ri o dom ta ko i sa pe ri o dom sta re Ju go sla vi je. Ovaj kon ti nu i tet po ka zu je že lju so ci ja li sta da pro fiti ra ju na no stal gi ji i uve re nju da je u sta rom re ži mu bi lo bo lje (slič no fe no me nu Ostal gie u is toč noj Ne mač koj), ali je ta po zi ci ja osve že na mo der nim al ter/an ti glo ba li stič kim sta vo vi ma i ne ga tiv nim sta vom pre ma NA TO pak tu. U od su stvu ja sno pro fi li sa ne so ci jal de mo krat ske stran ke u blo ku stra na ka ne ka daš njeg DOS, SPS je za u zeo po zi ci ju glav ne stran ke (sta re) le vi ce. Ide o loš koj pro fi li sa no sti dopri no si i du go roč ni ko a li ci o ni aran žman sa Par ti jom pen zi o ne ra PUPS (ko ji osna žu je re di stri bu tiv nu po li ti ku me đu naj sta ri jim bi ra či ma) i Je din stve nom Srbi jom (ko ja pod jed na ko igra na kar tu eko nom ski ve li ke dr ža ve (do du še na lokal nom ni vou) i ume re nog na ci o na li zma i kon zer va ti vi zma). No, ne sa gla snost le ve po zi ci je u pro gram skim ma ni fe sti ma sa isto vre me nim učeš ćem u vla sti ma ko je su na kon iz bi ja nja kri ze spro vo di le neo li be ral nu po li ti ku šted nje i raci o na li za ci ja, osnov ni je raz log za ve ro vat no naj ve ći jaz iz me đu iz bor nih po ru ka i po na ša nja i po te za u vla sti. Blok opo zi ci o nih stra na ka od iz bo ra ka rak te ri še is cep ka nost i kon stan to pre vi ra nje unu tar stra na ka. Cen tral no me sto ov de pri pa da De mo krat skoj stran ci ko ja je za jed no sa DSS iz ne la naj ve ći te ret de mo krat skih pro me na, ali i na se be pre u ze la naj ve ću kri vi cu za lo še tran zi ci o ne re zul ta te. Da smo ovaj tekst pi sa li odmah na kon iz bo ra Go di ne, mo gli smo da uka že mo da DS oku plja ume re no re for mi stič ki i tr žiš no ori jen ti sa ni ji deo druš tva i da je stran ka kon so li do va na na 15 25% bi rač kog te la, ali sa ve o ma do brim ko a li ci o nim po ten ci ja lom. Na kon izbor nog po ra za u dru gom kru gu pred sed nič kih iz bo ra 2012, doš lo je do unu trašnjeg pre vi ra nja i ce pa nja stran ke na dva u iz bor nom smi slu sko ro jed na ka de la DS i NDS (SDS), ia ko je DS za dr ža la ve ći deo stra nač ke struk tu re. Tak mi če nje ove dve stran ke po ka za lo je sav uti caj per so nal nog i li der skog u srp skoj po li ti ci, kao i od su stvo pro gram ske prin ci pi jel no sti čak i kod stran ke ko je je ima la najzna čaj ni ji ste pen unu tar stra nač ke de mo kra ti je (Sto jilj ko vić i Spa so je vić, 2013a: 457). Na rav no, vlast je ove su ko be sa mo do dat no osna ži va la, če sto ko ri ste ći ne demo krat ske in sti tu ci o nal ne i va nin sti tu ci o nal ne me ha ni zme. Ipak, tre nut ni rej ting obe stran ke je u naj ve ćoj me ri re zul tat re zul ta ta nji ho ve vla da vi ne i ne ga tiv nih efe ka ta u pe ri o du kri ze , što do dat no ote ža va po vra tak i re kon struk ci ju de mo krat ske po zi ci je. Slič na si tu a ci je je i u po lju ko je je ne ka da za u zi ma la Li be ral no de mo krat ska parti ja, a za ko je se da nas bo re par la men tar na No va stran ka (ko a li ci o ni part ner DS), van par la men tar na stran ka po kret Re start i LDP ko ji ni je pre šao cen zus na iz bori ma Sna ga ovog blo ka je isto rij ski bi la ve za na za sna žan li be ral ni i re formski stav i kri ti ku pre vi še sve o bu hvat nog pri stu pa de mo kra ta za vre me Ta di ća, ali se me đu no vim ak te ri ma sve vi še is ti če eko nom ski li be ra li zam kao pro gram ska osno va. Ipak, ka ko je reč o no vi jim stran ka ma nji ho va re le vant nost je upit na, a 59

62 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? či nje ni ca da se obra ća ju ma loj bi rač koj ba za od mak si mal nih 10% gra đa na ne ide im na ru ku i nu žno na me će ši re nje iz bor nih plat for mi. Sa dru ge stra ne, blok stra na ka na de snom, na ci o nal nom kri lu po ku ša va da in sisti ra na ar ti ku la ci ji kul tur no-vred no snih pi ta nja na uš trb eko nom skih. U ovom blo ku se na la ze sta re stran ke po put DSS i SRS, ali i no vi po kre ti stran ke po put Dve ri (ko ja još uvek ni je us pe la da do ka že svo ju re le vant nost). Sve ove stran ke po ku ša va ju da for mu li šu evro skep tič nu plat for mu ko ja će isto vre me no in si sti ra ti i na ko sov skom pi ta nju. Broj gla sa ča na ovom po lu (oko 15% na po sled njim iz bori ma) uka zu je da je reč o po zi ci ji sa zna čaj nom bi rač kom ba zom, ali za sa da bez po li tič kog ak te ra ko ji će je pre ve sti u par la men tar ne man da te. Na ovaj spi sak ve ćih na ci o nal nih stra na ka tre ba do da ti i sta bil ne stran ke na cio nal nih ma nji na pre svih Sa vez voj vo đan skih Ma đa ra, boš njač ke Stran ku demo krat ske ak ci je i San džač ku de mo krat sku par ti ju, kao i al ban sku Par ti ju de mokrat skog pro gre sa. Iz ove gru pe se is ti ču SDP i SVM sa po ku ša ji ma da ma njin ski iden ti tet na do gra de so ci jal de mo krat skim ide ja ma (SDP) i za stu pa njem voj vođan skih sta vo va (SVM). Ko nač no, spi sak za tva ra ju ma nje, ali in sti tu ci o na li zo va ne stran ke dve iz već po me nu te ko a li ci je ko je pred vo de so ci ja li sti (PUPS i Je dinstve na Sr bi ja) i voj vo đan ska Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, ali i pri mar no na li de ri ma za sno va ne No va Sr bi ju i SPO. In sti tu ci o na li za ci ja par tij skog si ste ma, kao i po je di nač nih par ti ja mo že se razma tra ti i iz vi zu re nji ho vog so ci jal nog ute me lje nja, od no sno struk tu re bi rač kog te la. Ce sid (Vu ko vić, 2010) u ana li zi po la zi od tri osnov ne li ni je ras ce pa: istorij sko-et nič ke (od nos pre ma ma nji na ma i de cen tra li za ci ji), po li tič ko-kul tur ne (od nos pre ma tra di ci o na li zmu, sek su al nim ma nji na ma i član stvu u EU) i so cioeko nom ske (stav pre ma tr žiš noj pri vre di). Na red ni ko rak pred sta vlja svr sta va nje od go vo ra u pet kla ste ra tj. vred no snih struk tu ra: mo der ni ste (19%), mo der ne kon zer va tiv ce (19%), au to kra te (21%) i na ci o na li ste (15%), kao i ve li ku gru pu neo d luč nih (26%), na kon če ga sle di po re đe nje opre de lje nih gru pa sa par tij skom iden ti fi ka ci jom is pi ta ni ka. Pre ma do bi je nim na la zi ma, pro seč ni gra đa nin Sr bi je je to le ran tan pre ma na ci o nalnim ma nji na ma (71%) tra di ci o na li sta (64%), ko ji je pre za de cen tra li za ci ju ( 39% : 27%) i EU (39% : 25%) ne go pro tiv njih, pri če mu ima ozbilj ne di le me oko pri hvata nja tr žiš ne pri vre de (31% za i 21% pro tiv uz go to vo po lo vi nu uz dr ža nih), ali i snažan ho mo fo bi čan stav (49% uz pe ti nu to le rant nih i tre ći nu neo d luč nih). Uko li ko se gra đa ni sta ve pred iz bor iz me đu vo de ćih ide o loš kih pra va ca, sko ro dve pe ti ne njih bi ra so ci jal de mo kra ti ju, što je u su prot no sti sa od su stvom stra na ka ko je se for mal no po zi ci o ni ra ju na ovoj po zi ci ji i isto vre me no bi va ju per ci pi ra ne kao ta kve. U po ku ša ju tu ma če nja ovog na la za či ni se in spi ra tiv nom i tač nom Ve ne ge rova te za da se pi ta nje le gi ti mi te ta de mo krat skih in sti tu ci ja u post ko mu ni stičkim, tran zi cij skim ze mlja ma mo že su zi ti na kon cept so ci jal ne prav de i raz li či te 60

63 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa per cep ci je gra đa na ovih ze ma lja o so ci jal noj prav di i nje nim po li tič ko--ide o loškim pre zen te ri ma, pri če mu so ci jal de mo krat ski kon cept ima u Sr bi ji pre po znatlji vost i pred nost. Če ti ri go di ne ka sni je na iz bo ri ma go di ne pro me ne vred no snih pro fi la bi le su mno go ma nje od pro me na iz bor nog po li tič kog dre sa, ali su u kom bi na ci ji sa de mo graf skim ka rak te ri sti ka ma da le ve o ma in di ka tiv ne na la ze o so ci jal nim i kultu ro loš kim pro fi li ma par tij skih pri sta li ca. Ta be la 5. De mo graf ske oso bi ne stra nač kih pri sta li ca (Vu ko vić et al, 2014) SNS DS SPS DSS NDS LDP SR S DVE RI PRO SEK Žen sko 45% 80% 59% 11% 44% 41% 33% 46% 51% Muš ko 55% 20% 41% 89% 56% 59% 67% 54% 49% god. 13% 13% 12% 7% 22% 46% 16% god. 18% 20% 17% 20% 27% 17% 8% 31% 19% god. 12% 27% 12% 30% 13% 6% 15% 15% god. 25% 13% 24% 25% 20% 39% 31% 8% 22% 60 god. i vi še 32% 27% 34% 25% 33% 17% 46% 15% 29% Be z osnov ne ško le 6% 7% 4% Osnov na ško la 17% 7% 29% 21% 13% 22% 17% 15% Rad nič ke ško le 24% 7% 12% 21% 25% 17% 17% 15% 23% Sred nja ško la 40% 47% 26% 21% 44% 28% 33% 31% 38% Vi ša ško la/fa kul tet 13% 40% 26% 37% 19% 33% 33% 54% 20% Do % 14% 47% 35% 33% 40% 33% 50% 46% % 43% 37% 24% 25% 60% 50% 38% 34% % 14% 17% 35% 33% 17% 13% 13% Pre ko % 29% 6% 8% 7% Ne u tral ni kon for mi sti Ne u tral ni tra di ci o na li sti Ne to le rant ni tra di ci o na li sti Kon for mi stič ki ne re gi o nali sti To le rant ni mo der ni sti 34% 13% 21% 41% 29% 33% 17% 23% 27% 19% 20% 18% 24% 29% 11% 23% 20% 21% 13% 32% 35% 14% 6% 67% 46% 20% 19% 20% 18% 12% 7% 33% 11% 29% 50% 16% 8% 22% 61

64 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Do vo de ći u ko re la ci o nu ve zu iz bor nu stra nač ku iden ti fi ka ci ju sa so ci o de mo grafskim obe lež ji ma i vred no snim pro fi li ma, Vu ko vić (Vu ko vić et al, 2014: ) pr vo ana li zi ra pri sta li ce tri ju stra na ka pro tiv ni ca EU in te gra ci ja DSS, DVE RI i SRS. Ima ju ći u vi du vred no snu po de lu bi rač kog te la Sr bi je, me đu pri sta li ca ma ovih tri ju stra na ka zna čaj no iz nad pro se ka de tek to va ne su ka rak te ri sti ke kla ste ra ne to le rant ni tra di ci o na li sti. Unu tar ovog vred no snog blo ka vr ši se do dat na po de la pre ma de mo graf skim krite ri ju mi ma stra nač kih pri sta li ca. Sve tri op ci je ima ju u svo joj struk tu ri ve ći broj muš ka ra ca, ali je ova ko re la ci ja do ve de na do mak si mu ma kod DSS gde je muš kara ca 89% od ukup nog bro ja pri sta li ca. Na dru goj stra ni, za raz li ku od ra di ka la, u struk tu ri DSS i Dve ri ima mo iz nad pro seč no obra zo va nu po pu la ci ju, a kod Dve ri to ide i do 54% vi so ko o bra zo va nih od ukup nog bro ja pri sta li ca. Ono što do minant no de li ovu sku pi nu je ste pri pad nost sta ro snim sku pi na ma. Ta ko su pri sta li ce Dve ri do mi nant no smeš te ne u naj mla đe gru pe is pi ta ni ka (18 do 39 go di na), prista li ce DSS u ka te go ri ju sred njih ge ne ra ci ja (od 40 do 59 go di na), dok je SRS svo je ute me lje nje na šao kod naj sta ri jih su gra đa na, kod onih pre ko 60 go di na sta ro sti. Pri sta li ce LDP i DS su do mi nant no obo je ne oso bi na ma kla ste ra to le rant ni moder ni sti. U de mo graf skim po ka za te lji ma uoč lji vo je da su pri sta li ce ovih dve ju stra na ka iz nad pro se ka obra zo va ni, pri če mu iz nad pro se ka u slu ča ju stran ke LDP či ne mla đe i oso be sred nje sta ro sne do bi (od 18 do 29 god i od 50 do 59 go di na), a u slu ča ju stran ke DS oso be sred njih go di na (od 40 do 49 go di na). Ključ na raz li ka po sto ji u rod noj struk tu ri. Me đu pri sta li ca ma LDP-a neš to je vi še muš ka ra ca ne go že na, dok je u slu ča ju par ti je DS pre do mi nant no učeš će že na sa čak 80% od ukup nog bro ja is pi ta ni ka. Ka da je u pi ta nju SPS, struk tu ra stra nač kih pri sta li ca ima dva di fe ren ci ra ju ća obe lež ja. Jed no je de mo graf skog ka rak te ra i ti če se či nje ni ce da im iz nad pro se ka po ve re nje po kla nja ju oni is pi ta ni ci ko ji od obra zo va nja ima ju osnov nu ško lu ili čak ni nju ni su za vr ši li. Ia ko ne ma ju do mi nant no vred no sno obe lež je kao ne ke dru ge stran ke, iz nad pro se ka ima ju onih bi ra ča ko je de fi ni še mo kao ne to le rantni tra di ci o na li sti. Da kle, dok (ne to le rant ni) tra di ci o na li zam u kom bi na ci ji sa vi so kim obra zo va njem vo di ka DSS i Dve ri ma on, kom bi no van sa ni skim obrazo va njem naj češ će za vr ša va u po drš ci ko a li ci ji oko SPS. U slu ča ju par ti je SNS, teš ko da se mo že na pra vi ti pro fil stran ke ko ja osvo ji polo vi nu bi rač kog te la na iz bo ri ma. Me đu tim, ne ke se po seb no sti ili raz li ke, ipak, mo gu kon sta to va ti. U struk tu ri pri sta li ca ove stran ke ima neš to ma nji broj vi soko o bra zo va nih od pro se ka i to je je di na de mo graf ska ka rak te ri sti ka po ko joj se bit ni je raz li ku ju. Sa dru ge stra ne, u vred no snom smi slu ne po sto ji do mi nant no vred no sno opre de lje nje, pri me će no je je di no bit no od su stvo iz kla ste ra onih ko je, pre ma vred no sti ma ko je za u zi ma ju, zo ve mo to le rant ni mo der ni sti, a sa dru ge 62

65 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa stra ne, in di ka tiv no je zna čaj ni je pri su stvo u dva kla ste ra gde pre te že kon for mizam (Vu ko vić, 2014: ). STRA NAČ KE KO A LI CI JE Svu di na mi ku i (skri ve nu) unu traš nju lo gi ku po li tič kog ži vo ta naj bo lje is ka zu ju broj na me đu stra nač ka, ali i unu tar stra nač ka, pri bli ža va nja i uda lja va nja, uje di njava nja i (po nov na) ra zi la že nja i po de le. U če tvrt ve ka du goj isto ri ji vi še par ti zma u Sr bi ji, go to vo da ni je pre o stao ni je dan pri mer od su stva raz li či tih ob li ka sa radnje, na broj nim ni vo i ma vla sti, čak i iz me đu stra na ka sa kraj nje su prot sta vlje nih po li tič kih po zi ci ja. U krat kom, ali dra ma tič nim isto rij skim me na ma, na bi je nom in ter va lu su o či li smo se s go to vo ne bro je nim, iz bor nim i po sti zbor nim, opo zici o nim i vla da vin skim ko a li ci ja ma. One su for mi ra ne kao pro gram ske ko a li ci je srod nih stra na ka i stra nač kih fa mi li ja, ali i kao ši ro ke tak tič ke ko a li ci je usme re ne ka (jed no krat nom) pre u zi ma nja vla sti. Po sle dič no, Sr bi ja na 10 odr ža nih na ci o nal nih par la men tar nih re dov nih i van rednih iz bo ra, uz is ku stvo jed no stra nač ke, ve ćin ske (1990) i ma njin ske (1992) vla de so ci ja li sta, po se du je is ku stvo broj nih ko a li ci o nih vla da, ka ko ve ćin skih (kao što su vla de mi ni mal ne ve ći ne iz 1993, 2007, 2008 i ili ši ro ke vla da ju će ko a li ci ja ma po put one od čak 18 ak te ra oku plje nih unu tar DOS-a ili one oko na pred nja ka iz go di ne) ta ko i ma njin skih ko a li ci o nih vla da (vla da DSS iz 2004). Po seb no in te re sant na su is ku stva vla de i si ste ma bez opo zi ci je na sta le usled boj ko ta iz bo ra go di ne od stra ne ve ći ne opo zi ci o nih par ti ja, kao i krat kotraj ne, pre la zne vla de ko mi ni sta ra iz re do va so ci ja li sta, SPO-a i DOS-a, s kra ja go di ne. Sve ove vla de i ko a li ci je for mi ra ne su iz van osve tlje ne po li tič ke pozor ni ce. Po stig nu tim do go vo ri ma ne ret ko su bi li za te če ni sim pa ti ze ri i gla sa či, ali i ak ti vi sti i ni ži eše lon par tij skih ru ko vod sta va. Lo gič no se po sta vlja pi ta nje ima li u tom (pri vid nom) ha o su ne kog si ste ma, od no sno po sto je li ne ke pra vil no sti i lo gi ka u me đu stra nač kom pre gru pi sa va nju? Pr vi vi dljiv i ja san pred u slov či ni sa ma lo gi ka ostva re nih iz bor nih re zul ta ta, odno sno iz bo ri ma for mi ra nog ras po re da po li tič kih sna ga. Osnov ni im pe ra tiv je do mo ći se par la men tar ne ve ći ne i na mi ri ti i us kla di ti uže stra nač ke in te re se i kre i ra ti vla du ve ći ne. U su prot nom, osta je mo guć nost da for mi ra na ma njin ska vla da funk ci o ni še na osno vu spo ra zu ma o spolj noj, par la men tar noj po drš ci ne ke od (po lu)opo zi ci o nih par ti ja. U slu ča ju vla de u Sr bi ji iz re še nje je pr o nađe no u ta da pri lič no šo kant noj par la men tar noj po drš ci pr voj ma njin skoj vla di Koš tu ni ce i DSS od stra ne SPS-a. 63

66 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Pret hod no, for mi ra nje pred iz bor nih ko a li ci ja re zul tat je pro ce ne o pret po sta vljenim, po zi tiv nim (si ner gij skim) efek ti ma udru ži va nja, od no sno sa me (ne)mo gućno sti da se pre sko či iz bor ni prag (5%) ili ostva ri ve ći na. Po sto je će iz bor no za kono dav stvo, kao i ras po red po li tič kih sna ga su, da kle, sa mo pret hod ni pred u slov za iz grad nju raz vi je ne iz bor ne stra te gi je i raz u me va nje di na mi ke po li tič kog ži vo ta. Ostva re ni iz bor ni re zul ta ti, me đu tim, če sto omo gu ću ju raz li či te po sti zbor ne kom bi na ci je i al ter na tiv ne sce na ri je. Po čet no se, po pra vi lu, u skla du sa te o ri jom mi ni mal ne iz bor ne po be de, od no sno mak si ma li za ci je iz bor nog do bit ka, pro blem obez be đe nja par la men tar nog sta tu sa ili, na dru goj stra ni par la men tar ne ve ći ne, re ša va udru ži va njem sa naj ma njim mo gu ćim bro jem part ne ra. Po pra vi lu, ra di se i ko a li ci o nom udru ži va nju sa pro gram ski bli skim stran ka ma. Uko li ko to ni je do volj no, ide se na udru ži va nje sa stran ka ma iz dru gog kru ga, na oda bir se condcho i ce part ne ra. Tek ako su ove mo guć no sti is cr plje ne, even tu al no se pri sta je na aran žman sa pro gram ski uda lje nim stran ka ma. Ovo na čel no pra vi lo u prak si, me đu tim, ima broj ne iz u zet ke i od stu pa nja. Pre sve ga, sam kri zni druš tve ni kon tekst i po tre ba da se pr o iz ve du ključ ne ustav ne, po li tič ke i druš tve ne pro me ne tra že ne ret ko for mi ra nje ši ro kih ko a li ci ja i vla da na ci o nal nog je din stva. Če sto, po seb no u uslo vi ma frag men ti ra ne par tij ske sce ne, lo gi ka že sto ke bor be za istu iz bor nu kli jen te lu, do vo di do su ko ba i raz la za program ski naj bli žih stra na ka. Po sle dič no, one ne ret ko ko a li ci o ne part ne re po tra že iz van sop stve ne po li tič ke fa mi li je. I lo gi ka me đu par tij ske su rev nji vo sti oko pre u zi ma nja kon trol nog pa ke ta ak cija vla sti vo di broj nim si tu a ci ja ma u ko ji ma se ne uđe, ili se pak iza đe iz, na pr vi po gled, kraj nje lo gič ne kom bi na ci je. Ako me đu sob na raz me na ar gu me na ta i ucena re zul ti ra ne u spe hom pre go vo ra, pre o sta li part ner(i) po seg nu za po drš kom stran ke či ja po drš ka tre nut no re ša va pro blem, ali traj no osta ne osnov za po tre se i su ko be. Ukup na isto ri ja od no sa DS-a i DSS-a, uklju čiv ši i pad dru ge Koš tu ni či ne vla de na kon raz la za oko od go vo ra na (sa mo)pr o gla še nje Ko so va sa mo je je dan od brojnih ati pič nih pri me ra i si tu a ci ja. Ni su ret ke ni stran ke, po seb no one ma le s poli tič kog cen tra, sa za vid nim nat pro por ci o nal nim ko a li ci o nim po ten ci ja lom ko je se po na ša ju po pra vi lu: ko da vi še. Ra di ka li su, pak, sve do iz bo ra go di ne, od no sno do raz la za i odva ja nja SNS-a bi li go to vo škol ski pri mer stran ke sa krajnje ogra ni če nim ko a li ci o nim, ali sa ve li kim uce nji vač kim po ten ci ja lom. S nji ma go to vo ni ko ne će u (cen tral nu) vlast, ali za to oni de fan ziv no sna gom i bro jem osvo je nih po sla nič kih me sta, prak tič no od re đu ju ko će sve mo ra ti da se udru ži da bi for mi rao vlast. U prak si, če sto na sud bi nu oče ki va nog i po želj nog stra nač kog udru ži va nja od luču ju će ne uti ču ni pro gram ske, kao ni tak tič ke raz li ke i spo ro vi, već per so nal ni 64

67 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa su ko bi i (ne)re a li zo va ne am bi ci je i su je te stra nač kih li de ra. Ima ju ći u vi du iz bor ni si stem, ni je ni ču do da se naj ve ći deo unu tar stra nač kih su ko ba za vr ša va po de lom stran ke i iz grad njom zi da ne sa rad nje iz me đu do ju če raš njih sa bo ra ca. Naj zad, od lu ču ju ći uti caj na po li tič ki ži vot ne ma ju sa mo stra nač ka ru ko vod stva i pr va ci. Iz van po li tič ke are ne, na smer i sa dr žaj po li ti ke i po li tič ke aran žma ne svo jom po drš kom ili su prot sta vlja njem uti ču i spolj ni ve to igra či. Pred stav ni ci ključ nih or ga ni zo va nih in te re snih gru pa i aso ci ja ci ja po slo da va ca, sin di ka ta, ne vla di nih or ga ni za ci ja, pro fe si o nal nih udru že nja ili, pak, cr kve i voj ske lo bi ra ju za svo je zah te ve i za uz vrat nu de, pri kri ve nu ili otvo re nu po drš ku. Ne za do volj ni po li tič kom po nu dom i ve li kim tran sak ci o nim troš ko vi ma ko je mo ra ju da pla te za po drš ku, ci vil ni ak te ri se mo gu od lu či ti i na ula zak u po lje po li ti ke kroz di rektni, po li tič ki i iz bor ni an ga žman (G17 PLUS, Ot por, Po kret sna ga Sr bi je, Dve ri). U ze mlja ma po put Sr bi je, iz u zet no zna čaj nu ulo gu igra ju i ino stra ni ve to igra či, po put vi so kih pred stav ni ka me đu na rod nih eko nom skih i po li tič kih aso ci ja ci ja, vla da i po slov nih udru že nja ključ nih dr ža va ili pak nad na ci o nal nih stra nač kih fe de ra ci ja. Vla da so ci ja li sta i de mo kra ta je u tom po gle du mo žda naj bo lja ilu straci ja. Svi oni, svo jim či nje njem ili ne či nje njem, mo gu (in)di rekt no fa vo ri zo va ti ili de fa vo ri zo va ti od re đe nja re še nja i po je di ne stran ke, ko a li ci je i li de re. FI NAN SI RA NJE PO LI TIČ KIH STRA NA KA i IZ BOR NIH KAM PA NJA Iz bor ni pro ces u mo der nim de mo kra ti ja ma ni je mo gu će za mi sli ti bez ma sov nih kam pa nja, mi tin ga, kon ven ci ja, ve li kih mar ke tin ških stra te gi ja i ak ci ja, reč ju poli tič kih svet ko vi na i ri tu a la na me nje nih pu bli ci bi ra či ma ko ji u svom po se du dr že naj dra go ce ni ju po li tič ku va lu tu: svo je po ve re nje i glas. Po sle dič no, kam pa nje po sta ju sve sku plje i sku plje, a kon tro la nov ca u po li ti ci sve zna čaj ni ja po odr ža nje mi ni mal nih stan dar da de mo krat ske par ti ci pa ci je. Ko li ko je, opet, teš ko obez be di ti da pro pi si i stan dar di u ovoj obla sti bu du za i sta efek tiv ni go vo ri i to da naj o snov ni je pra vi lo o oba ve zi ob ja vlji va nja iz veš ta ja o fi nan si ra nju po sto ji u tek 62% od ukup no 114 dr ža va iz ko jih su pri ku plje ni poda ci u okvi ru is tra ži va nja Pin to-du šin skog (Pin to-duschinsky, 2002). Pri to me su is tra ži va či sa gla sni u oce ni o ra ši re noj ne e fi ka sno sti u pri me ni i ovog ele mentar nog pra vi la. Osno vu ovih pro ce sa či ne sve vi še i me đu na rod ni stan dar di i pre po ru ke me ko za ko no dav stvo po put Pre po ru ke 1516 Skupšti ne Sa ve ta Evro pe iz go di ne. Pri me ra ra di, ovom pre po ru kom for mu li šu se za jed nič ka pra vi la usme re na pro tiv 65

68 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? ko rup ci je u fi nan si ra nju stra na ka i iz bor nih kam pa nja ute me lje na na na če li ma: ra zum ne rav no te že jav nog i pri vat nog fi nan si ra nja; poš te nim kri te ri ji ma ras po dele dr žav nih da va nja stran ka ma; stro gim pra vi li ma re gu li sa nja pri vat nih do na ci ja i utvr đi va nju gor njih gra ni ca iz bor nih iz da ta ka. Ona uklju ču ju i pot pu nu tran sparent nost ra ču na stra na ka i stva ra nje ne za vi snog re vi zij skog te la i pred vi đe ni si stem sank ci ja za ne poš to va nje pra vi la, ko ji pred vi đa i mo guć nost su spen zi je fi nan si ra nja iz dr žav nog bu dže ta (Kre gar i Mar ko, 2004: 94 99). Ti me bi slo bod ni i fer iz bo ri i tran spa ren tan, su du jav no sti iz lo žen stra nač ki i par la men tar ni ži vot za i sta či ni li si ne qua non de mo kra ti je. U Sr bi ji, je tek na kon pro me na iz go di ne, Za ko nom o fi nan si ra nju po li tičkih stra na ka iz go di ne, na ko he ren tan i re la tiv no ce lo vit na čin re gu li sa no fi nan si ra nje re dov nih stra nač kih ak tiv no sti i fi nan si ra nje iz bor nih kam pa nja. No, ključ nu sla bu tač ku prak se u Sr bi ji pred sta vlja lo je za kon sko re še nje ko jim su nad zor i kon tro la nad par tij skim bu dže ti ma i troš ko vi ma kam pa nje po de lje ni izme đu Od bo ra za fi nan si je re pu blič kog par la men ta i Re pu blič ke iz bor ne ko mi si je, or ga na u či jem sa sta vu i ra du do mi nant nu ulo gu ima ju pred stav ni ci stra na ka. Po sle dič no, u to ku va že nja ovog za ko na ni je dan po li tič ki ak ter ni je sank ci o ni san za kr še nje za kon skih od red bi, ia ko je u jav no sti do mi ni ra la oce na da se ra di o da le ko ve ćim su ma ma i in di rekt nim da va nji ma od onih iz no sa ko ji su se naš li u iz veš ta ji ma po li tič kih ak te ra. Prak tič no, je di ni iz laz iz za ča ra nog kru ga bio je da se za kon skim pro me na ma pored kon tro lo ra, pro me ne i pra vi la igre i ko nač no i po na ša nje igra ča. Za kon o finan si ra nju po li tič kih ak tiv no sti iz go di ne, u od no su na pret hod no re še nje, uveo je če ti ri ključ ne pred no sti. Pre sve ga, on je ce lo vit jer, po red de lo va nja stra naka re gu li še i de lo va nje i fi nan si ra nje i dru gih po li tič kih su bje ka ta ko a li ci ja i li sta gru pa gra đa na. Dru go, uki da ju se ogra ni če nja u po gle du ukup ne vi si ne sred sta va iz pri vat nih iz vo ra ak te ri po li ti ke mo gu pri ku pi ti i na men ski tro ši ti ono li ko sredsta va ko li ko uži va ju po ve re nje i po drš ku gra đa na. Isto vre me no, po sto je ja sna ograni če nja u od no su na vi si nu po je di nač nih pri lo ga ka ko ne bi bi li za vi sni od ma log bro ja bo ga tih i uti caj nih. Li mi ti su po sta vlje ni na 20 pro seč nih pla ta za fi zič ka li ca i 200 za prav na li ca iz no se ko ji su zna čaj ni, ali ne i to li ki da bi nji hov da va lac mogao da ku pi stran ku. I da lje su za bra nje ni ano nim ni, ne le gal ni i pri lo zi do na to ra ko ji se mo gu na ći u kon flik tu in te re sa. Pri med bi da, zbog eks po nen ci jal nog ra sta troš ko va, tre ba ogra ni či ti i ukup ne troš ko ve (me dij ske) iz bor ne kam pa nje, iz la zi se u su sret sta vom da se to mo že po sti ći in di rekt no li mi ti ra njem vre me na emi to va nja i ce na pla će nih ter mi na u me di ji ma, pre sve ga elek tron skim. Naj zad, obez be đu je se i jav na do stup nost po da ta ka o pri ho di ma i ras ho di ma, uklju ču ju ći i one o vi si ni po je di nač nih pri lo ga, uko li ko pre la ze vred nost pro seč ne me seč ne za ra de. Ume sto or ga na pod kon tro lom stra na ka, kon tro lu i nad zor vr ši ne za vi sno te lo Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je. Ona, uz po moć i asi sten ci ju 66

69 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa or ga ni za ci ja ci vil nog druš tva, po red na knad ne kon tro le is prav no sti iz veš ta ja, vr ši i pa ra lel ni mo ni to ring, od no sno pro ce nu re al no sti pri ka za nih iz no sa. Si stem me ra i sank ci ja od upo zo ra va ju ćih do pre kr šaj nih i kri vič nih i po li tič koad mi ni stra tiv nih, ko ji ma se su bjek ti pre kr ši o ci li ša va ju de la ili ce li ne sred sta va iz jav nih iz vo ra tre ba da bu de sra zme ran uči nje nom pre stu pu i da ima od vra ća ju će dej stvo. Zna čaj no je, kao i u ve ći ni dru gih ze ma lja, pro du ža va nje ro ka za sta re vanja pre kr ša ja na pet go di na, što osta vlja do vo ljan pro stor za nji ho vo pro ce su i ra nje. Prak sa kon tro le iz bo ra odr ža nih i po ka zu je, me đu tim, da i da lje ni je re šen pro blem du bin ske kon tro le to ko va nov ca u po li ti ci i sak ci o ni sa nja za o bila že nja za ko na pu tem pred iz bor ne i po sti zbor ne tr go vi ne uti ca jem. Ra di se, reci mo, o prak si u ko joj se, da bi se iz be gla za kon ska ogra ni če nja, iza for mal nih da va la ca pri lo ga, ko ji su ne ret ko so ci jal ni slu ča je vi ili po slov no ne us peš na prav na li ca, kri ju stvar ni da va o ci pri lo ga. I iza aran žma na o kre di ti ra nju stra nač kih kam pa nja če sto se kri ju uve za ni in te re si stra nač kih oli gar ha i ru ko vod sta va i vla sni ka ba na ka, što sa mo vo di ne rav no pravnoj po li tič koj utak mi ci. Kar te li za ci ju par tij ske sce ne, po red mo guć no sti prak tič no neo gra ni če nog kre dit nog za du že nja do stup nog sa mo ve li kim par la men tar nim stran ka ma, sna žno pod u pi re i prin cip da se iz bor ni do bit ni ci dvo stru ko na gra đuju ka ko ras po de lom sred sta va za re dov no fi nan si ra nje sa mo ak te ri ma ko ji uđu par la ment, ta ko i pri me nom istog mo de la na do de lu če ti ri pe ti ne (ogra ni če nih) jav nih sred sta va za kam pa nju. Po sre dan do kaz za iz ne te te ze je i či nje ni ca da se dam po li tič kih stra na ka (SNS, SPS, DS, NDS (sa da SDS), DSS, LDP, URS), uče stvu ju sa vi še od 85% ras ho da svih po li tič kih su bje ka ta u iz bor nim kam pa nja ma i 2014 go di ne. Ta ko đe, pri ho di ovih se dam po li tič kih stra na ka pre la ze 90% pri ho da svih po li tič kih su bjeka ta. Ak tu el nim gu bit kom par la men tar nog sta tu sa DSS, URS i LDP trend kar te liza ci je sa mo do bi ja na ubr za nju. Na dru goj stra ni, ne iz ve sna fi nan sij ska sud bi na i na go mi la ni fi nan sij ski gu bi ci iz bor nih gu bit ni ka LDP i URS, pre svih, na po sredan na čin go vo ri ta ko đe o me ri u ko joj se i par tij ske vr huš ke i nji ho vi fi nan si je ri i kre di to ri osla nja ju na pro ce nu da sta tus par la men tar ne stran ke i bli zi na dr žav ne bla gaj ne mo gu po kri ti sve du bi o ze i ne ra ci o nal ne troš ko ve. Na kra ju se, ipak, uvidi da je no vac va žan, ali ne i do vo ljan uslov da se bu de us pe šan u po li ti ci 1. 1 Iz me na ma Za ko na o fi nan si ra nju po li tič kih ak tiv no sti iz go di ne jav no fi nansi ra nje iz bor ne kam pa nje je sma nje no sa 0,1% ras hod ne na 0,07% ma nje, pri hod ne stra ne bu dže ta, kao i sred sta va za re dov no fi nan si ra nje sa 0,15 na 0,105 % bu dže ta. To re la tiv no la ko mo že pod ne ti sa mo do mi nant ni SNS. Pri tom se kao i ra ni je deo bu džet skih sred sta va u iz no su od 20% ras po re đu je u jed na kim iz no si ma svim progla še nim iz bor nim li sta ma, dok se pre o sta lih 80% sred sta va ras po re đu je iz bor nim li sta ma ko je su preš le cen zus sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta. Isto vre me no je, me đu tim, usvo je na spor na od red ba po ko joj stran ke mo gu ku po va ti ne kret ni ne i iz jav nih sred sta va. 67

70 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? ZA KLJUČ NE NA PO ME NE Na pr vi po gled, par tij ski si stem Sr bi je je u po sled njih 25 go di na po ka zao vi sok ste pen ne sta bil no sti i pro me nji vo sti, ka ko na ni vou si ste ma, ta ko i na ni vou poje di nač nih par ti ja. Ipak, ove ne sta bil no sti po ka zu ju od re đe ne ele men te pred vidi vo sti i nji ho va di na mi ka mo že se po re di ti sa dru gim tran zi ci o nim druš tvi ma uko li ko se lo kal ni kon tekst de fi ni še i u ana li zi upo tre bi na ade kva tan na čin. Ov de pre sve ga mi sli mo na na sle đe teš kih iden ti tet nih te ma ko je su pro i zaš le iz ras pa da Ju go sla vi je, te ra pid nu dez in te gra ci ju in sti tu ci ja i prav nog si ste ma pra ćenu osi ro ma še njem eko no mi je i sta nov niš tva u pr voj de ce ni ji tran zi ci je. Sve ovo je u zna čaj noj me ri od re di lo po čet ke ko ra ke tran zi ci je i kon so li da ci je, sa mim tim i in sti tu ci o na li za ci je par tij skih si ste ma, ali i uma nji lo/ogra ni či lo mo gu će do me te u tom pro ce su. Na rav no, ulo ga po li tič kih eli ta i gra đa na u tom pro ce su ni je ni ma lo be za zle na i ne va žna. Ima ju ći u vi du sve ovo, pi sa ti ova kav tekst u tre nut nu ka da si stem pro la zi kroz dru gi pre lom ni pe riod či ji is hod je da le ko od pred vi di vog, ni je ni ma lo za hva lan po sao. Ipak, po sma tra ju ći do sa daš nje fa ze raz vo ja, mo že mo pret po sta vi ti da će se par tij ski si stem kre ta ti ka ve ćem ste pe nu in sti tu ci o na li za ci je u no vom kon tek stu. To pre sve ga zna či ja sni je otva ra nje eko nom skih te ma i stra nač ko po zi ci o ni ranje u od no su na ove te me. Sa dru ge stra ne, kul tur no-vred no sni set te ma će još du go na ovim pro sto ri ma osta ti iz vor gla so va ka ko jem će ak te ri po se za ti kad god pro ce ne da će tro šak u od no si ma sa nad re đe nom me đu na rod nom za jed ni com i dr ža va ma re gi o na bi ti pri hva tljiv. Ko nač no, ulo ga me đu na rod nih ak te ra i nji ho va za in te re so va nost da se du blje ba ve do ma ćim pri li ka ma (npr., otva ra nje po gla vlja u pre go vo ri ma sa EU) mo gu u ve li koj me ri ubr za ti i ob li ko va ti pro ces in sti tu cio na li za ci je si ste ma, sa mim tim i us po sta vlja nje no vog ras po re da sna ga iz me đu po li tič kih par ti ja. 68

71 Zo ran Sto jilj ko vić Vo ji slav Mi ha i lo vić Du šan Spa so je vić ČETVRTI DEO UNU TAR STRA NAČ KA DE MO KRA TI JA u SR bi JI

72

73 UnU tar Stra nač Ka de mo Kra ti ja u Sr bi ji In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Zo ran Sto jilj ko vić Vo ji slav Mi ha i lo vić Du šan Spa so je vić Uni ver zi tet u Be o gra du Fa kul tet po li tič kih na u ka Pi ta nje unu tar stra nač ke de mo kra ti je, od no sno de mo kra tič no sti unu tar stra nač kih od no sa po sta je sve zna čaj ni ja i uče sta li ja te ma, ka ko u aka dem skim kru go vi ma, ta ko i me đu prak ti ča ri ma. Ovo pi ta nje ni je no vo i u po li tič koj te o ri ji broj ni su auto ri i de la ko ja su po ku ša la da da ju od go vor na pi ta nje da li po li tič ke par ti je mora ju da bu du de mo kra ti zo va ne iz nu tra ka ko bi u druš tvu po sto ja la de mo kra ti ja? Jed na stra na u kla sič noj ras pra vi o nu žno sti de mo kra tič no sti par ti ja sma tra da ako de mo kra ti ja ni je sa mo for ma i pro ce du ra ne go ima i po li tič ku i in tri stič ku vred nost, on da se po sta vlja pi ta nje zaš to bi se ve ro va lo par ti ja ma ko je de mo krati ju pre po ru ču ju kao naj bo lji opšti si stem po li tič kog od lu či va nja, a da sa me ni su sprem ne da ga pri me ne na se bi (Pa vlo vić, 2006: 41). S dru ge stra ne, au to ri po put Sar to ri ja sma tra ju da unu traš nja de mo kra ti ja po li tič kih par ti ja ni je uopšte bitna, jer se pi ta nje de mo kra ti je po sta vlja i re ša va u pro sto ru iz van par ti ja, to jest, u nji ho vom me đu sob nom od no su, in ter ak ci ji i tak mi če nju (kom pe ti ci ji), a ne i u unu traš njem ži vo tu par ti ja (Pa vlo vić, 2006: 41). Ova ras pra va oli če na je i u iz bo ru iz me đu de mo kra ti je i efi ka sno sti da li je mo guć op ti mal ni ba lans efi ka sno sti i de mo kra tič no sti or ga ni zo va nja i de lo vanja ako se že li iz be ći sud bi na ne de lat nog de bat nog klu ba na jed noj ili svo đe nja par tij ske or ga ni za ci je na pre to ri jan sku gar du par tij skog ce za ra na dru goj stra ni? (Sto jilj ko vić, 2005: 19). Na prak tič nom pla nu po me nu ta di ho to mi ja pred sta vlja raz li ku iz me đu pro kla mo va nih sta tu tar nih na če la i stvar nog sva ko dnev nog de lova nja po li tič kih par ti ja, od no sno iz me đu pro kla mo va ne de mo kra tič no sti i stvarnih oli gar hij skih i au to ri tar nih ten den ci ja. Na rav no, ovo pi ta nje do bi ja do dat nu in tri gant nost u tran zi ci o nim, post ko muni stič kim druš tvi ma i to pre sve ga u kon tek stu kon cep ta po li tič ke od go vor no sti. Po li tič ka od go vor nost se ov de raz u me u dva osnov na prav ca kao od go vor nost po li tič kih par ti ja pre ma nji ho vim bi ra či ma i čla no vi ma (i u tom kon tek stu kao pi ta nje unu tar stra nač ke de mo kra ti je) i kao od go vor nost po li tič kih in sti tu ci ja 71

74 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? pre ma druš tvu. U ovom dru gom smi slu se (ne de mo kra ti zo va ne) po li tič ke par ti je ja vlja ju kao pre pre ka ra du jav nih in sti tu ci ja, ka ko zbog ve li ke par tij ske di sci pli ne, ne do stat ka po li tič ke vo lje i, ge ne ral no, ten den ci je da se moć (ja vih in sti tu ci ja) i da lje kon cen tri še u ru ka ma par tij skih eli ta ko je od lu ču ju o to me ko za u zi ma pozi ci je u vla sti. Sto ga, mo že mo za klju či ti da su pri mar na is tra ži vač ka pi ta nja (1) da li su po li tič ke par ti je u Sr bi ji u for mal nom smi slu us po sta vlja ne kao de mo krat ske in sti tu ci je, (2) u ko joj me ri se even tu al na, ma nje ili vi še de mo krat ski skro je na, odo ra di stribu ci je mo ći raz li ku je od nje ne stvar ne ana to mi je i fi zi o lo gi je, (3) ko ji su eks ter ni i in ter ni raz lo zi za po sto ja nje dis kre pan ci je iz me đu pr o kla mo va nog i re al nog, te (4) na ko ji na čin even tu al ni de fi cit u in ter noj de mo kra tič no sti par ti ja uti če na funk ci o ni sa nje de mo kra ti je u Sr bi ji. ČE TI RI TE O RIJ SKA MO DE LA UNU TAR PAR TIJ SKIH OD NO SA Od no si u par ti ji, par ti ji kao si ste mu mo ći, od re đe ni su, pre sve ga, (ne)jed na kom po zi ci jom i ulo gom član stva i ru ko vo de ćih or ga na u stva ra nju i re a li zo va nju partij ske po li ti ke. Par tij ska ru ko vod stva, po pra vi lu, od oči ju jav no sti, ali i sop stve nog član stva, lju bo mor no skri va ju unu traš nju ar ma tu ru i ana to mi ju svo jih stra na ka dok za jav no po ka zi va nje slu že, ma nje ili vi še do bro skro je ne, de mo krat ske statu tar ne i po slov nič ke odo re. Tek ka da do đe do ozbilj nog ras ko la u stran ci, do jav no sti stig ne de lić isti ne o broj no sti i uti ca ju član stva, mre ži stra nač kih od bo ra, par tij skim si vim emi nen ci ja ma ili re al nom po re klu sred sta va u par tij skoj bla gaj ni, od no sno o stvar noj fi zi o lo gi ji stra na ka. Ia ko su u ve ći ni par ti ja unu traš nji od no si sta tu ti ma i dru gim or ga ni za ci o nim pravi li ma, bar for mal no, de mo krat ski ure đe ni, po sto ji ten den ci ja da se, iz broj nih razlo ga, moć od lu či va nja sve de na naj u ži ru ko vo de ći krug, pa i sa mog li de ra. Mi hels je, ana li zi ra ju ći prak su ne mač ke so ci jal de mo kra ti je, po čet kom 20. ve ka, ovu praksu i ten den ci ju de fi ni sao kao gvo zde ni za kon oli gar hi je (Mi hels, 1990: ). Dva po lar na, ide al tip ska mo de la in ter nih od no sa či ne ne de mo krat ski mo del u svo joj mo no krat skoj i oli gar hij skoj pod va ri jan ti, na jed noj i par ti ci pa tiv no-demo krat ski mo del, na dru goj stra ni. U osno vi ne de mo krat skog mo de la je stav na pe to sti us po sta vljen iz me đu de mokra ti je i or ga ni za ci je. De mo kra ti je ne ma bez in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja, da bi sa njiho vim raz vo jem i ja ča njem, ona po ste pe no ne sta ja la. Mi hels ovu po zi ci ju de fi ni še sta vom ko ka že or ga ni za ci ja, ka že i ten den ci ja ka oli gar hi ji jer or ga ni za ci o na struk tu ra i di na mi ka sva ku par ti ju raz dva ja na vo de ću ma nji nu i vo đe nu ma su. Vo đa od (par tij skog) slu ge na ro da po sta je ko man dant par tij ske voj ske (Sto jilj ković i Spa so je vić, 2013b: 12). 72

75 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Dru gi, po lar ni par ti ci pa tiv no-de mo krat ski mo del tran spa rent nih par ti ja ba zi ran je na ide ji o ne po sred nim iz bo ri ma i par tij skom re fe ren du mu i an ke ti, po dr žanim i omo gu će nim elek tron skom de mo kra ti jom. U osno vi ra di se o kri tič kom pre u zi ma nju Ve be ro vih ide ja o (pri bli žno) jed na kim kva li fi ka ci ja ma za vođ stvo, nje go vim mi ni mal nim, ko or di na cij skim in ge ren ci ja ma i di rekt nim iz bo ri ma za no si o ce jav nih funk ci ja. Tre ći, kom pe ti tiv no-eli ti stič ki mo del pred sta vlja za pra vo de mo krat sko re dizaj ni ra nje i re a li stič ku re for mu la ci ju li der skog i, po seb no, oli gar hij skog mo de la unu tar stra nač kih od no sa. Po nje mu, unu tar de mo krat skih pro ce du ra par tij ska eg ze ku ti va, raz de lje na na ve ći ili ma nji broj kon ku ri šu ćih stra nač kih eli ta ko je se me đu sob no na la ze u pro men lji vim od no si ma su ko ba i sa rad nje, bo ri se za naklo nost i po drš ku par tij skih ma sa či ja je ulo ga uglav nom sve de na na na vi ja nje i apla u di ra nje. Po ovoj lo gi ci, oli gar hi za ci ja par ti ja ne mo ra ima ti ne ga ti van ko nač ni efe kat, jer njiho va kon ku ren ci ja omo gu ću je da ko nač nu reč i od lu ku ima ju gra đa ni bi ra či. Sarto ri i Šum pe ter iz jed na ča va ju re al nu, funk ci o ni šu ću de mo kra ti ju sa nad me ta njem eli ta. Po la zno, od is ho da unu tar stra nač kih bor bi za vi si ko će i ka ko uče stvo va ti u me đu stra nač koj utak mi ci za po drš ku bi ra ča (Šum pe ter, 1996). Če tvr ti pred stav nič ki, po li ar hij ski mo del po la zi od Da lo vog kon cep ta po li ar hi je, od no sno plu ral ne di stri bu ci je mo ći. Unu tar nje ga je mo gu će oču va ti i ele men te decen tra li za ci je i dis per zi je mo ći, pa i ak tiv ne par ti ci pa ci je član stva. Na od re đe ni na čin, plu ral ni mo del je re a li stič na, sve de na va ri jan ta i al ter na ci ja za par ti ci pa tiv ni mo del. IN DI KA TO RI IN TER NIH OD NO SA Mre ža kri te ri ju ma i in di ka to ra prak tič no je ve za na za seg men te i se kven ce pro cesa od lu či va nja, od no sno za nje go vih pet ključ nih ele me na ta i fa za (Sto jilj ko vić i Spa so je vić. 2013b: 13). Pr vi či ni set pra va i oba ve za ko je ima par tij sko član stvo, ali i nje go ve mo guć no sti i ka pa ci te ti da ih re al no ostva ri. Pr vi, po la zni ni vo ana li ze či ni da kle kri tič ko vredno va nje po zi ci je i uti ca ja par tij skog na ro da ak ci o nog po ten ci ja la, kom pe tentno sti, ni voa i vr sti mo ti va ci je i oče ki va nja član stva, kao i raz li či tih osno va i raz lo ga nje go vog iden ti fi ko va nja sa svo jom par ti jom. Mo del ski po sma tra no, vi sok ni vo aspi ra ci je, ose ćaj kom pe tent no sti, kao i do mina ci ja pro gram ske ili pro blem ske iden ti fi ka ci je sa stran kom, reč ju član stvo ko je ka rak te ri šu mo bil nost, ak ti vi tet i kri tič nost su te melj na pret po stav ka za po sto ja nje par ti ci pa tiv nih stra na ka ili bar po li ar hij ske struk tu re unu traš njih od no sa u njima. Na dru goj stra ni, čla no vi par ti je ko ji su se oku pi li na in te re sno-kal ku la tiv noj osno vi ne mo gu bi ti pre vi še za in te re so va ni za par tij sku de mo kra ti ju ili an ga žo va ni 73

76 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? u stra nač kim ak tiv no sti ma, jer su oni po ve za ni sa stra nač kim li de ri ma na kli jente li stič koj osno vi. Dru gi set in di ka to ra či ne for mal na i stvar na pra va par tij skih ma nji na i nji ho ve moguć no sti da ih, kroz stru je i frak ci je i in sti tu ci o nal no iz ra zi unu tar par ti je. U na stoja nju da li mi ti ra in ter nu de mo kra ti ju vođ stvo pre u ve li ča va strah od po de la i po zi va se na stav da par ti ja ni je de bat na gru pa već de lat na efi ka sna or ga ni za ci ja ko ja ne tr pi jav no iz no še nje raz li ka ko je kon ku ren ci ja i jav nost in ter pre ti ra ju kao sla bost. Tre ću, iz ve de nu iz pret hod nih, či ni do mi na ci ja sub or di na ci je ili, pak, prin ci pa sup si di jar no sti u par ti ji, od no sno cen tra li za tor ske ili de cen tra li zu ju će ten den ci je u pro ce su in ter nog do no še nja od lu ka. Sub or di na ci ja in di ci ra do mi na ci ju oli garhij skih od no sa ili li der skog prin ci pa u par ti ji. Sup si di jar nost, od no sno pri hva ta nje prin ci pa da se od lu či va nje pre pu sti ni žim ni vo i ma or ga ni zo va nja na ko ji ma da je op ti mal ne re zul ta te, ide u pri log plu ral nom ili par ti ci pa tiv nom mo de lu. Če tvr ti kri te ri jum za de tek to va nje od no sa či ni ofi ci jel ni i re al ni ras po red sna ga, od no sno po de la vla sti i ovlaš će nja iz me đu par tij ske le gi sla ti ve i eg ze ku ti ve na razli či tim ni vo i ma or ga ni zo va nja. Nji me se utvr đu ju me đu od no si i ras po de la ovlašće nja i mo ći, po ana lo gi ji sa po de lom na gra ne vla sti, iz me đu (i unu tar) or ga na raz li či tih vr sta nad le žno sti za ko no dav nih (skupšti na, glav ni od bor), iz vrš nih i iz vrš no-po li tič kih (šef stran ke, iz vrš ni od bor, stra nač ki apa rat) i kon trol no-sudskih or ga na i te la stran ke (nad zor ni i sta tu tar ni od bo ri). U par la men tar nim par ti ja ma, po red na ve de nih ob li ka plu ra li za ci je mo ći, re le vantan od nos je i od nos sna ga iz me đu par tij ske cen tra le i par la men tar ne, po sla nič ke gru pe. Ia ko ne či ni deo stra nač ke struk tu re u užem smi slu, par la men tar na gru pa je va žan cen tar mo ći i no si lac od re đe nih, pro ce du ral nih pra va u ra du par la men ta, od no sno re pre zent dr žav no-prav nog aspek ta i funk ci je par ti je. Stva ra njem dr žav nog par tij skog kar te la, u ko ji se, pro fe si o na li za ci jom po li ti ke, pored po zi ci o nih, u me ri u ko joj uče stvu ju u ras po de li sta tu snih pri vi le gi ja, imu nite ta i ko la ča vla sti, uklju ču ju i opo zi ci o ne stran ke i po sla ni ci, stva ra se i odr ža va za jed nič ki esnaf ski in te res po li tič ke eli te. On se do dat no oja ča va ne sta bil noš ću i ras cep ka noš ću po li tič ke sce ne što po sla ni ci ma omo gu ću je da le ko ši ri ma ne var ski pro stor i ela stič ni je po na ša nje u uza jam noj ko mu ni ka ci ji, ne go što to mo gu tvrde par tij ske struk tu re. Ovoj glo bal noj ten den ci ji su prot sta vlja ju se dva fak to ra sa obr nu tim pred zna kom i dej stvom: a) stro gi me ha ni zmi i pro ce du re di sci pli no va nja i kon tro le par la mentar ne frak ci je, kao i b) po vre me ni ta la si re i de o lo gi za ci je i uve ća nja zna ča ja program skih prin ci pa ko ji su ža va ju ma ne var ski pro stor za na god be i kom pro mi se u par la men tu (Beyme, 2002: 154). Na red ni pe ti kri te ri jum, ve zan je za pro ce nu di stri bu ci je mo ći i uti ca ja u dva ključ na in ter na pro ce sa: par tij skom iz bor nom pro ce su i kon tro li nad par tij skim 74

77 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa fi nan si ja ma, nji ho vom pri hod nom i ras hod nom stra nom. Pri me ra ra di, ne moguć nost par tij skog še fa ili vr huš ke da na met nu svo je ka drov ske iz bo re i fa vo ri te, bez pret hod nog slo že nog pro ce sa pre go va ra nja i na god bi sa lo kal nim stra nač kim or ga ni ma, go vo ri u pri log po sto ja nja i do mi na ci je kom pe ti tiv no-eli ti stič kih ili pak po li ar hij skih struk tu ra i od no sa. Na dru goj stra ni, usme re nost par tij skih me cena, ali i iz vo ra jav nog fi nan si ra nja na par tij sku cen tra lu, do pri no si cen tra li za torskoj, oli gar hij skoj ili li der skoj ten den ci ji u par ti ji. Po la zno me tod sko upo riš te za ana li zu uvo di An ge lo Pa ne bi an co de fi ni šu ći moć kao kon tro lu zo na ne iz ve sno sti, od no sno od re đu ju ći sle de ćih se dam zo na ne izve sno sti ili in di ka to ra mo ći: po li tič ko ru ko vo đe nje, in ter nu ko mu ni ka ci ju, od no se sa okru že njem, utvr đi va nje pra vi la i ovlaš će nja, fi nan si je i re gru to va nje i una pređe nje ka dro va (Pa ne bi an co, 1988: 36). Moć je ne spor no asi me trič no di stri bu i ra na, ali je ujed no i re la ci o na i, bar u iz vesnoj me ri, re ci proč na. Kri tič ki se osvr ću ći na Mi hel sa i nje gov gvo zde ni za kon oli gar hi je Pa ne bi an co kon sta tu je da, ako se uopšte ra di o za ko nu, on si gur no ni je gvo zde ni (Pa ne bi an co, 1988: 22). Na rav no, ra di se tek o mre ži osnov nih in di ka to ra i tek ide al tip skim mo de li ma in ter nih od no sa u po li tič kim stran ka ma ko ji u prak si u ve ćoj ili ma njoj me ri odstu pa ju od re klam nih sta tu tar nih re še nja. IN TER NI OD NO SI: SLU ČAJ SR BI JA U po li tič kom ži vo tu Sr bi je, me đu tim, od 101 re gi stro va ne stran ke tek njih še zdese tak da je po vre me ne zna ke ži vo ta uče stvu ju ći na iz bo ri ma i da ju ći ele men tar ne po dat ke o svom po sto ja nju i funk ci o ni sa nju. Za njih ne vi še od pet na e stak moglo bi se re ći da po se du ju i bar ele men tar no raz vi je nu ka pi la r nu or ga ni za cij sku mre žu, od no sno da su vi še od kom bi stran ke u ko joj su se sme sti li šef i nje go vi broj ni sled be ni ci i sled be ni ce. U po gle du na pro jek to va nu stra nač ku struk tu ru i or ga ni za ci o no di zaj ni ra nje inter nog pro ce sa od lu či va nja uo ča va se ra stu ća slič nost iz me đu re le vant nih stra naka. Ta ko se, re ci mo po zi ci ja član stva kri te ri ju mi pri je ma i pre stan ka član stva, pra va i oba ve ze, kao i po zi ci ja i ovlaš će nja osnov nih stra nač kih or ga ni za ci o nih ob li ka od re đu ju se na go to vo uni for man na čin. Ve o ma slič no od re đu ju se i še me i uza jam ni od no si or ga na us po sta vlje nih na ver ti kal noj, te ri to ri jal noj rav ni. Par tij sko član stvo pra va i oba ve ze Pri me ra ra di, u par tij skim sta tu ti ma naj češ će ne ma ja sno de fi ni sa nih kri te ri ju ma za pri jem član stva. Do volj no je da se po pu ni pri stup ni ca i po sta je se član - osim 75

78 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? iz ja ve da se pri hva ta pro gram i sta tut, ne ma dru gih uslo va za pri jem. Kod ve likih stra na ka o pri je mu od lu ču je lo kal ni od bor, kod ma njih vi ši or ga ni stran ke (pred sed niš tvo ili UO/IO). U stu di ji Par tij ske bor be u Sr bi ji u po stok to bar skom raz do blju Go a ti uka zu je da par tij ski sta tu ti ovlaš ću ju čla no ve par ti ja da uče stvu ju i po ma žu u ob li ko va nju i re a li za ci ji par tij ske po li ti ke što iz me đu osta log pod ra zu me va da se u raz do bljima iz bor nih kam pa nja, an ga žu je u pro pa gand nim ak tiv no sti ma, kao što su učešće na par tij skim sku po vi ma, le plje nje pla ka ta i pri do bi ja nje pri ja te lja i srod ni ka da gla sa ju za par tij ske kan di da te (Go a ti, 2006: 125). Ta ko, na pri mer, tre ći deo Sta tu ta De mo krat ske stran ke pre ci zi ra uslo ve član stva, pra va i oba ve ze, kao i po lo žaj član stva u par ti ji. Član DS-a mo že da po sta ne sva ki pu no let ni gra đa nin Sr bi je ko ji do bro volj no pot pi še pri stup ni cu i pri hva ti program i Sta tut, pod uslo vom da ni je član ne ke dru ge po li tič ke or ga ni za ci je (Sta tut DS-a član 14 i 15). Ova ko pre ci zi ra ni uslo vi učla nje nja u po li tič ku par ti ju go tovo su iden tič ni i u osta lim par ti ja ma. Sta tu ti re le vant nih par ti ja Sr bi je na vo de da čla no vi či nom pri stu pa nja par ti ji auto mat ski do bi ja ju ak tiv no i pa siv no bi rač ko pra vo unu tar par ti je. Iz u ze tak či ne De mo krat ska stran ka i De mo krat ska stran ka Sr bi je či ji sta tui pred vi đa ju pe riod od šest me se ci kao uslov za ko riš će nje ak tiv nog i pa siv nog bi rač kog pra va. Pre ma sta tu tu DS-a, čla no vi ima ju pra vo da rav no prav no uče stvu ju u ak tiv no stima, da slo bod no iz ra ža va ju svo je miš lje nje, da ju pred lo ge i po kre ću ini ci ja ti ve, uče stvu ju u utvr đi va nju i ostva ri va nju po li ti ke stran ke. Ova pra va su, mo že se re ći, stan dard na pra va čla no va po li tič kih par ti ja u Sr bi ji. Po seb no je po treb no obra ti ti pa žnju na pra vo na iz no še nje sop stve nog miš lje nja. U ve ći ni po li tič kih par ti ja, kao, na pri mer, u slu ča ju DSS-a, sta tu ti ogra ni ča va ju ovo pra vo, pa ta ko sta tut DSS-a pred vi đa da sva ki član te po li tič ke par ti je ima pra vo da uče stvu je u de lo va nju stran ke, da iz no si svo je miš lje nje o svim pi ta nji ma i da da je pred lo ge i ini ci ja ti ve, ali sa mo dok su u skla du sa Pr o gra mom i Sta tu tom stran ke (Bo žo vić, 2013: 60). Ovo ogra ni če nje pra va da va nja pred lo ga i ini ci ja ti va u ve li koj me ri go vo ri o to me da se ned mo krat ski prin ci pi or ga ni zo va nja po li tičkih par ti ja is po lja va ju ne sa mo u prak si, već i u do ku men ti ma po li tič kih stra na ka. Od nos pre ma ma nji na ma u par ti ji Ovo pra vo da va nja pred lo ga i ini ci ja ti va usko je po ve za no sa pi ta njem od no sa par ti je pre ma par tij skim ma nji na ma. Opet, go to vo sve po li tič ke par ti je ima ju ova pra va uređe na na sli čan na čin. Ta ko pre ma Sta tu tu DS-a: čla no vi/ice Stran ke ko ji se ne sla žu sa od lu kom ve ći ne, ima ju pra vo da svo je miš lje nje i da lje za stu pa ju, i bra ne, ali sa mo u okvi ru or ga na Stran ke (Sta tut DS član 24). Obič no uz ovaj član sto ji i do da tak 76

79 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa po ko me: član Stran ke ne mo že da bu de po zvan na od go vor nost zbog iz ne tog mišlje nja ili gla sa nja u okvi ru or ga na Stran ke (Sta tut SNS član 20). Na ovaj na čin se de kla ra tiv no is ti če pra vo ko je bi stra nač ki ne is to miš lje ni ci tre ba lo da ima ju unu tar stran ke. No, ja sno je da ova kvo pra vo, ogra ni če no da iz no še nje miš lje nja unu tar stran ke, znat no na ru ša va prin ci pe de mo kra tič no sti unu tar po li tič kih par ti ja. Za nimljiv iz u ze tak u ovom smi slu je Li be ral no de mo krat ska par ti ja. Čla no vi LDP-a ko ji se ne sla žu sa od lu kom ve ći ne par ti je, pre ma sta tu tu ima ju pra vo da svo je miš lje nje za stu pa ju i bra ne, ka ko u okvi ru par ti je, ta ko i jav no (Sto ja no vić i Jo vić, 2013: 154). Uko li ko pra vo na dru ga či je miš lje nje po sma tra mo kroz pra vo na for mi ra nje frak cija, si tu a ci ja je slič na. Frak ci je de fi ni še mo kao re la tiv no or ga ni zo van i struk tu ri san deo po li tič ke par ti je gru pu nje nih čla no va ko ja se od ce li ne iz dva ja: (a) pri hvata njem raz li či tih pro gram skih po gle da na je dan broj re le vant nih po li tič kih i unutar par tij skih pi ta nja i (b) po se do va njem unu tar grup ne frak cij ske or ga ni zo va no sti i di sci pli ne (Sto jilj ko vić, 2008: 79). Frak ci je su, za raz li ku od ne for mal nih gru pa ili stru ja, in sti tu ci o na li zo va ne unu tar stran ke i pri hva će ne kao njen po se ban deo. Zbog to ga se po sto ja nje frak ci ja mo že uzi ma ti kao zna ča jan in di ka tor po sto ja nja unu tar par tij ske de mo kra ti je, od no sno sprem no sti da se u du žem pe ri o du i na forma li zo van na čin to le ri še po sto ja nje dru ga či jeg miš lje nja unu tar or ga ni za ci je. Sar to ri frak ci je de li na per so nal ne, u ko ji ma čla no vi frak ci je sle de jed nog ne pri kosno ve nog li de ra, i kon fe de ra tiv ne ili ko a li cij ske, u ko ji ma ne po sto ji je dan li der već mnoš tvo ni žih ru ko vo di la ca. Pre ma ulo zi ko ju vr še u par ti ji, on raz li ku je frak ci je band wa gon ti pa ko je se pri dru žu ju po bed ni ci ma u unu tar stra na čim ob ra ču ni ma i za do vo lja va ju se sa ma lim na gra da ma, za tim ve to frak ci je ko je op stru i šu do no šenje od lu ka i frak ci je usme re ne na za u zi ma nje vla sti i na me ta nje od re đe ne po li ti ke (Go a ti, 2011: 171). Iz ri či to pra vo for mi ra nja frak ci ja unu tar par ti je na vo di se u sta tu tu No ve stran ke pre ma čla nu 8. sta tu ta No ve stran ke, čla no vi Stran ke ima ju pra vo da for mi ra ju frak ci ju unu tar stran ke. Frak ci ju mo že for mi ra ti 15% ukup nog bro ja čla no va stranke, ali je za ni mlji vo da se pod frak ci jom pod ra zu me va: do bro volj na or ga ni za ci ja čla no va stran ke, ko ji sma tra ju da do is pu nje nja pro gram skih i po li tič kih ci lje va treba do ći pri me nom dru ga či jih me to da po li tič kog de lo va nja u od no su na me to de ko ji su utvr đe ni i usvo je ni od stra ne ve ći ne čla no va Stran ke (Sta tut NS član 8). Da kle, sta tut No ve stran ke do zvo lja va je di no od stu pa nja u na či nu ostva ri va nja program skih re še nja, a ne al ter na tiv na pro gram ska re še nja. Dru gi iz u ze tak u ovom pogle du je So ci jal de mo krat ska uni ja ko ja ne sa mo da do zvo lja va po sto ja nje frak ci ja, već pred vi đa i nji ho vu pro por ci o nal nu za stu plje nost u svim stra nač kim or ga ni ma (Jo va no vić, 2013: 246). Sta tu ti dru gih po li tič kih par ti ja u Sr bi ji ne po dr ža va ju po sto ja nje frak ci je unu tar par ti je. Na prak tič nom ni vou De mo krat ska stran ka je naj bo lji pri mer za to ka ko se u Sr bi ji re ša va ju pro ble mi sa po ja vom frak ci ja. Sva ko ve će pro ti vlje nje stra nač kom 77

80 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? li de ru do ve lo je do ot ce plje nja de la stran ke i for mi ra nja no vih po li tič kih or ga ni zaci ja (od DSS-a do SDS-a). Da kle, vi di mo da se par ti je i dr že svo jih ne de mo krat skih na če la ka da je u pi ta nju de li be ra ci ja unu tar par ti je, po seb no u slu ča ju po ten ci jal nih al ter na tiv nih pro gramskih re še nja. Ne ke par ti je idu i ko rak da lje u osi gu ra va ju ne tran spa rent no sti svog de lo va nja. Sta tut DSS-a sa dr ži i član ko jim se eks pli cit no na vo di da član par ti je mo že bi ti is klju čen zbog iz no še nja ma te ri ja la sa sed ni ca u jav nost (Sta nić i Jan ković, 2013: 93). Na ža lost, ne ke par ti je i da lje u svo jim sta tu ti ma sa dr že i od red bu o blan ko ostav kama. Ta ko sta tut SDPS-a sa dr ži kraj nje pro ble ma ti čan član ko ji gla si: sva ki kan didat Stran ke za bi lo ko ju funk ci ju u or ga ni ma za ko no dav ne i iz vrš ne vla sti pri li kom pri hva ta nja kan di da tu re oba ve zu je se u pi sa noj for mi da će pod ne ti ostav ku na funk ci ju na ko ju je iza bran uko li ko mu pre sta ne član stvo u Stran ci ili uko li ko je pre kr šio pro gram i Sta tut Stran ke (Sta tut SDPS, član 10). Di zajn par tij skih in sti tu ci ja iz bor ru ko vod stva i nje go va ovlaš će nja Dru gi va žan set in di ka to ra o unu tar par tij skim od no si ma ti če se na či na na ko ji stran ke bi ra ju svo je li de re i ru ko vod stva. Pre sve ga, fo kus je na kri te ri ju mi ma ko je kan di dat tre ba da za do vo lji pre po tvr đi va nja kan di da tu re i na de mo kra tič no sti proce sa oda bi ra de le ga ta ko ji či ne te lo ko je bi ra ru ko vod stvo. U oba slu ča ja, reč je ši rokom ra spo nu mo guć no sti iz me đu pot pu no ili re la tiv no otvo re nog pro ce sa sa jed ne stra ne i pro ce sa ko ji zna čaj no fa vo ri zu je kan di da te ko ji su uko re nje ni u po sto je ćoj stra nač koj eli ti i struk tu ri sa dru ge stra ne. U već po me nu toj stu di ji Par tij ske bor be u Sr bi ji u po stok to bar skom raz do blju Go a ti na vo di da je pro ces iz bo ra u ru ko vo de će or ga ne na ni žim ni vo i ma par tij ske pi ra mi de pod lo žan( ) pret hod noj kon tro li, od no sno odo bre nji ma za ko je su u par ti ja ma Sr bi je nad le žni Glav ni od bor, Pred sed niš tvo ili Iz vrš ni od bor, kao i da se uo ča va ne poš to va nje ne kih de fi ni ci o nih ozna ka slo bod nih i rav no prav nih iz bo ra, kao što su taj nost gla sa nja, oba ve zno ve ći broj kan di da ta i rav no prav nost uče sni ka iz bor nog nad me ta nja (Go a ti, 2006: 113). Ume sto pra vi la, isto ri jat unu tar stra nač kih iz bo ra De mo krat ske stran ke, pred stavlja iz u ze tak na po li tič koj sce ni Sr bi je. DS je jed na od ret kih par ti ja ko ju je to kom isto ri je od li ko va lo sme nji va nje pred sed ni ka i funk ci o ne ra na par tij skim iz bo ri ma. Ipak ovo se mo že gle da ti iz dva ugla. S jed ne stra ne, ovo pred sta vlja re dak pri mer de mo kra tič no sti unu tar stra nač kih iz bo ra, s dru ge stra ne či nje ni ca da su po ra že ni kan di da ti na kom pe ti tiv nim iz bo ri ma za pred sed ni ka stran ke (Ča voš ki, Mi ću nović, Vuk sa no vić, Živ ko vić i Ta dić) pre ili ka sni je na puš ta li DS i obra zo va li no ve or ga ni za ci je go vo ri o manj ku to le ran ci je za stra nač ke ma nji ne i o ne de mo krat skim od no si ma unu tar stran ke. 78

81 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa PAR TIJ SKO RU KO VOD STVO Na gor njoj stra ni stra nač ke pi ra mi de od ključ nog zna ča ja po ka rak ter od no sa u stran ka ma je po zi ci ja i osnov re pro du ko va nja mo ći li de ra stran ke. Na čel no, vo deća po zi ci ja li de ra za vi si od ume ća ko or di ni ra nja (i ma ni pu li sa nja) od no si ma unutar ru ko vo de ćeg je zgra, ali i od po drš ke član stva i ostva re nih iz bor nih re zul ta ta, od no sno spo sob no sti da stran ku odr ži u or bi ti vla sti. Ana li zi ra ju ći po zi ci ju stra nač kih vo đa na osno vu kru ga nji ho vih, sta tu tar nim doku men ti ma de fi ni sa nih ovlaš će nja, Go a ti (Go a ti, 2006) us po sta vlja di stink ci ju na, bar for mal no, sla be li de re, ko ji ras po la žu sa mo ko or di na ci o no-re pre zen ta tiv nim in ge ren ci ja ma i ja ke vo đe, ko je i for mal no po se du ju pra va na pred la ga nje i ime nova nja, od no sno sa mo i zbor (no mi na ci ju i ko op ta ci ju) sop stve nih sa rad ni ka. Po la ze ći od kru ga ovlaš će nja kao for mal nog kri te ri ju ma, stran ke u Sr bi ji mo gu se raz vr sta ti u tri ka rak te ri stič ne gru pe. Pr vu či ne one u ko ji ma su sta tu tar na ovlašće nja pred sed ni ka naj ve ća, a reč je o par ti ja ma na či jem se če lu i da lje na la ze (ili su do sko ra bi li) li de ri osni va či, po put Srp ske ra di kal ne stran ke, Srp skog po kre ta ob no ve i De mo krat ske stran ke Sr bi je. U dru goj gru pi su stran ke či ji še fo vi ima ju neš to sla bi je for mal ne in ge ren ci je a nju či ne Srp ska na pred na stran ka i De mo kratska stran ka. Ko nač no, u tre ću gru pu stra na ka, sa sta tu tar no naj sla bi jim pred sedni ci ma, ubro ja li smo Li be ral no-de mo krat sku par ti ju i So ci ja li stič ku par ti ju Sr bi je. Ipak, par tij ski vo đa je, ka ko na vo di Go a ti, bez ob zi ra na sta tu tar ne pre ro ga ti ve, ključ na fi gu ra par ti je jer je u nje go vim ru ka ma kon cen tri sa na ogrom na moć (Goa ti, 2006: 154). Bez ob zi ra na to da li bi smo od re đe nog pred sed ni ka stran ke mo gli da oka rak te ri še mo kao sta tu tar no ja kog ili sla bog, svi, ili go to vo svi li de ri po li tičkih par ti ja u Sr bi ji ima ju ve li ku stvar nu po li tič ku au to no mi ju. Od li čan pri mer za ilu stra ci ju na ve de nog pred sta vlja član 49. sta tu ta Srp ske na pred ne stran ke, ko ji odo bra va pred sed ni ku stran ke da iz u zet no, u hit nim slu ča je vi ma, ra di spre ča va nja ne že lje nih po sle di ca po funk ci o ni sa nje stran ke, raz re ša va pred sed ni ke i ras puš ta opštin ske i okru žne od bo re Stran ke po red to ga li der ima mo guć nost da sam defi ni še ko ji su to hit ni slu ča je vi u ko ji ma on do bi ja moć da od lu ču je o ne či joj (ne) po dob no sti (Bu la to vić, 2013: 302). Slič na od red ba u sta tu tu PUPS-a pret po sta vlja mo guć nost da u hit nim slu ča je vi ma pred sed nik par ti je mo že do ne ti od lu ku iz vršnog ka rak te ra iz nad le žno sti dru gih or ga na par ti je, ka da do no še nje ta kve od lu ke ne tr pi od la ga nje, a njom se re ša va bit no pi ta nje ili spre ča va na stu pa nje štet nih po sle di ca po par ti ju (Sta tut PUPS, član 91). No, ne mo ra ju se tra ži ti ova kve ru pe u sta tu ti ma ka ko bi se ilu stro va la moć partij skih li de ra u Sr bi ji. Stan dard na ovlaš će nja pred sed ni ka par ti ja do volj no su ilu stra tiv na. Ta ko, na pri mer, pre ma na ve de noj po de li na sta tu tar no sla be i ja ke pred sed ni ke, pred sed nik So ci ja li stič ke par ti je Sr bi je spa de u sta tu tar no sla be. I po red to ga, sta tut pred vi đa da pred sed nik par ti je pred sta vlja i za stu pa par ti ju u 79

82 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? skla du sa za ko nom, Sta tu tom i Pro gra mom par ti je, te da se sta ra o ostva ri va nju pro gram skih za da ta ka i ci lje va par ti je, o iz vr ša va nju od lu ka kon gre sa, da spro vo di po li ti ku i iz no si po li tič ke sta vo ve. Sve ovo spa da u stan dard na ovlaš će nja pred sedni ka kao pred stav ni ka par ti je pred jav noš ću. Stvar ni iz vor mo ći li de ra po li tič kih par ti ja le ži u pred se da va nju or ga ni ma stran ke i ka drov skoj po li ti ci, te ta ko pred sed ni ci par ti ja bi ra ju ili pred la žu čla no ve or ga na ko ji ma po ne kad sa mi i pred se da va ju. Ta ko do la zi do kon cen tra ci je mo ći u ru kama ma log bro ja par tij skih ru ko vo di la ca ko ji svoj iz bor du gu ju par tij skom li de ru. Već po me nu ti pred sed nik SPS-a ima ovlaš će nja da pred la že kan di da te za pot predsed ni ka stran ke, čla no ve pred sed niš tva i pred sed ni ka Iz vrš nog od bo ra. Po red to ga, on da je sa gla snost za iz bor pred sed ni ka po kra jin skih i lo kal nih or ga ni za ci ja. Predsed nik par ti je sa zi va sed ni ce Glav nog od bo ra i Pred sed niš tva ko ji ma i pred se da va, a pred se da va i sed ni ca ma Iz vrš nog od bo ra Glav nog od bo ra (Vu šu ro vić i Džu lo vić, 2013: ). Još jed nom pod se ća mo da sa ova kvim ovlaš će nji ma pred sed nik SPS-a i da lje spa da me đu sla bi je vo đe po li tič kih par ti ja u Sr bi ji. Sta tut SPDS-a, na pri mer, ta ko đe po ka zu je ten den ci je kon cen tri sa nja mo ći u ru kama pred sed ni ka. Pre ma sta tu tu, pred sed nik Stran ke pred se da va naj va žni jim or gani ma stran ke (Kon gre som, Glav nim od bo rom i Pred sed niš tvom stran ke). Pred sednik stran ke, ta ko đe, pred la že pot pred sed ni ke, pred sed ni ka Iz vrš nog od bo ra, predsed ni ka Po li tič kog sa ve ta i ge ne ral nog se kre ta ra i ime nu je čla no ve pred sed niš tva do pu nog bro ja čla no va. Po red to ga, on ko or di ni ra i rad po sla nič kog klu ba, pred la že kan di da te za po sla ni ke i da je pred log iz bor nog pro gra ma (Sta tut SDPS, član 51). Još ši ra ovlaš će nja, mo že mo uo či ti kod pred sed nik PUPS-a. Sta tut pre ci zi ra da pred sed nik par ti je, iz me đu osta log, ru ko vo di Pred sed niš tvom i Glav nim od bo rom par ti je. Po red to ga, sta tut pred vi đa da pred sed nik par ti je mo že ob u sta vi ti iz vr še nje od lu ke Iz vrš nog od bo ra i vra ti ti je na po nov no od lu či va nje. Ako pri po nov nom od lu či va nju Iz vrš ni od bor do ne se istu od lu ku, pred sed nik par ti je mo že sa zva ti sed ni cu Pred sed niš tva (ko jom ru ko vo di pred sed nik par ti je i či ji sa stav on predla že) naj ka sni je u ro ku od 30 da na da bi do neo od lu ku o spo r nom pi ta nju što pred sed ni ku par ti je da je efek tiv no pra vo ve ta na od lu ke Iz vrš nog od bo ra par ti je (Sta tut PUPS, član 90). EKS TER NI i IN TER NI UZRO CI STRA NAČ KOG DE MO KRAT SKOG DE FI CI TE TA Gle da no glo bal no, u Sr bi ji je us po sta vlje na for mal na unu tar stra nač ka i mi ni malna iz bor na de mo kra ti ja, ali je nji ho vo pro du blji va nje pri lič no spor i ne iz ve stan pro ces. Za pra vo, od su stvo unu tar par tij skog tak mi če nja kao pri mar nu vr li nu promo vi še par tij sku di sci pli nu. Sa dru ge stra ne, unu traš nja ne de mo kra tič nost parti ja re flek tu je se kao ne de mo kra tič nost po li tič kih in sti tu ci ja, od su stvo kri tič kog 80

83 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa miš lje nja i jav ne ras pra ve, kao i po li tič ke od go vor no sti. Ove dve ne de mo kra tič nosti for mi ra ju za ča ran krug i po vrat nu spre gu ko ja ote ža va raz bi ja nje for mi ra nog od no sa mo ći. Na ve de ni unu tar stra nač ki od no si u Sr bi ji su po sle di ca vi še de ter mi nan ti po na šem su du, ra di se pre sve ga o ra zor noj sme ši i si ner get skom de lo va nju po litič kim na sle đem for mi ra nog do mi nant nog au to ri tar nog obra sca obo ža va nja i/ili po di la že nja vo đa ma, oslo nje nog na kli jen te li stič ke ve ze ra ši re ne i oja ča ne unu tar par to krat skog po ret ka, što sve bi va ute me lje no for mal nim in sti tu ci o nal nim pravi li ma (pre sve ga, iz bor nim si ste mom). Ovo me tre ba pri do da ti i glo bal ne to ko ve de i de lo gi za ci je i kar te li za ci je par ti ja. Svi na ve de ni ele men ti vo de uve ća nju dis tance iz me đu go to vo mit skog vo đe i po kor nog član stva. AU TO RI TAR NOST GRA ĐA NA i NE LE GI TIM NOST STRA NA KA kao DO MI NANT NA DI MEN ZI JA PO LI TIČ KE KUL TU RE Prak sa unu tar stra nač kih od no sa, na ža lost, po ka zu je du bo ko uko re nje nu au to ri tarnost i li der ske ka rak te ri sti ke u sko ro svim stran ka ma. Naj bo lji po ka za telj to ga je či nje ni ca da naj ve ći deo stra na ka u Sr bi ji pred vo de li de ri ko ji su na sce nu stu pi li po čet kom de ve de se tih go di na proš log ve ka. Ipak, po ovo me se stra nač ki ak ti vi sti i čla no vi ne raz li ku ju mno go od obič nih gra đa na. Au to ri tar nost je shva će na kao ne kri tič ki, ide a li za tor ski od nos pre ma au to ri te tu, od no sno kao pre u ve li ča va nje zna ča ja au to ri te ta, vo đa, hi je rar hi je, di sci pli ne i posluš no sti (Ku zma no vić, 2010: 91). Ku zma no vić is ti če da se pre ma na la zi ma is traži va nja sa tvrd njom Bez ja kog vo đe je sva ki na rod kao čo vek bez gla ve slo ži lo 64% gra đa na Sr bi je, a pri če mu se sa da tom iz ja vom čak 43% slo ži lo u naj ja čoj me ri. Sve ga 13% gra đa na Sr bi je od ba cu je ovu mi sao. Sa tvrd njom Ono što je ovoj ze mlji naj po treb ni je, po treb ni je od za ko na i po li tič kih pr o gra ma, je su ne ko li ko hra brih, ne u mor nih vo đa u ko je na rod mo že ima ti po ve re nja sa gla sno je 56% is pi ta ni ka, dok je ovu tvrd nju eks pli cit no od ba ci va lo tek 13%. Tvrd nju Za uspeh ne ke gru pe je naj va žni je na ći ener gič nog, stro gog i pra ved nog vo đu ko ga će svi slu ša ti pri hvati lo je 57% gra đa na Sr bi je, od če ga 36% bez re zer vno. Ovu tvrd nju je opet od ba ci lo sve ga 13% gra đa na. Ku zma no vić za klju ču je da na la zi po ka zu ju da gra đa ni Sr bi je gene ral no uspeh bi lo ko je gru pe, pa i po li tič ke par ti je ve zu ju pre sve ga za vo đu čvr ste ru ke ko ga tre ba bes po go vor no slu ša ti (Ku zma no vić, 2010: 91 92). Sa dru ge stra ne, ako au to ri tar nost po sma tra mo kroz pa siv nost, od no sno od su stvo po li tič ke par ti ci pa ci je, na la zi su ve o ma slič ni. Udeo po li tič ki ak tiv nih gra đa na ne pre la zi 5%, od no sno kru gu po li tič ki ak tiv nih pri pa da tek sva ki dva de se ti is pi ta nik (Mi ha i lo vić et al, 2008: 15). Na red na ja ka tre ći na gra đa na pri pa da gru pi po li tič ki oba veš te nih, ali ne i stal no ak tiv nih u ovom po lju. Za tim, kru gu po vre me nih, i to tek iz bor nih par ti ci pa na ta, pri pa da još ma sov ni ja gru pa. Reč je o go to vo po lo vi ni 81

84 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? gra đa na ko ja je ret ko u po li ti ci. Na dru goj stra ni, sva ki sed mi gra đa nin Sr bi je potpu no je iz van po li ti ke, od no sno njih 14% pri pa da gru pi apo li tič nih. Sa dru ge stra ne, is tra ži va nja jav nog mnje nja po ka zu ju da po li tič ki ži vot Sr bi je odli ku je vi so ka gu sti na par tij skog član stva, od no sno da se udeo par tij skog član stva u bi rač kom te lu kon ti nu i ra no kre će od 8% do 12%. Me đu tim, ako član stvo u po litič koj stran ci me ri mo ak tiv noš ću čla no va, on da je si tu a ci ja do sta dru ga či ja. Udeo par tij skih čla no va ko ji su kon stant no an ga žo va ni ne pre la zi od sto i oni predsta vlja ju ak ti vi stič ko je zgro i ak ci o ni i ka drov ski re zer vo ar stra na ka (Sto jilj ko vić, 2008: 331). Na red na pe ti na gra đa na sprem na je da se po vre me no an ga žu je u stranač kim ak tiv no sti ma. Ovo se mo že ob ja sni ti i od no som gra đa na pre ma stran ka ma. Na i me, na la zi is tra živa nja po ka zu ju da je tek sva ki če tr na e sti is pi ta nik, od no sno sa mo njih 7% za do voljno ra dom po li tič kih stra na ka (Mi ha i lo vić et al, 2007: 34). Na red na tre ći na is pi ta ni ka ni ti je za do volj na, ni ti ne za do volj na nji ho vim ra dom, dok njih 63% is ka zu je ne za dovolj stvo. Na i me, ve li ki broj gra đa na, go to vo dve tre ći ne, is po lja va po li tič ki ci ni zam i pri hva ta stav o sa mo svr si par ti ja, od no sno tvrd nje da stran ke u prak si slu že sa mo in te re si ma svo jih vo đa, kao i uve re nja da su za stran ke da nas za in te re so va ni sa mo oni ko ji ho će da ostva re ne ku ko rist od po li ti ke. Ta ko đe, po sto ji i dvo tre ćin ska sa gla snost oko sta va da par ti je sa mo sva đa ju na rod i da zbog stra na ka i stran ča re nja ne mo že mo da po stig ne mo slo gu oko naj va žni jih pi ta nja. Po ma lo iro nič no de lu je i sa gla snost go to vo tri pe ti ne čla no va par ti ja da su za stran ke za in te re so va ni sa mo oni ko ji ho će da ostva re ne ku ko rist od njih. O kre di bili te tu stra na ka i in ten zi te tu ve ze gra đa na sa par ti ja ma go vo ri i či nje ni ca da pri bli žno po lo vi na onih ko ji će iza ći na iz bo re tvr di da će gla sa ti za naj ma nje lo šu op ci ju. UTI CAJ IZ BOR NOG SI STE MA na UNU TAR PAR TIJ SKE OD NO SE u SR BI JI Ka da su pi ta nju po sle di ce ve ćin skog, od no sno pro por ci o nal nog iz bor nog si ste ma na od no se unu tar par ti ja, u pr vi plan se is ti če Di ver že o va te o ri ja o uti ca ju iz bor nog si ste ma na par tij ski si stem, kao i po sred ni uti caj iz bor nog si ste ma na unu tar stranač ke od no se. U dr ža va ma ko je ima ju pro por ci o nal ni iz bor ni si stem par ti je ima ju ključ nu ulo gu jer se gla sa za li ste, od no sno za par ti ju, za raz li ku od ve ćin skog siste ma gde ne ma li sta, a gla sa se za kan di da ta (Or lo vić, 2012: 23). Va ri ja ci je unutar sa mog pro por ci o nal nog iz bor nog si ste ma, ta ko đe ima ju zna čaj ne po sle di ce po unu tar tra nač ke od no se. Ka da je o uti ca ju iz bor nog si ste ma na moć par tij skih li de ra reč, va žno je obra ti ti pa žnju na dve po seb no ne ga tiv ne ka rak te ri sti ke ko je su do sko ra kra si le iz bor ni si ste mu Sr bi ji: po sred nost iz bor nog si ste ma (spe ci fič na vr sta za tvo re nih iz bor nih li sta) i blan ko ostav ke. 82

85 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Za ko nom o iz bo ru na rod nih po sla ni ka iz go di ne uve de no je pra vo pod no sio ca li ste da od re di ko do bi ja man dat, pot pu no ne za vi sno od me sta ko je kan di da ti za u zi ma ju na iz bor noj li sti. Ti me se us po sta vlja po sre dan pro por ci o nal ni si stem, jer iz me đu gra đa na i par la men ta po li tič ke par ti je po sre du ju u još jed nom do dat nom ste pe nu. Go a ti ovaj ob lik pro por ci o nal nog si ste ma na zi va en do ge no srp sko-cr nogor skom no vi nom ko ja je ne po zna ta u te o ri ji iz bor nih si ste ma (Go a ti, 2011: 17). Na dru goj stra ni, par ti je u Sr bi ji su blan ko ostav ke po če le da ko ri ste u post pe took to bar kom pe ri o du uz iz go vor da na taj na čin po ku ša va ju da spre če pre le ta nje po sla ni ka u dru ge par ti je i po sla nič ke klu bo ve tzv, ku po vi nu po sla ni ka. Ve ći na od njih je to uči ni la obez be đu ju ći od pri pad ni ka svog po sla nič kog klu ba una pred pot pi sa ne an ti da ti ra ne ostav ke ko je bi ru ko vod stva ak ti vi ra la ako bi po sla ni ci po kaza li na me ru da na pu ste par ti ju. A to je, upra vo, zna či lo us po sta vlja nje im pe ra tiv nog man da ta (Go a ti, 2011: 12). Ko li ko su par tij ski li de ri sprem ni na do go vo re ka da je nji hov in te res oču va nja mo ći u pi ta nju, ja sno se vi di iz la ko će ko jom je do go vo reno da se mo guć nost od u zi ma nja po sla nič kih man da ta usvo ji kao ustav no re še nje go di ne, pa član 102, stav 2, va že ćeg Usta va Sr bi je gla si: Na rod ni po sla nik je slo bo dan da, pod od re đe nim uslo vi ma od re đe nim za ko nom, neo po zi vo sta vi svoj man dat na ras po la ga nje po li tič koj stran ci na či ji pred log je iza bran za na rod nog po sla ni ka. Po li tič ke par ti je u Sr bi ji su pro me ni le stav pre ma blan ko ostav ka ma tek pod uti ca jem EU i Ve ne ci jan ske ko mi si je go di ne. Ia ko su oba po me nu ta re še nja pro me nje na, na ve de ne spe ci fič no sti pro por ci o nalnog iz bor nog si ste ma i in sti tut blan ko ostav ki osta vi li su po sle di ce (dis ba lans poli tič ke mo ći) ko je će teš ko bi ti is pra vlje ne u sko ri je vre me. Pro por ci o nal ni iz bor ni si stem sa za tvo re nim iz bor nim li sta ma ko ji se u Sr bi ji ko ri sti ka ko na re pu bličkom ta ko i na lo kal nom ni vou, ni je sam po se bi do pri neo ja ča nju vr ho va po li tič kih par ti ja, ali je či nje ni ca da su li de ri par ti ja u Sr bi ji od go vor ni za sa sta vlja nje li sta kan di da ta za iz bo re na svim ni vo i ma po tvr di la ne pri ko sno ve ni sta tus par tij skog ru ko vod stva. KLI JEN TE LI ZAM kao PRI MAR NI OD NOS PAR TI JA i DRUŠ TVA i PAR TO KRA TI JA kao MO DEL VLA DA NJA Ki čelt (Kitschelt, 2000) na osno vu raz li či tih pod sti ca ja za an ga žo va nje par tij skog član stva, ali i ru ko vod stva uo ča va tri ti pa par ti ja u post ko mu ni stič kim ze mlja ma: pro gram ske, kli jen te li stič ke i ha ri zmat ske. Čla no vi pro gram skih par ti ja kom pen zaci ju za svo je an ga žo va nje ostva ru ju in di rekt no pre ko po li ti ke či ji uti caj ni je ogra ničen sa mo na par tij ske sled be ni ke (Kitschelt, 2001: 32). Pa ne bjan ko član stvo vo đeno ova kvim mo ti vi ma na zi va pra vim ver ni ci ma, ko ji član stvom u pro gram skim par ti ja ma na ne ki na čin za do vo lja va ju svo je po tre be u te žnji za iden ti te tom (Go a ti, 2007: 136). 83

86 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Ki čelt ha ri zmat ske par ti je sma tra pre la znim ob li kom iz me đu pro gram skih i klijen te li stič kih par ti ja, zbog ne iz be žnog tro še nja ha ri zme li de ra i neo p hod no sti da se par ti je za snu ju na čvr stim te me lji ma pro gram skih opre de lje nja ili ego i stič nih in te re sa (Go a ti, 2007: 137). Ha ri zmat ske par ti je, pre sve ga, ka rak te ri še na sto ja nje čla no va da bu du bli ski sa par tij skim vo đom. Ki čelt de fi ni še kli jen te li zam kao po se ban na čin raz me ne iz me đu iz bor ne je di nice kao prin ci pa la i po li ti ča ra kao agen ta u de mo krat skom si ste mu. Kli jen te li zam pred sta vlja tran sak ci ju, od no sno di rekt nu raz me nu gla so va gra đa na u za me nu za di rekt nu do bit ili pri stup za poš lja va nju, do bri ma i uslu ga ma (Kitschelt i Wil kinson, 2007: 2-7). Ka da su kli jen te li stič ke par ti je u pi ta nju, ova raz me na od vi ja se iz me đu par tij skog vr ha i član stva par ti je. Ova kve par ti je svom član stvu obez be đu ju se lek tiv ne ko ri sti: bi lo u ob li ku po sla nič kog man da ta, od re đe ne funk ci je u vla sti na re pu blič kom ili lo kal nom ni vou, u ob li ku po sla u dr žav noj ad mi ni stra ci ji ili dr žavnom pred u ze ću. Ka ko su par ti ja ma na ras po la ga nju ova kvi mno go broj ni mam ci, pre ten de na ta je uvek mnoš tvo, ali i po red ogrom ne po nu de, ko ja ni je za ču đu ju ća s ob zi rom da je par tij ska knji ži ca naj br ži i naj lak ši na čin do la ska po rad ne knji ži ce, par ti je i da lje svoj oda bir ne ba zi ra ju da obra zo va nju ili kva li fi ka ci ja ma već is ključi vo na lo jal no sti. Par ti je u Sr bi ji se teš ko mo gu svr sta ti u red pro gram skih par ti ja. Naj pri bli žni je bi bi lo re ći da su po li tič ke par ti je u Sr bi ji ha ri zmat ske, li der ske par ti je, sa iz ra že nom kli jen te li stič kom ten den ci jom. Ka da po li ti ča ri ula žu u ad mi ni stra tiv no-teh nič ku in fra struk tu ru, ume sto da se po li tič ki zah te vi gru pa i po je di na ca kom bi nu ju ra di for mi ra nja po li tič kih pro gra ma (in te rest ag gre ga tion and pro gram for ma tion), sa svo jim sled be ni ci ma stva ra ju kli jen te li stič ke ve ze (cli en te list lin ka ges) (Kitschelt, 2000: 849). Kli jen te li zam je u Sr bi ji osna žen po zi ci jom dr ža ve kao naj ve ćeg po slodav ca i na ru či o ca uslu ga 1. Dr žav ni po sao je po stao mo žda i naj va žni ji ma mac po li tič kih par ti ja ka da je re gru ta ci ja bu du ćeg član stva, ali i ru ko vod stva u pi ta nju. Kao po sle di ca to ga, nadmoć po li tič kih par ti ja se iz okvi ra dr ža ve po la ko pre ta ka la i u druš tvo. Ka sa po vić is ti če da je naj o pa sni ja struk tur na po slje di ca par ti to krat skog su sta va vla sti(...) prila god ba i pod re đi va nje dr ža ve i druš tva po tre ba ma vla da ju će stran ke ili stra na ka (Ka sa po vić, 2003: 268). Ne sa mo ru ko vod stvo, već bi lo ko je rad no me sto unu tar jav nih pred u ze ća po sta lo je pred met nad me ta nja za član stvo vla da ju ćih po li tič kih par ti ja, što je do ve lo do sve br žeg uru ša va nja da tih pred u ze ća. Si stem uva ža va nja 1 Pre ma raz li či tim iz vo ri ma i iz ja va ma po je di nih pred stav ni ka vla sti, u dr žav nom i jav nom sek to ru za po sle no je iz me đu i rad ni ka, što pred sta vlja tre ći nu tre nut no za po sle nih u Re pu bli ci Sr bi ji, pre ma po da ci ma Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku. Ovim za po sle ni ma je dr ža va je di ni po slo da vac ( di ka li zam.org /2014/09/10/tra zi moda-dr za va-ka o-po slo da vac-po stu je-svo ju-za kon sku-oba ve zu-na-so ci jal ni-di ja log-sa nama/ ) pri stu plje no

87 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa zna nja i spo sob no sti za rad no me sto (me rit-ba sed system) za me nju je se ras po de lom po lo ža ja po po li tič koj li ni ji i pre ma lo jal no sti (pa tro na ge system) i si ste mom po de le ple na (Or lo vić, 2011c: 59). Mo že se da kle za klju či ti da či nje ni ca da u iz bo ru ka dr o va do mi ni ra ju kri te ri ju mi u ve zi s par tij skom pri pad noš ću i lo jal noš ću, a da oni za uz vrat ima ju oba ve zu prema svo joj stran ci da ot pla te do bi je ni po lo žaj, go vo ri da je ov de je reč o jed noj spe ci fič noj vr sti ko rup ci je. Par ti ja ih je ku pi la i is pla ti la do bi je nim po lo ža jem, oni par ti ji ot pla ću ju dug i bu kval no nov cem, ali i dru gim na či ni ma ku po vi ne gla so va i lo jal no sti 2. Do volj no je po gle da ti ko su di rek to ri i čla no vi uprav nih od bo ra jav nih pred u ze ća ši rom Sr bi je i ka ko su na te po zi ci je doš li, da bu de ja sno zaš to tvr di mo da su u poli tič kim par ti ja ma u Sr bi ji pri sut ni kli jen te li stič ki ele men ti. Ovlaš će nja ko ja pred sed nik i ru ko vod stvo stran ke ima ju na ka drov sku po li ti ku stran ke s jed ne stra ne i ra ši re ni kli jen te li zam me đu po li tič kim par ti ja ma u Sr bi ji s dru ge stra ne po ka zu ju zaš to je ovo je dan od uzor ka ne do dir lji vo sti po li tič kih li de ra. Za ča ra ni krug i si ner get ski efek ti fe no me na o ko ji ma go vo ri mo mo ti vi sa li su au to re da Sr bi ju ozna če kao dr ža vu sa ele men ti ma par to kra ti je. Par to kra ti ja je sta nje po li tič kog si ste ma u ko jem su po li tič ke par ti je u pre vla sti nad kon sti tu cio nal nim dr žav nim te li ma (Or lo vić, 2011c: 58). Au to ri tar na kul tur na ma tri ca za ko ju smo po ka za li da po sto ji u Sr bi ji i spe ci fič nosti iz bor nog si ste ma omo gu ći li su po li tič kim par ti ja ma da za vla da ju par la men tom (Sto jilj ko vić et al, 2012; Or lo vić et al, 2012), dok su ne po sto ja nje pro fe si o nal ne dr žav ne ad mi ni stra ci je, od no sno uklju či va nje po slo va iz okru ga ad mi ni stra ci je u po sti zbor ni plen po li tič kih par ti ja, ozna či li pre vlast par ti ja i nad iz vrš nom i upravnom gra nom vla sti. Na osno vu ovo ga po sta je ja sno zaš to Go a ti sma tra da za Sr bi ju po jam par to kra ti je ni je do volj no sna žan. U Sr bi ji se ume sto da go vo ri mo o par ti to kra ti ji ko ja je univer zal no obe lež je de mo krat skih po re da ka jer su par ti je da le ko naj u ti caj ni ji ak ter mo že go vo ri ti o par ti to de spo ti ji. Ovaj po jam is ti če ja če ne go pret hod ni da par ti je ni su za do volj ne svo jom su pre ma ti jom nad dru gim su bjek ti ma, ne go da na sto je da te su bjek te obe smi sle ili uki nu (npr. par la ment) (Go a ti, 2011: 18). PRAV CI (DE MO KRAT SKIH) PRO ME NA Pred sta vlje na ana li za, za sno va na na ve ćem bro ju is tra ži va nja u kom ple men tar nim obla sti ma ne dvo smi sle no uka zu je na to da po li tič ke par ti je u Sr bi ji ni su us po stavlje ne na na čin ko ji im omo gu ću je za vi dan ste pen unu ta sr tra nač ke de mo kra ti je. 2 li ti ka.rs /po gle di/srec ko-mi ha i lo vic/t26222.lt.html 85

88 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Ova kav na laz ni je iz ne na đe nje. Ono što u od re đe noj me ri iz ne na đu je je ste činje ni ca da su mno ge ne de mo krat ske ka rak te ri sti ke usa đe ne u stra nač ke sta tu te, te da u Sr bi ji če sto ni je reč o dis kre pan ci ji iz me đu pr o pi sa nog i prak tič nog već o li der skom ure đe nju od sa mog po čet ka. Ono što u na šim na la zi ma iza zi va za bri nu tost je či nje ni ca da su ova kvi unu tarpar tij ski od no si po sle di ca si ner get skog efek ta po li tič ke kul tu re, in sti tu ci o nal nog okvi ra, druš tve no-eko nom skog ure đe nja, te da će se us po sta vlje na pre vlast par tijskog li de ra (ru ko vod stva) teš ko urav no te ži ti pr o me nom sa mo jed nog pa ra me tra. Ono što iza zi va do dat nu za bri nu tost je pre li va nje ne ga tiv nih efe ka ta ne de mo kratskih od no sa na dr žav ne in sti tu ci je i us po sta vlja nje par to krat skih i kli jen te li stičkih od no sa na ni vou či ta vog druš tva, što zna či da slu čaj Sr bi je mo že slu ži ti kao pa ra dig ma ras pra va o to me da li par ti je mo ra ju bi ti de mo krat ske ka ko bi kre i ra le de mo krat sko druš tvo. Da kle, da bi doš lo do pro me na i ho da ka pr o kla mo va nom po li ar hij skom mo de lu di stri bu ci je mo ći neo p hod no je da pa ra lel no de lu ju pro ce si: (1) si la ska sa sce ne oče va osni va ča, (2) per so na li za ci je iz bor nog si ste ma ko ja za re zul tat ima okre ta nje kan di da ta ka vo lji i uku su bi ra ča, a ne sa mo par tij ske no men kla tu re, (3) re du ko va nja si ste ma po sti zbor ne ras po de le po li tič kog ple na ju ri ša par tijskih ko me sa ra na ru ko vo de će po zi ci je u (pre)raz vi je nom jav nom sek to ru, ali i (4) po ja ve ra ci o nal nog, oba veš te nog i upu će nog bi ra ča. (5) Na red ni, pe ti či ni lac de mo krat skog re di zaj ni ra nja par ti ja je ste sa mo kri tič ko iš či ta va nje nji ho vog or ga ni za cij skog obra sca i prak sa rek ti fi ka ci je (is pra vljanja) (ne)na mer nih struk tur nih ne de mo krat skih ume ta ka. Iz dru gog ugla po sma tra no, ra di se o od go vo ru na pi ta nje šta to sve u sa mom or ga ni za cijskom obra scu i pra vi li ma do pri no si da for mal ni de mo krat ski mo del u praksi funk ci o ni še kao are na za bor bu i /ili skla pa nje ko a li ci ja unu tar par tij skih vr huš ki. Rek ti fi ka ci ja ovih de mo krat skih omaš ki bi, po na šem miš lje nju, uz pret hod ne fak to re du gog isto rij skog tra ja nja, sva ka ko do pri ne la de mo krat skom re di zaj ni ranju unu tar stra nač kih od no sa. 86

89 Je le na Lon čar Bo ban Sto ja no vić PETI DEO IZ bor NE KAM pa NJE u SR bi JI od do GO DI NE

90

91 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa IZ BOR NE KAM PA NJE u SR BI JI od do GO DI NE Je le na Lon čar Bo ban Sto ja no vić Uni ver zi tet u Be o gra du Fa kul tet po li tič kih na u ka Osnov ni cilj iz bor nih kam pa nja je mo bi li za ci ja po drš ke bi ra ča od no sno uti caj na iz bor ni pro ces i re zul tat (Sla vu je vić, 2007: 13). U tom ci lju po li tič ke par ti je tro še mi li on ske svo te nov ca, an ga žu ju sa vet ni ke i agen ci je jav nog mnje nja i za ku plju ju reklam ne pro sto re. Is tra ži va nja, ipak, po ka zu ju da kam pa nje ima ju mno go ve ći uti caj na učvrš ći va nje i kri sta li za ci ju sta vo va bi ra ča ne go na pro me nu nji ho vih sta vo va i od lu ku da gla sa ju za od re đe nu par ti ju (Den ton, Wo od ward, 1990: 172). Po red to ga, kan di da ti to kom kam pa nje ob li ku ju po li tič ku agen du, obez be đu ju le gi tim nost za rani je do ne te od lu ke i pri pre ma ju bi ra če za bu du će od lu ke. Kroz pro mo ci ju pro gra ma i iz bor nih po nu da kan di da ti in for mi šu jav nost o va žnim druš tve nim pro ble mi ma i nu de pred lo ge za nji ho vo re ša va nje. Zbog to ga ana li ze iz bor nih kam pa nja pred stavlja ju zna ča jan iz vor in for ma ci ja o stra te gi ja ma i prav cu po na ša nja po li tič kih ak te ra, ključ nim druš tve nim pro ble mi ma i raz vo ju de mo kra ti je. U ovom ra du ana li zi ra mo ka rak te ri sti ke kam pa nja za par la men tar ne iz bo re u Srbi ji od do go di ne. U Sr bi ji su na kon de mo krat skih pro me na pet pu ta odr ža ni par la men tar ni iz bo ri i to: 2003, 2007, 2008, i go di ne. Sa mo su iz bo ri go di ne bi li re dov ni, svi osta li su bi li pre vre me ni iz bo ri. Po sto je bar dva raz lo ga za pi sa nje ovog ra da. Pr vo, u do sa daš njoj li te ra tu ri po sto je broj ni tek sto vi u ko ji ma se ana li zi ra ju od re đeni aspek ti po je di nač nih iz bor nih kam pa nja. Me đu nji ma naj vi še tek sto va ana li zi ra ko je te me su bi le u fo ku su da te iz bor ne kam pa nje. Upr kos nji ho vom zna ča ju, ne dosta ju ra do vi u ko ji ma bi se na od re đe ni na čin su mi ra le i po re di le ključ ne ka rak te risti ke raz li či tih iz bor nih kam pa nja. Slič nom ide jom se vo dio Sla vu je vić ko ji je go di ne ob ja vio knji gu o iz bor nim kam pa nja ma u Sr bi ji, ali se ona, pre sve ga, fo ku sira na iz bor ne kam pa nje to kom de ve de se tih go di na. Zbog to ga se naš rad ogra ni ča va na pe riod na kon go di ne. Dru go, ka rak te ri sti ke kam pa nja za vi se od sa mog druš tva u ko jem se od vi ja ju, ekonom skog i po li tič kog sta nja u druš tvu, po li tič kog i iz bor nog si ste ma, so ci jal nih rasce pa, so ci jal ne ko he zi je, te melj nih vred no sti, kao i ka rak te ri sti ka i ci lje va par ti ja (Sla vu je vić, 2007: 17). Iz bor ni si stem je oči gle dan pri mer. U ve ćin skim iz bor nim si ste mi ma i si ste mi ma sa otvo re nim li sta ma, po je di nač ni lo kal ni kan di da ti dola ze vi še do iz ra ža ja i od kan di da ta se oče ku je da vo de lič ne kam pa nje dok su u 89

92 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? pro por ci o nal nim si ste mi ma, po seb no onim sa za tvo re nim li sta ma kao što je slu čaj u Sr bi ji, stran ke i stra nač ki li de ri u fo ku su kam pa nje. Ima ju ći sve ovo u vi du, anali za kam pa nja će nam po mo ći da utvr di mo šta su do mi nant ni pro ble mi u Sr bi ji i ko jim prav cem se druš tvo raz vi ja na kon de mo krat skih pro me na. In te re su je nas ko je su naj va žni je ka rak te ri sti ke iz bor nih kam pa nja u Sr bi ji od go di ne i ko je su slič no sti i raz li ke me đu nji ma. Rad sto ga ana li zi ra pri o ri tet ne te me u kam pa nja ma, ka rak ter kam pa nja i stra te gi je i na či ne ko mu ni ka ci je sa bi ra či ma. Na kon ana li ze kam pa nja od go di ne u po sled njem de lu ra da nu di mo pre gled ključ nih ka rakte ri sti ka iz bor nih kam pa nja u Sr bi ji. KLJUČ NE TE ME u KAM PA NJA MA U ovom po gla vlju ba vi mo se ključ nim te ma ma u iz bor nim kam pa nja ma u pe ri o du od go di ne do da nas. U za vi sno sti od po li tič kog, so ci jal nog i eko nom skog kon tek sta, te me u kam pa nja ma raz li ko va le su se od iz bo ra do iz bo ra. U go to vo svim iz bor nim kam pa nja ma do mi ni ra le su so ci jal ne i eko nom ske te me, osim u iz bor nim kam pa nja ma i go di ne, ka da su do mi nant ne te me bi le prome na re ži ma i sim bo lič ko-iden ti tet ske po de le. Na kon po be de DOS-a na iz bo ri ma go di ne po ve ća vao se broj so ci jal nih i eko nom skih te ma ko je su iz bor ni akte ri otva ra li u kam pa nja ma. Kam pa nja za iz bo re go di ne bi la je pri mer identi tet sko-sim bo lič ke kam pa nje. Na kon tih iz bo ra, pro me na u par tij skom si ste mu Re pu bli ke Sr bi je ko ja na sta je sa po ja vom SNS-a, a i ko in ci di ra sa eko nom skom kri zom, do no si nam iz ra zi to so ci jal no-eko nom ske te me u kam pa nja ma. Kam panja pred po sled nje iz bo re go di ne bi la je kam pa nja sa iz ra že nom do mi na cijom eko nom skih te ma (Sto jilj ko vić, Pi li po vić et al., 2014). Iz bo ri i kam pa nja go di ne Par la men tar ni iz bo ri go di ne odr ža ni su u spe ci fič nom tre nut ku, ne po sred no na kon iz bo ra za pred sed ni ka SRJ. U istom pe ri o du odr ža ni su i sa ve zni, po krajin ski i lo kal ni iz bo ri. Po sma tra ju ći zna čaj, pred sed nič ki iz bo ri bi li su od po seb ne va žno sti. Po li tič ki po sma tra no, pred sed nič ki iz bo ri bi li su va žni ji od svih, jer je na nji ma u bor bi sa opo zi ci o nim kan di da ti ma od me ra vao sna gu Mi lo še vić, ne sa mo naj moć ni ja po li tič ka lič nost vla da ju ćeg re ži ma, ne go i nje gov vid vla da vi ne (Go a ti, 2013: 164). Na kon iz bo ra za pred sed ni ka SRJ, po ra za Slo bo da na Mi lo še vića na tim iz bo ri ma i pro me ne re ži ma 5. ok to bra, usle di li su i par la men tar ni iz bo ri u de cem bru. Za ka zi va nje de cem bar skih iz bo ra za Na rod nu skupšti nu Sr bi je ni je usle di lo ni kao po sle di ca za kon ske oba ve ze (man dat re pu blič kih po sla ni ka tra jao je do 21. sep tem bra 2001) ni ti ar bi trar ne od lu ke vla da ju će ko a li ci je, ne go neodo lji vog po li tič kog pri ti ska sna ga ko je su po be di le na sep tem bar skim iz bo ri ma (Go a ti, 2001: 264). 90

93 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Druš tve ni i po li tič ki kon tekst tog vre me na u pot pu no sti su od re di li sa dr žaj iz bornih kam pa nja i ključ nih te ma. Kao glav ni po li tič ki ak ter pret hod nog vre me na SPS je u iz bor noj kam pa nji imao ne ko li ko ključ nih te ma. Jed na od njih je, pre sve ga, bi la ob no va ze mlje na kon bom bar do va nja i for mi ra nje uti ska u jav nom mnje nju da AP Ko so vo i Me to hi ja ni su iz gu blje ni u ra tu go di ne. Sa dru ge stra ne, SPS je vo dio agre siv nu i ne ga tiv nu kam pa nju pro tiv opo zi ci je, op tu žu ju ći ih da su iz daj ni ci i stra ni pla će ni ci. Te mat ske oko sni ce kam pa nje za iz bo re osta le su iste, ali in ten zi tet kri ti ke opo zi ci je i nje na bez ob zir nost da će ton ce lo kup noj iz bor noj kam pa nji SPS-a, i uči ni će je ne ga tiv nom 1 i ira ci o nal nom kam pa njom su prot stavlja nja, kam pa njom za stra ši va nja bi ra ča, kraj nje neo bič no za par ti je na vla sti ko je, po pra vi lu, vo de po zi tiv ne kon struk tiv ne kam pa nje, kam pa nje in te gra ci je (Sla vuje vić, 2007: ). Ključ na te ma ko ju je So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je po ku ša la da eks plo a ti še je ste uspeh pa tri o ta u pret hod nom pe ri o du u od bra ni i ob no vi ze mlje, a sa dru ge stra ne je na sto ja la da pot pu no dis kre di tu je opo zi ci ju. Srp ska ra di kal na stran ka uš la je u kam pa nju go di ne pre sve ga dis tan ci ranjem od SPS-a i pret hod ne vla de. Ova stran ka op tu ži va la je SPS i JUL za po pušta nje pred me đu na rod nom za jed ni com i po ku ša la svu od go vor nost za sta nje u dr ža vi da pre ba ci na do ju če raš nje ko a li ci o ne part ne re u vla di. Sa dru ge stra ne, na kon for mi ra nja DOS-a 7. av gu sta go di ne, ova po li tič ka ko a li ci ja ko ja je po svo joj pri ro di bi la iz u zet no he te ro ge na po ku ša la je da po zi tiv nom kam pa njom pre sve ga po ku ša da do đe do ap sti ne na ta. De mo krat ska opo zi ci ja Sr bi je u kam pa nji je stva ra la at mos fe ru po be de i pot pu nog uru ša va nja re ži ma Slo bo da na Mi lo še vi ća. Otva ra la je ši rok spek tar te ma, pre sve ga, po ten ci ra ju ći pot pu ne pro me ne u društvu, kao i po bolj ša nje me đu na rod nog po lo ža ja ze mlje. U iz bor noj kam pa nji DOS je otva rao i te me AP Ko so va i Me to hi je za la žu ći se za ši ro ku au to no mi ju po kra ji ne, kao i sa rad nju sa Haš kim tri bu na lom. Iz bo ri i kam pa nja go di ne Par la men tar ni iz bo ri go di ne su ta ko đe iz bo ri ko ji su odr ža ni u spe ci fič nom druš tve nom okru že nju, pre sve ga ima ju ći u vi du ubi stvo pre mi je ra Re pu bli ke Srbi je, Zo ra na Đin đi ća 12. mar ta go di ne. Osim to ga, DOS-ova vla da je na kon iz la ska DSS-a iz nje ima la pro ble me sa obez be đi va njem par la men ta r ne ve ći ne, a ka da je SDP na pu stio vla du niš ta dru go ni je pre o sta lo ne go da se ras pi šu iz bo ri. 1 Dok po jam po zi tiv ne kam pa nje pod ra zu me va tok iz bor ne kam pa nje ko ji se ba zi ra na promo vi sa nju pred no sti, za slu ga i uspe ha kan di da ta ili kan di dat ki nje, pred sta vlja nju nje nih ili nje go vih sta vo va, re še nja, po li ti ka ko je će spro vo di ti ako na iz bo ri ma do bi je man dat, ne gativ na kam pa nja je po jam ko ji ob u hva ta skre ta nje pa žnje jav no sti na sla bo sti, manj ka vo sti i po greš ne od lu ke su par nič kog kan di da ta (Sto jilj ko vić, 2011). Sa dru ge stra ne, pr lja va kampa nja pred sta vlja iz no še nje la žnih op tu žbi na ra čun su par nič kog kan di da ta. U iz bor nim kam pa nja ma u Sr bi ji če sto su kom bi no va ni ele men ti ne ga tiv ne i pr lja ve kam pa nje. 91

94 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Usled ve li kih oče ki va nja gra đa na na kon pro me na go di ne, pre sve ga u po gledu eko no mi je i po bolj ša nja ži vot nog stan dar da, ovi iz bo ri su otvo ri li na iz gled no ve te me. Opšta ka rak te ri sti ka ove iz bor ne kam pa nje je ste že sto ka kri ti ka po li ti ke obo re ne vla de i opre de lje nje svih uče sni ka iz bo ra za so ci jal na pi ta nja kao te mat sku oko sni cu svo jih kam pa nja. A to je zna či lo go to vo neo zbilj no utr ki va nje u to me ko će da obe ća ve ći broj no vih rad nih me sta i no vo i zgra đe nih sta no va, bo lji stan dard, ma nje po re ze, po volj ni je kre di te i sl. (Sla vu je vić, 2007: 145). Svi iz bor ni ak te ri sve sni so ci jal nog sta nja u dr ža vi okre ću se so ci jal nim te ma ma kao ključ nim. Ia ko ni je od u sta la od svo je na ci o na li stič ke po li ti ke, SRS se okre nu la pro mo ci ji so ci jal nih te ma. Nji ho va kam pa nja se pre sve ga za sni va la na kri ti ka ma pret hod ne vla de (DOS-a, a pre sve ga DS-a), ali su pred lo ži li ugo vor u 20 ta ča ka sa sva kim gra đa ni nom Sr bi je ko ji je pred sta vljao plan za iz la zak iz teš ke so ci jal ne i eko nom ske si tu a ci je. U kam pa nji su na gla ša va li ne ga tiv ne stra ne pro me na od go di ne po put ve li kog so ci jal nog ra slo ja va nja i pro ble ma sa pri va ti za ci jom i na taj na čin se obra ća li gu bit ni ci ma tran zi ci je. De mo krat ska stran ka Sr bi je je u ovoj iz bor noj kam pa nji kao te mat sku osno vi cu po sta vi la kri ti ku vla de iz ko je je izaš la, pre sve ga DS-a i na gla ša va la zna čaj pro me ne Usta va i us po sta vlja nja efika snih in sti tu ci ja. Ia ko deo pret hod ne vla de, i G17 plus je iz bor nu kam pa nju zasni vao na kri ti ka ma vla de, od no sno DS-a. G17 plus je, s jed ne stra ne, že sto ko kri ti ko va la vla du, a s dru ge stra ne, kao pri o ri tet nu te mu svo je iz bor ne kam pa nje po sta vi la eko nom ski i so ci jal ni raz voj za sno van na so ci jal de mo krat skom mo de lu ume sto li be ral nog. De mo krat ska stran ka se u iz bor noj kam pa nji naš la u ve li kom pro ble mu. Bi la je me ta svih na pa da, ka ko opo zi ci je, ta ko i do ju če raš njih ko a li cio nih part ne ra, ali je osta la do sled na i kao oko sni cu kam pa nje iza bra la pro mo ci ju Sr bi je u EU i na sta vak pri va ti za ci je. Ipak, ni je osta la ne ma na kon tekst kam pa nje i po ru ke dru gih iz bor nih ak te ra pa je i sa ma u svo ju agen du iz bor nih po ru ka ubaci la niz so ci jal nih te ma. Iz bo ri i kam pa nja go di ne Iz bor na kam pa nja go di ne je, prak tič no, bi la na sta vak re fe ren dum ske kampa nje pri li kom do no še nja no vog Usta va Re pu bli ke Sr bi je iz go di ne. Pred izbor na kam pa nja bi la je ve o ma du ga tra ja la je zva nič no dva me se ca i ne de lju da na, od da tu ma ras pi si va nja iz bo ra (11. no vem bra) do pred iz bor ne ti ši ne (18. ja nu a ra). Ne zva nič no, kam pa nja prak tič no i ni je pre sta ja la i na sta vi la se na pred re fe ren dumsku kam pa nju za no vi Ustav, na ro či to onih stra na ka ko je su se gor lji vo an ga žo va le u toj kam pa nji (Gre delj, 2007: 43). Ključ ne te me u kam pa nji su i ovog pu ta bi le eko nom ske i so ci jal ne, uz iz u ze tak sto žer ne par ti je pret hod ne vla de, DSS-a. Ova par ti ja je u kam pa nji is ti ca la svo ju dr ža vo tvor nost, kao i za slu ge za usva ja nje no vog Usta va. Osim to ga, kam pa nja DSS-a je u pot pu no sti bi la okre nu ta pr o mo ci ji ura đenog u pret hod nom pe ri o du i stal no je na gla ša va no da Sr bi ja ni ka da br že ni je iš la ka 92

95 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa pr o spe ri te tu, od no sno, da je dr ža va na pra vom pu tu re for mi. Dva ključ na obe lež ja kam pa nje DSS-a su: pr vo, po če mu se raz li ku ju od ve ći ne par ti ja u ovoj iz bor noj kam pa nji, sim bo lič ka kam pa nja sa ci ljem pred sta vlja nja DSS-a kao dr ža vo tvor ne par ti je; dru go, iz ra zi ta per so na li za ci ja kam pa nje u vi du pr o mo ci je li de ra Vo ji sla va Koš tu ni ce. No nje nu osnov nu ka rak te ri sti ku pred sta vlja to što je či ta va gra fič ka opre ma pr o mo tiv nih pr o du ka ta dr žav ni sim bo li, bo je dr žav ne tr o boj ke, ali i slogan Ži ve la Sr bi ja i kor pus po ru ka ko ji se pla si ra u kon tek stu izan đa le fra ze Na rod naj bo lje zna, pr o mo vi sa la DSS kao dr ža vo tvor nu par ti ju po sred stvom hva lo spe va li de ru stran ke V. Koš tu ni ci (Sla vu je vić, 2007: 151). Srp ska ra di kal na stran ka je i u ovoj iz bor noj kam pa nji in si sti ra la na so ci jal nim i na ci o nal nim te ma ma. Ima ju ći u vi du rej ting par ti je i ne za do volj stvo gra đa na ak tuel nim sta njem, ova par ti ja je kre i ra la po bed nič ku kam pa nju, od no sno kroz kampa nju ube đi va la gra đa ne da su oni si gur ni po bed ni ci iz bo ra. De mo krat ska stran ka je u ovu iz bor nu kam pa nju uš la sa mno go bo lje po zi ci je ne go što je bi la u pret hodnom iz bor nom ci klu su. Bi li su opo zi ci ja vla di i sa te stra ne su mo gli da je kri ti ku ju, ali su, ipak, bi li opre zni ima ju ći u vi du da je li der DS-a Bo ris Ta dić od go di ne pred sed nik re pu bli ke. U kam pa nji su in si sti ra li na te mi pri dru ži va nja Sr bi je Evropskoj uni ji, kao i na eko nom skim i so ci jal nim te ma ma. Pri vred ni raz voj je bio ključna po ru ka ove par ti je oli čen u iz bor nom pro gra mu Za bo lji ži vot. I ovog pu ta G17 Plus je u kam pa nju ušao pot pu no osta vlja ju ći dr žav na i na ci o nal na pi ta nja po stra ni i osla nja ju ći se na eko nom ska pi ta nja i struč nost. Iz bor na kam pa nja go di ne se, ia ko slič na kao pret hod na u po gle du osla nja nja na so ci jal ne te me, ipak po pri lič no raz li ko va la od svih pret hod nih. Ta nja Na u pa rac sma tra da su stran ke po pr vi put u iz bor noj kam pa nji go di ne po sta le oprezni je i ume re ni je po vo dom da va nja obe ća nja. Ia ko se i da lje go vo ri lo o po di za nju ži vot nog stan dar da i eko nom skom raz vo ju, par ti je su ipak bi le ume re ni je u da va nju obe ća nja i ni su otiš le u pot pu nu so ci jal nu de ma go gi ju. Ona, ta ko đe, sma tra da je ovo pr vi put da su kam pa nje po li tič kih stra na ka bi le po zi tiv ne, a ne ne ga tiv ne, odno sno da su se par ti je obra ća le svom bi rač kom te lu, dok su ne ga tiv ne stra ne kampa nje, od no sno bla će nje pro tiv ni ka, uvre de i po le mi ke ovog pu ta osta le po stra ni (Na u pa rac, 2007: 57). Iz bo ri i kam pa nja go di ne Iz bor na kam pa nja go di ne bi la je, po mno go če mu, raz li či ta od svih pret hodnih. Za raz li ku od kam pa nja i go di ne, ima mo kam pa nju ko ja kom binu je so ci jal ne i na ci o nal ne te me, ali u ja čem sim bo lič kom i iden ti tet skom zna če nju. Iz bo ri su odr ža ni ne po sred no na kon što su ko sov ski Al ban ci jed no stra no pro glasi li ne za vi snost Ko so va što je uti ca lo na na pe tu at mos fe ru to kom kam pa nje i još vi še osna ži lo iden ti tet ske ele men te kam pa nje jer je ve li ki broj ze ma lja EU pri znao 93

96 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? ne za vi snost Ko so va što je do dat no za kom pli ko va lo po lo žaj za go vor ni ka evrop skih in te gra ci ja u Sr bi ji (Spa so je vić, 2011: 133). Jed no gla sno pro gla še na ne za vi snost pro me ni la je pra vac po li tič ke kom pe ti ci je. Ključ ne te me kam pa nje bi le su Ko so vo i Me to hi ja i evrop ske in te gra ci je. Srp ska ra di kal na stran ka je u kam pa nji na sta vi la po li ti ku pro ti vlje nja evro in te gra ci ja ma, a na kon pro gla še nja ne za vi sno sti Ko so va to pro ti vlje nje je po sta lo još sna žni je. DSS se pot pu no pre po zi ci o ni rao i po stao oš tar pro tiv nik evro in te gra ci ja. Sa dru ge stra ne, DS, G17 plus, LDP, pa i SPS nasta vi li su sa po ru ka ma da se ne sme od u sta ti od evrop skih in te gra ci ja i u kam pa nji su stvo re na dva iden ti tet ska blo ka. Na naj opšti jem ni vou, reč je od di le mi o to me ku da ide Sr bi ja, ko joj ši roj za jed ni ci ili kul tu ri pri pa da, ka kva joj je pri ro da, a ko je do mi nant ne vred no sti. Ova di le ma for mu li sa na je u iz bo ru iz me đu Za pa da (simbo lič ki i prak tič no iz ra že nog kroz Evrop sku uni ju, NA TO i dru ge me đu na rod ne or ga ni za ci je ko je oku plja ju li be ral ne de mo kra ti je za pad ne he mis fe re) i Is to ka (ko ji bi se sim bo lič ki mo gao pred sta vi Ru si jom, de li mič no Ki nom, ne svr sta ni ma ili nekim dru gim ze mlja ma) (Spa so je vić, 2011: 124). Me đu tim, pi ta nje stvar nog identi tet skog su ko ba u ovoj iz bor noj kam pa nji osta je upit no. Sreć ko Mi ha i lo vić tvr di: Di le ma Ko so vo ili Evro pa mo že se, me đu tim, pro gla si ti la žnom (ne re al nom, ne iz vo dlji vom, neo stva ri vom). Uo sta lom, u sa moj kam pa nji po ja vi la se ide o loš ki ras te glji va pri ča o pred no sti ma lo gi ke i/i, na su prot lo gi ke ili/ili. Pre se mo že go vo ri ti o ko so vo cen trič no sti i evro cen trič no sti, ne go o strikt noj po li ti ci očuva nja Ko so va ili ula že nja u Evro pu (Mi ha i lo vić, 2008: 18). Ono što je obe le ži lo i sa mu iz bor nu kam pa nju, kao i re zul ta te iz bo ra je ste pro mo ci ja eko nom skih te ma u kam pa nji, što je ko a li ci ja Za evrop sku Sr bi ju i uči ni la. Kam pa nja go di ne bi la je pr lja va kam pa nja. Si mu li ra nje po li ti ke, estra diza ci ja po li tič kih na stu pa, pra vlje nje po li tič kog spek ta kla, iz no še nje i pod me tanje pr lja vog ve ša, pa i te a tra li za ci ja po li tič ke sce ne u ce li ni bi le su od li ke ove pred iz bor ne kam pa nje i sa dej stvu ju će po li ti ke ve ći ne po li tič kih stra na ka i ve ći ne me di ja (Mi ha i lo vić, 2008: 11). Iz bo ri i kam pa nja go di ne Za jed no sa par la men tar nim iz bo ri ma odr ža ni su i pred sed nič ki, kao i po kra jinski i lo kal ni iz bo ri. Po li tič ki kon tekst je bio ta kav da je opo zi ci ja od go di ne tra ži la no ve iz bo re, ali je vla da is pu ni la ceo man dat. Ovo su iz bo ri na ko ji ma pr vi put od osni va nja uče stvu je i SNS (stran ka na sta la iz dva ja njem de la po sla nič kog klu ba SRS-a u po se ban po sla nič ki klub go di ne). Te me ko je su u kam pa nji bi le ključ ne je su iz la zak iz kri ze (pre sve ga eko nom ske i so ci jal ne) i bor ba pro tiv ko rup ci je. For mi ra nje SNS-a i uzi ma nje ve li kog bro ja bi ra ča SRS-u na ne ki način je kon so li do va lo par tij ski si stem i po stig nut je na ci o nal ni kon sen zus po vo dom evrop skih in te gra ci ja. Pi ta nje Ko so va i Me to hi je je gur nu to u dru gi plan, a ključ no pi ta nje iz bo ra bi lo je ko će ube di ti bi ra če da mo že ze mlju da iz vu če iz eko nom ske i 94

97 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa so ci jal ne kri ze. Me đu tim, ni ova kam pa nja ni je po nu di la re še nja i pro gra me ko ji bi po mo gli is tra ži va či ma da bli že od re de ide o loš ke i pro gram ske po zi ci je uče sni ka na iz bo ri ma, bi ra či ma da na pra ve in for mi san iz bor ili svi ma za jed no da po sle izbo ra pro ve re od go vor nost bu du će Vla de za ono što je bi ra či ma obe ća la i ko li ko je od obe ća nog is pu ni la (Sto jilj ko vić, A, 2012: 32). Ia ko je kam pa nja po če la kao iz ra zi to te mat ska, sve je vi še li či la na li der sku u ko joj su li de ri bi li u cen tru pa žnje (Ta dić, Ni ko lić, Da čić, Din kić, Jo va no vić). De mo krat ska stran ka je u kam pa nji po ten ci ra la na sta vak bor be za no va rad na me sta i pri vla če nje in ve sti ci ja, dok je SNS osim eko nom ske i so ci jal ne re to ri ke ve li ku pa žnju po sve tio bor bi pro tiv ko rup ci je. Jed nu od te ma ko ju je po kre nuo u kam pa nji SNS je, či ni se, že leo da uči ni osnov nim kri te ri ju mom pro ce ne lič nih kva li te ta vo de ćih lju di ove par ti je i naj ja čeg ri va la (Atla gić, 2012: 67). So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je je u kampa nji po ku ša va la da pro bu di ide je so ci jal ne prav de i na ja vlji va la in ter ven ci o ni zam u pri vre di ka ko bi zaš ti ti la rad ni ke i nji ho va rad na me sta. Sa dru ge stra ne, DSS je od lu či la da se u kam pa nji ba zi ra na ide ju po li tič ke, eko nom ske i voj ne ne u tral no sti i na taj na čin od stu pi la do do mi nan tih te ma u kam pa nji. Li be ral no de mo krat ska par ti ja je u kam pa nji na gla ša va la neo p hod nost pre o kre ta u po li ti ci kroz no vu poli ti ku i no vu eko no mi ju. Uje di nje ni re gi o ni Sr bi je su kao no vi ak ter na po li tič koj sce ni po ku ša li da iz ne su no ve ide je u kam pa nji na gla ša va ju ći zna čaj de cen tra li zaci je, re gi o nal nog raz vo ja i no vog eko nom skog pro gra ma. Gru pa is tra ži va ča ko ja je ra di la mo ni to ring iz bor ne kam pa nje go di ne za klju ču je: Na osno vu ana li ze u iz bor nim ma ni fe sti ma pred lo že nih jav nih po li ti ka, mo gao bi se iz vu ći za klju čak da se, me đu te ma ma o ko ji ma su uče sni ci ra do go vo ri li, iz dva ja ju tri gru pe te ma: 1) bor ba pro tiv si ro maš tva, so ci jal na po li ti ka, me re za po ve ća nje za po sle no sti; 2) spolj na i re gi o nal na po li ti ka i 3) bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la (Sto jilj ko vić i Pi li po vić, 2012). U kam pa nji, me đu tim, ne do sta ju pred lo zi po li ti ka ko ji se od no se na ljud ska pra va i kva li tet ži vo ta. Po li tič ke stran ke su go to vo u pot pu no sti za ne mari le pi ta nja an ti di skri mi na tiv nih po li ti ka, rod ne rav no prav no sti, eko lo gi je, po lo ža ja sta rih li ca, slo bo de me di ja, kao i pro ble me u obra zo va nju, kul tu ri i zdrav stvu. To je, s jed ne stra ne, po sle di ca ne do volj no iz di fe ren ci ra ne po li tič ke po nu de, a s dru ge stra ne du bi ne ključ nih eg zi sten ci jal nih i so ci jal nih pro ble ma ko ji u pot pu no sti okupi ra ju po li tič ku agen du (Lon čar, 2012). Iz bo ri i kam pa nja go di ne Iz bor na kam pa nja go di ne bi la je pot pu no dru ga či ja od svih pret hod nih iz vi še raz lo ga. Pre sve ga, ovi iz bo ri su bi li po tvr đu ju ći iz bo ri či ji je is hod u na če lu una pred bio po znat. Zbog ovog se bor ba iz me đu opo zi ci o nih stra na ka pre tvo ri la u bor bu za bu du ćeg ko a li ci o nog part ne ra, što je u zna čaj noj me ri iz ob li či lo iz borne plat for me (Spa so je vić, Sto ja no vić, 2014: 61). Te me ko je su bi le do mi nant ne u kam pa nji su pre sve ga eko nom ske i so ci jal ne, ia ko je SNS prak tič no na sta vi la 95

98 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? kam pa nju iz go di ne po ve zu ju ći ove te me sa po stig nu tim re zul ta ti ma u dome nu bor be pro tiv ko rup ci je. Uko li ko po gle da mo struk tu ru iz bor nih po ru ka pre ma te mat skim obla sti ma u kam pa nji go di ne, vi de će mo po tvr du to ga. Eko no mi ja i so ci jal na po li ti ka su za stu plje ne 68%, po li tič ke te me 14%, obra zova nje 7%, ko rup ci ja 6%, zdrav stvo 5%. Uko li ko po gle da mo za stu plje nost te ma pre ma par ti ja ma, vi de će mo da su se sve par ti je pri la go di le opštoj te mat skoj kampa nji osim DSS u či jim su iz bor nim po ru ka ma u kam pa nji do mi ni ra le po li tič ke te me sa 56%, pa on da eko nom ske i so ci jal ne sa 41% za stu plje no sti. Eko nom ske i so ci jal ne te me su naj za stu plje ni je kod svih osta lih par ti ja: SPS (67%), URS (90%), LDP (75%), DS (57%) i NDS (44%). Po seb no tre ba ima ti u vi du da su po ru ke ko je su par ti je sla le bi le opšteg ti pa u 83% slu ča je va, a da su se kon kret ni predlo zi po ja vlji va li sa mo u 17% slu ča je va to kom iz bor ne kam pa nje (Atla gić, 2014: ) što uka zu je na ne do sta tak ja sne ide o loš ke i pro gram ske po zi ci je strana ka o prav cu raz vo ja ze mlje i re ša va nju krup nih so cio-eko nom skih pro ble ma. Ključ na po ru ka ko ja je pro mo vi sa na u kam pa nji ti ca la se eko nom skih re for mi, a par ti je su se raz li ko va le u prav cu ko jim bi re for me tre ba lo da se od vi ja ju. Osnovna te mat ska po de la u kam pa nji bi la je za šted nju i pro tiv šted nje, od no sno za dru gi vid iz la ska iz eko nom ske kri ze i re ša va nje pro ble ma u jav nim fi nan si ja ma. Me đu tim, ia ko iz gle da da su kam pa nje vo đe ne u po zi tiv nom kon tek stu, da su bi le is klju či vo te mat ske, one su bi le i ne ga tiv ne i pr lja ve. Pre ma Sla vu je vi ću: Da kle, ma da je bi la ma nje ne ga tiv na i pr lja va ne go kam pa nja go di ne, ni kam panja ni je bi la po zi tiv na, što je jed na od od li ka pro gram skih kam pa nja, već pre te žno ne ga tiv na, a če sto i pr lja va kam pa nja (Sla vu je vić, 2014: 23). Sto jilj ko vić za iz bor nu kam pa nju Go di ne, na osno vu mo ni to rin ga iz bor ne kam pa nje, ka že: Mo glo bi se za klju či ti da su iz bo ri go di ne pr vi iz bo ri sa iz ra zi tom do mi na ci jom pred lo ga eko nom skih jav nih po li ti ka na iz bor nom tr žiš tu (Sto jiljko vić, 2014a: 29). Kao i na ra ni jim iz bo ri ma, stran ke se pred iz bo re go di ne ni su fo ku si ra le na one obla sti ko je se su vi še uda lja va ju od ključ nih eko nom skih pi ta nja ta ko da ni u ovoj kam pa nji ni smo mo gli u zna čaj ni jom me ri vi de ti predlo ge po li ti ka u obla sti ljud skih pra va i kva li te ta ži vo ta (Lon čar, 2014). PER SO NA LI ZA CI JA PO LI TI KE LI DER SKE KAM PA NJE U pret hod nom de lu ra da po ka za li smo da su se stran ke u go to vo svim iz bor nim kam pa nja ma osim u iz bor nim kam pa nja ma i go di ne fo ku si ra le na socio-eko nom ska pi ta nja uz da va nje obi la tih baj ko vi tih obe ća nja i gro mo gla snu kri ti ku pret hod ne vla sti. Sle de ća ključ na od li ka kam pa nja u Sr bi ji su li der ske na su prot program skim kam pa nja ma. U tom smi slu kam pa nje u Sr bi ji se ne raz li ku ju pre vi še od 96

99 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa kam pa nja u dru gim de mo krat skim dr ža va ma. Go to vo ni jed na ze mlja da nas u iz bornom pe ri o du ne od stu pa od opšte po zna tog fe no me na. Na sme ja ni por tre ti kan di da ta ob u če nih u skro je na ode la na bil bor di ma i u no vi na ma (Ca spi, 1996: 173). Li der ske (per so na li zo va ne) kam pa nje su, pre sve ga, obe lež je pred sed nič kih si ste ma, ili par lamen tar nih si ste ma u ko ji ma se po sla ni ci bi ra ju pu tem ve ćin skog iz bor nog si ste ma. Li der ske kam pa nje se sre ću i u druš tvi ma u ko ji ma ne ma te melj nih ide o loš kih, pa čak ni zna čaj ni jih raz li ka me đu glav nim kon ku ren ti ma (Sla vu je vić, 2009: 192). Opšte me sto, na osno vu uvi da u iz bor ne kam pa nje u Sr bi ji, je ste da su one iz ra zito li der ske. Kam pa nje su bi le li der ske čak i ka da su do mi nan te te me bi le suš tin ski iden ti tet ske (iz bo ri go di ne). Osim što se li der po ja vlju je kao no si lac po ru ke, on je sam (nje go va lič nost) vr lo če sto i suš ti na po ru ke ko ja se upu ću je bi ra či ma. Gra đa ni li de re pre po zna ju ne sa mo kao no si o ce iz bor ne po ru ke, već se bi rač ka od lu ka za sni va na lič nim ka rak te ri sti ka ma par tij skih li de ra. Li der ske kam pa nje su do mi nan te u Sr bi ji, a kao raz lo ge za to da je mo dva od go vo ra. Pr vi je, sva ka ko, po litič ka kul tu ra gra đa na i nji ho va po li tič ka isto ri ja, kult vo đe ko ji je du bo ko usa đen u po li tič koj me mo ri ji. Gra đa ni sa mi stva ra ju ve ru u li de ra. Dru gi od go vor je u sa mim par ti ja ma, od no sno u nji ho voj suš tin ski ne de mo krat skoj ori jen ta ci ji i per so na li zaci ji par tij ske po li ti ke. Še fo vi par ti ja se ret ko me nja ju, a ta mo gde je bi lo slu ča je va pro me ne one se ni su de ša va le iz že lja čla no va par ti ja za pr o me na ma na če lu par ti je. Uko li ko po gle da mo pro me ne še fo va par ti ja u po sled njih 20 go di na vi de će mo da su par ti je iz ra zi to li der ske i ne de mo krat ske. Je di ni pri mer ko ji od stu pa od pra vi la je ste DS u ko ji ma su če ste pro me ne pred sed ni ka par ti je pu tem iz bo ra. Vo ji slav Koš tu ni ca je bio pred sed nik DSS-a od osni va nja pa sve do go dine ka da je od lu čio da se po vu če iz po li tič kog ži vo ta. Vo ji slav Še šelj je pred sed nik SRS-a od osni va nja par ti ja do da nas. Slo bo dan Mi lo še vić je bio pred sed nik SPS-a do smr ti, a od ta da je na če lu SPS-a Ivi ca Da či ća. Mno gi dru gi li de ri su pred sedni ci par ti ja od nji ho vog osni va nja (Vuk Draš ko vić, Ve li mir Ilić, Dra gan Mar ko vić, Če do mir Jo va no vić). Sa dru ge stra ne, ia ko je u okvi ru DS-a bi lo de mo krat skih pro me na par tij skog še fa, če sta je po ja va da na kon gu bit ka unu tar par tij skih iz bo ra, biv ši pred sed ni ci ili kan di da ti za pred sed ni ke na pu ste par ti ju i osnu ju no vu par ti ju u ko joj po sta ju še fo vi (Če do mir Jo va no vić, Bo ris Ta dić, Zo ran Živ ko vić). Ima ju ći u vi du iz ra zi tu per so na li za ci ju sa me unu tar par tij ske po li ti ke, ve ći nu par tija od li ku je jak li der. Ia ko su u ve ći ni par ti ja unu traš nji od no si sta tu ti ma i dru gim or ga ni za ci o nim pra vi li ma, bar for mal no, de mo krat ski ure đe ni, od no sno član stvo mo že uče stvo va ti u utvr đi va nju stra nač ke stra te gi je i tak ti ke i iz bo ru or ga na stranke, po sto ji ten den ci ja da se, iz broj nih raz lo ga, po put lo gi ke efi ka sno sti i stra nač ke di sci pli ne, moć od lu či va nja sve de na naj u ži ru ko vo de ći krug, pa i sa mog li de ra (Sto jilj ko vić i Spa so je vić, 2013b: 11). Li der ske par ti je lo gič no pro iz vo de i li der ske kam pa nje, čak i ka da se u kam pa nja ma otva ra ju te me po put eko nom skih i so ci jalnih po li ti ka, kao što je slu čaj bio u iz bor noj kam pa nji go di ne. Ta da se program ske te me sa mo ko ri ste u pri log ja ča nja po ve re nja u li de ra. 97

100 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? STRA TE GI JE i KA NA LI KO MU NI KA CI JE sa BI RA ČI MA Kan di da ti i po li tič ke stran ke to kom kam pa nja tro še mi li on ske svo te nov ca i kori ste raz li či te ube đi vač ke stra te gi je i tak ti ke ka ko bi pri vu kli što ve ći broj bi ra ča i uma nji li iz bor ne šan se kon ku ren ci ji. Ako po gle da mo po dat ke o pri ho di ma i rasho di ma iz po sled nje dva iz bor ne kam pa nje, vi di mo da naj vi še nov ca u kam pa nji tro še stran ke ko je na iz bo ri ma na stu pa ju iz po zi ci je vla da ju ćih stra na ka (Ta be la 6). U kam pa nji go di ne ube dlji vo naj sku plju kam pa nju ima la je vla da ju ća SNS, čak tri pu ta sku plju od kam pa nje pred par la men tar ne iz bo re go di ne ka da je još bi la u opo zi ci ji. I SPS je go di ne iz dvo ji la go to vo du plo vi še sredsta va za kam pa nju ne go U kam pa nji go di ne naj sku plja je bi la kam panja do ta da vla da ju će DS. Na kon pre la ska u opo zi ci ju go di ne, pri ho di ove stran ke su zna čaj no sma nje ni pa je go di ne u kam pa nji po tro ši la če ti ri pu ta ma nje ne go dve go di ne ra ni je. Ta be la 6. Pri ho di i ras ho di stra na ka za par la men tar ne iz bo re No si lac iz bor ne li ste Pri ho di* Ras ho di** Pri ho di* Ras ho di** SNS , , , ,90 DS , , , ,98 SPS , , , ,00 SDS / / , ,86 URS , , , ,87 LDP , , , ,08 DSS , , , ,88 * Pri ho di uklju ču ju nov ča na sred stva iz jav nih iz vo ra, pri lo ge fi zič kih i prav nih li ca, sop stve na sred stva, kre di te i zaj mo ve. ** Ras ho di uklju ču ju troš ko ve jav nih do ga đa ja, jav no ogla ša va nje i osta le troš ko ve iz bor ne kam pa nje. Iz vor po da ta ka: Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je (2012, 2014) Ako upo re di mo troš ko ve kam pa nje sa re zul ta ti ma iz bo ra (v. Pri lo zi 5 i 6), može mo za klju či ti da re zul ta ti iz bo ra ni su sra zmer ni ulo že nim sred stvi ma. De mokrat ska stran ka Sr bi je je go di ne ulo ži la znat no vi še nov ca u kam pa nju ne go ali joj to ni je obez be di lo pre la zak iz bor nog pra ga. Par ti je URS i LDP su 98

101 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa go di ne ulo ži le go to vo du plo vi še nov ca u kam pa nju od DSS, ali su i one osta li is pod cr te. S dru ge stra ne, ia ko ula ga nje vi so kih svo ta nov ca u kam pa nju ne ga ran tu je do bar iz bor ni re zul tat, ono, ipak, pod sti če mo bi li za ci ju bi rač kog te la. Ta ko je SNS, na pri mer, ulo ži la ogrom na sred stva u kam pa nju go di ne ka ko bi osi gu ra la i do dat no osna ži la već oče ki va nu ube dlji vu iz bor nu po be du. Ia ko se stran ke u Sr bi ji to kom iz bor nih kam pa nja naj vi še osla nja ju na jav ne iz vo re fi nansi ra nja, SNS se pred ove iz bo re za du ži la znat no vi še ne go ijed na stran ka ra ni je uzev ši kre dit na čak ,00 RSD (Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, 2014). Sto jilj ko vić nas pod se ća da su iz bo ri go di ne tre ći iz bo ri na kon već na pra vlje nog iz bo ra: Pret hod no, to su bi li pr vi iz bo ri 1990, sa pre do mi na ci jom Mi lo še vi ća i SPS, za tim su to par la men tar ni iz bo ri iz de cem bra go di ne ka da je na kon pe to ok to bar skih pro me na tre ba lo za vr ši ti za po če to i ka da su gur nu ti, le gal no i ne le gal no, pred stav ni ci biv še vla sti na mar gi ne, a nji ho vi bi ra či u ve li koj me ri za pla še ni po bed nič kom eu fo ri jom DOS-a. Sva tri slu ča ja su pri me ri iz bo ra za ko je se zna lo ka kav će im bi ti ko nač ni po bed nik i re zul tat, sa mo je bi lo pi ta nje u ka kvim pro cen ti ma i sa ko jom iz la znoš ću će bi ti iz ra že na po be da ne spor nog fa vo ri ta (Sto jilj ko vić, 2014b: 11). Bez ob zi ra na raz li ku u ulo že nim sred stvi ma, sve po li tič ke stran ke u Sr bi ji su najve ći deo sred sta va ula ga le u me dij sku kam pa nju. Struk tu ra ras ho da iz bor nih li sta na par la men tar nim iz bo ri ma i go di ne to po tvr đu je (Gra fi kon 4). U me dij skoj kam pa nji fo kus je pre sve ga na te le vi zij skoj kam pa nji, a neš to ma nje na no vi na ma i ra di ju. In ter net je u kam pa nji po čeo da se ko ri sti zna čaj ni je od go di ne, ali je on i da lje tek do pun ski iz vor in for ma ci ja. Grafikon 4. Struktura rashoda šest političkih subjekata sa najvećim iznosima u Izbornim kampanjama za parlamentarne izbore i godine (u RSD) Iz vor po da ta ka: Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je (2012, 2014) 99

102 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Po red pla će nog jav nog ogla ša va nja, za kam pa nju je po seb no zna čaj no ogla ša va nje u in for ma tiv nom pro gra mu na ci o nal nih emi te ra. Pla će ne re kla me su sku pe pa se kan di da ti ma i stran ka ma is pla ti da što vi še ko ri ste ova kve bes plat ne vi do ve pro moci je. Na ko mer ci jal nim te le vi zi ja ma se naj vi še re kla mi ra ju naj ve će par ti je jer ima ju naj vi še nov ča nih sred sta va, a upr kos to me što jav ni ser vis ima oba ve zu bes plat nog pred sta vlja nja iz bor nih li sta, to se naj češ će či ni na dru gom ka na lu ko ji ima ma nju gle da nost. Bes plat no re kla mi ra nje je po sta lo još zna čaj ni je na kon Uput stva RRA iz go di ne ka da je ogra ni če no tra ja nje za ku plje nih ter mi na na te le vi zi ja ma i radio-sta ni ca ma. Ma nju za stu plje nost u za ku plje nim ter mi ni ma, stran ke su od go di ne po ku ša va le da na do me ste sve češ ćim učeš ćem u TV de ba ta ma, go sto va njem u emi si ja ma i če stim kon fe ren ci ja ma za štam pu (Sla vu je vić, 2012). Ana li ze me dij skog iz veš ta va nja u iz bor nim kam pa nja ma od go di ne po ka zu ju pri stra snost me di ja i nji ho vu ne do volj nu kri tič nost i ana li tič nost. Ovo je po sle di ca s jed ne stra ne, par to krat skog si ste ma u ko jem po li tič ke par ti je ima ju moć kon tro le nad me di ji ma (Ga vri lo vić, 2012: 53), a s dru ge stra ne, ne do volj ne per so na li za ci je iz bor nog si ste ma (Jo va no vić, 2012). U svim kam pa nja ma do sa da par ti je na vla sti su ima le pred nost u me dij skom izveš ta va nju to kom kam pa nje. Iz veš ta ji RRA o nad zo ru nad ra dom emi te ra to kom iz bor nih kam pa nja za par la men tar ne iz bo re i go di ne po ka zu ju da je u dnev nim in for ma tiv nim emi si ja ma prak tič no svih emi te ra sa na ci o nal nom frekven ci jom naj vi še vre me na da to vla da ju ćoj stran ci (Ta be la 7 i Ta be la 8). Ta be le 7 i 8 po ka zu ju da je u kam pa nji go di ne naj vi še vre me na da to do ta da vla da ju ćoj DS, dok je u kam pa nji dve go di ne ka sni je vla da ju ća SNS za u ze la ube dlji vo pr vo me sto u in for ma tiv nom pro gra mu svih emi te ra. Naj zna čaj ni ja raz li ka u vre me nu po sve će nom dve ma naj ve ćim stran ka ma DS i SNS bi la je go di ne na TV Pink ko ji je in for mi sao o kam pa nji SNS neš to vi še od 5 sa ti, dok je kam pa nji DS po sve ćeno du plo ma nje vre me na. TV Pr va je, ta ko đe, u kam pa nji go di ne du plo vi še vre me na to kom dnev nih in for ma tiv nih emi si ja iz dvo ji la za SNS ne go za DS. Ia ko su emi te ri du žni da obez be de rav no prav nost u oba veš ta va nju svim iz bor nim li sta ma, osta lim stran ka ma je po sve će no znat no ma nje vre me na. I to kom kam pa nje i go di ne, dve ma naj ve ćim stran ka ma je po sve će no oko 30% ukup nog vre me na, dok je vi še od 10 li sta de li lo tek oko 15% ukup nog vre me na (Ta be la 7 i Ta be la 8). Da va nje pred no sti vla da ju ćoj stran ci je po sle di ca, s jed ne stra ne, broj nih re sur sa ko ji su na ras po la ga nju par ti ja ma na vla sti što im omo gu ću je i ve ći uti caj na me di je. S dru ge stra ne, to je po sle di ca sve uče sta li je prak se dr žav nog iz bor nog mar ke tin ga od no sno ko riš će nja po zi ci je u vla sti ka ko bi kroz re kla mi ra nje dr žav nih ak tiv no sti ste kli po volj ni je po zi ci je to kom kam pa nje. U Sr bi ji ne po sto je za kon ska ogra ni če nja za kon fe ren ci je za štam pu dr žav nih funk ci o ne ra, pre zen ta ci je mi ni star sta va ili vladi nih slu žbi to kom iz bor nih kam pa nja. Ova kve ak tiv no sti, ipak, pred sta vlja ju krše nje za ko na jer se ne ret ko dr žav ni re sur si i pro mo ci ja dr žav nih ak tiv no sti ko ri ste za iz bor nu kam pa nju, či me se stran ke opo zi ci je sta vlja ju u ne rav no pra van po lo žaj. 100

103 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa 101

104 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Ia ko ne za ko ni ta, ova kva prak sa je mo gu ća zbog par to krat ske pri ro de po li tič kog si ste ma u Sr bi ji. Po li tič ke par ti je u Sr bi ji do mi ni ra ju dr ža vom i druš tvom, kon troli šu ći go to vo sve seg men te druš tva od dr žav ne upra ve i jav ne upra ve pre ko obra zova nja, me di ja, spor ta i kul tu re (Or lo vić, 2008). Kon tro la nad me di ji ma je olak ša na ne tran spa rent noš ću me dij skog vla sniš tva i bu džet skog fi nan si ra nja me di ja 2. Po sle di ca par to krat skog si ste ma i fi nan sij ske za vi sno sti me di ja od dr ža ve i par tija je i od su stvo kri tič ke i ana li tič ke funk ci je me di ja to kom kam pa nja (Ga vri lo vić, 2012; Ma tić, 2012; Mi li vo je vić, Kla čar i Ni ko lić, 2008). Ume sto ana li tič kih emi si ja me di ji su uglav nom iz najm lji va li re klam ne ter mi ne ili pre no si li sa opšte nja par tija što je par ti ja ma omo gu ći lo da me di je ko ri ste za sa mo pro mo ci ju. Ni je bi lo jasnog su če lja va nja pro gram skih pri o ri te ta ni ana li ze oče ki va nih so ci jal nih po sle di ca pred lo že ne po li ti ke, pa pu bli ka ni je mo gla da utvr di da li su iz bor ni ri va li no si o ci raz li či tih pro je ka ta bu du ćeg druš tve nog ži vo ta. Ume sto da bu du in stru ment ra cio nal ne jav ne de ba te iz me đu an ta go ni zi ra nih po li tič kih su bje ka ta ka ko bi pu bli ci olak ša li pre po zna va nja ba zič nih raz li ka u pro gram skim re še nji ma, te le vi zi je su se sta vi le u slu žbu po tre ba iz bor nih uče sni ka. Nji ma je omo gu će no da in for ma tiv ne emi si je ko je su naj va žni ji iz vor in for ma ci ja o kam pa nji ko ri ste za sa mo pro moci ju i di rekt no pla si ra nje iz vor nih po ru ka bi ra či ma (Ma tić, 2012: 119). Po red to ga do la zi lo je i do kr še nja uput sta va Re pu blič ke ra di o di fu zne agen ci je (RRA) o po na ša nju kan di da ta to kom iz bor ne kam pa nje. Pr vo, emi te ri ne mo gu da me nja ju svoj pro gram ski kon cept ka ko bi obez be di li do dat no vre me za emi tova nje pred iz bor nih pla će nih ter mi na. Upr kos ja snim pra vi li ma, me di ji su ne ret ko to kom kam pa nje me nja li svo je pro gram ske še me ka ko bi ustu pi li vi še pro sto ra i gle da ni je ter mi ne kan di da ti ma na iz bo ri ma. Ova kvo po na ša nje me di ja u naj ve ćem bro ju slu ča je va ni je sank ci o ni sa no. Dru go, od go di ne oba ve za je emi te ra da iz pro gra ma is klju če do ku men tar ne, igra ne i za bav ne emi si je u ko ji ma se po ja vljuje ne ki od kan di da ta na iz bo ri ma i da iz be ga va ju dru ge ob li ke in di rekt ne po li tič ke pro pa gan de u re dov nim emi si ja ma. Zbog vi so kih ce na re klam nog pro sto ra, kan dida ti ko ri ste sva ku pri li ku za sa mo pro mo ci ju pa se ta ko po sled njih go di na sve vi še ne do zvo lje no po ja vlju ju i u emi si ja ma za bav nog ka rak te ra na ko je se ne pri me nju je prin cip ogra ni ča va nja vre me na. Po sled njih go di na po li tič ke stran ke pri be ga va ju i dru gim ne do zvo lje nim stra te gi ja ma u kam pa nji po put hu ma ni tar nih ak tiv no sti ili pru ža nja uslu ga po put le kar skih pre gle da i or ga ni zo va nja bes plat nih kur se va. Po red me dij ske kam pa nje, po li tič ke stran ke se u kam pa nja ma od go di ne sve vi še osla nja ju na te ren sku kam pa nju, kon ven ci je, mi tin ge i tri bi ne. Ve ći na kan di data to kom kam pa nje pro pu tu je ze mlju uz duž i po pre ko dr že ći go vo re na jav nim mesti ma, or ga ni zu ju ći su sre te sa gra đa ni ma. Ak ti vi sti ima ju po seb nu ulo gu u stu pa nju u ne po sred nu ko mu ni ka ci ju sa bi ra či ma pa su i oni zna ča jan ka nal ko mu ni ka ci je. 2 Vi še in for m aci ja o pro ble mi ma ne tran spa ren tnog me dij skog vla sni štva, fi nan si ra nja medi ja, pri va ti za ci je me di ja, cen zu re i ta blo idi za ci je do stup no je u Iz ve šta ji ma Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je (2011, 2015). 102

105 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Ka da je reč o no vin skom iz veš ta va nju, iz ba lan si ra no i objek tiv no iz veš ta va nje je ret kost u iz bor nim kam pa nja ma u Sr bi ji (Mi li vo je vić, Kla čar i Ni ko lić, 2008). Naklo nost me di ja u naj ve ćoj me ri za vi si od ure đi vač ke po li ti ke, a i sa me par ti je su se naj češ će re kla mi ra le u onim no vi na ma ko je su im na klo nje ne. Vi dlji va je i sve ve ća ta blo i di za ci ja no vi na uz ob ja vlji va nje afe ra i ne ga tiv ne kam pa nje. Od go di ne, po li tič ke stran ke u zna čaj ni joj me ri ko ri ste i in ter net i druš tve ne mre že za ko mu ni ka ci ju sa bi ra či ma (Sla vu je vić, 2012). U Sr bi ji se in ter net u naj većoj me ri ko ri sti kao sred stvo za ba ve, dok je in for mi sa nje još uvek u dru gom pla nu (Spa so je vić, 2012). Stran ke su do sa da ko ri sti le in ter net pre sve ga za jed no smer nu ko mu ni ka ci ju sa bi ra či ma od no sno da va nje in for ma ci ja o stran ci, dok su bi ra či even tu al no ima li mo guć nost da osta ve ko men tar na vest. Naj ve ći deo ovih in forma ci ja se pa ra lel no ob ja vlji vao i na te le vi zi ji ili u no vi na ma (Ne delj ko vić, 2012). In ter net stra ni ce po li tič kih stra na ka u Sr bi ji su i da lje sta ro mod ne, sa ne do volj no in for ma ci ja i mo guć no sti za ko mu ni ka ci ju sa bi ra či ma. Upr kos to me što druš tve ne mre že nu de sna žan po ten ci jal za di rek tan kon takt sa bi ra či ma i mo gu da olak ša ju jav nu ras pra vu o va žnim po li tič kim i druš tve nim pi ta nji ma, i one se, uglav nom, ko ri ste za jed no smer nu ko mu ni ka ci ju, pri vla če nje pa žnje kla sič nih me di ja ili za ne ga tiv nu kam pa nju (Pa vlo vić, 2012, Spa so je vić, 2012). Ne do sta tak jav ne de li be ra ci je i dvo smer ne ko mu ni ka ci je kan di da ta sa bi ra či ma po ve za ni su sa hi je rar hij skom struk tu rom po li tič kih stra na ka. Zbog ne do volj ne de mo kra tič no sti po li tič kih stra na ka u Sr bi ji i pr o por ci o nal nog iz bor nog si ste ma sa za tvo re nim, blo ki ra nim li sta ma, kan di da ti na iz bo ri ma su, pre sve ga, de le ga ti svo jih par ti ja, a ne pred stav ni ci gra đa na (Jo va no vić, 2012). S ob zi rom na to da sa mi kandi da ti za po sla ni ke za vi se od par tij skog ru ko vod sta va i ret ko mo gu sa mo stal no da uti ču na od lu ke, lič ne kam pa nje i dvo smer na ko mu ni ka ci ja se či ne iz liš nim. Po red to ga, ne pro fi li sa nost po li tič kih stra na ka u Sr bi ji uti če na to da stran ke iz be ga va ju si tu a ci je gde je po treb no ja sno od re đe nje po kon kret nim pi ta nji ma jav nih po li ti ka i fo ku si ra ju se na sred stva i ob li ke ko mu ni ka ci je ko ji im omo gu ća va ju da se dr že opštih po ru ka (Spa so je vić, 2012). ZA KLJU ČAK Pret hod na ana li za po ka zu je da ključ nu pre kret ni cu za raz u me va nje iz bor nih kam pa nja u Sr bi ji pred sta vlja go di na ka da do la zi do suš tin ske pro me ne di na mi ke i prav ca iz bor ne i po li tič ke kom pe ti ci je. Ova pro me na uslo vlje na je raspa dom SRS od no sno po ja vom SNS, eko nom skom kri zom, kao i pr o gla ša va njem ne za vi sno sti Ko so va. Usled ovih do ga đa ja, od go di ne do la zi do do dat ne de zi o lo gi za ci je kam pa nja i pot pu nog okre ta nja ka so ci jal no-eko nom skim i popu li stič kim pi ta nji ma. Slič nu pro me nu sme ra kon ku ren ci je do ne li su još ras pad DOS-a i iz bo ri go di ne. Po red to ga, mo že mo za klju či ti da iz bor ne kam pa nje u Sr bi ji ima ju bar šest ključ nih od li ka. 103

106 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Pr va od li ka iz bor nih kam pa nja u Sr bi ji je nji hov li der ski ka rak ter. Na gla sak u svim kam pa nja ma pred par la men tar ne iz bo re na kon go di ne bio je na lič no sti li de ra stran ke, kre i ra nje uve re nja u kom pe tent nost li de ra da re ši ključ ne pro ble me i ja ča nju emo tiv nih sta vo va bi ra ča pre ma li de ru stran ke. Raz li ko va nje poš te nih li de ra od lo pova, pa tri o ta od iz daj ni ka bi lo je zna čaj ni je od jav nih po li ti ka i pro gram skih po nu da. Dru ga ka rak te ri sti ka kam pa nja je ste da su če sto ne ga tiv ne, po ne kad i pr lja ve, a ret ki su pri me ri po zi tiv nih i afir mi šu ćih kam pa nja. Ne ga tiv ne kam pa nje bi le su do mi nantna stra te gi ja opo zi ci je, od no sno iz bor ni iza zi va či su češ će pri be ga va li ne ga tiv nim, a neš to ma nje pr lja vim kam pa nja ma. Ne ga tiv na kam pa nja pred sta vlja skre ta nje pa žnje na sla bo sti i manj ka vo sti su par nič kog kan di da ta, a u tom kon tek stu opo zi ci ji je najlak še da u kam pa nji na gla ša va po greš ne od lu ke i sla bo sti kan di da ta ko ji na iz bo re ide iz po zi ci je vla sti i na taj na čin po ku ša va da ga dis kre di tu je pred bi ra či ma. Tre ća ključ na ka rak te ri sti ka kam pa nja je ste ola ko da va nje ve li kih obe ća nja. U ovom su sve par ti je li či le jed na na dru gu ne sa mo po la ko ći da va nja krup nih obe ća nja, već i po to me što su sve da va le slič na obe ća nja. So ci jal na de ma go gi ja je po seb no pri sut na u sfe ri eko no mi je i so ci jal nih pi ta nja. Če tvr ta ka rak te ri sti ka je te mat ski oslo nac na eko nom ska pi ta nja. Ima ju ći u vi du nago mi la ne druš tve ne i eko nom ske pro ble me zbog izo la ci je ze mlje to kom de ve de se tih, kao i is ku še nja pr vih tran zi ci o nih ko ra ka, iz bor ne kam pa nje na kon go di ne done le su rast eg zi sten ci jal nih sa dr ža ja u po ru ka ma ko je su u kam pa nja ma upu ći va ne. Ima ju ći u vi du druš tve ne okol no sti, kam pa nja go di ne otvo ri la je iden ti tet ske te me i bi la pot pu no dru ga či ja od svih kam pa nja, pre i po sle nje. Na kon to ga, ima ju ći u vi du pro me ne u po li tič koj kom pe ti ci ji sa na stan kom SNS-a, kam pa nje se uglav nom vo de oko so cio-eko nom skih (i ko rup tiv nih) pi ta nja (Sto jilj ko vić i Pi li po vić, 2012; Stojilj ko vić et. al, 2014). Pe ta ka rak te ri sti ka je od ri ca nje od od go vor no sti. U iz bor nim kam pa nja ma par ti je po ku ša va ju da se po zi ci o ni ra ju u od no su na vlast okri vlju ju ći pret hod nu vlast, a pre sve ga sto žer nu par ti ju vla da ju će ko a li ci je za lo še sta nje u druš tvu. Ono što je pa ra doks u stu di ji slu ča ja Sr bi je, je ste što su u go to vo svim iz bor nim kam pa nja ma do mi ni ra le me đu sob ne op tu žbe i kri ti ke do ju če raš njih vla da ju ćih ko a li ci o nih part ne ra. Stran ke se bi ra či ma nu de ne do brim iz bor nim pro gra mom, već kao ma nje zlo, od no sno kroz kri ti ku pro tiv ni ka. Še sto, objek tiv no iz veš ta va nje i pred sta vlja nje kan di da ta to kom iz bor nih kam pa nja je naj češ će iz o sta ja lo. Me di ji su pri stra sni u ko rist vla da ju ćih stra na ka, a emi si je i ve sti po sve će ni iz bo ri ma naj češ će slu že sa mo pro mo ci ji stra na ka ume sto kri tič kom i ana litič kom iz veš ta va nju o kam pa nji i kan di da ti ma. Po seb no je vi dlji vo je od su stvo kri tič ke i ana li tič ke funk ci je me di ja, kao i ne do sta tak dvo smer ne ko mu ni ka ci je sa bi ra či ma. Iz go re iz ne te ana li ze mo že mo za klju či ti da su ka rak te ri sti ke iz bor nih kam pa nja u Srbi ji uka zu ju na još uvek ni zak ni vo unu tar stra nač ke de mo kra ti je i po li tič ke kul tu re u Sr bi ji i po sle 25 go di na od us po sta vlja nja vi še par tij skog si ste ma. 104

107 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa PRI LO ZI Pri log 1. Re zul ta ti iz bo ra go di ne Iz bor na li sta Broj gla so va % De mo krat ska opo zi ci ja Sr bi je dr Vo ji slav Koš tu ni ca ,09 So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je Slo bo dan Mi lo še vić ,76 Srp ska ra di kal na stran ka dr Vo ji slav Še šelj ,60 Stran ka srp skog je din stva dr Bo ri slav Pe le vić ,33 Srp ski po kret ob no ve Vuk Draš ko vić ,05 De mo krat ska so ci ja li stič ka par ti ja Mi lo rad Vu če lić ,85 Srp ska so ci jal de mo krat ska par ti ja Zo ran Li lić ,78 Ju go slo ven ska le vi ca ,38 Iz vor: Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja Pri log 2. Re zul ta ti iz bo ra go di ne Iz bor na li sta Broj gla so va Srp ska ra di kal na stran ka dr Vo ji slav Še šelj ,61 De mo krat ska stran ka Sr bi je dr Vo ji slav Koš tu ni ca ,72 De mo krat ska stran ka Bo ris Ta dić ,58 G17 Plus Mi ro ljub La bus ,46 Srp ski po kret ob no ve No va Sr bi ja Vuk Draš ko vić Ve li mir Ilić ,66 So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je Slo bo dan Mi lo še vić ,61 Za jed no za to le ran ci ju Ča nak, Ka sa, Lja ljić ,22 De mo krat ska al ter na ti va Ne boj ša Čo vić ,2 Za na rod no je din stvo prof. Bo ri slav Pe le vić i Ma ri jan Ri sti če vić ,79 Ot por ,63 Sa mo stal na Sr bi je dr Vla dan Ba tić ,18 So ci ja li stič ka na rod na stran ka Na rod ni blog ge ne ral Ne boj ša Pav ko vić % ,72 Li be ra li Sr bi je Du šan Mi haj lo vić ,59 Re for mi sti Mi o drag Mi le Isa kov ,5 Od bra na i prav da Vuk Ob ra do vić i Bo ri vo je Bo ro vić ,48 105

108 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Pri vred na sna ga Sr bi je i di ja spo ra Bran ko Dra gaš ,36 La bu ri stič ka par ti ja Sr bi je Dra gan Mi lo va no vić ,12 Ju go slo ven ska le vi ca JUL ,09 Sa vez Sr ba Voj vo di ne Du šan Sa la tić ,07 Iz vor: Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja Pri log 3. Re zul ta ti iz bo ra go di ne Iz bor na li sta Broj gla so va Srp ska ra di kal na stran ka dr Vo ji slav Še šelj ,60 De mo krat ska stran ka Bo ris Ta dić ,71 De mo krat ska stran ka Sr bi je No va Sr bi ja dr Vo ji slav Koš tu ni ca ,55 G17 Plus Mla đan Din kić ,82 So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je ,64 Li be ral no-de mo krat ska par ti ja Gra đan ski sa vez Sr bi je So ci jal de mo krat ska uni ja Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Če do mir Jo va no vić Srp ski po kret ob no ve Vuk Draš ko vić ,33 Par ti ja uje di nje nih pen zi o ne ra Sr bi je (PUPS) dr Jo van Kr ko ba bić i So ci jal de mo krat ska par ti ja (SDP) dr Ne boj ša Čo vić Po kret sna ga Sr bi je Bo go ljub Ka rić ,75 Sa vez voj vo đan skih Ma đa ra Jo žef Ka sa ,30 Li sta za San džak dr Su lej man Uglja nin ,84 Uni ja Ro ma Sr bi je dr Raj ko Đu rić ,42 Ko a li ci ja Al ba na ca Pre šev ske do li ne ,42 Bran ko Pa vlo vić Za to što mo ra bo lje ,39 Rom ska par ti ja Šajn Sr đan ,36 Ma đar ska slo ga An draš Agoš ton dr Pal Šan dor ,32 Ko a li ci ja Voj vo đan ske par ti je mr Igor Kur jač ki ,18 De mo krat ska za jed ni ca Sr bi je dr Ob ren Jok si mo vić ,13 So ci jal de mo kra ti ja Ne nad Vu ka so vić ,12 Re for mi stič ka stran ka dr Alek san dar Viš njić ,05 Iz vor: Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja % 5,31 3,11 106

109 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Pri log 4. Re zul ta ti iz bo ra go di ne Iz bor na li sta Broj gla so va Za evrop sku Sr bi ju Bo ris Ta dić ,40 Srp ska ra di kal na stran ka dr Vo ji slav Še šelj ,45 De mo krat ska Stran ka Sr bi je No va Sr bi ja Vo ji slav Koš tu ni ca ,61 So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je Par ti ja uje di nje nih pen zi o ne ra Sr bi je Je din stve na Sr bi ja ,58 Li be ral no de mo krat ska par ti ja Če do mir Jo va no vić ,24 Ma đar ska ko a li ci ja Iš tvan Pa stor ,81 Boš njač ka li sta za evrop ski san džak dr Su lej man Uglja nin ,92 Ko a li ci ja Al ba na ca pre šev ske do li ne ,41 Po kret sna ga Sr bi je Bo go ljub Ka rić ,54 Da se se lo pi ta Na rod na se ljač ka stran ka Ma ri jan Ri sti če vić ,29 Re for mi stič ka stran ka dr Alek san dar Viš njić ,26 Rom ska par ti ja Sr đan Šajn ,22 Po kret Mo ja Sr bi ja Bra ni sla vle čić ,21 Uje di nje ni Vla si Sr bi je dr Pre drag Ba la še vić ,17 Gra đan ska ini ci ja ti va Go ra na ca GIG ,13 Ro mi za Ro ma Mi loš Pa un ko vić ,12 Uni ja Ro ma Sr bi je dr Raj ko Đu rić ,11 Voj vo đan ska par ti ja mr Igor Kur jač ki ,10 Na rod ni po kret za Sr bi ju Mi lan Pa roš ki ,09 Cr no gor ska par ti ja Ne nad Ste vo vić ,07 Sa vez bač kih Bu nje va ca Mir ko Ba jić ,05 Pa tri ot ska stran ka di ja spo re Zo ran Mi lin ko vić ,05 Iz vor: Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja % 107

110 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Pri log 5. Re zul ta ti iz bo ra go di ne Iz bor na li sta Broj gla so va Po kre ni mo Sr bi ju To mi slav Ni ko lić ,04 Iz bor za bo lji ži vot Bo ris Ta dić ,06 % So ci ja li stič ka par ti ja sr bi je (SPS), Par ti ja uje di nje nih pen zi o ne ra Sr bi je (PUPS), Je din stve na Sr bi ja (JS) Ivi ca Da čić ,51 De mo krat ska stran ka Sr bi je Vo ji slav Koš tu ni ca ,99 Pre o kret Če do mir Jo va no vić ,53 Uje di nje ni re gi o ni Sr bi je Mla đan Din kić ,51 Srp ska ra di kal na stran ka dr Vo ji slav Še šelj ,61 Dve ri za ži vot Sr bi je ,33 Sa vez voj vo đan skih Ma đa ra Iš tvan Pa stor ,75 Po kret rad ni ka i se lja ka ,46 Ko mu ni stič ka par ti ja Jo sip Broz ,74 Stran ka de mo krat ske ak ci je San dža ka dr Su lej man Uglja nin ,71 Sve za jed no: BDZ, GSM, DZH, DZVM, slo vač ka stran ka Emir El fić ,64 Ni je dan od po nu đe nih od go vo ra ,59 So ci jal de mo krat ski sa vez Ne boj ša Le ko vić ,42 Ko a li ci ja Al ba na ca pre šev ske do li ne ,34 Re for mi stič ka stran ka prof. dr Mi lan Viš njić ,23 Cr no gor ska par ti ja Ne nad Ste vo vić ,10 Iz vor: Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja 108

111 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Pri log 6. Re zul ta ti iz bo ra go di ne Iz bor na li sta Broj gla so va Alek san dar Vu čić Bu duć nost u ko ju ve ru je mo ,35 % Ivi ca Da čić So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je (SPS), Par ti ja uje di nje nih pen zi o ne ra Sr bi je (PUPS), Je din stve na Sr bi ja (JS) ,49 Sa De mo krat skom stran kom za de mo krat sku Sr bi ju ,03 Bo ris Ta dić No va de mo krat ska stran ka Ze le ni, LSV Ne nad Ča nak, Za jed no za Sr bi ju, VMDK, Za jed no za Voj vo di nu, De mo krat ska le vi ca Ro ma ,70 Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István Sa vez voj vo đan skih Ma đa ra Iš tvan Pa stor ,10 SDA San dža ka dr. Su lej man Uglja nin ,98 Par ti ja za de mo krat sko de lo va nje Ri za Ha li mi Par tia për ve prim de mo kra tik Ri za Ha li mi ,68 De mo krat ska stran ka Sr bi je Vo ji slav Koš tu ni ca ,24 Dve ri Boš ko Ob ra do vić ,58 Če do mir Jo va no vić LDP, BDZS, SDU ,36 Uje di nje ni re gi o ni Sr bi je Mla đan Din kić ,04 Do sta je bi lo Sa ša Ra du lo vić ,09 Srp ska ra di kal na stran ka dr Vo ji slav Še šelj ,01 Tre ća Sr bi ja Za sve vred ne lju de ,45 Ru ska stran ka Slo bo dan Ni ko lić ,18 Cr no gor ska par ti ja Jo sip Broz ,18 Gru pa gra đa na Pa tri ot ski front dr Bo ri slav Pe le vić ,13 Li sta na ci o nal nih za jed ni ca BDZ MPSZ DZH MRM MEP Emir El fić Ko a li ci ja gra đa na svih na ro da i na rod no sti (RDS SDS) Iz vor: Re pu blič ka iz bor na ko mi si ja 109

112 Li te ra tu ra Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je (2012) Pr vi iz veš taj o kon tro li troš ko va po li tičkih su bje ka ta iz bor ne kam pa nje go di ne. Be o grad: Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je. Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je (2014) Iz veš taj o fi nan si ra nju po li tič kih ak tivno sti u iz bor nim kam pa nja ma u pr voj po lo vi ni go di ne. Be o grad: Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je. Atla gić, Si ni ša (2012) Iz bor na kam pa nja u Sr bi ji 2012: Od te mat ske do per so na li zova ne kam pa nje, str , u: Or lo vić, Sla vi ša (ur.) Iz bo ri i for mi ra nje vla de u Sr bi ji Be o grad: Cen tar za de mo kra ti ju Fa kul te ta po li tič kih na u ka. Atla gić, Si ni ša (2014) Kam pa nja za van red ne par la men tar ne iz bo re go di ne: Eko nom ska i so ci jal na agen da u slu žbi pro mo ci je li de ra, str , u: Jo va no vić, Mi lan i Vu či će vić, Du šan (ur.) Iz bo ri u Sr bi ji go di ne: Po li tič ka ro ka da. Be o grad: In sti tut za po li tič ke stu di je. Be ljan ski, Slo bo dan (2008) Re gu la tor na i kon trol na te la u Re pu bli ci Sr bi ji. Pre gled. Re pu bli ka Sr bi ja. Go di na LII. Beyme, von Kla us (2002) Tran sfor ma ci ja po li tič kih stra na ka, Za greb: Fa kul tet po litič kih na u ka, Sve u či liš ta u Za gre bu. Bi e la si ak, Jack (1997) Sub stan ce and Pro cess in the De ve lop ment of Party Systems in East Cen tral eu ro pe, Com mu nist and Post-Com mu nist Stu di es, Vol 30, No 1, El se vi er Sci en ce Ltd. Bo žo vić, Lu ka (2013) De mo krat ska stran ka, str , u Sto jilj ko vić, Zo ran, Pi li pović, Gor da na i Spa so je vić, Du šan (ur.), (Ne)de mo krat sko re di zaj ni ra nje po li tič kih par ti ja u Sr bi ji, Be o grad: Kon rad Ade na u er Stif tung. Bu la to vić, Ma ri na (2013) Srp ka na pred na stran ka, str , u Sto jilj ko vić, Zoran, Pi li po vić, Gor da na i Spa so je vić, Du šan (ur.), (Ne)de mo krat sko re di zaj ni ra nje po li tič kih par ti ja u Sr bi ji, Be o grad: Kon rad Ade na u er Stif tung. Ca spi, Dan (1996) Ame ri can-style Elec ti o ne e ring in Israel: Ame ri ca ni za tion ver sus Mo der ni za tion, str , u: Swan son Da vid and Man ci ni Pa o lo (ur.) Po li tics, Me dia, and Mo dern De moc racy: An In ter na ti o nal Study of In no va ti ons in Elec to ral Cam pa ig ning and The ir Con se qu en ces. Lon don: Pra e ger Pu blis hers. Ču lar, Go ran (2004) Or ga ni sa ti o nal de ve lop ment of Par ti es and In ter nal Party Democ racy in Cro a tia, Po li tič ka Mi sao, VOL XLI, No. 5, str Den ton, Ro bert E. i Wo od ward, Gary C. (1990) Po li ti cal Com mu ni ca tion in Ameri ca. New York: Pra e ger. Di mi tri je vić, Ne nad (2002) Ustav na de mo kra ti ja za Ju go sla vi ju: iz me đu re for me i re vo lu ci je, u: Iz me đu au to ri ta ri zma i de mo kra ti je, knji ga 1. Be o grad: CE DET. 110

113 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Evro pe i za ci ja Sr bi je, Mo ni to ring pro ce sa evro pe i za ci je druš tve nog, eko nom skog, po li tič kog i prav nog pro sto ra Sr bi je (2006). Be o grad: Fond za otvo re no druš tvo. Ga vri lo vić, Zo ran (2012) Me dij ski (dez)in te gri tet, str , u: Ga vri lo vić, Zo ran et al. Me di ji u iz bo ri ma: Mo ni to ring me di ja. Iz bor na kam pa nja Be o grad: BI RO DI. Go a ti, Vla di mir (1992) Efek ti ve ćin ske de mo kra ti je na pro sto ru Ju go sla vi je, So cio lo gi ja, 3/1992. Go a ti, Vla di mir (2001) Iz bo ri u SRJ od do 1998 vo lja gra đa na ili iz bor na ma ni pu la ci ja. Be o grad: Ce SID. Go a ti, Vla di mir (2006) Par tij ske bor be u Sr bi ji u po stok to bar skom raz do blju. Be o grad: Fre drich Ebert Stif tung, In sti tut druš tve nih na u ka. Go a ti, Vla di mir (2007) Po li tič ke par ti je i par tij ski si ste mi. Pod go ri ca: Cen tar za moni to ring CE MI Go a ti, Vla di mir (2011) Pod si stem po li tič kog pred stav niš tva, Ahi lo va pe ta po ret ka u Sr bi ji, u: Pre po ru ke za iz me nu iz bor nog za ko no dav stva u Sr bi ji, Be o grad: Na ti o nal De moc ra tic In sti tu te for In ter na ti o nal Af fa irs, Ser bia Go a ti, Vla di mir (2013) Iz bo ri u Sr bi ji i Cr noj Go ri od do i u SRJ od do Be o grad: Ce SID i Na ci o nal ni de mo krat ski in sti tut za me đu na rod ne od no se. Gre delj, Stje pan (2007) Mar gi na li je o pred iz bor noj kam pa nji, str , u: Mi ha i lović, Sreć ko (ur.) Oko iz bo ra 15: Par la men tar ni iz bo ri u Re pu bli ci Sr bi ji 21. ja nu a ra Be o grad: Cen tar za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju. Han ting ton, Se mjuel (2004) Tre ći ta las. Be o grad: Stu bo vi kul tu re. Hej vud, En dr ju (2004) Po li ti ka. Be o grad: Clio. Jo va no vić, An dri ja na (2013) So ci jal de mo krat ska Uni ja, str , u Sto jilj ko vić, Zo ran, Pi li po vić, Gor da na i Spa so je vić, Du šan (ur.), (Ne)de mo krat sko re di zaj ni ra nje po li tič kih par ti ja u Sr bi ji, Be o grad: Kon rad Ade na u er Stif tung Jo va no vić, Mi lan (1997) Iz bo ri i iz bor ni si ste mi iz bo ri u Sr bi ji Be o grad: Sl. gla snik RS i In sti tut za po li tič ke stu di je. Jo va no vić, Mi lan (2008a) Na rod na skupšti na de for ma ci ja te ri to ri jal nog pred stavlja nja, Go diš njak Fa kul te ta po li tič kih na u ka, 2(2), str Jo va no vić, Mi lan (2008b) Pred sed nič ki iz bo ri u Sr bi ji od do go di ne, str , u: OKO IZ BO RA Pred sed nič ki iz bo ri u Re pu bli ci Sr bi ji 20. ja nu a ra i 3. febru a ra go di ne, Be o grad: Ce SID. Jo va no vić, Mi lan (2011) Re di zaj ni ra nje iz bor nog si ste ma Sr bi je je dan ne u speo po ku šaj, str , u: Sto jilj ko vić, Zo ran i Spa so je vić, Du šan (ur.) Pre po ru ke za iz me nu iz bor nog za ko no dav stva u Sr bi ji. Be o grad: Na ti o nal De moc ra tic In sti tu te for Na ti o nal af fa irs. 111

114 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Jo va no vić, Mi lan (2011a) Iz bor ni si stem Sr bi je dve de ce ni je po sle, str , u: Or lo vić, Sla vi ša. (ur.) Par ti je i iz bo ri u Sr bi ji 20 go di na. Be o grad: Fon da ci ja Fri drh Ebert i Fa kul tet po li tič kih na u ka Cen tar za de mo kra ti ju. Jo va no vić, Mi lan (2012a) In sti tu ci o nal ni okvir iz bor nog si ste ma ma la, ve li ka ili teh nič ka iz bor na re for ma u Sr bi ji go di ne, str , u: Or lo vić, Sla viša (ur.) Iz bo ri i for mi ra nje vla de u Sr bi ji Be o grad: Fa kul tet po li tič kih na u ka, Cen tar za de mo kra ti ju. Jo va no vić, Mi lan (2012b) Iz bor ni si stem i opre de lji va nje bi ra ča, str u Sto jiljko vić, Zo ran (ur.) Zaš to gla sam ka ko gla sam ako uopšte gla sam. Be o grad: Na ti o nal De moc ra tic In sti tu te for Na ti o nal af fa irs. Jo va no vić, Slo bo dan (1990) O dr ža vi, Osno vi jed ne prav ne te o ri je. Sa bra na de la. Be o grad: BIGZ-SKZ. Jo vo vić, Ra di vo je (2012) Iz bo ri i iz bor na kam pa nja u Voj vo di ni. Po li tič ki ži vot 5: Ka sa po vić, Mir ja na (2003) Iz bor ni lek si kon, Za greb: Po li tič ka kul tu ra. Kitschelt, Her bert (1995) The For ma tion of Party Cle a va ges in Post-com mu nist Democ ra ci es, Party Po li tics 1 (4): Kitschelt, Her bert (2000) Lin ka ges bet we en ci ti zens and po li ti ci ans in de moc ra tic po li ti es. Com pa ra ti ve po li ti cal stu di es, Vol. 33 no. 6/7, (aug./sep.), str: Kitschelt, Her bert and Wil kin son, Ste ven (2007) Pa trons, Cli ents and Po li ci es: Patterns of De moc ra tic Ac co un ta bi lity and Po li ti cal Com pe ti tion, New York: Cam brid ge Uni ver sity press. Ko jen, Leon (1990) Ka ko bi ra ti re pu blič ki par la ment, Knji žev na reč, 363/1990 Kre gar, Jo sip i Mar ko, Jo zef (2004) Fi nan si ra nje po li tič kih stra na ka, u Pa pić Ivan (ur.) Dr ža va i po li tič ke stran ke, Za greb: Hr vat ski prav ni cen tar, Na rod ne no vi ne. Ku zma no vić, Bo ra (2010) Au to ri tar nost va paj za ja kim i po u zda nim vo đa ma i di sci pli nom, u: Ka ko gra đa ni Sr bi je vi de tran zi ci ju is tra ži va nje jav nog mne nja tranzi ci je. Be o grad: Fri e drich Ebe rt Stif tung. Laj phard, Arendt (2003) Mo de li de mo kra ti je. Be o grad: Slu žbe ni list SiCG. Pod gori ca: CID. Lon čar, Je le na (2012) Po li ti ke iden ti te ta i kva li tet ži vo ta u iz bor noj kam pa nji po li tičkih stra na ka 2012., str u: Sto jilj ko vić, Zo ran i Pi li po vić, Gor da na (ur.) Jav ne po li ti ke u iz bor noj po nu di: Iz bo ri i for mi ra nje vla sti u Sr bi ji go di ne. Be o grad: Fon da ci ja Kon rad Ade na u er. Lon čar, Je le na (2014) Po li ti ke iden ti te ta i ljud ska pra va u iz bor noj kam pa nji, str u: Sto jilj ko vić, Zo ran; Spa so je vić, Du šan i Pi li po vić, Gor da na (ur.) Iz bor ne po nu de i re zul ta ti evrop ski iz bo ri i iz bo ri u Sr bi ji go di ne. Be o grad: Kon rad Ade na u er fon da ci ja i Cen tar za de mo kra ti ju Fa kul te ta po li tič kih na u ka. 112

115 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Mar ko vić, Rat ko (2004) Moć i ne moć pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je, Ana li Prav nog fa kul te ta u Be o grad, vol 52, br. 3/4 (2004), str Mar ko vić, Rat ko (2006) Ustav Re pu bli ke Sr bi je od 2006 kri tič ki po gled, Ana li Prav nog fa kul te ta u Be o gra du, god. 54, br. 2 (2006), str.5 46 Mar kus, Gyorgy (1998) Party po li tics, party system and the dyna mics of po li ti cal cle a va ges in Hun gary, Fi nal Re port to NA TIP on the Re se arch Pro ject, to. in t/acad/fel low/96-98/mar kus.pdf ( ). Ma tić, Jo van ka (2012) Iz bor no iz veš ta va nje 2012: Od su stvo no vi na ra. Po li tič ki ži vot 5: Mi ha i lo vić, Sreć ko et al. (2007) Iden ti fi ka ci jom pro ble ma do nji ho vog re še nja ja ča nje ka pa ci te ta jav nih in sti tu ci ja za pre ven ci ju po ten ci jal nih su ko ba, Be o grad: Ce SID. Mi ha i lo vić, Sreć ko et al. (2008) So ci jal ni i po li tič ki mi lje pred sed nič kih iz bo ra, Beo grad: Ce SID. Mi ha i lo vić, Sreć ko (2008) Sta re i no ve li ni je vred no sno-ide o loš kog ras ce pa, str. 7 20, u. Mi ha i lo vić, Sreć ko (ur.) Oko iz bo ra 17: Par la men tar ni iz bo ri u Re pu bli ci Sr bi ji, 11 maj go di ne. Be o grad: Cen tar za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju. Mi hels, Ro bert (1990) So ci o lo gi ja par ti ja u su vre me noj de mo kra ti ji, Za greb: In forma tor, Fa kul tet po li tič kih zna no sti. Mi li vo je vić, Snje ža na, Kla čar, Bo jan i Ni ko lić, Ana (2008). Afe re, dr žav ni mar keting i iz najm lje ni ter mi ni: Po na ša nje me di ja u kam pa nji za par la men tar ne iz bo re go di ne, str , u: Mi ha i lo vić, Sreć ko (ur.) Oko iz bo ra 17: Par la men tar ni iz bo ri u Re pu bli ci Sr bi ji, 11 maj go di ne. Be o grad: Cen tar za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju. Na u pa rac, Ta nja (2007) Iz bor ne po nu de, str , u: Mi ha i lo vić, Sreć ko (ur.) Oko iz bo ra 15: Par la men tar ni iz bo ri u Re pu bli ci Sr bi ji 21. ja nu a ra Be o grad: Cen tar za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju. Ne delj ko vić, Mar ko (2012) Za lu ta li u vir tu el ni pro stor. Eu ro pean Jo ur na lism Obser va tory, 26. april Do stup no na: li ne.eu /1279/eti ka-i-kva li tet/ za lu ta li-u-vir tu el ni-pro stor-2 (pri stu plje no ) Ne na dić, Ne ma nja (2012) Mo ni to ring iz bor ne kam pa nje. Po li tič ki ži vot 5: O Don nell, Gu il ler mo (1994) De le ga ti ve De moc racy, Jo ur nal of De moc racy 5. Ob ra do vić, Ma ri ja (1996) Vla da ju ća stran ka, str , u Po pov, Ne boj ša (ur.) Srp ska stra na ra ta, Be o grad, Zre nja nin: Re pu bli ka. Or lo vić Sla vi ša et al. (2012) De mo krat ske per for man se par la me na ta Sr bi je, Bo sne i Her ce go vi ne i Cr ne Go re, Be o grad, Sa ra je vo, Pod go ri ca: Fa kul tet po li tič kih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gra du, Sa ra jev ski otvo re ni cen tar, Fa kul tet po li tič kih na u ka Pod go ri ca. 113

116 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Or lo vić, Sla vi ša (2008) Po li tič ki ži vot Sr bi je, iz me đu par to kra ti je i de mo kra ti je. Beo grad: Slu žbe ni gla snik. Or lo vić, Sla vi ša (2009) In sti tu ci o nal ni ka pa ci te ti gra da Be o gra da, re tro spek tiv no i pro spek tiv no, u: Or lo vić, Sla vi ša i Pa vlo vić, Vu ka šin (ur.) Be o grad, de mo krat ska metro po la. Be o grad: Fa kul tet po li tič kih na u ka, Grad Be o grad, Cen tar za de mo kra ti ju Fa kul te ta po li tič kih na u ka. Or lo vić, Sla vi ša (2010) Ne za vi sna te la, če tvr ta gra na vla sti ili kon tro lor vla sti, str , u: Pa vlo vić, Vu ka šin i Sto jilj ko vić, Zo ran (ur.) Sa vre me na dr ža va, struk tu ra i so ci jal ne funk ci je. Be o frad: Kon rad Ade na u er Stif tung i Fa kul tet po li tič kih na u ka. Or lo vić, Sla vi ša (2011a) Iz bor ni si stem i in sti tu ci o nal ni di zajn, str , u Sto jiljko vić, Zo ran i Spa so je vić, Du šan (ur.) Pre po ru ke za iz me nu iz bor nog za ko no davstva u Sr bi ji Be o grad: Na ti o nal De moc ra tic In sti tu te for Na ti o nal af fa irs. Or lo vić, Sla vi ša (2011b) Par tij ski si stem Sr bi je, str , u Or lo vić, Sla vi ša (ur.) Par ti je i iz bo ri u Sr bi ji, Be o grad: Fri e drich Ebe rt Stif tung, Cen tar za de mo kra ti ju Fa kul te ta po li tič kih na u ka. Or lo vić, Sla vi ša (2011c) Par ti je i iz bo ri u Sr bi ji 20 go di na. Be o grad: Fon da ci ja Frie drich Ebe rt Stif tung, Fa kul tet po li tič kih na u ka Cen tar za de mo kra ti ju. Or lo vić, Sla vi ša (2012) Po li tič ke po sle di ce iz bor nog si ste ma u Sr bi ji, Po li tič ki ži vot. Be o grad, mart 2012, broj 4, str Or lo vić, Sla vi ša (2014) Elec ti ons and the For ma tion of Go vern ments in Ser bia , The So uth Slav Jo ur nal, vol. 33, Nos. 3 4 (Au tumn 2014): Paj van čić, Ma ri ja na (1999) Iz bor no pra vo. No vi Sad: Grap hi ca Aca de mi ca. Pa ne bi an co, An ge lo (1988) Po li ti cal Par ti es: Or ga ni za tion and Po wer, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. Pa vlo vić, Du šan i An to nić, Slo bo dan (2007) Kon so li da ci ja de mo krat skih usta no va u Sr bi ji po sle Go di ne. Be o grad: Slu žbe ni gla snik. Pa vlo vić, Is tok (2012) Iz bo ri na druš tve nim mre ža ma. Do stup no na: bori2012.isti no mer.rs/blog/iz bo ri-na dru stve nim-mre za ma/ (pri stu plje no ). Pa vlo vić, Vu ka šin (2004) Ci vil no druš tvo i de mo kra ti ja. Be o grad: Udru že nje za poli tič ke na u ke Sr bi je i Cr ne Go re, Či go ja štam pa, Gra đan ske ini ci ja ti ve, Fa kul tet poli tič kih na u ka. Pa vlo vić, Vu ka šin (2006) O de mo krat skim ka pa ci te ti ma po li tič kih par ti ja, u: Luto vac, Zo ran (ur.), De mo kra ti ja u po li tič kim stran ka ma Sr bi je, Be o grad: Fri e drich Ebe rt Stif tung, In sti tut druš tve nih na u ka. Pin to-duschinsky, Mic hael (2002) Fi nan cing po li tics: A Glo bal Vi ew, Jo ur nal of De moc racy Vol

117 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa RRA (2012) Iz bo ri Iz veš taj o nad zo ru nad ra dom emi te ra to kom pred iz bor ne kam pa nje za pred sed nič ke, re pu blič ke, po kra jin ske i lo kal ne iz bo re Be o grad: Re pu blič ka ra di o di fu zna agen ci ja. RRA (2014) Iz bo ri Iz veš taj o nad zo ru nad ra dom emi te ra to kom pred iz bor ne kam pa nje za re pu blič ke i lo kal ne iz bo re Be o grad: Re publič ka ra di o di fu zna agen ci ja. Sar to ri, Đo va ni (2003) Upo red ni ustav ni in ži nje ring. Be o grad: Fi lip Viš njić. Sar to ri, Gi o van ni (2002) Stran ke i stra nač ki su sta vi, Za greb: Po li tič ka kul tu ra. Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je (2011) Iz veš taj o pri ti sci ma i kon tro li me di ja u Sr biji. Do stup no na: ti ko rup ci ja-sa vet.go v.rs /Sto ra ge/glo bal/do cu ments/ me di ji/iz VE STAJ%20O%20ME DI JI MA,%20PRE CI SCE NA%20VER ZI JA.pdf (pri stu plje no ) Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je (2015) Iz veš taj o vla snič koj struk tu ri i kon tro li medi ja u Sr bi ji. Do stup no na: ti ko rup ci ja-sa vet.go v.rs /Sto ra ge/glo bal/ Do cu ments/iz ve sta ji/iz ve staj%20me di ji%2026%2002.pd f (pri stu plje no ) Shu gart, Mat thew So bert and Ca rey, John M. (1992) Pre si dents and As sem bli es: Consti tu ti o nal De sign and Elec to ral Dyna mics. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press Sla vu je vić, Zo ran (2007) Iz bor ne kam pa nje: Po hod na bi ra če (Slu čaj Sr bi je od do go di ne). Be o grad: Fri e drich Ebe rt Stif tung, In sti tut druš tve nih na u ka i Fakul tet po li tič kih na u ka. Sla vu je vić, Zo ran (2009) Po li tič ko ko mu ni ci ra nje, po li tič ka pro pa gan da, po li tič ki mar ke ting. Be o grad: Gra fo card. Sla vu je vić, Zo ran (2012) Iz bor na kam pa nja Po li tič ki ži vot 5: Sla vu je vić, Zo ran (2014) Ne ke od opštih ka rak te ri sti ka kam pa nje za van red ne parla men tar ne iz bo re go di ne, Po li tič ki ži vot 11: So da ro, Mic hael J. (2004) Com pa ra ti ve Po li tics, A Glo bal In tro duc tion. New York: McGraw-Hill. Spa so je vić, Du šan (2010) Pe ti ok to bar u kon tek stu ša re nih re vo lu ci ja, str u Du šan Pa vlo vić (ur.), Raz voj de mo krat skih usta no va u Sr bi ji De set go di na po sle, Be o grad: He in rich Boll Stif tung. Spa so je vić, Du šan (2011) Od blo ki ra na tran zi ci ja Po li tič ke po de le u Sr bi ji na kon go di ne, Go diš njak FPN 5 (5): Spa so je vić, Du šan (2012) E-kam pa nje u Sr bi ji Po li tič ki ži vot 5: Spa so je vić, Du šan i Sto ja no vić, Bo ban (2014) Eko nom ske i so ci jal ne po li ti ke u izbor noj kam pa nji 2014., str , u: Sto jilj ko vić, Zo ran; Spa so je vić, Du šan i Pi lipo vić, Gor da na (ur.) Iz bor ne po nu de i re zul ta ti evrop ski iz bo ri i iz bo ri u Sr bi ji 115

118 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? go di ne. Be o grad: Kon rad Ade na u er fon da ci ja i Cen tar za de mo kra ti ju Fa kulte ta po li tič kih na u ka. Sta nić, Ja sna i Jan ko vić, Ti ja na (2013) De mo krat ska stran ka Sr bi je, str , u Sto jilj ko vić, Zo ran, Pi li po vić, Gor da na i Spa so je vić, Du šan (ur.), (Ne)de mo krat sko re di zaj ni ra nje po li tič kih par ti ja u Sr bi ji, Be o grad: Kon rad Ade na u er Stif tung Sta nov čić, Vo ji slav (1999). Lo kal na i re gi o nal na sa mo u pra va u de mo krat skoj te o ri ji, Zbo r nik Ma ti ce srp ske za druš tve ne na u ke, broj Sta nov čić, Vo ji slav (2003) Vlast i slo bo da. Be o grad: Udru že nje za po li tič ke na u ke i Či go ja štam pa. Sto ja no vić, Bo ban i Jo vić, Mi li ca (2013) Li be ral no de mo krat ska par ti ja, str , u Sto jilj ko vić, Zo ran, Pi li po vić, Gor da na i Spa so je vić, Du šan (ur.), (Ne)de mo krat sko re di zaj ni ra nje po li tič kih par ti ja u Sr bi ji, Be o grad: Kon rad Ade na u er Stif tung Sto ja no vić, Du brav ka (1996) Tra u ma tič ni krug srp ske opo zi ci je, str , u Popov, Ne boj ša (ur.) Srp ska stra na ra ta, Be o grad, Zre nja nin: Re pu bli ka. Sto jilj ko vić, Ana (2011) Dru gi po gled na ne ga tiv ne kam pa nje. Po li tič ki ži vot 3: Sto jilj ko vić, Ana (2012) Spolj na po li ti ka i po li tič ki si stem ima li po li ti ka u iz bornim kam pa nja ma, str , u: Sto jilj ko vić, Zo ran i Pi li po vić, Gor da na (ur.) Jav ne po li ti ke u iz bor noj po nu di: Iz bo ri i for mi ra nje vla sti u Sr bi ji go di ne. Be o grad: Fon da ci ja Kon rad Ade na u er. Sto jilj ko vić, Zo ran (2005). Struk tu ra, mo de li i prak sa unu tar par tij skih od no sa, u: Lu to vac, Zo ran (ur.), Po li tič ke stran ke u Sr bi ji struk tu ra i funk ci o ni sa nje, Be o grad: Fri e drich Ebe rt Stif tung, In sti tut druš tve nih na u ka Sto jilj ko vić, Zo ran (2006) Par tij ski si stem Sr bi je, Be o grad: Slu žbe ni gla snik. Sto jilj ko vić, Zo ran (2008) Par tij ski si stem Sr bi je, Be o grad: Slu žbe ni gla snik. Sto jilj ko vić, Zo ran (2014a) Iz bor na obe ća nja i po sti zbor na re al nost: jav ne po li ti ke u iz bor noj po nu di, str , u: Sto jilj ko vić, Zo ran; Spa so je vić, Du šan i Pi li po vić, Gor da na (ur.) Iz bor ne po nu de i re zul ta ti evrop ski iz bo ri i iz bo ri u Sr bi ji go di ne. Be o grad: Kon rad Ade na u er fon da ci ja i Cen tar za de mo kra ti ju Fa kul te ta poli tič kih na u ka. Sto jilj ko vić, Zo ran (2014b) Iz bor ni re zul ta ti 2014: Šta se do go di lo Sr bi ji?, str , u: Kla čar, Bo jan (ur.) OKO iz bo ra: Par la men tar ni iz bo ri u Re pu bli ci Sr bi ji 16. mar ta go di ne. Be o grad: Cen tar za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju (Ce SID). Sto jilj ko vić, Zo ran et al (2012), Po li tič ke stran ke i za ko no dav na ak tiv nost Na rod ne skupšti ne re pu bli ke Sr bi je, Be o grad: Fa kul tet po li tič kih na u ka, UNDP. Sto jilj ko vić, Zo ran i Pi li po vić, Gor da na (ur.) (2012) Jav ne po li ti ke u iz bor noj ponu di: Iz bo ri i for mi ra nje vla sti u Sr bi ji go di ne. Be o grad: Fon da ci ja Kon rad Ade na u er. 116

119 In sti tu ci o nal ni fak to ri i in ter na di na mi ka unu tar stra nač kih od no sa Sto jilj ko vić, Zo ran i Spa so je vić, Du šan (2011) Pre po ru ke za iz me nu iz bor nog za kono dav stva u Sr bi ji, Be o grad: Na ti o nal De moc ra tic In sti tu te for In ter na ti o nal Af fa irs, Ser bia Sto jilj ko vić, Zo ran i Spa so je vić, Du šan (2013a) Pr o gram ske po zi ci je i unu tar stra nački od no si stra na ka u Sr bi ji na kon iz bo ra 2012, str , Sto jilj ko vić, Pi li po vić, Spa so je vić (ur.), (Ne)de mo krat sko re di zaj ni ra nje po li tič kih par ti ja u Sr bi ji, Be o grad: Kon rad Ade na u er Stif tung. Sto jilj ko vić, Zo ran i Spa so je vić, Du šan (2013b) Te o rij sko-me to do loš ki okvir za izu ča va nje stra nač kih pr o gra ma i unu tar stra nač ke de mo kra ti je u Sr bi ji, str. 5 21, u: Sto jilj ko vić, Zo ran, Spa so je vić, Du šan i Pi li po vić, Gor da na (ur.) (Ne)de mo krat sko re di zaj ni ra nje po li tič kih par ti ja u Sr bi ji. Be o grad: Kon rad Ade na u er fon da ci ja i Centar za de mo kra ti ju Fa kul te ta po li tič kih na u ka. Sto jilj ko vić, Zo ran, Pi li po vić, Gor da na i Spa so je vić, Du šan (ur.) (2014) Iz bor ne ponu de i re zul ta ti Evrop ski iz bo ri iz bo ri u Sr bi ji go di ne. Be o grad: Fon da ci ja Kon rad Ade na u er. Šum pe ter, Jo zef (1996) Ka pi ta li zam, so ci ja li zam i de mo kra ti ja, Be o grad: Pla to. Ta a ge pe ra, Rain and Shu gart, Mat tew So bert (1989) Se ats and Vo tes: The Ef fects and De ter mi nants of Elec to ral Systems. New Ha ven: Yale Uni ver sity Press Vo di ne lić Ra kić, Ve sna, Be nać-šan tić, Lji lja na i dr. (1997) Iz bor na kra đa prav ni aspekt. Be o grad: Me di ja Cen tar. Vu če tić, Slo bo dan, No vi Ustav Sr bi je, Pre gled Re pu bli ka Sr bi ja, br. 4, Vu či će vić, Du šan, Jo va no vić, Mi lan (2015) Re for ma iz bor nog si ste ma u Sr bi ji prepre ke i per spek ti ve, Srp ska po li tič ka mi sao, Po seb no iz da nje, Be o grad go di ne, str Vu ko vić, Đor đe et al (2010) Vred no sti i iden ti te ti gra đa na Sr bi je u kon tek stu evropskih in te gra ci ja (na la zi is tra ži va nja), Be o grad: Ce sid Vu ko vić, Đor đe (2014), Pro fi li stra nač kih pri sta li ca u Sr bi ji, Oko iz bo ra No. 19, Ce SID. Vu ko vić, Đor đe, Sto jilj ko vić Zo ran i Čo lo vić Ivo (2014), Sta nje de mo kra ti je u Sr biji: de mo kra ti ja, po ve re nje, par ti ci pa ci ja (na la zi is tra ži va nja), Be o grad: NDI, Ce sid. Vu šu ro vić, Ana i Džu lo vić, Bo ja na (2013) So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je, str , u Sto jilj ko vić, Zo ran, Pi li po vić, Gor da na i Spa so je vić, Du šan (ur.), (Ne)de mo krat sko re di zaj ni ra nje po li tič kih par ti ja u Sr bi ji, Be o grad: Kon rad Ade na u er Stif tung. 117

120 Osta li iz vo ri Kri vič ni za kon Re pu bli ke Sr bi je Slu žbe ni gla snik RS, br. 26/77, 16/90 i 67/03, 85/2005. Od lu ka Ustav nog su da, Slu žbe ni gla snik RS 34/2010. Osnov ni kri vič ni za kon, Slu žbe ni gla snik SFRJ br. 44/76, Slu žbe ni list SRJ br. 35/92 i Slu žbe ni gla snik RS br. 39/03. Sta tut De mo krat ske stran ke Sta tut De mo krat ske stran ke Sr bi je Sta tut Par ti je uje di nje nih pen zi o ne ra Sr bi je Sta tut So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Sta tut So ci ja li stič ke par ti je Sr bi je Sta tut Srp ske na pred ne stran ke Ustav Re pu bli ke Sr bi je, Slu žbe ni gla snik RS, br. 83/06. Za kon o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, 97/08. Za kon o dr žav noj re vi zor skoj in sti tu ci ji, Slu žbe ni gla snik, br. 101/05. Za kon o fi nan si ra nju po li tič kih ak tiv no sti, Slu žbe ni gla snik RS, br. 43/2011 i 123/2014. Za kon o fi nan si ra nju po li tič kih stra na ka. Slu žbe ni gla snik RS, br. 72/2003, 75/2003 is pr., 60/2009 od lu ka US i 97/2008. Za kon o iz bo ru Pred sed ni ka Re pu bli ke, Slu žbe ni gla snik RS 1/90, 79/92, 18/04, 111/07. Za kon o iz bo ru na rod nih po sla ni ka. Slu žbe ni gla snik RS, br. 1/90, 35/2000 i 57/03 od lu ka USRS, 72/03 dr. za kon, 75/2003 is pr. dr. za ko na, 18/04, 101/05 dr. za kon, 85/2005 dr. za kon, 28/11 od lu ka USRS, 36/11 i 104/09 dr. za kon. Za kon o jav nim na bav ka ma, Slu žbe ni gla snik RS br. 39/02, 43/03, 55/04. Za kon o pred u ze ći ma, Slu žbe ni gla snik SRJ, br. 29/96 i Slu žbe ni gla snik RS 36/02. Za kon o pri vred nim druš tvi ma, Slu žbe ni gla snik RS, 125/04 Za kon o ra di o di fu zi ji Re pu bli ke Sr bi je, Slu žbe ni gla snik RS 42/02, 97/04, 76/05. Za kon o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja, Slu žbe ni gla snik RS br. 120/04. Za kon o spre ča va nju su ko ba in te re sa pri vr še nju jav nih funk ci ja, Slu žbe ni gla snik RS br. 43/04. Za kon o za bra ni dis kri mi na ci je Slu žbe ni gla snik RS, br. 22/2009. Za kon o zaš ti ti kon ku ren ci je, Slu žbe ni gla snik RS, br. 79/05, 51/09. Za kon o zaš tit ni ku gra đa na, Slu žbe ni gla snik RS br. 79/05. Za ko na o zaš ti ti po da ta ka o lič no sti, Slu žbe ni gla snik RS, br. 97/08 118

121 Li Sta ta be la i gra fi Ko na Ta be le Ta be la 1: Lič na kar ta Sr bi je Ta be la 2: Upo red ni pre gled ne za vi snih te la u Sr bi ji Ta be la 3: Iz bo ri u Sr bi ji osnov ni po da ci Ta be la 4: Osnov ni ele men ti iz bor nog si ste ma u go di ni iz bo ra Ta be la 5: De mo graf ske oso bi ne stra nač kih pri sta li ca Ta be la 6: Pri ho di i ras ho di stra na ka za par la men tar ne iz bo re Ta be la 7: Za stu plje nost iz bor nih li sta u dnev nim in for ma tiv nim emi si ja ma (ve sti i dnev ni ci) u kam pa nji za par la men tar ne iz bo re Ta be la 8: Za stu plje nost iz bor nih li sta u dnev nim in for ma tiv nim emi si ja ma (ve sti i dnev ni ci) u kam pa nji za par la men tar ne iz bo re Gra fi ko ni Gra fi kon 1: Par tij ski si stem Sr bi je kra jem go di ne Gra fi kon 2: Ki čel to va in ver zi ja na pri me ru Sr bi je (2004) Gra fi kon 3: Su ža va nje ide o loš kog pro sto ra u Sr bi ji Gra fi kon 4: Struk tu ra ras ho da šest po li tič kih su bje ka ta sa naj ve ćim iz no si ma u iz bornim kam pa nja ma za par la men tar ne iz bo re i go di ne (u RSD) Ta be le u pri lo zi ma Pri log 1: Re zul ta ti iz bo ra go di ne Pri log 2: Re zul ta ti iz bo ra go di ne Pri log 3: Re zul ta ti iz bo ra go di ne Pri log 4: Re zul ta ti iz bo ra go di ne Pri log 5: Re zul ta ti iz bo ra go di ne Pri log 6: Re zul ta ti iz bo ra go di ne 119

122 Li Sta skra će ni ca AE BDZS CKSKS DE POS DOS DRI DS DSS GSS JS JUL LDP LSV NDS OEBS PUPS RA TEL RRA SCG SDA San dža ka SDP SDPS SDS SDU SFRJ SKS SNS SPO SPS SRJ SRS SVM UN URS Agen ci ja za ener ge ti ku Boš njač ka de mo krat ska za jed ni ca San dža ka Cen tral ni ko mi tet Sa ve za ko mu ni sta Sr bi je De mo krat ski po kret Sr bi je De mo krat ska opo zi ci ja Sr bi je Dr žav na re vi zor ska in sti tu ci ja De mo krat ska stran ka De mo krat ska stran ka Sr bi je Gra đan ski sa vez Sr bi je Je din stve na Sr bi ja Ju go slo ven ska le vi ca Li be ral no-de mo krat ska par ti ja Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne No va De mo krat ska stran ka Or ga ni za ci ja za evrop sku bez bed nost i sa rad nju Par ti ja uje di nje nih pen zi o ne ra Sr bi je Re pu blič ka agen ci ja za te le ko mu ni ka ci je Re pu blič ka ra di o di fu zna agen ci ja Sr bi ja i Cr na Go ra Stran ka de mo krat ske ak ci je San dža ka San džač ka de mo krat ska par ti ja So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je So ci jal de mo krat ska stran ka So ci jal de mo krat ska uni ja So ci ja li stič ka Fe de ra tiv na Re pu bli ka Ju go sla vi ja Sa vez ko mu ni sta Sr bi je Srp ska na pred na stran ka Srp ski po kret ob no ve So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je Sa ve zna Re pu bli ka Ju go sla vi ja Srp ska ra di kal na stran ka Sa vez voj vo đan skih Ma đa ra Uje di nje ne na ci je Uje di nje ni re gi o ni Sr bi je 120

123 Bi o Gra fi je au to ra Bo ban Sto ja no vić je dok to rand i sa rad nik u na sta vi na Fa kul te tu po li tič kih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gradu na pred me ti ma Sa vre me na dr ža va, Par ti je i par tijski si ste mi i Po li tič ka so ci o lo gi ja sa vre me nog druš tva. Na istom fa kul te tu je za vr šio osnov ne i ma ster stu di je, a go di ne je upi sao dok tor ske stu di je po li ti ko logi je. Ob ja vio je jed nu mo no gra fi ju i de set na uč nih rado va. Osni vač je pro fe si o nal nog po li ti ko loš kog udruže nja Gru pa za ana li zu i kre i ra nje jav nih po li ti ka. Du šan Spa so je vić je do cent na Fa kul te tu po li tič kih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gra du. Ra di na pred me ti ma po li tič ka so ci o lo gi ja i po li tič ka so ci o lo gi ja sa vre menog druš tva. Ba vi se par ti ja ma i par tij skim si ste mima, druš tve nim i po li tič kim po de la ma (so ci jal ni/ po li tič ki ras ce pi), i tran zi ci jom i kon so li da ci jom demo kra ti je u post-ko mu ni stič kim druš tvi ma. Do sa da je ure dio dva zbor ni ka, ob ja vio vi še od 20 na uč nih ra do va i uče stvo vao na vi še do ma ćih i me đu na rodnih kon fe ren ci ja. Je le na Lon čar je asi stent ki nja na Fa kul te tu po li tičkih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gra du, na pred me ti ma Po li tič ka so ci o lo gi ja, Po li tič ka so ci o lo gi ja sa vre menog druš tva i Sa vre me na dr ža va. Na istom fa kul tetu go di ne je upi sa la dok tor ske stu di je Po li tiko lo gi je. Tre nut no je na dok tor skim stu di ja ma na Uni ver zi te tu u Jor ku (Uni ver sity of York) u Ve li koj Bri ta ni ji. Ob ja vi la je vi še od dva de set na uč nih rado va iz obla sti ci vil nog druš tva, po li tič ke in klu zi je, po li tič kog pred sta vlja nja i pred sta vlja nja na ci o nal nih ma nji na. 121

124 Kako internu stranačku demokratiju učiniti mogućom? Mi lan N. Jo va no vić je re dov ni pro fe sor Fa kul te ta poli tič kih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gra du. Ob ja vio je šest mo no gra fi ja i pre ko 50 ra do va u na uč nim ča so pi si ma i zbor ni ci ma o iz bo ri ma, iz bor nim si ste mi ma, par ti ja ma i par la men ta ri zmu. Član je re dak ci je ča so pi sa Srp ska po li tič ka mi sao, Po li tič ka re vi ja i Go diš njak FPN. Sla vi ša Or lo vić je van red ni pro fe sor na Fa kul te tu poli tič kih na u ka u Be o gra du. Ba vi se po li tič kom so ci o logi jom i po li tič kom te o ri jom (po li tič ke par ti je, iz bo ri i de mo kra ti ja). Pre da je pred me te: Po li tič ka so ci o lo gi ja, Par ti je i par tij ski si ste mi; Po li tič ki ži vot Sr bi je; Par lamen ta ri zam; i Te o ri je i mo de li de mo kra ti je. Ob ja vio je pre ko tri de set tek sto va i čla na ka u do ma ćim i stra nim ča so pi si ma i zbor ni ci ma. Ob ja vio je knji ge: Po li tič ke par ti je i moć (2002), Po li tič ki ži vot Sr bi je iz me đu parto kra ti je i de mo kra ti je (2008), Po li ti ko loš ki ogle di, poli tič ka te o ri ja i po li tič ka so ci o lo gi ja (2010), Iz bor ni bume rang (Po li tič ke po sle di ce iz bor nih si ste ma) (2015). Ko-ured nik je knji ga Di le me i iza zo vi par la men ta ri zma (2007) i Be o grad, de mo krat ska me tro po la (2009). Ure dio je knji ge: Par ti je i iz bo ri u Sr bi ji, dva de set go di na, (2011), De mo krat ske per for man se par la me na ta Sr bi je Bo sne i Her ce go vi ne i Cr ne Go re (2012), Iz bo ri i for mi ra nje Vla de u Sr bi ji (2012), Com pa ra ti ve Analysis of De moc ra tic Per for man ces of the Par li a ments of Ser bia, Bosnia and Her ze go vi na and Mon te ne gro (2013), Is ku še nja par la men ta ri zma (2013). Ured nik je ča so pi sa Po li tič ki ži vot. Ured nik je u Iz da vač koj ku ći Slu žbe ni gla snik za oblast Druš tvo i na u ka. Imao je ne ko li ko stu dij skih bo ra va ka u ino stran stvu na: Uni ver sity of West min ster u Lon do nu (2003); Uni ver sity of Kan sas 2004/2005; Univer sity Col le ge Lon don (2006); Nuf fi eld Col le ge, Uni ver zi te ta u Oks for du (2009). Vo ji slav Mi ha i lo vić je za po slen kao is tra ži vač u IP SOS Stra te gic Mar ke ting-u. Stu dent je dok tor skih stu di ja po li ti ko lo gi je (upi sao stu di je u ok to bru go di ne) na Fa kul te tu po li tič kih na u ka, Uni ver zi te ta u Be o gra du. Član je Cen tra za raz voj sin di ka li zma, u okvi ru ko ga je uče stvo vao u iz ra di i spro vo đe nju is tra ži va nja i pi sa nju tek sto va, uglav nom na te mu sin di ka ta. 122

125 Biografije autora Zo ran Sto jilj ko vić je redov ni pro fe sor na Fa kul te tu po li tič kih na u ka uni ver zi te ta u Be o gra du, gde pre daje na pred me ti ma Po li tič ka so ci o lo gi ja sa vre me nog druš tva, Sa vre me na dr ža va, Par ti je i par tij ski si ste mi i Ci vil no druš tvo i sin di ka ti. Uža oblast nje go vog in tere so va nja su po li tič ki pro ce si i kon flik ti u druš tvi ma u tran zi ci ji, par ti je i par tij ski si ste mi, kon tro la i nadzor fi nan si ra nja po li tič kih stra na ka, sin di ka ti i so cijal ni di ja log, od no sno po li tič ka par ti ci pa ci ja i ci vil ni po kre ti i ini ci ja ti ve. Ob ja vio je, po red sto ti nak ra do va i kra ćih mo no gra fi ja, i udž be nik Po li tič ka so ci o lo gi ja sa vre me nog druš tva, kao i knji ge Reč nik de mo kra ti je (1998), Par tij ski si stem Sr bi je (2006, i dru go, iz menje no i do pu nje no iz da nje 2008), Kon flikt i/ili di ja log (2008), Sr bi ja u la vi rin ti ma tran zi ci je (2011) i Dr ža va i ko rup ci ja (2013). Ko a u tor je knji ge Po li tič ke gru paci je u Evro pi (2011) i ured nik zbor ni ka La vi rin ti tra zi ci je (2012) i Zaš to gla sam, ka ko gla sam, ako uopšte gla sam (2012). U obla sti stu di ja dr ža ve, de mo kra ti je i ci vil nog druš tva Sto jilj ko vić je za jed no sa prof. dr Vu ka ši nom Pa vlo vi ćem, ure dio zbor ni ke Sa vre me na dr ža va i Sa vre me na dr ža va struk tu ra i so ci jal ne funk ci je. 123