O. ARSENIJEVIĆ, LJ. LJ. BULATOVIĆ i G. BULATOVIĆ Univerzitet Union Nikola Tesla, Fakultet za menadžment - Studijski program Operativni menadžment, Sre

Транскрипт

1 Univerzitet Union Nikola Tesla, Fakultet za menadžment - Studijski program Operativni menadžment, Sremski Karlovci DOI /kultura A UDK : (497.11) 004.9: (497.11) originalan naučni rad DIGITALIZACIJA TV U SRBIJI MIT ILI REALNOST Sa že tak: Mno gi is tra ži va či sa vre me nog dru štva sma tra ju da će se u do gled noj bu duć no sti kon ver gen ci ja raz vi ja ti ta ko da će sve pre no sne mre že ima ti do vo ljan ka pa ci tet da pre no se sve vr ste po ru ka od po data ka do vi dea, u re al nom vre me nu i da će iz bor ure đa ja na ko jem će se od re đe ni sa dr žaj pra ti ti za vi si ti od pri li ka i okol no sti. Dru gim re či ma, da će svi sa dr ža ji bi ti ras po lo ži vi na svim vr sta ma ter mi na la. Ve sti će mo ći da se pra te na lič nom ra ču na ru, a sa te le vi zij skog pri jem ni ka da se ša lju po ru ke, dok će se ban ke po da ta ka pre tra ži va ti po mo ću mo bil nih te le fo na. Isto vre me no, či ni se da će gle da o ci sve vi še tra ži ti da sami kreiraju sopstveni program, sopstvenu programsku šemu, kao i to da že lje ne in for ma ci je do bi ja ju u vre me ko je nji ma od go va ra. Servi si na zah tev bi će do mi nant ni ser vi si su tra šnji ce. Zbog sve ga na vede nog auto ri ovog ra da spro vo de is tra ži va nje na po pu la ci ji kon zu mena ta me dij skih sa dr ža ja, za sa da u Voj vo di ni, kao pi lot is tra ži va nje, o to me ko li ko su gra đa ni upo zna ti sa pro ce som di gi ta li za ci je. Ključ ne re či: digitalizacija medija, promene prijema tv signala, digitalna televizija, DVB standard, ekonomski aspekti digitalizacije Uvod 1 Iako teh no lo ški jed na ko ve li ka pro me na kao pre la zak sa cr nobe lih na te le vi zo re u bo ji, di gi ta li za ci ja, či ni se, ne će ići ta ko la ko. Na eko nom ski fak tor uti če iz me đu osta log i kom pa ti bil nost digi tal ne teh no lo gi je sa po sto je ćom, što zna či da je neo p hod no pošto va ti ne ke stan dar de pri re a li za ci ji TV si ste ma. Či ni se, ipak, 1 Rad je na stao kao re zul tat is tra ži va nja u okvi ru pro jek ta Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene (Pro je kat br. III 47020) ko ji se re a li zu je uz fi nan sij sku po dr šku Mi ni star stva za na u ku i teh no lo ški raz voj Re pu bli ke Sr bi je za pe riod

2 uvo đe njem di gi tal ne di stri bu ci je sig na la naj vi še do bi ja dr ža va. 2 Na i me, fre kven cij ski spek tar se či sti, či me se osta vlja ši ra moguć nost kon ce si o ni ra nja pro vaj de ri ma ra znih ko mu ni ka ci o nih be žič nih uslu ga, i to je ta ko u ce loj EU. Ko mu ni ka ci o ni lo bi je je dan od naj ja čih lo bi ja da na šnji ce. Mno gi emi nent ni ana li ti ča ri tvr de da se pri bli ža va ener getskom i naft nom lo bi ju, po sna zi svog uti ca ja. Sto ga ne mo žemo a da ne po sta vi mo pi ta nje: di gi ta li zu je li se te le vi zi ja zbog te le vi zi je, gra đa na ili pak zbog oslo ba đa nja etra, kao jed nog od naj vred ni jih re sur sa? Ve o ma je bit no ka ko će vla de ze ma lja u okru že nju, a još bitni je ka ko će na ša Vla da sta ti u za šti tu me dij skog plu ra li zma, i ovaj, ve o ma skup pro ces di gi ta li za ci je uči ni ti bez bol ni jim za sve uklju če ne stra ne. Ka da go vo ri mo o za šti ti gle da la ca, mo že mo kon sta to va ti da izve sne sti mu la ci je za pre la zak na di gi tal nu te le vi zi ju po sto je, i to kroz od re đe ne sub ven ci je svim za in te re so va nim gra đa ni ma i 100% sub ven ci je so ci jal no ugro že nim i mar gi na li zo va nim gru pa ma, kao i oni ma sa po seb nim po tre ba ma. Na ovaj na čin dr ža va ču va jed no od osnov nih pra va mo der ne de mo kra ti je pra vo na in for mi sa nje. Iz is ku stva ze ma lja ko je su već ot po če le ili za vr ši le ovaj pro ces, ulo ga ci vil nog sek to ra je ve o ma bit na. Ako se osvr ne mo na ko mer ci jal ne emi te re, dr ža va im mo že pomo ći ču va njem me dij skog plu ra li zma, ne za vi snog no vi nar stva i, kao što su to već ura di le ne ke od evrop skih ze ma lja, kroz indi rekt nu po moć u pro da tom mar ke tin gu u kam pa nja ma za di gita li za ci ju, ko je tra ju du že od go di nu da na. Ova kvim pri li vi ma ko mer ci jal ni emi te ri bi ge ne ri sa li nov ča ne to ko ve, ko ji bi us pe li da pod mi re pre la zak na di gi ta li za ci ju (ku po vi nu ko de ra za di gital no ko di ra nje u MPEG4 H264 for mat), te da pla te ula zak u si stem mul ti plek sa. Ilu stra ci je ra di na ve šće mo da ko der pro pi sa nog for ma ta srednje kla se ko šta oko eura, a u Slo ve ni ji (na ma naj bližoj re fe rent noj ze mlji) jed no go di šnji ulaz u si stem mul ti plekse ra je sa da ne što oko eura, a sma tra se da će ve o ma brzo bi ti po ve ćan na eura. Ovo su ce ne bez pla će nih li cen ci za emi to va nje re gu la tor nim agen ci ja ma, ko je su ta ko đe ve o ma vi so ke. Me đu na rod na te le ko mu ni ka ci o na uni ja je po sta vi la rok za prela zak na di gi ta li za ci ju do go di ne, ali je Re pu bli ka Sr bi ja 2 Bur ke D., Gu i de to In ter ac ti ve Te le vi sion: Be co ne an early re jec tor!, te dot.org/is sue/iss_story.asp?slug=shortspytv 176

3 od lu či la da na di gi tal no emi to va nje pre đe do go di ne, ka ko bi se uskla di la sa Evrop skom uni jom i su sed nim ze mlja ma. Uskla đi va nje je na ro či to bit no zbog eli mi ni sa nja mo guć no sti po ja vlji va nja ra znih vr sta in ter fe ren ci ja. Ista go di na je rok i za Ma ke do ni ju i Al ba ni ju, dok je Hrvatska, kao i Bo sna i Her ce go vi na, tre ba lo na di gi tal no emi to va nje da pre đe do kra ja godine Stra te gi jom pre la ska na di gi tal ne si ste me emi to va nja i za konskim ak ti ma ko ji je pra te, za Sr bi ju je pred vi đen MPEG4 H264 si stem ko di ra nja sig na la. Ovaj si stem ko di ra nja u Evro pi tre ba da im ple men ti ra ju još i Slo ve ni ja i Ma đar ska, dok ve ći na osta lih ze ma lja ko ri sti MPEG2 si stem ko di ra nja. Ko li ko smo kao krh ka, a glo bal nom eko nom skom kri zom već ozbilj no osla blje na eko no mi ja, sprem ni da is pu ni mo ci lje ve, po ka za će se ve o ma br zo. Pla no vi se či ne pre am bi ci o znim, ne sa mo u smi slu ro ko va, već i za ko nom pro pi sa nog stan dar da ko di ra nja. MPEG4 H264 za gra đa ne zna či vi še stru ko sku plje ri si ve re, za ko mer ci jal ne emi te re mno go sku plji pre la zak na pro pi sa nu tehni ku ko di ra nja uz isti kva li tet sli ke kod gle da la ca, jer go to vo da mo že mo bi ti si gur ni da ni ko od ko mer ci jal nih emi te ra ne će pre ći na HD stan dard u do gled no vre me, za dr ža vu i re gu la tor ne agenci je ve ću ši ri nu či stog fre kven cij skog spek tra za kon ce si ju, od no sno iz da va nje u za kup. STB set top box ko ji je po tre ban za de ko di ra nje di gi tal nog sig na la, ši re po znat kao ri si ver, za za ko nom pro pi sa ni stan dard ko di ra nja kod nas, ve o ma je skup na tr ži štu. Pro ce nju je se da je nje go va pro seč na ce na ne što iz me đu 200 i 300 evra, za vi sno od pro iz vo đa ča i ze mlje po re kla. Po re đe nja ra di, ce na za STB MPEG2 kom pre si je je ne što oko 30 evra. Raz lo zi za pre la zak sa ana log nog na di gi tal ni sistem televizijskog emitovanja Raz lo zi za pre la zak na no vi stan dard emi to va nja su mno go brojni. Ov de će mo iz dvo ji ti sa mo ne ke od njih. Mo guć nost da se bo lje is ko ri sti TV ka nal, bu du ći da se u ka na lu u ko me se da nas emi tu je je dan pro gram u TVB stan dar du mo gu po mo ću jed nog pre daj ni ka emi to va ti če ti ri raz li či ta pro gra ma. Na ovaj na čin broj mre ža, od no sno pro gra ma, mo gao bi bi ti mno go ve ći. Bit no bi se po bolj šao kva li tet sli ke i to na, ko ji je jed nak stu dij skom, šte de lo bi se na utro še noj elek trič noj ener gi ji na pre daj ni ci ma, omo gu ćio bi se pri jem sig na la u po kre tu (auto mo bi li ma, vo zovi ma, auto bu si ma i sl), što bi omo gu ći lo pru ža nje no vih ser vi sa. 177

4 Da bi se uveo ovaj si stem, po treb no je da te le vi zi je pro iz ve du no ve sa dr ža je i da po ve ća ju efi ka snost, te le kom ope ra te ri (ili TV sta ni ce) mo ra ju da ob no ve svoj emi si o ni si stem, pro iz vo đa či mo ra ju da raz vi ju no vu ge ne ra ci ju pre daj ne i pri jem ne opre me, dr ža ve mo ra ju da pri la go de i pri me ne no vu re gu la ti vu i even tual no da ju ne ke sub ven ci je. A kraj nji ko ri snik gle da lac mo ra da ku pi no vi pri jem ni ure đaj. Osim ASO da tu ma, pred log MTID je da se u di gi ta li za ci ji te levi zi je ko ri ste stan dar di MPEG4 i DVB-T2. MPEG4 je for mat u ko jem teh nič ki iz u zet no ko rek tan ste pen kom pre si je, omo gu ćava od li čan kva li tet sli ke i sko ro dva pu ta vi še TV pro gra ma po jed nom ka na lu u od no su na MPEG2 stan dard za vi deo kom presi ju. Me đu tim, DVB-T2 je stan dard ko ji je usvo jen tek pre go dinu da na, ni jed na ze mlja ga još ni je ko ri sti la, ne ma ko mer ci jal nih ure đa ja za nje ga na trži štu tre nut no. Mi smo do volj no ma la i do volj no si ro ma šna ze mlja da ne bi smo sme li da eks pe ri men ti še mo sa re še nji ma, dok dru gi ne is pro ba ju i ne ko mer ci ja li zu ju teh no lo gi ju. Tre ba lo bi sto ga mu dro raz motri ti pred log MTID oko stan dar da i uva ži ti in te re se i TV ku ća i gra đa na Sr bi je. Dru ga stvar ko ja iza zi va pa žnju i ko ju je sva ka ko po treb no napo me nu ti u ovom ra du je ste mo no po li za ci ja pre no sa i emi tova nja di gi tal nog sig na la. Na i me, pred log je da to eks klu ziv no ra di bu du će dr žav no ili jav no pred u ze će Emi si o na teh ni ka, ko je tre ba da se iz dvo ji od jav nog ser vi sa RTS-a. Mo že mo sa mo da se na da mo da će se za kon ski ure di ti po na ša nje ovog pred u ze ća, kao i od nos pre ma ne po sred nim pro iz vo đa či ma TV pro gra ma. Da kle, TV ku će ne će mo ra ti da ima ju svo je pre daj ni ke i svo ju tzv. pri mar nu di stri bu ci ju, već će mo ra ti sa mo da do pre me svoj TV sig nal do mul ti plek sa. Osta je još jed na di le ma. Iz Mi ni star stva za TID na ja vlju ju da će dr ža va za ku po vi nu set top box apa ra ta sub ven ci o ni sa ti samo TV pret plat ni ke ko ji pla ća ju pret pla tu za jav ni ser vis, što, pre ma na šem mi šlje nju, ni je sa svim ko rekt no. Pre la zak na digi tal nu te le vi zi ju je stvar od na ci o nal nog zna ča ja u ko me svi gra đa ni mo ra ju ima ti jed nak tret man. Za ne pla ća nje TV pret plate po sto je dru ga re gu la tor na te la i sred stva ko ja mo gu i mo ra ju re ša va ti pro blem. Osim ušte de u ra dio spek tru, ušte de na po tro šnji ener gi je za emi to va nje, ši reg po kri va nja, ma njeg pra ga pri je ma TV signa la do bi ja ju se u spek tru i mo guć no sti i pro stor za no ve uslu ge (HDTV, mo bil na TV, in ter ak tiv na TV) i još vi še TV pro gra ma. 178

5 Iz pro ce sa di gi ta li za ci je pro fi ti ra će i mo bil ni ope ra te ri i dr ža va. Dr ža va do bi ja deo oslo bo đe nog ra dio spek tra kao tzv. di gi talnu di vi den tu, i mo že ga ko ri sti ti kao iz vor do dat nog pri ho da, za raz voj no vih uslu ga. Za pre laz na di gi tal nu TV mo ći će da se ko ri sti ista an te na, isti te le vi zor, uz oba ve zan STB kao D/A kon ver tor. Mi ni star stvo je pred vi de lo i pro mo tiv nu kam pa nju i re kla me za pro mo ci ju di gi tal ne ra dio-di fu zi je, u oče ki va nju da će to po mo ći gra đa ni ma da raz u me ju su šti nu di gi ta li za ci je. Pravni osnov i zakonska regulativa digitalnog emi to va nja u Re pu bli ci Sr bi ji Pred no sti di gi tal ne ra dio-di fu zi je u od no su na ana log nu su brojne i ne spor ne. Pre sve ga, di gi tal na ra dio-di fu zi ja ra ci o nal ni je i efi ka sni je ko ri sti ra dio-fre kven cij ski spek tar, ko ji je ogra ni čen pri rod ni re surs. Ovo zna či i bo ga ti ju i ra zno vr sni ju po nu du, kao i ši re tr ži šte za pro iz vo đa če pro gram skih sa dr ža ja. Pri jem di gi tal nog sig na la ma nje je iz lo žen uti ca ju štet nih e+smet nji, dok je kva li tet sli ke i to na bo lji. Di gi tal na ra dio-di fu zi ja troši ma nje ener gi je, što opet zna či ma nje tro ško va emi to va nja i sma njen ne po volj ni uti caj na ži vot nu sre di nu. Di gi tal na ra diodi fu zi ja omo gu ća va in ter ak tiv nost, kao i do dat ne uslu ge ko je bi pro gra me mo gle uči ni ti do stup ni jim sla bo vi dim ili oso ba ma sa ošte će nim slu hom. U skla du sa za ključ ci ma Re gi o nal ne ra dio-kon fe ren ci je Me đuna rod ne te le ko mu ni ka ci o ne uni je (ITU) u Že ne vi, odr ža ne u junu go di ne (ITU RRC06), uvo đe nje di gi tal ne i po stup no ga še nje ana log ne te le vi zi je u Evro pi, Afri ci i de lu Azi je, pred viđe no je do 17. ju na go di ne. Evrop ska ko mi si ja pre po ru či la je čla ni ca ma Evrop ske uni je da uga se ana log ni ser vis do kraja Mno ge ze mlje od lu či le su da pot pu no uga se ana log nu te le vi zi ju do go di ne. Na na ve de noj Re gi o nal noj kon fe ren ci ji ITU go di ne, Sr bija je do bi la dva na ci o nal na po kri va nja dva T_DAB (Terrestrial Di gi tal Audio Bro ad ca sting) za zvuč nu ra dio di fu zi ju i osam naci o nal nih po kri va nja za DVBT-T (Digital Video Broadcasting Terrestrial), a za ju go i stoč ni deo te ri to ri je do dat no jed no do dva po kri va nja za DVB-T. Di gi ta li za ci ja gra đa ni ma mo ra omo gu ći ti bo lji kva li tet zvu ka, sli ke, ši ri iz bor sa dr ža ja, vi še te le vi zij skih i ra dio-pro gra ma, no ve uslu ge za oso be sa po seb nim po tre ba ma i sta ri je, una pređe ne do dat ne uslu ge, por tabl i mo bil ni pri jem i kon ver gen ci ju uslu ga. 179

6 Pru ža o ci ma uslu ga di gi ta li za ci ja mo ra pru ži ti mo guć nost formati ra nja sa dr ža ja shod no po tre ba ma raz li či tih cilj nih grupa, inter ak tiv nost, mo guć nost pru ža nja uslu ga na zah tev (uz odgovarajuću na kna du), ni že tro ško ve pre no sa i kon ver gen ci ju uslu ga. Dr ža vi di gi ta li za ci ja omo gu ća va efi ka sni je ko ri šće nje ra diofre kven cij skog spek tra, ko ri šće nje oslo bo đe nog de la spek tra za no ve uslu ge, pro mo ci ju raz vo ja teh no lo gi je i no va rad na mesta, una pre đe nu kon ku ren ci ju i vi še mo guć no sti za una pre đe nje stva ra la štva i oču va nje kul tur nog iden ti te ta. Naj vi še se oče ku je raz voj ra dio-di fu zi je i stva ra la štva u obla sti ra di ja i te le vi zi je i kon ku rent nost srp ske ra dio-di fu zi je. Po sto je ći prav ni okvir U Za ko nu o ra dio-di fu zi ji 3 po mi nje se di gi ta li za ci ja u čla nu 11, ko jim se utvr đu je nad le žnost Re pu blič ke ra di o di fu zne agen cije za iz da va nje do zvo la za emi to va nje pro gra ma pu tem ze maljskog, ka blov skog ili sa te lit skog pre no sa, i to ka ko ana log nog ta ko i di gi tal nog, po po stup ku i pre ma kri te ri ju mi ma utvr đe nim za ko nom. U skla du sa usta no vlje nom nad le žno šću, Re pu blič ka ra di o di fuzna agen ci ja iz da la je i još iz da je či tav niz do zvo la za ana log no te re stri jal no emi to va nje sa ro kom va že nja od 8 go di na. Do zvo le za ka blov ski ili sa te lit ski pre nos, ka ko ana log ni ta ko i di gi tal ni, ni su iz da va ne. U čla nu 78, pri utvr đi va nju oba ve za no si la ca jav nog ra di o di fu znog ser vi sa u ostva ri va nju op šteg inte re sa, za kon iz ri či to usta no vlja va nji ho vu oba ve zu da obez be de ko ri šće nje i raz voj sa vre me nih teh nič ko-teh no lo ških stan darda u pro iz vod nji i emi to va nju pro gra ma i pri pre me i u pred viđe nom vre me nu re a li zu ju pla no ve pre la ska na no ve di gi tal ne teh no lo gi je. U skla du sa na ve de nom oba ve zom RTS, kao no si lac jav nog ra di o di fu znog ser vi sa, ot po čeo je eks pe ri men tal no di gi tal no te ri to ri jal no emi to va nje na 27. ka na lu sa Ava le i 32. ka na lu sa Iri škog ven ca. Stra te gi ja raz vo ja ra dio-di fu zi je u Re pu bli ci Sr bi ji do godine 4 ba vi se di gi ta li za ci jom uto li ko što kon sta tu je da će se da lji raz voj ra dio-di fu zi je, bi lo da se ra di o sa te lit skom, ze malj skom 3 Za kon o ra dio-di fu zi ji, Slu žbe ni gla snik RS br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005, 62/2006, 85/ Stra te gi ja raz vo ja ra dio-di fu zi je u Re pu bli ci Sr bi ji do go di ne, Slu žbe ni gla snik RS br. 115/

7 ili ka blov skom pre no su ili emi to va nju, za sni va ti is klju či vo na di gi tal nim teh no lo gi ja ma. U Stra te gi ji se da lje kon sta tu je da di gi tal ne teh no lo gi je za zemalj sku ra dio-di fu zi ju omo gu ća va ju bo lje is ko ri šća va nje posto je ćih fre kven cij skih re sur sa i ve ću ot por nost na de gra daci ju kva li te ta pri je ma. Stra te gi ja kon sta tu je i da se Sr bi ja već opre de li la za T-DAB i DVB-T stan dar de di gi tal ne ze malj ske ra diodi fu zi je. U Stra te gi ji je is tak nu to da se va že ći Za kon o ra dio-di fu zi ji ne ba vi di gi tal nom ra dio-di fu zi jom, te se utvr đu je da po sto ji potre ba za ce lo vi tim re gu li sa njem di gi tal ne ra dio-di fu zi je no vim za ko nom ili nje go vom do pu nom, po la ze ći od či nje ni ce da ista, za raz li ku od ana log ne pred sta vlja si stem u či jem lan cu od proiz vod nje do emi to va nja pro gra ma ima mno go uče sni ka (content provider, multiplex provider, transmission provider, broadcast provider). Na gla ša va se i to da je Re pu blič ka ra di o di fu zna agen ci ja su geri sa la Agen ci ji za te le ko mu ni ka ci je i re sor nom mi ni star stvu da Pla nom ras po de le pred vi di po seb ne TV ka na le na me nje ne ekspe ri men tal noj di gi tal noj ra dio-di fu zi ji, na na čin ko ji ne će smanji ti mak si ma lan broj ras po lo ži vih fre kven ci ja/lo ka ci ja ko je će se ras po de lji va ti na jav nim kon kur si ma za ana log no ze malj sko emi to va nje. Pre ma Stra te gi ji Re pu blič ka ra di o di fu zna agen ci ja će se trudi ti da svo jim ak ti ma obez be di mo guć nost pristupa svih zainteresovanih emi te ra eks pe ri men tal nim di gi tal nim ka na li ma. Za kon o te le ko mu ni ka ci ja ma 5 ne po mi nje di gi ta li za ci ju, ali sa drži od red be ko ji ma se utvr đu ju nad le žno sti i ovla šće nja dr žav nih or ga na u obla sti te le ko mu ni ka ci ja. Ta ko je u skla du sa čla nom 5 Za ko na o te le ko mu ni ka ci ja ma Vla da Re pu bli ke Sr bi je ovla šće na da, na pred log Mi ni starstva za te le ko mu ni ka ci je i in for ma ci o no dru štvo, pri pre mljen uz uče šće nad le žnih or ga na Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne, utvr đu je po li ti ku u obla sti te le ko mu ni ka ci ja i do no si Stra te giju raz vo ja te le ko mu ni ka ci ja u Re pu bli ci i Plan na me ne ra diofre kven cij skih op se ga. Stra te gi ja raz vo ja te le ko mu ni ka ci ja u Re pu bli ci Sr bi ji od go di ne 6 kao je dan od stra te ških ci lje va raz vo ja obla sti tele ko mu ni ka ci ja na vo di i uvo đe nje di gi tal ne ra dio-di fu zi je. 5 Za kon o te le ko mu ni ka ci ja ma, Slu žbe ni gla snik RS br. 44/2003, 36/ Stra te gi ja raz vo ja te le ko mu ni ka ci ja u Re pu bli ci Sr bi ji od go di ne, Slu žbe ni gla snik RS br. 99/

8 Ak ci o ni plan, ko ji je deo Stra te gi je raz vo ja te le ko mu ni ka ci ja i ko ji de fi ni še ci lje ve, ak tiv no sti i no si o ce po slo va u re a li za ci ji Stra te gi je, po seb no, kao je dan od ci lje va i ak tiv no sti na vo di i ob no vu emi si o nih ka pa ci te ta jav nog ra di o di fu znog ser vi sa i prime nu di gi tal nih teh ni ka. Ovaj plan po seb no is ti če i efi ka sno i ra ci o nal no upra vlja nje ra dio-fre kven cij skim spek trom, či me se pod ra zu me va pla ni ra nje ob no ve i iz grad nje in fra struk tu re za jav ni ra di o di fu zni ser vis, ta ko da se mo že la ko i uz mi nimal ne tro ško ve pre ći na pri me nu di gi tal ne teh no lo gi je, kao i iz ra du Ak ci o nog pla na za pre la zak na di gi tal nu ra dio-di fu zi ju, ra di mak si mal nog za do vo lje nja is ka za nih po tre ba za ra di o difu znim uslu ga ma i do no še nje od go va ra ju ćeg Pla na ras po de le ra dio-fre kven ci ja. Za kon skom re gu la ti vom neo p hod no je de fi ni sa ti i uslo ve ko ji se ti ču ogra ni če nja pro to ka pre no sa do dat nih sa dr ža ja i uslo ve ponu de u mul ti plek su, na čin i po stu pak iz da va nja do zvo la za program ske sa dr ža je, na čin ko ji bi tre ba lo da pred u pre di pri med be ko je su se ti ca le jav no sti i mer lji vo sti kri te ri ju ma iz ana log ne ras po de le ko ja je već spro ve de na u skla du sa istim za ko nom, even tu al nu po tre bu za usva ja njem za kon skog osno va za to da no si o ci jav nog ra di o di fu znog ser vi sa emi tu ju ve ći broj pro grama ne go što sa da emi tu ju, re ša va nje pi ta nja na kna da za emi to vanje pro gra ma, to jest za ko ri šće nje ra dio-fre kven ci ja, su ge ri sa nje mo de la ko ji bi obez be dio da se ne uti če ne ga tiv no na tr ži šni polo žaj bi lo kog emi te ra sa ured no iz da tom do zvo lom za ana log no ze malj sko emi to va nje, to kom nje nog va že nja. Neo p hod no je i da bu du ća stra te gi ja di gi ta li za ci je pred vi di odgo va ra ju ću pro mo tiv nu kam pa nju, ko ja bi obez be di la da naj ši ra jav nost bu de in for mi sa na o raz lo zi ma pre la ska sa ana log nog na di gi tal no emi to va nje te le vi zij skih pro gra ma, i da gra đa ni bu du informisa ni o pred no sti ma di gi tal ne te le vi zi je, a sve ka ko bi se obez be di lo da bu de što kra ći pe riod ne ren ta bil nog si mul ta nog ana log nog i di gi tal nog emi to va nja. Ta ko đe, neo p hod no je re a li stič no pla ni ra ti tro ško ve i iz vo re njiho vog fi nan si ra nja, ka ko za na ve de nu pro mo tiv nu kam pa nju, ta ko po seb no i za neo p hod ne ana li ze, struč na mi šlje nja, is tra živa nja jav nog mne nja, ko je je nu žno vr ši ti ka ko u pri pre mi strate gi je, ta ko i to kom nje ne pri me ne, uzi ma ju ći u ob zir raz li či te for me dr žav nih sub ven ci ja u pro ce su di gi ta li za ci je. Em pi rij sko is tra ži va nje jav nog mne nja o digitalizaciji televizije Pre ma sta ti stič kim po da ci ma Za vo da za sta ti sti ku u Re pu bli ci Sr bi ji po sto ji 2,5 mi li o na do ma ćin sta va, a pre ma is tra ži va nji ma PKS i RZS u Sr bi ji ima TV pri jem ni ka. Ka kvu god 182

9 va ri ja blu iz ova dva po da tka po ku ša va li da do bi jemo, ne spor no je da će ne ko mo ra ti da uve ze i pro da iz me đu 2,5 i 3,5 mi li o na komada set top box ure đa ja. Ta ko đe će ne ko to mo ra ti da ku pi, a to će bi ti gra đa ni. Pred met is tra ži va nja je is pi ti va nje jav nog mne nja o di gi ta li zaciji te le vi zi je i nje nom zna ča ju za gra đa ne Sr bi je. Cilj is tra ži va nja - Is tra ži va njem smo že le li da do bi je mo ogo vo re gra đa na na pi ta nja: zna ju li ne što o di gi tal noj te le vi zi ji, za što je di gi ta li za ci ja do bra za sve gra đa ne ko ji že le kva li te tan pri jem sa dr ža ja od emi te ra ši rom Sr bi je, zna ju li ka ko do di gi tal ne te le vi zi je. Uzorak- Ovo je pi lot is tra ži va nje, ura đe no na uzor ku od 300 građa na (192 mu škar ca, 108 že na) u No vom Sa du, ka ko bi se testi rao upit nik i mo gle iz vr ši ti ko rek ci je na nje mu za da lje ve će is tra ži va nje. Sta ro sna di stri bu ci ja is pi ta ni ka: Naj ve ći broj mu ških is pi ta ni ka je u sta ro snoj do bi od 18 do 25 go di na, čak 53,12%, a naj ma nje ih je onih sta ri jih od 45 go di na 11,46%. Iz me đu 25 i 35 je 43 22,36%, od 35 do 45 ih je 25 13,02. Naj ve ći broj žen skih is pi ta ni ka je u do bi od 18 do 25 go di na, njih 64 što je 59,26%, a osta le gru pe su pod jed na ko za stu plje ne: od 26 do 35 ih je 21 ili 19,44%, od 36 do 45 ih je 16 ili 14,81%, a naj ma nje ih je pre ko 45 go di na sve ga 7 ili 6,48%. Di stri bu ci ja uče sni ka u is tra ži va nju pre ma ste pe nu obra zo va nja pred sta vlje na je u ta be li 1. Ta be la 1. Di stri bu ci ja is pi ta ni ka pre ma ste pe nu obra zo va nja 183

10 Za da ci is tra ži va nja su u skla du sa po sta vlje nim ci ljem: is pi ta ti zna ju li gra đa ni ne što o di gi tal noj te le vi zi ji, is pi ta ti zna ju li gra đa ni za što je di gi ta li za ci ja do bra za sve gra đa ne ko ji že le kva li te tan pri jem sa dr ža ja od emi te ra ši rom Sr bi je, is pi ta ti zna ju li gra đa ni ka ko do di gi tal ne te le vizije? Hi po te ze is tra ži va nja Pret po sta vlja mo da ne po sto ji sta ti stič ki zna čajna raz li ka u sta vo vi ma is pi ta ni ka pre ma de mo graf skim ka rak te ri sti ka ma po la. Pret po sta vlja mo da is pi ta ni ci zna ju za no vu di gi talnu teh no lo gi ju emi to va nja i pri je ma TV pro gra ma. Pret po sta vlja mo da is pi ta ni ci zna ju za in for ma ci je o po čet ku di gi tal nog emi to va nja pro gra ma u Sr bi ji. Pret po sta vlja mo da is pi ta ni ci ni su upo zna ti sa činje ni com da će mo ra ti da ku pe ure đa je za de ko di ranje sig na la, kao ni sa či nje ni com ko li ka je nji ho va ce na. Pret po sta vlja mo da po sto ji ne po ve re nje u obe ća nje dr žav nih or ga na u ve zi sa na bav kom ure đa ja za deko di ra nje sig na la. Pret po sta vlja mo da is pi ta ni ci ni su u mo guć no sti da po kri ju tro ško ve na bav ke ure đa ja za de ko di ra nje sig na la. Va ri ja ble is tra ži va nja Ne za vi sne va ri ja ble su pol, go di na sta ro sti, ste pen obra zo va nja Zavisne va ri ja ble su in for ma ci je za sno va ne na upitni ku, pri ku plje ne i ana li zi ra ne pre ma pri pa da ju ćim ka rak te ri sti ka ma. Me to de, teh ni ke i in stru men ti is tra ži va nja Pre ci zno de fi ni sa nje is tra ži vač kog pro ble ma i pred me ta predsta vlja va žan uslov, s ob zi rom na ši ri nu obla sti po sma tra nja. De fi ni sa nje ci lja is tra ži va nja po sta vlje no je ta ko da uka že na to šta i ko li ko gra đa ni zna ju o di gi ta li za ci ji te le vi zi je i ka kvu će oni ko rist ima ti od nje, te ko li ko će ih sve to ko šta ti. U ovom ra du ko ri šće ne su vi še stru ke me to de u pro ce su is tra ži va nja. Kom bi no va ni su kva li ta tiv ni i kvan ti ta tiv ni pri stup, tzv. meto da tri an gu la ci je. Iza bra na je upra vo ova me to da, za to što je 184

11 kom plek sna i po ve zu je raz li či te pa ra dig mat ske si ste me u je dinstve ni kor pus. Teh ni ke i in stru ment bi ra ni su u okvi ru de skriptiv nog is tra ži vač kog me to da ko ji je pri me ren pred me tu i ci lju is tra ži va nja. Po red ovog, pri me nje ni su ana li tič ko-sin te tič ki i sta ti stič ki me tod. Od teh ni ka is tra ži va nja u pro ce su pri ku plja nja po da ta ka primenili smo: in ter vju i sa nje, an ke ti ra nje i ska li ra nje. In stru ment ko ji smo ko ri sti li sa sta vljen je iz: upit ni ka za is pi tiva nje jav nog mne nja o di gi ta li za ci ji te le vi zi je i nje nom zna ča ju za gra đa ne Sr bi je. Prikaz rezultata sa diskusijom Ana li zom od go vo ra na po sta vlje na pi ta nja iz upit ni ka do šli smo do za ključ ka da mu ški is pi ta ni ci (78,13%) zna ju za no vu teh no lo gi ju i no vu vr stu di gi ta li za ci je, kao i po lo vi na žen skih is pi ta ni ka. Kao što se mo že vi de ti iz po da ta ka u ta be li 2, mu ški is pi ta nici zna ju za no ve in for ma ci je u ve zi sa pre la skom na di gi tal no emi to va nje pro gra ma i to u pro cen tu od sko ro 60%, kao i žen ski is pi ta ni ci, i to u sko ro iden tič nom pro cen tu. 185

12 Ta be la 2. Re zul ta ti is tra ži va nja Ve ći na mu ških is pi ta ni ka (83,33%) ni je upo zna to sa či nje ni com da će mo ra ti da ku pe no ve ure đa je ka ko bi mo gli pra ti ti di gital no emi to va nje pro gra ma, a sve ga 10,42% ih je upo zna to sa tim. Slič na si tu a ci ja je i kod žen skih is pi ta ni ka. Go to vo iden tičan pro ce nat ne ga tiv nih od go vo ra je i na pi ta nje o ce ni ure đa ja i kod mu ških i kod žen skih is pi ta ni ka. Ve ći na mu ških is pi ta ni ka je sve sna či nje ni ce da di gi ta li za ci ja nije hir po li ti ča ra već oba ve za pre ma EU i to pre ko 80%, kao i žen ski is pi ta ni ci. Ana li zi ra ju ći od go vo re na 9. pi ta nje do la zi mo do za ključ ka da naj ve ći broj mu ških is pi ta ni ka zna da je Hr vat ska već prešla na di gi tal no emi to va nje i pri jem TV pro gra ma i to pre ko 80%, dok je kod žen skih is pi ta ni ka taj pro ce nat ne znat no ni ži i iz no si 62,96%. Ka da go vo ri mo o po ve re nju pre ma dr ža vi i ve ro va nju da će do bi ti po tre ban ure đaj bes plat no vi di mo da sko ro 85% mu ških ispi ta ni ka ne ve ru je u tu či nje ni cu, kao ni pre ko 70% že na. Ana li zi ra ju ći od go vo re na pi ta nje 11, do la zi mo do za ključ ka da u is pi ti va noj gru pi mu ška ra ca po lo vi na njih ni je upo zna ta sa podat kom ko li ko Sr bi ja tre ba da ulo ži u di gi ta li za ci ju, kao ni bli zu 80% žen skih is pi ta ni ka. Ma nje od po la is pi ta ni ka mu škog po la a čak 79,63% ženskih is pi ta ni ka ne zna pred no sti di gi tal nog emi to va nja TV pro gra ma. 186

13 Obe gru pe is pi ta ni ka sma tra ju da ne mo gu po kri ti tro ško ve nabav ke po treb nog ure đa ja i to u ve o ma ve li kom pro cen tu iz me đu 70 i 80%. Ana li zom po da ta ka do bi je nih iz ovog pi lot is tra ži va nja po tvr di li smo sve svo je po sta vlje ne hi po te ze is tra ži va nja. Za klju čak Iz sve ga do sa da na ve de nog, mo že mo za klju či ti da je po treb no edu ko va ti gra đa ne o pre la sku sa ana log nog na di gi tal ni si stem emi to va nja i pri je ma TV sa dr ža ja i mno go otvo re ni je i ja sni je go vo ri ti o či ta voj pro ble ma ti ci di gi ta li za ci je. U da ljim is tra ži va nji ma ob u hva ti će mo ve ći uzo rak is pi ta nika i ukr sti ti vi še va ri ja bli, ka ko bi smo mo gli do bi ti va lid ni je rezultate i mo gli iz vu ći op šti je za ključ ke. Sle de ći ko rak je is pi ti va nje or ga ni za ci o ne kul tu re, kli me, sti la ru ko vo đe nja i to le ran ci je pre ma pro me na ma u me dij skim kuća ma, ka ko bi smo mo gli utvr di ti sprem nost na pro me ne ko je ih oče ku ju do la skom di gi ta li za ci je. LI TE RA TU RA: Bur ke D., Gu i de to In ter ac ti ve Te le vi sion: Be co ne an early rejec tor!, , te dot.org/is sue/iss_story. asp?slug=shortspytv. Stra te gi ja raz vo ja ra dio-di fu zi je u Re pu bli ci Sr bi ji do go di ne, Slu žbe ni gla snik RS br. 115/2005. Stra te gi ja raz vo ja te le ko mu ni ka ci ja u Re pu bli ci Sr bi ji od go di ne, Slu žbe ni gla snik RS br. 99/2006. Za ključ ci Re gi o nal ne ra dio-kon fe ren ci je Me đu na rod ne te le ko muni ka ci o ne uni je (ITU) u Že ne vi, odr ža ne u ju nu go di ne (ITU RRC06), Za kon o ra dio-di fu zi ji, Slu žbe ni gla snik RS br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005, 62/2006, 85/2006. Za kon o te le ko mu ni ka ci ja ma, Slu žbe ni gla snik RS br. 44/2003, 36/

14 Olja Arsenijević, Ljiljana Lj. Bulatović and Goran Bulatović University Union - Nikola Tesla, Faculty for Management Program of Studies Operative Management, Sremski Karlovci TV DIGITALISATION IN SERBIA MYTH OR REALITY Abstract Contemporary researchers believe that, in the near future, a convergence will be developed towards all portable networks having sufficient capacity to transmit all kinds of massages - from data to video, in real time, and towards a choice of devices allowing certain contents to be followed depending on circumstances. In other words, all content will be available on all types of terminals. News will be followed on PCs, s sent from TV receivers and databases will be searched on mobile phones. Moreover, it seems that viewers will create their programmes, programme schedules and receive information when suitable to them. On demand services will be dominant services in future. This situation leads towards the division of the audio-visual sphere into two categories: on the one side, there are creators and owners of content and on the other there are transmitters of content. If we know that each portable channel and terminal device has its own characteristics, we can conclude that a producer and an owner of content have to process it in such a way that it can be adapted i.e. easily adapted for distribution over various channels and reception at various terminals. At the moment, televisions and production houses still have a certain type of monopoly over the production of audio-visual programmes. Exploiting and sustaining this advantage is one of the important challenges imposed by the development of digital communication. Due to everything mentioned above, the authors of this paper are conducting a survey on consumers of the media content. So far the pilot survey is carried out only in Vojvodina, and the purpose of the survey is to find out whether respondents are familiarized with the digitalization process. Key words: digitization of media, changes in receiving TV signals, digital television, DVB standard, the economic aspects of digitization 188