Ори ги нал ни на уч ни рад :341.95(497.11) doi: /zrpfns Др Лу ка O. Ба ту ран, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад :341.95(497.11) doi: /zrpfns Др Лу ка O. Ба ту ран, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду L. Ba t u ra p f.u n s.a c.r s ПРА ВО СТРА НИХ ЛИ ЦА ДА СТИ ЧУ СВО ЈИ НУ НА ПО ЉО ПРИ ВРЕД НОМ ЗЕ МЉИ ШТУ У СР БИ ЈИ НА КОН ЗА КОН СКИХ НО ВЕ ЛА ИЗ ГО ДИ НЕ На ра ш т ај је да н од л а з и и др у г и до л а з и, а зе мља сто ји уви јек. Ста ри завјет Књига пропо вјед ни ко - ва, 1:4. Са ж е т а к: Ов а ј ра д п ре д с т а в ља м ул т и д и с ц и п л и н а р н у а н а л и з у, ко јом се уз п о моћ еко ном ске, п равне и п олит иколош ке ме то до ло ги је у нај оп ш т и је м п о к у ш а в а п р о н а ћ и од го в ор н а п и т а ње ка ко т ре ба ре г у л и са т и п ра в о с т ра - на ца да сти чу сво ји ну на по љо при вред ном зе мљи шту у Ср би ји. По се бан ак цена т с т а в љен је на но ва ре ше ња За ко на о по љо п ри вред ном зе м љиш т у и з го ди не. Циљ ра да је да се утвр де ало ка тив ни ефек ти и ефек ти на бла го стање е ко н ом с к и х с у бје ка т а ко је ге не р и ш у ра з л и ч и т а п ра в н а ре ш е ња, з а т и м да се ис пи та да ли су но ва прав на ре ше ња аде кват но укло пље на у прав ни си стем Ср би је, те да се од ре де по ли тич ки фак то ри ко ји су до ве ли до уво ђења ов и х за конс к и х но ве л а. За к љу че но је да ће п о с т о је ћ и м п рав н и м ре ше ње м би т и на р у шена е фи ка снос т а ло ка ц и је ре с и р са, п а с ход но т о ме бла го с т а ње е ко н ом с к и х с у бје ка т а не ће б ит и ув ећ ан о у д о в ољ н ој м е р и. Та ко ђе, п ра в н а а н а л и з а је п о ка з а л а да с у з а кон с ке н о в е л е у с у п р о т н о с т и са м е ђ у н а р од н и м пра вом, пра вом Европ ске уни је али и са мим Уста вом Ре пу бли ке Ср би је. На кра ју је из ве ден оп шти за кљу чак да је нај бо ље ре ше ње и са по ли тич ког, и са еко ном ског и са прав ног аспек та уки да ње свих огра ни че ња код пре но са п ра ва сво ји не на п о љо п р и в ред ном зе м љи ш т у п ре ма др ж а в љан има Ев роп ске у н и је (а в е р о в а т н о и п ре м а д р ж а в љ а н и м а и о с т а л и х з ем аљ а), ч и м е б и с е от к ло ни ла неус т авна и конт радикторна п равна реше ња и з п рав ног сис те ма Ре п у бл и ке Србије, омо г у ћ и ла би се е фи ка сн и ја а ло ка ц ија рес у рса и п овећање 1153

2 Др Лу ка O. Ба ту ран, Пра во стра них ли ца да сти чу сво ји ну на по љо привредном... (стр ) бла го ста ња и до ма ћих и страних држављана, и отклонила би се прераспо - де л а ре с у р са ус т анов љен а у кор и с т одређе н и х др у ш т ве н и х гр у п а ко ја с у н а ште ту и до ма ћих и стра них др жа вља на. Kључне ре чи: по љо при вред но зе мљи ште, пра ва стра на ца, не по крет - но сти, пра во сво ји не, За кон о по љо при вред ном зе мљи шту УВОД Ср би ја с е С по р а з у мом о с т а би л и з а ц и ји и п ри д ру ж и в а њу о ба в е з а л а да ће до 1. сеп тем бра го ди не омо гу ћи ти др жа вља ни ма ЕУ да под јед на ким усло ви ма као до ма ћи др жа вља ни сти чу сво ји ну на по љо при вред ном зе мљиш т у. С а п р и б л иж ав ањ е м и ст ек а р ок а, п о ја ч а н је и п р и т и с а к ја в н о с т и н а с рп ске в ла с т и да п ре у зе т у оба ве зу на не к и на ч и н из бег н у и л и п ро лон г и ра ју да ље у бу дућ ност. Под из го во ром да по сту па у скла ду са пре у зе тим оба вез а ма, Н а р од на ск у п ш т и на Ре п у бл и ке Ср би је у а в г у с т у г о д и не по х и т - ном по с т у п к у усв а ја з а конске нов еле којима с е ф орма лно д рж ав љ ан има ЕУ оси гу ра ва исти трет ман као и до ма ћим др жа вља ни ма, ка да је сти ца ње пра ва на по љ о п ри в р ед ном з е м љи ш т у у п и т а њу. Пра в не нор ме ко ји ма с е р е г у л и ше п р а в о д р ж а в љ а н а Е У д а с т и ч у с в о ји н у н а по љ о п р ив р едном з ем љиш т у у Ср би ји п р ед с т а в љ а ју пред мет овог ис тра жи ва ња. Т ри ц и љ а су по ста вље на у овом ра ду. Пр ви је да се утвр де ало ка тив ни ефек ти ко је но ва прав на ре ше ња ге не ри шу, као и ефек ти на бла го ста ње економ ских су бје ка та. Дру ги је да се ис пи та да ли су но ва прав на ре ше ња адекват но укло пље на у прав ни си стем Ср би је. Тре ћи циљ је да се од ре де по литич ки фак то ри ко ји су до ве ли до уво ђе ња ових за кон ских но ве ла. По ме н у т е з а кон ске но в е ле по св о јој п ри р о д и г е не ри ш у ви ше п р а в н и х, по л и т и ч к и х и еко ном ск и х ефе ка т а. Да би се до би ла по т п у н и ја сл и ка ка да су оне у п и т а њу, у р а д у је ко ри ш ће но ви ше р а з л и ч и т и х ме т о да ко ји од г о в а р а - ју на ве де ним на у чим ди сци пли на ма. Од еко ном ских ме то да, ту су пре све га ме то ди нео кла сич не и нео ин сти ту ци о нал не еко ном ске те о ри је, те о ри је благ о с т а њ а и т е о ри је т р а н с а к ц и о н и х т р о ш ко в а. З а а на л и з у п р о це с а до но ше њ а пол ит и чк и х одл ука кориш ћен је метод т е орије ја вног избора, док је за п ра вн у ана ли зу ко ри шћен нор ма тив ни ме тод. С об зи ром на три де фи ни са на ци ља по ста вље не су и т ри по с е б не хипот ез е. Пр е ма п рв ој пос е бној х ипот ези, з а кон ск и м но в е ла ма и з г о д и не до д а т но с е н а ру ш а в а е фи к а сно с т а ло к а ц и је р е с у р с а (ко ја је и п р е т ход н и м ре ше њем би ла на ру ше на), чи ме је ума њен раст бла го стања учесника разме - не. Дру га по себ на хи по те за је да су за кон ске но ве ле ко је су пред мет овог ра да у су прот но сти са ме ђу на род ним пра вом, пра вом Европ ске уни је али и с а м и м Ус т а в ом Ре п у бл и ке Ср би је. По см а т р а но с а а спек т а п р а в не т ех н и ке

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 ко ја је ко ри шће на, ова ре ше ња су та ко ђе ве о ма ло ша. Тре ћа по себ на хи пот ез а је да су нов а решењ а донет а под у т ицајем појед ин и х д ру ш т вен и х г рупа, a не у оп ш т ем и н т е ре су г ра ђа на Ср би је. На кон сп ро ве де не а на л и зе, по ка за ће се да је нај бо ље ре ше ње и са по ли тич ког, и са еко ном ског и са прав ног аспек та у к и дањ е сви х не по т р е б н и х ог ра н и че њ а п р о да је по љ о п ри в р ед ног зе м љи ш т а др жа вља ни ма ЕУ, што пред ста вља оп ш т у х и по т е з у ов ог ис т р а ж и в а њ а. Oва ана ли за пред ста вља ло гич ки на ста вак не ко ли ко ау то ро вих већ об - ј а в љ ен и х р ад ов а 1 и л и д ис к ус иј а с а н ау чн и х с к у п о в а 2, као и док тор ске д и с е рт ац ије 3 у којој с у о бр ађ ив ан и п ојед и н и а с п е к т и п р о б л е м а п р а в н о г окви ра ко јим се ре гу ли ше пре нос пра ва сво ји не на не по крет но сти ма. 1. ПРАВ НО РЕ ШЕ ЊЕ ДО ЗА КОН СКИХ НО ВЕ ЛА ИЗ ГО ДИ НЕ Ср би ја је го ди не пот пи са ла и ра ти фи ко ва ла Спо ра зум о ста би - л из а ц и ји и п ри д ру ж и в ању с а Евр опс к ом у н и јом. 4 С по р а з у м је с т у п ио на сна гу го ди не. Ту је на ве де но да ће од мах на кон сту па ња на сна гу Спо ра зу ма дру штва кће ри при вред них дру шта ва из Уни је има ти пра во стиц ањ а и у ж и в а њ а св о ји н ск и х п р ав а 5 н а непок р е тнос т им а, под истим усло- 1 L u k a B a t u r a n, E c o n o m ic a n a l y s i s of t h e B a n o n Fo r e ig n e r s Ac q u ir i n g P r op e r t y R ig h t s on Agri cul tu ral Land in Ser bia. E k on om ik a p ol j op r iv r ed e, vol. LVI II, No. 4, Na uč no druš tvo ag r a r n i h eko no m i st a Ba l k a n a, I n st i t ut z a eko no m i k u p o ljo pr i v re de, Be o g r a d, 2013, ; Лу к а Б а т у р а н, П р е н о с п р а в а с в о ји н е н а п о љ о п р и в р ед н о м и ш у м с ко м з е м љи ш т у н а с т р а н а л и ц а у С р б и ји и д р у г и м з е м љ а м а р е г ион а. З б о рн и к р ад о в а, П р а в н и ф а к у л т е т Ун и в е р з и т е т а у Но вом Са ду, год. 47, бр. 2, Но ви Сад, 2013, Лу ка Ба ту ран, Кре и ра ње прав ног оквира ради ефикасног коришћења пољопри вред - н о г з е м љи ш т а. З б о р н и к с а ж е т а к а Те о р и ј с к и и п р а к т и ч н и п р о б л е м и с т в а р а њ а и п р и м е н е пра ва (ЕУ и Ср би ја), Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Но вом Са ду, 2016, ; Лу ка Ба тур а н, Л и б е р а л и з ац иј а п р а в а с т р а н а ц а д а с т и ч у с в о ји н у н а п о љ о п р и в р е д н о м з е м љ и ш т у у кон т ек с т у ССП- а и п ри в а т и з а ц и је П К Б - а. Еко ном с ке, со ц и ја л не и ра з в ој не п о с ле д и це п ро да је п о љ о п р и в р е д н о г з е м љи ш т а у С р б и ји. Ин сти тут еко ном ских на у ка, Бе о град, 2017, Лу ка Ба ту ран, Еко ном ска ана ли за прав ног ре жи ма за пре нос пра ва сво јине на не - п о к р е т н о с т и м а у Ре п у б л и ц и С р б и ји (д о к т о р с к а д и с е р т а ц и ја). П р а в н и ф а к у л т е т Ун и в е р з и - т ет а у Б е о г р а д у, 2 016, Д ис е рт ац иј а н иј е о б ј ав љ ен а а л и ј е д ос т у пн а н а и нт е рн е т с а ј т у : h t t p s: // u v id o k. r c u b.b g. a c. r s / b i ts t r ea m / h a nd l e / /172 0 / D o k t o r a t. p d f?s e q u e n c e = 1& i s A l lo we d = y. 4 За кон о по твр ђи ва њу Спо ра зу ма о ста би ли за ци ји и при дру жи ва њу из ме ђу Европ - с к и х з а јед н и ц а и њи хо в и х д р ж а в а ч л а н и ц а, с а јед н е с т р а н е, и Ре п у б л и ке С р б и је, с а д р у г е стра не, Сл. гла сник РС Ме ђу на род ни уго во ри, бр. 83/2008 (у да љем тек сту: Спо ра зум о стаб и л и з а ц и ји и п р и д р у ж и в а њу). 5 У овом ис тра жи ва њу ће би ти ко ри шћен у срп ском пра ву од ре ђе ни ји по јам имовин ска пра ва, уме сто (у еко ном ској ана ли зи пра ва у Ср би ји че шће ко ри шће ног) пој ма с в о ји н с к а п р а в а. И п а к, у п и т а њу је с а м о т е р м и н о л о ш к а р а з л и к а, а л и н и к а к в е с у ш т и н с ке не по ду дар но сти у зна че њу ових пој мо ва не ма. Ви ше о овој ди ле ми: Л. Ба ту ран (2016 докт о р с к а д и с е р т а ц и ја), op. cit, 18, фн

4 Др Лу ка O. Ба ту ран, Пра во стра них ли ца да сти чу сво ји ну на по љо привредном... (стр ) ви ма као и срп ска при вред на дру штва. 6 Исто та ко, Ср би ја се оба ве за ла да ће из ме ни ти сво је за ко но дав ство ко је се од но си на сти цање својине на непокретностима, како би држављанима чланица Европ ске уни је оси гу ра ла исти т рет ман као и сво јим др жа вља ни ма у ро ку од че ти ри го ди не од да на сту па ња на сна гу С по р а з у ма. 7 При ме на на ве де не од ред бе по чи ње 1. сеп тем бра го ди не. Ус т а в Ре п у б л и ке С р би је про пи су је да стра на фи зич ка и прав на ли ца мо гу сте ћи сво ји ну на не по крет но сти ма у скла ду са за ко ном или ме ђу на родн и м у г о в о р ом. 8 З а к он о о сно в а ма св о ји н ск о п ра в н и х од но с а п р о п и с у је спе ц и фи ча н р е ж и м с т и ца њ а св о ји не на не по к р е т но с т има з а с т рана физи чк а и п ра в на л и ца. По љ о п ри в р ед но зе м љи ш т е 9 п р е ма т ом з акон у не п р едс т ав љ а н и ка ка в из у зе т а к. 10 Ме ђу т и м, За кон о по љо п ри вред ном зем љиш т у изрич и- т о п р о п и с у је да в л а сн и к по љ о п ри в р ед ног з е м љи ш т а не мо же би т и с т р а но фи зич ко или прав но ли це. 11 И па к, и по р ед и зрич ит е з абране п р о п исане Законом о пољ оп рив р едном зе мљи шту, стран ци су и до сад успевали да ин ди рект но при ба ве ве ли ке по - в р ш и не о б р а д и в ог з е м љиш т а, о сн ив ањ ем п р а вног л иц а у Србији. 12 Пр ем а 6 На кон сту па ња на сна гу овог спо ра зу ма дру штва кће ри при вред них дру шта ва Зајед н и ц е и м а ћ е п р а в о с т и ц а њ а и у ж и в а њ а с в о ји н с к и х п р а в а н а н е п о к р е т н о с т и м а к а о и с р п - с к а п р и в р ед н а д р у ш т в а (...). Че т и р и г о д и н е н а ко н с т у п а њ а н а с н а г у ов о г с п о р а з у м а, С а в е т з а с т а б и л и з а ц и ј у и п р и д р у ж и в а њ е у т в р д и ћ е м о г у ћ н о с т п р о ш и р и в а њ а н а в е д е н и х п р а в а н а ог р а н ке п р и в р ед н и х д ру ш т а в а З а јед н и ц е. С по р а з у м о с т а би л и з а ц и ји и п р и д ру ж и в а њу, ч л. 53, ст. 5, тч. б и в. 7 По с т у п а њу н а с н а г у о в о г с п о р а з у м а С р б и ја ћ е д а д о п у с т и д рж ав љ ан им а д рж ав а ч л а н и ц а Е в р о п с ке у н и је д а с т и ч у с в о ји н у н а д н е п о к р е т н о с т и м а у С р б и ји, у з п о т п у н у и ц е - л и с ход н у п р и м е н у п о с т о је ћ и х п ос т уп ак а. У п ер иод у од ч ет ир и г од ин е од с т уп ањ а н а с н аг у о в о г с п о р а з у м а С р б и ј а ћ е п о с т е п е н о ус к л а ђ и в а т и с в о ј е з а к о н о д а в с т в о к о ј е с е од н о с и н а с т и ц а њ е с в о ји н е н а н е п о к р е т н о с т и м а у С р б и ји к а ко б и д р ж а в љ ан им а ч л ан иц а Е в р о пс к е у н ије о с и г у р а л а и с т и т р е тм а н к а о и с в оји м д рж ав љ ан им а. С п ор аз у м о с т аб ил из ац ији и при дру жи ва њу, чл. 63, ст. 2. За раз ли ку од Ср би је, у Спо ра зу ми ма са Цр ном Го ром ни је п р ед в и ђ е н п р е л а з н и п е р и од з а п р и л а г о ђ а в а њ е ц р н о г о р с ко г з а ко н о д а в с т в а, Б о с н а и Хе р ц е - го ви на је до би ла пре ла зни пе ри од од шест го ди на, а Хр ват ска се дам, с тим што се он мо же про ду жи ти за још три го ди не. Л. Ба ту ран (2013), op. cit, Устав РС, чл. 85 (сво јин ска пра ва стра на ца), ст По љо при вред но зе мљи ште је сте зе мљи ште ко је се ко ри сти за по љо при вред ну про из - в од њу (њи в е, в р т о ви, в оћ њ а ц и, ви но г ра д и, л и в а де, па ш њ а ц и, ри б њ ац и, т рс т иц и и моч в ар е) и зе мљи ште ко је се мо же при ве сти на ме ни за по љо при вред ну про из вод њу. За кон о по љо привредном земљи шту, Сл. гла сник РС бр. 62/2006, 65/2008, 41/2009, 112/2015, 80/2017, чл. 2, ст Ра н ко Ке ч а, З е м љи ш н о п р а в о и п р а в н и р е ж и м п о љ о п р и в р е д н о г з ем љиш т а. Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Но вом Са ду, Но ви Сад, 1993, За кон о по љо при вред ном зе мљи шту, чл. 1, ст. 4. Слич на за бра на по сто ји и у Цр ној Го р и, Ф е д е р а ц и ји Би Х и Х р в а т с кој, з е м љ а м а ко је с у т а ко ђ е н а с л ед ил е п р а вн у т р ад иц иј у СФР Ју г о с л а ви је. З а р а з л и к у од њи х, у Ре п у б л и ц и С рп ској не м а с л и ч не з а б р а не. Л. Б а т у р а н, 2013, op. cit, Ис т и п р о б л е м п о с т о ји и у М а ђ а р с кој ч и ји п р а в н и с и с т е м т а ко ђ е о м е т а фу н к ц и о н и - с а њ е т р ж и ш т а по љ о п ри в р ед ног з е м љи ш т а. Ви де т и: Csi l la Cs á k, Bia nk a En i kő Ko csi s & A n i kó Ra isz, Vec tors and in di ca tors of agri cul tu ral po licy and law from the po int of vi ew of the agri cul tu ral 1156

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 Зако н у о спољнот рг ови нском послов ању, п ра вна л ица (и л и ог ра нц и п ра вн и х л и ца) ко је и ма ју се д и ш т е, од но сно ко ји су ре г и с т ро ва н и у Ср би ји сма т ра ју се до ма ћим ли ци ма. 13 Да к ле, и н д и рек т но п ре ко до ма ћег п ра в ног л и ца с т ра н ц и мо гу сти ца ти пра во сво ји не на пољопривредном земљишту. Наравно, то право сво ји не ће би ти упи са но на до ма ће прав но ли це, ко је је пак у сво ји ни страног ли ца. 14 Пре ма ис т ра ж и ва њу об ја в ље ном у Ве че р њи м но во с т и ма 15, странц и су к у п и л и нај ма ње п р во к ла сн и х хек т а ра зе м ље у Вој во д и н и, где се и на ла зе нај ве ће по вр ш и не пољоп ривредног зе м љи ш та ви со ког к ва л и те та ПРА ВО СТРА НА ЦА ДА КУ ПУ ЈУ ПО ЉО ПРИ ВРЕД НО ЗЕ МЉИ ШТЕ ИЗ УГЛА НЕО КЛА СИЧ НЕ ЕКО НОМ СКЕ ТЕ О РИ ЈЕ И Т Е О РИ Ј Е Б Л А ГО СТА ЊА На овом ме сту ће се са аспек та нео кла сич не еко ном ске те о ри је и те о- ри је бл аг ос т ањ а а н а л и зи р а т и а ло к а т и в н и е ф ек т и д в а т и п и ч н а (т е о р е т ск а) п р а в на р е ше њ а. Пр е ма п р в ом р е ше њу с т р а н ц и с у а п с о л у т но и з јед на че н и у сти ца њу по љо при вред ног зе мљи шта са до ма ћим др жа вља ни ма, док је пре - ма д ру г ом р е ше њу ов о п ра в о р е з е р ви с а но ис к љу ч и в о з а до ма ће д р ж а в љ а не. На осно ву те ана ли зе, у по гла вљу 4 ће се са гле да ти ефек ти за кон ских но вела до не тих го ди не из угла нео ин сти ту ци о нал не те о ри је. По н у д у по љо п ри вред ног зем љиш т а на одређеној т ерит орији ч ин и њена укуп на по вр ши на, и она је фик сна, од но сно не е ла стич на: про ме на це не не у т и че на п р о ме н у по в р ш и не з е м љи ш т а на т р ж и ш т у. 17 Прав не нор ме ко ји ма се ре г у л и ше с т и ца ње п ра ва сво ји не на по љо п ри вред ном зе м љи ш т у не у т и ч у на ње го ву по ну ду у до ма ћој зе мљи. Про дав ци ма је ис кљу чи ви циљ по стиза ње што ви ше це не за свој ре сурс. land struc tu re. Journal of Agri cul tu ral and En vi ron men tal Law, Nо.19, CE DR Hun ga rian As so cia tion of Agri cul tu ral Law, 2015, За кон о спољ но тр го вин ском по сло ва њу, Сл. гла сник РС, бр. 36/2009, 36/2011, 88/2011, чл Видети: Ма ја Станивуковић, Својина и друга стварна права странаца на непокретно - с т и ма у Ју г о с ла ви ји. Збор н и к ра до в а, Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, год. 30, бр. 1-3, 1996, И Ца ри ћ п ри ме ћу је да с е нај че ш ћ и на ч и н и з и г ра в а њ а р е с т ри к т и в н и х нор м и о п ра ву сво ји не стра на ца на не по крет но сти ма сво ди на то да јед но стра но ли це, ис пу ња ва њем од ре - ђе них усло ва, стек не атри бу те до ма ћег ли ца. Ов де се ра ди обич но о прав ним ли ци ма и у с у ш т и н и с е и не ра д и о к ла си ч ном и з и г ра в а њу, је р с е п ра в но л и це ис п у њ а в а њ ем од р е ђе н и х ус ло в а (о сн и в а њ е, р е г и с т ра ц и ја, п р е ме ш т а њ е с е д и ш т а), к в а л и фи к у је не ви ше к а о с т ра но в ећ као до ма ће прав но ли це, за ко је не ва же ре стрик ци је ко је се од но се на стра но прав но ли це. Сла во љуб В. Ца рић, Пр а в о с в о ји н е с т р а н а ц а н а н е п о к р е т н о с т и м а. Бе о град, 2006, Ђ. В у к м и р о в и ћ, С т р а н ц и с р п с к у з е м љу к у п о в а л и од п р е п р о д а в а ц а, Ве ч е р њ е н о в о - сти, 8. ав густ го ди не. 16 Л. Ба ту ран (2013), op. cit, 529; Л. Б а т у р а н (2 016 д ок т о р с к а д и с е р т а ц и ја), op. cit, A. W. Еvans, The Pro perty Mar ket: Ni nety per cent Ef fi ci ent. D e p a r t m e n t o f E c o n o m i c s D i s c u s s i o n Pa p e r, Se ri es C, Vol. 67, 1991,

6 Др Лу ка O. Ба ту ран, Пра во стра них ли ца да сти чу сво ји ну на по љо привредном... (стр ) За то ало ка ци ја ре сур са пре све га за ви си од тра жње, ко ја ће би ти ста вље - на у фо кус ана ли зе. По љо при вред но зе мљи ште пред ста вља при род ни ре сурс ко ји се ко ри ст и у п ро це су п ро из вод ње (фак тор п ро из вод ње, ре су рс). Тра ж ња за свим фак то ри ма про из вод ње, укљу чу ју ћи и по љо при вред но зе мљи ште, де - ри ви ра на је из тра жње за про из во ди ма и услу га ма ко ји се из тих фак то ра до бијају у п ро це су п роизводње. 18 Ук у пна т раж ња за по љо п ри вред н и м зе м љи ш тем п редс т ав љ а зби р појед иначн и х, и нд ивид уа лн и х т раж њи. 19 Према т еорији про из вод ње, це на зе мљи шта ко ју је про из во ђач спре ман да пла ти за јед ну јед и н и ц у зе м љи ш та јед на ка је г ра н и ч ном п ро из во д у те је д и н и це, т ј. по ве ћа њу в р ед но с т и п р о и з в од њ е до ко јег је до в е ло а н г а жо в а њ е т е, до дат не је д и н и це зе мљи шта. Ово је по сле ди ца по на ша ња про из во ђа ча ко ји, у ци љу мак си миза ци је профитa, из јед на ча ва гра нич не при хо де и гра нич не тро шко ве. 20 На Гра фи ко н у 21 је п ред с т а в љен мо дел по ну де и тра жње по љ о п ри в редног з е м љи ш т а п ри р а з л и ч и т и м п р а в н и м р е ше њи ма. К ри в а Suk п р ед с т а в љ а укуп ну по ну ду по љо при вред ног зе мљи шта у јед ној зе мљи. Она је ве р ти кална јер је по ну да не е ла стич на: по ну да зе мљи шта је го то во фик сна (на ни воу Quk) и не за ви си од про ме не це не. 22 Г р а ф и ко н: А л о ка т и в н и е ф е к т и и ефек ти на бла го ста ње на т р ж и ш т у п о љ о п р и в р е д н о г з е м љи ш т а 18 Ковиљ ко Ло вре & Иван Ло вре, Акви зи ци је по љо при вред ног зе мљишта у међународн и м р а змер ам а: и м п л и к а ц и је н а п р е х р а м б е н у си г у р но с т и ру р а л но си р о м а ш т в о. Еко н ом с ке, с о ц и ја л н е и р а зв о јн е п ос л ед иц е п р од аје п ољ оп р и в р е д н о г з е м љ и ш т а у С р б и ј и. И н с т и т у т еко ном ских на у ка, Бе о град, 2017, Paul A.Sa mu el son & Wil l i a m D. No r d h a u s, E c o n o m i c s ( E k o n o m i ja, p r e v o d), Ma te doo, Za greb, 2000, 243. Бран ко Бје лић, Пр и н ц и п и е ко н о м и је. Е ко н о м с к и ф а к у л т е т Ун и в е р з и т е т а у Но вом Са ду, 2011, Б о р и с Б е г о в и ћ, Еко н о м и к а у р б а н и с т и ч ко г п л а н и р а њ а. Цен тар за еко ном ске сту дије, Б е о г р а д, 1995, P. A. S a mu el s o n & W. D. No r d h a u s ( ), op. cit., 243; Б. Бје лић (2011), op.cit., 385; L. Ba tu ran (2013), op.cit., 483; Л. Ба ту ран (2016 док тор ска ди сер та ци ја), op. cit, Ло вре и Ло вре не до во де у пи та ње став да је ела стич ност по ну де бли ска ну ли (од 0,05 на кра так рок до 0,15 на ду ги рок), али еко ном ски мо дел ко ји ну де пред ста вљен је као да то ни је слу чај. К. Ло вре & И. Ло вре (2017),

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 Kада је пра во сво ји не на по љо при вред ном зе мљи шту ре зер ви са но ис - к ључиво за дома ће д р жа в ља не, у к у п на т ра ж ња по љо п ри вред ног зе м љи ш т а јед н а к а је з б и р у т р а ж њи и с к љу ч и в о д о м а ћ и х д р ж а в љ ан а. Ко н к ур е нц и ја с т ра н и х к у па ца ис к љу че на је п ра вном нормом (з аконск и мо но пол), па је св о по љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е а лоц ир ано иск љу ч и в о до м а ћ и м д р ж а в љ а н и м а. Због ма ње тра жње је и це на ни жа. На Гра фи ко н у, т ра ж ња ис к љу ч и во до ма ћ и х д р жа в ља на је п ред с та в ље на к ри в ом Ddom, па је це на ус по ста вље на на ни воу Pdom. При ра с т бла г о с т а њ а ко ји ос т ва ре до ма ћ и в ла сн и ц и зе м љи ш т а (п ро да в ц и) п ред с т а в ља по ље а + b, док до ма ћи куп ци оства ру ју при раст ко ри сти пред ста вљен по љем c + d. Ка да су ст ран ци прав но из јед на че ни са до ма ћим др жа в ља ни ма, укупна тра жња пољопривредног земљишта једнака је збиру тражњи свих економск и х су бје ка та, без об зи ра на њи хо во д р жа вљан ст во. 23 Ели ми ни сан је за кон ск и мо но пол до ма ћих ку па ца, ка кав по сто ји у прет ход ном слу ча ју. Но в а т р а ж њ а п р едс т ав љ ен а је н а Гр афикон у к рив ом Duk. Услед ве ће т ра ж ње, це на пољоп ривредног зем љиш т а форм ира се на вишем н ивоу, Puk. 24 До ма ћим др жа вља ни ма на крају размене биће алоциран само део пољоприв р ед ног з е м љи ш т а ( Qdom), док ће с т р а нц и у п р о це с у р а з ме не п ри св о ји т и oстатак ко ји пред ста вља раз ли ка Quk Qdom. При р а с т ко ри с т и ко ји о с т в а ру ју п р о да в ц и п р ед с т а в љ а по љ е a + b + c + d + e. До ма ћ и к у п ц и о с т в а ру ју ви ша к ко ји п р ед с т а в љ а по љ е f, а ино страни куп ци ви шак ко ји пред ста вља по ље g. По ло жај ли ца ко ја не уче ству ју у раз ме ни ( тре ћа ли ца ) оста је на рав но не про ме њен Ja mes R. Ma son Jr., Pssst, Hey Buddy, Wan na Buy a Co un try? An Eco no mic and Poli ti cal Analysis of Fe de ral and Sta te Laws Go ver ning Fo re ign Ow ner ship of Uni ted Sta tes Real E s t a t e. Va n d e r b il t Jo u r n a l o f Tr a n s n a t i o n a l L a w, Vol. 27, No. 2, 1994, Д р а г иц а Б ож и ћ, Н а т а л и ја Б о г д а н о в & М и л а д и н Ше в а р л и ћ, Е кон ом ик а п ољ оп р и - вре де, По љо при вред ни фа кул тет Уни вер зи те та у Бе о гра ду, 2011, У д о м а ћ ој л и т е р а т у р и с е н а в о д и д а н е п о с т о је е в и д е н ц и је д а с у р у р а л н а е ко н о м и - ја и ж и в о т н и с т а н д а рд р у р а л н е п о п у л а ц и је п о б о љ ш а н и у д р ж а в а м а у ко ји м а с у о с т в а р е н е обим не акви зи ци је по љо при вред ног зе мљи шта. К. Ло вре & И. Ло вре (2017), 37. Ово са мо п о с е б и н и је с п о р н о, а л и с е н е м о ж е п р и х в а т и т и о ц е н а д а л и б а л и з а ц и ј а п р а в н о г р е ж и м а п р ед с т а в љ а п о т е н ц и ј а л н у о п а с н о с т з а р у р а лн у п оп у л а ц и ј у је р п р о и з в од н е м е т о д е н а в е л и ко м п о с е д у о б е сх р аб р уј у т р ад иц ион а лн е м ет од е п р ои зв одњ е које кор ис т и в ел ик и б р ој ма л и х фа р ме ра (Ibid., 48). Тр ж и ш на це на по љ о п ри в р ед н и х п р о и з в о да с е ф ор м и ра на спе ц и- ф и ч а н н а ч и н, а у ус л о в и м а г л о б а л и з а ц и је з а в и с и у в е л и кој м е р и од к р е т а њ а н а м е ђу н а р од - ном тр жи шту, та ко да ће за сва ког про из во ђа ча ( ма лог фар ме ра ) би ти ме ста, под на рав но под усло вом да су му ре зул та ти про из вод ње по зи тив ни, од но сно ве ћи од тро шко ва. Да кле, они мо гу да наставе да се баве пољопривредном производњом, јер неће бити угрожени кон - к у р е н ц и јо м. Ме ђу т и м, о п о р т у н и т е т н и т р о ш а к њи хо в о г п о с л о в а њ а м о же б и т и п о в е ћ а н. С а д р у г е с т р а н е, а к о у л а с к о м с т р а н и х п р о и з в о ђ а ч а п о р а с т е т р а ж њ а з а з а к у п о м з е м љ и ш т а, он да ће по сто је ћим вла сни ци ма који имају ниску продук тив ност би ти ис пла ти ви је да зе мљиште да ју у за куп, а да жи ве од рен те. У сва ком слу ча ју, вред ност зе мљи шта ће би ти увећа на услед ве ће тра жње, чи ме ће и њи хов из бор по ста ти ве ћи. (Л. Ба ту ран (2017), док тор ска 1159

8 Др Лу ка O. Ба ту ран, Пра во стра них ли ца да сти чу сво ји ну на по љо привредном... (стр ) И з ов ог не ок ла си ч ног мо де ла ја сно п р ои злази да је опт има лно р ешењ е у ко ме с у с т р а н ц и п р а в но и з јед на че н и с а до ма ћ и м д р ж а в љ а н и ма. Ре с у р си ће у том слу ча ју би ти ало ци ра ни оним еко ном ским су бјек ти ма ко ји их најви ше вред ну ју, а дру штве но бла го ста ње је у том слу ча ју мак си ми зо ва но ЗА КОН СКЕ НО ВЕ ЛЕ И НОР МА ТИВ НА ПРАВ НА АНА ЛИ ЗА Вла да је на сво јој 9. сед ни ци одр жа ној 4. ав гу ста го ди не, упу ти ла На род ној скуп шти ни Пред лог да се по хит ном по ступ ку усво ји За кон о изм е н а м а и д о п ун ам а З акон а о п ољ оп р ив р ед н о м з е м љ и ш т у, у з п р о п р а т н о о б р а з ложењ е. 26 Не по сред но пре то га, 28. ју на го ди не свој пред лог је у п у т и ло и т р о је по с л а н и к а опо зи ц и је. 27 За кон о из ме ни и до пу на ма За ко на о по љ о п ри в р едном зем љиш т у усвојен је на с ед н и ц и На р од не ск у п ш т и не 28. ав гу ста го ди не, и при ме њу је се од 1. сеп тем бра го ди не. 28 Раз лог због кога се законода вац од лучио на доношење законских нове - ла го ди не сва ка ко је оба ве за ко ју је Ср би ја при хва ти ла Спо ра зу мом о с та би л и за ц и ји и п ри д ру ж и ва њу. Пре ма сло ву Спо ра зу ма, Ср би ја ће из ме н и т и св о је з а ко но да в с т в о ко је с е од но си на с т и ца њ е св о ји не на непок р е тнос т има, ка ко би д р жа в љан има ч лан ица Европске у н ије осиг урала исти трет ман као и с в о ји м д р ж а в ља н и м а у ро ку од че ти ри го ди не од да на сту па ња на сна гу С п о р а з у м а. К а о р а зл о г з а д он ош ењ е н о в е л а у з в а н и ч н о м о б р а з л о ж е њу п р ед лог а из ме на и до пу на За ко на је на ве де но да се њи ма ис пу ња ва оба ве за пре у зе та Спо ра зу мом са ЕУ. Ово се ви ди и из но вог чл. 1 ст. 4 За ко на о по љоп ри вред ном зе м љи ш т у, ко ји сада гласи: Власн и к по љоп ривредног зем љиш та не мо же би ти стра но фи зич ко, од но сно прав но ли це, осим ако овим За ко ном није дру га чи је од ре ђе но у скла ду са Спо ра зу мом о ста би ли за ци ји и при друж ив ању и змеђу Ев ропск и х з аједн иц а и њи хо ви х д р ж а в а ч л а н и ц а, с а јед не стра не, и Ре пу бли ке Ср би је, са дру ге стра не. 29 Међут и м, већ и з (но вог) ч ла на 72ђ За ко на о по љо п ри вред ном зе м љи ш т у ко ји но си на зи в ус ло ви з а п р о ме т по љ о п ри в р ед ног з е м љи ш т а у п ри в ат ној сво ји ни ви дљи во је да су држављани ЕУ фор мал но и су штин ски дис крид и с е р т а ц и ја). И на че, у ц и т и ра ном де л у т ек с т а н и је нај ја сн и је да л и с е к ри т и к у ју с а мо в е л и ке ме ђу на род не акви зи ци је, или по ја ва укруп ња ва ња зе мљи шних по се да са ма по се би. 26 П р ед л о г З а ко н а о и з м е н и и д о п у н а м а З а ко н а о п о љ о п р и в р ед н о м з е м љи ш т у. В л а д а Ре пу бли ке Ср би је, зва нич ни ин тернет сајт: http: // bi ja.go v.rs /ve sti /do ku men ti_pre gled. php?id= П р ед л о г З а ко н а о и з м е н а м а и д о п у н а м а З а ко н а о п о љ о п р и в р ед н о м з е м љи ш т у, б р /17 од 28. ју на го ди не. 28 З а кон о и з м е н и и д о п у н и З а ко н а о п о љ о п р и в р ед н ом з е м љи ш т у, С л. Гл ас н и к Р С, б р. 80/2017 од го ди не. 29 За кон о из ме ни и до пу на ма За ко на о по љо при вред ном зе мљи шту, чл. 1.

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 ми ни са ни у од но су на до ма ће др жа вља не, с об зи ром да они за раз ли ку од до ма ћих др жа вља на мо ра ју да ис пу не ве ћи број усло ва при ли ком сти ца ња по љ о п ри в р ед ног з е м љи ш т а. О ви ус ло ви, ко ји мо р а ју би т и ис п у њ е н и к у м у- л а т и в но, с у ш т и нск и п р едс т ав љ ају б ар ијер е њихов ом у л а ск у н а т рж иш т е пољ о п рив р едног зе м љи ш т а у Ср би ји. По љ о п ри в р ед но зем љи ш т е пов рш ине пре ко 2 хек та ра др жа вља нин ЕУ мо же сте ћи ако је нај ма ње де сет го ди на с т а л но н а с т а њ е н у је д и н и ц и ло к а л не с а мо у п р а в е у којој с е в р ш и п р оме т по љо при вред ног зе мљи шта, ако нај ма ње три го ди не об рађује по љопривредно зе мљи ште ко је је пред мет прав ног по сла уз на кна ду или без на кна де, ако има регистровано пољопривредно газдинство у актив ном статусу као носилац по ро дич ног по љо при вред ног га здин ства нај ма ње де сет го ди на и ако у вла сни штву има мехaнизацију и опре му за оба вља ње по љо при вред не прои з в одњ е. Прил иком к у по п р о да је по љ о п ри в р ед ног з е м љи ш т а д р ж а в љ а н и н у ЕУ Ре пу бли ка Ср би ја има пра во пре че ку по ви не. 30 Тр е ба, ме ђу т и м, на по ме н у т и да ов а но р ма не д ис к ри м и н и ше с а мо д р - ж а в љ а не ЕУ. Њ о ме с е ог р а н и ча в а ју и п р а в а до ма ћ и х д р ж а в љ а на (в л а сн и к а пољо привредног земљишта) да своје право про да ју др жа вља ни ма ЕУ (прет - по ста вља се по ве ћој це ни), што се ни ка ко не сме гу би ти из ви да. Пр е ма Ус т а ву Ре п у бл и ке Ср би је з а ко н и и д ру г и оп ш т и а к т и не сме ју би ти у су прот но сти са по твр ђе ним ме ђу на род ним уго во ри ма и оп ште прих в а ће н и м п ра ви л и ма ме ђунар одног п рав а. Пр е ма Ус т а ву Ре п у бл ике Ср бије, спољ на по ли ти ка Ре пу бли ке Србије почива на оп ште при зна тим прин ци пима и п равил има међунар одног п рав а. 31 Једно од о снов н и х на че ла ме ђу на р одног п р а в а је с т е и о бав ез а пос т упањ а у добр ој в е ри. 32 Сва ки уго вор на сна зи 30 И з д р у г о г р а з л о г а је з а н и м љи в о п о с т а в и т и п и т а њ е к а к в а је фу н к ц и ја п р а в а п р е ч е ку пови не ко је је уста но вље но у ко рист Ре пу бли ке Ср би је? Шта ће Ре публи ци Србији пољо - п р ив р е д н о з е м љ иш т е у с в ојин и? Хоћ е л и с е Реп уб л и к а С р б и ј а б а в и т и п о љ о п р и в р е д н о м произ вод њом, као у вре ме со ци ја ли стич ке при вре де? О бе сми слености увођења права пре - ч е к у п о в и н е у кор и с т Ре п у б л и к е С р б и ј е у п о с т у п к у р е с т и т у ц и ј е, в и д е т и : Лу к а Б а т у р а н : Е ко н о м с к а а н а л и з а и н с т и т у т а п р а в а п р е ч е к у п о в и н е у З а ко н у о в р а ћ а њу од у з е т е и м о в и н е и о б еш т ећењу. Зборн и к рад ов а, год. 49, бр. 4, Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду, 2015, ; С т еф а н С а м а р џ и ћ, До с а д а ш њ а п р и м е н а З а ко н а о в р а ћ а њу о д у з е т е и м ов ин е и о б е ш т е ћ е њу. Ми ни стар ство прав де РС и ГИЗ, Но ви Сад, 2015, стр (нео бја вље на гра ђа). Л. Ба ту ран (2016 док тор ска ди сер та ци ја), op. cit, Устав Ре пу бли ке Ср би је, чл. 16 (ме ђу на род ни од но си) ст Б е з с а в е с н о с т и, п о ш т е њ а и д о б р о н а м е р н о с т и н и је д а н п р а в н и с и с т е м н е м о же д а фу н к ц и о н и ш е. З а т о, п р а в о н а л аже пош т ено, с ав ес но, п аж љив о и д об р он аме рно пон аш ањ е. (...) Н а ч е л о с а в е с н о с т и, п о ш т е њ а и д о б р о н а м е р н о с т и је јед н а ко в а ж н о и л и је јо ш в а ж н и је у међу н а р од ном по р е т к у. Ме ђу н а р одн и с уд у Nu clea r Te s t s к аже д а је н а чело с а в е сно с т и једно од о снов н и х на че ла ко ји ма с е у р е ђу је с т в а ра њ е и и з в р ша в а њ е п ра в н и х о ба в е з а. О но з а х т е в а д а и з ја в љ е н а в о љ а бу д е с а г л а с н а с т в а р н ој в о љи. Н а ч е л о д о б р о н а м е р н о с т и је о т е л о т в о р е н о у п ра ви л у p a c ta s u n d se r va n d a (...) До бр о на ме р но с т з а х т е в а да с е о ба в е з е с а в е сно и з в р ша в а ју. С у п р о т н о је о в о м н а ч е л у с в а к а ко о т в о р е н о и л и п р и к р и в е н о д е л ов ањ е д рж ав е ко ја и м а з а 1161

10 Др Лу ка O. Ба ту ран, Пра во стра них ли ца да сти чу сво ји ну на по љо привредном... (стр ) ве зу је ч ла н и це и оне т ре ба да г а до бро на ме р но из вр ша ва ју. 33 Ка ко је члан 72ђ Закона о пољ о п ри в р ед ном зе м љи ш т у д и р ек т но у су п р о тнос т и са п р е тходно ц и т и р а н и м ч л а ном 63 с т. 2. С по р а з у м а о с т а би л и з а ц и ји и п ри д ру ж и в а њу, Србија је усв ајањ ем з аконск и х новела г о д и не д и р ек т но п р е к р ш и ла ово на че ло ме ђу на род ног пра ва. На жа лост, ствар ност је та ква да чи ње ни ца да Ср би ја не по сту па у до број ве ри, не иза зива никакве дру штве не или по ли тичке по т р е с е у зе м љи. У т ом см исл у, јед ино ме ђу на р од н и по л и т и ч к и п ри т и са к мо же до в е с т и до ис п у њ а в а њ а п р е у з е т е о ба в е з е. Ме ђу тим, ов де је зна ча јан и члан 194 Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, пре ма ко ме з а ко н и и д ру г и оп ш т и а к т и до не т и у Ре п у бл и ц и Ср би ји не сме ју би т и у су прот но сти са по твр ђе ним ме ђу на род ним уго во ри ма и оп ште при хва - ћен и м п р а ви л има међунар одног п р ав а. 34 Да је срп ски за ко но да вац же лео да ис пу ни пре у зе ту оба ве зу, до вољ но је би ло да не учи ни ни шта. Пре ма Ус т аву Ре п у бл и ке Ср би је, по т в р ђе н и ме ђу на р од н и у г ов ори с ас т а вн и с у де о п р а в ног по р е т к а Ре п у бл и ке С р би је и не по с р ед но с е п римењују. 35 Ти ме би од ред бе Спо ра зу ма о ста билизацији и придруживању као потврђеног међуна родног уговора непосредно дерогирале чл. 1 ст. 4 За ко на о по љо при вредном зе мљи шту, у по гле ду др жа вља на ЕУ на кон 1. сеп тем бра год. 36 Ев р оп ск а у н и ја је д а ле ко од м а к л а у п р о це с у с т в а р а њ а Је д и н с т в е ног европ ског тр жи шта, ма да он још увек ни је окон чан. Уго во ром о функ цио н и с а њу Ев р оп ске у н и је, Ев р оп ск и па р л а мен т, С а в е т и Ко м и си ја с у до би л и по т р е б не на д ле ж но с т и, к а ко би с е на т е ри т о ри ји Ун и је о с т в а ри л а с ло б о де кре та ња ли ца, услу га и ка питала. Ово из међу осталог подразумева успоставља ње п ра ва д р жа вља на јед не д р жа ве ч ла ни це да сти ч у и ко ри сте зе м љи ште и зг ра де ко је се на ла зе на те ри то ри ји д ру ге д р жа ве ч ла нице. 37 Функ ци ја Је динстве ног европ ског тр жи шта је да омо гу ћи ефи ка сну алокацију ресурса унут а р г р а н и ца ЕУ к р оз о т к л а њ а њ е ба ри је р а р а з ме н и и з ме ђу д р ж а в а ч л а н и ца. Ако је за уте ху, не од но си се ово са мо на Ср би ју. Ор га ни ЕУ су има ли до с т а п р о бле ма док с у п ри в о ле л и но в е ч ла н и це и з Цен т ра л не и Ис т оч не Евр о пе д а п ри х в а т е п р а ви л а Је д и н с т в е ног т р ж и ш т а. 38 У ма ју год. је ц и љ д а о н е м о г у ћ и и з в р ш а в а њ е п р е у з е т е о б а в е з е. Ро д о љу б Ет и н с к и, Ме ђ у н а р о д н о п р а в о. Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду, Беч ка кон вен ци ја о уго вор ном пра ву, чл. 26 (Pac ta sunt ser van da). 34 Устав РС, чл. 194 (хи је рар хи ја до ма ћих и ме ђу на род них прав них ака та), ст Устав РС, чл. 16 (ме ђу на род ни од но си) ст Та ко ђ е, од р ед б е С п о р а з у м а о с т а б и л и з а ц и ји и п р и д р у ж и в а њу д е р о г и р а ј у и од р ед - б е З акон а о о снов ам а св оји нскоп р а вн и х однос а који м а с е у р е ђу ју п р а в а с т р а н а ц а н а о с т а л и м в р с т а м а н е п о к р е т н о с т и. 37 Уго вор о функ ци о ни са њу Европ ске уни је, чл. 50, ст. 2, тч. е. При ре дио: Ми лу тин Ја њ е ви ћ, Ко н с о л и д о в а н и уо в о р о Ев р оп с кој у н и ји о д Ри м а д о Ли с аб он а. Сл уж б ен и гл асн и к, Бе о град, 2009, Ви ш е о п о н а ш а њу н о в и х и с т оч н о е в р о п с к и х и ц е н т р а л н о е в р о п с к и х ч л а н и ц а Ун и је у в е зи с а п ра ви л и ма о п р е ко г ра н и ч н и м и н в е с т и ц и ја ма у по љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е, ви де т и: 1162

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 Ев р оп ск а ко м и си ја а пе ло в а л а на Бу г а р ск у, М а ђа р ск у, Ле т о н и ју, Л и т в а н и ју и Сло вач к у да п ри х ва те п ра ви ла ЕУ о п ре ко г ра ни ч ним инве стицијама, да би у ју ну го ди не из истог ра злога пријавила Ма ђар ску Европ ском су ду прав де. 39 Еви дент но је да до но ше ње но ве ла из го ди не не мо же д у г о р оч но н и ш т а п р о ме н и т и. Срп ске вла сти ће, пре или ка сни је, мо ра ти да из јед на че пра ва др жа вља на ЕУ са пра ви ма до ма ћих др жа вља на ка да је сти ца ње прав а сво ји не на не по к ре т но с т и ма, у к љу ч у ју ћ и т у и по љо п ри вред но зе м љи ш т е. Је д ино п и т а ње ко је ос т а је не ре ше но је да л и ће т о у ч и н и т и за ко но да в на в ла с т под при ти ском Европ ске уни је, или суд ске вла сти у од го ва ра ју ћим по ступци ма. Rev i e w of t he t r a n si t i o n a l me a s u r e s for t he a c q u i si t i o n of a g r i c u l t u r a l r e a l e s t a t e s e t out i n t he Ac ces sion Tre aty. Brus sels, , COM(2008) 461 fi nal. Европ ска ко ми си ја, зва нич ни и н т е р н е т с ај т: ht t p: //e u r-le x.e u r o p a.e u / le g a l - c o n t e nt / E N/ T X T /? u r i = C E L E X% 3A D C ; Pet e r Sp a r ke s, Eu ro pean Land Law, Por tland (USA), Hart Pu blis hing, 2007, 76-79; Real Pro perty Law and Pro ce du re in the Eu ro pean Union Ge ne ral Re port, Eu ro pean Uni ver sity In sti tu te Flo - r e n c e / Eu r o p e a n P r i v a t e L aw Fo r u m, D e u t s ch e s No t a r i n s t i t u t Wü r t s b u r g, , 83; C a si m i r D a - dak, The Ca se for Fo re ign Ow ner ship of Farm land in Po land, T h e C a t o Jo u r n a l, vol. 24, No. 3, Ca to In sti tu te, 2004, ; Тatjana Jo si po vić, P r a v n i p r o m je t n e k r e t n i n a u E u r o p s k o j u n i ji P r i l a g o d b a h r v a t s k o g p r a v n o g p o r e t k a e u r o p s k o m. Z a g r e b, Na r o d n e n o v i n e, ; Ol g a Jel č ić, Po ljo p r i v r e d n o z e m lji š t e k o r i š t e n je, p r e n a m je n a i r a s p o l a g a n je, H r v a t s k a go s p o d a r s k a ko m o r a S e k t o r z a t r go v i nu, Š e s n a e s t i fo r u m p o slo v a nja n e k r e t n i n a m a, 2 011, 1-18; Л. Б а т у р а н (2 013), op. cit; X iaoji n g Q i n, For eign e r s R ig ht t o Acq uir e L a n d u nd e r I nt e rn at ion a l. Ma n c h es t e r Jou r n a l o f In t e r n a t i o n a l E c o n o m i c L a w, Vol. 8, No. 1, 2011, 90-91; Mihály Ku rucz, Cri ti cal analyses of a r a ble l a n d r e g u l a t io n i n Hu n g a r y. Jo u r n a l o f Ag r i c u l t u r a l a n d E n v i r o n m e n t a l L a w, Nо.3, CE DR Hun ga rian As so ci a tion of Agri cul tu ral Law, 2007, 17-47; János E. Szilágyi, The Ac ces sion Tre a- t i e s of t h e Ne w Me m b e r St a t e s a n d t h e n a t i o n a l le g i sl a t i o n s, p a r t i c u l a rly t h e Hu n g a r i a n l aw, c o n - c e r n i n g t h e ow n e r s h ip of a g r i c u l t u r a l l a n d. Jo u r n a l o f Ag r i c u l t u r a l a n d E n v i r o n m e n t a l L a w, Nо. 9, C E DR Hu n g a r i a n A s s o c i a t i o n of A g r i c u l t u r a l L a w, 2 010, ; I s t v á n O l aj o s & S z ab ol c s Szilágyi: The most im por tant chan ges in the fi eld of agri cul tu ral law in Hun gary bet we en 2011 and Jo u r n a l o f Ag r i c u l t u r a l a n d E n v i r o n m e n t a l L a w, Nо.15, C E DR Hu n g a r i a n A s s o c i a t io n of Agri cul tu ral Law, 2013, ; Bi an ka Enikő Koc sis, The new Hun ga rian land tran sfer re gula tion from the aspect of exa mi na ti on of the Eu ro pean Union. Jo ur nal of Agri cul tu ral and En vi - r o nm e n t a l L a w, Nо.16, CE DR Hun ga rian As so ci a tion of Agri cul tu ral Law, 2014, ; C. Csák, B.E. Koc sis & A. Ra isz, 2015, оp.cit., 32-43; K r i s z t i n a B á ny a i, T h e o r e t i c a l a n d p r a c t i c a l i s s u e s of r e s t r a i nt s of l a n d a c q u i si t i o n i n Hu ng a r y. Jou rn a l o f Ag r ic u lt ur a l a n d E nv ir o nm e nt a l L a w, Nо.20, C E DR Hu n g a r i a n A s s o c i a t io n of Ag r i c u l t u r a l L aw, 2016, 5-15; Já n o s E. Sz i l á g y i, С т и ц а њ е п р а в а с в о ји н е н а п о љ о р и в р ед н о м з е м љи ш т у у М а ђ а р с кој, с п о с е н и м о с в р т о м н а п р а в о Е в р о п с ке у н и је и п ра в а д ру г и х з е ма љ а. Збор н и к ра до в а, год. 50, бр. 4, Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду: 2016, ; Csil la Csák & Zoltán Nagy, Re gu la tion of Obli ga tion of Use Re gar ding the Agricul tu ral Land in Hun gary, З б о р н и к р а д о в а, год. XLV, бр. 2, Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду, 2011, ; Sándor So mogyi, Ze mljiš na po li ti ka Ma đar ske u sklo pu pri je ma u Evrop sku uni ju, Z b o r n i k r a d o v a, br. 40, Na uč ni in sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, No vi Sad: 2004, Com mis sion of the Eu ro pean Tre a ti es. Press Re le a se. Free mo u ve ment of ca pi tal: Com - mis sion re fers Hun gary to the Co urt of Ju sti ce of the EU for fa i ling to comply with EU ru les on the rights of cross-bor der in ve stors in agri cul tu ral land. Brus sels, 16 Ju ne Европ ска ко мис иј а, з в а н и ч н и и н т е р н е т с а ј т : h t t p: //e ur op a.e u / r ap i d / p r e s s - r e l e a s e _ I P _ e n. h t m. С а ј т у при сту пље но 22. ав гу ста год. 1163

12 Др Лу ка O. Ба ту ран, Пра во стра них ли ца да сти чу сво ји ну на по љо привредном... (стр ) На кра ју овог одељ ка тре ба на по ме ну ти и да је ште та што су прет ходне че т и ри г о д и не п р о п у ш т ене, а да с е н ије п риш ло сис т емском р еш ав ању овог п р облема, већ су и змене и доп уне Закона о пољоп ривредном зем љиш т у до не те у хит ном по ступ ку. Чак и да је за ко но да вац остао при ста ву да је потреб но државља не ЕУ оне мо гу ћи ти у сти ца њу пра ва својине на пољопривредном зе мљи шту, он да је ову ма те ри ју ма кар тре ба ло из ме сти ти из За ко на о по љо п ри вред ном зе м љи ш т у (ко ји м се у ре ђу је п ла ни ра ње, за шти та, уре ђе ње и ко ри шће ње пољопривредног земљишта, надзор над спровођењем овог Зако на и дру га пи та ња од зна ча ја за за шти ту, уре ђе ње и коришћење пољоприв р ед ног з е м љи ш т а к а о до бра од опш т ег и н т е р е с а ) 40 и пре ме сти ти у За кон о о сно в а ма св о ји н ск о п ра в н и х од но с а ко ји м с е (и з ме ђу о с т а лог) р е г у л и ше пра во сво ји не стра на ца на ства ри ма, па (тре ба ло би) и на по љо при вред ном з е м љи ш т у ЗА КОН С К Е НО ВЕ Л Е И З У ГЛ А Н ЕО Н СТ И Т У Ц И О Н А Л Н Е ЕКО НОМ С К Е Т Е О РИ Ј Е По че т н у т ач к у еко ном ске а на л и з е п р а в а ч и н и Ко у з о в а т е о р е ма. 41 Она по ла зи од прет по став ке да ће за ин те ре со ва не стра не увек постићи оптималну ало ка ци ју ре сур са кроз раз ме ну пра ва, под усло вом да су имо вин ска п ра в а ја сно де фи н и са на и п ре но си в а, а т р о ш ко ви т ра н са кц ије не пос т оје и л и су за не ма ри ви, без об зи ра на ини ци јал ну рас по де лу тих пра ва. Ка да су закон ске но ве ле и з г од. у п ит ању, н и јед на п р е т по с т а в к а Ко у зо ве т е о р е ме н и је ис п у њ е на. Да би ре зул тат раз ме не био оп ти ма лан, и мо ви н ск а п рава мор ају бит и де фи ни са на, ја сна и уна пред по зна та свим стра на ма јер нео д ре ђе ност пра ва с т ва ра не из ве снос т су бјек т и ма на т р ж и ш т у, т е п ред с та в ља ба ри је ру ра з ме н и. За кон ским но ве ла ма из год. уне та је то тал на збр ка у прав ни по ре дак Ср би је. Док пре ма За ко ну о по тврђи вању Спо ра зу ма о ста би ли за ци ји и прид ру ж и в а њу (који с е п р е м а Ус т аву непос р едно п римењује), д рж ав љ ан и ЕУ и ма ју п р а в о да р а в но п р а в но с а с рп ск и м д р ж а в љ а н и ма с т и ч у п р а в о св о ји не н а пољ оп р ив р ед ном з е м љи ш т у, д о т л е и м с е З а ко ном о пољ оп р ив р едном з е м љи ш т у т о п р а в о р е л а т и ви з у је в е ћ и м б р о јем ус ло в а ко ји би с у ш т и н ск и тре ба ло да их у то ме спре че. Да би се ало ка ци ја ре сур са у скла ду са Спо ра зу мом о ста би ли за ци ји и п ри д ру ж и в а њу р е а л и з о в а л а, п р о д а в ц и (по п р а ви л у дом аћ и д рж ав љ ан и) и 40 За кон о по љо при вред ном зе мљи шту, чл. 1 (пред мет), ст. 1. Кур зив Л.Б. 41 Ro nald H. Co a se, The Pro blem of So cial Cost, Jo ur nal of Law and Eco no mics, Vol. 3, 1960, Ви де ти још: Ste ven G. Me de ma & Ric hard O. Zer be Jr., The Co a se The o rem. E n c y c lo p e d i a of Law and Eco no mics, Ed ward El gar and Uni ver sity of Ghent, 1999,

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 куп ци (др жа вља ни ЕУ) мо ра ју од Устав ног су да тра жи ти да им омо гу ћи остварење овог пра ва. Суд ски по сту пак сам по се би производи бројне транс - ак ци о не тро шко ве. Та ко ђе, не из ве сност по во дом ис хо да овог спо ра представља ри зик од гу бит ка, па се у том сми слу оче ки ва но ума ње ње ко ри сти услед евен ту ал ног гу бит ка спо ра ра чу на у тран сак ци о не тро шко ве. Са дру ге стра не, ало ка ци ја у скла ду са чла ном 72ђ За ко на о по љо привред ном зе м љи ш т у с т ва ра п рох ибит и вно ви со ке т ран с ак ц и о не т ро ш ко ве. Да би с т е к а о св о ји н у на пољ оп рив р едном з е м љи ш т у, д р ж а в љ а н и н ЕУ мо р а десе т г од ина да и ма п ребивал иш т е у одређеној ло к а л ној са мо у п ра ви, да ис т о то ли ко го ди на има ре ги стро ва но по љо при вред но га здин ство са ме ха ни за - ц ијом и оп р емом з а о ба в љ а њ е по љ о п ри в р ед не п р о и з в од њ е и тд. О ви ус ло ви по је ди нач но не ма ју ни ка кву функ ци ју осим да стран це спре че у на ме ри да уоп ш т е п ри св о је по љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е. З а ш т о с т р а н и д р ж а в љ а н и н не би мо гао да ин ве сти ра у по љо при вред но зе мљи ште, и да га на кон то га изда је у за куп!? Или за што не би мо гао да жи ви у су сед ном гра ду или оп штини, већ му је до зво ље но да при ба ви зе мљи ште са мо на те ри то ри ји оне општи не на ко јој има пре би ва ли ште чак де сет го ди на!? 42 И л и з а ш т о п ри л и ком об ра де зе мљи шта не би мо гао да ко ри сти услу ге до ма ћих пољопривред ни ка ко ји р а с по л а ж у ме х а н и з а ц и јом!? Је дан од рет ких ква ли тет них пред ло га ко ји се мо же на ћи у упоред ноправној ли те ра ту ри односи се на уки да ње по тре бе за апо сти лом у про ме ту по љо - п ри в р ед ног з е м љи ш т а. У о б р а з ло же њу п р ед ло г а је на в е де но да т а о ба в е з а не по т реб но по ве ћа ва (т ра н са к ц и о не) т ро ш ко ве п ро ме т а, 43 ш т о је не су м њи во т ач но. Ње н и м у к и да њем сма њи л и би се не по т реб н и т ра н са к ц и о н и т ро ш ко ви уго вор них стра на. Зато се без дилеме може закључити да правни оквир успостављен законским но ве ла ма из го ди не не мо же да омо г у ћ и оп т и ма л н у а ло к а ц и ју 42 У јед н ој а н а л и з и И н с т и т у т а е ко н о м с к и х н а у к а (о ко јој ћ е к а с н и је б и т и в и ш е р е ч и), у ко јој се та ко ђе као услов за сти ца ње по љо при вред ног зе мљи шта на во ди по се до ва ње по љо - п р и в р ед н о г г а з д и н с т в а (д о д у ш е њи хов п р ед л о г у т о м с м и с л у је о п ш т и и н е д и с к р и м и н а т о - р а н, м а д а т а ко ђ е с п о р а н), у о б р а з л о же њу с е н а в о д и д а р е г и с т р а ц и ја г а з д и н с т в а о м о г у ћ а в а ве ли ки број бе не фи ци ја, као што је при ступ суб вен ци ја ма, до би ја ње кре ди та итд. Ово је клас и ч а н п р и м е р н е е ф и к а с н е п р а в н е н о р м е ко ја с е б р а н и п а т е р н а л и с т и ч к и м р а з л о з и м а. Д а л и с е п о је д и н ц у и с п л а т и д а п о с е д у је п о љ о п р и в р ед н о г а з д и н с т в о и л и н е т о ћ е н ај б о љ е з н а т и је д и н о т ај п о је д и н а ц, и н е м а н и к а к в е п о т р е б е д а бу д е ов и м ус л о в љ е н. Уко л и ко же л и б е н е - фи ци је, он ће ре ги стро ва ти га здин ство; у су прот ном не ће. Јо ван Зу бо вић и дру ги: А н а л и з а п р а в н о г и и н с т и т у ц и о н а л н о г о кв и р а т р ж и ш т а п о љ о п р и в р е д н о г з е м љи ш т а, п р о ц е н а е ко - н о м с к и х е ф е к а т а л и б е р а л и з а ц и је т р ж и ш т а п о љ о п р и в р е д н о г з ем љ и ш т а и п р еп ор уке з а и зм е н е д о м а ћ е г з а к о н о д а в н о г и и н с т и т у ц и о н а л н о г о к в и р а и њ их ов у а д ек в а тн у п р им е н у. И н с т и т у т е ко н о м с к и х н а у к а Б е о г р а д, 2 016, с т р. 28. И н с т и т у т е ко н о м с к и х н а у к а, з в а н и ч н и и н т е р не т с ајт: ht t p://w w w.ie n.bg.a c.r s /i m a ge s /st o r i e s /do c /rg4 _ f i n a _ se io.p d f. С ај т у п ри с т у п љ е но 22. ав гу ста го ди не. У да љем тек сту: Ана ли за ИЕН. 43 Ана ли за ИЕН,