03.qxd

Транскрипт

1 UDK 34(497.1):929 Bogi{i} 34(497.1) 14/18 ORIGINALAN NAU^NI RAD Aleksandar A. Miqkovi} ALEKSANDAR SOLOVJEV KAO OSTAV[TINE VALTAZARA BOGI[I]A I PRAVNIH I ISTORIJSKIH SPOMENIKA IZ RAZDOBQA OD XV XIX VEKA* SA@ETAK: Predmet ovog rada su istra`ivawa Aleksandra Solovjeva koja je prevashodno vr{io u Bogi{i}evom arhivu u Cavtatu i druge izvorne gra e od zna~aja za pravnu istoriju na{eg naroda u Dubrova~kom i ostalom na- {em Primorju i zemqama u wihovom neposrednom zale u, a koja je sva iz razdobqa od XV do XIX veka. Iako je veliki deo ove gra e otkrio u Bogi{i}evom arhivu, do we je dolazio i iz drugih izvora. Najve}i deo ove gra e Solovjev je objavio u izdawima Srpske kraqevske akademije, ali je pojedine rasprave i ~lanke objavqivao i u ~asopisima: Arhivu za pravne i dru{tvene nauke, Godi{wici Nikole ^upi}a i jo{ nekim. Autor pri tom naro~ito ukazuje da je Solovjev u svojim uvodnim tekstovima kojima je propratio izdavawe prikupqene istorijske gra e vr{io i wenu nau~nu i kriti~ku obradu. Prou~avaju}i Bogi{i}ev arhiv u Cavtatu, Solovjev se zainteresovao i za samu li~nost Valtazara Bogi{i}a. U svojim ~lancima u Arhivu za pravne i dru- {tvene nauke izneo je posebno svoja otkri}a o Bogi{i}evim predavawima koja je kao profesor dr`ao na Novorosijskom univerzitetu u Odesi. U Bogi{i- }evom arhivu je tako e prona{ao i jedan wegov nepoznat rukopis zakonskog projekta koji je napisao za hercegova~ke ustanike, kada su se podigli protivu Turaka za oslobo ewe srpskog naroda godine. Svojom saradwom sa hercegova~kim ustanicima Bogi{i} je iskazao i svoja srpska rodoqubiva ose}awa. Nacionalno se ose}ao Srbinom ( Srbin katolik, kako je govorio), ali i pripadnikom ju`noslovenskog naroda. Solovjev je s tim u vezi u jednom svom ~lanku (na francuskom) opisao Bogi{i}evu aktivnost na izradi zakonskih projekata za novooslobo enu Bugarsku, a {to je kod nas ostalo mawe poznato. S obzirom da raspravqa i o rodoqubivoj aktivnosti Bogi{i}evoj, autor iznosi i druge podatke o wegovoj nacionalnoj opredeqenosti. Iako su rezultati istra`iva~ke aktivnosti Solovjeva, o kojoj se raspravqa u ovom radu, bili dostupni na{oj nau~noj javnosti, o wima se do sada nije pisalo. * Valtazar Bogi{i} (7. decembra 1834, Cavtat 24. aprila 1908, Cavtat), Aleksandar Solovjev ( )

2 72 KQU^NE RE^I: Aleksandar Solovjev, Valtazar Bogi{i}, Bogi{i}ev arhiv; Teodor Taranovski, Pravna i druga istorijska gra a iz Dubrova~kog i ostalog na{eg Primorja od XV do XIX veka. Aleksandar Solovjev je veliko ime u istoriji na{ih pravnih i istorijskih nauka. Posle smrti Teodora Taranovskog, on je preuzeo katedru istorije slovenskih prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Desilo se da je bio i posledwi nastavnik ovog predmeta na Beogradskom univerzitetu, s obzirom na to da su istorija slovenskih prava, kao i crkveno pravo, posle rata izba~eni iz nastavnog programa. Svoja predavawa je {tampao pre izbijawa Drugog svetskog rata, ali kao kwiga ona su posle rata ponovo objavqena tek krajem pro{log veka. 1 No, wegovo mo`da najve}e delo su rasprave o zakonodavstvu cara Stefana Du{ana. Moglo bi se re- }i da se istra`ivawima Du{anovog zakonodavstva Solovjev bavio ~itavog `ivota, po~ev od doktorske disertacije Zakonodavstvo Stefana Du{ana cara Srba i Grka, koju je odbranio u svojoj novoj otaxbini, pa preko ~itavog niza rasprava o raznim pitawima u vezi s Du{anovim zakonikom, sve do svog posledweg dela Zakonik cara Stefana Du{ana i godine. Wegov rad na Du{anovom zakonodavstvu predstavqa izuzetan doprinos izu~avawu zakonodavne delatnosti u doba ovog srpskog vladara, koji je od fundamentalnog zna~aja za na{u pravnu i dru{tvenu istoriju. No u doprinose od zna~aja za na{u pravnu istoriju spada tako e i wegov rad na izdavawu poveqa srpskih sredwovekovnih vladara i drugih pravnih spomenika sredwega veka. Kwiga Gr~ke poveqe srpskih vladara, koju je pripremio i izdao zajedno sa svojim zemqakom Vladimirom Mo{inom, monumentalno je delo iz ove oblasti. No vredno je i delo Odabrani izvori srpskog prava (od XII do kraja XV veka). Istina, tu je kwigu namenio {kolskim potrebama, ali ono, kako je to konstatovao Vladimir ]orovi} u svom osvrtu, 2 predstavqa nau~nu dobit. Pored toga, u svojim poznijim godinama Solovjev se posvetio i heraldi~kim istra`ivawima, a posebno istra`ivawima srpskog grba. No ova wegova istra`ivawa jo{ ~ekaju da dobiju svoje mesto u na{oj heraldici. U jednom sistematskom pregledu radova Solovjeva po oblastima, ~ini nam se da je potrebno da se izdvoji, kao posebna oblast, izdavawe i izu- ~avawe do tada malo poznatih ili potpuno nepoznatih pravnih spomenika i istorijske gra e iz razdobqa od XV do XVIII veka koja poti~e uglavnom iz na{ih primorskih krajeva. Ova wegova delatnost je bila do sada mo`da najmawe predmet nau~ne pa`we, iako nije ostala neregistrovana. Ovu gra u Solovjev je najve}im delom otkrio prou~avaju}i Bogi{i}ev arhiv u Cavtatu, a wenim izdavawem prvenstvena namera mu je bila da je 1 Istorija slovenskih prava, u ediciji Klasici jugoslovenskog prava, Beograd Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, 25. januar 1926, s. 80. U daqem tekstu }e se za ovaj ~asopis koristiti skra}eni naslov Arhiv.

3 u~ini dostupnom {irokom krugu istra`iva~a koji se interesuju prevashodno za pravnu i dru{tvenu istoriju srpskog naroda iz primorskih i uop{te zapadnih krajeva Balkanskog poluostrva. Rade}i u Bogi{i}evom arhivu, Solovjev se zainteresovao i za delatnost samog Valtazara Bogi{i}a, i to kako za wegovu nau~nu tako i rodoqubivu. Wegova otkri}a u vezi s Bogi{i}evim predavawima na Novorosijskom univerzitetu u Odesi i wegovim nastavno-nau~nim radom dok je boravio u Rusiji vrlo mnogo doprinose boqem i potpunijem razumevawu intelektualne formacije ovog na{eg velikana. Rezultate svojih istra`ivawa saop{tio je Solovjev u najrenomiranijim nau~nim publikacijama svog doba: u izdawima Srpske kraqevske akademije, zatim u Godi{wici Nikole ^upi}a, kao i u Arhivu za pravne i dru{tvene nauke. Otkri}a koja svedo~e o Bogi{i}evom rodoqubqu imaju naro~iti zna~aj, mada se i za wih mo`e re}i da nisu privukla pa`wu ni onda{we javnosti, a posleratne pogotovu. Kad ovo konstatujemo imamo pre svega u vidu jedno wegovo otkri}e u Bogi{i}evom arhivu u Cavtatu. Naime, Solovjev je tamo prona{ao jedan Bogi{i}ev rukopis, pisan }irilicom ali pod latini~nim naslovom, Nacrti zakona za Hercegovinu. Ovaj, do tada nepoznati Bogi{i- }ev rukopis, Solovjev je izdao pod naslovom Bogi{i}ev nacrt zakona za hercegova~ke usta{e. 3 Taj rukopis predstavqa svedo~anstvo o Bogi{i}evom odlu~nom anga`ovawu na strani hercegova~kih ustanika u ustanku za nacionalnu nezavisnost od godine, poznatom pod nazivom Nevesiwska pu{ka. Ovim je Bogi{i}, na sebi svojstven na~in, dao doprinos borbi srpskog naroda u Hercegovini za oslobo ewe od turskog ropstva, ba{ kao {to je tome doprinosio i ostali srpski narod s Dubrova~kog primorja. Zahvaquju}i ovom otkri}u Solovjeva, upoznavawe s Bogi{i}evom rodoqubivom delatno{}u postalo je jo{ odre enije i konkretnije. No, s ovim Bogi{i}evim rukopisom u vezi, moramo konstatovati da se ni posle wegovog objavqivawa, ba{ kao ni pre toga, u na{oj javnosti o Bogi{i}evim rodoqubivim aktivnostima kao da se izbegavalo govoriti, i to, po na{em uverewu, poglavito iz politi~kih i ideolo{kih razloga. Neposredan razlog {to smo se odlu~ili da pi{emo o Aleksandru Solovjevu je upravo taj {to smo `eleli da skrenemo pa`wu na ove wegove, do sada mawe istra`ene, a po na{em uverewu, ~ak i namerno zanemarene doprinose na{oj nau~noj, pravnoj, kulturnoj i nacionalnoj istoriji, imaju}i u vidu i wegova otkri}a koja bacaju vi{e svetlosti na samog Valtazara Bogi{i}a. * * * S dolaskom Turaka u srpske zemqe i prestankom postojawa srpskih nezavisnih dr`ava u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori prestala je dotada{wa zakonodavna aktivnost. Me utim, iz onih krajeva Crne Go- 3 Spomenik SKA XCI, Beograd

4 74 re, ju`nog Primorja i Dalmacije koji su do{li pod vlast Mleta~ke Republike sa~uvalo se dosta pisane pravne i istorijske gra e za razdobqe od XV do XVIII veka. Veliki deo te gra e, kako smo gore ve} napomenuli, Solovjev je otkrio u Bogi{i}evom arhivu u Cavtatu, ali je do we dolazio i na druge na~ine. Na primer, pa{trovskih isprava iz razdobqa od XVI do XVIII veka Solovjev je na{ao najmawe u Bogi{i}evim zbirkama, dok ih je mnogo vi{e na{ao kod prosve}enih rodoquba (ovo je Solovjevqev izraz) koji su pa`qivo ~uvali ostatke pro{losti, kao i u pa{trovi}kim manastirima Gradi{te i Re`evi}i. Uporno tragaju}i za ovom gra om, Solovjev je uspeo da sakupi zbirku od 42 isprave, koju je objavio u izdawima Srpske kraqevske akademije. 4 Predgovor autora wihovom izdawu predstavqa istovremeno i prvu ozbiqnu nau~nu raspravu o ovim ispravama. Tu on, pre svega, daje, i to vrlo iscrpno, sva neophodna obja{wewa kako bi se sam tekst isprava mogao ne samo boqe razumeti, nego i da se one sagledaju kao izvor za poznavawe pravnih i drugih obi~aja, kao i `ivota naroda, koji se u wima odslikava. On podrobno analizuje osobenosti koje su bitne za ove tekstove. Podvla~i, na primer, konzervatizam u wihovom sastavqawu. Kako veli, iste formule ponavqaju se bez promene kroz vekove (s. 5). Zatim skre- }e pa`wu na italijanske uticaje u jeziku ovih isprava (talijanizme), koji su izra`eni naro~ito u ispravama iz XVIII veka. Tako u jednoj od isprava mo`e se pro~itati ovakva re~enica: obe parte kontene bi{e. Ali ukoliko je isprava starija, napomiwe Solovjev, wen je jezik ~istiji, vi{e narodni, ~ime se pribli`ava duhu starog slovenskog prava. (s. 6). Za ve}inu kancelara ka`ilijera, kanzalijera, kancilijera, kako se sve oni nazivaju u ovim ispravama odnosno pisaca tih isprava Solovjev konstatuje da su bili svetovna lica, dobro {kolovana, sa lepim rukopisom, a sasvim retko popovi (s. 5). On bele`i i podatak da se datum isprava bele`io iznad teksta i da su se godine ra~unale od Hristovog ro ewa, a {to pokazuje zapadni, mleta~ko-dubrova~ki uticaj, jer se u ispravama iz drugih srpskih zemaqa tog doba datum nalazi obi~no na kraju, a godine su se ra~unale od postanka sveta (s. 5). Wegovi komentari i tuma~ewa doprinose da se ove isprave shvate u vremenu u kome su nastale, kao i da su pisane u srpskoj tradiciji, koja se o~uvala zahvaquju}i u prvom redu {irokoj pa{trovskoj autonomiji pod Mlecima. U svom uvodnom tekstu Solovjev isprave registruje i analizuje prema sadr`aju. Pri tom konstatuje da su s obzirom na sadr`inu dosta raznovrsne. Tu su, pored ostalog, zapisnici sa zborova., koji se opet dele po svojoj sadr`ini. Na jednim zborovima stvaraju se zakonske odluke ( ), na drugim se potvr uju zakonske odredbe izdate od jednog plemena, na nekim se re{avaju parnice, dok se na nekim potvr uju privatno-pravni ugovori. Parnice se vrlo ~esto re{avaju pred izabranim sudom koji se 4 Pa{trovske isprave XVI XVIII veka, (1936). Spomenik SKA LXXXIV. Beograd s

5 sastojao od izabrane vlastele i kmetova. Predmet tih parnica su i krivi~no-pravna i privatno-pravna pitawa. Privatno-pravni poslovi obi~no se bele`e na pismu po odre enom formularu, to jest imaju standardnu formu. Ina~e, ove su isprave u stvari razna akta: ugovori o prodaji nekretnina, o razmeni, o poklonu, ( ) o pr}iji, zatim testamenti i sli~no. Zaslu`uje posebnu pa`wu jedan ugovor za koji Solovjev veli da u wemu jedna strana ustupa drugoj svoje zemqi{te za krv ubijenog. U svom predgovoru Solovjev tako e posebno registruje i jedan ugovor o mirewu krvi (s. 5). U svojim uvodnim razmatrawima (predgovoru) Solovjev pi{e i o najva`nijim ustanovama obi~ajnog prava u Pa{trovi}a: pravo da biraju sebi kneza, da imaju svoj sud po svojim obi~ajima i zakonima, da ne pla}aju tro{arinu na svoje proizvode, da u`ivaju svoje ba{tine. Ali su zato, za uzvrat, bili obavezni da slu`e vojnu slu`bu i da pla}aju perperu od ku}e, kao {to su i ranije pla}ali. Zanimqivo je napomenuti da se Solovjev za upoznavawe s pravnim i dru{tvenim `ivotom Pa{trovi}a poziva i na podatke iz kwi`evnog dela Stjepana Mitrova Qubi{e. Na primer, po pa{trovskom predawu, koje je zabele`io ovaj na{ pisac u svojoj pripoveci Sko~i evojka, Pa{trovi- }i nisu hteli da biraju kneza posle odlaska Stefana [tiqanovi}a. On upu}uje na Stjepana Mitrova Qubi{u i kad ho}e da ~itaocima prika`e kako je izgledala ova pa{trovska samouprava. Wu je Qubi{a, kako veli, `ivo naslikao u svojoj pripoveci Kawo{ Macedonovi}. Ali s tim u vezi navodi da o tome treba koristiti i Qubi{in tekst Op{testvo Pa{- trovsko u Okru`iju Kotorskom. No pored Qubi{e, Solovjev upu}uje i na kwigu Vuka Karaxi}a Crna Gora i Boka Kotorska, kao i na Vukov tekst o Boki Kotorskoj u Kov~e`i}u, gde se tako e govori i o Pa{trovi}ima. Kad pi{e o pa{trovskoj samoupravi, Solovjev iznosi podatke o pa- {trovskom zboru i wegovoj ulozi. To {to je nazvao pa{trovskim zborom, predstavqao je u stvari sabor svih doma}ina, koji se skupqao pod vedrim nebom zajedno sa sudijama i vojvodama i ~ije je odluke odobravao. Taj zbor u~estvuje u su ewima, koja su ina~e u neposrednoj nadle`nosti sudija i vojvoda. [ta vi{e, zbor, kako pi{e Solovjev, izdaje i zakonske odredbe (s. 4). S ovim predgovorom je Solovjev stvarno zapo~eo prou~avawa pa{trovskih isprava. No na`alost, ta wegova prou~avawa, koliko nam je poznato, nisu kasnije nastavqena. Ina~e, Solovjev o Pa{trovi}ima pi{e i u ~lanku pod naslovom Seqaci-plemi}i u istoriji jugoslovenskog prava, 5 gde raspravqa o pojavi koju je nazvao seoska vlastela, seqaci-plemi}i. Za plemi}ke op{tine (kako ih tako e naziva) ka`e da se mogu na}i kod Ju`nih Slovena, i da svoje poreklo imaju iz starog rodovskog slovenskog `ivota. Slobodni se- 5 Arhiv, 25. novembar 1935, s

6 76 qaci-vojnici sli~ni ovim ju`noslovenskim nalaze se i u Zapadnoj Rusiji i Poqskoj, gde je naziv za wih {qahta. 6 Ovu pojavu kod Jugoslovena Solovjev u svom ~lanku posmatra u ~etiri vlasteoske op{tine: Turopoqskoj i Dragani}koj `upi u Hrvatskoj, Poqi~koj `upi u Dalmaciji i, kako veli, u op{tini Pa{trovskoj u Boki Kotorskoj. S Pa{trovi}ima u vezi on i ovde napomiwe da je wihovu autonomiju najboqe opisao Stjepan Mitrov Qubi{a u svojim pripovestima Sko~i evojka i Kawo{ Macedonovi}, kao i u ~lanku Op{testvo Pa- {trovsko u Okru`ju Kotorskom. On ovde upu}uje direktno i na Bogi{i- }ev ~lanak iz godine Desetina sudskih zapisa iz Pa{trovi}a. Pa{trovi}i jesu bili interesantna pojava kao autonomna op{tina pod Mle~i}ima, ba{ kao i Poqi~ka `upa, koja je bila pod Turcima. I Poqi~ani su, kao i Pa{trovi}i, u`ivali autonomna prava kroz istoriju; imali su svoj ~uveni statut, koji je, kako veli Solovjev, potvr ivao stare obi~aje i ustanove i bio spomenik arhai~nog slovenskog prava. Smatrao je da su Poqice bile jedna od `upa (stare) hrvatske dr`ave (s 460), a za wihov statut od godine bele`i tako e i podatak da je pisan narodnim jezikom i bosanskom }irilicom (s. 460). Kad ve} spomiwemo Poqice nave{}emo jo{ jedan ~lanak Solovjeva, u kome je objavio pet privatno pravnih ugovora XVI veka iz Poqi~ke `upe, s uvodnim napomenama i prili~no iscrpnim komentarom. 7 Ugovori koje objavquje su bili iz privatne zbirke Aleksandra Poqani}a, koja obuhvata oko 200 komada isprava iz zaostav{tine poqi~kog `upnika Mate Mihanovi}a. I za ove isprave Solovjev veli da su sve pisane narodnim jezikom, bosan~icom, kao i da su dragocene jer pru`aju primere narodnog pravnog `ivota u wegovom neprekidnom razvitku i ~vrstoj tradiciji (s. 399). U svom ~lanku Solovjev objavquje pet najstarijih ugovora iz ove zbirke. Ovim izborom je jo{ jednom potvrdio da su ga prvenstveno interesovali pravni spomenici koji su bili bli`i prvobitnom slovenskom pravu, a koje je otkrivao, pored ostalog, i u na{im primorskim oblastima. To {to je Solovjev svojim istra`ivawima tako duboko zahvatio pravnu i istorijsku gra u iz na{ih primorskih krajeva najboqi je dokaz da je u tridesetim godinama pro{loga veka bio kao nau~nik dobrim delom opredeqen za prou~avawe pravne tradicije ovog segmenta na{eg naroda. * * * Kwiga privilegija Grbaqske `upe sa Du{anovim zakonikom predstavqa rukopisni zbornik, koji se nalazi u arhivi Valtazara Bogi{i}a u 6 O seoskom plemstvu u Hrvatskoj pi{e i Ksaver [andor \alski (Qubo Babi}) u svojim pripovetkama u zbirci pod naslovom Pod starim krovovima, mada u ve}ini pripovedaka o onom plemstvu koje se ne mo`e i ne bi smelo poistovetiti s plemstvom koje je predmet rasprava Solovjeva. 7 Privatno-pravni ugovori XVI veka iz Poqi~ke `upe, Arhiv, 25. maj 1934, s

7 Cavtatu. Za wega Solovjev s pravom veli da je dragocen. Ceo zbornik, koji je ukori~en u jedne korice kao kwiga, pisao je ili godine ili malo kasnije Anton Batuta (Antonio Battutta), kancelar Grbaqske `upe (Canc. della Com/unit/a di Zuppa). Ovaj zakqu~ak Solovjev izvodi iz toga {to je najkasnija privilegija koja se nalazi u ovom zborniku datovana 16. oktobra te godine. Ceo je zbornik pisan jednom rukom, to jest rukom kancelara Grbaqske `upe, a {to govori da je bio u slu`benoj upotrebi, odnosno da je taj rukopis imao zvani~an karakter (s. 23) Me utim u predgovoru izdawu ovog zbornika Solovjev gotovo uop{te ne pi{e o samim privilegijama, bar ne onako iscrpno kao {to je pisao o pa{trovskim ispravama. Razlog tome bi}e po svoj prilici {to se kao sastavni deo ovih privilegija nalazi tekst Du{anovog zakonika, koji je do ovog objavqivawa bio potpuno nepozant nau~noj javnosti. Taj je tekst, rekli bismo, toliko zaokupio Solovjevqevu pa`wu da je gotovo ceo svoj predgovor wemu posvetio. Ono {to se odnosi na sadr`aj privilegija sa- `eo je Solovjev u nekoliko re~enica. On je o tim privilegijama napisao ovo: Mleta~ke povlastice Grbqu g(odine) sa svim su nepoznate; me utim, one pru`aju dosta novih podataka za polo`aj srpskih avtonomnih `upa pod Mle~i}ima (s. 28). A zatim je jedan pasus od nekoliko re~enica posvetio jeziku prevoda tih privilegija (poveqa) na srpski. 8 Iako kratka i svedena na najnu`nija obja{wewa, i ta zapa`awa Solovjeva tako e zaslu`uju pa`wu. Za jezik kojim su privilegije pisane veli da je dragocen primer narodnog, svetovnog jezika u Dalmaciji XVIII veka. Slobodan od sloveno-ruskog uticaja, ali sa prili~no talijanizama, ovaj tekst prikazuje nam `ivi govor Boke tog doba. On predstavqa poku- {aj prevoda zvani~nog kancelarijskog stila (s. 28). Ali to bi bilo sve {to je napisao o Grbaqskim privilegijama kad se izuzme ono {to je napisao o ovoj recenziji Du{anovog zakonika. 9 Nasuprot ovom oskudnom komentaru samih privilegija Grbaqske `upe mada je sam komentar ipak koristan za boqe sagledavawe samog teksta Solovjev ukazuje na novine koje ova verzija Du{anovog zakonika donosi u odnosu na neke druge iz pribli`no istog razdobqa, a koje su od ranije bile poznate. Da uzgred napomenemo da ova verzija obuhvata i Zakon Justinijanov, kao {to je taj zakon ukqu~en i u neke ranije verzije, zbog ~ega se Solovjev, kad govori o Du{anovom zakoniku, radije slu`i izrazom Du{anovo zakonodavstvo. Ina~e, ovu je verziju okarakterisao kao primerak mla e recensije Du{anova zakonodavstva, skra}ene i prera ene kako bi se prilagodilo `ivotu jedne avtonomne srpske `upe (s. 29) u razdobqu od XV do XIX veka. Za grbaqski rukopis nalazi da je najbli- `i Ravani~koj verziji Du{anovog zakonika, ali da je to jedna ne samo nova verzija ove Ravani~ke redakcije, nego i da je vrednija od we. To {to 8 U kwizi su od{tampani i wihov tekst na italijanskom i srpski prevod. 9 Zanimqiv je podatak da u samom zborniku pi{e da je to Blagovernago i Hristoqubivago Makedonskago Cara Stefana zakon (nav. delo, s. 61). 77

8 78 je smatra novom on ne izvodi iz ~iwenice da ovde i Justinijanov i Du{anov zakonik izgledaju dosta skra}eni prema tekstu Ravani~kog zbornika (s. 24). Ali ono {to nalazi da je zna~ajno jeste da Du{anov zakonik u ovom rukopisu sadr`i {est wegovih autenti~nih odredaba, koje se ne nalaze ni u Ravani~kom zborniku, niti u docnijim tekstovima iste recensije (s. 24). Pored toga, na nekoliko mesta gde je tekst Ravani~kog i Tekelijinog zbornika pokvaren i pokazuje da prera iva~ nije razumeo ni predmet ni tekst (izraz St. Novakovi}a), Grbaqski zbornik pru`a ta~nije oblike (s. 24). Iz ovoga Solovjev izvodi zakqu~ak da je nekad postojao protograf ove mla e recensije, potpuniji od Ravani~kog zbornika (s. 24). I na osnovu podrobnije analize ovog teksta Solovjev je izvr- {io reviziju svoje sopstvene ranije pretpostavke koja se odnosila na Ravani~ku verziju. Naime, posle otkri}a ovog rukopisa, on je do{ao do uverewa da taj protograf, zajedni~ki izvor ovih verzija, nije nastao pod okriqem srpske patrijar{ije u Pe}i (s. 26) krajem XVI veka, nego u Primorju ili u Zeti u XV veku. Posle ovog otkri}a, wegovo je mi{qewe da ovo zakonodavstvo predstavqa, po wemu, temeqnu preradu samog teksta Zakonika, ukqu~uju}i i wegovo skra}ivawe, s obzirom da su mnoge wegove odredbe postale nepotreban balast (s. 28). Me utim, osnovni stale- {ki odnosi (su) ostali isti: vlastela i vlasteli~i}i, patrijarh, igumani i episkopi, pronije i ba{tine (s. 28). Ali i u tome su u ovom zakonodavstvu ipak izvr{ene neke terminolo{ke izmene kako bi se ono prilagodilo drugom dobu. Naime, u tekstu ove verzije Du{anovog zakonika re- ~i meropsi i otroci zamewene su re~ju posadnici. Ovom ina~e retkom re~ju su u Kotorskom statutu jo{ za vreme srpskih kraqeva u XIV veku nazvani zavisni seqaci kotorske vlastele (possanici de Gerbli). Jer granica izme u meropaha i otroka naseqenih na zemqi, bila je zbrisana ~lanom 67. DZ (tj. Du{anovog zakonika). Wihov je pravni polo`aj postao isti. Otuda je bilo logi~no da se stvori jedan op{ti naziv (s. 26), zajedni~ki za otroke i meropahe. I ono {to Solovjev pri tom nagla- {ava jeste da je taj naziv bio poznat ba{ u Grbqu (s. 26) jo{ od XIV i XV veka. Terminolo{ka izmena u ovom tekstu Du{anovog zakonika je i ta {to je re~ porotnici zamewena re~ju vlastela, dok je u tekst Justinijanovog zakonika uneta re~ komun. Sve ove izmene upu}ivale su Solovjeva na zakqu~ak da je ova verzija nastala u srpskom Primorju XIV XV veka. Kada se bavi pa{trovskim ispravama kao i grbaqskim privilegijama, Solovjev ne ulazi u kriti~ku analizu wihovih sadr`aja. Taj je posao ostavio budu}im generacijama na{ih nau~nika. Me utim, da ih je sve vrlo pa`qivo i{~itao vidi se, pored ostalog, i po tome {to za svaku ispravu (pa{trovsku) kao i za svaku povequ (grbaqsku) daje regestu, a {to poma`e ~itaocima da se lak{e orijenti{u u razumevawu samih tekstova.. Uostalom, to je zahtev kog je potrebno pridr`avati se prilikom svakog kriti~kog izdavawa istorijske gra e ove vrste.

9 Kwiga privilegija Grbaqske `upe je bila nepoznata na{oj nau~noj i kulturnoj javnosti sve dok je Solovjev nije otkrio u Bogi{i}evom arhivu. Ali ni on sam, kad je do{ao do ovog otkri}a, nije odmah pristupio svestranom sagledavawu wene va`nosti i wenom izdavawu. Ovo verovatno stoga {to je u tom rukopisu wegovu pa`wu najpre privukla do tada nepoznata verzija Du{anovog zakonika. Jer, kako smo ve} spomenuli, on se izu~avawem Du{anovog zakonodavsta bavio jo{ od svoje doktorske disertacije. Ali i pored toga, grbaqske privilegije su mu poslu`ile kao izvor podataka u jednom ~lanku u Letopisu Matice srpske. 10 Po{to je ve} bio otkrio grbaqske privilegije, wegovu pa`wu je privuklo jedno za nauku interesantno pitawe, a to je pitawe Grbaqskog statuta, koji je svojevremeno izdao Vuk Vr~evi} u zadarskom Pravdono{i godine, a koji je Stojan Novakovi} pre{tampao u svojim Zakonskim spomenicima srpskih dr`ava sredwega veka. 11 Solovjev je pitawe Grbaqskog statuta podvrgao kriti~kom razmatrawu u posebnoj raspravi, Grbaqska `upa i Grbaqski statut, 12 koju je objavio pre objavqivawa gra e koju je otkrio u Bogi{i}evom arhivu. Ina~e, ova rasprava Solovjeva predstavqa u nauci definitivnu re~ o pitawu Grbaqskog statuta. U woj je na{ pisac pokazao svoje interesovawe za Grbaq i Grbaqsku `upu u jednom {irem smislu. A kad je re~ o samom Grbaqskom statutu, on je u radu objavqenom u Godi{wici Nikole ^upi}a izveo dokaze da taj statut nije nikada postojao, a da tekst koji je objavio Vuk Vr~evi} predstavqa falsifikat. Ove je dokaze izveo u odeqcima ove rasprave pod naslovima Vuk Vr~evi} i publikacija Grbaqskog statuta i Analiza Grbaqskog statuta. No bave}i se ovim statutom, Solovjev je utvrdio da su neke odredbe u wemu ipak originalne (s. 35), to jest da ne poti~u od Vuka Vr~evi}a, ve} se wihovo poreklo nalazi u Bibliji, a da su neke uzete iz vizantijskog i Du{anovog zakonodavstva. Na primer, kaznu odsecawa ruke onome ko bi udario oca ili mater, ili za pisawe la`ne isprave. Zatim je za kaznu kamenovawa primetio da je poznata poznijoj redakciji Du{anova zakonodavstva, kao i da je zaista bila primewivana u kr{noj Hercegovini. U ovom Vr~evi}evom Grbaqskom statutu se tako e spomiwe kazna samosedmo (s. 36). Ona svoje poreklo tako e vodi iz Biblije, gde se veli kako je sam Gospod kazao da se sedam puta odmazdi za Kaina (s. 36). Solovjev ne sumwa da je ova kazna pod uticajem grbaqskog prepisa Du{anova zakonodavstva u{la u Grbaqsku `upu, ali je nepoznata obi- ~ajnom pravu Ju`nih Slovena (s. 36). On za Grbaqsku `upu veli da je bila vrlo konservativna u pravnom `ivotu, jer je do XIX veka sa~uvala mnoge odredbe Du{anova zakonodavstva (s. 37). U ovoj svojoj raspravi Solovjev se, me u ostalim izvorima, ve} poziva i na Kwigu privile- 10 Videti: LMS, kw. 348, sv. 1, s Sve ove podatke navodimo po Solovjevu. 12 Godi{wica Nikole ^upi}a, (1931). Kwiga XL, Beograd s

10 80 gija Grbaqske `upe, i to ne samo kad je u pitawu Du{anovo zakonodavstvo. To ~ini, na primer, i kad veli da su Grbqani oslobo eni svih poreza, dacija i angarija i da moraju samo da vr{e vojnu slu`bu (s. 16). Tu se on izri~ito poziva na kwigu zakona Grbaqske `upe, za koju u fusnoti napomiwe da se nalazi u Bogi{i}evoj bibl(ioteci) u Cavtatu. Izdawe Kwige privilegija Grbaqske `upe kao i wegova rasprava Grbaqska `upa i Grbaqski statut predstavqaju zna~ajan doprinos izu~avawu pravnog `ivota i istorije dela srpskog naroda koji se nalazio pod Mlecima od XVI do XVIII veka, odnosno do propasti Mleta~ke Republike i stvarawa Ilirskih provincija pod Napoleonom. * * * Do [estoaprilskog rata godine Solovjev je uspeo da objavi, u izdawu Srpske kraqevske akademije, i Bogi{i}evu zbirku Omi{kih isprava XVI XVII veka. 13 To je zbirka od 195 pisama pisanih u Omi{ od susednih vlasti od turskih aga i dizdara, od kne`eva poqi~kih i primorskih u ono vreme pod turskom vla{}u (s. 1). Sva su ova pisma originalna, a pisana su u razdobqu od do godine. Samo jedno od tih pisama pisano je na italijanskom, dok su dva pisana latinicom; sva su ostala (192 pisma) pisana }irilicom, zapravo bosan~icom, odnosno, kako sam Solovjev veli, onom granom }irilice koja je u ono doba bila uobi- ~ajena u celoj Bosni pa i u Poqicama (s. 1). Iako ih je sve nazvao ispravama, to je u stvari zbirka starih dokumenata. Na po~etku svog predgovora je za wih napisao uop{teno da imaju veliki zna~aj za kulturnu i socijalnu istoriju Dalmacije XVI XVII veka (s. 1). Me utim, u daqem tekstu svog predgovora on ovu konstataciju razra uje. Solovjev najpre konstatuje da one predstavqaju dragocenu gra u za upoznavawe `ivog narodnog jezika, pored ostalog i stoga {to je svaki od pisara unosio u wih svoje dijalekatske crte (s. 2). Ali ta }e zbirka tako e dosta doprineti (i) rasvetqavawu socijalnih odnosa (kao) i uop{te istorije na{eg naroda u tursko doba (s. 2). No u svom se predgovoru Solovjev najvi{e zadr`ava na wihovom zna~aju za kulturnu i pravnu istoriju onog doba. Ono {to najpre pada u o~i kad se ~itaju ove isprave jeste velika uqudnost i ugla enost (s. 2) u tom me usobnom pograni~nom op{tewu. Po sadr`ini, pak, u ovim se pismima (ispravama) obi~no pi{e o sukobima izme u Omi{ana na jednoj strani, a na drugoj Poqi~ana i Primoraca carevih podlo`nika i du`devih podlo`nika. Sukobi su obi~no dosta sitni: Nekom su Poqi~aninu odveli Omi{ani brava ili poharali wivu, neki Omi{anin nije platio dug Primorcu. Omi{ani, koji imaju ba{tinu na turskom zemqi{tu ne}e da plate carev hara~ i sli~no. Krupnije stvari su retke. U jednoj ispravi koju Solovjev navodi, re~ je o incidentu kada su Omi{ani silom odveli nekog mladog ~obanina iz Po- 13 Spomenik SKA XCIII, (1940). Beograd s

11 qica u du`deve soldate. Tim povodom pi{e makarski kadija: Molim te kako gospodina i susida, pu{taj to dite mi, ne brani mu, molim ja va{u milost i sve omi{ke vlastele i vojvode i vitezove, nemojte se za malu stvar s nami mraziti na susictvu, ve} da smo prijateqi, kako smo i dosad bili i u qubavi `iveli (s. 2). U drugom takvom slu~aju interveni{u i poqi~ki nazor Nuh-aga, i Ahmat-aga kapetan kamenski, i knez poqi~ki Jura Novakovi}. Op{ti je refren tih pisama: mi smo postavqeni od ~estitoga cara, da se nikakovu carevu podlo`niku posilije ne ~ini. (s. 3). U svakom posebnom slu~aju tra`i se strogo izvr{ewe pravde, jer i vama je, gospodine prisvitli, priporu~eno staviti krivoga na put da hodi uprav, neka mirno `ivimo (s. 3). No iza ove slatkore~ivosti i uqudnosti izri~u se katkada i pretwe da }e se uzvratiti, pa ~ak i represalijama. U ove pretwe spada i upozorewe da mo`e do}i do krvne osvete ili, kako u ipravama pi{e, uzvra}awem zajma (s. 3). Ako vi imate testir od ~estitoga cara, ~ita se u jednoj ispravi, wegovo robqe biti a prave qude od toga mista tirati, mi se tome ne ~udimo nego se carevoj zapovidi klawamo. Ako li nemate testir od ~estitoga cara, molimo vas, u prave siromahe zlom ne ti~ite da se i vam zlo ne u~ini ( ) ako ko {to po~ne i zaimqe, vidi}ete, ho}e li se na}i ko }e zajam vratiti (s. 3). Uz ovaj navod Solovjev u fusnoti pi{e da je ovo shvatawe krvne osvete kao vra- }awe duga poznato Poqi~kom statutu, u kome se dosledno pravi razlika izme u ubistva za krv pridnu, za pridnu pizmu, to jest, kako veli, iz osvete, i ubistva koje se vr{i nezaimito, prezaimito, to jest bez razloga. I kad do e do krvi, to mo`e biti bez uzroka (razloga), slu~ajno nezaimita, pa i svaka uvreda. Naro~ito su o{tre pretwe upu}ene kad je godine bila odvedena jedna turska devojka. A kad su Omi{ani poku{ali da ubiju dizdara Ali-agu, on sam slikovito otpisuje Omi{anima: Ako bude crni Ali-aga u `ivotu, ho}e svoje ~asti popaziti {to mu ko bude zajao (s. 3). U dva-tri pisma s kraja XVI veka turske age se `ale {to su se u Omi{u naselili uskoci. Kako vele, u Omi{u (se) drugi Sew u~inio (s. 3). Ponekad bi se pojavila kuga u vidu epidemije, i tada bi turske vlasti obave{tavale mleta~ke da preduzmu odre ene mere, da postave kordun (re~i Solovjevqeve). O ovoj prepisci Solovjev u zakqu~ku veli da je op{ti utisak koji ona ostavqa dosta neo~ekivan. Na toj, kako pi{e, razmirnoj krajini u toku mnogih godina nije bilo razmirja; iz dana u dan tekao je uglavnom obi~an miran `ivot. Na{i su seqaci trgovali na obe strane, obra ivali wive, uzimali ih u zakup od tu ih podlo`nika, `enili su se iz preko granice; a tu inske su se vlasti i turske i mleta~ke vi{e mawe iskreno brinule o tome da se wihovim podlo`nicima nepravda ne ~ini (3). 14 Ina~e, ove isprave svedo~e o pravnim i socijalnim odnosima i kulturnim prilikama 14 Svi primeri koji se ovde navode uzeti su iz Solovjevqevog teksta, jer je u pitawu ~lanak o Aleksandru Solovjevu, a ne o omi{kim ispravama. 81

12 82 u Omi{u, Poqicama i na omi{koj krajini u kojima je tamo{we stanovni- {tvo `ivelo. Ono je vodilo obi~an i uglavnom miran pograni~ni `ivot, koji je, kako veli Solovjev, bio takav sve do Kandijskog rata. Sva je ova pisma, kako veli Solovjev, registrovao omi{ki kan~ilir ilirskog jezika. Sa~uvani su i prevodi ovih pisama na italijanski jezik za mleta~kog providura, a tako e i koncepti odgovora. Me utim, prevode na italijanski niti koncepte odgovora Solovjev nije objavio, mada je, kako ka`e, prevode na italijanski koristio za razumevawe jezi~kih i drugih nejasno}a u ispravama. Ova je zbirka ve} bila krwa kad ju je Bogi{i} preuzeo. Ona se, kako pri~a Solovjev, nalazila na tavanu op{tine u Omi{u, gde je wen veliki deo stradao od vlage i mi{eva, ali i zbog odnosa kasnijih generacija prema op{tinskoj arhivi. Onda{wi narod, {to je i prirodno, nije shvatao wenu ogromnu vrednost kao istorijske gra e. Zbirka isprava koju je Bogi{i} sa~uvao a Solovjev izdao predstavqa samo jedan neznatni deo velike, odavna propale omi{ke arhive (s. 4). Ve} smo napred imali priliku da navedemo rad Solovjeva Privatno-pravni ugovori XVI veka iz Poqi~ke `upe. Poqice i Poqi~ane, kako smo videli, spomiwe i u vezi s Omi{kim ispravama. Poqice sa svojom autonomijom i svojim statutom nesumwivo su morale tako e da privla~e wegovu nau~ni~ku pa`wu. To potvr uje i wegov ~lanak Seqaci-plemi}i u istoriji jugoslovensog prava, gde, pored drugih, pi{e i o Poqi- ~anima i Poqi~koj `upi. Ali ne samo za Poqi~ki statut i navodni Grbaqski, Solovjev se uop{te interesovao za pravne spomenike hrvatskog i srpskog Primorja. Kad je Marko Kostren~i} objavio Vinodolski zakon u izdawima Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti godine, Solovjev je za Arhiv napisao prikaz te kwige. 15 U tom prikazu on naro~ito isti~e da Vinodolski statut spada u najstarije i potpuno autenti~ne pravne spomenike, kao i to da je pisan na hrvatskom, tako da su se sa~uvali mnogi staroslovenski pravni izrazi. Vinodolski statut, kao i Poqi~ki, nije statut jednog trgova~kog grada sa prevla{}u romanskog elementa, ( ) nego statut jednog saveza od nekoliko malih gradi}a i seoskih op{tina, jedne slovenske `upe gotovo bez ikakve romanske primese. Za svoju tvrdwu o slovenskom karakteru ove i drugih dalmatinskih i primorskih op{tina, kao i samih statuta, on se poziva na Feodora Leontovi}a, koji je tako e pisao o Vinodolskom statutu i drugim pravnim spomenicima iz Dalmacije u svom delu Drevno hrvatsko-dalmatinsko zakonodavstvo. To sve ide u prilog tezi da se Solovjev interesovao za pravne spomenike iz na{eg Primorja i pre nego {to se upoznao s Bogi{i}evom ostav{tinom koja se ~uva u wegovom arhivu u Cavtatu, a pogotovu kasnije, kad mu je ona postala poznata. Wega su uop{te interesovali pravni spomenici koji su ponikli u narodu, i to bez obzira iz kog su kraja s ju`noslovenskih prostora, pa i onda kad nisu bili ni u kakvoj vezi s Bo- 15 Arhiv, juni juli 1925, s

13 gi{i}em. 16 No upoznavawe s Bogi{i}evom ostav{tinom nesumwivo da mu je otvorilo nove mogu}nosti samostalnih istra`iva~kih projekata u jednoj od oblasti za koju se duboko vezao kao istra`iva~ i nau~nik. * * * Ima jedan rad Solovjeva u kome se tako e bavi istorijom srpskog prava u razdobqu od XVI XVIII veka, to jest iz turskih vremena. To je rasprava pod naslovom Srpske zakonske kompilacije XVII veka, objavqena u izdawima Srpske kraqevske akademije. 17 U woj raspravqa o dva zakonska spomenika. Jedan od wih je Sud cara Leona i Konstantina, 18 koji se ~uvao u Pragu me u rukopisima Pavla J. [afarika, a drugi je takozvani Sud Ivana Crnojevi}a. Ovaj rad pomiwemo uglavnom zbog teksta Sud Ivana Crnojevi}a, koji je nastao u zapadnim srpskim zemqama, koje se grani~e sa susednim primorskim oblastima, iz kojih su i ostali tekstovi koji su predmet na{eg ~lanka. Ina~e, sam tekst se sa~uvao u prepisu jednog zbornika Cetiwskog manastira iz XVIII veka, u kome se nalazi dosta zna~ajnih akata i tekstova iz starijih vremena (s. 94). 19 Kompilator teksta Sud Ivana Crnojevi}a svejedno da li crnogorski vladika Visarion ili Danilo nije ga nazvao niti po Justinijanu niti po Du{anu; nego je uzeo ime mnogo bli`e Crnogorcima onog doba, ime najve}eg za wih autoriteta, osnivaoca Cetiwskog manastira, gospodara Ivana Crnojevi}a (s. 110). Za ovu kompilaciju Solovjev je nepobitno utvrdio da vodi poreklo iz starog vizantijskog zakonodavstva, bez drugih primesa, kao uostalom i Sud cara Leona i Konstantina. I jedan i drugi su zakonski tekstovi koji svoje poreklo imaju u starom vizantijskom pravu. Me utim, neke odredbe Suda Ivana Crnojevi}a Solovjev povezuje s Bogi{i}em i wegovim istra`ivawima. Za kaznu kamenovawa za blud, kao i za kamenovawe ve- {tica on napomiwe dodu{e samo u fusnoti (videti s. 98) da je poznata crnogorskom pravu, upu}uju}i na Grbaqski statut, kao i na Gradju, to jest na Bogi{i}ev Zbornik sada{njih pravnih obi~aja u Ju`nih Slovena. No pored toga, i Sud Ivana Crnojevi}a i Sud cara Leona i Konstantina Solovjev izjedna~ava s narodnim pravnim obi~ajima pod Turcima, o kojima, kako veli, imamo najmawe podataka (s ). Uz ovo, on iznosi 16 Primer koji ovo potkrepquje je wegov rad O Kara or evom zakoniku (Arhiv, 25. maj 1932, s ), u okviru koga je objavio i tekst ovog Zakonika pod naslovom Pravila vojena i narodwa. Me utim, napomenuli bismo da je i u ovom radu ipak spomenuo Bogi{i}a, ali jedino u tom smislu {to je ispustio da navede ovaj Zakonik u svome nacrtu razvitka zakonodavstva u Srbiji XIX veka, to jest u svom poznatom delu Pisani zakoni na Slovenskom Jugu (s ). 17 Glas SKA, (1933). CLVII, Beograd s Naslov ovog teksta Solovjev pi{e i kao Sud cara Leona Konstantina, a i kao Sud cara Leona i Konstantina. Mi ga u na{em ~lanku pi{emo iskqu~ivo na ovaj drugi na~in. 19 To je takozvani Krusovoq Ivanbegov, zbornik pisan raznim rukama u prvoj pol(ovini) XVIII v(eka) (s. 94). 83

14 84 i konstataciju da ti obi~aji gotovo da nisu bili zabele`eni na pismu (s. 92). I u fusnoti uz ovu napomenu veli da je jedino Grbaqski statut izgledao kao zbornik srpskog obi~ajnog prava, kojim su se Grbqani slu- `ili od god(ine) do sredine XIX veka. Ali, kako konstatuje u nastavku, ovaj statut nikako ne odgovara prilikama XV veka. I tu spomiwe da je u svom radu i Grbaqski Statut dokazao da je to jedan zapis obi~ajnog prava iz god(ina) 1840-ih, u~iwen od ve{tog mistifikatora Vuka Vr~evi}a. 20 Raspravom Dve zakonske kompilacije XVII veka Solovjev se jo{ jednom potvrdio kao istra`iva~ pravne i druge istorijske gra e nastale u zapadnim krajevima Balkanskog poluostrva u tursko doba. Iz tog razloga smo se opredelili da i ovo wegovo istra`ivawe ovde navedemo, iako se ono razlikuje od ostalih wegovih istra`ivawa koja su glavni predmet na{eg ~lanka. * * * Tokom rada u Bogi{i}evom arhivu u Cavtatu, Solovjev je pokazao interesovawe i za samog Valtazara Bogi{i}a. Po nekim radovima koje je objavio, vidi se da ga je, pored ostalog, posebno privukla Bogi{i}eva aktivnost kao nastavnika na Novorosijskom univerzitetu u Odesi, gde je dr`ao predavawa iz uporedne istorije slovenskih prava. Ta Solovjevqeva otkri}a su od zna~aja za upoznavawe samog Bogi{i}a, i to posebno iz onog perioda u wegovom `ivotu kome na{i nau~nici nisu poklawali ve}u pa`wu. Bogi{i}eva delatnost na Novorosijskom univerzitetu, pa i u Rusiji uop{te dok je tamo boravio, ostala bi mawe osvetqena da Solovjev, kao i Taranovski nisu o tome pisali. 21 Ina~e, informacije o Bogi- {i}u Solovjev je mogao da dobije ve} od samog Teodora Taranovskog, koji je Bogi{i}a li~no poznavao i na koga su Bogi{i}eva li~nost, wegova ogromna erudicija kao i wegova biblioteka i kolekcija rukopisa ostavile sna`an utisak, koji je zadr`ao trajno u svom se}awu Videti fusnotu 1 na s Naime, o Bogi{i}evom pristupnom predavawu na Novorosijskom univerzitetu u Odesi pisao je i Teodor Taranovski u svom Uvodu u istoriju slovenskih prava, u poglavqu o predstavnicima katedara istorije slovenskih prava. O wima Taranovski pi{e tako e i u ~lancima povodom stogodi{wice wegovog ro ewa, u Arhivu (Valtazar Bogi{i}, Povodom stogodi{wice wegovog ro ewa in memoriam, 25. decembar 1934, s ) i u ~lanku U Bogi{i}evom zavi~aju u Letopisu Matice srpske. (januar februar mart april 1934, s ). No svojim nau~nim aktivnostima dok je boravio u Rusiji je i sam Bogi{i} pridavao osobiti zna~aj. 22 U ~lanku U Bogi{i}evom zavi~aju, Taranovski se se}a sa zahvalno{}u i pijetetom Bogi{i}a, iz vremena kad je odlazio kod wega u stan u Parizu. Cela ona generacija stru~waka, pi{e Taranovski u ovom ~lanku, u koju spada i pisac ovih redaka, sa zahvalno{}u se se}a onih sugestija i uputstava, koja je dobijala od neposrednog op{tewa sa Bogi- {i}em. Svi se dobro se}amo wegovog stana u Parizu (71, rue Saints Peres), gde su nas zagrevali za slavisti~ke studije i razgovori sa zaslu`nim doma}inom i razgledawa wegove cewene biblioteke i kolekcije rukopisa. O svemu ovome je Taranovski morao pri~ati Solovjevu u vreme kad se ovaj spremao da otputuje u Cavtat da bi radio u Bogi{i}evom arhivu.

15 Pod naslovom Bogi{i}eva univerzitetska predavawa 23 Solovjev u jednom svom ~lanku saop{tava iscrpno o programu Bogi{i}evih predavawa koji je na{ao u wegovoj arhivi u Cavtatu. Iako Bogi{i} nije stigao da za svoje slu{aoce obradi pravni~ku su{tinu svog predmeta (s. 392), to jest unutra{wu istoriju prava, niti je stigao da im pru`i ni najkra}i pregled istorije dr`avnog prava, na osnovu programa predavawa znamo o ~emu je Bogi{i} na svojim predavawima govorio. Interesantna predavawa iz gra anskog prava o zadruzi kao temequ privatno-pravnog `ivota Ju`nih Slovena, bila su svedena na seminarska ve`bawa i zbog toga ostala su neobra ena i nenapisana (s. 393). Zanimqiva je ocena ovih predavawa koju Solovjev daje na kraju ~lanka. Mo`emo re}i da se u tim predavawima ogleda mladi Bogi{i}, vi{e etnolog nego pravnik, onaj odu{evqen pisac rasprave o Sveslovenskom muzeju, skupqa~ narodnih epskih pesama i folklora. Bogi{i} s u`ivawem pri~a slu{aocima o gusarewu Neretqana i Omi{ana, o husitskim ratovima, o neznabo{tvu Pomorana i Rana, ali najmawe govori o ~isto pravnim stvarima. Doktor filozofije je u wemu nadvladao doktora prava (s. 393). Ina~e, na Novorosijskom univerzitetu u Odesi je Bogi{i}ev zadatak bio da svojim slu{aocima izlo`i pregled istorije prava Zapadnih i Ju`nih Slovena, dok je Feodor Leontovi} tada predavao istoriju ruskog prava na tom Univerzitetu. * * * Me u radovima Solovjeva koji su posve}eni izu~avawima samog Valtazara Bogi{i}a, ima jedan koji do sada uop{te nije komentarisan, a koji zaslu`uje naro~itu pa`wu. To je rad pod naslovom Bogi{i}ev nacrt zakona za hercegova~ke usta{e. 24 Taj rad stoji posebno prema svim ostalim Solovjevqevim delima, i to ne samo prema onima u izdawima Akademije. Naime, rade}i u Bogi{i}evom arhivu u Cavtatu, Solovjev je nai{ao na jedan gotovo nepoznat Bogi{i}ev rukopis, nacrt zakona koji je on bio pripremio za hercegova~ke ustanike, usta{e, koji su se u drugoj polovini pretpro{log veka borili za oslobo ewe srpskog naroda u Hercegovini pod Turcima. Zanimqive su Solovjevqeve informacije i razmi{qawa o poreklu ovog rukopisa, o okolnostima pod kojima je nastao, kao i zbog ~ega je ostao nepoznat, to jest zbog ~ega ga niko do Solovjeva, pa ni sam Bogi{i}, nije spomiwao. No iako je sve to verovatno bilo onako kako je pretpostavqao Solovjev u svom predgovoru, potrebno je naglasiti da 23 Arhiv, 25. novembar 1937, s Spomenik SKA XCI, (1933). Beograd. Jednina od re~i usta{e koja se nalazi u naslovu ove publikacije, je usta{, ne usta{a. Usta{ je srpska re~; tako su se nazivali srpski ustanici u hercegova~kim ustancima protivu turske vlasti od godine. Sudbina se, ipak, poigrala ovom re~ju, kad su usta{ama sebe nazvali oni pripadnici najekstremnijeg hrvatskog nacionalnog pokreta koji su izvr{ili najstravi~niji pokoq Srba u istoriji, s ciqem da ih kao narod iskorene u zemqama koje su proglasili hrvatskim. 85

16 86 ovaj rukopis pokazuje koliko je svesrdno i s odu{evqewem ovaj na{ veliki pravnik prihvatio hercegova~ke ustanike i hteo da im na svaki na- ~in bude od pomo}i. Bogi{i} je, kako veli Solovjev, s iskrenim odu{evqewem pratio svaki jugoslovenski narodni pokret (s. 7). 25 Bogi{i} je bio pro`et istim ose}awima kojima i ogromna ve}ina onda{wih Dubrov- ~ana i Primoraca uz hercegova~ku granicu. Za wih hercegova~ki Srbi uop{te nisu bili niti su mogli da budu inoplemenici, i iz tog razloga su ih pomagali iz sve snage. Bogi{i}, koji je sebe smatrao Srbinom, anga`ovao se kao i svi ostali srpski rodoqubi s Dubrova~kog primorja i to bez obzira na veru u borbi srpskog naroda u Hercegovini za oslobo ewe od turskog ropstva. Na kraju svog predgovora, kao prilog, Solovjev objavquje qubazno pismo Dubrov~anina doktora Balda Gradija od 6. oktobra godine, kojim mu odgovara na pitawe o vezama izme u porodice Puci}a i hercegova~kih usta{a. 26 Zbog zna~aja informacija koje se nalaze u ovom Gradijevom pismu, mi ga ovde objavqujemo (s neznatnim skra}ewima). Da li su bra}a Niko Veliki i Medo Puci}i imali veze sa hercegova~kim usta{ima god(ine) 1875, ne mogu stalno znati niti je ko od mojih sugra ana u stawu da me o tome obavijesti, informi{e Baldo Gradi Solovjeva. Znam samo to, da je u ono doba postojao u Dubrovniku jedan odbor za pomagawe usta{a i izbjegqica hercegova~kih me u kojima je bila i mati Jovana Du~i}a sa svojim malim sinom u kolijevci. U ovom odboru uz druge ~lanove bio je Mato Puci} re~eni Nerun, ro ak Meda i Nika Velikoga. Jedan od glavnih poslova onog odbora bilo je sakupqawe pu{aka i no`eva u ku}ama mojega ujaka Rafa Puci}a u Gru`u (tada{weg na- ~elnika 27 dubrova~kog) i d-ra Marina \or i}a u Stonu; koje su oru`je usta{ki izaslanici s vrijemena na vrijeme dolazili podizati i preko Stona iznosili u Hercegovinu. [to se ti~e Meda i Nika Velikoga, znam da su oni pre a{we ustanke pomagali zborom i tvorom, a osobito onaj od pedesetih godina pro{loga stoqe}a, koji je bio vo en od Luke Vukalovi}a. A osim toga poznato je da svi radovi istori~ki i beletristi~ki spomenute bra}e imali su glavni politi~ki ciq da evropsku javnost uvjere o potrebi oslobo ewa i ujediwewa balkanskih Slavena, i o wihovom pravu da do u do vlastite i nezavisne narodne dr`ave (s ). Po{to se u jednom od paragrafa ovog zakonskog projekta izri~no veli da }e za predsednika privremene vlade biti izabran Mi}o Qubibrati}, 28 Solovjev pretpostavqa da je ovaj nacrt zakona napisan u vreme kad se Qubibrati} sklonio u Dubrovnik, gde je imao pristalica i gde je, verovatno u ku}i Nika Puci}a, mogao da se sastane sa Bogi{i}em. S 25 Solovjev narod u Hercegovini i Dubrova~kom primorju ovde naziva jugoslovenskim, mada za wega uop{te nema dileme da je u pitawu srpski narod. To se, uostalom, vidi iz ovog, kao i iz drugih wegovih tekstova o kojima je ovde re~. 26 Nav. delo, s Tj. predsednika op{tine dubrova~ke. 28 Nav. delo, s. 5.

17 obzirom da u rukopisu, gotovo u svakom paragrafu, ima brisanih i dodavanih re~i i ~itavih re~enica, da su ~ak mewani i ~itavi paragrafi, Solovjev na osnovu toga zakqu~uje da Bogi{i} nije radio sam, nego u dogovoru i u razgovoru s nekim hercegova~kim glavarima, najverovatnije s Mi}om Qubibrati}em (s. 5 6). Taj je rukopis ostao sklowen u Bogi{i- }evoj li~noj arhivi, i za wega izgleda da nije znao niko sve dok ga Solovjev nije prona{ao i objavio. A da kojim slu~ajem nije bio objavqen, nikada na{a javnost ne bi saznala da je Bogi{i} svoje rodoqubqe pokazao i na delu, a ne samo na re~ima. Ovim svojim anga`ovawem na strani hercegova~kih ustanika ( usta{a ) pokazao je najkonkretnije svoju qubav prema narodu iz kojeg je ponikao i kome je pripadao. No za Bogi{i}a se i iz drugih izvora zna da je nacionalno bio srpski opredeqen. O tome pre svega, svedo~i on sam u jednom svom rukopisu koji se ~uva u Cavtatu, 29 ali o tome svedo~e i neki drugi autori. 30 U svakom slu~aju, Bogi{i}ev nacrt zakona za hercegova~ke usta- {e je samo jo{ jedan dokaz vi{e koji je Solovjev dodao drugim dokazima o Bogi{i}evim rodoqubivim podsticajima za svoj rad, bilo nau~ni, bilo nacionalni. Ima smisla re}i ovom prilikom ne{to i o otkri}ima Solovjeva u Bogi{i}evom arhivu u Cavtatu u vezi s wegovom delatno{}u u Bugarskoj tokom godine. O tome je Solovjev objavio na francuskom jeziku poseban rad pod naslovom Bogi{i} u Bugarskoj (1877). 31 Podstaknut slovenofilskim karakterom rata Rusije za oslobo ewe Bugarske od Turaka, Bogi{i}, koji je tada u Parizu radio na kodifikaciji crnogorskog gra- 29 U jednom konceptu za svoju autobiografiju, on je napisao svojom rukom: Bogi{i}i su kao i cijela `upanija Konavle, koju spomiwe jo{ Porfirogenit me u srpskom `upanijom i iz koje oni do o{e, bijahu starinom pravoslavni; ali kad u XV vijeku do o{e pod Dubrova~ku Republiku, do o{e fratrovi i uvedo{e katolicizam. U zborniku Monumenta serbica ima jedan dokumenat iz XV vijeka, }irilski pisan, kojim Comes Georgius Bogi{i} javqa da je primio od Republike Dubrova~ke novce u dubrova~ku kasu polo`ene, a srpski }irilicom pisali su sami pravoslavni; katoli~ki Dubrov~ani samo po latinski. Spomenica Dra Valtazara Bogi{i}a o tridesetgodi{njici njegove smrti, Dubrovnik, b. g., s. 35. Da s ovim u vezi napomenemo da je Bogi{i} najvi{e i, reklo bi se, najradije pisao }irilicom. 30 O Bogi{i}u kao Srbinu, iz vremena kad je `iveo i radio u Be~u, pi{e, pored ostalih, i Stjepan Mitrov Qubi{a u svojoj pripovijesti [}epan Mali, kad govori da se mislilo i da se jo{ uvek misli da je Mali [}epan bio rimske vjere. Tu Qubi{a za Bogi{i}a veli: Moj prijateq dr Valtasar Bogi{i}, znatni i vaqatni Srbin, pokaza mi jesenas u Be~u weka pisma {to je [}epan pisao gospodi dubrova~koj, koja su me jo{ boqe pritvrdila u tome mnewu. I Teodor Taranovski, u ve} navo enom ~lanku U Bogi{i}evom zavi~aju (s. 114), svedo~i da su on i wegovi kolege i drugovi, kad su pose}ivali Bogi{i}a u wegovoj ku}i u Parizu, bili impresionirani Bogi{i}evim radom koji je, po wegovim re~ima, bio pro`et odu{evqenom qubavqu prema nauci, a jo{ vi{e rodoqubqem prema Srpstvu (uvek je smatrao sebe Srbinom, Srbinom-katolikom, kao {to je obi~no podvla~io) i Jugoslovenstvu, kao i prema celom Slovenstvu. Napomiwemo da smo o ovoj temi pisali u ~lanku pod naslovom: Odlomci o Valtazaru Bogi{i}u, Srpske organske studije, sv. 1, Beograd, Bogi{i} en Bulgarie (1877), Revue international des etudes balkaniques, Belgrade, 1938, s

18 88 anskog zakonika, prihvatio je ponudu grofa Nikolaja Igwatijeva, da se u okviru civilne administracije pri glavnom stanu ruske ju`ne armije anga`uje na izradi op{teg projekta organizacije sudstva u Bugarskoj, za koju se predvi alo da bude oslobo ena od strane ruske vojske. [ef civilne administracije pri glavnom stanu ruske ju`ne armije je bio knez Vladimir ^erkaski, kome je Bogi{i} bio dodeqen. Wegovo oficijelno zvawe bilo je profesor Univerziteta u Odesi, dodeqen civilnoj kancelariji glavnog stana (s. 540). U ovom radu, koji je u na{oj nauci ostao prili~no nezapa`en, Solovjev vrlo podrobno izla`e tok Bogi{i}evog `ivota i rada, kao i zbivawa dok je bio anga`ovan na ovim poslovima. Uz to, Solovjev u prilogu objavquje dva Bogi{i}eva pisma i dva dokumenta (na francuskom) koja je na{ao u Bogi{i}evom arhivu u Cavtatu. 32 Solovjevqev rad koji ovde navodimo je vrlo zna~ajan za rasvetqavawe jedne epizode iz Bogi{i}evog `ivota, ali i kao svedo~anstvo o wegovom ju`noslovenskom rodoqubqu i slovenofilskim ose}awima, kojima se nadahwivao do kraja `ivota (a zbog ~ega ga ovde i navodimo). * * * U~e{}e Aleksandra Solovjeva u na{em nau~nom, nacionalnom i kulturnom `ivotu kona~no po~iwe da se priznaje u na{oj posleratnoj nauci i kulturi. On dobija svoje mesto me u na{im velikanima, kao {to su ga dobili jo{ neki od wegovih sunarodnika, pre svih drugih Teodor Taranovski i Georgije Ostrogorski, veliko ime na{e i ruske vizantologije. Dodu{e, komunisti~ka vladavina dugo je onemogu}avala da se doprinosi mnogih ruskih emigranata vrednuju onako kako zaslu`uju. A i onda kad je posle vi{e decenija po~ela da im deli priznawa, ona su bila vi{e formalna. Dokle god je vladao komunisti~ki re`im u Jugoslaviji i wihovo je delo, kao uostalom i delo ostalih na{ih velikana, bilo pod strogom politi~kom i ideolo{kom cenzurom komunisti~kih vlastodr`aca. Tako je, na primer, sve do dana{weg dana na{a nau~na javnost ostala bez podrobnijih informacija o Solovjevqevim heraldi~kim istra`ivawima o srpskom grbu. A do skoro se i do wegove Istorije slovenskih prava te{ko moglo do}i. Pa i wegov rad na izdavawu izvorne gra e za pravnu i kulturnu istoriju na{eg naroda u primorskim krajevima pod komunisti~kim re`imom kao da je bio namerno zanemarivan. Upravo iz razloga {to su neke istra`iva~ke oblasti Solovjeva ina~e zna~ajne za na{u nacionalnu nauku i kulturu ostale uglavnom nepoznate na{oj nau~noj i kulturnoj javnosti ili su bile zanemarene odnosno namerno potisnute, hteli smo da u ovom ~lanku jednu od wih ponovo stavimo u sredi{te na{e pa- `we. Svojim istra`ivawima u na{im primorskim krajevima, za koja je 32 Prvi dokument nosi naslov Bogi{i}ev Memoar o organizaciji sudstva u Bugarskoj (Memoire de Bogi{i} sur l organisation de la justice en Bulgarie, s ), a drugi Razmatrawa o imenovawu sudija u sudovima Bugarske (Observations sur la nomination des juges dans les tribunaux de la Bulgarie, s ).