Srp Arh Celok Lek. 2010 Jan-Feb;138(1-2):67-71 DOI: 10.2298/SARH1002067S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.39-053.2-089.888 67 Морбидитет и морталитет превремено рођене деце након започињања националног програма фертилизације in vitro наше искуство Слободан Спасојевић, Георгиос Константинидис, Александра Дороњски Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Нови Сад, Србија KRATAK SADRŽAJ Uvod Ne plod nost se ja vqa kod oko 10% pa ro va, a fer ti li za ci ja in vi tro (IVF) je naj u spe šni ji na čin wenog le če wa. Na ci o nal ni pro gram IVF za po čet je 1. ok to bra 2006. go di ne. Ciq ra da C i q r a d a j e b i l o i s p i t i v a w e m o r b i d i t e t a i m o r t a l i t e t a p r e v r e m e n o r ođe ne de ce za čete po mo ću IVF na kon za po či wa wa Na ci o nal nog pro gra ma. M et o d e r ad a Re t r o s p e k t i v n o s u a n a l i z i r a n e i s t o r i j e b o l e s t i p r e v r e m e n o r o đe ne de ce za če te pomo ću IVF i le če ne na Ode qe wu in ten ziv ne ne ge In sti tu ta za zdrav stve nu za šti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne u No vom Sa du od 1. mar ta 2007. do 1. mar ta 2008. go di ne. Re zul ta ti Od 189 pre vre me no ro đe ne de ce, 25 (13,23%) ih je za če to po mo ću IVF. Iz jed no plod nih trudno ća ro đe no je 12 de ce (48%), iz ge me lar nih 10 (40%), dok su iz tri ge mi nu snih ro đena tri novorođenčet a (12 %). I s p i t a n i c i s u u p r o se k u b i l i u z r a s t a 29,46±3,28 ge sta ci o ne ne de qe (GN), Apgar skor u prvom mi nu tu bio je 5,44±2,45, u pe tom mi nu tu 7,16±1,92, a te le sna težina na ro đe wu bi la je 1299±484,35 g. N aj v i š e i s p i t a n i k a b i l o j e u z r a s t a 29-31,9 GN (12; 48%), od no sno ima lo te le snu težinu na ro đe wu 1500-2499 g (9; 36%). Svi is pi ta ni ci su le če ni od re spi ra tor nog dis tres sin dro ma, ko ji se kod dva de te ta (8%) kom pli ko vao sin dro mom cu re wa va zdu ha, a kod četiri (16%) pluć n o m he m o r a g i j o m. Ko n - ge ni tal ne ano ma li je su uoče n e ko d d v a i s p i t a n i k a (8 %), d o k se i n t r a k r a n i j a l n a he m o r a g i j a r a z v i l a kod 21 de te ta (84%). Smrt ni is hod na stu pio je kod se dam is pi ta ni ka (28%), a svi su bi li mla đi od 29 GN. Ana li zom va ri ja bli, u ovoj gru pi je utvr đe na sta ti stič k i v i so ko z n a čajno veća uče sta lost ho ri o- am ni o ni ti sa (p=0,0004), ni ža ge sta ci o na sta rost (p~0,00), ma wa te le sna težina na ro đe wu (p~0,00), ni ži Apgar skor u pr vom mi nu tu (p=0,0007), kao i raz li ka u od no su na pro fi lak tič ku pri me nu surfak tan ta (p~0,00) i sred wem ar te rij skom pri ti sku na pri je mu (p=0,002). Za kqu čak Mor bi di tet i mor ta li tet no vo ro đen ča di za če te po mo ću IVF ne raz li ku je se mno go od morb id i t e t a i m o r t a l i t e t a d ru ge p r e v r e m e n o r o đe ne de ce le če ne u je di ni ci in ten ziv ne ne ge. Pre matu ri tet i ma la te le sna težina na ro đe wu zna čajni su či n i o c i u p a t o l o g i j i o v e n o v o r o đen ča di, a na krajwi ishod leče wa uti ču i pe ri na tal na as fik si ja, ri zik od si stem ske in fek ci je, pro fi lak tič ka pri me na sur fak tan ta i ener gič n a t e r a p i j a s i s t e m s ke h i p o t e n z i j e. Kquč ne re či: pre vre me no ro đe n o d e t e; f e r t i l i z a c i j a in vi tro; m o r b i d i t e t ; m o r t a l i t e t UVOD In fer ti li tet, ko ji se kli niè ki de fi niše kao bez u spe šna kon cep ci ja na kon jedne godine odnosa bez kontracepcije u fertilnoj fazi menstrualnog ciklusa, problem je ko ji se se ja vqa kod oko 10% pa ro va [1]. Bez ob zi ra na uzrok, fer ti li za ci ja in vi tro (IVF) je najuspešniji naèin leèewa neplodno sti. Od 1978. go di ne, ka da je ro ðe no pr vo de te za èe to na ovaj na èin, broj IVF zahvata se u svetu znaèajno poveæava svake godine. U Sje di we nim Ame riè kim Dr ža va ma je sa mo 2003. godine izvedeno više od 100.000 IVF po stu pa ka, a ro ðe no je vi še od 48.000 de ce. IVF se smatra najuspešnijom metodom asistirane reprodukcije, buduæi da se 34% IVF ciklusa završi trudnoæom, a 28% roðewem živog deteta [2]. Pored nesumwivih prednosti, ova metoda no si i mno ge ri zi ke, me ðu ko ji ma su: višestruke trudnoæe, nežeqeni perinatalni is ho di, kon ge ni tal ne mal for ma ci je i maternalni zdravstveni rizici. Vi še stru ke trud no æe su naj èe šæa komplikacija IVF. Prema statistièkim podaci ma iz 2003. go di ne, u SAD je 31% IVF trudno æa bi lo ge me lar no, a 3% tri ge mi nu sno, nasuprot 1% višestrukih trudnoæa koje su zaèete spontano [3, 4]. Višestruke trudnoæe su u 23% sluèajeva povezane s prevremenim poroðajem pre 32. gestacione nedeqe (GN) i ve o ma ma lom te le snom težinom dete ta na ro ðe wu (26%) [5], što kod ove no voroðenèadi znaèajno poveæava rizik od pluænih i neuroloških sekvela. Studije su poka za le da se no vo ro ðen èad iz ge me lar nih IVF trudnoæa znaèajno èešæe primaju u jedi ni cu in ten ziv ne ne ge i èe šæe pod vr gavaju hirurškim intervencijama od novoroðenèadi iz jednostrukih IVF trudnoæa [6]. Da bi se sma wi la uèe sta lost vi še stru kih trud no æa kod IVF, u ve li kom bro ju ze ma qa se zakonom ili propisima ogranièava broj implantiranih embriona. Meðutim, u drugim ze mqa ma, me ðu ko ji ma je i Sr bi ja, ali i SAD, ovo pitawe nije regulisano propisima. Je dan od mo gu æih na èi na sma we wa uèestalosti višestrukih trudnoæa jeste prenos jednog embriona. Ova praksa, meðutim, nije široko prihvaæena iz nekoliko razloga, kao što su strah da je ve ro vat no æa kon- Correspondence to: Slobodan SPASOJEVIĆ Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Hajduk Veljkova 10, 21000 Novi Sad, Srbija sspas@ptt.rs
68 Спасојевић С. и сар. Морбидитет и морталитет превремено рођене деце након започињања националног програма фертилизације in vitro cep ci je ma wa u slu èa ju pre no sa jed nog em bri o na, težwa pa ro va da na ovaj na èin br že do bi ju že qe ni broj de ce i vi so ki tro ško vi sa mog za hva ta [2]. Pri razma tra wu ovo ga pi ta wa tre ba ima ti na umu i da je uèestalost spontanog deqewa embriona i monozigotnih blizanaca kod IVF po ve æa na (3,2% u od no su na 0,4% u opštoj populaciji) [7]. Is tra ži va wa po ka zu ju da su na kon ujed na èa va wa varijabli koje mogu uticati na krajwi ishod i jednostruke IVF trudnoæe povezane s veæim rizikom od nežeqenih ishoda u odnosu na one zaèete spontano. Rizik od perinatalne smrti, prevremenog poroðaja, male ili veoma male telesne težine deteta na roðewu i ma le te le sne težine za ge sta ci o nu sta rost dva pu ta je ve æi kod IVF trudnoæa. Drugi moguæi nežeqeni ishodi su razvoj gestacionog dijabetesa, preeklampsije, èešæa pojava placente previje i mrtvoroðenosti. Naža lost, uzro ci èe šæeg ja vqa wa ovih ne že qe nih ishoda nisu poznati [8]. Najveæi broj novoroðenèadi zaèete pomoæu IVF raða se bez kongenitalnih malformacija. Neka istraživawa, meðutim, pokazuju da je rizik od kongenitalnih malformacija kod dece zaèete ovom metodom poveæan. U naj ve æoj stu di ji, ko ja je iz ve de na u SAD, kod 6,2% novoroðenèadi zaèete putem IVF uoèe ne su ve li ke kon genitalne malformacije (znaèajna kongenitalna strukturna ili hromozomska anomalija), dok su one ustanovqene kod 4,4% dece koja su zaèeta spontano. Najèešæe su uoèe ne kon ge ni tal ne mal for ma ci je kar di o va skularnog i mišiæno-skeletnog sistema, te Ejnxelmanov (Angelman) i Bekvit-Videmanov (Beckwith-Wiedemann) sindrom [9]. Meðutim, studija izvedena u Finskoj nije za be le ži la zna èaj nu raz li ku u uèe sta lo sti kon geni tal nih mal for ma ci ja, iz u zev ras ce pa nep ca [10]. Primena tehnologije ubrizgavawa sperme u citoplazmu (engl. in tracyto pla smic sperm injec tion IC SI) ve rovat no ne po ve æa va ri zik od kon ge ni tal nih mal formacija [11]. Zasada nije utvrðen jasan uzrok veæe uèestalosti kongenitalnih malformacija, ali se smatra da je moguæi uzrok produžena izloženost embriona medijumu kulture. Ka da je reè o zdrav stve nim ri zi ci ma maj ke, naj èešæa kratkoroèna komplikacija je hiperstimulacioni sin drom jaj ni ka, ko ji se ja vqa kod ma we od 5% trudnoæa zaèetih pomoæu IVF kao posledica stimulacije gonadotropinom, a ispoqava se oticawem jajnika, bolom u maloj karlici i hemodinamskim poremeæajima s razvojem ascitesa [2]. Nacionalni program IVF u Republici Srbiji pod nazivom Jedan besplatan pokušaj vantelesnog oploðewa za hiqadu parova zapoèet je 1. oktobra 2006. godine. CIQ RADA Ciq is tra ži va wa je bi lo is pi ti va we mor ta li te ta i mor bi di te ta pre vre me no ro ðe ne de ce za èe te vante le snom oplod wom na kon za po èi wa wa Na ci o nalnog pro gra ma IVF. METODE RADA Retrospektivno su analizirane istorije bolesti prevre me no ro ðe ne de ce za èe te van te le snom oplod wom koje su leèene na Odeqewu intenzivne nege i terapije Službe za neonatologiju i intenzivnu negu Klinike za deèje bolesti Instituta za zdravstvenu zaštitu de ce i omla di ne Voj vo di ne u No vom Sa du od 1. mar ta 2007. do 1. mar ta 2008. go di ne. REZULTATI Osnovni podaci U posmatranom periodu leèeno je 189 prevremeno roðe ne de ce (mla ðe od 37 GN), od èe ga je 25 (13,23%) bi lo zaèeto pomoæu IVF. Iz jednoplodnih trudnoæa roðeno je 12 is pi ta ni ka (48%), iz ge me lar nih 10 (40%), dok su iz trigeminusnih roðena tri deteta (12%). Ispitanici su u proseku bili uzrasta 29,46±3,28 GN (raspon 24-34,57 GN), a wihova proseèna telesna težina na ro ðe wu bi la je 1299±484,35 g (ras pon 560-2400 g). Apgar skor u pr vom mi nu tu bio je 5,44±2,45 (ras pon 1-9), a u pe tom mi nu tu 7,16±1,92 (ras pon 3-9). U posmatranoj grupi 12 ispitanika (48%) bilo je izmeðu 29 i 31,9 GN, po šest (24%) iz me ðu 23 i 25,9 GN, od nosno 32 i 34,9 GN, a jed no de te (4%) iz me ðu 26 i 28,9 GN. Na roðewu po osam ispitanika (32%) je imalo telesnu težinu is pod 1000 g, od no sno iz me ðu 1000 i 1499 g, dok je de vet no vo ro ðen èa di (36%) ima lo te le snu težinu iz me ðu 1500 i 2499 g. Morbiditet i mortalitet Svih 25 ispitanika leèeno je zbog respiratornog distres sin dro ma, s tim da je kod tri de te ta (12%) di jag nostikovan prvi stepen, kod osam ispitanika (32%) drugi, kod 11 (44%) tre æi, a kod tri is pi ta ni ka èe tvr ti stepen ovog oboqewa. Kod dva novoroðenèeta (8%) razvio se sin drom cu re wa va zdu ha, a kod èe ti ri (16%) došlo je do pluæne hemoragije. Kod dva deteta (8%) su uoèene kongenitalne anomalije (defekt atrijalnog septuma i stenoza pluæne arterije s defektom atrijalnog septuma), ali nije bilo potrebe za hitnim hirurškim leèewem. Akutna insuficijencija bubrega je dijagnostikovana kod tri novoroðenèeta (12%), a nekrotizirajuæi enterokolitis kod dva deteta (8%); oba oboqewa su leèena konzervativnim metodama. Intrakranijalna hemoragija se razvila kod 21 ispitanika (84%), i to: kod 11 (44%) pr vog, kod tri (12%) dru gog, kod dva (8%) tre æeg, a kod pet is pi ta ni ka (20%) èe tvr tog stepena prema klasifikaciji Lu-En Papil (Lu-Ann Papile). Smrt ni is hod je na stu pio kod svih se dam is pita ni ka mla ðih od 29 GN (28%) šest uz ra sta 23-25,9 GN i jed nog uz ra sta 26-28,9 GN. Po seb no su ana li zi ra ne va ri ja ble ko je su mo gle bi ti zna èaj ne za kraj wi is hod le èe wa iz me ðu gru pe doi: 10.2298/SARH1002067S
Srp Arh Celok Lek. 2010;138(1-2):67-71 69 Табела 1. Пренаталне и перинаталне варијабле које су могле значајно утицати на крајњи исход лечења Table 1. Pre- and perinatal variables of possible significance to the final outcome Параметар Parameter ЕПХ гестоза EPH gestosis Хориоамнионитис Chorioamnionitis Дексаметазон антенатално Antenatal dexamethasone Начин порођаја Mode of delivery Профилактички сурфактант Prophylactic surfactant Преживели Survived Смртни исход Lethal outcome + 3 1-15 6 + 4 6-14 1 + 6 2-12 5 Vag 4 4 SC 14 3 + 9 2-9 5 ** статистички значајно; Vag вагинални порођај; SC царски рез ** statistically significant; Vag vaginal delivery; SC sectio caesarea preživele i grupe preminule novoroðenèadi (Tabele 1 i 2). Kod de ce ko ja su umr la uoèe na je sta ti stièki visoko znaèajno veæa uèestalost horioamnionitisa (p=0,0004) i statistièki visoko znaèajna razlika u odnosu na profilaktièku primenu surfaktanta (p~0,00). Statistièki znaèajne razlike nije bilo u odno su na EPH (edemi hipertenzija proteinurija) gestoze majke (p=0,45), antenatalnu primenu kortikosteroida (p=0,72) i naèin završavawa poroðaja (p=0,099). Izmeðu posmatranih grupa uoèena je statistièki visoko znaèajna razlika u gestacionoj starosti (p~0,00), telesnoj težini (p~0,00), Apgar sko ru u pr vom mi nu tu (p=0,0007) i sredwem arterijskom pritisku na prijemu (p=0,002). Nisu uoèene statistièke razlike u odnosu na Apgar skor u pe tom mi nu tu (p=0,06), uzrast novoroðenèeta u trenutku zapoèiwawa transporta (p=0,082), transkutanoj zasiæenosti kiseonikom pre zapoèiwawa tran spor ta (p=0,1465) i uzrastu novoroðenèeta u trenutku primene surfaktanta (p=0,082). p 0.45 0.0004** 0.72 0.099 ~0.00** DISKUSIJA Novoroðenèad zaèeta vantelesnom oplodwom jesu grupa dece s potencijalno gorim perinatalnim ishodom, što je najverovatnije uslovqeno veæom stopom višestrukih trudnoæa, moguæim nežeqenim posledicama izvoðewa IVF ili infertilitetom [10]. U našoj studiji 52% novoroðenèadi bilo je iz višestrukih trudnoæa, što je još jednom pokazalo znaèaj uticaja multipliciteta trudnoæe na perinatalni ishod. Ispitanici ovog istraživawa bili su u odnosu na svu pre vre me no ro ðe nu de cu ko ja su u istom pe rio du le èe na na Ode qe wu in ten ziv ne ne ge i te ra pi je statistièki visoko znaèajno mlaðeg gestacionog uzra sta (29,46±3,28 pre ma 31,12±3,24 GN; p=0,025) i mawe te le sne težine na ro ðe wu (1299,00±484,35 pre ma 1615,57±579,75 g; p=0,006). Pre ma tu ri tet je i u ovoj stu di ji bio je dan od kquè nih na la za, što je u skla du s rezultatima ranije objavqenih istraživawa, u koji ma je za be le že no da je do pre vre me nog ra ða wa došlo kod 15% no vo ro ðen èa di iz jed no plod nih, 66% iz gemelarnih i 97% iz trigeminusnih IVF trud noæa [12]. Ta ko ðe, u na šoj stu di ji svi is pi ta ni ci su na ro ðe wu ima li te le snu težinu ma wu od 2500 g. U studiji Rajta (Wright) [12] ma la te le sna težina de teta na ro ðe wu uoèe na je kod 9% no vo ro ðen èa di iz jedno plod nih, 57% iz ge me lar nih i 95% iz tri ge mi nusnih IVF trud no æa. Analiza morbiditeta novoroðenèadi iz IVF trudno æa ni je po ka za la zna èaj nu raz li ku u od no su na opštu populaciju prevremeno roðene dece sliène gestaci o ne sta ro sti i te le sne težine na ro ðe wu. Glav ni raz log za pri jem na Ode qe we i le èe we bio je re spi ratorni distres sindrom, a dijagnostikovana su i druga oboqewa (pluæna hemoragija, sindrom curewa vazduha, akutna insuficijencija bubrega, nekrotizirajuæi enterokolitis i intrakranijalna hemoragija). Kongenitalne anomalije (u oba sluèaja kardiovaskularnog sistema) zabeležene su i kod ispitanika zaèetih putem IVF dru gih stu di ja, u ko ji ma je uoèe na ne što ve- Табела 2. Варијабле испитаника које су могле значајно утицати за крајњи исход лечења Table 2. Patients variables of possible significance to the outcome Параметар Parameter Гестациона старост (гестационе недеље) Gestational age (gestational weeks) Телесна тежина на рођењу (g) Birth weight (g) Апгар скор у првом минуту One-minute Apgar score Апгар скор у петом минуту Five-minute Apgar score Узраст у тренутку транспорта (h) Age at the moment of transport (h) Транскутана засићеност кисеоником Transcutaneous oxygen saturation Средњи артеријски притисак на пријему (mm Hg) Mean arterial pressure on admission (mm Hg) Узраст при терапијској примени сурфактанта (h) Age at therapeutical application of surfactant (h) ** статистички значајно ** statistically significant Преживели Survived Смртни исход Lethal outcome 31.22±1.81 24.92±0.72 ~0.00** 1530.56±357.15 705.71±73.9 ~0.00** 6.39±2.03 3±1.63 0.0007** 7.72±1.48 5.71±2.29 0.06 10.22±15.71 3.29±2.06 0.082 96.39±2.93 91.57±7.55 0.1465 37.44±5.25 21.62±8.46 0.002** 14.88±13.6 5±2.58 0.082 http://srpskiarhiv.sld.org.rs p
70 Спасојевић С. и сар. Морбидитет и морталитет превремено рођене деце након започињања националног програма фертилизације in vitro æa uèestalost kongenitalnih anomalija kardiovaskularnog i koštano-zglobnog sistema [9]. Re la tiv no vi so ka sto pa smrt no sti u is pi ti va noj grupi može se objasniti ekstremnom nezrelošæu ispitanika koji nisu preživeli (24,92±0,72 GN). Anali za èi ni la ca ko ji su mo gli uti ca ti na kraj wi ishod leèewa pokazala je da, pored ovog, postoje i dodatni fak to ri èi jom mo di fi ka ci jom bi se mo glo znaèajno doprineti poboqšawu krajweg ishoda leèewa. Zna èa jan èi ni lac bi lo je po sto ja we ho ri o am ni o niti sa kod maj ke, ko ji je sta ti stiè ki vi so ko zna èaj no bio èe šæi kod no vo ro ðen èa di sa smrt nim is ho dom (p=0,004). Ova kav na laz mo že se ob ja sni ti ne sa mo èiwenicom da je infekcija kod majke verovatno bila jedan od osnovnih mehanizama nastanka prevremenog poroðaja, veæ i da je uslovila razvoj ranih neonatalnih sistemskih infekcija, što je znaèajno doprinelo krajwem ishodu leèewa. Rana profilaktièka primena preparata surfaktanta kod pre vre me no ro ðe ne de ce je dan je od osnov nih postulata wihovog leèewa [13]. Naša studija je još jednom po ka za la da je pro fi lak tiè ka pri me na sur faktanta znaèajan èinilac u smawewu mortaliteta dece koja su roðena pre termina. Stoga kod svakog novoroðenèeta gestacionog uzrasta do 29 GN nakon poèetne stabilizacije opšteg stawa treba razmotriti potrebu za hitnom intubacijom i profilaktièkom primenom surfaktanta [14]. Sistemska hipotenzija je relativno èesta komplika ci ja ko ja se ja vqa kod sko ro tre æi ne pre vre me no ro ðe ne de ce ve o ma ma le te le sne težine [15, 16]. Sistemska hipotenzija je udružena s pojavom cerebralnih po vre da no vo ro ðen èe ta, što mo že uslo vi ti nežeqene kratkoroène i dugoroène neurološke posledice. U našem istraživawu je zabeležena statistièki visoko znaèajno èešæa pojava sistemske hipotenzije kod novoroðenèadi koja nisu preživela, što još jednom ukazuje na neophodnost energiène prevencije i le èe wa si stem ske hi po ten zi je u ovoj iz ra zi to rawivoj populaciji. ZAKQUČAK Na osno vu re zul ta ta ove stu di je mo že se za kqu èiti sle de æe: 1. Znaèajan broj novoroðenèadi zaèete putem IVF le èi se u jedinici neonatalne intenzivne nege; 2. Mor bi di tet i mor ta li tet ove no vo ro ðen èa di ne razlikuje se u velikoj meri od morbiditeta i mortaliteta druge prevremeno roðene dece leèene u jedinici neonatalne intenzivne nege; 3. Pre ma tu ri tet i ma la te le sna težina na ro ðe wu znaèajni su èinioci koji doprinose patologiji i zbriwavawu ove novoroðenèadi; 4. Na kraj wi is hod le èe wa uti èu i pe ri na tal ne asfiksije i rizik od sistemske infekcije; 5. Profilaktièka primena surfaktanta i energièno leèewe sistemske hipotenzije poboqšavaju konaèni ishod terapije. NAPOMENA Rad je saopšten na drugom zajednièkom sastanku Pedijatrijske i Perinatološke sekcije Srpskog lekarskog dru štva, ko ji je odr žan 15. no vem bra 2008. godi ne u Vr šcu. LITERATURA 1. Evers JL. Female subfertility. Lancet. 2002; 360:151-9. 2. Van Voorhis BJ. In vitro fertilization. N Engl J Med. 2007; 356(4):379-86. 3. Reynolds MA, Schieve LA, Martin JA, Jeng G, Macaluso M. Trends in multiple births conceived using assisted reproductive technology, United States, 1997-2000. Pediatrics. 2003; 111:1159-62. 4. Contributions of assisted reproductive technology and ovulationinducing drugs to triplet and higher-order multiple births United States, 1980-1997. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2000; 49:535-8. 5. Martin JA, Hamilton BE, Sutton PD, Ventura SJ, Menacker F, Munson ML. Births: final data for 2002. Natl Vital Stat Rep. 2003; 52:1-113. 6. Strömberg B, Dahlquist G, Ericson A, Finnström O, Köster M, Stjernqust K. Neurological sequelae in children born after in-vitro fertilization: a population based study. Lancet. 2002; 359:461-5. 7. Wenstrom KD, Syrop CH, Hammitt DG, Van Voorhis BJ. Increased risk of monozygotic twinning associated with assisted reproduction. Fertil Steril. 1993; 60:510-4. 8. Jackson RA, Gibson KA, Wu YW, Croughan MS. Perinatal outcomes in singletons following in vitro fertilization: a meta-analysis. Obstet Gynecol. 2004; 103:551-63. 9. Olson CK, Keppler-Noreuil KM, Romitti PA, Budelier WT, Ryan G, Sparks AE, et al. In vitro fertilization is associated with an increase in major birth defects. Fertil Steril. 2005; 84:1308-15. 10. Gissler M, Klemetti R, Sevon T, Hemminki E. Monitoring of IVF birth outcomes in Finland: a data quality study. BMC Med Inform Decis Mak. 2004; 4:3. 11. Katalinic A, Rösch C, Ludwig M. Pregnancy course and outcome after intracytoplasmic sperm injection: a controlled, prospective cohort study. Fertil Steril. 2004; 81:1604-16. 12. Wright VC. CDC MMWR Surveillance Summary. Assisted Reproductive Technology Surveillance United States 2005. June 20, 2008; 57:1-23. 13. American Academy of Pediatrics, Committee on Fetus and Newborn. Surfactant replacement therapy for respiratory distress syndrome. Pediatrics. 1999; 103(3):684-5. 14. Spasojević S, Doronjski A, Kovačević B, Pavlović V, Nikolić M. Smernice za primenu preparata surfaktanta pre transporta. VI kongres perinatalne medicine Srbije i Crne Gore, Beograd, Srbija; 2007. 15. Al Aweel I, Pursley DM, Rubin LP. Variations in prevalence of hypotension, hypertension, and vasopressor use in NICUs. J Perinatol. 2001; 21:272-8. 16. Subhedar NV. Treatment of hypotension in newborns. Semin Neonat. 2003; 8(6):413-23. doi: 10.2298/SARH1002067S
Srp Arh Celok Lek. 2010;138(1-2):67-71 71 Morbidity and Mortality of Premature Neonates after Introduction of National in Vitro Fertilisation Programme Our Experience Slobodan Spasojević, Georgios Konstantinidis, Aleksandra Doronjski Institute of Child and Youth Health Care of Vojvodina, Novi Sad, Serbia SUMMARY Introduction Infertility occurs in approximately10% of couples and in vitro fertilisation (IVF) is its most efficient treatment method. The National IVF Programme started in October 1 st, 2006. Objective Examination of morbidity and mortality of premature neonates conceived by IVF after initiation of the National IVF Programme. Methods Retrospective analysis of history charts of IVF premature neonates treated at the Neonatal Intensive Care Unit (NICU) of the Institute of Child and Youth Healthcare of Vojvodina, Novi Sad, Serbia, from March 1st, 2007 to March 1st, 2008. Results Of 189 treated premature neonates, 25 (13.23%) were IVF conceived, with mean gestational age (GA) of 29.46±3.28 gestational weeks (GW), one-minute Apgar score 5.44±2.45, five-minute Apgar score 7.16±1.92 and birth weight (BW) 1299±484.35 g; from singleton 12 (48%), twin 10 (40%), and trigeminal 3 (12%) gestations. The largest number of neonates were of GA between 29 and 31.9 GW (12; 48%) and BW between 1500 and 2499 g (9; 36%). All of them were treated due to respiratory distress syndrome, complicated in 2 (8%) with air leak syndromes and in 4 (16%) with pulmonary haemorrhage. Congenital anomalies were detected in 2 (8%) and intracranial haemorrhage developed subsequently in 21 (84%) neonates. Lethal outcome occurred in 7 (28%) neonates, in all cases in lower gestation groups (<29 GW). Variable analysis showed significantly higher incidence of chorioamnionitis (p=0.0004) and lower GA (p~0.00), BW (p~0.00), one-minute Apgar score (p=0.0007) as well as significant difference in prophylactic surfactant application (p~0.00) and mean arterial pressure on admission (p=0.002). Conclusion Morbidity and mortality of IVF premature neonates does not differ significantly from that of other premature neonates treated at NICU. Prematurity and low BW are important factors in pathology of these neonates and final outcome is influenced by perinatal asphyxia, risk of systemic infection, prophylactic surfactant application and arterial hypotension. Keywords: premature neonates; in vitro fertilisation; morbidity; mortality Примљен Received: 26/01/2009 Прихваћен Accepted: 25/03/2009 http://srpskiarhiv.sld.org.rs