УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидат: мр Марица Шљукић Тема: Утицај структуралних друштвених промена на организовање индустријског рада у транзицији српског друштва I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 14.03.2014. године, Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Проф. др Божо Милошевић, редовни професор за ужу научну област Социологија, 24.10.1996. године, Филозофски факултет у Новом Саду - ментор; Проф. др Драган Коковић, редовни професор за ужу научну област Социологија, 17.11.1992. године, Филозофски факултет у Новом Саду - председник; Проф. др Радош Радивојевић, редовни професор за ужу научну област Социологија, 18.03.2001. године, Факултет техничких наука у Новом Саду - члан: Доц. др Душан Мојић, доцент за ужу научну област Социологија, 17.05.2011. године, Филозофски факултет у Београду и Економски факултет у Београду- члан. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Марица, Никола, Шљукић (рођ. Качавенда) 2. Датум рођења, општина, република: 10.04.1976. године у Новом Саду, Република Србија. 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 29.04.2009. године, Нови Сад, Социолошки приступ у истраживањима утицаја образовања на развој људских ресурса у савременим процесима трансформације рада. 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Социологија. III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Утицај структуралних друштвених промена на организовање индустријског рада у транзицији српског друштва IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. Докторска дисертација мр Марице Шљукић садржи увод, девет поглавља (организованих у два одвојена тематска дела), закључна разматрања и четири прилога, а написана је на 403. стране. У дисертацији се налази 60 табела, а приликом израде коришћене су 242 референце (на српском и енглеском језику), које су наведене у списку литературе. У уводном делу дисертације (стр. 17-21) сагледава се неколико аспеката проблема утицаја структуралних друштвених промена на организовање индустријског рада у транзицији српског друштва који су уважени у анализи. Уводни део је посвећен директном и индиректном указивању на значај (научни-социолошки и друштвени) истраживаног проблема. Осим тога, у њему је указано на карактеристике представљања резултата истраживања и на њима заснованих запажања, констатација и објашњења, а указано је и на структуру рада. Први део рада представља Теоријско методолошки и временски (историјски) оквир анализе

2 (стр. 22-159), а у њему су обухваћена прва четири поглавља: I Теоријско хипотетички оквир истраживања (стр. 23-58), II Методолошки оквир истраживања (стр. 59-75), III Историјски оквир организовања индустријског рада у српском друштву (стр. 76-119) и IV Структуралне промене савременог српског друштва и опште карактеристике организационе трансформације (стр. 120-159). Прво поглавље (I) обухвата сагледавања бројних релевантних теоријских становишта. Осим теорија које су основ анализе средишњег проблема рада, односно који је основ истраживања особености актуалних индустријских организација у српском друштву, теоријски оквир обухвата и сагледавање теоријских становишта која су фокусирана на шире (макро) и уже (микро) друштвене услове. Уз критичко разматрање различитих теоријских становишта, у првом поглављу се дефинишу и основни појмови употребљени у анализи, затим се указује на циљеве, као и на претпоставке истраживања. У другом (II) поглављу указује се на опште карактеристике примењеног метода вишеструког случаја са циљем да се нагласи његова релевантност у истраживању утицаја структуралних друштвених промена на организовање индустријског рада. Осим тога, у оквиру овог поглавља детаљно су представљене методолошке специфичности реализованог емпиријског истраживања. Треће поглавље (III) посвећено је разматрању историјске димензије анализираног проблема. У њему се, кроз указивање на карактеристике развоја индустрије у Србији до Другог светског рата и после Другог светског рата, посебно наглашава континуитет проблема у дисконтинуираном развоју српске индустрије. Један сегмент овог поглавља посвећен је приказу социолошких истраживања карактеристика индустријских организација у периоду командно-планске привреде. У четвртом поглављу (IV) се кроз два потпоглавља (Карактеристике транзиције у периоду од 1991 до 2000. године и Карактеристике транзиције после 2001. године) указује на особености структуралних промена савременог српског друштва, као и на особености организационе трансформације. У оквиру другог дела рада анализирају се емпиријски показатељи карактеристика организовања индустријског рада у постсоцијалистичкој транзицији српског друштва (стр. 160-339), кроз следећа поглавља: V Основне карактеристике индустријских организација обухваћених емпиријским истраживањем (стр. 161-180), VI Карактеристике актера рада у истраживаним организацијама (стр. 181-225), VII Структурне карактеристике организација обухваћених студијом (стр. 226-287), VIII Организације и окружење (стр. 288-331), IX Невидљива индустрија (стр. 332-339). Пето (V) поглавље посвећено је навођењу карактеристика шест истражених индустријских организација (из сектора текстилне, хемијске, металске, дрвне, електро/машинске и прехрамбене индустрије), као и указивању на опште особености индустријских грана којима припадају. С обзиром на то да је чвршћа стандардизација истраживачког поступка постигнута применом упитника (којим су прикупљени подаци од радника) и структурисаног интервјуа (уз помоћ ког су прикупљени подаци од власника и/или менаџера), у овом поглављу су наведена и општа обележја испитаника. Осим тога, у овом делу рада је описан и додатни случај, у оквиру ког се разматра концепт трговачке марке, иза ког се налази невидљива индустрија. У шестом (VI) поглављу се описују и анализирају образовне карактеристике радника испитаних у истраживаним организацијама, затим њихово евентуално располагање социјалним капиталом (и његова мобилизација у процесу запошљавања), те њихов однос према раду у организацији (са посебним освртом на емпиријске податке који упућују на стваралачки однос малог дела испитаних радника према индустријском раду). Седмо (VII) поглавље обухвата опис и анализу: услова рада у организацијама; карактеристике контроле, партиципације запослених у процесу одлучивања, као и комуникације; карактеристике организационих култура; перцепције промена у организацијама. У оквиру осмог (VIII) поглавља се разматра међусобни однос организација и окружења, и то кроз сагледавање стратегија пословања истражених организација у транзиционом окружењу (стратегија пласмана производа, набавке сировина/репроматеријала и средстава за рад; стандардизација производње; сарадња са економским и политичким организацијама и институцијама; маркетиншка активност), као и кроз сагледавање друштвене одговорности истражених организација.

3 Девето (IX) поглавље је посвећено опису и анализи концепта трговачке марке који се практикује у свим великим домаћим и страним трговинским ланцима, а који је (ин)директни показатељ зависног положаја једног дела индустрије у Србији, односно специфичне позиције у којој се она налази у односу на трговину. У закључном делу рада (стр. 340-364), кроз систематичан осврт на емпиријске налазе, указује се на то каква је садашњост индустријских организација у транзицији српског друштва, и на тим основима се покушава предвидети њихова будућност. Списак коришћене литературе се налази на страницама 365-384. У делу ПРИЛОЗИ, приложен је упитник коришћен у процесу прикупљања података (стр. 386-396), затим основ (шест група питања) за интервју са представницима управе (стр. 397-401), основ за разговор са власником трговинског ланца (стр. 402), а као посебан прилог - ел. писмо одбијеница (стр. 403).

4 V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: У теоријском оквиру анализе, кандидаткиња даје систематичан приказ великог броја теорија посвећених организацији, уз наглашен критички однос према њима, у смислу указивања на њихову селективну (делимичну) примењивост у објашњавању карактеристика индустријских организација у Србији, у условима друштвене трансформације (транзиције). Са тих основа се, посебно аргументовано, критикује доминантан функционалистички приступ у оквиру ког се не може сагледати целина организационе трансформације индустријских организација у српском друштву. Целокупна анализа је утемељена на јасно дефинисаним појмовима, циљевима и претпоставкама истраживања, који произлазе из обимне теоријске грађе, као и из релевантних емпиријских истраживања. Посебна вредност проведеног истраживања произлази из чињенице да су претпоставке од ког се у њему пошло обликоване готово искључиво применом социолошке имагинације кандидаткиње, будући да је реч о експлоративном истраживању, односно првом истраживању утицаја друштвених промена на организовање индустријског рада у српској социологији. Вредност дисертације садржана је и у карактеристикама примењеног метода вишеструког случаја (multiple case method), који је коришћен и у неколико ранијих, посебно значајних и утицајних иностраних истраживања индустријских организација (на шта је у раду посебно указано). Имајући у виду недостатке примењеног квалитативног метода (које експлицитно наводи у посебном делу рада), кандидаткиња настоји да неке од њих превазиђе чвршћом стандардизацијом истраживачког поступка, коју постиже применом упитника као (квантитативне) технике за прикупљање података. Тиме је истовремено повећан и квалитет самог истраживања, јер је уз квалитативну додата и квантитативна димензија анализе (чије отсуство се често замера методу случаја). Осим упитника, у процесу прикупљања података, кандидаткиња је користила и структурисан и полуструктурисан интервју (за различите категорије саговорника), као и низ других извора: доступну архивску грађу (из истражених организација), податке из монографија организација, резултате доступних интерних фабричких истраживања, податке о реализованим процесима стандардизације рада у организацијама, податке о структури истраживаних организација, разне административне евиденције, писане материјале доступне екстерним лицима, као и податке са официјалних интернет презентација и из штампаних и електронских медија. У методолошком погледу је посебно вредно то што су инструменти за прикупљање података у знатној мери ауторски допринос кандидаткиње (услед већ поменуте чињенице да овај проблем - по обиму и карактеристикама - није раније истраживан у оквиру српске социологије, односно у српском друштву). Није занемарљив ни значај експлицитног указивања на низ теренских проблема у процесу истраживања. Имајући у виду чињеницу да је једна од димензија друштва - временска, односно историјска, посебна вредност дисертације је у систематичном сагледавању карактеристика српске индустријализације у њеном досадашњем току. На основу тог сагледавања, кандидаткиња уочава и образлаже континуитет проблема, који се састоји у дисконтинуираном развоју индустрије у Србији; чиме формира (компаративни) оквир за објашњавање и разумевање актуелних проблема српских индустријских организација. У оквиру дела рада посвећеном резултатима оствареног емпиријског истраживања, кандидаткиња, у пет поглавља, детаљно описује карактеристике индустријских организација у савременом српском друштву, које су оформљене у међусобном односу организација и транзиционог окружења (а под већим или мањим утицајем различитих вредносних/идеолошких система). На таквој дескрипцији, кандидаткиња заснива анализу карактеристика актера рада, њиховог односа према индустријском раду, затим услова рада у индустријским организацијама, карактеристика управљања и комуникације, перцепције промена, стратегије пословања (карактеристике тржишта, примена стандарда пословања, маркетиншка активност и сл.), као и анализу карактеристика друштвене одговорности истраживаних организација. Целокупна анализа представља значајан допринос социологији, како у погледу указивања на особене димензије и карактеристике истраживаног проблема, тако и у погледу пружања основа за формирање хеуристички плодног оквира за даља истраживања. Посебну вредност дисертације чини поглавље о невидљивој индустрији, у коме се, по први пут, указује на једну релативно нову појаву - трговачку марку (једну од тековина транзиције), која је (ин)директан показатељ зависног положаја дела српске индустрије, односно која указује на

5 специфичну позицију индустрије у односу на трговину. У закључном делу рада, кандидаткиња експлицитно указује на промене које су запажене у индустријским организацијама у транзицији српског друштва у односу на претходни (социјалистички) период, а на основу компарације базиране на сазнањима проистеклим из малобројних ранијих југословенских истраживања. На темељу тих запажања, формирана су предвиђања о карактеристикама будуће индустријализације (футуролошка димензија), чиме је затворен круг - у смислу испуњавања захтева једног социолошког истраживања. VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихваћени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији Милошевић, Божо и Марица Шљукић (2010): Улога друштвеног и културног капитала у процесу социјализације, Социолошки годишњак, Социолошко друштво Републике Српске, бр.5, Пале, стр. 51 63, УДК 316.7.316.614, ISSN 1840-1538. M 53 Шљукић, Марица (2010): Различити приступи у социолошким проучавањима улоге образовања у обликовању 'људских ресурса' у савременим друштвима, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књига XXXV-1, Нови Сад, стр. 75 84, УДК 37:005.95/.96,37:316.3,005.32, ISSN 0374-0730. M 51 Шљукић, Марица (2010): Неке особености организационе културе индустријских предузећа у савременом српском друштву, зборник радова са петог међународног интердисциплинарног симпозијума Сусрет култура (књига 1), Филозофски факултет, Нови Сад, стр. 409 416, УДК: 316.334.23(497.11), 005.5:174, 008:658, ISBN 978-86-6065-040-7, COBISS.SR- ID 253588743. M 14 Šljukić, Srđan and Marica Šljukić (2011): Social capital, agricultural cooperatives and responsibility of political elite in Serbia (abstract), conference Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies, June 4, Institute for Philosophy and Social Theory, Belgrade. M 34 Шљукић Марица и Шљукић Срђан (2011): Образовање и привреда у контексту образовних реформи. Нова српска политичка мисао vol. XIX, no. 2, стр. 107-117, УДК 37.014.3:316.422 (497.11), ISSN 1450-7382, COBISS.SR-ID 60855298. M 51 Шљукић Срђан и Шљукић Марица (2011): Друштвени сукоб као пратилац цивилизација. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књига XXXVI-2, стр. 309-318, УДК 316.48:008, ISSN 0374-0730, COBISS.SR-ID 16115714. М51 Шљукић Марица, Шљукић Срђан (2013): Образовање и друштвена покретљивост: мит о меритократији и социјални капитал. Теме, година XXXVII, број 2, 2013, ISSN 0353-7919, UDK 316.74:37, стр. 535-553. Кључне речи: образовање, друштвена покретљивост, меритократија, социјални капитал, савремена друштва. M 24 Шљукић Марица, Милошевић Божо (2013): Организациона култура и њене вредносне претпоставке. Социолошки годишњак број 8, стр. 55-68. ISSN 1840-1538, UDK 316.334.23, COBBISS.BH-ID 15307536. М 53 Шљукић Срђан, Шљукић Марица (2013): Глобализација, десуверенизација и мит о изабраности. У: Владимир Вулетић, Јован Ћирић и Урош Шуваковић (ур.) Глобализација и десуверенизација/globalization and Desovereignty. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица и Институт за упоредно право, Београд, стр. 1017-1032. ISBN 978-86-6349-018-5 (ФФКМ), UDK 341.211 (082), 342.31 (082), 316.32 (082), 327 (082), 316.334.2/.5 (082), COBBISS.SR-ID 203852556. М 14 Шљукић Срђан, Шљукић Марица (2013). Цикличне теорије и друштвени сукоби. Социолошки преглед, Год. XLVII, бр. 4, стр. 473-487. UDK 316.48. М 24 Таксативно навести називе радова, где и када су објављени. У случају радова прихваћених за објављивање, таксативно навести називе радова, где и када ће бити објављени и приложити потврду о томе.

6 VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Резултати истраживања су потврдили постављену хипотезу да структуралне друштвене промене утичу на промене у начину организовања индустријског рада у транзицији српског друштва (директно и/индиректно), као и да организационој трансформацији одолевају неки организациони обрасци из социјалистичког периода. Када је реч о (операционализацијом) изведеним претпоставкама, могуће је констатовати да су потпуно потврђене следеће претпоставке: да глобална тржишна привреда утиче на организовање индустријског рада у транзицији српског друштва; да облици управљања индустријским организацијама обухватају како патерналистичке обрасце, тако и (делимичну) тежњу да се задрже неки елементи наслеђене самоуправне контроле; да постоји амбивалентан однос актера рада у индустријским организацијама према индустријском раду, као и да актери имају магловита очекивања од тог рада; да су у индустријским организацијама рада испреплетене колективистичке, партикуларистичке и егоистичке вредности (у погледу улоге и одговорности актера). Делимично је потврђена претпоставка да бирократска рутина опстаје у начину функционисања индустријских организација и да кореспондира са општим односима у српском друштву. Бирократска структура је присутна једино у организацији из сектора електро/машинске индустрије, која је једина из њеног истражицања у државном власништву. Осим наведене, делимично је потврђена и претпоставка да разлика у организовању рада произилази из структуре власништва, али и да је та разлика последица величине организације. Наиме, установљено је да разлике у величини организације не утичу значајније на организовање рада (понајвише због тога што све истражене организације послују у истом нестабилном окружењу, које условљава интензивније прилагођавање). Међутим, када је реч о власничкој структури организација, утврђено је да је организација рада у индустријској компанији која је у већинском државном власништву ипак у извесној мери другачија од организација које су у приватном власништву (већи степен бирократизације, као и више наслеђених социјалистичких образаца у односима између актера рада). Подаци до којих се дошло у реализованом емпиријском истраживању показују да је услед деловања структурних друштвених трансформација у оквиру индустријских организација, као и у међусобном односу тих организација и окружења, дошло до низа промена. Први аспект промена се односи на израженију неусклађеност процеса формалног стручног образовања са потребама организованог индустријског рада, у смислу обликовањa неадекватне радне снаге (у погледу знања и вештина), а што утиче на стварање низа проблема у раду организација. Други аспект промена се манифестује као несразмерност између обима посла и броја запослених радника. У индустријској организацији која је у већинском државном власништву, знатно више је запослено радника него што је потребно, док је у приватним индустријским организацијама ситуација обрнута. Мањак запослених у приватном сектору индустрије условљава квантитативно ширење прековременог рада (који није додатно плаћен); услед чега се јавља проблем флуктуације радника. Трећи аспект промена одражава се у лошијим условима рада (неадекватнији услови за испољавање знања и способности, досада и отуђеност због отсуства ротације радних места, константан притисак коју ствара чињеница да су у процесу рада запослени лако замењиви - односно сигурност радног места је неизвеснија). Оптерећеност послом, лоши радни услови и неизвесност радног места, интензивирали су у транзицијском периоду (већ дуго присутан) инструменталан однос запослених према раду, као и страх од сукобљавања с власником и/или менаџментом. Ово (ин)директно утиче на особену (у односу на командно-плански период), измењену организациону климу. У односу на пре-транзициони период (истраживања Ј. Жупанова, В. Руса, В. Арзеншека, Ј. Обрадовића, Б. Милошевића), индустријске организације у транзицији не карактерише посебно интензивна промена у погледу доминатног ауторитета у процесу одлучивања и управљања. Организације су хијерархијски структурисане, а карактерише их изразита централизација у одлучивању. У том смислу је потврђен истоветан налаз до ког је у својим истраживањима појединих аспеката организација (вођство, организациона култура) у савременом српском друштву, дошао Д. Мојић. Међутим, промена је видљива у сфери фактора који доприносе тој централизацији. Осим вредности националне културе, као и утицаја командно-планске праксе, у овом периоду централизација је последица и чињенице да се у сферу индустријског рада улаже приватни капитал (властити или од банака позајмљени новац), а оскудева се у компетентим менаџерима. Следећи аспект промена је последица директног међусобног односа организација и окружења. У

7 том смислу, потврђено је повећање нестабилности окружења које захтева флексибилност организационих стратегија у погледу обезбеђивања сировина, средстава за рад, осигуравања тржишта и др. Таквој нестабилности окружења доприноси несређеност и променљивост одговарајућих друштвених институција, као и интензивирана конкуренција, не само на иностраном, него и на домаћем тржишту. Механизми тржишне привреде иницирали су код организација увођење/интензивирање маркетиншких активности; што је једна од највидљивијих промена у пословању српских индустријских организација. Такође, нестабилно окружење је условило појачану несигурност (неизвесност) опстанка индустријских организација на тржишту, што је произвело један релативно нови облик зависне индустрије, оличен у концепту трговачке марке. Значајан налаз реализованог истраживања је и оспоравање универзалне (теоријске) примењивости Рифкинове (Jeremy Rifkin) тезе о крају рада, у оквиру које се процес искључивања људи из сфере индустријског рада објашњава као последица техничко-технолошког унапређивања процеса рада. Случај индустријске организације из сектора текстилне индустрије, која је обухваћена истраживањем за потребе ове дисертације, указује на то да је на снази (и) обрнут процес, односно да се управо услед недостатка одговарајуће радне снаге јавља потреба за њеном техничком (машинском) компензацијом. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА НАПОМЕНА: Експлицитно навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. Приказ и образложење релевантног теоријског, методолошког и друштвено-историјског оквира истраживаног проблема, логички и методолошки су доследно изведени током читаве докторске дисертације кандидаткиње мр Марице Шљукић - почев од критичког сагледавања сазнајног и апликативног доприноса многобројних теорија организација, преко формулисања истраживачких циљева и претпоставки, до излагања и тумачења добијених резултата. Дакле, приказ и тумачење резултата задовољава критеријуме једне докторске дисертације.

IX 8 КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: НАПОМЕНА: Експлицитно навести да ли дисертација јесте или није написана у складу са наведеним образложењем, као и да ли она садржи или не садржи све битне елементе. Дати јасне, прецизне и концизне одговоре на 3. и 4. питање. 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме Да, дисертација је написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе Да, дисертација садржи све битне елементе. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци Дисертација је оригиналан допринос науци по томе: 1) што се у њој први пут у српској социологији, на темељу проведеног емпиријског истраживања, анализирају особености организовања индустријског рада у условима друштвене трансформације (транзиције); 2) што је у њој, на основама критичке анализе, обликован систематичан теоријски оквир из ког је произашао особен приступ истраживаном проблему, у погледу формулације циљева и претпоставки; 3) што су за потребе прикупљања података обликовани оригинални инструменти (делимично и индиректно ослоњени на резултате малобројних ранијих истраживања појединих аспеката индустријских организација) - упитник и основ за структурисани и полуструктурисани интервју; 4) што искуствени основ чини богата емпиријска грађа, прикупљена комбинованом применом обликованих инструмената и на основу обраде секундарне грађе из бројних других извора (што је једана од карактеристика примењеног квалитативног метода вишеструког случаја); 5) што њена закључна разматрања, осим сажетог и систематичног приказа стања индустрије у транзицији српског друштва, садрже и научно предвиђање даљег потенцијалног тока развоја индустрије у Србији; 6) што део емпиријских података који су приказани и анализирани указују на заблуду универзалне теоријске примењивости појединих аспеката Рифкинове тезе о крају рада ; 7) што је целокупна анализа различитих аспеката проблема, од уводних до закључних разматрања, темељно описана и систематично и јасно приказана. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања: Нема недостатака који би заслуживали да буду посебно поменути.. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: На основу изнетог, комисија предлаже да се прихвати докторска дисертација кандидаткиње мр Марице Шљукић, под називом Утицај структуралних друштвених промена на организовање индустријског рада у транзицији српског друштва, а да се кандидаткињи одобри њена одбрана. Нови Сад: 7. 4. 2014. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ: Проф. др Божо Милошевић, ментор Проф. др Драган Коковић, председник Проф. др Радош Радивојевић, члан Доц. др Душан Мојић, члан. НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.