УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ -oбавезна садржина- свака рубрика мора бити попуњена (с

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ -oбавезна садржина- свака рубрика мора бити попуњена (сви подаци уписују се у одговарајућу рубрику, а назив и место рубрике не могу се мењати или изоставити) I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију На својој 2. Седници Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду је године имeновaло Комисију за оцену и одбрану докторске дисертације кандидата Тамаре Јовановић, МА. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Небојша Мајсторовић, ванредни професор за ужу научну област Психологија, , Филозофски факултет, Одсек за психологију, Универзитет у Новом Саду, ментор. др Хаџић Олга, академик, редовни професор за ужу област Менаџмент у туризму, , Природно-математички Факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Универзитет у Новом Саду, председник комисије. др Ивана Петровић, доцент за ужу научну област Психологија, , Филозофски факултет, Одсек за психологију, Универзитет у Београду, члан. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Тамара (Стеван) Јовановић 2. Датум рођења, општина, држава: , Нови Сад, Република Србија 3. Назив факултета, назив студијског програма дипломских академских студија мастер и стечени стручни назив: Филозофски факултет Нови Сад, Психологија, Дипломске академске студије-мастер, Дипломирани психолог-мастер 4. Година уписа на докторске студије и назив студијског програма докторских студија 2008., Докторске студије психологија 5. Назив факултета, назив магистарске тезе, научна област и датум одбране: Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Испитивање природе аломорфије: Графофонолошки корелати аломорфије и ефекат фреквенце суфикса., Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: III Експериментална психологија, Психолингвистика НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ:

2 IV Значај индивидуалних вредности и персонификације дестинације за избор места и садржаја одмора ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна, поглавља, слика, шема, графикона и сл. Докторска дисертација Тамаре Јовановић садржи 179 страна, укључујући 417 референци, 14 табела, 15 слика, 15 графикона и 2 групе прилога. Текст је организован у 3 дела: Теоријски део, Емпиријски део и Прилози. Детаљније, текст се састоји од следећих поглавља: Увод, Проблем, Циљеви и хипотезе истраживања, Узорак испитаника, Варијабле, Инструменти, Поступак прикупљања података, Статистичка обрада, Резултати, Дискусија, Закључак, Референце, Прилог 1 и 2. Садржај дисертације: УВОД ТЕОРИЈСКИ ДЕО ПСИХОЛОГИЈА И ТУРИЗАМ ТУРИЗАМ И ТУРИСТА ПРИМЕНА ПСИХОЛОГИЈЕ У ТУРИЗМУ ПОНАШАЊЕ ТУРИСТЕ ШТА ПРЕДСТАВЉА ПОНАШАЊЕ ТУРИСТЕ? ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТИ ПОНАШАЊА ТУРИСТЕ МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУПИ У ИСТРАЖИВАЊИМА ПОНАШАЊА ТУРИСТЕ ИНДИВИДУАЛНЕ ВРЕДНОСТИ ШТА СУ ИНДИВИДУАЛНЕ ВРЕДНОСТИ? МЕРЕЊЕ ВРЕДНОСТИ ШВАРЦОВ ПРИСТУП МЕРЕЊУ ВРЕДНОСТИ ИСТРАЖИВАЊА ОДНОСА ИНДИВИДУАЛНИХ ВРЕДНОСТИ И ПОНАШАЊА ТУРИСТЕ ТУРИСТИЧКА ДЕСТИНАЦИЈА БРЕНД БРЕНДИРАЊЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ ЛИЧНОСТ БРЕНДА ДЕСТИНАЦИЈЕ ЕМПИРИЈСКИ ДЕО ПРОБЛЕМ, ЦИЉЕВИ И ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА УЗОРАК ИСПИТАНИКА ВАРИЈАБЛЕ ИНСТРУМЕНТИ ПОСТУПАК ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА СТАТИСТИЧКА ОБРАДА РЕЗУЛТАТИ Дескриптивна анализа Тестирање мерног модела Скале Личности Дестинације (BPS) Структурални модел све дестинације заједно Структурални модели појединачне дестинације Структурални модел море као дестинација Структурални модел град као дестинација Структурални модел планина као дестинација Додатне анализе Значај индивидуалних вредности и персонификације дестинације за избор места и садржаја одмора Анализа разлика по категоријалним варијаблама Детаљнија анализа активности током одмора, преференција типа дестинације и задовољства одмором ДИСКУСИЈА Мерни модел скале личности дестинације Структурални модел на целокупном узорку

3 Структурални модели на појединачним дестинацијама Додатне анализе ЗАКЉУЧАК РЕФЕРЕНЦЕ ПРИЛОГ 1 ПРИЛОГ 2 Кандидаткиња Јовановић, у првом делу текста дисертације под називом ТЕОРИЈСКИ ДЕО, дефинише релевантне туризмолошке концепте шта је туризам, туриста и дестинација, описује спој две дисциплине психологије и туризма, приказује моделе понашања туристе и најистраживаније психолошке аспекте понашања туристе (мотиве, преференце, задовољство, итд.) као и методе истраживања тог понашања. У овом делу кандидаткиња такође образлаже и теоријски оквир проблема истраживања, објашњавајући детаљно главне појмове: вредности, бренд, личност бренда. ЕМПИРИЈСКИ ДЕО у дисертацији обухвата узорак испитаника, одабране конструкте и њихове мере, процедуре за прикупљање податка и одабране поступке обраде података. Кандидаткиња у поглављу РЕЗУЛТАТИ представља дескриптивне податке, модел димензија личности дестинације добијен конфирматорном факторском анализом, структурални модел за целокупни узорак, као и појединачне структуралне моделе за сваки тип дестинације. Поред структуралних модела, анализиране су разлике у зависним варијаблама по категоријалним варијаблама и приказана је детаљнија анализа активности током одмора, преференција типа дестинације и задовољства послом. У поглављу ДИСКУСИЈА, кандидаткиња се враћа на све добијене резултате и анализира импликације таквих налаза. У ЗАКЉУЧКУ кандидаткиња разматра сваку од хипотеза, релевантност саме студије, практичне импликације и ограничења и препоруке за будућа истраживања. У поглављу ПРИЛОЗИ, приказана је коришћена анкета као и све индивидуалне вредности и њихови индикатори (појединачне ставке које представљају дату вредност) према Шварцовом моделу индивидуалних вредности.

4 V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: У оквиру ТЕОРИЈСКОГ ДЕЛА кандидаткиња Јовановић је размотрила проблем примене психологије у туризму, чиме је указала да се психологијом у туризму углавном баве туризмолози док психолози ретко систематски изучавају проблеме везане за туризам. Направљен је детаљан приказ свих психолошких дисциплина које могу допринети бољем разумевању понашања туриста. Након тога, кандидаткиња прави дистинкцију између понашања потрошача и понашања туристе те приказује модел понашања туристе. Представљен је низ психолошких аспеката понашања туристе мотивација, личност, ставови и стереотипи, задовољство, процес одабира и преференција места одмора и понашање на дестинацији. Сваки аспект је описан на концизан начин и уз коришћење релевантне литературе. Кандидаткиња прави кратак приказ свих значајних метода у истраживању понашања туристе чиме указује на њихове предности и мане. До краја теоријског дела су приказани кључни појмови од значаја за ову тему индивидуалне вредности и личност бренда дестинације. Најпре је кандидаткиња описала све битне дефиниције индивидуалних вредности као и три најпознатије методе мерења вредности са посебним акцентом на Шварцовом приступу мерењу индивидуалних вредности. Затим је приказала детаљно и адекватно истраживања у којима су се повезивале индивидуалне вредности и понашање туристе. Пре дефинисања бренда, кандидаткиња Јовановић објашњава зашто је оправдано користити скалу личности бренда кроз приказ традиционалних дефиниција дестинације као географског подручја до модерног становишта да су дестинације продукти односно брендови. Затим следи поглавље у којем се образлаже бренд и процес брендирања дестинације, чиме се долази до централног појма личности бренда-дестинације. Разматра се релевантност тог појма и начини његовог мерења са посебним акцентом на скали личности бренда. Кандидаткиња кроз бројне студије указује на значај ове скале и на проблем варирања броја димензија личности бренда у зависности од тестираног производа. Иако скала има своје мањкавости, кандидаткиња успешно образлаже због чега има смисла користити ову скалу и зашто она опстаје све ове године у маркетинг-истраживањима. Посебно су приказане све битне студије личности дестинације. У ЕМПИРИЈСКОМ ДЕЛУ је јасно представљен проблем истраживања утврђивање међуодноса индивидуалних вредности туристе и перцепције личности дестинација попут мора, планине и града, с једне стране, и преференције врсте дестинације и садржаја активности на њој, с друге. Кроз четири ваљано формулисане хипотезе се образлаже циљ истраживања да се формира јасна слика односно модел односа свих релевантних варијабли. Хипотезе и теоријски модел су постулирани на основу пређашњих истраживања и пилот студије кандидаткиње Јовановић. Студија је обухватила 766 испитаника туриста који су се враћали са одмора на три типа дестинације море, планине и градови. Подаци су прикупљени путем анкетног истраживања за време сезоне путовања на дате дестинације путем туристичких агенција и хотела. Прикупљени подаци су обрађивани коришћењем програма SPSS 17.0 и EQS 6.1. за Windows. Резултати су систематично и коректно приказани, где је кандидаткиња показала вештину да припреми и анализира прикупљене податке. Спроведене су различите статистичке анализе којима је остварен циљ истраживања и одговорено на постављене хипотезе. Кључни налази су приказани у пет модела један мерни (Слика 11) и четири структурална (Слике 12, 13, 14, 15). У ДИСКУСИЈИ и ЗАКЉУЧКУ, кандидаткиња образлаже пре свега да је у случају дестинација оправдано задржати четири димензије личности бренда компетентност, обичност, софистицираност и узбудљивост. Димензија сировост се показала неадекватном у датој форми за истраживање дестинације чиме је кандидаткиња предложила да се ова димензија не избацује из упитника већ да се разради детаљније и смисленије за овај тип производа. Такође је кандидаткиња указала на културолошке специфичности одређених особина чиме се мења структура димензија. Поред мерног модела, разматрају се појединачне релације добијене у сва четири структурална модела. Индивидуалне вредности су се показале као недовољно добри предиктори понашања туриста и перцепције дестинације док су социодемографске варијабле значајнији предиктори понашања приликом одмора. У ПРИЛОЗИМА је представљен коришћени инструмент за прикупљање података те

5 структура појединачних индивидуалних вредности према Шварцовом моделу. VI СПИСАК НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА КОЈИ СУ ОБЈАВЉЕНИ ИЛИ ПРИХВАЋЕНИ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА У ОКВИРУ РАДА НА ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ Таксативно навести називе радова, где и када су објављени. Прво навести најмање један рад објављен или прихваћен за објављивање у часопису са СЦИ листе односно са листе министарства надлежног за науку када су у питању друштвено-хуманистичке науке. У случају радова прихваћених за објављивање, таксативно навести називе радова, где и када ће бити објављени и приложити потврду о томе. Кандидаткиња Јовановић има укупно два рада који су везана за тему докторске дисертације, пет радова објављених у стручним часописима, од који су три рада у часописима на СЦИ листи министарства везане за друштвено-хуманистичке науке а један рад у часопису на СЦИ листи министарства везане за природно-математичке науке. VII Јовановић, Т., Филиповић Ђурђевић, Д. и Милин, П. (2008). Когнитивна обрада аломорфије у српском језику. Психологија, 41, 1, Арменски, Т., Марковић, В., Давидовић, Н. & Јовановић, Т. (2011). Integrated model of destination competitiveness. Geographica Pannonica, 15, 2, Vejnović, D. & Jovanović, T. (2012). Reading sentences in Serbian: Effects of alphabet and reading mode in self-paced reading task. Psihologija, 45(4), Jovanović, T., Dragin, A., Armenski, T., Pavić, D. & Davidović, N. (2013). What demotivates the tourist? Constraining factors of nautical tourism. Journal of Travel & Tourism Marketing, 30(8), Ristić, Z., Marković, V., Kovačević, M., Nađ, I., Matijević, M. & Jovanović, T. (2013). The Significance of Egg Shell Color on the Pheasant Hatching Production Results. Pakistan Journal оf Zoology, 45(6), ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Ова теза је једно од првих систематских изучавања туристичког понашања односно релације вредности, личности дестинације, преференција дестинације и понашања туристе на тој дестинацији. Један од кључних налаза ове тезе је пре свега да је личност дестинације стабилан конструкт независан од типова дестинације (Хипотеза 1). Такође је потврђена применљивост скале личности бренда (BPS) на туристичке дестинације. Од пет оригиналних димензија, четири су се показале као валидне док је пета сировост по кандидаткињи била неадекватно формулисана за контекст туристичких дестинација. Такође, социодемографске варијабле утичу на индивидуалне вредности и особине личности дестинације али поред тога, имају утицаја и на преференције и садржај датог одмора (Хипотеза 2). Ово истраживање указује на то да су социодемографске одлике туриста од већег значаја за понашање и преференције српских туриста него неке дубље психолошке карактеристике као што су индивидуалне вредности и личност дестинације. Кандидаткиња наводи да су наши туристи још увек прилично неискусни и да се ослањају на вођени облик туризма, кроз јасно одређене садржаје које агенција и дестинација нуде. Што се тиче индивидуалних вредности, само је моћ утицала на софистицираност на подузорку туриста на планинама (Хипотеза 3). Ово истраживање показује да индивидуалне вредности нису релевантни и адекватни предиктори формирања слике о дестинацији као бренду. Кандидаткиња сугерише да би особине личности туристе можда биле адекватније јер је и сама BPS инспирисана моделом Великих пет. На крају, перцепција личности дестинације и индивидуалне вредности у одређеним ситуацијама утичу на преференцију типа дестинација и избор активности током одмора (Хипотеза 4).

6 VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Експлицитно навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. У тези су представљени дескриптивни подаци, дистрибуције свих варијабли, централне тенденције, стандардне девијације, распони скорова, куртозис и скјунис. Пре самог истраживања, кандидаткиња спроводи пилот истраживање у којем тестира валидност скале личности бренда као и релевантност теоријског модела. Након тога тестира мерни модел скале личности модела и структуралне моделе односа свих релевантних варијабли како на целокупном узорку тако и на подузорцима са три типа туристичких дестинација. Моделовање и приказ резултата су коректно и адекватно спроведени и образложени. Након модела, кандидаткиња тестира разлике по зависним варијаблама на појединачним категоријалним варијаблама као и структуру активности на трију туристичких дестинација. И овај део анализе је задовољавајући и детаљан. Све анализе су добро илустроване графиконима, сликама и систематски представљене табеларно. Тумачење резултата кандидаткиње Јовановић је исправно и адекватно. Пореде се резултати са постављеним хипотезама те се разматра примена и смисленост добијених налаза. Кандидаткиња даје добре препоруке за будућа истраживања и праксу и тиме показује да је ова теза својеврстан научни допринос разумевању понашања туриста и области Психологија у туризму. Приказ и тумачење резултата задовољава све критеријуме једне докторске дисертације.

7 IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Експлицитно навести да ли дисертација јесте или није написана у складу са наведеним образложењем, као и да ли она садржи или не садржи све битне елементе. Дати јасне, прецизне и концизне одговоре на 3. и 4. питање: 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме Докторска дисертација Тамаре Јовановић, МА је написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе Докторска дисертација Тамаре Јовановић, МА садржи све битне елементе оригиналног научног рада из области Психологије у туризму, Психологије маркетинга и Социјалне психологије. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци Ова дисертација представља једно од првих истраживања међуодноса индивидуалних вредности, особина личности дестинације, преференција дестинација и туристичких активности. Такође је прва студија која спаја психолошка сазнања и туризам у нашој земљи тиме покривајући културолошке специфичности овог поднебља. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања Као што и сама кандидаткиња наводи, највећи недостатак ове тезе је узорак. Пошто се није спроводило квотно узорковање, неке категорије социодемографског профила нису адекватно репрезентоване. Узорковање је такође проблематично јер је кандидаткиња морала да се ослони на хотеле и туристичке агенције а не да сама, лично, прикупља испитанике. Ове мањкавости су присутне у већини истраживања из области друштвених наука те се сматра да их сам кандидат није могао избећи у датим околностима. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: - да се докторска дисертација прихвати, а кандидату одобри одбрана ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Небојша Мајсторовић, ванредни професор, Филозофски факултет у Новом Саду др Олга Хаџић, редовни професор, Природно-математички факултет у Новом Саду др Ивана Петровић, доцент, Филозофски факултет у Београду НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.