Banka grupe Analiza finansijskih tržišta Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ sreda,. avgust 2016 Pregled kurseva 124 EUR/RSD EUR mn 60 Valutni par EUR/RSD USD/RSD CHF/RSD GBP/RSD Zvanični srednji kurs dinara Prethodna Promena YTD 123.2915 123.2841 0.01% -1.37% 1.5357 111.2271-0.62% 0.64% 112.80 113.1358-0.% -0.25% 144.4033 144.5639-0.11% 12.45% 123 122 121 120 119 118 50 40 20 0 Ukupan obim medjubankarske trgovine devizama - evrom* zaključno sa spot valutom obavljene na dan 09.08.2016. do 12: časova iznosio 3,7 mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 123,43 za 1 evro. Promet na MDT Valutni par EUR/USD EUR/CHF EUR/GBP GBP/USD USD/JPY Međunarodno tržište Prethodna Promena YTD 1.1117 1.88 0.26% -2.35% 1.0908 1.0894 0.13% -0.24% 0.8549 0.8503 0.55% 11.76% 1.03 1.40-0.28% 15.26% 1.88 2.45-0.56% -16.00% EUR/USD 1.16 1.15 1.14 1.13 1.12 1.11 1.1 Ekonomski indikatori za tekući dan: Zemlja/ Vreme Naziv indikatora Region Period Prethodna Projekcija 1.09 1.08 Tržište novca Kamatne stope NBS Referentna stopa 4.00% Sledeća odluka 11.8.2016 Depozitna olakšica 2.50% Kreditna olakšica 5.50% Repo operacije (7 dana) 2.98% RSD kamatne stope Referentna stopa NBS Beonia Belibor 3M 9 8 7 6 BEONIA BELIBOR1M BELIBOR3M BELIBOR 6M Međubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena (bps) 2.77% 2.79% -0.02 3.31% 3.% 0.01 3.57% 3.56% 0.01 3.77% 3.78% -0.01 5 4 3 2 Izvor: Reuters Evrozona (ECB) (Fed) Ujedinjeno kraljevstvo (BOE) Švajcarska (SNB) Kamatne stope centralnih banaka 0.00% 0.50% 0.25% -0.75% Sledeća odluka 8.9.2016. 21.09.2016. EUR kamatne stope ECB main rate Euribor 3M 0.4 0.3 0.2 0.1 0, EBF EONIA EURIBOR1M EURIBOR3M EURIBOR6M Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Međubankarsko tržište - Evropa 9.8.2016 8.8.2016 Promena (bps) -0.338% -0.342% 0.004-0.369% -0.369% 0.000-0.298% -0.298% 0.000-0.187% -0.185% -0.002 Izvori: ECB, EBF -0.1-0.2-0.3-0.4 Libor 1M (USD) Libor 3M (USD) Libor 6M (USD) Libor 1M (CHF) Libor 3M (CHF) Libor 6M (CHF) Izvori: ICE, Bloomberg Libor kamatne stope Kamatni Swap Prethodna Promena (bps) Prethodna Promena (bps) 0.513% 0.512% 0.001 EURIBOR ISDA 3Y FIXING -0.218% -0.213% -0.005 0.816% 0.807% 0.009 EURIBOR ISDA 5Y FIXING -0.148% -0.137% -0.011 1.196% 1.185% 0.011 EURIBOR ISDA Y FIXING 0.278% 0.8% -0.0-0.803% -0.807% 0.004 USD ISDA 3Y FIXING 1.043% 0.956% 0.087-0.742% -0.752% 0.0 USD ISDA 5Y FIXING 1.181% 1.167% 0.014-0.659% -0.661% 0.002 USD ISDA Y FIXING 1.466% 1.461% 0.005 Izvori: IBA, Bloomberg
avg.15 sep.15 okt.15 nov.15 dec.15 jan.16 feb.16 mar.16 apr.16 maj.16 jun.16 jul.16 Tržište državnih hartija od vrednosti Kretanje stopa na primarnim aukcijama državnih hartija u RSD 2013-danas 24 meseca amortizacione Izvor: Upava za javni dug Ročnost 3 meseca 6 meseci 53 nedelje 2 godine 3 godine 5 godina 7 godina godina Državne hartije od vrednosti RSD Datum Prethodna 04.02.2016 2.75% 2.79% 03.03.2016 3.25% 3.25% 27.07.2016 3.59% 4.01% 13.06.2016 4.% 4.95% 24.06.2016 5.37% 5.37% 20..2015 6.50%.80% 19.07.2016 5.98%.75% 21..2014 12.99% 23.06.2016 Ref. stopa NBS + 0.25% Ref. stopa NBS + 0.45% 14.5 12.5.5 8.5 6.5 4.5 2.5 3y 3m 53w 6m NBS key rate 5y y Izvor: Uprava za javni dug Planirane aukcije državnih hartija u tekućoj nedelji Datum Instrument Valuta Iznos 11.8.2016 Trogodišnje državne obveznice RSD 20,000,000,000 bps 450 JP Morgan EMBI Srbija * reotvaranje 350 0 250 Ročnost Datum Prethodna 53 nedelje 2 godine 3 godine 5 godina godina Izvor: Uprava za javni dug Državne hartije od vrednosti EUR 150 20.06.2016 0.85% 0.89% 28.07.2016 1.09% 1.18% 22.06.2016 2.59% 2.59% 22.03.2016 3.45% 4.00% 25.05.2016 4.20% 4.40%, JPMorgan 200 Izvori: Ministarstvo finansija, Banca Intesa Kreditni rejting Srbije Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije (USD) Moody's S&P Fitch Prethodna UST spred B1 BB- BB- Serbia 5y 2017 2.408% 2.504% 1.955% Izgledi Pozitivni Stabilni Stabilni Serbia 5y 2018 3.074% 3.114% 2.312% datum 18.3.2016 1.7.2016 17.6.2016 Serbia 7y 2020 3.601% 3.642% 2.668% Serbia y 2021 3.750% 3.785% 2.679% Serbia 20y 2024 6.316% 6.9% Evroobveznica Republike Srbije 2021 117 116 Cena Prinos (desna skala) 4.9 115 4.7 114 4.5 113 4.3 112 4.1 111 3.9 1 3.7 2
Tržište akcija SRBIJA prethodnog dana Promena Promena indeksa u tekućoj godini Belex 15 Belex line Promet 628.67 1,377.46 17,913,466 Din. 145,2 631.12 1,385.85 16,249,291 Din. 131,809-0.39% -0.61%.24%.24% -2.40% -0.21% Izvor: Beogradska berza Racia P / B P / E Belex15 0,68 12,32 800 BELEX15 Belex line 750 700 1, 650 1,200 550 1,000 Dnevna promena kompanija iz Belexa15 0.00% 0.00% 0.00% 0.07% 0.17% 1.25% 1.44% -1.95% -1.70% -1.34% -0.83% -5.21% SJPT ALFA FITO MTLC AERO AIKB KMBN IMLK JESV NIIS TGAS ENHL Kompanija GALENIKA FITOFARMACIJA AD MESSER TEHNOGAS AD NIS AD NOVI ENERGOPROJEKT HOLDING AD BE IMPOL SEVAL AD SEVOJNO VOJPUT AD JEDINSTVO SEVOJNO AD METALAC AD GORNJI MILANOVAC ALFA PLAM AD VRANJE AERODROM NIKOLA TESLA AD BEO JUNIOR AD BRUS INEX RADULASKA AD BEOGRAD Izvor: Belex Najtrgovanije akcije na Beogradskoj berzi prethodnog dana Promet u Dnevna Nedeljna Simbol Cena RSD P/BV P/E ROE RSD promena promena FITO 2,949 9,082,920-1.60% 4.81% 1.69.25 17.60 TGAS,161 2,580,894 1.13% 7.37% 0.87 20.02 4.23 NIIS 588 2,128,560 0.17% -3.61% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A ENHL 1,268 1,473,416 1.41% 1.57% 1.65 334.17 0.53 IMPL 1,994 1,172,472 2.09% 14.17% 0.69 7.08.27 VOJP 8,000 560,000 0.00% 0.00% 0.72 37.02 1.94 JESV 4,054 162,160 0.07% -0.05% 0.56 4.20 11.62 MTLC 1,401 144,3-1.32% 0.07% 0.95 11.86 7.98 ALFA 31,375 125, -1.76% 1.09% 0.76 6.48 12.25 AERO 953 113,407-0.76% -4.31% 1.31 9.56 14.52 JNRB 900 62,0 0.00% 0.00% Field Not AppField Not AppField Not App INXR 12,000 60,000 0.00% 46.73% 11.69 433.72 2.56 Tržišna kapitalizacija 7,785,360,000 Din.,533,481,938 Din. 95,879,515,200 Din. 13,860,878,256 Din. 1,878,920,278 Din. 802,256,000 Din. 1,235,3,826 Din. 2,858,040,000 Din. 5,484,726, Din. 32,677,750,550 Din. 85,694, Din. 276,636,000 Din. Šta će biti s Komercijalnom bankom? - Mandatar Aleksandar Vučić je najavio da će nova vlada nastaviti proces privatizacije Komercijalne banke. Vlada će, kako je rekao nastaviti i sa konsolidacijom Poštanske štedionice i pripremu prodaje Dunav osiguranja. On je u Skupštini Srbije predstavljajući program nove vlade rekao da će biti primenjeni međunarodni standardi u planiranju budžeta i praćenju trošenja budžetskih sredstava, kao i da će biti transformisane Poreske uprava i Uprava carina. Naglasio je da će cilj njegovog kabineta biti poboljšanje kreditnog rejtinga države, kao i jeftinije zaduživanje države i efikasnije korišćenje zajmova. "Očekujem da se nastavi monetarna stabilnost i smanji udeo problematičnih kredita", rekao je Vučić. Podsetio je da je od 2014. do 2016. potpisano 36 ugovora s investitorima, čija je ukupna vrednost oko 543 miliona evra s obavezom zapošljavanja 18.523 radnika. "U ovom trenutku Razvojna agencija Srbije pregovara sa 48 potencijalnih investitora koji planiraju da investiraju milijardu i 62,1 milion evra uz zapošljavanje 32. radnika", rekao je Vučić i dodao da je Srbija treba da postane prepoznatljiva po kvalifikovanoj i marljivoj radnoj snazi. Vučić je istakao da ukupne investicije u Srbiji iznose oko 18 odsto BDP-a, dok je za dinamičan privredni rast neophodno da one godišnje budu veće za pet-šest odsto BDP-a. (Izvor: B92) NBS: Poskupljenje mesa u ovo doba godine - ništa čudno - Sezonski je uobičajeno da od šestog do devetog meseca u godini cena svežeg mesa poraste, ocenila je danas Narodna banka Srbije, dodajući da je rast potrošačkih cena od početka godine velikim delom vođen sezonskim faktorima. Nedavno je potrošače u Srbiji iznenadio skok cena svinjskog mesa za oko odsto, a zatim i poskupljenje piletine za oko 25 odsto. "U proteklih godina, tokom letnjih meseci cene mesa su rasle, a to je zavisilo od vremenskih prilika u zemlji i okruženju, troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane usled kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i cena nafte, kao i ostalih faktora koji utiču na ponudu svežeg mesa", objavila je NBS komentarišući uticaj sezonskih faktora na inflaciju. Istorijski posmatrano, piše, sezonski faktori potom nastavljaju da deluju i u naredna dva tromesečja, kada prvo dolazi do stabilizacije cene mesa, a zatim i do njenog pada. Uoči najava poskupljenja svinjskog mesa ove godine, guverner Jorgovanka Tabaković je izjavila da bi poskupljenje svežeg svinjskog mesa moglo da poveća inflaciju za 0,32 do 0,56 odsto. "Ako svinjsko meso s kostima poskupi za 16,2 do 36 odsto, očekujemo da će pogurati inflaciju od 0,32 do 0,56 odsto", rekla je Tabaković. Kada je reč o cenama voća i povrća, NBS navodi da je sezonski faktor još izraženiji i cene ovih proizvoda su još podložnije vremenskim uslovima, što je ove godine naročito izraženo kod voća. (Izvor: B92) Na poljima PKB korporacije požnjeveno 23.000 tona pšenice - Na poljima Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) ove godine sa 3.320 hektara požnjeveno je 23.000 tona pšenice, od čega je 2. tona semenske pšenice, objavio je kompanijski list Poljoindustrija. Kako se navodi, prosečan prinos pšenice po hektaru na poljima PKB korporacije bio je 6,95 tona, odnosno na ritskim imanjima prinos je bio kao i prošle godine 7,3 tona po hektaru, dok je na parcelama u Surčinu zbog prolećnih zabarenja prinos bio oko dve tone po hektaru. Dodaje se da je ovogodišnji najbolji prinos pšenice po hektaru ostvaren na imanju "Lepušnica" ( 8,6 tona), na imanju "Dunavac" ( 7,98 tona) i na imanju u "Kovilovu" (7,5 tona), dok su najviše stradala polja pšenice i ječma u Progaru. Glavni inženjer za tehnologiju biljne proizvodnje u PKB-u Miloje Kurčubić kazao je da je prinos ječma koji je bio zasejan na 1.281 hektara bio 5,3 tona po hektaru, a uljane repice, zasejane na 836 hektara, tri tone po hektaru. On je naglasio i da je raž koja se koristi kao stočna hrana za spremanje koncentrata, i ove godine, drugu godinu zaredom, imala dobar rod i prinos. "Rod uljane repice bio bi i veći da grad nije uništio parcelu na Jabučkom ritu, neposredno pred samu žetvu", naveo je Kurčubić i naglasio da je kvalitet zrna svih žitarica dobar. Prema njegovim rečima ovogodišnji prinosi slame su rekordni, odnosno prinos ječmene slame je 2,6 tona po hektaru, a pšenične oko četiri tona po hektaru, i ti prinosi zadovoljavaju potrebe stočarstva PKB korporacije, a biće je i za prodaju. (Izvor: Blic) 3
REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan 50 Zemlja/Regija Hrvatska Slovenija Bugarska Rumunija Balkan 1,785.01 713.20 456.93 6,880.09 392.87 prethodnog dana 1,780.90 716.51 456.32 6,846.54 392.28 Promena (%) 0.23% -0.46% 0.13% 0.49% 0.15% Promena u tekućoj godini (%) 5.65% 2.45% -0.86% -1.77% -1.41% 2,000 CROBEX 1,950 1,900 1,850 1,800 crobex 1,750 1,700 1,650 1,550 1, 900 SBITOP 850 800 750 sbi20 700 650 SOFIX 8,000 BET 550 7, sofix 7,000 bet-c 450 6, 6,000 350 5, DJ Stoxx Balkan 50 dj balkan 0 avg.14 okt.14 dec.14 feb.15 apr.15 jun.15 avg.15 okt.15 dec.15 feb.16 apr.16 jun.16 avg.16 HR: Rast izvoza - Hrvatski robni izvoz porastao je u prvih šest meseci ove godine 2,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz istovremeno ojačao 3,1 procenat. Službena statistika pokazuje da je Hrvatska od januara do kraja juna ove godine na inostrana tržišta izvezla robu u vrednosti od gotovo 43,3 milijarde kuna (5,8 milijardi evra), ili za 2,9 odsto više nego u prvih šest meseci 2015, pokazuju objavljeni preliminarnim podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). robnog uvoza u istom periodu iznosila je 71,2 milijarde kuna (9,5 milijardi evra), što je rast od 3,1 odsto i odnosu na prvo polugodište prošle godine. Prema podacima DZS-a, spoljnotrgovinski deficit je "otežao" za 3,4 procenta na 27,97 milijardi kuna (3,7 milijardi evra), a pokrivenost uvoza izvozom je smanjena za 0,2 procentna poena - sa 60,9 posto krajem juna prošle godine na 60,7 odsto na kraju šestog meseca 2016. Izvoz robe u zemlje članice EU u prvih šest meseci je porastao za 2,3 odsto, na 29,2 milijarde kuna, dok je uvoz iz tih zemalja povećan za 4,2 procenta, na 56,5 milijardi kuna. U zemlje izvan EU, Hrvatska je u prvom polugođu izvezla robe u vrednosti 14,1 milijardi kuna, odnosno 4,2 odsto više nego u isto vreme lani, dok je uvoz iz tih zemalja smanjila za 0,9 odsto, na 14,7 milijardi kuna. (Izvor: B92) Erdogan Putinu: Da trgujemo za 0 mlrd $ - Turska želi da godišnju trgovinsku razmenu s Rusijom poveća na 0 milijardi dolara, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. "Naš cilj je da trgovinska razmena poraste na 0 milijardi dolara. Pokušaćemo da dostignemo ovaj cilj", izjavio je Erdogan na zajedničkoj konferenciji za novinare s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Erdogan je, takođe, naveo da će biti ubrzana implementacija projekta gasovoda Turski tok, kao i pregovori o obnavljanju čarter letova iz Rusije za Tursku. "Ubrzanje ovog projekta je jedan od naših aktuelnih zadataka", izjavio je Erdogan. (Izvor: B92) 4
SVET Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ DAX FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 225 Zemlja/Region prethodnog dana Promena (%) Promena u tekućoj godini(%) 18,533.05 2,181.74 18,529.29 2,180.89 0.02% 0.04% 6.36% 6.74% 5,225.48 5,213.14 0.24% 4.35% Nemačka,692.90,432.36 2.50% -0.47% Engleska 6,851. 6,809.13 0.62% 9.76% EU 344.67 341.53 0.92% -5.78% Japan 16,764.97 16,650.57 0.69% -11.92% Dow Jones Industrial 19,000 18, 18,000 17, 17,000 16, 16,000 15, dow jones 15,000 14, 14,000 13, 12, 12,000 S&P 2,0 2,200 2,0 2,000 s&p 1,900 1,800 1,700 5, NASDAQ Composite DAX 5,200 5,000 4,800 nasdaq 12,000 11,000 dax 4, 4,,000 4,200 4,000 3,800 9,000 8,000 avg.14 okt.14 dec.14 feb.15 apr.15 jun.15 avg.15 okt.15 dec.15 feb.16 apr.16 jun.16 avg.16 440 DJ Stoxx 420 380 360 nikkei 340 320 0 280 260 23,000 Nikkei 225 21,000 19,000 17,000 dj stoxx 15,000 \ 11,000 9,000 60 Cena nafte Brent (USD/bbl) 1, Zlato 55 1,350 50 1,0 45 1,250 40 35 1,200 1,150 1,0 \ 25 avg.15 nov.15 feb.16 maj.16 1,050 avg.15 nov.15 feb.16 maj.16 Vix Indeks Čikaške berze* 28 26 24 22 20 18 16 14 12 Apr-16 Apr-16 Apr-16 Apr-16 May-16 May-16 May-16 May-16 Jun-16 Jun-16 Jun-16 Jun-16 Jun-16 Jul-16 Jul-16 Jul-16 Jul-16 Aug-16 * Indeks volatilnosti Čikaške berze opcija (CBOE), često korišćen kao mera tržišnog rizika, poznat kao "indeks straha" od neizvesnosti Evro blago ojačao prema dolaru, funta ispod 1,3 USD - Na međunarodnim valutnim tržištima evro je blago ojačao prema dolaru nakon nešto slabijih podataka iz američkog sektora usluga. U popodnevnim satima evrom se trgovalo po ceni 1,15 dolara, što je za 0,15 odsto viša cena u odnosu na prethodno trgovanje. Prema preliminarnim podacima, sektor usluga u Sjedinjenim Državama pao je u drugom kvartalu 0,5 odsto, dok su analitičari očekivali rast od 0,4 odsto, nakon pada od 0,6 odsto u prva tri meseca 2016. Tema dana na valutnim tržištima bio je pad funte ispod nivoa 1,3 dolara, nakon što je iz britanske centralne banke, Bank of England, nagovešteno novo ublažavanje monetarne politike kako bi se podstakla privreda nakon referendumske odluke o izlasku iz Evropske unije. U odnosu na dolar, britanska valuta je oslabila 0,26 odsto, na 1,2995 dolara, najniži nivo od polovine jula, dok je prema evru funta pala 0,41 odsto, na 1,1701 EUR/GBP. Veći pad funte ograničen je podacima Britanskog maloprodajnog konzorcija (BRC), koji su pokazali da je promet u britanskoj maloprodaji u julu zabeležio najveći rast u poslednjih šest meseci. (Izvor: gdeinvestirati) VB: "Ako bude gore, potrebne su još veće olakšice"- Funkcioner Banke Engleske Ijan Mekeferti smatra da će Velikoj Britaniji verovatno biti potrebno veće kvantitativno labavljenje ukoliko se ekonomski pad pogorša. "Bančina referentna kamatna stopa se može dodatno sniziti, bliže nuli, a kvantitativne olakšice se mogu pojačati", napisao je Mekeferti u autorskom tekstu za londonski Tajms, prenosi agencija Rojters. Banka Engleske je snizila prošle nedelje kamatne stope prvi put od 2009. godine, oživela je svoj program kupovine obveznica i najavila da će preduzeti sve "aktivnosti koje budu neophodne" za postizanje stabilnosti nakon britanske odluke o istupanju iz Evropske unije. Mekeferti je naveo da smatra da je u pogledu monetarne politke potreban postepeniji pristup, budući da su još uvek vrlo ograničene informacije o tome kako privreda reaguje na ishod referenduma od 23. juna. Ovaj stručnjak, jedan od četiri spoljna člana u devetočlanom Odboru za monetarnu politiku Banke Engleske, bio je protiv podizanja ciljanog iznosa kvantitativnih olakšica za vladine kupovine obveznica na 435 milijardi funti (565,24 milijarde dolara) sa iznosa od ukupno 375 milijardi koji je dostignut krajem 2012. On je u članku takođe naveo da se očekuje će pad funte poslednjih meseci, koji za posledicu ima rast uvoznih cena, dovesti do prekoračenja indeksa potrošačkih cena u odnosu na ciljanih 2,0 odsto najmanje do 2019. godine. (Izvor: B92) Kontakt Analiza finansijskih tržišta Odeljenje za brokersko-dilerske poslove Olivera Glišić 201-1314 Snežana Spasojević 201-3621 Vladimir Gavović 201-1263 Dragomir Milin 201-3622 research@bancaintesa.rs broker@bancaintesa.rs Kastodi Prodaja deviza pravnim licima Vitomir Marić 201-1315 Darko Karanović 201-3624 Biljana Radosavljević 201-3622 Nikola Ostojić 201-3626 kastodi@bancaintesa.rs Dragan Ignja 201-3627 201-3625 trz_sales@bancaintesa.rs Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5