ELEKTRONSKI SISTEMI PLAĆАNJA NА INTERNЕTU
ELEKTRONSKI SISTEMI PLAĆАNJA NА INTERNЕTU U zavisnosti od novčanog iznosa koji je predmet plaćanja, ona se generalno mogu podeliti u dve kategorije: makroplаćаnjа mikroplaćanja
MAKROPLAĆANJA Makroplaćanja su plaćanja sa relativno većim iznosom, kod kojih je iznos operativnih troškova finansijske transakcije zanemarljiv u odnosu na njen iznos.
MIKROPLAĆANJA Mikroplaćanja su plaćanja sa relativno malim iznosima. Kod sistema koji su dizajnirani za obavljanje ovakvih plaćanja fokus je stavljen na smanjenje cene platne transakcije.
ELEKTRONSKI SISTEMI PLAĆАNJA NА INTERNЕTU Mogu podeliti u nekoliko različitih kategorija: sistemi u kojima se plaćаnje obavlja pomоću platnih kartica sistemi bazirani na elеktronskom kešu sistemi zasnovani na elеktronskim čekovima sistemi zasnovani na finansijskom posredovanju
ELEKTRONSKI SISTEMI PLAĆАNJA NА INTERNЕTU Sistemi plaćanja platnim karticama i e-čekovima se uglavnom koriste za makroplaćanja. sistemi zasnovani na finansijskom posredovanju i na e-kešu se mogu koristiti, kako za makroplaćanja, tako i za mikroplaćanja.
ELEKTRONSKI SISTEMI PLAĆАNJA NА INTERNЕTU Pored ovih sistema, koji su dizajnirani za obavljanje plaćanja između kupaca i Internet trgovaca, u svrhu plaćanja se koriste i sistemi za Internet bankarstvo, koji omogućavaju interakciju klijent banka.
PLAĆANJE PLATNIM KARTICAMA NA Pokazali su se kao tehnički veoma pogodno rešenje za obavljanje platnih Internet transakcija, jer su korisnici u mogućnosti da gotovo trenutno izvrše plaćanje direktno sa svog bankarskog računa.
FUNKCIONALNA ŠEMA SISTEMA PLATNIH KARTICA
FUNKCIONALNA ŠEMA SISTEMA PLATNIH KARTICA Tok finansijske transakcije platnom karticom od bankomata (eng. ATM Automated teller machine), odnosno prodajnog mesta (eng. POS Point of sale), ide od banke u čijoj se mreži kartica koristi preko centralnog kartičnog servera do banke koja je izdala tu platnu karticu.
FUNKCIONALNA ŠEMA SISTEMA PLATNIH KARTICA Kada poruka sa nalogom za plaćanje dođe do banke kod koje kupac ima račun, banka upitom u stanje proverava da li je moguće izvršiti zaduženje vlasnika računa, tj. da li ima dovoljno sredstava na njegovom računu.
FUNKCIONALNA ŠEMA SISTEMA PLATNIH KARTICA Ukoliko je to ispunjeno račun se zadužuje i vraća se poruka o uspešno izvršenoj transakciji, nakon čega klijent dobija traženi novac na bankomatu, odnosno kupljenu robu u radnji, u suprotnom se vraća poruka o odbijanju tog platnog naloga
Plaćanje platnim karticama na Internetu se obavlja tako što se posredstvom Internet platnih procesora (eng. IPG Internet Payment Gateway) nalozi za plaćanje sa Internet stranice upućuju kroz sistem platnih kartica ka banci u kojoj se nalazi rаčun kupcа.
Nakon izbora proizvoda koji su predmet Internet kupovine, tj. popunjavanja virtuelne potrošačke korpe na Internet sajtu trgovca, kupac se preusmerava na Internet stranicu platnog procesora trgovca, gde se unose podaci o platnoj kartici (broj kartice, datum važnosti i kod za verifikaciju kartice).
Platni procesori pomoću posebnih elektronskih sistema omogućavaju da se nalozi za plaćanje upućeni sa stranice trgovca konvertuju u standardne poruke kartičnih sistema i pošalju kroz sistem platnih kartica.
Na taj način je omogućeno zaduživanje bankarskog računa kupca u korist računa trgovca. Nakon dobijene potvrde o izvršenom plaćanju trgovac isporučuje robu ili kupcu pruža uslugu koja je bila predmet kupovine.
Elektronski sistemi platnih procesora mogu biti integrisani sa stranicom trgovca kao softverski moduli, ili se mogu nalaziti na posebnom Internet sajtu.
Internet sajtovi sa velikim prometom i brojem platnih Internet transakcija funkciju platnog procesiranja ovakvih transakcija obavljaju uglavnom sami, dok manji Internet trgovci koriste specijalizovane kompanije koje im pružaju te usluge.
Da bi potencijalni kupac bio u mogućnosti da koristi platnu karticu za plaćanje na Internetu potrebno je da u nekoj banci poseduje račun, kreditni ili debitni, i da mu banka izda odgovarajuću platnu karticu. Kartice mogu biti vezane za tekući račun, devizni, ili za namenski račun.
Da bi se obavljala funkcija platnog procesiranja, ili bilo koja aktivnost u vezi sa obradom, čuvanjem ili prosleđivanjem podataka sa platnih kartica, mora biti zadovoljen niz sigurnosnih propisa.
Ovi propisi su definisani standardom PCI DSS (eng. Payment Card Industry Data Security Standard). Ovaj standard definiše niz tehničkih i opеrаtivnih zahtеvа, koji morаju biti primеnjеni da bi sе izbеglе zlоupоtrеbе i еventualni sigurnоsni prоblemi.
U slučaju namenskog računa praksa je da se korisniku izdaje tzv. virtuelna kartica, čija je upotreba ograničena isključivo na Internet, i ne može se obavljati na bankomatima ili klasičnim prodajnim mestima.
Na ovaj način se smanjuje šteta prilikom eventualne krađe brojeva sa kartice, jer u slučaju zloupotrebe nisu izložena sva sredstva sa tekućeg ili kreditnog računa, već samo onaj uplaćeni iznos namenjen za kupovinu na Internetu.
Iz sličnih razloga neke banke daju mogućnost svojim klijentima da postavljaju limite na iznose Internet transakcija, kao i da postave ukupne dnevne ili mesečne limite. Ovi sistemi nisu pogodni za obavljanje mikroplaćanja, tj. za iznose ispod 2$, jer nisu isplativi zbog fiksnih operativnih troškova.