Грбовић А., Јаблан Б. (2009). Уређење простора и адаптација опреме и средстава за наставу физичког васпитања са децом оштећеног вида, Београдска дефектолошка школа, 3, 131 137. ISSN 0354-8759 Uvod Fizičko vaspitanje ima značajan uticaj na razvoj i održavanje fizičkih i funkcionalnih sposobnosti, formiranje motornih umenja i navika, a posredno utiče na očuvanje zdravlja, razvoj pozitivnih osobina ličnosti, intelektualni i mentalni razvoj dece. Stručno organizovana fizička aktivnost veoma pozitivno utiče na čitav organizam, a posebno na mišićni, srčano sudovni, disajni i centralni nervni sistem (Milanović 1997). Fizička aktivnost dece oštećenog vida je snižena, a motorni razvoj ugrožen, naročito dece sa dodatnim zdravstvenim smetnjama. Zato je neophodno, pored redovnog programa, postojanje medicinskog programa fizičkog vaspitanja u zavisnosti fizičkih i funkcionalnoh sposobnosti učenika. Dobro organizovana nastava fizičkog vaspitanja za decu oštećenog vida, podrazumeva ugrađivanje segmenata korektivnih programa, i to: korektivne gimnastike, psihomotorne reedukacije i orijentacije i mobilnosti. Na taj način, nastava fizičkog vaspitanja dobija niz dodatnih elemenata. Učenici uče elemente orijentacije: da odrede udaljenost, održe ravnotežu i pravac. Vežba se koordinacija vidnog i motornog analizatora, brzina opažanja i razlikovanja predmeta. Vežba se pažnja i sposobnost posmatranja (Pekar 1974, Zemcova 1975). Ovi korektivni elementi predstavljaju bitne preduslove za uspešnu rehabilitaciju i socijalnu integraciju dece oštećenog vida. Zato slobodno možemo reći da nastava fizičkog vaspitanja ima veći značaj za ovu decu, nego za decu redovne populacije. Upravljanje fizičkim razvojem i formiranje fizičkih sposobnosti učenika oštećenog vida, uključuje odabir pogodnog programa fizičkog vaspitanja, kao i pogodnih nastavnih metoda i nastavnih sredstava kako bi se ostvarili svi ciljevi i zadaci nastave fizičkog vaspitanja kao i za decu sa zdravim vidom. Materijalni uslovi izvođenja nastave fizičkog vaspitanja za decu oštećenog vida Za nastavu fizičkog vaspitanja sa decom oštećenog vida neophodan je posebno prilagođen prostor koji treba da omogući sprovođenje redovnog, medicinskog i korektivnog programa. Pored toga, za realizaciju nasatvnih sadržaja potrebna su 1
adaptirana nastavna sredstva i posebna oprema. Dakle, za uspešno ostvarivanje svih programskih sadržaja nastave fizičkog vaspitanja za učenike oštećenog vida potrebno je sledeće. 1. Objekti za nastavu a) Fiskulturna sala je jedna od osnovnih funkcionalnih jedinica za sprovođenje nastave. Sala mora imati dobar prilaz kako bi se štedelo na vremenu prilikom dolaska. Prozori bi trebalo da budu postavljeni sa dve strane, kako bi se omogućio dovoljan priliv dnevnog svetla. Radi veće osvetljenosti zidove i pod treba obojiti svetlom pastelnom bojom. Na prozorima treba da postoje venecijaneri za sprečavanje zablještenja sunčevim zracima u pojedinim delovima dana. Pod treba da bude od neklizajuće i nereflektujuće podloge. Dimenzije sale mogu biti upola manje od standardne (24x42m), jer razredi imaju do 12 učenika. Dovoljno je da sala bude 9x18m, jer ta veličina omogućava postavljanje terena za odbojku, i posebnih igara za slepe, npr. golbal. Prostor treba da omogući kretanje bez teškoća i mogućnosti povređivanja. Ne smeju da postoje prepreke na podu, izbočine na zidovima, oštre ivice, otvoreni štekeri, nezaštićeni radijetori, niski prozori bez zaštitne žice, pokretne sprave bez mesta za odlaganje i sl. b) Otvoreno vežbalište treba da ima igralište za sportske igre, površine za atletiku, poligone i slobodne površine. Postojanje otvorenog vežbališta od velikog je značaja zbog boravka učenika na čistom vazduhu, izvođenja nastave fizičkog vaspitanja ali i za sprovođenje programa orijentacije i mobilnosti dece oštećenog vida. U te svrhe deo slobodnog prostora treba urediti sa različitim podlogama za kretanje, sa određenim preprekama, ivičnjacima, uzbrdicama i neravninama. Za površine namenjene atletici postoje specifični zahtevi. Potrebno je postojanje kružne atletske staze sa mogućnošću postavljanja taktilnog vodiča, radi veće bezbednosti prilikom trčanja slepih učenika. Staze treba da budu nešto šire (1.5m), travnate ili od elastične površine (tartan) obzirom na nespretnost dece. Za decu bez oftalmoloških ograničenja u pogredu skokova, potrebno je adaptirati odskočište za skok u dalj. Ono treba da bude posuto slojem belog praha, što omogućava odskok bez odraza sa tačno određenog mesta. Bacališta ne zahtevaju prilagođavanje. Poligini sa različitim penjalicama omogućavaju uvežbavanje elementarnih oblika kretanja i razvijanje fizičkih sposobnosti. Korišćenje poligona je od izuzetne važnosti, jer deca nemaju mnogo prilike da ove veštine stiču spontano. Za decu 2
oštećenog vida koja su slabo pokretljiva, sputana, sa lošim ritamom i koordinacijom poktera, pogrbljenim hodom i lošom orijentacijom u prostoru, postojanje poligona za usavršavanje njihovih motoričkih sposobnosti je od izuzetnog značaja. c) Bazen. Mogućnost korišćenja bazena u radu sa decom oštećenog vida je od izuzetnog značaja. Plivanje je sport kojim se svi učenici mogu baviti bez obzira na zdravstvene smetnje. Plivanje ispravlja držanje tela i omogućava učvršćivanje posturalnosti, razvija kardiovaskularni i disajni sistem čime značajno utiče na povećanje izdržljivosti i opšteg zdravstvenog stanja dece oštećenog vida. 2. Oprema, sprave i rekviziti za nastavu fizičkog vaspitanja a) Oprema sale uključuje koševe, golove, mrežu za odbojku, sto za stoni tenis. Košarkaška tabla zahteva prilagođavanje mogućnostima dece oštećenog vida. Potrebno je ozvučiti je radi pružanja motivacije i zvučnog orijentira pri gađanju. Na mreži za odbojku kontrastnom zasićenom bojom treba naglasiti gornju ivicu. Golovi treba da budu ofarbani jarkim zasićenim bojama, izrađeni od šipki okruglog profila i obloženih sunđerom radi sprečavanja povreda. Smatramo da za decu oštećenog vida nisu neophodni konopci i šipka za penjanje, mornarske lestve, stalci za skok u vis. Penjanje na šipku i konopce nije preporučljivo jer podrazumeva velike napone, a motivacija za penjanje je niska jer deca ne vide oznaku do koje se treba popeti. Skokovi u vis i dalj su često kontraindikovani pa smatramo da nije neophodno postojanje ove opreme. Međutim za rad sa decom oštećenog vida neophodno je postojanje posebne opreme tzv. trenažera. U njih spadaju bicikliergometri, trake za trčanje, sprave sa veslanje, smučanje i slično. Ovi trenažeri treba da budu u samoj sali kako bi nastavnik kombinovao redovni i medicinski program u zavisnosti od individualnih potreba učenika. Za decu oštećenog vida sa kontraindikacijama za intenzivno fizičko vežbanje neophodno je uključiti rad na trenažerima, radi sticanja opšte fizičke spreme. To omogućava kontrolisanje fiziološkog opretećenja, koje je neophodno za podizanja nivoa fizičkih sposobnosti i ostvarivanje ciljeva nasteve fizičkog vaspitanja. Pored toga, zvuci koje moderni trenažeri proizvode su veoma stimulativni za decu čiji je prag vežbanja nizak ili pažnja labilna. Deca oštećenog vida na ovakvim trenažerima vežbaju sa velikim zadovoljstvom, dok za druge vrste motornih aktivnosti ne pokazuju interesovanje. 3
b) Sprave: potrebne su strunjače, švedski sanduk, švedska klupa, švedske lestve, niske i srednje grede. U radu sa decom oštećenog vida potrebno je 10-12 kvalitetnih strunjača. Ovaj broj strunjača omogućava da svako dete ima svoje mesto za rad korektivnih vežbi. Sredina ili ivice švedske klupe i grede treba obeležiti lepljivom trakom u jarkoj boji. Time se omogućava praćenje pravca, bolja orijentacija u prostoru i veća sigurnost učenika prilikom izvođenja vežbi ravnoteže. [vedski sanduk i lestve ne zahtevaju adaptacije. U radu sa decom oštećenog vida nisu neophodne prepone, kozlić, razboj, vratilo i visoke grede. Za veliki broj dece potresi prilikom su kontraindikovani, pored toga oni nemaju dobru percepciju dubine i daljine prostora, zato preskoci i saskoci prestavljeju veliki rizik u nastavi. c) Rekviziti: punjene loptice od 200g., lopte, obruči, vijače, palice, čunjevi, stalci, pribor za stoni tenis i badmington, magnetni pikado. Od rekvizita najveće adaptacije su potrebne za lopte. U radu sa decom oštećenog vida potrebne su zvučne lopte. Za decu koja vežbaju po medicinskom programu za sportske igre potrebne su lopte lakše od standardnih, što se može postići ispumpavanjem lopte do željene tvrdoće i težine. U radu sa decom mlađeg uzrasta pogodne su dečije gumene lopte (balonjare). Ove lopte su lagene, mekane i mogu se nabaviti u različitim jarkim bojama. Na taj način omogućeno je uočavanje kretanja lopte učenicima sa različitim potrebama kada je u pitanjiu percepcija boja. Meke sunđeraste lopte su pogodne za dodavanje, jer sprečavaju udarce u lice prilikom hvatanja. U radu sa decom oštećenog vida potrebno je napraviti veći kontrasti između podloge i rekvizita. Uobičajeno je da su pod i rekviziti drveni, tj. iste boje. Zato prilagođavanje rekvizita podrazumeva bojenje u jarke zasićene boje - zelena, crvena plava. Moguće je nabaviti plastične čunjeve, palice, obruče koji ispunjavaju zahteve u pogledu obojenosti. 3. Pomoćna sredstva u nastavi fizičkog vaspitanja Auditivna: pištaljke, megafoni, udaraljke, zvončići, kasetofon sa kompletom kaseta za narodna kola i plesove i muzičkom pratnjom za svakodnevno vežbanje. Sva auditivna sredstva imaju važnu ulogu u nastavi fizičkog vaspitanja da decom oštećenog vida. Njima se daje ritam i znaci različite sadržine. Ova sredstva imaju ulogu u orijentaciji i kretanju dece u sali ili vežbalištu. Zvučni signal na kraju staze za trčanje omogućava da se održi pravac i odredi udaljenost do cilja. Zvončići postavljeni na mreže 4
(za košarku, odbojku, stoni tenis) omogućavaju bolju procenu šuta. Kasetofon u nastavi fizičkog vaspitanja omogućava vežbanje u ritmu, što je za decu oštećenog vida sa lošim ritmom pokteta od velike važnosti. Korišćenje kompleta dečijih pesama omogućava korelaciju sa muzičkom kulturom, a ples kao programski sadržaj nastave fizičkog vaspitanja predstavlja aktivnost koju deca rado izvode. Vizuelna: U sali za fizičko bilo bi poželjno da postoje različiti šematski prikazi (vizuelni i taktilni) pojedinih vežbi i elemenata kao bi se učenicima omogućilo bolje shvatanje pojedinih faza u izvođenju vežbe. Pored ovih uobičajenih sredstava, različite trake, lajsne, kanapi i gumene podloške omogućavaju bolje raspoređivanje učenika u sali. Uz pomoć ovakvih sredstava deca ne bi gubila mesto koje je određeno za vežbanje, i lakše bi se orijentisala prilikom izmene mesta kretanja. Pored toga, uz pomoć kamapa i lepljive take moguće na podu taktilno obeležiti teren za golbal. Zaključak Izvođenje nastave fizičkog vaspitanja za decu oštećenog vida zahteva izvesne adaptacije prostora kako bi se ispoštovale školsko-higijenske mere zaštite vida i zdravlja, i obezbedile mere sigurnosti u radu. Adaptacije nastavnih sredstava omogućavaju maksimano iskorišćenje vidnih potencijala, a upotreba specijanlnih trenažera omogućava podizanje opšteg nivoa fizičke spreme. Međutim, u školama za decu oštećenog vida se školuju i deca sa drugim smetnjama u razvoju. Zato bi trebalo razmisliti o njihovim potrebama kada je u pitanju nastava fizičkog vaspitanja, kako bi se adekvatnim uređenjem prostora, opreme i nastavnih sredstava dobio multifunkcionalan objekat za edukaciju i rehabilitaciju svih učenika. Rezime Nastava fizičkog vaspitanja za decu oštećenog vida podrazumeva sprovođenje redovnog programa i programa medicinske fiskulture. U ove programe obavezno se ugrađuju segmenati korektivnih programa, i to korektivne gimnastike, psihomotorne reedukacije i orijentacije i mobilnosti. Za ovakav visoko diferenciran pristup u radu prema individalnim potrebama i mogućnostima učenika oštećenog vida, neophodno je prilagođavanje fiskulturne sale i otvorenog vežbališta. Od neprocenjivog značaja je i 5
redovna upotreba bazena. Opremu, sprave i rekvizite koji se koriste u nastavi potrebno je adaptirati u skladu sa vizuelnim mogućnostima učenika. Samo takav pristup omogućava zaštitu vida i zdravlja učenika, maksimano iskorišćenje vidnih potencijala, bogaćenje motornog iskustva i razvoj fizičkih sposobnosti. Tako organizovana nastava fizičkog vaspitanja omogućava uvežbavanje efikasnog korišćenja lokomotornog aparata, a time i samostalnosti kretanja, što predstavlja jedan od osnovnih uslova za uspešnu socijalnu integraciju dece oštećenog vida. Ključne reči: fizičko vaspitanje, deca oštećenog vida, uređenje prostora, adaptacija stredstava i rekvizita. Literatura: 1. Dimitrov M.: Specifičnosti uređenja prostora za nastavu fizičkog vaspitanja slepe i slabovide dece, Diplomski rad, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd 2001. 2. Pekar F., Telesna vychova a sport na SHSI, Tyflologicke Listy br. 1 2, Priloha casopisu Zora pro tiflologickou teorii a praxi, 1974, (str. 50 52) 3. Zemcova M. I.: Slabovidi učenici, Savez društava defektologa Jugoslavije, Beograd, 1975. 4. Семенов Л.А.: Лечебна физкултура в школе дл слепих и слабовидших детеи и оптимизаци ее проведени путем примени тренажеров, Дефектологија бр. 3, Научно-методически журнал, Академии педагогических наук СССР, 1989. (стр. 53-57). 5. Milanović Lj.: Nastava fizičkog vaspitanja od 1. do 4. razdera osnovne škole, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva, Beograd 1997. 6