МАЈА СТАНКОВИЋ Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је Бе о град DOI /kultura S УДК 7.01 прегледни рад ПО ЈАМ КОН ТЕК СТА РАЗ ЛИ ЧИ ТИ

Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је Бе о град DOI 10.5937/kultura1547012S УДК 7.01 прегледни рад ПО ЈАМ КОН ТЕК СТА РАЗ ЛИ ЧИ ТИ ТЕ О РИЈ СКИ ОКВИ РИ Са же так: У ра ду се про бле ма ти зу ју раз ли чи ти те о риј ски оквири за мо гу ће пој мов но од ре ђе ње кон тек ста. За по чи ње са лин гвистич ким ту ма че њем као нај ра ни јем по ку ша јем из два ја ња и де фини са ња кон тек ста у од но су на пер фор ма тив: кон вен ци о нал ним и пар ти ци па тив ним схва та њем кон тек ста. За тим се на ста вља са де кон струк ци јом кон тек ста ко ја пред ста вља рас кид са лин гвистич ким при сту пом и исто вре ме но уз ди за ње кон тек ста на ни во пој ма. Сле де ћи те о риј ски оквир је Бур ди је ов по јам по ља си ла који кон тек сту да је ре ла ци о ни ка рак тер скуп од но са, а не еле мена та и осло ба ђа га суп стан ци ја ли стич ких ре ци ди ва. Ме ђу тим, тек уво ђе њем Де ле зо вог пој ма ри зом и асамблажa као ри зом ског мо де ла повезивањa пра ви се ра ди ка лан од мак од ду а ли стич ких ма три ца ко је ура чу на ва ју прет ход ни те о риј ски окви ри: фор ма листич ки (умет нич ко де ло вс. кон текст), лин гви стич ки (текст вс. кон текст, су бјек тив но вс. објек тив но), де кон струк ти ви стич ки (при су ство вс. од су ство, при ма лац вс. по ши ља лац) и по ље си ла (уну тар вс. из ван по ља). Пред лог за но во од ре ђе ње кон тек ста ко ји од го ва ра са вре ме ном тре нут ку и са вре ме ној умет но сти и ура чуна ва до стиг ну ћа свих прет ход них те о риј ских окви ра је флу ид ни кон текст тер мин пре у зет од Ба у ма на (флу ид на мо дер на). Кључ не ре чи: текст/кон текст, де кон струк ци ја, по ље си ла, ризом, асам блаж, са вре ме на умет ност, флу ид ни кон текст Лин гви стич ка ту ма че ња кон тек ста Све до се дам де се тих го ди на про шлог ве ка, пи та ње кон текста, углав ном, ни је би ло ак ту ел но или се узи ма ло здра во за го то во, као очи глед ност. Че сто је упо ре ђи ван са цр ном ку ти јом због прет по став ке да окол но сти има ју ути цај на 12

од ређе ни фе но мен, али да је при ро ду тог од но са те шко одре ди ти. Нај ра ни ји по ку ша ји из два ја ња и де фи ни са ња контек ста као за себ ног пој ма ве за ни су за лин гви сти ку. Ин те ресо ва ње за кон текст ја вља се под ути ца јем фи ло зо фи је је зи ка и про у ча ва ња го вор них чи но ва. Нај ма ња ко му ни ка ци о на једи ни ца је го вор ни чин: из во ђе ње од ре ђе ног ак та као што је из ја ва, пи та ње, на ре ђе ње, за хва љи ва ње или че сти та ње. Чин се мо же са сто ја ти од јед не или ви ше ре че ни ца, али је ди ни ца лин гви стич ке ко му ни ка ци је ни је, као што се мо же прет поста ви ти, сим бол, реч или ре че ни ца, већ про дук ци ја сим бо ла, ре чи или ре че ни це у од ре ђе ном чи ну, чи ме кон текст до би ја, бит ну функ ци ју у ко му ни ка ци ји у нај ши рем сми слу. 1 Кон текст је у лин гви сти ци имао дво ја ко зна че ње: окол но сти у ко ји ма на ста је текст и окол но сти у ко ји ма се чи та. Оба слу ча ја упу ћу ју на оно што иде уз текст, а не шта је у са мом тек сту. Остин го во ри о кон тек сту као ску пу од го ва ра ју ћих окол но сти 2 нео п ход них за из во ђе ње и раз у ме ва ње пер форма ти ва. Овим је те жи ште по ме ре но са са мог тек ста као централ ног еле мен та пер фор ма ти ва на не што из ван, што је консти ту тив но за ње го во зна че ње, а то су нео п ход ни усло ви за из во ђе ње пер фор ма ти ва. Да би се пер фор ма тив уоп ште извео, окол но сти мо ра ју би ти од го ва ра ју ће, а да би би ле од гова ра ју ће, мо ра се ус по ста ви ти од ре ђе на кон вен ци ја. Са мим тим Остин из јед на ча ва кон текст са кон вен ци јом. 3 Кон вен ци о нал но схва та ње кон тек ста вр ло бр зо је по ста ло пред мет кри ти ке, а по вод је ин си сти ра ње на ра зли ци из међу ли те рар ног тек ста и го вор ног чи на по пи та њу кон тек ста, што је Ости но во по ла зи ште: ли те рар на де ла ни су ди ректно по ве за на са со ци јал ним кон тек стом, а го вор ни чин је сте. Раз ли ка је вр ло јед но став на: го вор ник и слу ша лац се на лазе у кон крет ној си ту а ци ји, ли цем у ли це. Они се ме ђу соб но раз у ме ју за то што се на ла зе у ис тој си ту а ци ји ко ја од ре ђу је зна че ње њи хо вог го во ра. С дру ге стра не, ау тор и чи та лац се ско ро ни кад не сре ћу: је ди на ствар ко ја им је за јед нич ка је сам текст. Зна че ња ко ја су тран спа рент на у го вор ном чи ну и 1 Se ar le, J. (1969) Spe ech Acts, Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, р. 16. 2 Au stin, J. L. (1962) How do things with words, Ox ford Uni ver sity Press, р. 6. 3 Као нео п ход не усло ве за из во ђе ње пер фор ма ти ва он на во ди сле де ће: (А. 1) Мо ра по сто ја ти при хва ће на кон вен ци о нал на про це ду ра ко ја ће омо гу ћи ти да из ја вљи ва ње од ре ђе них ре чи бу де пра ће но од ре ђе ним окол но сти ма ко је ће га ран то ва ти ис прав ност пер фор ма ти ва; (А. 2) осо бе и окол но сти у да том слу ча ју мо ра ју би ти од го ва ра ју ће за из во ђе ње од ређе не про це ду ре; (Б. 1) сви уче сни ци у про це ду ри мо ра ју је из ве сти исправ но и (Б. 2) у пот пу но сти. (Ц. 1) Про це ду ре су при ла го ђе не осо ба ма ко је има ју од ре ђе не ми сли, емо ци је и ин тен ци је уче сни ка та ко ђе мо ра ју би ти укљу че не и уче сни ци се мо ра ју по на ша ти у скла ду с њи ма. Исто, стр. 14-15. 13

од ре ђе ној си ту а ци ји гу бе на раз у ме ва њу ка да ни су ве за на за кон крет не окол но сти. То је раз ли ка из ме ђу кон вен ци о налног и кон тек сту ал ног зна че ња. Ли те рар ни је зик се раз ли ку је од обич ног го во ра за то што је уте ме љен у кон вен ци ји ко ја је по зна та и ау то ру и чи та о цу. Кон вен ци ја не ма до дир них та ча ка са кон тек стом као ни од нос из ме ђу ау то ра и чи та о ца. Ме ђу тим, очи глед ност ове раз ли ке мо же се до ве сти у пита ње јер прет по став ка да кон текст има исто зна че ње за све уче сни ке не мо ра ну жно би ти при хва ће на. 4 Кон текст ни је са мо кон вен ци ја, скуп да то сти ко је уна пред зна мо, већ истовре ме но и про из вод на шег раз у ме ва ња кон вен ци ја и претпо став ки о то ме ка ко их раз у ме ју дру ги. Та ко ђе, иа ко перфор ма тив сле ди ло ги ку кон вен ци ја, ње го во од ви ја ње се не мо же у пот пу но сти ан ти ци пи ра ти. Из то га сле ди да кон текст за ви си од ни за чи ни ла ца чи ји се уплив не мо же са свим контро ли са ти што му да је, не фик сни, већ про мен љив ка рак тер. Ако је кон текст скуп кон вен ци ја, он да су кон вен ци је бит не и за из во ђе ње пер фор ма ти ва и за чи та ње тек ста као нео п хо дан услов за ре гу ли са ње од но са из ме ђу уче сни ка пер фор ма ти ва од но сно ау то ра тек ста и чи та о ца. С дру ге стра не, ако контекст по ред кон вен ци ја ура чу на ва и дру ге еле мен те, он да ње го ва уло га по ста је мно го зна чај ни ја, ком плек сни ја у говор ном чи ну, али и у тек сту. У оба слу ча ја раз ли ка из ме ђу кон вен ци о нал ног и кон тек сту ал ног зна че ња се не чи ни више са мо ра зу мљи вом и та ко очи глед ном. То по ка зу је да су раз ли ке из ме ђу пер фор ма ти ва и ли те рар ног тек ста ма ње него што се то на пр ви по глед мо же за кљу чи ти. Циљ кри ти ке кон вен ци о нал ног схва та ња кон тек ста ни је у то ме да по ка же да је кон текст не што нео бја шњи во, већ да кон текст ни је једно ста ван, очи гле дан и да за вре ђу је ста тус пој ма. Дијк на рочи то ис ти че зна чај раз у ме ва ња да тих окол но сти у од но су на кон вен ци о нал ни оквир. Он кон текст не ви ди као објек тив но ста ње ко јем се до де љу је функ ци ја узро ка за ин тер пре та ци ју од ре ђе ног тек ста, већ ин тер су бјек тив ну кон струк ци ју ко ја се про ду ку је кроз ин тер ак ци ју уче сни ка као чла но ва од ређе не за јед ни це. Кон тек сти су су бјек тив ни, пар ти ци па тив ни конструкти. 5 Су прот но фор ма ли стич ком схва та њу као ску па објек тив них окол но сти со ци јал них, по ли тич ких, кул тур них кон тек сти су кон струк ти пар ти ци па на та или су бјек тив не де фи ни ци је у ко му ни ка ци о ним си ту а ци ја ма. Ка да се го во ри о од ре ђе ним 4 Schle u se ner, J. (1980) Con ven tion and the Con text of Re a ding, Cri ti cal In quiry, Vol. 6, No. 4, р. 669-680. 5 Van Dijk, T. A. (2008) Di sco ur se and Con text, Cam brid ge: Cam brid ge Univer sity Press, р. 16. 14

окол но сти ма, оне се, не са мо опи су ју, већ и ин тер пре тира ју. То не зна чи да објек тив на ди мен зи ја не по сто ји, већ да је од мно го ма ње ва жно сти у од но су на су бјек тив ну ин терпре та ци ју. 6 Ако је кон текст ин тер су бјек тив на кон струк ци ја, он да је сва ки текст/пер фор ма тив је дин ствен јер се са сто ји од од ре ђе ног бро ја ре ла ци ја упр кос иден тич ним со ци јал ним да то сти ма. Ово је ујед но и ту ма че ње ко је се у лин гви сти ци нај ви ше уда ља ва од кон вен ци о нал ног од ре ђе ња кон тек ста. Уво ђе њем су бјек тив но сти ис ти че се про мен љи вост, ди намич ност што је у постструк ту ра ли стич ким те о ри ја ма прихва ће но као јед но од глав них обе леж ја кон тек ста. Де кон струк ци ја кон тек ста Де кон струк ци ја кон тек ста пред ста вља рас кид са лин гвистич ким тер ми но ло шким од ре ђе њем и ра ди ка ли за ци ју ње го ве ком плек сно сти. Пи та њем По сто ји ли строг и науч ни по јам кон тек ста?, Де ри да про бле ма ти зу је кон текст као по јам, а не пра те ћи еле мент дис кур са, скуп да то сти, од го ва ра ју ће окол но сти или низ кон вен ци ја. 7 По ла зи ште у Де ри ди ној кри ти ци кон вен ци о нал ног схва та ња су тзв. гра нич не си ту а ци је од ко јих се Остин огра ђу је јер не подле жу пра ви ли ма кон вен ци о нал ног кон тек ста. Остин из дваја при су ство као је дан од нео п ход них усло ва за из во ђе ње пер фор ма ти ва: при су ство уче сни ка пер фор ма ти ва, од но сно су бје ка та го во ра и при ма о ца. Из о ста ја ње при су ства на до пуњу је се ре фе ри ра њем на пр во бит ну си ту а ци ју ко ја укљу чу је при су ство или пот пис као озна ку при су ства. Из то га сле ди да је пер фор ма тив, на из ве стан на чин, пра зан уко ли ко га изго ва ра глу мац или ако се по ја вљу је у пе сми или со ли ло квију. Остин ова кве при ме ре на зи ва па ра зит ским у од но су на нор мал ну упо тре бу је зи ка и ис кљу чу је их из сво је ана ли зе јер од у да ра ју од пер фор ма ти ва у уо би ча је ним окол но сти ма. Де ри да, с дру ге стра не, ис ти че, не при су ство, већ од су ство као нео п ход ни услов за сва ку вр сту ко му ни ка ци је. На при ме ру пи сма као пер фор ма ти ва за чи је из во ђе ње није нео п ход но при су ство, Де ри да пер вер ти ра Ости но ву аргу мен та ци ју. Оп ште при хва ће но по ла зи ште у лин гви сти ци је да се пи са ни знак на ме ће у од су ству при ма о ца и да је од су ство при ма о ца, у ства ри, мо ди фи ка ци ја ње го вог прису ства. Та ко се пот пис ту ма чи као озна ка при су ства ауто ра јер ре фе ри ра на пр во бит ну си ту а ци ју у ко јој је ау тор био при су тан. На су прот то ме, Де ри да ис ти че да је за пи смо 6 Да је кон текст скуп објек тив них со ци јал них да то сти, сви љу ди у истим со ци јал ним окол но сти ма би при ча ли на исти на чин. Исто, стр. 16. 7 Де ри да, Ж. (1984) Пот пис, до га ђај, кон текст, Де л о, год. XXX, бр. 6, Београд. 15

нео п ходна ап со лут на од сут ност при ма о ца: да би од ре ђе но пи са но са оп ште ње има ло функ ци ју пи сма, оно мо ра би ти чи тљи во упр кос ап со лут ном иш че зну ћу сва ког од ре ђе ног при ма о ца уоп ште. Оно тре ба да бу де по но вљи во ите рабил но у ап со лут ном од су ству при ма о ца или ем пи риј ски утвр ди вог ску па при ма ла ца. 8 Од су ство, не са мо да је присут но у пи сму, већ је за ње га кон сти ту тив но. Де ри да за тим на во ди је дан гра нич ни при мер у ко јем је ите ра бил ност писма до ве де на у пи та ње, а то је пи смо ко је је иди о ма тич но у то ли кој ме ри да је чи тљи во са мо за два су бјек та. Да ли је он да то за и ста пи смо јер не ис пу ња ва сво ју основ ну функ цију, а то је чи тљи вост? Ово је при мер гра нич не си ту а ци је јер је функ ци ја пи сма због ис кљу чи ва ња мо гућ но сти чи та ња, и са мим тим не мо гућ но сти ите ра бил но сти, до ве де на у пи тање. Ова квим ту ма че њем јед но од кључ них од ре ђе ња пи сма, ите ра бил ност, до ве де но је у ве зу са од сут но шћу при ма о ца. 9 Ме ђу тим, по ред од су ства при ма о ца, Де ри да од су ству даје још је дан ни во зна че ња та ко што уво ди и од су ство поши ља о ца као услов за функ ци о ни са ње пи сма. Да би је дан спис био спис, по треб но је да он на ста ви да де ла и да буде чи тљив, чак и ако оно што се на зи ва ау тор спи са ви ше не од го ва ра оно ме што је на пи са но, оно ме што из гле да да је пот пи сао, па би ло да је при вре ме но од су тан, би ло да је мртав, или уоп ште узев ши, да му не иде у при лог ин тен ци ја тог спи са или ап со лут но ак ту ал на и при сут на бри га о пу ноћи ње го вог зна че ња, чак и оног ко је се, из гле да, упи су је у ње го во име 10. Ове од ли ке пи сма, ка ко Де ри да ис ти че, не ва же са мо за пи смо, већ се мо гу при ме ни ти на сва ку вр сту ис ку ства. Иш че зну ћем при ма о ца и ода ши ља ча ме ња се функ ци ја контек ста. Кон вен ци о нал ност као уна пред де фи ни сан скуп пра ви ла за ме ње на је отво ре ним, не за си ће ним кон тек стом. Исто вре ме но, дис ква ли фи ко ва на су од ре ђе ња кон тек ста као кон вен ци о нал ног и огра ни ча ва ју ћег. Кон текст по ста је промен љив, ите ра би лан. Де ри да ис ти че још јед но обе леж је контек ста, а то је мо гућ ност уве зи ва ња са дру гим кон тек сти ма. Он на зи ва то сна гом пре ки да са сво јим кон тек стом, тј. са ску пом при су ства ко ја чи не мо ме нат ње го вог уписивања. 8 Пи смо ко је не би би ло струк ту рал но чи тљи во ите ра бил но и на кон смр ти при ма о ца, не би ни би ло пи смо. Исто, стр. 15. 9 Сва ко пи смо, да кле, да би би ло оно што је сте, мо ра би ти спо соб но да функ ци о ни ше у ра ди кал ном од су ству сва ког при ма о ца ко ји се уоп ште мо же ем пи риј ски утвр ди ти. А ово од су ство ни је не ка кон ти ну и ра на моди фи ка ци ја при су ства, не го је пре кид при су ства, смрт или мо гућ ност смр ти при ма о ца упи са на у струк ту ру озна ке. Исто, стр. 16. 10 Исто, стр. 16. 16

Сна га пре ки да ука зу је на осло ба ђа ње од пр во бит ног, пра вог или ори ги нал ног (ода ши ља ча, при ма о ца, кон текста) и мо гућ ност ка ле мље ња на дру ге кон тек сте: Ни је дан кон текст се не мо же за тво ри ти у се бе. 11 Да то сти ве за не за пр во бит ни кон текст као што су со ци јал не, еко ном ске, по ли тич ке окол но сти по ста ју тек јед но од мо гућих кон тек сту ал них од ре ђе ња, увек отво ре на мо гућ ност ње го вог ис тр за ња и ње го вог ка ле мље ња у дру ге кон тек стуал не лан це. Сва три обе леж ја кон тек ста ите ра бил ност, неза ви сност од пр во бит ног кон тек ста и мо гућ ност уве зи ва ња у но ве кон тек сте Де ри да из два ја, не са мо као обе леж ја писа ног зна ка, већ и го во ра и сва ке вр сте ис ку ства што оцр та ва но во пој мов но од ре ђе ње кон тек ста. Ин си сти рао бих на тој мо гућ но сти: на мо гућ но сти истр за ња и ка ле мље ња ци та та, мо гућ но сти ко ја при па да струк ту ри сва ке озна ке, го вор не или пи са не, и ко ја консти ту и ше сва ку озна ку у пи са њу, пре и из ван сва ког хори зон та се мио-лин гви стич ке ко му ни ка ци је; у пи са њу, што зна чи у мо гућ но сти да функ ци о ни ше, на из ве сној тач ки, одво је но од свог пр во бит ног зна че ња и од сво је при пад но сти не ком кон тек сту ко ји се мо же за си ти ти и који оба ве зу је. Сва ки знак, је зич ки или не је зич ки, го вор ни или пи са ни, уну тар ма ле или ве ли ке је ди ни це, мо же да се ци ти ра, да се ста ви ме ђу на вод ни ке; ти ме он мо же да пре ки не са сва ким да тим кон тек стом, бес ко нач но про изво де ћи но ве кон тек сте на на чин ап со лут но не за си тљив. То не прет по ста вља да озна ка ва жи из ван кон тек ста, не го обрат но, да по сто је са мо кон тек сти без ика квог сре ди шта за ап со лут но уси дре ње. Мо гућ ност ци ти ра ња, по двостру че ња или дво стру ко сти, ите ра бил ност озна ке ни су слу чај но сти или ано ма ли је, не го су оно (нор мал но/анормал но) без че га озна ка не би мо гла има ти функ ци ју ко ју зо ве мо нор мал ном. 12 Од лин гви стич ког до де кон струк ти ви стич ког чи та ња контекст се по сте пе но осло ба ђа фик сних од ре ђе ња: скуп дато сти као што су по ли тич ке, еко ном ске и дру штве не околно сти по ста ју ва ри ја бил не, су бјек тив не ин тер пре та ци је чи ме се до во ди у пи та ње њи хов објек тив ни, од но сно, непро мен љи ви ка рак тер. Са Де ри ди ним чи та њем, по јам контек ста се осло ба ђа и при ма о ца и по ши ља о ца то су две по след ње не про мен љи ве ин стан це из лин гви стич ког ту маче ња. Са Бурди је о вим пој мом по ља си ла кон текст до би ја 11 Исто, стр. 17-18. 12 Исто, стр. 22. 17

релациони ка рак тер осло ба ђа ју ћи се и по след њих ре ци дива суп стан ци ја ли зма на сле ђе них из ве за са пер фор ма ти вом, пи смом и пот пи сом. Кон текст као по ље си ла У сту ди ји Пра ви ла умет но сти, об ја вље ној 1992. го ди не, о ге не зи и струк ту ри по ља књи жев но сти у 19. ве ку, Пјер Бур ди је раз ра ђу је по јам ин те лек ту ал ног по ља ко ји је увео у јед ном од сво јих ра ни јих тек сто ва. 13 Сво ју по чет ну тезу о ау то но ми ји ин те лек ту ал ног по ља Бур ди је мо ди фи ку је и про ши ру је кон цеп том по ља ко је кон сти ту и шу кул тур ни, еко ном ски, по ли тич ки и сим бо лич ки ка пи тал као глав ни из во ри дру штве не мо ћи. Из то га сле ди да је ин те лек ту ално по ље са мо део по ља мо ћи ко јем је исто вре ме но и под ређе но. Ова кво схва та ње де ста би ли зу је до ми ни ра ју ћи ефе кат есен ци ја ли стич ких или иде а ли стич ких те о ри ја умет но сти ко је у пр ви план ста вља ју умет ни ка као ства ра о ца, ин диви дуу, су бјект, с јед не стра не, и де тер ми ни стич ких, ме хани ци стич ких и марк си стич ких ана ли за ко ја за по ла зи ште има ју умет нич ко де ло као про из вод дру штве них од но са. Тео риј ски кон цепт по ља си ла мо же се при ме ни ти на кон текст: од су ство фик сних по ла зи шта (су бјек ти ви стич ких, објекти ви стич ких...), ста тич них ка те го ри ја ко је да ју при о ри тет јед ној си ли (еко ном ској, по ли тич кој...) или од ре ђе њу (ствара лац, умет нич ко де ло). Ка ко Бур ди је ту ма чи фор мирање интелекту ал ног по ља? У 19. ве ку пи сци и умет ни ци под ре ђе ни су но вим ви до вима до ми на ци је ко ја се огле да, пре све га, у фи гу ри бур жу ја, по ја ви ин ду стри ја ла ца и тр го ва ца огром ног бо гат ства, поспе ше на ин ду стриј ском екс пан зи јом Дру гог цар ства, ско роје ви ћа без обра зо ва ња спрем них да чи та вом дру штву на метну моћ нов ца и њи хо во ви ђе ње све та, искон ски не тр пе љи во пре ма ства ри ма ин те лек та. 14 Ово је по сле ди ца уве зи ва ња еко ном ске и по ли тич ке мо ћи, вла да ви не нов ца у свим реги стри ма дру штве ног де ло ва ња па са мим тим и у ре ги стру умет но сти ко ји све ви ше до би ја ди мен зи ју про фи та билно сти у скла ду са кре та њем ка пи та ла. 15 Бур ди је то на зи ва 13 Бур ди је, П. (1970) Ин те лек ту ал но по ље и ства ра лач ка за ми сао, Кул ту ра бр. 10. Бе о град: За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка (об јављен 1969. у Фран цу ској). 14 Бур ди је, П. (2003) Пра ви ла умет но сти, Но ви Сад: Све то ви, стр. 76. 15 У не до стат ку истин ских осо бе них ин стан ци при зна ва ња (уни вер зитет, на при мер, са из у зет ком Ко леж де Фран са, не ма ни ка кву уло гу у окви ру по ља), по ли тич ке ин стан це и чла но ви цар ске по ро ди це вр ше ди рек тан ути цај на књи жев но и умет нич ко по ље, не са мо санк ци ја ма ко је по гађају но вин ске и дру ге пу бли ка ци је, већ та ко ђе и пу тем ма те ријал них и сим бо лич ких до би ти ко је мо гу до де љи ва ти: рен ти, мо гућ но сти 18

струк ту рал ном под ре ђе но шћу: с јед не стра не ту је тр жи ште ко је на ме ће пра ви ла и, с дру ге стра не, прин цип срод них веза уте ме љен на по ли тич ким, еко ном ским или род бин ским ре ла ци ја ма из ме ђу по је дин ца и по зи ци ја мо ћи (др жа ве). Директ на ве за из ме ђу пи са ца, умет ни ка и по зи ци ја мо ћи одви ја се пре ко тзв. не фор мал них ин сти ту ци ја, а то су са ло ни ко ји до при но се струк ту ри ра њу књи жев ног по ља. Ме ђу тим, пре ко Бо дле ра, Фло бе ра, Зо ле и Ма неа и по ја ве бо е ми је, ко ја за сту па на чин ин те лек ту ал ног пре жи вља ва ња не за ви сно од струк ту ра мо ћи, у дру гој по ло ви ни 19. ве ка по сте пе но се афир ми ше схва та ње о мо гућ но сти или мо ћи умет но сти да по сто ји не за ви сно од зва нич ног при зна ња ко ја до ла зе са по зи ци ја мо ћи. Оно што Бур ди је на ро чи то ис ти че у фор му ли са њу ова квог гле ди шта је пла си ра ње иде је ау тоно ми је. У овом про це су ау то но ми за ци је књи жев ног по ља по себ но ме сто за у зи ма ју Бо дле ро ве ли ков не кри ти ке Са ло на ко је су за слу жне за уво ђе ње ра ди кал но но ве уло ге кри ти ке: кри ти чар ви ше ни је са мо су ди ја ко ји умет нич ко де ло проце њу је, пр вен стве но из угла ње го ве тех нич ке са вр ше но сти, ана ли зе са др жа ја, углав ном исто риј ског, и ис ти ца њем ње гових мо ра ли за тор ских на че ла, што за по сле ди цу има сво ђе ње умет нич ког де ла на по зна то, ускла ђи ва ње са већ по сто је ћим и озва ни че ним ка но ни ма пред ста вља ња. Ус по ста вља ње ау то но ми је ин те лек ту ал ног по ља усло ви ло је по ја ву фи гу ре ин те лек ту ал ца уну тар ау то ном ног сим болич ког про сто ра ко ји се кон сти ту и ше на су прот еко ном ској, по ли тич кој и вер ској вла сти, као свет за се бе ко ји под леже соп стве ним за ко ни то сти ма. 16 У име ау то но ми је по ља из ко јег до ла зи, он се укљу чу је у дру га по ља, као што је, на при мер, по ли тич ко по ље. Ње му ни је ви ше по треб на ин станца из не ког дру гог по ља у чи је име он ства ра, би ло да је то држа ва, дру штво, цр ква, исти на јер он сво ју по зи ци ју го во ра фор ми ра уну тар ин те лек ту ал ног по ља, за сту па инте ре се тог по ља и из те по зи ци је мо же да де лу је и у дру гим по љи ма. Ипак, нај зна чај ни ја про ме на усло вље на ус по ставља њем ау то но ми је ин те лек ту ал ног по ља је де ста би ли заци ја уни вер зал ног ау то ри те та у умет нич ком по љу оли ченог у Ака де ми ји, ус по ста вља ње плу ра ли те та гле ди шта ко је из во ђе ња на по зо ри шној сце ни, у кон церт ним дво ра на ма или из ла га ња у Са ло ну (чи ју је кон тро лу На по ле он III по ку шао да оду зме Ака де ми ји), пла ће них функ ци ја или ме ста, по ча сних од ли ко ва ња, ака де ми је, ин ститу ци ја, итд. Исто, стр. 78. 16 Исто, стр. 76. 19

за крај њи исход има мо гућ ност да сва ки умет ник кре и ра сопстве ни свет и соп стве ни по глед на свет. 17 У по љу умет но сти то је зна чи ло низ про ме на ко је у осно ви има ју од ба ци ва ње дру штве не функ ци је умет но сти: од ба цива ње хи је рар хи је жан ро ва и сва ке ди дак тич ке, мо рал не или по ли тич ке функ ци је умет но сти, не са мо оба ве зе да слу жи не че му, већ та ко ђе да не што ка жу. Бур ди је ово до во ди у везу са на сто ја њем умет ни ка да се осло бо де над мо ћи пи са ца. То зна чи да се до ми нант но схва та ње умет но сти фор ми ра, не у за ви сно сти од хи је рар хи зо ва ног, цен тра ли зо ва ног апа рата ко ји има уни вер за ли стич ке пре тен зи је, већ у од но су на проме не од но са си ла у окви ру по ља. Умет нич ко по ље је ме сто све оп ште бор бе за по зи ци ју мо ћи, ус по ста вља ње ау то ри те та у од ре ђе ној обла сти ко ја по вла чи за со бом и де фи ни ци ју умет ни ка од но сно ко ме је до пу штено да се на зо ве умет ни ком или да ка же ко је сте умет ник. Ово је од кључ ног зна ча ја јер од ре ђу је ко уоп ште мо же да уђе у ин те лек ту ал но по ље (умет нич ко, књи жев но и сл.). Исто време но, онај ко од лу чу је о то ме, кон тро ли ше гра ни це по ља и хи је рар хи ју у ње му. 18 По љем увек до ми ни ра схва та ње које на ме ће од ре ђе на си ла ко ја свој ин те рес пред ста вља као исти ну и на сто ји да је одр жи да би са чу ва ла сво је по зи ци је су прот ста вља ју ћи се си ла ма ко је је до во де у пи та ње. По ље де фи ни ше од нос мо ћи, ка пи та ла (еко ном ског, сим бо лич ког), стра те ги ја и ин те ре са. Вред ност умет нич ког де ла и ње го во по зи ци о ни ра ње унутар по ља је про из вод од но са си ла, тач ни је до ми нант не силе уну тар по ља ко ја про из во ди ве ро ва ње у вред ност уметнич ког де ла. Ус по ста вља ње ко лек тив ног ве ро ва ња у игру уну тар по ља Бур ди је на зи ва il lu sio. Он та ко ђе ис ти че да је за ис пра ван на чин ана ли зе умет нич ког де ла нео п ход но ослоба ђа ње од il lu sia. Il lu sio или од ре ђе но оп ште при хва ће но схва та ње од ре ђе ног умет нич ког де ла ни је не ка кво при родно ста ње, слу чај ност или скуп окол но сти или вред но сти као та кве, већ на ме та ње вред но сти од стра не до ми нант них сила 17 До во ђе ње Ака де ми је у пи та ње по но во по кре ће на из глед за вр ше ну исто ри ју не ког умет нич ког ства ра ла штва за тво ре ног уну тар огра ни ченог све та уна пред од ре ђе них мо гућ но сти и отва ра се пре ма ис тра жи вању нео гра ни че ног све та мо гућ но сти. Ма не на ру ша ва дру штве на уте меље ња од ре ђе ног и ап со лут ног гле ди шта умет нич ког ап со лу ти зма (као што на ру ша ва иде ју о при ви ле го ва ним осве тље ним ме сти ма, бу ду ћи да се све тло ота да су сре ће по сву да на спо ља шњо сти пред ме та), он ус поста вља плу ра ли тет гле ди шта, ко ји је упи сан у са мо по сто ја ње по ља. Исто, стр. 193. 18 Од ре ди ти гра ни це, од бра ни ти их, кон тро ли са ти ула ске зна чи бра ни ти ус по ста вље ни по ре дак у по љу. Исто, стр. 318. 20

уну тар по ља. То не зна чи да il lu sio тре ба за не ма ри ти као не што што до ла зи спо ља и ни је су штин ски ве за но за са мо умет нич ко де ло. Са свим су прот но, ана ли за умет нич ког де ла је нео дво ји ва од ње го вог по зи ци о ни ра ња уну тар по ља јер умет нич ко де ло као та кво по сто ји је ди но уну тар по ља и у том сми слу је il lu sio кљу чан за ње го во раз у ме ва ње. Исто вре ме но, ула зак у од ре ђе но по ље, де фи ни са ње ње го вих гра ни ца, про гла ша ва ње умет ни ком или вред но сти умет ничког де ла ни су ре зул тат од ре ђе ног до го во ра, усва ја ња од ређе них (не)објек тив них кри те ри ју ма или кон сен зу са, већ су про из вод и улог стал ног су ко ба. Дру гим ре чи ма, ства ра лачки прин цип тог си сте ма и прин цип ко ји га ује ди њу је је сама бор ба. 19 То је и раз лог за што исто де ло не ма и увек исту по зи ци ју, већ се она кон стант но ме ња у од но су на од нос сила у са мом по љу. То, исто вре ме но, отва ра мо гућ ност да се са са мим умет нич ким де лом ра ди као са ма те ри ја лом, од носно да се ње го во зна че ње ме ња, об ли ку је, по на вља уну тар тран сфор ми са ног по ља што је, уо ста лом, и је дан од ве о ма при сут них по сту па ка у са вре ме ној умет но сти. За умет ни ка то зна чи да, као што не мо же да кон тро ли ше вред ност свог ра да и ње го во по зи ци о ни ра ње уну тар по ља, на исти на чин не кон тро ли ше ни зна че ње свог ра да. Мо же се прет по стави ти да, на при мер, је дан до бро по зи ци о ни ра ни умет ник у вре ме вла да ви не Ти та ко ји је ра дио јед ну од ње го вих чу вених би ста ни је мо гао прет по ста ви ти да ће она (или ње на репли ка) у од ре ђе ном тре нут ку по ста ти део ин ста ла ци је ко ја па ро ди ра жи вот и де ло по ме ну тог др жав ни ка и зна чај тог де ла и умет ни ка из не ког прет ход ног од но са си ла. Ме ђутим, у са вре ме ној умет но сти умет ник мо ра да има свест о кон тек сту јер је то је ди ни на чи ни да кон тро ли ше свој рад у од ре ђе ном по љу си ла. Про ме не ко је се де ша ва ју у по љу из ме ђу ових су прот ставље них стру ја усло вља ва ју про ме ну уну тар чи та вог по ља јер, ма ко ли ко би ла мар ги нал на, сва ка про ме на про из во ди дру га чи ју кон сте ла ци ју си ла у окви ру по ља. Про ме на, по не пи са ном пра ви лу, нај че шће до ла зи од стра не но вих у пољу или оних ко ји рас по ла жу нај ма њим сим бо лич ким ка пита лом и сто га те же да та кав од нос сна га про ме не. Нај млађи у по љу не зна чи ну жно да су би о ло шки нај мла ђи, већ да су по след њи ушли у по ље или је њи хо ва по зи ци ја би ла мар ги на ли зо ва на. Они ко ји су нај бо ље по зи ци о ни ра ни унутар по ља те же да ту по зи ци ју и за др же те је сто га њи хо ва глав на ак тив ност окре ну та ка кон тро ли са њу гра ни ца по ља од но сно кон тро ли са њу но ви на ко је де ста би ли зу ју њихову 19 Исто, стр. 328. 21

позицију. Та ко ђе, но ви на у по љу нај че шће на сту па као разли ка у од но су на по сто је ћу при о ри тет ну по зи ци ју ко ја се до во ди у пи та ње. Исто вре ме но, ула зак у по ље прет по ставља по зна ва ње и усва ја ње пра ви ла игре, јер сва ки но ви учесник мо ра да ра чу на на уста но вље ни по ре дак и про стор могу ћег де ло ва ња. Уво ђе њем пој ма по ља си ла, Бур ди је је фор му ли сао спе цифич но пој мов но од ре ђе ње кон тек ста као ску па од но са у којем зна чењ ски оквир умет нич ког ра да ни је јед ном за свагда дат, већ се фор ми ра у од но су на ис ход бор бе тих си ла, а кон тро ли ше га до ми нант на си ла уну тар по ља. По ред промен љи во сти, ите ра бил но сти (по но вљи во сти) и отво ре но сти ко је су про и за шле из де кон струк ци је, са Бур ди је вим по љем си ла кон текст до би ја ре ла ци о ни ка рак тер јер је скуп од носа, а не еле ме на та као по след њих оста та ка суп стан ци ја листич ког схва та ња кон тек ста. Та ко ђе, уво ђе њем пој ма по ља си ла ре ла ти ви зо ва на је до ми нант ност ду а ли стич ке ма три це при сут на у по сто је ћим при сту пи ма: фор ма ли стич ком (уметнич ко де ло вс. кон текст), лин гви стич ком (текст вс. кон текст, су бјек тив но вс. објек тив но) и де кон струк ти ви стич ком (прису ство вс. од су ство, при ма лац вс. по ши ља лац). То је ујед но и ко рак ка кон тек сту у ко јем се, на су прот ду ал но сти, уво ди пот пу но дру га чи ји на чин уве зи ва ња, а мо же се до ве сти у везу са Де ле зо вим пој мом асам бла жа и ри зом ским мо де лом ми шље ња. Кон текст као асам блаж Уво ђе њем пој ма по ља си ла уво ди се от клон од би нар ног при сту па, али је ра ди кал ни рас кид са овим при сту пом везан за по јам ри зом и асам блаж као ри зом ски мо дел по вези ва ња. Ако се упо ре ди схва та ње кон тек ста као по ља си ла и асам бла жа, раз ли ка је у кван ти те ту и оп се гу: асам блаж пред ста вља мул ти пли ци ра ње по ља. Оно што је за Бур ди јеа по ље си ла, за Де ле за је фраг мент асам бла жа. Мул ти пли цира ње по ља си ла ука зу је на усло жња ва ње кон тек ста, а мо же се до ве сти у ве зу са ри зом ским мо де лом ми шље ња и са време ним умет нич ким прак са ма. Ри зом ски мо дел ми шље ња, не са мо да је бли зак са вре ме ној умет но сти, већ се мо же ре ћи да је са вре ме на умет ност ри зом ска. За што је са вре ме на уметност ри зом ска? Ри зом као си стем или ан ти си стем, без цен тра, цен тра листич ког уре ђе ња или хи је рар хи је пред ста вља уво ђе ње плура ли стич ког мо де ла ми шље ња. Тра ди ци о нал ни кон цепт ми шље ња, у нај ши рем сми слу, ба зи ран је на по дра жа вању, ре пре зен та ци ји, при че му се ин си сти ра на ра зли ци изме ђу све та (ре ал но сти) и пред ста ве (ре пре зен та ци је) и на 22

схватању света као уре ђе не, ор ган ске це ли не. То прет поста вља по сто ја ње од ре ђе не иде је, сли ке све та, од но сно исти не ко ја об ја шња ва свет, на до пу на је при ро ди и, у из весном сми слу, ра ди на ње ном уса вр ша ва њу. Основ ни принцип сли ке све та је би нар на ло ги ка: ствар ност/ре пре зен таци ја, исти на/не и сти на, при ро да/умет ност, су бје кат/обје кат, умет нич ко де ло/ау тор, фор ма/са др жај, по вр ши на/ду би на, су шти на/по јав ност, озна чи тељ/озна че но, све сно/не све сно, го вор/пи са ње, ре ал ност/иде о ло ги ја На су прот то ме, ри зом је па ра диг ма тич ни при мер ин вен ци је но вог кон цеп та и мето до ло шки се мо же раз у ме ти као но ва сли ка ми шље ња. Де лез и Га та ри на во де не ко ли ко на че ла ри зом ског на чи на ми шље ња ко ја, слич но де кон струк ци ји, не функ ци о ни шу на прин ци пу ду ал ног, већ ри зом ског по ве зи ва ња. 20 Она се мо гу де тек то ва ти у са вре ме ним умет нич ким прак са ма што отва ра мо гућ ност да се са вре ме на умет ност по сма тра као ри зом ска. Пр во је на че ло по ве зи ва ња и хе те ро ге но сти. 21 Ако се приме ни на умет ност, мо же се до ве сти у ве зу са де ста би ли зова њем стро гих гра ни ца из ме ђу раз ли чи тих ди сци пли на, ме ди ја и ме диј ске спе ци фич но сти ко ја је јед но од кључ них обе леж ја мо дер ни стич ке умет но сти. Ово на че ло бли ско је пост мо дер ној умет но сти у ко јој ве ли ке по де ле (нпр. из ме ђу ли ков не и при ме ње не, елит не и ма сов не умет но сти ) неста ју и за ме њу ју их број не хи брид не по ја ве. Исто вре ме но, за са вре ме ну кул ту ру је ка рак те ри стич но да се про ме не у окви ру од ре ђе ног си сте ма не мо ра ју ну жно об ја шња ва ти или ана ли зи ра ти уну тар истог си сте ма, већ се мо гу до вести у ве зу и са про ме на ма у не ком дру гом си сте му. На пример, про ме не у је зи ку не мо ра ју ну жно да се ана ли зи ра ју из по зи ци је лин гви сте, већ се њи хов узрок мо же тра жи ти и у дру гом по љу. То упу ћу је да про це си ко ји се од и гра ва ју у је зи ку не про из и ла зе ну жно из не ка кве ду бин ске струк ту ре ми шље ња, већ на њих ути че низ еле ме на та ко ји до ла зе из дру гих си сте ма. У умет нич ком ра ду то је ње го ва кон тек стуал на сен зи бил ност ко ја ни је ве за на са мо за умет нич ки, већ и дру ге ре ги стре (со ци јал не од но се, по ли ти ку, еко но ми ју, по пу лар ну кул ту ру, ге нет ски ин же ње ринг, пост ко ло ни јал ни дис курс ). Дру го, на че ло мно штва од го ва ра про це су екс тер на ли заци је и та ко ђе се мо же до ве сти у ве зу са кон тек сту ал ном 20 Де лез, Ж. и Га та ри, Ф. (2011) Ри зом, (прир.) Че кић, Ј. и Бла го је вић, Ј. Моћ/Ме ди ји, Бе о град: Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је. 21 ма ко ја тач ка не ког ри зо ма мо же се и мо ра, по ве за ти са ма ко јом дру гом тач ком. Са свим је дру га чи је код др ве та или ко ре на ко ји утвр ђу ју јед ну тач ку, је дан по ре дак. Исто, стр. 10. 23

сензибил но шћу умет нич ког ра да. 22 То је уки да ње при о рите та уну тра шњег по ве зи ва ња еле ме на та умет нич ког ра да у јед ну ко хе рент ну струк ту ру ко ја има сми сао, су шти ну (чи ја је ме та фо ра упра во уну тра шњост) и ура чу на ва не ка кав једин стве ни прин цип или си стем над ко ди ра ња ко ји до де љу је тај сми сао, би ло да је то умет ник, од ре ђе но схва та ње уметно сти, иде о ло ги ја, исти на или по ли тич ко ста но ви ште. Насу прот том ду бин ском, вер ти кал ном или уну тра шњем пове зи ва њу, оно сле ди ло ги ку хо ри зон тал ног по ве зи ва ња ко је укљу чу је број не еле мен те и од но се. Исто вре ме но, на че ло мно штва у су прот но сти је са иде јом о ути ца ју ко ја под ра зуме ва да не што спо ља ути че на умет нич ки рад, већ по ла зи од то га да сва ка про ме на има ефе кат на све од но се у по љу си ла. Тре ће, на че ло нео зна ча ва ју ћег пре ки да упу ћу је на то да се ри зом на би ло ко јој тач ки, ли ни ји мо же пре ки ну ти, а да то исто вре ме но не зна чи ње гов не ста нак. То би зна чи ло да се од ре ђе но зна че ње не мо же јед но став но из бри са ти из уметнич ког ра да у слу ча ју да је он пред ло жак, ре фе рен ца или ма те ри јал за про дук ци ју дру гог ра да. То се мо же до ве сти у ве зу и са Де ри ди ним ту ма че њем кон тек ста и ње го ве ите рабил но сти, сна ге пре ки да са из вор ним кон тек стом и мо гућно сти ка ле мље ња на дру ге кон тек сте. На при ме ру умет ничког ра да, то би зна чи ло да ње гов сми сао или зна че ње ни је не што не про мен љи во, да то, већ се кон сти ту и ше у стал ном про це су кре та ња у умет нич ком по љу. По след ње, на че ло кар то гра фи је и пре сли ка ва ња је на ро чито за ни мљи во у кон тек сту умет но сти и пи та ња ори ги на ла и ко пи је ко ја су, без сум ње, обе ле жи ла 20. век. Де лез и Га та ри пра ве раз ли ку из ме ђу кар те и ко пи је. Ко пи ја је го тов мо дел, ма три ца ко ја се при ме њу је на раз ли чи те ства ри, пре ко ко је се све об ја шња ва, док је кар та до ла же ње до но ве ма три це. С тех нич ком ре про дук ци јом за по чет је про цес де ста би ли за ције ори ги на ла и ко пи је, а за вр шен је кра јем 20. ве ка са ди гитал ним тех но ло ги ја ма. То ком овог про це са, пи та ње ко пи је, ори ги на ла, ко пи ја ко пи је че сто је про бле ма ти зо ва но. За ове пој мо ве зна ча јан је кон текст, на ро чи то ка да се има у ви ду да су по на вља ње, ци ти ра ње, пост про дук ци ја, апро при ја ци ја и сви дру ги cut&pa ste по ступ ци у функ ци ји про из во ђе ња новог скло па, умет нич ког ра да са дру га чи јим кон тек сту ал ним и зна чењ ским окви ром, а не пре но ше ње исте ма три це или, де ле зов ски ре че но, кар те, а не ко пи је. 22 Мно штва се од ре ђу ју спо ља: по мо ћу ап стракт не ли ни је, не до глед ни це или ли ни је на пу шта ња те ри то ри је по ко јој ме ња ју при ро ду при кљу чу јући се на дру ге ли ни је. Исто, стр. 12. 24

Ве ли ко убр за ње у свим ре ги стри ма на кра ју 20. ве ка од тех но ло шких про ме на и убр за ња у свим сег мен ти ма сва коднев ног, при ват ног до гло бал них про ме на на свим ни во и ма дру штве ног де ло ва ња усло ви ло је да су све фик сне по зици је уну тар од ре ђе ног си сте ма по ста ле про мен љи ве. Бр зина пре тва ра тач ку у ли ни ју. 23 Ако се узму у об зир ова наче ла и про ме не ко је се де ша ва ју у свим ре ги стри ма, а чи ји је за јед нич ки име ни тељ бр зи на, ри зом је мо дел ми шље ња нај бли жи са вре ме ној умет но сти: отво ре ни си стем у ко јем су тач ке, фик сне по зи ци је за ме ње не ли ни ја ма кре та ња, хи јерар хиј ско и цен тра ли стич ко уре ђе ње за ме ње но скло по ви ма или асам бла жи ма, ду а ли зми мно штвом, а ор ган ско је динство умре жа ва њи ма. Ова но ва сли ка ми шље ња има па ра ле ле са мно гим ре презен та ци о ним тех но ло ги ја ма и мо де ли ма ми шље ња ве за ним за те тех но ло ги је че му иде у при лог и чи ње ни ца да се ова те о ри ја ја вља у по след њој де це ни ји 20. ве ка, у пе ри о ду када но ве тех но ло ги је ула зе, у ја ком сми слу, у нај ра зли чи ти је ре ги стре гло бал ног дру штва. Би ло би по гре шно и су ви ше по јед но ста вље но за кљу чи ти да је фи ло зо фи ја усло вље на тех но ло шким раз во јем или да тех но ло ги ја сле ди фи ло зо фију, али би се мо гло ре ћи да обе при па да ју истом исто риј ском тре нут ку. Де ле зо ва и Га та ри је ва по зи ци ја не мо же се по сматра ти одво је но од про ме не са ана лог ног на ди ги тал но што је јед но од нај зна чај ни јих обе леж ја са вре ме ног све та. У ши рем сми слу, си стем умет но сти се мо же по зи ци о ни ра ти као ризом ски у ко јем се сва ки умет нич ки рад уве зу је или има потен ци јал да се уве же са сва ким дру гим умет нич ким ра дом. Исто вре ме но, умет ност се ри зом ски уве зу је са дру гим артифи ци јел ним или при род ним си сте ми ма. Овај прин цип пове зи ва ња се мо же пре по зна ти и у на чи ну функ ци о ни са ња умет нич ког ра да: оно ни је за тво ре но у се бе, не про мен љи во, већ отво ре но ка спо ља: ка по сма тра чу, кон крет ном про сто ру у ко јем се на ла зи и с ко јим сту па у од нос и функ ци о ни ше као асам блаж што је још јед на тач ка при бли жа ва ња ри зомског на чи на ми шље ња и са вре ме не умет но сти. Асам блаж је фор ма/мо дел/кон цепт ри зом ског на чи на мишље ња. То је скуп или склоп, ка ко се вр ло че сто и пре води, хе те ро ге них еле ме на та. Уво ђе њем кон цеп та асам бла жа до шло је до про ме не од ду а ли стич ког ка плу ра ли стич ком ми шље њу: у скло пу хе те ро ге них еле ме на та на ро чи то је бит но на ко ји на чин су ти еле мен ти по ве за ни. Оно што је у ду а ли стич кој, хи је рар хи зо ва ној и цен тра ли стич кој струк тури ор га ни зам или ор ган ско по ве зи ва ње де ло ва у це ли ну, у 23 Де лез, Ж. и Га та ри, Ф. нав. де ло, стр. 26. 25

ри зомском ми шље њу је асам блаж. Кључ на раз ли ка из ме ђу ор ган ског на чи на по ве зи ва ња и асам бла жа је сле де ћа: ор гани зам кон сти ту и шу уну тра шње ве зе, а асам блаж спо ља шње ве зе. 24 За уну тра шње ве зе је ка рак те ри стич но да су де лови јед не це ли не под ре ђе ни оста лим де ло ви ма и це ли ни. То зна чи да део из дво јен из це ли не гу би свој ин те гри тет јер је ње го ва функ ци ја де фи ни са на у од но су на це ли ну. Исто време но, де ло ви не за ви сни од це ли не ни су ор ган ски по ве за ни са њом. На су прот то ме, у спо ља шњим ве за ма, де ло ви су ауто ном ни: из два ја њем из це ли не за др жа ва ју свој иден ти тет и мо гу да се при кљу че дру гим асам бла жи ма и гра де но ве ве зе. У спо ља шњим ве за ма на гла сак је на ве за ма и ре ла ци јама, а не са мим де ло ви ма. Та ко ђе, асам блаж ни је то та ли тет/ це лост/це ло ви тост, та ко да се де ло ви мо гу одво ји ти без преки да ња ве за. Ве зе уну тар асам бла жа ни су ло гич ки ну жне, већ услов но оба ве зу ју ће: на при ме ру пче ле и цве та оне су ре зул тат за јед нич ке исто риј ске ево лу ци је. 25 То је ујед но и јед на од кључ них раз ли ка у од но су на ор ган ске те о ри је код ко јих су ве зе из ме ђу де ло ва ну жне. Раз ли ко ва ње из ме ђу ор ган ског и нео р ган ског увео је и Биргер ко ји је у сво јој те о ри ји аван га р де цен трал но ме сто дао упра во пој му нео р ган ског умет нич ког де ла. 26 Ко лаж на којем ана ли зи ра нео р ган ско умет нич ко де ло иден ти чан је де ле зов ском асам бла жу та ко да се мо же го во ри ти о јед ној ли ни ји раз во ја ко ја по ве зу је аван гард не умет нич ке прак се с по чет ка 20. ве ка и те о ри ју асам бла жа на кра ју истог века. Кри ти ка ре пре зен та ци је и сли ке све та као то та ли те та, та ко ђе по ве зу је те о ри ју асам бла жа и аван гард ни по сту пак мон та же, пој ма пре у зе тог из филм ске умет но сти ко ји сво ју при ме ну има и у ви зу ел ним умет но сти ма. На кра ју, и сам по јам асам блаж пре у зет је из ли ков них умет но сти и пракси ве за них за аван гард на ис тра жи ва ња. Асам блаж је уметнич ка тех ни ка у ко јој се ком би ну ју раз ли чи ти не у мет нич ки ма те ри ја ли и пред ме ти у ре а ли за ци ји умет нич ког ра да. За асам блаж је на ро чи то бит но на ко ји на чин су ти еле мен ти по ве за ни. Ово упу ћу је на ве зе из ме ђу аван гард них ис тра 24 De Lan da, M. (2006) A New Phi lo sophy of So ci ety: As sem bla ge The ory and So cial Com ple xity, Lon don: Con ti nu um. 25 Нај по зна ти ји при ме ри ин сект и цвет, чо век, коњ и узен ги је; Де лез, Ж. и Пар не, К. (2009) Ди ја ло зи, Бе о град: Фе дон. 26 Кла си чар ства ра сво је де ло с на ме ром да дâ жи ву сли ку то та ли те та; ову ин тен ци ју кла си чар сле ди чак и кад пред ста вље ни сег мент ре ал ности огра ни ча ва на да ва ње тре нут ног шти мун га. Аван гар дист, на про тив, спа ја фраг мен те с на ме ром да пре зен ту је сми сао (при че му сми сао мо же би ти и ука зи ва ње на то да ви ше не ма ни ка квог сми сла). Де ло се ви ше не ства ра као ор ган ска це ли на, не го се мон ти ра од фраг ме на та. Бир гер, П. (1998) Те о ри ја аван гар де, Бе о град: На род на књи га, стр. 108-109. 26

жива ња с по чет ка и плу ра ли стич ког на чи на ми шље ња с краја 20. ве ка. У де ле зов ско-га та ри јев ској тер ми но ло ги ји асам блаж није ста тич ни тер мин, већ про цес по ве зи ва ња. Асам блаж као кон цепт ми шље ња ура чу на ва, не са мо ус по ста вља ње веза из ме ђу раз ли чи тих еле ме на та и ана ли зу тих еле ме на та у умре жа ва њу, већ и са ме ве зе, на чин на ко је су оне ус поста вље не. Но ви асам бла жи у со ци јал ној те о ри ји при сту пају схва та њу по ко јем је свет кре та ње, ус по ста вља ње ве за, пре во ја, а не струк ту ра. У том сми слу мо же се до ве сти у ве зу и са пој мом по ља си ла, та ко ђе ре ла ци о ним мо де лом по ве зи ва ња. Асам блаж је на чин на ко ји се ин ди ви ду ал ни ор га ни зми и пред ме ти мо гу раз у ме ти у свом не по сред ном окру же њу у ко јем се на ла зе. 27 Кон текст је, као и асам блаж, про мен љи ва, ди на мич на, ефемер на струк ту ра у ко јој не по сто ји стро го де фи ни са но поље зна че ња, већ се зна че ње увек из но ва про ду ку је у од но су на рас по ред и на чин уве зи ва ња из ме ђу еле ме на та. Зна че ње умет нич ког ра да ни је не про мен љи во, де фи ни са но, фик си рано, огра ни че но, већ је про из вод уве зи ва ња и у стал ном проце су на ста ја ња. Уве зи ва ње се од ви ја спо ља, по хо ри зон тали у окви ру ди ја гра ма 28 ко ји пред ста вља по ље мо гућ но сти, план кон зи стен ци је, скуп син гу лар но сти ко ји струк ту ри ра про стор мо гућ но сти уну тар асам бла жа. 29 Мул ти пли ци рањем по ља си ла, усло жња ва њем од но са и тран сфор ми са њем си ла од ре ђе ног ин тен зи те та у ди на мич на, про мен љи ва крета ња кон текст је до био ком плек сно пој мов но од ре ђе ње и постао је не из о став ни део умет нич ког ра да. Оно што је у форма ли стич ком кљу чу из јед на ча ва но са ску пом да то сти, околно сти, очи глед но сти, на кра ју 20. ве ка је низ про мен љи вих од но са, кре та ња чи је је деј ство нео дво ји во од умет нич ког ра да и чи ји је до ми нант ни вид функ ци о ни са ња флу ид ност. Та ко ђе, мо же се за кљу чи ти да је умет нич ки рад на кра ју 20. и по чет ку 21. ве ка ри зом ски ми шљен, а кон текст је по пут асам бла жа. Но во од ре ђе ње кон тек ста: флу ид ни кон текст Пол Чен го во ри о са вре ме ној умет но сти на сле де ћи на чин: Има је сву да, на ла зи се сву да, до ступ на је сви ма и сву да се 27 Dew sbury, J. D. (2011) The De le u ze-gu at ta rian as sem bla ge: pla stic ha bits, Area, Lon don: Royal Ge o gra fic So ci ety, р. 148. 28 Ди ја грам је та ко ђе Де ле зов по јам (прим. аут.). 29 De Lan da, M. нав. де ло, стр. 30. 27

осе ћа као код ку ће. 30 Умет ност је по ста ла пред мет по пут би ло ког дру гог; умет нич ка де ла се ства ра ју да би би ла из ложе на на умет нич ким из ло жба ма, би је на ли ма. О умет но сти се пи ше да би се умет нич ка де ла це ни ла, ку по ва ла и да би се из ло жбе по се ћи ва ле. Умет ност је са ма се би по ста ла сврха, а да би оста ла умет ност она се ниг де не тре ба осе ћа ти као код ку ће. То је ква ли тет ко ји је, по ње го вом ми шље њу, умет ност из гу би ла. 31 Сли чан став о све при сут но сти умет ности има и Ив Ми шо ко ји са вре ме ну умет ност из јед на ча ва са пли но ви тим ста њем : То је као да, што ви ше има ље по те, има ма ње умјет ничких дје ла, или што ма ње има умјет но сти, умјет нич ко се го ми ла и све му да је бо ју, пре ла зе ћи та ко ре ћи у ста ње пли на или па ре и пре кри ва ју ћи све ства ри као не ком изма гли цом. Умјет ност се рас пли ну ла у естет ски етер, ако се сје ћа мо да је за фи зи ча ре и фи ло зо фе на кон New to na етер био она го то во не при мјет на сре ди на ко ја про жи ма сва тије ла. 32 Не ста ја ње де ла и њи хо во тран сфор ми са ње у естет ски етер ре зул тат је раз ли чи тих про це са од ко јих Ми шо из два ја два. Пр ви је за ме на де ла као пред ме та ис ку стви ма. Умет нич ко де ло ви ше ни је ну жно фи зич ки пред мет, што се мо же ви дети већ у умет но сти нео а ван гар де ка да се ја вља и про блем ме диј ског и жан ров ског од ре ђе ња умет нич ког де ла. Уметнич ко де ло мо же да бу де прак тич но све. На мје ре, ста во ви и кон цеп ти по ста ју на до мје сци дје ла. То ипак ни је крај умјетно сти: то је крај ње зи не вла да ви не над пред метом. 33 Други про цес је хи пер про дук ци ја умет нич ких де ла. 34 Ми шо о во 30 Chan, P. (2009) What Art Is and Whe re it Be longs, e-fluks 10. 31 Умет ност се не на ла зи са мо у ку ћа ма и уо би ча је ним ме сти ма на ко јима је оче ку је мо, по пут га ле ри ја, не про фит них ин сти ту ци ја, му зе ја, предвор ја кор по ра ци ја, и слич ног. Умет ност се на ла зи на фа са да ма згра да, на на пу ште ним по љи ма, на не бу, у ку хи ња ма, реч ним ла ђа ма, на де монстра ци ја ма, у ча со пи си ма, на чо ве ко вом те лу, као су ве нир, из ла зи кроз ми кро фо не и про јек ту је се на плат на свих мо гу ћих об ли ка и ве ли чи на. Умет ност при па да ов де. Ово би тре ба ло да бу де до бра вест за умет ни ке. Ипак ; Chan, P., нав. де ло. 32 Mi šo, I. (2004) Umjet nost u pli no vi tom sta nju, Za greb: Na kla da Lje vak, р. 9. (Mic haud, Y. (2003) L art à l état ga ze ux. Es sai sur le tri omp he de l esthétique, Édi ti ons Stock). 33 Исто, стр. 10. 34 С то га гле ди шта, дје ла не ста ју не због ис па ри ва ња или хла пље ња, него на про тив, због ви шка и чак пре о би ља, хи пер про дук ци је: умно жа вају ћи се, стан дар ди зи ра ју ћи се, по ста ју ћи до ступ на по тро шњи у го то во ни ма ло раз ли чи тим об ли ци ма у мно го број ним све ти ли шти ма умјет ности, ко ја су и са ма по ста ла сред стви ма ма сов не ко му ни ка ци је (му зе ји су мас ме дији). По сто ји та кво мно штво и та кво из о би ље дје ла, та ка ва на го ми ла ност бо гат ста ва, да су она из гу би ла сво ју сна гу... свје до ци смо 28

одре ђе ње са вре ме не умет но сти као умет но сти у пли но витом ста њу пре у зе то је од Ба у ма но вог кон цеп та флу ид не модер но сти. По Ба у ма ну флу ид на мо дер ност 35 пред ста вља са да шњу фа зу ка пи та ли стич ког дру штва у ко јем до ми ни ра вре менска ди мен зи ја и ње не од ред ни це: про ла зност, тре ну тач ност, про мен љи вост, про па дљи вост 36 На су прот то ме, по ја ва мо дер не и ра ног ка пи та ли зма пред ста вља фа зу чвр сте модер но сти или до ба хар две ра, ка рак те ри стич но по оп сед нуто сти ве ли чи ном и про сто ром. Про стор је при ви ле го ва на / при мар на ди мен зи ја ре ал но сти, док је вре ме у функ ци ји посе до ва ња и кон тро ле про сто ра што се нај бо ље мо же ви дети у Бен та мо вом па ноп ти ко ну као мо де лу ми шље ња и контро ли са ња про сто ра. У функ ци ји про сто ра су и пред ме ти, чврста те ла ко ја нај че шће слу же за ма пи ра ње или осва јање про сто ра. Ја сне и фик си ра не про стор не ди мен зи је умању ју ва жност вре ме на, де ло твор но се опи ру ње го вом то ку или га чи не не ва жним или ура чу на ва ју ње го ву хо мо ге ност, јед но о бра зност, јед ном реч ју, веч ност. С дру ге стра не, описи флу и да су до јед но га по ла ро и ди и не иду без да ту ма на дну сли ке. 37 Тре ну тач ност је јед но, по Ба у ма ну, пот пу но но во свој ство са вре ме ног дру штва ко је има кон се квен це у свим ре ги стри ма људ ског де ло ва ња. Док се чвр сти предме ти по ве зу ју са трај но шћу, веч но шћу ура чу на ва ју сли ку веч но сти и са мим тим чи не при род ним чо ве ко во стремље ње ка веч но сти, у флу ид ном ста њу мо дер но сти сли ка веч но сти је за ме ње на про ла зно шћу или, као што Ви ри лио ка же: Про шли смо од есте ти ке по ја вљи ва ња, ста бил них форми, до есте ти ке не ста ја ња, не ста бил них фор ми. 38 Чвр стој мо дер ни од го ва ра тра ди ци о нал но схва та ње кон текста као ску па да то сти, окол но сти уну тар ко јих на ста је уметнич ко де ло. По ку ша ји ана ли тич ке фи ло зо фи је да до ђу до де фи ни ци је умет но сти мо гу се по ве за ти са чвр стим мо дерни змом, као до бом хар две ра. Де фи ни ци ја је по се би ста билна, не про мен љи ва, чвр ста и она од го ва ра тој те ри то ри јал ној ра циона ли за ци је, стан да р ди за ци је и тран сфор ма ци је есте тич ко га ис куства у до сту пан и ка ли бри ран про из вод. Исто, стр. 11. 35 Ba u man, Z. (2011) Te ku ća mo der nost, Za greb: Na kla da Pe la go, str. 10. (Bauman, Z. (2000) Li qu id Mo der nity, Cam brid ge: Po lity Press) 36 По сто је ћа од ре ђе ња су још: пост мо дер но дру штво, друштво дру ге модер но сти (Ul rich Beck). 37 Ba u man, Z. нав. де ло, стр. 10. 38 Ви ри лио, П. и Ло трин гер, С. (2011) Чи сти рат: два де сет пет го ди на ка сни је, Бе о град: Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је, Цен тар за ме ди је и ко му ни ка ци је, стр. 78. 29