СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ

СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ

2 СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА Према последњим доступним подацима Републичког завода за статистику, у 2018. години укупна спољнотрговинска размена у роби са Аустријом износила је 1.0501,9 милијарди евра, што је пораст од 5,44 % у односу на 2017. годину. Укупан извоз у 2018. години износио је 441,5 милиона евра (пораст од 9,85% у односу на 2017. годину). На листи земаља у које Србија извози, Аустрија се нашла на 15. месту (2,7 % у укупном извозу). Укупан увоз у 2018. години износио је 610,4 милиона евра (пораст од 2,47% у односу на претходну годину). Аустрија се нашла на 13. месту у укупном српском увозу (2,8% у укупном увозу). У 2018. години остварен је дефицит са Аустријом од 168,9 милиона евра (пад за 12,85% у односу на 2017. годину). Покривеност увоза извозом у 2018. години била је 72,3% (пораст од 7,11%) Кретање спољнотрговинске робне размене између Србије и Аустрије у периоду 2013-2018. (у милионима ЕУР) 2013 2014 2015 2016 2017 2018 ИЗВОЗ 278,5 264,7 317,1 339,0 401,9 441,5 УВОЗ 474,9 483,4 470,6 519,7 595,7 610,4 САЛДО -196,4-218,7-153,5-180,7-193,8-168,9 РАЗМЕНА 753,4 748,1 787,7 858,7 997,6 1.051,9 ПОКРИВЕНОСТ УВОЗА ИЗВОЗОМ (%) 58,6 54,8 67,4 65,2 67,5 72,3 Извор: Републички завод за статистику

3 700,0 600,0 500,0 400,0 300,0 474,9 483,4 470,6 278,5 264,7 317,1 339,0 519,7 401,9 595,7 610,4 441,5 200,0 100,0 0,0-100,0 2013 2014 2015 2016 2017 2018-200,0-300,0-196,4-218,7-153,5-180,7-193,8-168,9 ИЗВОЗ УВОЗ САЛДО ПОКРИВЕНОСТ УВОЗА ИЗВОЗОМ (%) 80,0 70,0 60,0 58,6 54,8 67,4 65,2 67,5 72,3 50,0 40,0 30,0 20,0 10,0 0,0 2013 2014 2015 2016 2017 2018

4 Учешће у укупном извозу и увозу по годинама (%) 2013 2014 2015 2016 2017 2018 ИЗВОЗ 2,5 2,3 2,6 2,5 2,6 2,6 УВОЗ 3,1 3,1 2,9 3,0 3,1 2,8 3,5 3,0 2,5 2,5 3,1 3,1 2,3 2,6 2,9 2,5 3,0 3,1 2,6 2,6 2,8 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0 2013 2014 2015 2016 2017 2018 ИЗВОЗ УВОЗ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ИЗВОЗНИ И УВОЗНИ ПРОИЗВОДИ ТОП 10 ИЗВОЗНИХ ПРОИЗВОДА 2018 РАНГ ЦАРИНСКА ТАРИФА ИЗНОС УЧЕШЋЕ 1 7208370000 - Траке остале,тв,у котуровима,дебљине>=4,75мм=<10мм 36,7 8% 2 8544300000 - Сетови проводника за паљење,ост. сетови за возила 27,7 6% 3 7013990000 - Остали производи,од стакла,остали 23,9 5% 4 3402209000 - Препарати за прање и чишћење,за малопродају 15,8 4% 5 8503009900 - Делови за машине из тр. бр. 8501 и 8502,остало 15,4 3% 6 8708999700 - Делови и прибор за моторна возила(8701-8705),остало 10,7 2% 7 1005900000 - Кукуруз,осим семенског 9,7 2% 8 4811590090 - Хартија и картон,премазани пластиком,остало,остала 9,4 2% 9 8431498000 - Делови машина из 8426,8429 и 8430,остало,остали 8,5 2% 10 7208360000 - Траке остале,тв,у котуровима,дебљине>10мм 8,3 2%

5 ТОП 10 УВОЗНИХ ПРОИЗВОДА 2018 РАНГ ЦАРИНСКА ТАРИФА ИЗНОС УЧЕШЋЕ 1 9999989999 - Неразврстана роба по ЦТ-роба на складиштењу 71 12% 2 9999979999 - Неразврстана роба по ЦТ-роба у слободној зони 37,5 6% 3 3004900091 - Остали лекови,за малопродају 28,9 5% 4 8547200000 - Делови изолациони,од пластичне масе 12,2 2% 5 8538909900 - Делови за апарате из тр.бр. 8535,8536,8537,остали 10,8 2% 6 8502392090 - Турбогенератори,остали 10,3 2% 7 3402209000 - Препарати за прање и чишћење,за малопродају 9,5 2% 8 9504301000 - Игре са екраном,које се пуштају у рад жетоном 9,4 2% 9 7302102200 - Шине железничке,нове,масе>=36кг/м 7,3 1% 10 8544111000 - Жица за намотаје,од бакра,лакирана или емајлирана 6,9 1% ТОП 10 ИЗВОЗНИХ ПРОИЗВОДА -НССТ 2018 РАНГ НССТ ИЗНОС УЧЕШЋЕ 1 6732100 - ТВП(Фе,нелег.челик),непревуч.,Ш>=600мм,котур 56,4 13% 2 7731300 - Сетови проводника за авионе,возила,бродове 27,7 6% 3 6652900 - Ост.производи од стакла(осим стаклокерамике) 23,9 5% 4 5542200 - Препарати(прање,чићћење),нн,за малопродају 15,8 4% 5 7169000 - Делови,нн,погодни за машине из групе 716 15,4 3% 6 7843900 - Остали делови и прибор за моторна возила 10,7 2% 7 2112900 - Ост.сирове коже,говеђе,укљ.крупоне,трбућине 9,7 2% 8 0449000 - Кукуруз,остали 9,7 2% 9 6417200 - Хартија и картон,премазани пластиком,остало 9,4 2% 10 7239900 - Ост. делови машина из 723(осим 723.48),744.3 8,5 2% ТОП 10 УВОЗНИХ ПРОИЗВОДА -НССТ 2018 РАНГ НССТ ИЗНОС УЧЕШЋЕ 1 9999900 - Неразврстана роба 108,7 18% 2 5429300 - Лекови,нн,за малопродају 29,1 5% 3 7732800 - Изолациони делови од пластичне масе 12,2 2% 4 7728200 - Остали делови за производе из 772.4-772.6 10,9 2% 5 8943500 - Остале игре,пућтају се у рад новцем,жетоном 10,6 2% 6 7165200 - Генераторски агрегати,остали 10,3 2% 7 5542200 - Препарати(прање,чићћење),нн,за малопродају 9,5 2% 8 7224910 - Трактори точкаши,пољопривредни и шумски 9,2 2% 9 6770100 - Шине од гвожђа или челика 8,3 1% 10 0989900 - Остали производи за исхрану 8,2 1%

6 ТОП 10 ИЗВОЗНИХ ПРОИЗВОДА у 2017. РАНГ ЦАРИНСКА ТАРИФА ИЗНОС УЧЕШЋЕ 1 8536201000 - Аутоматски прекидачи струј.кола,=<1000в,јачина=<63а 37,8 9% 2 7208370000 - Траке остале,тв,у котуровима,дебљине>=4,75мм=<10мм 25 6% 3 7013990000 - Остали производи,од стакла,остали 22,1 6% 4 8503009900 - Делови за машине из тр. бр. 8501 и 8502,остало 14,2 4% 5 3402209000 - Препарати за прање и чишћење,за малопродају 10,9 3% 6 2905110000 - Метанол (метилалкохол) 10,9 3% 7 4811590090 - Хартија и картон,премазани пластиком,остало,остала 7,5 2% 8 8544300000 - Сетови проводника за паљење,ост. сетови за возила 7 2% 9 9405911000 - Делови за електрична светлећа тела,од стакла 6,8 2% 10 8703311090 - Аутомобили,дизел,до 1500цм3,нови,састављени 6,5 2% ТОП 10 УВОЗНИХ ПРОИЗВОДА у 2017. РАНГ ЦАРИНСКА ТАРИФА ИЗНОС УЧЕШЋЕ 1 9999989999 - Неразврстана роба по ЦТ-роба на складиштењу 62,5 10% 2 9999979999 - Неразврстана роба по ЦТ-роба у слободној зони 40,1 7% 3 3004900091 - Остали лекови,за малопродају 25,7 4% 4 8503009900 - Делови за машине из тр. бр. 8501 и 8502,остало 11,4 2% 5 2710194300 - Гасна уља,за остале сврхе,с=<0,001%,без биодизела 10,4 2% 6 8538909900 - Делови за апарате из тр.бр. 8535,8536,8537,остали 9,8 2% 7 8547200000 - Делови изолациони,од пластичне масе 9,6 2% 8 8517120000 - Телефони за мрежу станица или за друге бежичне мреже 9,5 2% 9 3903110000 - Полистирол за експандирање,у примарном облику 8,6 1% 10 9504301000 - Игре са екраном,које се пуштају у рад жетоном 8,1 1% ТОП 10 ИЗВОЗНИХ ПРОИЗВОДА НССТ у 2017. РАНГ ЦАРИНСКА ТАРИФА ИЗНОС УЧЕШЋЕ 1 6732100 - ТВП(Фе,нелег.челик),непревуч.,Ш>=600мм,котур 38,8 10% 2 7725200 - Аутоматски прекидачи струј.кола,напон=<1000в 37,8 9% 3 6652900 - Ост.производи од стакла(осим стаклокерамике) 22,1 6% 4 7169000 - Делови,нн,погодни за машине из групе 716 14,2 4% 5 5542200 - Препарати(прање,чићћење),нн,за малопродају 10,9 3% 6 5121100 - Метанол (метил алкохол) 10,9 3% 7 0599500 - Сок од осталог појединачног воћа или поврћа 8,3 2% 8 6417200 - Хартија и картон,премазани пластиком,остало 7,5 2% 9 7731300 - Сетови проводника за авионе,возила,бродове 7 2% 10 2112900 - Ост.сирове коже,говеђе,укљ.крупоне,трбућине 6,9 2%

7 ТОП 10 УВОЗНИХ ПРОИЗВОДА НССТ у 2017. РАНГ ЦАРИНСКА ТАРИФА ИЗНОС УЧЕШЋЕ 1 9999900 - Неразврстана роба 102,6 17% 2 5429300 - Лекови,нн,за малопродају 26,1 4% 3 7169000 - Делови,нн,погодни за машине из групе 716 12 2% 4 3346030 - Гасна уља 10,4 2% 5 7728200 - Остали делови за производе из 772.4-772.6 9,9 2% 6 7732800 - Изолациони делови од пластичне масе 9,6 2% 7 7641120 - Телефони за мрежу станица или друге мреже 9,5 2% 8 5629100 - Ђубрива са азотом,фосфором и калијумом,нн 9,1 2% 9 5721100 - Полистирен за експандирање,примарни облици 8,6 1% 10 8943500 - Остале игре,пућтају се у рад новцем,жетоном 8,3 1% ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТИ На основу података Министарства финансија Републике Србије - Управе царина, са Републиком Аустријом послује 4.274 привредних субјеката. 2013 2014 2015 2016 2017 2018 ИЗВОЗ 1060 1059 1162 1252 1401 1477 УВОЗ 2998 3118 3083 3218 3264 3366 Број привредних субјекат нето увозника из Аустрије 2.797 Број привредних субјеката нето извозника у Аустрију 908 Број привредних субјеката који остварују спољнотрговинску размену у оба смера - 569 напомена: нису урачунате непознате фирме, ино представништва и страна физичка лица и лица без ПИБ-а

8 Број привредних субјеката у периоду од 2013. до 2018. 4000 3500 3000 2998 3118 3083 3218 3264 3366 2500 2000 1500 1000 1060 1059 1162 1252 1401 1477 500 0 2013 2014 2015 2016 2017 2018 ИЗВОЗ УВОЗ ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТИ СА ВЕЋИНСКИМ АУСТРИЈСКИМ КАПИТАЛОМ У СРБИЈИ Према подацима Агенције за привредне регистре Републике Србије, на територији Републике Србије регистровано је 904 активних привредних субјеката чији су већински власници држављани Аустрије, односно правна лица регистрована у Аустрији. ПО СЕКТОРИМА ДЕЛАТНОСТИ (ТОП 10) 1 Г - ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО И МАЛО И ПОПРАВКА МОТОРНИХ ВОЗИЛА 245 2 М - СТРУЧНЕ, НАУЧНЕ, ИНОВАЦИОНЕ И ТЕХНИЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ 129 3 Ц - ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА 117 4 Н - АДМИНИСТРАТИВНЕ И ПОМОЋНЕ УСЛУЖНЕ ДЕЛАТНОСТИ 99 5 Ф - ГРАЂЕВИНАРСТВО 81 6 Ј - ИНФОРМИСАЊЕ И КОМУНИКАЦИЈЕ 49 7 Л - ПОСЛОВАЊЕ НЕКРЕТНИНАМА 41 8 Х - САОБРАЋАЈ И СКЛАДИШТЕЊЕ 39 9 А - ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО И РИБАРСТВО 26 10 К - ФИНАНСИЈСКЕ ДЕЛАТНОСТИ И ДЕЛАТНОСТ ОСИГУРАЊА 24

9 ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ ПРЕГЛЕД ПЕРСПЕКТИВНИХ СЕКТОРА ЗА САРАДЊУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ ХС2 Назив производа Aустрија Увезена вредност у 2017. Перспективност сектора за сарадњу Србија Извезена вредност у 2017. 76 Алуминијум и производи од алуминијума 3.171,81 354,49 326,65 94 Намештај 3.200,78 193,51 466,59 73 Производи од гвожђа или челика 4.379,36 182,63 419,28 08 Јестиво воће и ораси 1.181,52 174,91 585,81 82 Алати, прибор, прибор за јело, кашике и виљушке, од метала 1.099,88 145,69 28,11 39 Пластика и производи од пластике 6.680,05 114,97 742,62 20 Припрема поврћа, воћа, ораха или других делова биља 794,98 111,18 100,68 48 Папир и картон 2.023,06 95,17 379,63 07 Поврће и одређени корени и гомољи 651,91 94,74 98,40 79 Цинк и производи од цинка 418,70 87,61 2,25 Извор података: ИТЦ Напомена: Сви подаци су у еврима У оквиру групе производа Алуминијум и производи од алуминијума производи на које би било интересантно обратити пажњу када се говори о перспективи унапређења спољнотрговинског биланса Републике Србије са Аустријом су Плоче, лимови, траке од алуминијума дебљине мање од 20 мм и Цеви од алуминијума које је Аустрија увозила у 2017. години у вредности од 342,6 и 11,9 милиона евра респективно. Што се тиче групе производа Намештај најинтересантнији производи у оквиру ове групе су Носачи душека, предмети постељине и слична роба ( душеци, јастуци, јоргани, перине) са увозом у 2017. у вредности од 115 милиона евра и Седишта, укључујући седишта која се могу претворити у лежајеве са увозом у вредности од 41,3 милиона евра исте посматране године. Од групе производа Производи од гвожђа или челика групе производа које бележе раст увоза у Шведској су Остали производи од гвожђа и челика и Цеви и шупљи профили Сви подаци су у еврима. Као перспективни производи за интензивирање сарадње између Србије и Аустрије идентификовано је свеже и смрзнуто воће ( јагоде, малине, купине, боровнице, рибизле), затим свеже и смрзнуто поврће ( краставци, разне мешавине поврћа).

10 ИНВЕСТИЦИЈЕ Инвестиције Републике Аустрије у Републици Србији I Подаци Народне банке Србије У периоду од јануара 2010. године па закључно са 2017. годином у Србију је ушло око 1,9 милијарди евра из Републике Аустрије, те се она нашла на 2. месту са највећим нето улагањима нерезидената у Србију. Ранг земље 2010-2016 Назив земље 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2 Аустрија 26.745 613.192 168.969 151.841 119.231 352.470 232.425 251.294 Табела: Стране директне инвестиције, по земљама (РАНГ земаља), повећање нето финансијских обавеза (приливи и одливи по основу улагања нерезидената у Србију) II Највеће инвестиције аустријских компанија у Србији РАС база инвестиција Због непостојања законске регулативе о извештавању компанија о висини инвестиције, не постоје званични подаци о страним директним улагањима по компанијама, те се следећи подаци могу узети само као индикативне вредности. Евиденција РАС-а врши се према земљи порекла компаније која је инвестирала, а на основу истраживања Агенције о страним директним улагањима по компанијама и извештаја самих компанија о висини инвестиције. РБ Назив компаније Сектор Општина 1. Telekom Austria Group Телекомуникације Нови Висина улагања (у милионима ЕУР) 950,0 984* Планирани број радних места 2. Raiffeisen Zentralbank Österreich AG Финансије и банкарство Нови 500,0 1.675* 3. OMV Нафта и гас Нови 150,0 41* 4. Bank Austria Creditanstalt (HVB)/UniCredit Bank Финансије и банкарство 150,0 1.215*

11 5. Kronospan Индустрија намештаја и прераде дрвета Лапово 135,0 150* 6. CA Immo International AG Некретнине Нови 7. Addiko Bank Финансије и банкарство Нови 120,0 4* 100,0 671* 8. Erste Bank Oesterreich Финансије и банкарство Нови Сад 84,0 1.062* 9. Cerfin Грађевинска индустрија Нови Сад, Шабац, Раковица 70,0 210* 10. Tondach Грађевинска индустрија Кањижа 60,0 352* 11. Soravia Group Грађевинска индустрија, туризам 55,0-12. Vienna Insurance Group Некретнине Нови 50,0 1.124* 13. Falkensteiner Michaeler Tourism Group AG / Falkensteiner Туризам Нови 45,0 82* 14. Knauf Gesellschaft Грађевинска индустрија Сурдулица,, 37,0 138* 15. Porr-Werner&Weber Животна средина и рециклажа Лесковац, Јагодина, Прокупље 37,8 303* 16. Rauch Fruchtsaefte GmbH Индустрија хране и пића, пољопривреда Коцељева 34,7 183* 17. Zumtobel Електрика и електроника Ниш 30,6 1.100 18. Grawe Осигурање Нови 30,0 220* 19. ATB Austria Antriebstechnik AG Електрика и електроника Суботица 25,0 425* 20. Eyemaxx real estate AG Некретнине/Логистички центар Стара Пазова 24,0-21. Atrium Consulting-Durst Некретнине Нови 23,0 63*

12 22. Swarovski International Holding Ag Обрада камена и прерада стакла Суботица 22,3 559* 23. Gierlinger Holding/Mitros Прехрамбена индустрија Сремска Митровица 24. Gebrüder Weiss Транспорт и логистика Лесковац,, Ниш 25. DM-Drogerie Markt Малопродаја Нови 26. Austrotherm Gmbh Грађевинска индустрија Ваљево, Ниш, Србобран 27. UNIQA Group Austria Осигурање Нови 28. Strabag Грађевинска индустрија Нови 20,0 300 20,0 253* 19,0 550* 18,0 137* 16,0 681* 14,0 486* 29..A.S.A. International Environmental Services GmbH Животна средина и рециклажа Различите општине 10,0 38* 30. Österreichische Post AG 10,0 393* Извор: РАС, АПР*(2018) Напомена: Због непостојања званичних података о висини улагања по појединачним компанијама, наведени подаци добијени су на основу истраживања које спроводи РАС и обухватају како реализоване, тако и планиране инвестиције. Иако РАС настоји да обезбеди што тачније информације о инвестицијама, РАС не прихвата одговорност за евентуалне нетачне или непотпуне податке. ОТВОРЕНА ПИТАЊА Спор који држава, тачније Министарство културе Србије, има са аустријском компанијом Кунст-транс. Што се наше стране тиче, нама су у овом тренутку највећи проблем радне дозволе. Српске компаније које склопе уговоре о извођењу радова или вршењу услуга са аустријским партнером имају изузетно велики проблем код прибављања дозвола за своје раднике. Ово се посебно односи на сектор грађевине где је готово немогуце добити дозволу за рад. Нама би било у интересу да се изнађе модалитет обезбеђивања радних дозвола компанијама које склопе пословне уговоре. Радне дозволе могу бити везане за

13 такав појединачан уговор. Посебно је вазно нагласити да аустријска предузећа нису ограничена у погледу слања радника у Србију (кретање кроз концерн, упућивање на рад у иностранство) као и да је механизам одобравања радних дозвола за аустријанце који оснују сопствено предузеће у Србији врло поједностављен. Такође, имамо још један све чешћи проблем који се јавља, а односи се на наплату потраживања која српска предузећа имају према аустријским компанијама којима су испоручила робу. Врло често аустријске компаније неће да плате фактуру, позивају на недостајућу документацију (иако је потпуно извесно да је роба испоручена) чиме се судски поступак решава у њихову корист. У овом смислу би било сврсисходно да се иницира сарадња две коморе у погледу медијације како би се избегли судски трошкови. Компанија ЈРБ- Југословнеско речно Бродарство има судску пресуду за еколошки акцедент за којих су их оптужили у луци Беч. Судски поступак је окончан, пресуда извршена, али је став руководства предузећа да нису криви и да имају довољно доказа које нису били, на жалост, у могућности да презентују пошто се претходно руководство ЈРБ није одазивало на судске позиве. Посебна тема за нас је НИС за кога смо код аустријанаца лобирали да нам помогну да га, на техничком нивоу, у Бриселу изузмемо из режима санкција (већинско власништво руско). Аустријанци су рекли да су спремни да нас подрже за овај слуцај и да це гласати у нашу корист, али да нису спремни да тему ставе на дневни ред. НИС-у је ово посебно велики проблем обзиром да због санкција не могу да аплицирају и добију кредите који су им неопходни за пословање и следећи циклус модернизације производње. Између бројних тема током посете компанији OMV Srbija једна се издвојила као најургентнија и веома проблематична за пословање компаније ОМВ Србија, али и других интернационалних компнија које послују на унутрашњем тржишту деривата нафте: Маркирање горива које спроводи конзорцијум "SGS Beograd" d.o.o. Authentix Inc Addison, Texas i Nanoinspekt d.o.o. Beograd. Sistem markiranja goriva je mera koju je Vlada RS propisala Uredbom o obeležavanju (markiranju) derivata nafte, a sprovodi nadležnosti ministarastva za poslove energetike. Основна замерка чланицe OMV Srbija (а према речима директора и других инокомпанија, Lukoil, EKO i MOL) била је: и након 5 година маркирање се спроводи ручно и ствара потешкоће компанијам које регуларно послују, што је неприхватљиво у овм тренутку развоја технологија и дигиталних услуга; да се маркер неравномерно диспергује у деривату, честе слојевите концентрације у резервоарима за складиштење; да на захтев компаније/а и њихових понуда да се уведе аутоматизација маркирања надлежно министарство и даље ћути; да је проблем хомгенизације маркера у резервару током инспекцијског надзора довео у сумњу да компаније у својим танковима имају дериват непознатог порекла, што у суштини није тачно; да је услед таквог стања против OMV покренут прекршајни поступак и да је ова компанија морала пред надлежним судом да изводи доказе о пореклу деривата и доказе о поузданости/тачност система маркирања; да је до оконачња поступка роба била запечаћена чиме су нанети и финасијски губици компанији и нарушен углед.

14 ПРАВНО РЕГУЛАТОРНИ ОКВИР Најважнији међудржавни споразуми од значаја за развој билатералних односа су: Уговор између РС и Републике Аустрије о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и имовину (2010.); Споразум између СВ СРЈ и Владе Републике Аустрије о узајамном подстицању и заштити улагања (2002). АКТИВНОСТИ ПКС НА УНАПРЕЂЕЊУ САРАДЊЕ Привредна комора Србије остварила је изузетно добру институционалну сарадњу са Привредном комором Аустрије. Такође, ПКС одржава веома успешну сарадњу са свим регионалним коморама у Аустрији (Беч, Тирол, Горња Аустрија, Бургенланд, Корушка, а посебно са Штајерском и Грацом). У наставку су наведени привредни догађаји које је ПКС организовала у претходном периоду: Пословни форум Привредни партнер-србија, Беч, Аустрија, 15. мај 2013. године; Пословни форум Србија-Аустрија, Беч, Аустрија, 24. март 2015. године; Конференцијa Перспективе економске сарадње Србије и Аустрије, ПКС, 09. фебруар 2016. године; Посета привредне делегације аустријске покрајине Корушка-Пословни сусрети Србија Аустрија, ПКС, 14. април 2016. године; Пословни форум Србија-Аустрија Smart Traffic, Палата Србије, 17. октобар 2018. године; Пословни сусрети привредника Србије и Аустрије, хотел Radisson Collection, 18. октобар 2018. године; Сарадња Привредне коморе Србије са Аустријом у циљу имплементације дуалног образовања Један од највећих проблема са којима се српска привреда суочава јесте недостатак компетентног кадра, док са друге стране, на тржишту рада влада велика стопа незапослености међу младима која показује озбиљност ситуације у којој се Србија налази. Привреда годинама указује на недостатак одговарајућих кадрова на тржишту и неспремност свршених средњошколаца да се, одмах по изласку из школских клупа, укључе у радне процесе, што компанијама ствара додатне трошкове и онемогућава их да реализацију развојне планове. Управо из тих разлога било је неопходно обезбедити системско решење за превазилажење јаза између света рада и света образовања, као и механизам за јачање везе између ове две сфере што је подржала Привредна комора Србије.

15 Циљ ПКС, као и разлози због чега се ПКС укључила у сферу образовања, јесте наше настојање да ојачамо сарадњу између образовања и привреде. Сада имамо и законски оквир Закон о дуалном образовању који је усвојен 8.новембра 2017. којим се дефинишу оквири те сарадње, права и обавезе свих учесника и компанија, и школа, и ученика. Дуално образовање представља модел учења на раду где ученици теоријска знања стичу у школи, а практична знања у компанијама у реалном радном окружењу. Такође, успостаљена је сарадња са свим партнерима (из Швајцарске, Немачке и Аустрије), који реализују пилот пројекте дуалног образовања у Србији, са којима се редовно одржавају координаторски састанци у циљу међусобног информисања и синхронизације активности. По овоме је Република Србија тренутно јединствена у региону али и шире, у групи европских земаља које уводе дуално образовање, тј. по доброј сарадњи привреде са представницима Владе РС и свих страних донаторских институција и организација. Потписивањем Меморандума о сарадњи између Привредне коморе Србије, Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС, Савезног министарства за Европу, интеграцију и спољне послове Републике Аустрије и Привредне коморе Аустрије, 09. фебруара 2016. и званично је потврђена подршка Републике Аустрије у развоју елемената дуалног образовања у средњем стручном образовању у Републици Србији. Кроз пројекат ПКС и ПК АУСТРИЈЕ, од фебруара 2017. године у Трговачкој школи у у је организовано образовање за целу генерацију ученика првог разреда трогодишњег профила трговац, њих 120 се образују за трговца по дуалном моделу, тј. обуке обављају у компанијама Delhaize, DM, Univerexport, Merkator S, VIP mobile i Metro. У школској 2017/2018. години, по основу искустава из а, образовни профил трговац се проширио на двадесетак градова Србије где 35 компанија учествује у школовању око 500 ученика. Поред образовног профила трговац, у сарадњи, пре свега са великим аустријским шпедитерским компанијама, али и другим заинтересованима (Lagermax, Milšped, Schenker, Cargo group, Quehenberger logistics, Gebruder Weiss, DM) израђен је нови образовни профил - техничар за логистику и шпедицију - у трајању од 4 године, за који ће се образовање обављати по дуалном моделу, тј. са обуком која ће се реализовати у компанијама. Ученици ће са практичном наставом отпочети од септембра 2018. године. За сада је место за ове ученике отворила Саобраћајнотехничка школа у Земуну, а у плану је да се, у складу са потребама привреде, од наредне године реализује и у дрругим градовима у Србији. У сарадњи са Аустријом за потребе привреде развијен је још један образовни профил и то је оператер основних грађевинских радова. На основу ове почетне фазе пројекта одобрен је наставак пројекта у трајању од наредне четири године уз финансијску подршку Аустријске развојне агенцнције. Поред постојећих партнера на пројекту ПК Аустрије и ПКС, учествују и Завод за унапређивање образовања и васпитања и немачко-српска привредна комора. Пројекат треба да покрије пуну импелементацију Закона о дуалном образовању и омогући успостављање система дуалног образовања. Вредност пројекта је 1.800.000 еур. Пројекат је од националниг значаја, са циљем да омогући успостављање националног модела дуалног образовања. Пројекат подржава Министарство, просвете, науке и технолошког развоја.

16 До сада је дуалним образовањем обухваћено 3000 ученика, 19 образовних профила, 60 школа, 40 градова, 200 компанија. Ове године се одазвало још више привредника. Према подацима прикупљеним за потребе овогодишњег конкурса за упис ученика у средње школе чак 1200 компанија је потписало изјаву од чега је 600 компанија изразило спремност за укључивање у дуално образовање. Такође се повећао и број градова/општина, сада их је 52 и у њима ће се од јесени реализовати 30 образовних профила. Центар за догиталну трансформацију од старта има подршку GIZ и WKO, у склопу пројекта јачања капацитета ПКС. До сада је реализована једна студијска посета WKO као и три тренинга аустријских експерата у у, за преко 25 учесника о Дигиталној трансформацији и аустријском моделу подршке МСП. Након тренинга, у оквиру пилот пројекта обуке и сертификације Консултаната за дигиталну трансформацију са WKO је сертификовано укупно 22 дигитална консултанта. ПОСЛОВНА АКАДЕМИЈА ПКС и ОN LINE ОБУКЕ (није део овог пројекта дуалног који подржава Аустија, али је настала по узору на аустријски WiFi) Континуирано истраживање потреба српске привреде за едукацијом, које спроводи Привредна комора Србије, показало је да у одређеним областима пословања постоји јаз између знања које су кадрови стекли формалним образовањем и онога што им је потребно за обављање посла на конкретном радном месту. У фокусу Пословне академије биће запослени који желе да стекну нова знања потребна за конкретно радно место, али и запослени и незапослени који би да се преквалификују или доквалификују и допуне већ стечена знања. Комерцијални едукативни програми трајаће од неколико месеци до две године, многи ће полазницима обезбедити и квалификацију, а сви ће бити усклађени са захтевима тржишта и релевентном регулативом, посебно са недавном усвојеним Законом о националном оквиру квалификација. Он-лине обуке су један од развојних праваца Академије и један од начина да реализујемо те програме и да едукацију учинимо доступном заинтересованима у складу са индивидуалном организацијом њихових дневних активности. Организоваћемо их на све теме које он лине могу бити квалитетно обрађене и које не захтевају директну интеракцију са предавачем и другим полазницима. АУСТРИЈСКА ПОДРШКА ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ ПРИВРЕДЕ Захваљујући подршци Аустријске привредне коморе и Немачке организације за међународну сарадњу, Центар за дигиталну трансформацију ПКС је сертификовао консултанте који ће, током октобра почети да раде са 40 предузећа на креирању њихових дигиталних мапа односно стратегија дигиталне трансформације ( пријавиле се 193 фирме на јавни позив) План је да само кроз овај пројекат у наредних неколико година (мислим три године) сертификујемо око 300 консултаната, да око 10.000 малих и средњих фирми добије свој дигитални путоказ, као и да посредством нашег Центра обезбедимо суфинансирање за увођење технолошких решења предвиђених њиховом стратегијом.