UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA Osnovne studije: P L A N I R A N J E T R A N S P O R T N O

UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA Osnovne studije: P L A N I R A N J E T R A N S P O R T N O G S I S T E M A Osnovni pojmovi i definicije Prof. dr Slaven M. TICA, dipl.inž.saobraćaja Beograd, 2019. godine Gradovi i gradski transportni sistem 2018. GODINA Saobraćajne nezgode danas odnesu oko 1,2 miliona života godišnje, od čega su gradovi u razvoju najviše pogođeni. U Evropi vozači izgube prosečno 35 sati godišnje zbog zastoja u saobraćaju (troškovi iznose preko 63 milijardi EUR). U Pekingu se troškovi izazvani saobraćajnim zagušenjem i troškovi aerozagađenja procenjuju na 7-15% BDP-a. SAD urbanizacija košta 400 milijardi dolara godišnje. 2050. GODINA Prema realnim prognozama na planeti Zemlji će živeti oko 9,8 milijardi stanovnika Prognozira se povećanje broja stanovnika u gradovima za 85% (6,3 milijardi stanovnika živeće u gradovima oko 2/3 svetske populacije) 1

Broj stanovnika u svetu Izvor: Population Division of the United Nations Department of Economic and Social Affairs Azija je najmnogoljudniji kontinent, i sa oko 4.3 milijarde stanovnika čini oko 60% svetske populacije (Kina i Indija, zajedno čine oko 37% svetske populacije). Afrika je drugi po broju stanovnika kontinent, sa oko 1.1 milijardi ljudi (oko 15% svetske populacije). Evropa sa 742 miliona ljudi čini 11% svetske populacije, dok su Severna i Latinska Amerika dom za 972 miliona (13,5%). Okeanija je najmanje naseljena regija, sa oko 38 miliona stanovnika (0,5%). Raspodela svetske populacije Urbano područje Ruralno područje Izvor: Population Division of the United Nations Department of Economic and Social Affairs Slika: Raspodela svetske populacije u odnosu na životno područje 2

Gradovi i gradski transportni sistem Još od drevnog antičkog grada Mileta koji se često spominje kao jedan od prvih gradova koji su sistemski planirani, pa sve do danas, simbioza između gradova i njegovih transportnih sistema, stvorila je neraskidivu međusobnu povezanost njihovih funkcija koje su zahtevale sistemski pristup u posmatranju i izučavanju. U egipatskim hieroglifima simbol za grad liči na slovo X. Simbol je dizajniran da pokaže da je grad nastao na mestu gde se ukrštaju putevi. Gradovi i gradski transportni sistem ŠTA JE TO GRAD, A ŠTA NASELJE? Po Todoroviću: Naselje je antropografska teritorijalna jedinica posebnog imena, koja je stalno nastanjena. Četiri osnovna elementa definišu naselje: Prvo Ljudi - Stanovnici; Drugo - Sredina u kojoj se živi stvorena ljudskim radom; Treće - Teritorija; Četvrto - Ime. Pri korišćenju termina naselje uglavnom se misli na samostalno naselje. Definisanje pojma grada je složeno i teško, tako da danas u svetu ne postoji opšte prihvaćena i sveobuhvatna definicija. Može se zapaziti da uglavnom sve zemlje uzimaju broj stanovnika kao jednu od komponenti definicije. Međutim to nije jedini i dovoljan kriterijum. GRAD je složen organizaciono-tehnološki sistem sastavljen od više međusobno povezanih kompatabilnih podsistema, sposoban da proizvodi nove društvene vrednosti (kulturne, materijalne i sl.), koje se iz njega šire i vremenom postaju standard celog društva. 3

Gradovi i gradski transportni sistem URBANI PROSTOR predstavlja zajednicu grada i sela na istoj teritoriji. Urbani prostor se može javiti u četiri osnovna oblika, i to: Disperzioni urbani prostor Predstavlja sistem većeg broja ravnopravnih ili skoro ravnopravnih naselja. Regionalni urbani prostor Predstavlja sistem naselja sa jednim dominantnim jezgrom sa kojim su ostali delovi funkcionalno povezani. Konurbacija Predstavlja skup velikih gradova koji su fizički, funkcionalno i na druge načine povezani. Megalopolis Predstavlja skup svih prethodnih formi integrisanih u jedinstveni sistem. 25,000 50,000 29,08% 50,000 100,000 14,89% 100,000 200,000 7,09% 200,000 500,000 1,42% < 25,000 46,81% >1,000,000 0,71% Slika: Gradovi sa više od 1 miliona stanovnika Slika: Struktura urbanih područja u Republici Srbiji Osnovni demografski podaci za gradove u Republici Srbiji Redni broj Grad Broj stanovnika (2002) Broj stanovnika (2011) Procenat (%) Trend (2002-2011) Površina (km 2 ) Gustina naseljenosti (stanov. / km 2 ) 1 Beograd 1.576.124 1.659.440 37,45 % 83.316 3.222 515,03 2 Novi Sad 299.294 341.625 7,71 % 42.331 699 488,73 3 Niš 250.518 260.237 5,87 9.719 597 435,91 4 Kragujevac 175.802 179.417 4,05 % 3.615 835 214,87 5 Leskovac 156.252 144.206 3,25 % -12.046 835 214,89 6 Subotica 148.401 141.554 3,19 % -6.847 1.007 140,57 7 Kruševac 131.368 128.752 2,91 % -2.616 854 150,76 8 Kraljevo 121.707 125.488 2,83 % 3.781 1.529 82,07 9 Pančevo 127.162 123.414 2,78 % -3.748 759 162,60 10 Zrenjanin 132.051 123.362 2,78 % -8.689 1.326 93,03 11 Zaječar 137.561 119.967 2,71 % -17.594 1.069 112,20 12 Šabac 122.893 115.884 2,61 % -7.009 795 145,80 13 Čačak 117.072 115.337 2,60 % -1.735 636 181,35 14 Smederevo 109.809 108.209 2,44 % -1.600 481 224,97 15 Novi Pazar 85.996 100.410 2,27 % 14.414 742 135,30 16 Valjevo 96.761 90.312 2,04 % -6.449 905 99,79 17 Sombor 97.263 85.903 1,94 % -11.360 1.178 72,90 18 Vranje 87.288 83.524 1,88 % -3.764 860 97,12 19 Sremska Mitrovica 85.902 79.940 1,80 % -5.962 762 104,90 20 Loznica 86.413 79.327 1,79 % -7.086 612 129,60 21 Užice 83.022 78.040 1,76 % -4.982 667 117,00 22 Požarevac 74.902 75.334 1,70 % 432 482 156,30 23 Jagodina 70.894 71.852 1,62 % 958 470 152,88 Tabela: Demografski podaci za gradove u Republici Srbiji 4

Izazovi Današnji trendovi porasta urbane populacije i eskalacija urbane krize, razvoj tehnike i tehnologije imala je za posledicu razvoj strategije koja se bazira na konceptu PAMETNIH GRADOVA (Smart City) Šta je to PAMETAN GRAD i da li je to pametno i konačno rešenje? Oficijelno rečeno, Smart City je urbano naselje u kome su ljudski i društveni kapital, komunikacione tehnologije i IT sistemi povezani radi najboljeg javnog intesa, održivog razvoja i visokih privatnih koristi i sigurnosti stanovnika... U smart kuli - tornju (urbanom getu) može da se rodite, školujete, radite, osnujete porodicu... i da nikada iz njega ne izađete napolje... Izazovi 5

Izazovi Da li nam uopšte treba Smart City? Da li je Smart City strategija kojom rešavamo sve probleme? Da li je Smart City realna alternativa neuređenom i zapuštenom gradu XX veka? Kako realno preskočiti prostor i vreme postojećih gradova? Kako od periurbanih prostora velikog grada napraviti efikasnu tranziciju u napredno stanje koje Smart City podrazumeva? 700 godina Kako od megapolisa ili konurbacije napraviti Smart City? Koji su to alati, metode i resursi neohodni za gradnju Smart City? Ko će nas terorisati u Smart City?... itd... Izazovi 700 godina 6

Strategija razvoja gradova PAMETAN GRAD JE GRAD POGODAN ZA ŽIVOT (Livable Cities): Humano orijentisan, efikasan i ekološki prihvatljiv, tehnološki razvijen, tehnički opremljen, bez socijalnih, ekonomskih i etničkih barijera, sa karakteristikama koje ga čine atraktivnim i čine život u njemu ugodnim, bezbednim, sigurnim i prijatnim. Planiranje sistema transporta putnika, integracija, uzajamna saradnja, povezanost (umreženost), brza razmena informacija i podataka, potpuna orijentisanost ka korisniku predstavljaju ključne elemente PAMETNE MOBILNOSTI (Smart Mobility) Strategija razvoja gradova Bez obzira na veličinu i tip gradova, za ostvarenje koncepta stvaranja gradova pogodnih za život danas postoje dva bazna stuba - strategije u razvoju savremenih gradova: ODRŽIVI RAZVOJ I KVALITET ŽIVOTA ODRŽIVI RAZVOJ GRADA predstavlja integralni, ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj grada i njegovog transportnog sistema, usklađen sa ekološko prihvatljivim normama i standardima, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života. Koncept održivog razvoja gradova zahteva da struktura i funkcionisanje grada obezbedi tzv. "user friendly" (prijateljsko) okruženje. KVALITET ŽIVOTA, odnosi se na nivo stepena zadovoljenja kvaliteta života svih stanovnika, uključujući većinu društvenih aktivnosti, atraktivna javna mesta, obezbeđivanje određenog stepena privatnosti, kao i smisao za zajednicu. 7

Strategija razvoja gradova Održivi razvoj i kvalitet života u gradovima direktno uključuje i TRANSPORT, koji treba da obezbedi ravnopravne uslove za realizaciju željene urbane mobilnosti svih građana. U Evropskoj Uniji postizanje ciljeva održivog razvoja i kvaliteta života u odnosu na transportne sisteme, ostvaruje se kroz vođenje politike koja kao osnov uzima princip efikasne realizacije mobilnosti stanovnika uz ograničeno korišćenje putničkih automobila. Zadovoljenje osnovne strategije razvoja gradova (održivog razvoja i kvaliteta života) moguće je ostvariti PLANIRANJEM I PROJEKTOVANJEM IZBALANSIRANIH GRADSKIH TRANSPORTNIH SISTEMA, koje bi se postiglo sistemskim pristupom u planiranju i upravljanju resursima grada, ali pre svega PLANIRANJU RAZVOJA I UNAPREĐENJA SISTEMA JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA. Izbalansirani gradski transportni sistem IZBALANSIRANI GRADSKI TRANSPORTNI SISTEM je integrisani transportni sistem koji je planiran i projektovan tako da svaki od podsistema u sinergiji sa ostalim daje doprinos maksimalnoj efikasnosti i kvalitetu celine sistema. U izbalansiranom gradskom transportnom sistemu su različiti vidovni podsistemi koordinirani tako da korisnici lako mogu obavljati putovanja kombinujući više vidova, ali pri tom svaki vid obavlja ulogu koja mu fizički i operativno najviše odgovara. Stoga, sveukupna pogodnost za korisnike, kao i proizvodna tehnička i ekonomska efikasnost transportnog sistema, podignuta je na optimum. Izbalansirani sistem predstavlja najviši oblik gradskog transportnog sistema Ciljevi svakog grada i transportna politika najviše utiču na izbor i strukturu gradskog transportnog sistema, kao i na njegovu opredeljenost u pogledu izbalansirane modalne strukture. Sistem javnog gradskog transporta putnika predstavlja jedan od najvažnijih elemenata u realizaciji mobilnosti stanovnika unutar gradske anglomeracije, jer se veliki deo kretanja (20-60%) upravo realizuje ovim gradskim podsistemom. 8

Izazovi 700 godina Izazovi 700 godina 9

Kombinovana mobilnost Strategija UITP (International Association of Public Transport) u odnosu na sektor javnog transporta putnika ima za cilj udvostručavanje tržišnog udela sistema javnog transporta putnika do 2025. godine (Strategija PTx2). Uspešni gradovi i gradovi pogodni za život se oslanjaju na efikasan sistem javnog masovnog transporta putnika u realizaciji putovanja, koji u sinergiji sa vidovima fleksibilog javnog gradskog transporta putnika, korisnicima pruža kombinovanu transportnu uslugu, odnosno obezbeđuju stanovnicima urbanih područja tzv. uslugu kombinovane mobilnosti. Kombinovana mobilnost je rezultat rada - sinergije sistema javnog masovnog transporta putnika i sistema fleksibilnog javnog transporta putnika-paratranzita, a zajedno sa pešačenjem čine celovito i koherentno rešenje realizacije transportnih potreba stanovnika urbanih područja. Mobilnost na vrhu European Mobility Manifesto je pokrenut u februaru 2019. godine na nivou EU i ističe četiri ključne tačke sa osnovnim ciljem: POLITIKA: Osigurati uslove da tehnologija realizacije mobilnosti bude iznad svih relevantnih novih politika EU; FINANSIRANJE: Dati prioritet urbanoj promeni u budžetu EU, a posebno za investicije u mobilnost; MULTIMODALNOST: Obezbediti ulogu sistema javnog transporta putnika kao ključnog servisa i okosnicu svih usluga mobilnosti; BOLJA REGULACIJA: Obezbediti promenu i prilagođavanje pravnog okvira EU za održavanje mobilnosti na vrhu; 10

Platforma pametne mobilnosti Stručna platforma Smart Mobility koncepta: POTPUNA UMREŽENOST svih elemenata u gradskom transportnom sistemu korišćenjem savremene IoT (Internet of Things) tehnologije: vozilo-vozilo, vozilo-okolina, vozilo-korisnik, korisnik-okolina,... INTEGRACIJA širokog spektra usluga, efikasna realizacija mobilnosti bez obzira na vid transporta, provajdera usluga, itd... KORISNIK U FOKUSU, uzimajući u obzir specifične potrebe korisnika, njihove prioritete, dostupnost podataka i dinamične odgovore na zahteve korisnika,... DINAMIČKI / FLEKSIBILNI TARIFNI SISTEM, sa ciljem postizanja ravnoteže između transportne ponude i potražnje Oslanjanje na nove MODELE PRIVATNO JAVNOG PARTNERSTVA Private Public Partnership P P P Private Public Inovation P P I Platforma pametne mobilnosti IoT (Internet of Things) predstavlja koncept integrisanu strukturu međusobno povezanih objekata, ljudi, transportnih sistema i informacionih resursa sa inteligentnim servisima u cilju procesiranja informacija iz fizičkog i virtuelnog okruženja. IoV (Internet of Vehicles) je posebna oblast primene IoT, gde primena odgovarajućih komunikacionih tehnologija ima ključnu ulogu u pogledu efikasnije realizacije mobilnosti stanovnika urbanog područja. 11

Platforma pametne mobilnosti Mobilnost kao usluga (Mobility as-a Service) Platforma pametne mobilnosti Mobilnost kao usluga (MaaS) je koncept koji integriše različite vidove transporta u jedinstvenu uslugu mobilnosti dostupnu na zahtev korisnika u cilju prelaska sa načina realizacije putovanja sopstvenim automobilom prema održivijim vidovima transporta. Ovo je omogućeno kombinovanjem transportnih usluga od javnih i privatnih operatora putem jedinstvene aplikacije koja kreira i upravlja putovanjem, koji korisnici mogu platiti sa jednim računom. Transportni sistemi po MERI KORISNIKA fleksibilni paketi pametne mobilnosti XXL L 2 2 10 8 10 presedačkih karata za sistem javnog gradskog transporta 8 dana upotrebe javnih bicikala (Public Bike) 2 dana korišćenje iznajmljenog automobila (Car Sharing) 2 dana korišćenje privatnog automobila 10 12 10 dana premium karta za parking sistem 12 vožnji zajedničkim automobilom (Car Pool) 12

Transformacija Plana u Politiku Na početku je bio plan. I tada su došle pretpostavke. I pretpostavke su bile bez forme. I plan je bio kompletno bez suštine. I mrak je bio na licu radnika. I oni su rekli svom marketing menadžeru, To je srljanje u propast i predstavlja zapaljivu bombu. I marketing menadžer je otišao kod stratega i rekao mu, To je gomila đubreta i niko ne može da pobegne od tog smrda. I stratezi su otišli kod biznis menadžera i rekli im, To je kontejner izmeta i to niko ne može da trpi. I biznis menadžer je otišao kod direktora i rekao mu, To je posuda sa đubretom i niko ne može da izdrži njegov smrad. I direktor je otišao do zamenika predsednika i rekao mu, On sadrži sastojke koji pospešuju rast biljke i vrlo je jak. I zamenik predsednika je otišao kod predsednika i rekao mu, Ovaj moćan novi plan će aktivno promovisati rast i efikasnost kompanije i biznisa uopšte. I predsednik je pogledao plan i rekao da će to biti dobro. Author nepoznat (from Goodstein, Nolan and Pfeiffer) I PLAN JE POSTAO POLITIKA! Transportna politika Termini Politika" i Planiranje" se često koriste veoma neprecizno i često se njihovo značenje pogrešno tumači, meša i koristi. Transportna politika i planiranje su delovi složenog organizaciono-tehloškog procesa čije osnovne funkcije imaju za cilj efektivno i efikasno ostvarenje ciljne funkcije sistema. Postoje okolnosti i izdvojeni slučajevi u kojima može biti razvijena transportna politika bez direktnih implikacija planiranja, a planiranje se često preduzima van bilo kojeg od konteksta direktne transportne politike. TRANSPORTNA POLITIKA je integralni deo opšte politike grada, koja se bavi razvojem seta načela, propozicija i metoda u cilju definisanja i postizanja ciljeva i ciljne funkcije transportnog sistema koji se odnose na socijalni, ekonomski i ekološki razvoj i funkcionisanje transportnog sistema. Osnovni cilj transportne poli ke je stvaranje realnih uslova za efikasno donošenje odluka o funkcionisanju sistema, uključujući planiranje, organizaciju, upravljanje i regulaciju postojećih transportnih aktivnosti. Gradske vlade definišu transportnu politiku, zbog izuzetne važnosti transportnog sistema u gotovo svakom aspektu socijalnih, ekonomskih i političkih aktivnosti grada. 13

Transportna politika Planiranje i planska dokumenta PLANIRANJE predstavlja složen sistemski proces uzajmno povezanih podprocesa kojima se pripremaju i realizuju aktivnosti osmišlje za rešavanje konkretnih problema. Planirenje je jedan od četiri elementa procesa menadžmenta. Ostala tri procesa (organizacije, resursi i vođenje) uslovljni su rezultatima procesa planiranja. Iz navedenog razloga je proces planiranja ne samo prvi po vršenju već i primus inter pares (prvi među jednakima). 14

Planska dokumenta Prostorni plan, predstavlja osnovni planski dokument čiji je obuhvat cela teritorija posmatrane države, i predstavlja krovni dokument za sve ostale planove nižeg hijerarhijskog nivoa. Prostorni plan ima strateško-razvojnu i opštu regulatornu funkciju i sagledava razvoj teritorije države u vremenskom periodu od 10 25 godina. Prostorni plan se bavi prikazom ocene stanja i problema, principima, ciljevima, koncepcijama, strateškim projektima, merama i instrumentima za dostizanje strateških ciljeva. Regionalni prostorni plan se izrađuje za veće prostorne celine administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili statističkog karaktera, usmerene ka zajedničkim ciljevima i projektima regionalnog razvoja. Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvažavanje specifičnih potreba koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razrađuje ciljeve prostornog uređenja i određuje racionalno korišćenje prostora, u skladu sa susednim regionima i opštinama. Izvor: https://issuu.com/ministarstvoprostora/docs/prirucnik Planska dokumenta Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i određuje smernice za razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslove za održivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave tretira prostorni razvoj saobraćajno-transportnog sistema i elemente infrastrukturne sistema. Prostorni plan područja posebne namene donosi se za područja koja zahtevaju poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, projekte od značaja za područja određena Prostornim planom ili drugim prostornim planom. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta. Izvor: https://issuu.com/ministarstvoprostora/docs/prirucnik 15

Planska dokumenta Generalni urbanistički plan (GUP) se donosi kao strateški razvojni plan, sa opštim elementima prostornog razvoja. Generalni urbanistički plan se donosi za naseljeno mesto, koje je u skladu sa Zakonom utvrđeno kao grad. Generalni urbanistički plan sadrži naročito: granice plana i obuhvat građevinskog područja; generalna urbanistička rešenja sa namenama površina koje su pretežno planirane u građevinskom području; generalne pravce i koridore za saobraćajnotransportnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo građevinsko područje; druge elemente koji su značajni za dalju plansku razradu urbanističkog plana. Izvor: https://issuu.com/ministarstvoprostora/docs/prirucnik Planska dokumenta Plan generalne regulacije (PGR) se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedište jedinice lokalne samouprave, a može se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji opštine, odnosno grada, kada je to predviđeno prostornim planom jedinice lokalne samouprave. Za jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistički plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo građevinsko područje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta. Plan generalne regulacije mora da sadrži određene celine koje su od izuzetne važnosti na transportni sistem, kao što su: Pretežnu namena zemljišta po zonama i celinama, Regulacione i građevinske linije, Potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i površina javne namene, Koridore i kapacitete za saobraćajnotransportnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu, itd. Izvor: https://issuu.com/ministarstvoprostora/docs/prirucnik 16

Planska dokumenta Plan detaljne regulacije (PDR) se donosi za delove naseljenog mesta, uređenje neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i područja za koja je obaveza njegove izrade određena prethodno donetim planskim dokumentom. Plan detaljne regulacije sadrži naročito: Granice plana i obuhvat građevinskog područja, podelu prostora na posebne celine i zone; Detaljnu namenu zemljišta; Regulacione linije ulica i javnih površina i građevinske linije sa elementima za obeležavanje na geodetskoj podlozi; Nivelacione kote ulica i javnih površina (nivelacioni plan); Popis parcela i opis lokacija za javne površine, sadržaje i objekte; Koridore i kapacitete za saobraćajnotransportnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu; Pravila uređenja i pravila građenja po celinama i zonama, itd. Izvor: https://issuu.com/ministarstvoprostora/docs/prirucnik Tehnička dokumenta Pored zakonski navedenih vrsta i nivoa planova, postoje i druge vrste planova i tehničkih dokumenata čija rešenja utiču na fizičko oblikovanje urbanog prostora. Obzirom da nisu pravno obavezujući njihov sadržaj se prilagođava svakom slučaju posebno u zavisnosti od potrebe naručioca. U ove dokumente spadaju projekti i studije iz oblasti transporta putnika, kao što su: - Planovi održive urbane mobilnosti (SUMP); - Master planovi razvoja sistema transporta putnika; - Studije razvoja i unapređenja sistema transporta putnika; - Strategije razvoja sistema transporta putnika; - Akcioni planovi; - Istraživanja transportnih potreba i transportnih zahteva; - Transportni modeli; - Razne vrste tehničko-tehnoloških projekata (npr. Projekat funkcionisanja konkretne linije sistema transporta putnika); - Projekti mreže linija; - Projekti organizacije i upravljanja sistemom; - Studije tarifnog sistema, sistema naplate i sistema karata; - Istraživanja svih obika kvaliteta usluge; - Projekti javnog-privatnog partnersrstva u sektoru transporta putnika, itd... 17

Planiranje transportnog sistema Planiranje transportnog sistema ili transportno planiranje (eng. Transport planning) je profesionalna inženjerska disciplina odgovorna za razvoj i unapređenje transportnog sistema. To je hibridna disciplina koja uključuje aspekte transportnog inženjerstva i tradicionalnog urbanističkog planiranja. Osnovni zadatak planiranja transportnog sistema u najširem smislu može se definisati kao svesno usmeravanje sistema u skladu sa njegovim relevantnim okruženjem i objektivnim mogućnostima. Cilj planiranja planiranja transportnog sistema je traženje odgovora na promene do kojih dolazi u okruženju konkretnog sistema, odnosno identifikacija postojećih i budućih problema unutar sistema i prognoza odgovarajućih načina i akcija za njihovo rešavanje pomoću raspoloživih resursa (kadrovskih, materijalnih, finansijskih, informacionih,...) u postojećim i očekivanim uslovima. Planiranje transportnog sistema je jedan od ključnih procesa u urbanom planiranju i vrlo često su planski dokumenti koji se odnose transportni sistem usko povezani i uslovljeni sa planskim dokumentima u procesu prostornog i urbanističkog planiranja. Planiranje sistema transporta putnika Reaktivno planiranje - Čekati i videti Dugoročno planiranje - Predviđati i pripremiti se Strateško planiranje - Učiniti da se desi Udružiti se je početak. Držati se zajedno je napredak. Raditi zajedno je uspeh. Henri Ford Strateško planiranje je proces u kome se angažuju članovi jednog tima da otkriju viziju budućnosti sistema i razviju potrebne procedure i operacije za postizanje te budućnosti. (Goodstein, Nolan and Pfeiffer) Planeri koji razmišljaju nestrateški Propuste da planiraju Orijentisani su na sigurnost Usredsređuju se na probleme Ograničeni su slabostima Više vole stare tehnologije Oklevaju da podrže nove tehnologije Koriste strukturu za sigurnost Rade da izbegnu kritiku Plaše se promena Sude drugima Orijentisani su na zadatak Planeri koji razmišljaju strateški Pripremaju se za budućnost Orijentisani su ka progresu Fokusiraju se na prilike Iskoriste snage Uvode novine u promenljivom okruženju Partneri su za progres Koriste raspoloživu strukturu da podrže rast Rade da postignu rezultate Tragaju za boljim alternativama Podržani su od drugih Orijentisani su prema planiranom rezultatu 18

Planiranje transportnog sistema PLAN ODRŽIVE URBANE MOBILNOSTI - SUMP (eng. Sustainable Urban Mobility Plans) je strateški plan koji se nadovezuje na postojeću praksu u planiranju i uzima u obzir integracijske, participativne i evaluacijske principe kako bi zadovoljio potrebe stanovnika urbanih područja za mobilnošću, sada i u budućnosti, te osigurao bolji kvalitet života u gradovima i njihovoj okolini. Cilj Plana održive urbane mobilnosti je stvaranje održivog gradskog transportnog sistema u pomoću: Obezbeđenja dostupnosti svih aktivnosti u prostoru i vremenu; Obezbeđenja bezbednosti i sigurnosti građana; Smanjenja zagađenja i negativnih ekoloških efekata; Smanjenja potrošnje energije; Povećanja efikasnosti i ekonomičnosti u gradskom transportnom sistemu; Povećanja atraktivnosti i kvaliteta gradske okoline. Politika i mere utvrđene Planom održive urbane mobilnosti trebaju da uključe sve oblike i podsisteme transporta u gradskom transportnom sistemu kao što su javni i privatni, putnički i robni, motorizovani i ne - motorizovani, dinamički i stacionarni, itd. Proces izrade SUMP-a Izvor: Rupprecht Consult Forschung und Beratung GmbH, 2013 19

Planiranje transportnog sistema Tradicionalno transportno planiranje Fokus na saobraćaj Primarni ciljevi: Kapacitet i brzina saobraćaja Modalno fokusiranje Infrastrukturni fokus Sektorski planski dokument Kratkoročni i srednjoročni period planiranja Vezano za administrativno područje Uži ekspertski tim Ekspetrko planiranje Ograničena procena uticaja Održivo planiranje urbane mobilnosti Fokus na ljude Primarni ciljevi: Pristupačnost i kvalitet života, održivost, ekonomska efikasnost, socijalna ravnopravnost, zdravlje i kvalitet životne sredine Uravnotežen razvoj svih raspoloživih podsistema transporta i tranzicija ka ekološko podobnijim vidovima Integrisani skup aktivnosti radi postizanja optimalnog i ekonomičng rešenja Sektorski planski dokument koji je konzistentan i komplementaran sa srodnim oblastima (namena zemljišta, prostorno planiranje, socijalne usluge, zdravlje, itd.) Kratkoročni i srednjoročni period planiranja ugrađen u dugoročnu viziju i strategiju razvoja Vezano za funkcionalno područje zasnovano na obrascima realizacije kvalitetne mobilnosti Širi interdisciplinarni tim Planiranje uz uključivanje aktera koji koriste transparentan i participativni pristup Redovan monitoring, kontrola i procena uticaja u funkciji budućeg učenja i poboljšanja Planiranje sistema transporta putnika PLANIRANJE SISTEMA TRANSPORTA PUTNIKA je sastavni deo procesa planiranja održive urbane mobilnos i predstavlja sistemski usmeren proces definisanja buduće vizije, misije, ciljeva, strategija, projekata, investicija i dizajna sistema u cilju stvaranja održivog stanja sistema i kvalitetne realizacije mobilnosti građana urbanih područja. Proces planiranja sistema transporta putnika podrazumeva širok spektar aktivnosti od analize postojećeg sistema, sprovođenja sveobuhvatnih istraživanja u sistemu, identifikovanja problema, definisanja budućih ciljeva i zahteva, generisanje alternativa, evaluiranje alternativa i razvoja i implementacije planova. Osnovni cilj i procesa planiranja sistema transporta putnika je postizanje optimalne proizvodne, tehničke i ekonomske efikasnosti sistema i postizanje sveukupne pogodnosti sistema za korisnike. 20

Planiranje sistema transporta putnika Uobičajeni vremenski horizont u procesu planiranja sistema transporta putnika je: Kratkoročni period planiranja: 1-5 godine Srednjoročni period planiranja: 5-10 godina Dugoročni period planiranja > 10 godina (10-25) Moguća su dva pristupa planiranju: CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE (COP) PROBLEMSKI ORIJENTISANO PLANIRANJE (POP) Ciljno orijentisano planiranje sistema transporta putnika (eng. Objectives Oriented Project Planning, ili Goal Oriented Project Planning, Logic Framework Approach) je tehnika participativnog planiranja (participira šira zajednica, građani, javni i privatni sektor u proces planiranja), u kojoj svi uključeni akteri identifikuju i analiziraju probleme koje treba rešiti u projektu, sumiraju i struktuiraju glavne elemente projekta i definišu logičke veze između ciljanih ulaza, planiranih aktivnosti i očekivanih rezultata. Tim zajedno priprema konkretan i realan plan implementacije projekta. Problemski orijentisano planiranje (eng. Problem Oriented Project Planning) polazi se od analize postojećih problema i na osnovu podataka o trenutnom stanju sistema, planira se buduće stanje sistema bez sistemskog pristupa na nivou sistema i uključivanje više aktera. Planiranje sistema transporta putnika Jedan od ključnih zadataka u ciljno orijentisanom planiranju sistema transporta putnika je integracija planiranja sistema javnog transporta putnika i urbanističkog planiranja. Integracija planiranja sistema javnog transporta putnika i urbanističkog planiranja može se razmotriti iz dva različita, ali srodna ugla: Načina dostizanja strategije kroz politiku razvoja grada, Načina dizajna projekta u smislu definisanja funkcionalnih komponenti konkretnih projekta i načina njihove implementacije. Načina dostizanja strategije podrazumeva davanje odgovora na mnoga pitanja iz domena pravnog, administrativnog, političkog i funkcionalnog sektora. Ključna pitanja su: kako promovisati institucionalnu koordinaciju i generisati političku podršku; koji akteri moraju biti uključeni; koje su politike potrebne za dokazivanje opravdanosti i implementaciju projekata; kako osigurati adekvatno finansiranje projekata, itd. Dizajn projekta odnosi se na faktore koji utiču na planiranje razvoja sistema na makro i mikro nivou (na nivou celine sistema i na nivou njegovih komponenti (npr. stajališta), a koji garantuju da implementirani projekti postignu postavljene ekološke, ekonomske i socijalne ciljeve. 21

Planiranje sistema transporta putnika Bazni principi integracija planiranja sistema javnog transporta putnika i urbanističkog planiranja su: 1. Razvoj sistema javnog transporta putnika iz koncepta razvoja urbanističkih projekata; 2. Uključivanje i koordinacija svih relevantnih aktera (participacija šire zajednice, svih zainteresovanih građana, uključivanje javnog i privatnog sektora u proces planiranja); 3. Usaglašen dizajn infrastrukture sistema javnog transporta putnika sa urbanim razvojem grada i urbanom komunalnom opremom; 4. Planiranje gradova za ljude, a ne za automobile 5. Fokus na obezbeđenju pristupačnosti i povezivanju, a ne samo na obezbeđenju konvencijonalnog načina realizacije mobilnosti (tranzicija od koncepta putnika treba transportovati ka konceptu putnika treba opslužiti ); 6. Obezbeđivanje visokog stepena mobilnosti u zonama sa najvećom koncentracijom aktivnosti; 7. Ograničenje korišćenja putničkih automobila u zonama sa visokom koncentracijom aktivnosti ; 8. Obezbeđivanje kvalitetnog i efikasnog sistema javnog transporta putnika; 9. Stimulisanje PPP i PPI projekata u procesu planiranja sistema javnog transporta putnika, itd... Planiranje sistema transporta putnika Tabela: Proces planiranja sistema transporta putnika 22

Planiranje sistema transporta putnika Zadatak procesa planiranja sistema transporta putnika je pažljivo sistemsko slaganje LEGO KOCKI sistema koje su širom sveta iste, sa osnovnim ciljem da se izgradi sistem sposoban da zadovolji određeno urbano područje sa aspekta realizacije zahtevane mobilnosti, poštujući njegovu specifičnost, socijalnu, kulturnu i istorijsku pozadinu, specifične zahteve stanovnika, sopstvene mogućnosti, itd., a da pri tom bude efikasan i održiv u svim segmntima strukture i funkcionisanja. Ostvarenje navedenih ciljeva predstavlja pravu UMETNOST!!! OPŠTI POJMOVI 23