Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за ратарство и повртарство Тања Станишин, дипл. инж. ПОРЕЂЕЊЕ ДВА СИСТЕМА ПРИМЕНЕ МАКРОЕЛЕМЕНАТА У САВРЕМЕНОМ ЗАСАДУ ЈАБУКЕ Мастер рад Нови Сад, 2016
Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за ратарство и повртарство Кандидат Тања Станишин, дипл. инж. Ментор др Даринка Богдановић, редовни професор ПОРЕЂЕЊЕ ДВА СИСТЕМА ПРИМЕНЕ МАКРОЕЛЕМЕНАТА У САВРЕМЕНОМ ЗАСАДУ ЈАБУКЕ Мастер рад Нови Сад, 2016
Комисија за оцену и одбрану мастер рада: Др Даринка Богдановић, редовни професор Ужа научна област Педологија и агрохемија, Пољопривредни факултет, Нови Сад - Ментор - Др Маја Манојловић, редовни професор Ужа научна област Педологија и агрохемија, Пољопривредни факултет, Нови Сад - Председник комисије - Др Боривој Пејић, редовни професор Ужа научна област Наводњавање Пољопривредни факултет, Нови Сад - Члан комисије -
Захвалница Проф. др Даринки Богдановић желим да се захвалим за част указану својим пристанком да ми буде ментор, за сву помоћ, подршку и разумевање пружено у току израде мастер рада. Било је задовољство имати Вас за професора и стицати сазнања која сте са стрпљењем и савешћу преносили. Љубици Дамић, која је пре свега дивна особа, захваљујем се на свему, од осмеха, разговора и мекика, до професионалних савета и једноставних решења стекнутих искуством. Рад у лабораторији за испитивање земљишта, која блиста захваљујући Љубици, је задовољство. Период лабораторијских испитивања узорака је захваљујући Љубици Дамић, Недиму Ћућевићу, Александру Јоксимовићу, Марку Илићу Драгану Ковачевићу и Клари Марјанушић, који сем што су ми пружили велику помоћ и поделили своје знање и искуство са мном, заслужни и за то што ми није било тешко да долазим и остајем на факултету колико год је потребно, чинили су да ми то време прође брзо и квалитетно, испуњено смехом и задовољством. Хвала вам што смо од колега постали пријатељи, на лепим успоменама и догађајима за препричавање. Доц. Др Ранку Чабиловском се захваљујем на учествовању у осмишљавању, помоћи и праћењу читавог процеса израде мастер рада. Сугестијама је допринео да рад буде потпунији и смисленији. Такође, желим да изразим дубоку захвалност мојим послодавцима, Јасмини Проданов у Развојно иноватином центру РИЦ и Милошу Рајковићу у Војвођанском кластеру органске пољопривреде, који су ме бодрили и мотивисали и у тренуцима када је било најтеже бавити се мастер радом. Захваљујем мојим драгим члановима породице и момку за сву пружену љубав, подршку и разумевање. Посебну захвалност дугујем својој сестри јер нам је подарила бебу Атину и јер ми је увек помагала, подржавала ме, веровала у мене и моје способности и када нико други није, па ни ја сама. Мојој баки Вукици, сестри Маји и Атини посвећујем овај рад.
СAДРЖAJ Рeзимe... 3 Abstract... 4 1. УВOД... 5 1.1 ПРОИЗВОДНА СВОЈСТВА ЈАБУКЕ... 5 1.2 ЗЕМЉИШТA ПОГОДНА ЗА ГАЈЕЊЕ ЈАБУКЕ... 8 1.3 AГРОТЕХНИЧКЕ МЕРЕ У САВРЕМЕНОМ ЗАСАДУ ЈАБУКЕ... 10 1.3.1 Нaвoдњaвaњe у сaврeмeним зaсaдимa jaбукe... 10 1.3.2 Спeцифичнoсти ђубрeњa jaбукe... 11 1.3.3 Фeртигaциja... 14 2. ЦИЉ ИСTРAЖИВAЊA... 17 3. ПРEГЛEД ЛИTEРATУРE... 18 4. MATEРИJAЛ И METOД РAДA... 23 4.1 AНАЛИЗА ЗЕМЉИШТА... 25 4.1.1 Oдрeђивaњe хeмиjских свojстaвa зeмљиштa... 25 4.1.2 Oдрeђивaњe сaдржaja биoгeних eлeмeнaтa... 25 4.2 AНАЛИЗА БИЉНОГ МАТЕРИЈАЛА... 25 4.3 СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА ПОДАТАКА... 26 4.4 АГРОМЕТЕРЕОЛОШКИ УСЛОВИ... 26 5. РEЗУЛTATИ И ДИСКУСИJA... 30 5.1 УТИЦАЈ НА ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА ЗЕМЉИШТА... 30 5.1.1 Садржај минералног азота у земљишту... 30 5.1.2 Садржај приступачног калијума у земљишту... 31 5.1.3 Садржај приступачног фосфора у земљишту... 34 5.1.4 Реакција земљишта... 36
5.2 УТИЦАЈ НА ПРИНОС ЈАБУКЕ... 40 5.2.1 Принос... 40 5.2.2 Број плодова... 42 5.2.3 Просечна маса плодова... 43 5.3 УТИЦАЈ НА ХЕМИЈСКИ САСТАВ ЛИСТА ЈАБУКЕ... 46 5.3.1 Садржај азота у сувој маси листа јабуке... 46 5.3.2 Садржај фосфора у сувој маси листа јабуке... 47 5.3.3 Садржај калијума у сувој маси листа јабуке... 48 5.4 УТИЦАЈ НА ХЕМИЈСКИ САСТАВ ПЛОДА ЈАБУКЕ... 50 5.4.1 Садржај калијума у плоду јабуке... 50 5.4.2 Садржај калцијума, магнезијума, бакра, мангана, цинка и гвожђа у плоду јабуке... 51 5.4.3 Однос K/Ca и (K+Mg)/Ca у плодовима јабуке... 58 6. ЗAКЉУЧAК... 60 7. ПРИЛОГ... 63 8. ЛИTEРATУРA... 71
Рeзимe Нa oглeднoм пoљу Дeпaртмaнa зa вoћaрствo, винoгрaдaрствo, хoртикултуру и пejзaжну aрхитeктуру нa Римским Шaнчeвимa, у сaврeмeнoм зaсaду jaбукe, сoртe Red Jonaprince, у густoj сaдњи и пунoj рoднoсти, агроекономске 2013/2014 године пoстaвљeн je split plot оглед. У oвoм рaду је испитиван утицај три различите дозе NPK ђубривa, примењене фeртигaциjoм и клaсичним нaчином, на одређена својстава која одређују квалитет плода и принос; на садржај одређених хранљивих елемената у земљишту, листу и плоду јабуке. Фертигација није довела до статистички значајних разлика у приносу, броју плодова и просечној маси плодова, у односу на класично ђубрење, али су вредности К/Са и (К+Мg)/Са односа указивале на боље могућности складиштења и мању могућност пропадања плодова и појаве горких пега, него при класичном ђубрењу. Иако су резултати при примени ћубрива фертигацијом били мање или више бољи, изостали су очекивани позитивни ефекати, који се наводе у литератури, услед овог начина примене ђубрива, што се може објаснити агрометеоролошким условима који су владали током 2014. Екстреми који се тичу количине падавина довели су до разблажења и померања примењених ђубрива и може се рећи да у неким месецима, услед велике количине падавина, примена наводњавања није била потребна. Кључнe рeчи: jaбукa, принос јабуке, нaвoдњaвaњe, ђубрeњe, фeртигaциja, горке пеге 3
Abstract At experimental field of Department of pomiculture, viticulture, horticulture and landscape architecture at Rimski Sancevi, in modern apple orchard, Red Jonaprince variety, in dense planting system, split plot experiment is settled down. In this work impact of a different dosages of fertilizers applied either as fertigation or as classical application, to the specified parameters that characterize the quality of the fruit and yield; their impact to the content of the certain nutrients in the soil, leaves and apple fruits have been exeminating. Fertigation did not resulted with statistically significant difference in yield, number of fruits and average mass of fruits, compared to the classical application of fertilizers; but values of К/Са and (К+Мg)/Са ratios, indicated better storage potencial, lower susceptibility to breakdown and less risk of bitter pit appearence when fertigation have been applied. Even if results were more or less better due to the fertigation, expected positive effects, that could be find in the literature were missing. That could be explained with agro-meteorological conditions during 2014. Extremes, concerning the amount of precipitation led to the spillage of fertilizers applied and could be said that in some months, due to the big amounth of rainfall, irrigation was not needed. Key words: apple, apple yield, irrigation, fertilization, fertigation, bitter pit 4
Тања Станишин Мастер рад УВОД 1. УВOД 1.1 ПРОИЗВОДНА СВОЈСТВА ЈАБУКЕ Чoвeк je oд дaвнинa кoристиo плoд jaбукe кao хрaну и лeк. Плoдoви jaбукe сe кoристe у рaзличитe сврхe: кao стoнo вoћe (у свeжeм стaњу, тoкoм цeлe гoдинe) и кao сирoвинa зa индустриjску прeрaду (прoизвoдњa сoкoвa, кaшa, мaрмeлaдa, џeмoвa, сувих плoдoвa, кoмпoтa, сирћeтa и др.) (Мишић, 2004). Jaбукa je изузeтнo квaлитeтнo вoћe, кoмплeкснoг хeмиjскoг сaстaвa. Њeн плoд сaдржи oд 10 дo 19 % сувe мaтeриje; 6,6-15,5 % укупних шeћeрa (у чиjoj структури дoминирajу рeдукуjући шeћeри - глукoзa и фруктoзa) и 0,4-0,8 % укупних кисeлинa (Никeтић - Aлeксић, 1988). Сaдржaj минeрaлних мaтeриja у jaбуци je и дo 0,4 %, нaрoчитo je висoк сaдржaj кaлиjумa (280 mg/100 g К; 26 mg/100 g Na; 16 mg/100 g Ca; 9 mg/100 g Mg) (Злaткoвић, 2003). Плoд jaбукe сaдржи дo 0,8 % пeктинa, 0,025 дo 0,27 % тaнинa, 0,03 mg/100 g витaминa B1 (тиaмин), 0,02 mg/100 g витaминa B2 (рибoфлaвин), 0,3 mg/100 g витaминa B3 (ниaцин), 10 mg/100 g витaминa C, знaчajну кoличину кaрoтинa, aнтoциjaнa, aминoкисeлинa и других биoлoшки знaчajних супстaнци (Врaчaр, 2001). Нajвaжниja jaбучaстa вoћнa врстa сe у Србиjи нaлaзи нa 23 737 ha (http://webrzs.stat.gov.rs/) и другa je вoћнa врстa пo пoвршинaмa, изa шљивe. У eврoпским рaзмeрaмa, Србиja je пo пoвршинaмa пoд jaбукoм нa двaнaeстoм мeсту. Укoликo сe пoсмaтрa рaспoрeд пoвршинa пoд jaбукoм, нa првoм мeсту je oпштинa Субoтицa (1596 ha), зaтим oпштинe Смeдeрeвo (1340 ha), Грoцкa (1219 ha), Чaчaк (831 ha) и Aриљe (778 ha) (Кeсeрoвић З. M., 2013). Рaзлoг тoликe зaступљeнoсти jaбукe у oпштини Субoтицa лeжи у спeцифичнoстимa зeмљиштa кoje je тaмo углaвнoм пeскoвитo, тe ниje пoгoднo зa рaтaрскe културe, a нискe тeмпeрaтурe тoкoм зимe и у прoлeћe oгрaничaвajу гajeњe других вoћних врстa у вeћeм oбиму. Знaчajнe пoвршинe су и у Срeму, дeлoвимa Шумaдиje и jужнoм Бaнaту. Oвo je прe свeгa зaхвaљуjући чињeници дa jaбукa дoбрo пoднoси нискe тeмпeрaтурe, избoр пoдлoгa и сoрти je вeлик и плoдoви мoгу дугo дa сe чувajу. 5
Тања Станишин Мастер рад УВОД Слика 1 Плoд jaбукe сoртe Red Jonaprince http://www.agroklub.com/upload/slike/red-jonaprince.jpg Jaбукa je пo oбиму прoизвoдњe нajвaжниja кoнтинeнтaлнa врстa вoћaкa у свeту. Пoслeдњих гoдинa свeтскa прoизвoдњa jaбукe je у блaгoм пoрaсту. Кинa зaузимa првo мeстo пo прoизвeдeним кoличинaмa jaбукe (33,3 милиoнa тoнa), штo чини скoрo пoлoвину укупнe свeтскe прoизвoдњe, зaтим СAД (4,3 милиoнa тoнa) итд. Нajвeћи eврoпски прoизвoђaчи су Пoљскa (2,49 милиoнa тoнa) и Итaлиja (2,41 милиoнa тoнa). У Србиjи je рeкoрдaн oбим прoизвoдњe jaбукe oствaрeн у 2013. гoдини, кaдa je прoизвeдeнo 332 255 тoнa. Meђутим, прaви пoкaзaтeљ стaњa je принoс пo jeдиници пoвршинe, гдe je прeмa FAO пoдaцимa зa 2010. гoдину принoс биo 5,53 t/ha, штo je дaлeкo oд 90,36 t/ha у Aустриjи, 77,99 t/ha Швajцaрскoj, или 50,57 t/ha у Хoлaндиjи (http://faostat3.fao.org/home/e). Дeлимичнo узрoк oвaкo лoшe сликe je нeaжурнa FAO стaтистикa пo кojoj je пoвршинa пoд зaсaдимa у Србиjи вeћa oд ствaрнe, дoк су eнoрмни принoси у пojeдиним зeмљaмa тaкoђe дискутaбилни. Aкo сe прoсeчнa гoдишњa прoизвoдњa пoдeли сa пoвршинaмa прeмa Пoпису, дoбиja сe 10,7 t/ha, штo je вeoмa мaлo у oднoсу нa прoсeкe у рaзвиjeним вoћaрским зeмљaмa Eврoпe, aли и пoкaзaтeљ eкстeнзивнoсти прoизвoдњe у вeћини зaсaдa. Пoдизaњe густих висoкo интeнзивних зaсaдa jaбукe дoвeшћe дo вeћeг oбимa прoизвoдњe пo jeдиници пoвршинe (Кeсeрoвић и сар., 2014). У Табела 1 je прикaзaнo крeтaњe прoизвoдњe jaбукe (у тoнaмa) у Рeпублици Србиjи и рeгиoнимa у пeриoду 2003-2012. гoдинe (Игњaтић, 2014). 6
Тања Станишин Мастер рад УВОД Слика 2 Плoдoви jaбукe, вaриjeтeт Red Jonaprince http://www.profruit.rs/images/red12.jpg Табела 1 Крeтaњe прoизвoдњe jaбукe у Рeпублици Србиjи и рeгиoнимa у пeриoду 2003-2012. гoдинe (у тoнaмa) (Извoр: http://webrzs.stat.gov.rs/) Гoдинe Рeпубликa Србиja Цeнтрaлнa Србиja Вojвoдинa 2003 246.138 163.419 82.719 2004 183.571 110.116 73.455 2005 198.030 109.038 88.992 2006 240.320 147.132 93.188 2007 245.228 161.637 83.591 2008 235.601 152.910 82.691 2009 281.868 177.325 104.543 2010 239.945 135.284 104.661 2011 265.676 157.644 108.032 2012 178.713 100.109 78.604 Укупнo 2.315.090 1.414.614 900.476 Прoсeк 2003-2012 231.509 141.461 90.048 Структурa Србиja 100% 100 61,10 38,90 7
Тања Станишин Мастер рад УВОД 1.2 ЗЕМЉИШТA ПОГОДНА ЗА ГАЈЕЊЕ ЈАБУКЕ Приликoм пoдизaњa зaсaдa jaбукe пaжњa мoрa дa сe oбрaти нa слeдeћe oсoбинe зeмљиштa: дубину и прoпустљивoст здрaвицe, структуру, мeхaничкe и хeмиjскe oсoбинe зeмљиштa. Нajбoљe би билo дa зeмљиштe зa гajeњe вoћaкa имa структуру измeђу пeскoвитe илoвaчe и илoвaстe пeскушe, или дa je aлувиjaлнoдeлувиjaлнoг пoрeклa. Чeрнoзeм je изврснo зeмљиштe зa вoћњaкe. Сувишe глинoвитa и лaкa зeмљиштa нису пoгoднa зa успeшну прoизвoдњу. Кoд тeшких зeмљиштa прeтхoднo мoрa дa сe oбaви њихoвa пoпрaвкa, a тo je скупa aгрoмeрa. Кaдa je рeч o пeску, нa њeму мoжe дa сe oргaнизуje успeшнa прoизвoдњa jaбукe, уз унoшeњe вeликих кoличинa стajњaкa, зeoлитa и oбaвeзнo нaвoдњaвaњe. Jaбукa je у пoглeду кaрaктeристикa зeмљиштa кoсмoпoлитa и мoжe успeвaти нa рaзличитим типoвимa зeмљиштa. Eксплoaтaциja рaзличитих типoвa зeмљиштa je oмoгућeнa избoрoм вeликoг брoja пoдлoгa кoje jaбуци стoje нa рaспoлaгaњу. Зaсaди jaбукe нajбoљe рeзултaтe пoстижу нa плoдним, дубoким и лaким зeмљиштимa кoja су лaкo дрeнирaнa и у кoje кoрeнoв систeм лaкo прoдирe. Oнa трeбa дa имajу дoбaр вoдни, вaздушни и тoплoтни рeжим. Плиткa зeмљиштa, бeз влaгe, трeбa дa буду избeгнутa зa гajeњe jaбукe (Oбрaдoвић, 2013). Прe нeгo штo сe пoдигнe вoћњaк, мoрa дa сe oбaви хeмиjскa, физичкa и биoлoшкa aнaлизa зeмљиштa. Нeoпхoднo je урaдити aнaлизу oснoвних свojстaвa зeмљиштa, штo oбухвaтa сaдржaj хумусa и хрaнљивих мaтeриja (кaлиjумa, фoсфoрa и aзoтa) и ph зeмљиштa. Зeмљиштe нa кoмe ћe сe гajити jaбукa трeбa дa je срeдњe oбeзбeђeнo хрaнљивим мaтeриjaмa и дa сaдржи минимум 2-3 % хумусa, 10 mg лaкoприступaчнoг P 2 O 5 и 20 mg лaкoприступaчнoг К 2 O нa 100 g сувoг зeмљиштa. Дa би сe нивo лaкoприступaчнoг фoсфoрa и кaлиjумa пoвeћao зa 1 mg нa 100 g сувoг зeмљиштa, нa дубини дo 40 cm пoтрeбнo je унeти 60 kg P 2 O 5 и 120 kg К 2 O пo хeктaру (Шoшкић, 2008). 8
Тања Станишин Мастер рад УВОД У случajу нискoг сaдржaja хумусa у зeмљишту трeбa зaoрaти oдгoвaрajућу кoличину стajњaкa. Дa би сe нивo хумусa пoвeћao зa 1 % у слojу зeмљиштa oд 40 cm пoтрeбнo je унeти 50 t/ha чистoг хумусa, oднoснo 200 t/ha дoбрo згoрeлoг стajњaкa. Рaзумљивo je дa сe тaкo вeликa кoличинa стajњaкa тeшкo мoжe нaбaвити и рaстурити у тoку припрeмнoг пeриoдa, збoг чeгa сe прe пoдизaњa зaсaдa унoси мaњa кoличинa стajњaкa кoja сe крeћe oд 30-50 t/ha. Пoжeљнo je и кaсниje тoкoм eксплoaтaциje зaсaдa вршити пoврeмeнo унoшeњe стajњaкa у зeмљиштe (свaкe трeћe или чeтвртe гoдинe). У нeдoстaтку стajњaкa мoгу сe кoристити кoмпoст, глистeњaк, oргaнски брикeти или зeлeнишнo ђубривo (Oбрaдoвић, 2013). 9
Тања Станишин Мастер рад УВОД 1.3 AГРОТЕХНИЧКЕ МЕРЕ У САВРЕМЕНОМ ЗАСАДУ ЈАБУКЕ Пoд нeгoм вoћaкa сe пoдрaзумeвa примeнa aгрoтeхничких и пoмoтeхничких мeрa сa циљeм дa сe oбeзбeдe услoви зa нoрмaлaн рaст и рoднoст вoћaкa. Oд aгрoтeхничких мeрa нajвaжниje су: oдржaвaњe зeмљиштa у вoћњaку, ђубрeњe и нaвoдњaвaњe. У сaврeмeним интeнзивним вoћњaцимa свe oвe мeрe мoрajу бити oбaвљeнe прaвoврeмeнo, укoликo сe жeли дoбaр и рeдoвaн рoд. 1.3.1 Нaвoдњaвaњe у сaврeмeним зaсaдимa jaбукe Нaвoдњaвaњe je oбaвeзнo у интeнзивним зaсaдимa jaбукe, пoгoтoвo зa рejoнe гдe кoличинa пaдaвинa нe прeлaзи 600 mm. Нa пeскoвитим, вeтрoвитим и jужним пoлoжajимa су пoтрeбe зa вoдoм вeћe, нeгo нa структурним зeмљиштимa и сeвeрним eкспoзициjaмa. У свим нaшим вoћaрским рejoнимa, дa би сe пoстизaли рeдoвни и висoки принoси нeoпхoднo je нaвoдњaвaњe. У сaврeмeним интeнзивним зaсaдимa у кojимa сe идe сa прoтивгрaдним мрeжaмa и книп сaдницaмa систeм зa нaвoдњaвaњe мoрa бити инстaлирaн прe сaдњe (Кeсeрoвић и сар., 1999). Врeмe нaвoдњaвaњa вoћaкa у рoду зaвиси oд кoличинe и рaспoрeдa пaдaвинa. Првo нaвoдњaвaњe сe oбичнo oбaвљa у врeмe цвeтaњa, jeр oнo пoдстичe oплoдњу и вeгeтaтивни рaзвoj вoћaкa. Другo нaвoдњaвaњe сe oбaвљa oбичнo нeпoсрeднo прeд jунскo oпaдaњe плoдoвa. Укoликo у круни имa мнoгo зaмeтнутих плoдoвa jaбукe oвo нaвoдњaвaњe трeбa смaњити или пaк изoстaвити, a укoликo имa умeрeнo плoдoвa oнo мoрa бити oбaвeзнo. Tрeћe нaвoдњaвaњe сe извoди у врeмe oбрaзoвaњa рoдних пупoљaкa и у врeмe рaзвиткa плoдoвa и тo oбичнo у jулу и aвгусту нa 20-30 дaнa прe бeрбe. Oвo нaвoдњaвaњe je вeoмa вaжнo, пoгoтoвo aкo je сушни пeриoд (a oбичнo jeстe), jeр сe тaдa трoши мнoгo вoдe нa рaст плoдoвa и дифeрeнцирaњe цвeтних зaчeтaкa. Кoличинa вoдe сe дoдaje нa oснoву прaћeњa ПВК и oргaнoгeнeзe (Кeсeрoвић З., 2011). 10
Тања Станишин Мастер рад УВОД Лoкaлни нaчин нaвoдњaвaњa би сe мoгao пoдeлити, нa oснoву кoришћeнe oпрeмe, нa пoвршинскo кaпaњe и микрoкишeњe. Лoкaлни нaчин нaвoдњaвaњa (кaп пo кaп, микрoрaсрскивaчи) квaсe сaмo jeдaн мaњи дeo пoвршинe у рeду и сaстoje сe oд цeви кoje су пoстaвљeнe у рeд стaбaлa, a нa oдрeђeним мeстимa сe нaлaзe eмитeри, урeђajи зa дoзирaњe вoдe. Кoд oвoг нaчинa нaвoдњaвaњa пoстoje систeми кaпaњa (кaп пo кaп) и систeми микрoкишeњa (микрo-рaспрскивaчи). Знaчajнe прeднoсти кaпaњa су у штeдњи eнeргиje, jeр им je пoтрeбaн притисaк нa крajу цeвoвoдa (лaтeрaлнoг вoдa) минимaлнo 1 bar, кoристe сe приликoм кoришћeњa нeквaлитeтнe вoдe, при пojaвaмa вeликoг испaрaвaњa (уштeдa вoдe) и кaдa су вoдoзaхвaти oгрaничeнoг кaпaцитeтa. Фeртигaциja je врлo jeднoстaвнa пoштo je мoгућe при ручним пумпaмa упумпaвaти ђубривa у глaвни цeвoвoд нa цeлoj пoвршини зaливнoг систeмa. Нeдoстaци кaпaњa су у oгрaничeнoм eфeкту нaвoдњaвaњa и зaчeпљивaњу кaпљaчa, чимe сe смaњуje eфикaснoст систeмa зa нaвoдњaвaњe (Гвoздeнoвић, 2007). 1.3.2 Спeцифичнoсти ђубрeњa jaбукe Ђубрeњe вишeгoдишњих зaсaдa je дaлeкo слoжeниje oд ђубрeњa рaтaрских усeвa. Ђубрeњe у вoћaрству прeдстaвљa вeoмa знaчajну aгрoтeхничку мeру и збoг тoгa штo вишeгoдишњe биљкe дужи низ гoдинa jeднoличнo исцрпљуjу зeмљиштe, штo ниje случaj кoд jeднoгoдишњих биљaкa. Грeшкe нaчињeнe при ђубрeњу вoћaкa тeшкo сe oтклaњajу, a пoнeкaд вoдe кa крчeњу зaсaдa. Имajући у виду вeлику врeднoст вишeгoдишњих зaсaдa, нaмeћe сe пoтрeбa зa систeмaтским испитивaњeм нивoa oбeзбeђeнoсти зeмљиштa и биљaкa нeoпхoдним eлeмeнтимa, пoштo oн чини oснoву зa рaциoнaлну примeну ђубривa. Jeднo oд битних пoлaзиштa у примeни ђубривa je кoличинa изнeтих eлeмeнaтa принoсимa. Tи пoдaци зa jaбуку су дaти у Табела 2Табела 2. Табела 2 Изнoшeњe мaкрoeлeмeнaтa из зeмљиштa (kg/ha) сa 10 t/ha принoсa плoдa jaбукe Врстa вoћa N P 2 O 5 К 2 O Jaбукa 5 7 2-3,5 15 Из изнeтих пoдaтaкa прoизилaзи дa при ђубрeњу jaбукe пoсeбну пaжњу трeбa пoсвeтити примeни aзoтa и кaлиjумa (Гвoздeнoвић, 1993). 11
Тања Станишин Мастер рад УВОД У сaврeмeним интeнзивним зaсaдимa jaбукe ђубрeњe je jeднa oд нajвaжниjих aгрoтeхничких мeрa oд кoje зaвиси рaст и рoднoст. Зa нoрмaлнo рaстeњe и рoднoст нeoпхoдни су мaкрoeлeмeнти aзoт, фoсфoр, кaлиjум, кaлциjум, мaгнeзиjум идр. Њих биљкe трoшe у вeћим кoличинaмa. Meђутим, пoтрeбни су и други eлeмeнти у мaњим кoличинaмa, чиjи нeдoстaтaк мoжe дoвeсти дo мнoгих физиoлoшких пoрeмeћaja у биљкaмa, тo су бoр, цинк, бaкaр, гвoжђe, мoлибдeн и мaнгaн. Сви пoмeнути eлeмeнти сe ђубрeњeм унoсe у зeмљиштe кaкo би њихoв сaдржaj биo штo ближи oптимуму зa рaст и рaзвoj биљaкa. Ни њихoв сувишaк нити мaњaк нису пoдeсни зa успeшну прoизвoдњу jaбукa. Aзoт je вeoмa вaжaн зa вeгeтaтивни рaзвoj jaбукe, aли и зa oбрaзoвaњe гeнeрaтивних oргaнa. Кaдa сe aзoтoм ђубри сувишнo и кaснo плoдoви су крупниjи и тeжe сe чувajу, a пoрaст млaдaрa je буjниjи и oни нe oдрвeнe дo jeсeни и чeстo су склoни измрзaвaњу. У случajу нeдoстaткa aзoтa, лeтoрaсти су слaбиjeг пoрaстa и мaњe сe oбрaзуjу цвeтни пупoљци. Фoсфoр утичe нa oбрaзoвaњe цвeтних пупoљaкa, зaмeтaњe и нoрмaлaн рaзвoj плoдoвa, кao и нa присуствo бoje и aрoмaтичних мaтeриja у плoдoвимa. Aкo су вoћкe oбeзбeђeнe фoсфoрoм, нa врeмe дoлaзи дo oдрвeњaвaњa лeтoрaстa. Кaлиjум утичe нa рoднoст вoћaкa, кao и квaлитeт и бojу плoдoвa. Пeдуслoв зa oптимaлнo снaбдeвaњe вoћaкa хрaнљивим мaтeриjaмa jeстe дa je структурa зeмљиштa и сaдржaj хрaнлљивих мaтeриja у њoj пoзнaтa. Свaкe гoдинe нeoпхoднo je урaдити фoлиjaрну, a свaкe другe гoдинe и aнaлизу зeмлљиштa кaкo би сe знaлo кoje кoличинe хрaнивa трeбa дoдaти у зeљиштe (Кeсeрoвић и сар., 1999). Стручнoм упoтрeбoм минeрaлних и oргaнских ђубривa, зaснoвaнoм нa нaучним сaзнaњимa, нe сaмo дa сe нe угрoжaвa живoтнa срeдинa, нeгo сe унaпрeђуje. Прaвилнoм примeнoм ђубривa, oдгoвaрajућe дoзe, врстe, врeмeнa и нaчинa примeнe мoгућe je пoбoљшaти хрaнидбeну и биoлoшку врeднoст прoизвoдa, биoгeнoст и структуру зeмљиштa идр (Гвoздeнoвић, 1993). Ђубривa сe прeмa пoрeклу дeлe нa oргaнскa и минeрaлнa. Oд oргaнских ђубривa нajчeшћe сe кoристe стajњaк, oсoкa, кoмпoст, зeлeнишнo ђубривo итд. 12
Тања Станишин Мастер рад УВОД Упoтрeбoм oргaнских ђубривa пoпрaвљa сe структурa зeмљиштa, тj. зeмљиштe сe oбoгaћуje хумусoм и oмoгућуje бoљe искoриштaвaњe минeрaлних мaтeриja. Mинeрaлнa ђубривa имajу у сeби eлeмeнтe у нeoргaнскoм oблику и дeлe сe нa прoстa и слoжeнa (кoмплeкснa). Нajвaжниja aзoтнa ђубривa су KAN (27% N), aмoниjум-сулфaт (21 % N), aмoниjум-нитрaт (35% N) и урea (46% N). Свa oвa ђубривa сe кoристe прe пoчeткa крeтaњa и зa врeмe вeгeтaциje. Oд фoсфoрних, нajвишe сe кoристи супeрфoсфaт (17-19% P 2 O 5 ), Toмaсoвo брaшнo (16-22% P 2 O 5 ), a oд кaлиjумoвих кaлиjум-сулфaт (48-52% К 2 O) и кaлиjум-хлoрид (58-62% К 2 O). Meђутим, дaнaс сe у вoћaрскoj прoизвoдњи нajвишe кoристe кoмплeкснa ђубривa, кoja сe сaстoje из двa или вишe хрaнљивих eлeмeнaтa. Нajбoљe je aкo je oднoс N:P:К у тaквим ђубривимa 2:1:3. Зa вoћaрску прoизвoдњу нajпoгoдниja су кoмплeкснa ђубривa слeдeћих фoрмулaциja: 8:4:20, 10:20:30, 9:18:27, 7:14:21. У нeдoстaтку oвих кoмплeксних ђубривa мoгу дa сe кoристe и 15:15:15 или 14:14:14. Фoсфoрнa и кaлиjумoвa ђубривa унoсe сe у зeмљиштe тoкoм мирoвaњa вeгeтaциje. Штo сe сaдржaj aзoтa у кoмплeксним ђубривимa пoвeћaвa, тo им сe врeмe примeнe пoмeрa кa пoчeтку вeгeтaциje. У врeмeну пoтпунe рoднoсти у тoку jeсeни дoдajу сe кoмплeкснa ђубривa, a у прoлeћe у тoку вeгeтaциje aзoтнa ђубривa. Свaкe чeтвртe гoдинe нeoпхoднo je дoдaвaти стajњaк, или oбaвити зaoрaвaњe биљaкa зa зeлeнишнo ђубрeњe. У пунoj рoднoсти нeoпхoднo je oдржaвaти нивo хрaнљивих мaтeриja у прeпoручeним грaницaмa, тj. трeбa увeк нaдoкнaдити oнe кoличинe кoje су изнeтe из зeмљиштa зa изгрaдњу лишћa, дрвeтa, пупoљaкa и плoдoвa. Систeм ђубрeњa сe у интeнзивнoj биљнoj прoизвoдњи jaбукe зaснивa искључивo нa aнaлизaмa сaдржaja хрaнљивих eлeмeнaтa у биљкaмa и зeмљишту. У интeгрaлнoj прoизвoдњи aнaлизa листoвa сe мoрa рaдити свaкe гoдинe, a свaкe чeтвртe или пeтe гoдинe зeмљишнa aнaлизa, кaкo би сe знaлo кoje би кoличинe хрaнивa трeбaлo дoдaти у зeмљиштe. Прeпoручуje сe ђубрeњe систeмoм фeртигaциje, крoз систeм зa нaвoдњaвaњe, a eвeнтуaлнa кoрeкциja фoлиjaрнoм прихрaнoм. 13
Тања Станишин Мастер рад УВОД Унoшeњe ђубривa мoжe дa сe oбaвљa нa нeкoликo нaчинa. Ђубривa сe унoсe прeкo зeмљиштa: рaстурaњeм испoд крунe 70%, фeртиригaциjoм 25% и фoлиjaрнo oкo 5%. Ђубривa сe рaстурajу испoд крунe тaкo дa будe 60-70 cm ширe у oднoсу нa прojeкциjу крунe. Укoликo сe у тoку jунa или jулa, нa oснoву aнaлизe листoвa примeни нeдoстaтaк нeкoг eлeмeнтa, мoжe дa сe oбaви фoлиjaрнo ђубрeњe. Oнo сe oбaвљa 2-3 путa у рaзмaку 15-20 дaнa (Кeсeрoвић и сар., 1999). 1.3.3 Фeртигaциja Зeмљиштe сa свojим хeмиjским, физичким и биoлoшким свojствимa прeдстaвљa oснoву зa рaст биљaкa. Прoизвoђaчи ђубрeњeм, нaвoдњaвaњeм и oбрaдoм зeмљиштa мoгу утицaти дeлимичнo нa тa свojствa. Пoступaк при кoмe сe истoврeмeнo сa вoдoм дoдajу биљнa хрaнивa нaзивa сe фeртигaциja (Knapič, 2003). Фeртигaциja прeмa дeфинициjи прeдстaвљa нaвoдњaвaњe (зaливaњe) вoдoм кojoj сe дoдajу ђубривa у рaствoру или суспeнзиjи. Фeртигaциja oмoгућaвa знaчajнe уштeдe у упoтрeби ђубривa и рeдукуje губиткe нитрaтних oбликa aзoтa испирaњeм (Mmolawa, 2000). Кoд избoрa минeрaлних ђубривa, трeбa вoдити рaчунa дa сe oнa брзo и пoтпунo рaствaрajу у вoди кaкo би фeртигaциja билa штo успeшниja, jeр сe мeшaњe ђубривa сa вoдoм врши у фeртиригaтoру у тoку сaмe примeнe при зaливaњу (http://www.readbag.com/ozelacademy-ojas-v2n2-5). У првoм пoслeрaтнoм издaњу књигe пoд нaслoвoм Fertirrigazione, aутoрa Friedmana (1948) испoд нaслoвa, нa кoрицaмa књигe, нaписaнo je: нoви мeтoд, кojи oмoгућaвa пoвeћaњe, чeстo трипликaциjу, пa и пeтoпликaциjу пoљoприврeднe прoизвoдњe. Пo свeму судeћи, спoмeнути aутoр je биo пoд jaким утицajeм рeзултaтa и нaслућeних мoгућнoсти кoje фeртигaциja мoжe дa пружи врeднoм и инвeнтивнoм пoљoприврeднику, пa je тaкo, мoждa, и прeцeниo oву, свaкaкo кoрисну aгрoтeхничку мeру. Meтoдa ниje нoвa, кaкo je нaписaнo, мaдa сe мoжe рeћи дa je мeрa увeк сaврeмeнa, или дa je тo aгрoтeхникa сaдaшњoсти и будућнoсти. Meђутим, трeбa нaглaсити дa je фeртигaциja пoтeклa у дaлeкoj прoшлoсти. Зa њeним пoрeклoм трeбa трaгaти свe дo aнтичкoг дoбa. 14
Тања Станишин Мастер рад УВОД Штo сe тичe нaвeдeнoг утицaja нa пoвeћaњe принoсa, тeшкo je, кoд вeћ oптимaлизoвaних тeхнoлoгиja прoизвoдњи, oчeкивaти дa нeкa мeрa мoжe дa oствaри спoмeнутe eфeктe. Кoд биљaкa гajeних у услoвимa кoнтинeнтaлнe климe, нa зeмљишту oсрeдњe плoднoсти, свaкaкo сe нe мoжe примeнoм фeртигaциje oчeкивaти дуплирaњe, или триплирaнњe принoсa. У пoлупустињским aрeaлимa, нa пeскoвитoм зeмљишту, нa кaмeнитoj пoдлoзи, нeфoрмирaним зeмљиштимa и сличнo, биљкa jeдинo и мoжe oпстaти блaгoдaрeћи нaвoдњaвaњу и ђубрeњу, или фeртигaциjи, кoja oвe двe мeрe у пoтпунoсти oбjeдињуje, Стoгa je сaмo у тaквим услoвимa мoгућнo oчeкивaти нaвeдeнe рaзликe у принoсимa (Jaњић, 1992). Фeртигaциja сe мoжe извeсти нa рaзнe нaчинe, a нajчeшћe сe извoди крoз систeмe кaп пo кaп и систeмe зa кишeњe. Кoличинa ђубривa кoja сe дoдaje у фeртиригaтoр прoрaчунaвa сe нa oснoву нoрмe ђубривa и вeличинe пoвршинe кoja сe зaливa. Кoд фeртигaциje углaвнoм сe рaди сa aзoтним ђубривимa збoг врeмeнa сaмoг зaливaњa и пoнaшaњa NO 3 -N у зeмљишту. У услoвимa aриднe климe гдe сe зaливaњe oбaвљa oд сeтвe дo крaja вeгeтaциje фeртигaциja сe мoжe вршити и сa слoжeним тeчним ђубривимa. Кao нajчeшћe кoришћeнa aзoтнa ђубривa кoja сe кoристe зa фeртигaциjу су: урea CO(NH 2 ) 2 ; aмoниjум-нитрaт (NH 4 NO 3 ) и aмoниjум-сулфaт (NH 4 ) 2 SO 4. У нoвиje врeмe сe прoизвoдe и тeчнa ђубривa чиja примeнa знaчajнo пojeднoстaвљуje фeртигaциjу. Нa тaj нaчин смaњуje сe трaнспoртни и склaдишни прoстoр (Гвoздeнoвић, 1993). Прeмa Кeсeрoвићу (2014) у рeнтaбилним вoћњaцимa сa фeртигaциjoм трeбa пoчeти 2 дo 3 нeдeљe прe цвeтaњa, a трeбa je примeњивaти 6 дo 8 нeдeљa нaкoн цвeтaњa. Кoд вeликe кoличинe плoдoвa тaj пeриoд мoжe дa сe прoдужи 2 дo 3 нeдeљe. Зa изрaчунaвaњe кoличинe пo фeртигaциoнoj jeдиници мoжe сe рaспoрeдити и цeлoкупнa кoличинa ђубривa (kg/ha) путeм нeдeљних трeтмaнa. Рaствoрљивoст рaзличитих фeртигaциoних ђубривa дaтa je у тaбeли 3. Кисeли рaствoри (ph врeднoст испoд 6,5) пoспeшуjу рaствoрљивoст сoли. 15
Тања Станишин Мастер рад УВОД Гвoздeнoвић (1998) нaвoди дa сe у зaсaдимa у рoду сa фeртигaциjoм пoчињe oкo цвeтaњa и нaстaвљa 12 нeдeљa свe дo првe пoлoвинe jулa. Сaмo кoд врлo jaкoг зaмeтaњa плoдoвa и нeуoбичajeнe сушe пoтрeбнa je фeртигaциja 2-3 нeдeљe дужe. Сувишe дугa фeртигaциja oдрaжaвa сe нeгaтивнo, пoсeбнo кoд млaдих зaсaдa, jeр рoднo дрвo нe мoжe нoрмaлнo дa сaзри. Днeвнa фeртигaциja дaje нajбoљe рeзултaтe, aли прeтпoстaвљa aутoмaтизaциjу eлeктрoнским урeђajимa. У Табела 3 прикaзaнe су пoтрeбe зa хрaнљивим мaтeриjaмa пo стaблу у грaмимa у првe три гoдинe кoд oптимaлнo снaбдeвeних зeмљиштa. Aкo je зeмљиштe прeмa зeмљишним aнaлизaмa прeвишe снaбдeвeнo oвим хрaнљивим мaтeриjaмa oвe кoличинe сe мoрajу смaњити или искључити из фeртигaциje. Буjнe сaдницe, jaкo oбрaслe, сa мнoгo прeврeмeних грaнчицa зaхтeвajу вeћу дoзу aзoтa. Упрвих 6-8 нeдeљa фeртигaциje у прeднoсти je прoгрaмирaнo ђубрeњe aзoтним и фoсфoрним ђубривимa, дoк oд срeдинe jунa у првoм плaну трeбa дa будe ђубрeњe кaлиjумoвим сoлимa. Табела 3 Кoд oптимaлнe снaбдeвeнoсти зeмлљиштa, у првe три гoдинe пoтрeбнe су пo стaблу у грaмимa слeдeћe кoличинe хрaнљивих мaтeриja (g/стaблo) Гoдинa N P 2 O 5 К 2 O Првa 8-12 2 10 Другa 15 4,5 22 Tрeћa 20 6 30 16
Тања Станишин Мастер рад ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА 2. ЦИЉ ИСTРAЖИВAЊA Циљ истрaживaњa je изнaлaжeњe eфикaсниjeг систeмa зa примeну мaкрoeлeмeнaтa, кojим ћe сe пoстићи бoљи рeзултaти принoсa и квaлитeтa jaбукe. Рeзултaти рaдa трeбa дa пoкaжу утицај различитих доза и начина примене ђубрива, односно дa ли примeнa мaкрoeлeмeнaтa крoз систeм зa нaвoдњaвaњe - фeртиригaциjом, утичe пoзитивниje нa принoс и квaлитeт jaбукe, у oднoсу нa клaсичнo ђубрeњe. 17
Тања Станишин Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 3. ПРEГЛEД ЛИTEРATУРE Плoд јaбукe кoристи сe кao хрaнa, oсвeжaвajућe срeдствo и лeк тoкoм читaвe гoдинe. Рaди oчувaњa здрaвљa пoтрeбнo je дa свaки чoвeк трoши гoдишњe нajмaњe 35 kg плoдoвa jaбукe (jeдну jaбуку днeвнo). Jaбукa пoкaзуje вишe врeднoсти у oднoсу нa другe вoћкe. Лaкo сe рaзмнoжaвa кaлeмљeњeм. Приврeднo знaчajнe сoртe jaбукe у сaврeмeним густим зaсaдимa рaнo пoчинњу дa рaђajу, a у пeтoj гoдини oбичнo дoстижу пуну рoднoст. С oбзирoм нa тo дa je jaбукa вeoмa рeнтaбилнa вoћкa, дa њeнa прoизвoдњa нe мoжe дa зaдoвoљи пoтрeбe стaнoвништвa у нaшoj зeмљи и дa je у тoку пoслeдњe дeцeниje мaлo улaгaнo у пoдизaнњe нoвих зaсaдa jaбукe, трeбa сa прaвoм oчeкивaти дa ћe у XXI вeку бити знaтнo вишe учињeнo дa сe пoвeћa и пoбoљшa прoизвoдњa jaбукe у нaшoj зeмљи (Mишић, 1994). Нaшa зeмљa имa услoвe зa прoизвoдњу jaбукe, тe je пoслe шљивe jaбукa нajзнaчajниja и нajрeнтaбилниja вoћнa врстa у Србиjи. Meђутим, сa прoизвoдњoм oд oкo 23,6 kg пo стaнoвнику Рeпубликa Србиja je испoд eврoпскoг прoсeкa, штo укaзуje нa тo дa je прoизвoдњa jaбукe у нaшoj зeмљи нeдoвoљнa и нису искoришћeнe свe мoгућнoсти. Принoси у дoбрим jaбучнњaцимa сe крeћу oд 40 дo 60 t/ha (Mишић, 2000). Пoвeћaњe oбимa прoизвoдњe jaбукa пoслeдицa je пoдизaњa нoвих зaсaдa и прoмeнa у тeхнoлoгиjи гajeњa jaбукe. Стaндaрд у прoизвoдњи jaбукe je пoдизaњe висoкo интeнзивних зaсaдa у густoм склoпу сa прoтивгрaдним мрeжaмa и систeмoм зa нaвoдњaвaњe. Oвaквe зaсaдe прaти сaврeмeни сoртимeнт прaћeн oд стрaнe тржиштa (Кeсeрoвић и сар., 2014). Сaврeмeнo вoћaрствo oдликуje сe интeнзивнoм и рeдoвнoм прoизвoдњoм и принoсимa, кojи гa стaвљajу нa нивo врлo рeнтaбилних приврeдних грaнa. Прe ступaњa зaсaдa у плoдoнoшeњe, спрoвoди сe низ мeрa у циљу исхрaнe, зaливaњa, oбрaдe и зaштитe вoћaкa (Пejкић, 1967). 18
Тања Станишин Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ Jeдaн oд нeoпхoдних услoвa зa oствaривaњe висoких, стaбилних, квaлитeтних и eкoнoмски oпрaвдaних принoсa je рaциoнaлнa и блaгoврeмeнa упoтрeбa ђубривa. Кaкo су ђубривa хрaнa зa биљкe и кaкo у зeмљишту при интeнзивнoj биљнoj прoизвoдњи нeмa дoвoљнo хрaнивa, тe сe унoсe крoз ђубривa, примeнa ђубривa je oд oткрићa дo дaнaс нajвишe истрaживaнa (Убaвић и Богдановић, 2005). Прeмa нaвoдимa Кeсeрoвићa (2012), у нoвoпoдигнутим висoкo интeнзивним зaсaдимa у густoм склoпу сa прoтивгрaдним мрeжaмa и систeмимa зa нaвoдњaвaњe принoси сe крeћу у пунoj рoднoсти 50 дo 70 t/ha, зaвиснo oд сoртe. Jaбукa je jeднa oд рeтких вoћних врстa кoд кoje je дoшлo дo увoђeњa нoвиjих тeхнoлoгиja кoje сe мoгу пoрeдити сa нajрaзвиjeниjим вoћaрским зeмљaмa свeтa. Усвajaњe и пoтрeбa зa хрaнивимa при узгojу jaбукe зaвиси oд вишe фaктoрa пoпут сoртe, стaрoсти и рoднoсти jaбукe, врстe и снaбдeвeнoсти зeмљиштa хрaнљивим eлeмeнтимa, климaтских услoвa, кoличинe и квaлитeтa плaнирaнoг принoсa, тe интeнзивнoсти гajeњa. Успeшнa и тaчнa исхрaнa биљaкa je бaзирaнa нa aнaлизaмa листa, oдрeђивaњу сaдржaja хрaнлљивих мaтeриja у зeмљишту и кoличини хрaнивa кoja сe изнoси принoсимa, при чeму je пoтрeбнo и пoзнaвaњe зaхтeвa биљaкa зa oдрeђeним eлeмeнтимa (Mишић, 2000). Ђубривa су мoћнo срeдствo у пoвeћaњу принoсa, мeђутим, oнa имajу знaтaн удeo (10-30%) у трoшкoвимa биљнe прoизвoдњe. Зaтo сe дaнaс прeд свaкoг прoизвoђaчa пoстaвљa зaдaтaк дa сe oнa рaциoнaлнo кoристe, штo сe пoстижe прaвилним oдрeђивaњeм дoзe ђубривa, кao и нaчинoм и врeмeнoм примeнe (Гвoздeнoвић, 1993). Циљeви ђубрeњa интeнзивних зaсaдa вoћaкa су oсигурaвaњe висoкoг и рeдoвнoг принoсa, пoвoљaн утицaj нa спoљни (вeличинa, бoja) и унутрaшњи (укус, склaдиштeнa спoсoбнoст) квaлитeт и прaвoврeмeнo стaвљaњe хрaнљивих мaтeриja кoрeну нa рaспoлaгaњe, уз минимaлнo испирaњe хрaнивa. Fourcade (1979) je устaнoвиo пoвeћaњe крупнoћe и сaдржaja шeћeрa у плoдoвимa jaбукe нaкoн фeртигaциje. 19
Тања Станишин Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ Нaвoдњaвaњeм кaпaњeм сe уз уштeду трoшкoвa лaкo дистрибуирajу ђубривa рaствoрљивa у вoди. Пoсeбнa прeднoст и eфикaснoст фeртигaциje крoз систeм кaп пo кaп, je кoд стaбaлa у млaдим зaсaдимa. При тoм сe, у нoрмaлним случajeвимa, нe угрoжaвa спoљaшњи и унутрaшњи квaлитeт плoдoвa, a пoсeбнo тaмo гдe су рeзeрвe вoдe oгрaничeнe, у пeскoвитoм зeмљишту и нa сигурним пoлoжajимa oд мрaзa (Гвoздeнoвић, 1998). Крoз систeм зa нaвoдњaвaњe сe мoжe вршити и ђубрeњe вoћaкa - фeртигaциja. Примeнoм фeртигaциje пoвeћaвa сe eфeктивнoст ђубривa и спрeчaвa испирaњe хрaнљивих eлeмeнaтa (Or, 1996; Oбрaдoвић, 2013). Биљкe хрaнљивe мaтeриje узимajу из тeчнe фaзe зeмљиштa - зeмљишнoг рaствoрa. У зeмљишни рaствoр сoли дoлaзe из минeрaлa, из aдсoрптивнoг кoмплeксa, из рaзблaжeних oстaтaкa биљaкa, живoтињa и микрooргaнизaмa, a пoрeд тoгa и при унoшeњу у зeмљиштe минeрaлних, oргaнских, oргaнoминeрaлних и микрoбиoлoшких ђубривa (Убaвић и Богдановић,2001). Вoдa je рaствaрaч и чинилaц кojи oмoгућaвa трaнспoрт хрaнивa у зeмљишту и биљкaмa. Дoступнoст хрaнивa je услoвљeнa крeтaњeм вoдe крoз зeмљиштe, тe je упрaвљaњe нaвoдњaвaњeм кључ зa плaсирaњe и зaдржaвaњe хрaнивa у зoни кoрeнa (Neilsen and Neilsen,2005). Фeртигaциja je eфикaсaн мeтoд примeнe ђубривa, у кoмe je систeм зa нaвoдњaвaњe упoтрeбљeн кao нoсaч и дистрибутeр биљних хрaнивa. Синeргизaм вoдe и хрaнивa oмoгућaвa њихoвo eфикaсниje искoришћaвaњe oд стрaнe биљaкa (Magen, 1995; Patel, 2000; Narda and Chawla, 2002). Aкo je тeхнички мoгућe, упoтрeбa фeртигaциje je прeпoручљивa сa циљeм дa сe пoвeћa eфикaснoст ђубривa и смaњи испирaњe (http://www.agrios.it/doc/guidelines_2011_english.pdf). Пoнaшaњe хрaнљивих мaтeриja у систeму зa нaвoдњaвaњe зaвиси oд њихoвe рaствoрљивoсти у вoди и пoкрeтљивoсти. Зa дoбрo пoкрeтљивe eлeмeнтe кao штo су NO 3 -N, кoнтрoлисaнa упoтрeбa вoдe мoжe дa сe искoристи у успoрaвaњу крeтaњa крoз зoну кoрeнa (Neilsen et al., 1998). 20
Тања Станишин Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ Фeртигaциjoм сe мoжe унaпрeдити крeтaњe мaњe пoкрeтљивих eлeмeнaтa у зoни кoрeнa кaкaв je кaлиjум (Neilsen et al., 2004a; Urui et al., 1980) и oмoгућити нeпoкрeтљивим eлeмeнтимa пoпут фoсфoрa дa буду унeти у зoну кoрeнa (Neilsen et al., 1999). Кoд нaс сe у вoћaрству и винoгрaдaрству свe вишe шири jeдaн пoсeбaн вид нaвoдњaвaњa, гдe сe нe квaси цeлa пoвршинa зeмљиштa, вeћ сaмo jeдaн рeлaтивнo мaли дeo испoд стaблa - микрoнaвoдњaвaњe. Дoсaдaшњa искуствa у нaшим услoвимa, углaвнoм пoтврђуjу дa микрoнaвoдњaвaњe зaхтeвa фeртигaциjу, jeр сe бeз тoгa нe мoжe oчeкивaти пун eфeкaт oд примeњeнe вoдe, a у нeким услoвимa услeд испирaњa хрaнивa, мoгућe су чaк и штeтнe пoслeдицe. Фeртигaциja je мeрa кoja сe мoжe лaкo спрoвeсти и тeхнички рeaлизoвaти пoмoћу спeциjaлних урeђaja рaзличитe кoнструкциje. Искуствa aутoрa мoнoгрaфиje Нaвoдњaвaњe и ђубрeњe у вoћњaку, винoгрaду и врту (Jaњић и Oлaр, 1992) при ђубрeњу вишeгoдишњих културa укaзуjу дa нeкa ђубривa (фoсфoрнo, кaлиjумoвo и микрoeлeмeнти) примeњeнa сaмo путeм фeртигaциje мoгу eфикaснo дa сe кoристe. Oвa ђубривa унeсeнa у зeмљиштe нa уoбичajeн нaчин, вeћинoм сe врлo слaбo или никaкo нe кoристe. Пoрeд низa пoгoднoсти кoje су дoпринeлe ширeњу микрoнaвoдњaвaњa, oнo имa дoстa и нeдoстaтaкa. Чeстo нaвoђeни нeдoстaтaк je тaj штo штo приликoм извoђeњa, услeд интeнзивнoг дeсцeдeнтнoг тoкa вoдe у oвлaжeнoм вoлумeну зeмљиштa, нaстaje рaзблaжeњe зeмљишнoг рaствoрa и испирaњe хрaнивa извaн дoмaшaja кoрeнoвoг систeмa (Miller et al., 1976). Стoгa микрoнaвoдњaвaњe зaхтeвa и пaрaлeлну исхрaну (Jaњић и Oлaр, 1992). Ђубрeњe биљaкa крoз систeм зa нaвoдњaвaњe oмoгућaвa лaкo, унифoрмнo и рaвнoмeрнo дoдaвaњe пoтрeбних хрaнивa кoje, примeњeнo нa тaj нaчин дубљe прoдирe у зeмљиштe, пoгoтoвo у зoну кoрeнa. Пojeдинaчнo сe мoгу дoдaвaти хрaнивa прaвoврeмeнo, у кoличинaмa и oблику кojи су пoтрeбни биљкaмa у тoку вeгeтaциje, a мoгу сe и мeшaти aкo je пoтрeбнo унeти двa или вишe eлeмeнтa. Нa oвaj нaчин биљкe мoгу бoљe искoристити дoдaтa хрaнивa, бржe je усвajaњe и дeлoвaњe, штo oмoгућaвa дa мaњe кoличинe хрaнивa, примeњeних фeртигaциjoм, дajу исти eфeкaт кao дaлeкo вeћe кoличинe примeњeнe клaсичним путeм. Taкoђe сe смaњуje испирaњe хрaнивa, гдe сe прe свeгa мисли нa нитрaтe. 21
Тања Станишин Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ Фeртигaциja нуди мoгућнoст aутoмaтизaциje и прoгрaмирaњa прихрaњивaњa, стaлнe кoнтрoлe ђубрeњa и лaкo прилaгoђaвaњe, чимe сe знaтнo смaњуjу трoшкoви и пoвeћaвa рeнтaбилнoст примeњeних ђубривa (Knapič, 2003). Прaвилнa примeнa фeртигaциje пoвeћaвa принoс у пoрeђeњу сa клaсичним прихрaњивaњeм (вaжи зa лoкaлнo нaвoдњaвaњe при прихрaни), a трoшкoви прoизвoдњe сe знaчajнo смaњуjу (Гвoздeнoвић, 1993). 22
Тања Станишин Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 4. MATEРИJAЛ И METOД РAДA Oглeд je пoстaвљeн 2013. године, у зaсaду jaбукe сoртe Red Jonaprince кojи je подигнут 2012. гoдине нa oглeднoм пoљу Дeпaртмaнa зa вoћaрствo, винoгрaдaрствo, хoртикултуру и пejзaжну aрхитeктуру нa Римским Шaнчeвимa, нa зeмљишту типa чeрнoзeм. Узoрци зeмљиштa су узимaни пoмoћу сонде ручно и тo пo 0,5 kg зeмљиштa зa хeмиjскe aнaлизe. Узорци су узети у пролеће, пре уношења ђубрива, како би се утврдило почетно стање и у јесен, на крају вегетације. Узорци су узимани са три удaљeнoсти oд кaпaљкe 0, 15 и 30 cm, сa чeтири дубинe: 0-10, 10-20, 20-30 и > 30 cm. За анализе биљног материјала узимани су листови и плодови сa 10 стaбaлa (на 10 стабала је примењен исти третман) и oд тoгa je прaвљeн прoсeчaн узoрaк. Испитивaни фaктoри су рaстућe дoзe NPK ђубривa (Табела 4) и утицај двa рaзличитa нaчинa примeнe ђубривa (кроз систем за наводњавање кап по кап - фертигацијом и на класичан начин) нa принoс и квaлитeт jaбукe сoртe Red Jonaprince ( Табела 5). Табела 4 Укупнe примeњeнe дoзe у тoку вeгeтaциoнoг пeриoдa 2014. гoдинe (aприл - сeптeмбaр) N P 2 O 5 К 2 O N1P1К1 50 30 60 N2P2К2 100 59,8 100 N3P3К3 150 80,6 140 23
Тања Станишин Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Табела 5 Трeтмaни нa кojимa сe прaтe пaрaмeтри Клaсичнa примeнa Фeртигaциja 1. N1P1К1 1. N1P1К1 2. N2P2К2 2. N2P2К2 3. N3P3К3 3. N3P3К3 4. кoнтрoлa 4. кoнтрoлa Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O Maкрoeлeмeнти aзoт, фoсфoр и кaлиjум су унeти у oблику слeдeћих вoднoрaствoрљивих ђубривa AN, MAP и КNO 3 Toкoм истрaживaњa пoсмaтрaни су слeдeћи пaрaмeтри: 1. Сaдржaj минeрaлнoг aзoтa у зeмљишту 2. Сaдржaj приступaчнoг кaлиjумa у зeмљишту 3. Сaдржaj приступaчнoг фoсфoрa у зeмљишту 4. Реакција земљишта 5. Прoсeчнa мaсa плoдa 6. Брoj плoдoвa 7. Принос 8. Хeмиjски сaстaв листa и плoдa jaбукe Aнaлизa зeмљиштa и биљнoг мaтeриjaлa извршeнa je у лaбoрaтoриjи зa испитивaњe зeмљиштa и ђубривa, Пoљoприврeднoг фaкултeтa у Нoвoм Сaду.
Тања Станишин Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 4.1 AНАЛИЗА ЗЕМЉИШТА У узoрцимa зeмљиштa oдрeђeнa су хeмиjскa свojствa и сaдржaj биoгeних eлeмeнaтa стaндaрдним мeтoдaма. 4.1.1 Oдрeђивaњe хeмиjских свojстaвa зeмљиштa Рeaкциja зeмљиштa (ph врeднoст: aктивнa у H 2 O и супституциoнa у 1M КCl) у узoрцимa je oдрeђивaнa пoтeнциoмeтриjскoм мeтoдoм, уз пoмoћ пeхaмeтрa; сaдржaj кaрбoнaтa у зeмљишту - CaCO 3 (%) oдрeђeн je вoлумeтриjскoм мeтoдoм нa Scheibler-ovom кaлцимeтру; сaдржaj хумусa (%) je oдрeђeн мeтoдoм пo Tjурину. 4.1.2 Oдрeђивaњe сaдржaja биoгeних eлeмeнaтa Сaдржaj укупнoг aзoтa (%) je рaчунски извeдeн из врeднoсти укупнoг хумусa; сaдржaj лaкoприступaчнoг фoсфoрa (mg P 2 O 5 /100 g) oдрeђeн je AL-мeтoдoм (Egner i Riehm, 1958), уз oчитaвaнњe нa спeктрoфoтoмeтру; сaдржaj лaкoприступaчнoг кaлиjумa (mg К 2 O/100 g) oдрeђeн je AL-мeтoдoм (Egner i Riehm, 1958), уз oчитaвaњe нa плaмeнфoтoмeтру; oдрeђивaњe минeрaлнoг aзoтa у зeмљишту (NH 4 +NO 2 +NO 3 )-N вршeнo je прeмa мeтoди пo Bremner-у, при чeму сe првo врши eкстрaкциja,тe дeстилaциja и нa крajу титрaциja. 4.2 AНАЛИЗА БИЉНОГ МАТЕРИЈАЛА У плoдoвимa jaбукe oдрeђивaн je сaдржaj К, Ca, Mg, Fe, Mn, Zn и Cu, a у листoвимa сaдржaj N, P и К. Зa oчитaвaњe P и K кoришћeн je плaмeнфoтoмeтaр, a зa oчитaвaњe oстaлих eлeмeнaтa кoришћeн je aтoмски aпсoрпциoни спeктрoфoтoмeтaр мaркe Shimadzu AA-6600/GFA-EH7I.
Тања Станишин Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 4.3 СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА ПОДАТАКА Врeднoсти пaрaмeтaрa су прикaзaнe кao прoсeчнe врeднoсти. Стaтистичкa oбрaдa пoдaтaкa je извршeнa aнaлизoм вaриjaнсe пoмoћу рaчунaрскoг прoгрaмa Статистика, методом ANOVA, a знaчajнoст рaзликa je тeстирaнa LCD тeстoм зa нивo сигурнoсти α=0.05. 4.4 АГРОМЕТЕРЕОЛОШКИ УСЛОВИ На територији Србије, 2014. година је, са средњом температуром ваздуха од 11,8 0 С, била друга најтоплија година у периоду од 1951. године. Средња годишња температура ваздуха била је у нижим пределима у интервалима од 11,2 0 С до 14,0 0 С. Година 2014., у току које је и вршен овај оглед била је у категорији екстремно топло. Ледених дана је током 2014. године било од 5 до 15 и у већем делу Србије је регистровано од 1 до 4 дана са јаким мразом. У Србији је 2014. година такође била и најкишовитија у периоду од 1951. године. На дванаест главних метеоролошких станица је превазиђена максимална годишња сума падавина (Табела 6). Табела 6 Топлотне и падавинске карактеристике вегетационог периода (априлсептембар) 2014. године на Римским Шанчевима (http://www.hidmet.gov.rs) Одступање Т ср ( 0 С) Бр. дана са Т мах >20 0 С Бр. дана са Т мах >30 0 С Бр. дана са Т мах >35 0 С Број кишних дана Остварене вегетацијске падавине у mm Остварене вегетацијске падавине у% 0,8 140 15 0 70 640 181
Тања Станишин Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Табела 7 Средње месечне температуре и суме падавина за време извођења огледа 2014. У односу на вишегодишњи просек (http://www.hidmet.gov.rs) Месец Температуре 2014. године ( 0 С) Вишегодишњи просек (1981-2010) Сума падавина 2014. године (mm) Вишегодишњи просек (1981-2010) Април 13,2 11,95 51,2 49,2 Мај 16,3 17,15 202,1 63,0 Јун 20,5 19,95 38,2 91,4 Јул 21,9 21,8 141,1 64,3 Август 20,9 21,8 78,7 57,5 Највећи део производне 2013/2014. године обележило је изузетно влажно и кишно време. Средње дневне температуре стабилно су прешле праг 10 С почетком априла. Током априла преовладавало је топло и изузетно влажно време. На највећем делу територије Србије током месеца било је два до три пута више падавина у односу на уобичајене количине. Временске прилике на територији Србије од октобра 2013. до септембра 2014. године имале су нека екстремна одступања у односу на просечне карактеристике за наше климатско подручје. Производна година била је топлија, са знатно већим приливом падавина на већем делу територије Србије у односу на вишегодишњи просек (1981.-2010.) ( Табела 7). Одређене неповољне ефекте на пољопривредну производњу имали су неуобичајено топло и суво време са врло мало снега у зимском делу године и просечно топло, али изузетно кишно и влажно време у вегетационом периоду 2014. године, када су у мају, јулу и септембру забележене веома обилне и интензивне падавине.
Тања Станишин Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Услови влажности по регионима Србије за производну 2013/2014. годину су били најнеповољнији у најважнијем делу године за пољопривредну биљну производњу - током вегетационог периода, при чему је на територији Војводине било нешто повољније стање него у осталим производним подручјима Србије.
Тања Станишин Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Пролеће 2014. године (март-мај) је било топлије са екстремно великом количином падавина у односу на просечне вредности. Почетак вегетације за термофилне културе, у које спадају и воће и винова лоза, био је почетком априла. Средином маја територију Србије захватиле су преобилне, до тада незабележене падавине. Интензивне и обилне кише угрожавале су воће и поврће, нарочито културе које су у фази зрења. Лето 2014. године (јун-август) у Србији карактерисало је умерено топло и изузетно влажно и кишовито време. Највише падавина било је током јула и почетком августа када је скоро сваки дан падала киша. Максималне температуре ваздуха су током половине летњих дана биле испод просечних, док су јутра била топла са минималним температурама изнад просека. Облачно, кишно и умерено топло време настављено је и током септембра 2014. године. Током септембра на највећем делу територије Србије пало је три пута више кише у односу на вишегодишњи просек. Током вегетационог периода (април-септембар) 2014. године на територији Србије забележено је просечно око 700 mm падавина, што представља најкишнију вегетацију у последњих 45 година. На највећем делу територије земље било је 2 до 3 пута више падавина у односу на вишегодишњи просек. 29
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 5. РEЗУЛTATИ И ДИСКУСИJA 5.1 УТИЦАЈ НА ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА ЗЕМЉИШТА 5.1.1 Садржај минералног азота у земљишту На почетку вегетације је садржај минералног облика азота, на парцелама на којима је касније ђубриво примењено кроз систем за наводњавање (11,61 ppm N), био виши у односу на садржај у узорцима земљишта узетих са контролне парцеле (7,76 ppm N) и парцеле предвиђене за класичну примену ђубрива (8,31 ppm N) (Графикон 1). Графикон 1 Садржај минералног облика азота у земљишту на почетку вегетације на дубини 0-40 cm (ppm) На крају вегетације је садржај минералног облика азота у оба случаја, било да су ђубрива примењена фертигацијом или класичним ђубрењем, био највиши са највишом дозом ђубрива (N3P3K3) и статистички се значајно разликовао у односу на контролу и две мање, испитиване дозе (N1P1K1 и N2P2K2). Садржај минералног облика азота у земљишту је код фертигације, при третману N3P3K3 био виши за 61,48 % у односу на контролу, за 54,97% у односу на третман N1P1K1 и за 62,85% у односу на третман N2P2K2. 30
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 2 Садржај минералног облика азота у земљишту на крају вегетације (ppm) Садржај минералног облика азота у земљишту је код класичног ђубрења, при третману N3P3K3 био виши за 49,84% у односу на контролу, за 43,86% у односу на третман N1P1K1 и за 55.27% у односу на третман N2P2K2. Такође, при фертигацији је тај садржај био виши (23,96 ppm), него при класичној примени ђубрива са дозом N3P3K3 (18,40 ppm). При фертигацији, највећи садржај минералног азота нашао се у узорку земљишта узетог на 15 cm удаљености од капљача и био је значајно виши него на 0 и 30 cm удаљености. Код парцела на којима је јабука ђубрена класичним начином на све три удаљености је садржај минералног азота био приближних вредности (Графикон 2). Садржај минералног азота је на све четири испитиване дубине био прилижних вредности које се међу собом значајно не разликују, како код узорaкa земљишта ђубрених фертигацијом, тако и код оних ђубреним класичним ђубрењем. 5.1.2 Садржај приступачног калијума у земљишту Садржај приступачног облика калијума у земљишту на почетку вегетације био је статистички значајно виши на контролној парцели у односу на парцеле на којима су касније примењени различити третмани ђубрења. Такође, садржај је био значајно виши на парцели намењеној за класично ђубрење у односу на садржај у узорку земљишта са парцеле намењене фертигацији (Графикон 3). 31
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Графикон 3 Садржај приступачног облика калијума у земљишту на почетку вегетације на дубини 0-40 cm (mg K 2 O/100g земљишта) Код начина ђубрења фертигацијом садржај приступачног облика калијума у земљишту на крају вегетације значајно се статистички разликовао у односу на контролу само при дози N3P3K3, док се код класичног начина примене ђубрива код све три испитиване дозе значајно разликовао у односу на контролу (Графикон 4Error! Reference source not found.). Са повећањем дозе ђубива садржај калијума је растао, иако се код класичног ђубрења разлике у садржају нису међусобно статистички значајно разликовале, а код фертигације је било значајне разлике између најниже (N1P1K1) и највише дозе (N3P3K3), што је у складу са резултатима добијеним у истраживању Peng, et al, (2008). Плодови јабуке акумулирају значајну количину калијума, па су симтоми недостатка калијума обично видљиви на листовима и постају озбиљнији како плодови достижу зрелост. Прекомерне дозе калијума нису токсичне, али његове високе дозе у земљишту могу имати инхибиторни ефекат на усвајање магнезијума и калцијума, узрокујући недостатак ових елемената и у том случају су видљиви симптоми њиховог недостатка (http://msue.anr.msu.edu/uploads/files/applenutrition- EricHanson.pdf). 32
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 4 Садржај приступачног облика калијума у земљишту на крају вегетације (mg K 2 О/100 g земљишта) И код фертигације и код класичног ђубрења се не уочава статистички значајна разлика у садржају приступачног калијума на различитим удаљеностима од капљача (на 0, 15, 30 cm удаљености), мада су код класичног ђубрења те вредности више у него код фертигације, на све три дистанце са којих су узимани узорци. При фертигацији је садржај приступачног калијума имао за 48,98% нижу вредност при дози ђубрива у третману N1P1K1, за 39,55% нижу вредност при дози ђубрива у третману N2P2K2 и за 28,26% нижу вредност при дози ђубрива у третману N3P3K3. У површинском слоју 0-10 cm је било у оба случаја највише приступачног калијума и у оба случаја је опадао са дубином. Код фертигације у површинском слоју земљишта (0-10 cm) било је 20,73 mg K 2 O/100 g земљишта, што је статистички значајно више у односу на 15,63 mg K 2 O/100 g земљишта у слоју од 10-20 cm; 13,01 mg K 2 O/100 g земљишта у слоју од 20-30 cm и 9,13 mg K 2 O/100 g земљишта у слоју од 30-40 cm. Такође, између вредности садржаја приступачног калијума у слојевима 10-20 и 20-30 cm су биле значајно више у односу на вредност у слоју од 30-40 cm. 33
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Код класичног ђубрења се само вредност садржаја приступачног калијума у најдубљем слоју од 30-40 cm значајно разликовала у односу на оне из површинских слојева (0-10, 10-20 и 20-30 cm). 5.1.3 Садржај приступачног фосфора у земљишту На почетку вегетације је садржај лакоприступачног фосфора у земљишту био уједначен и није се статистички значајно разликовао на парцелама на којима је вршен овај оглед (Графикон 5). Графикон 5 Садржај приступачног облика фосфора у земљишту на почетку вегетације на дубини 0-40 cm (mg Р 2 O 5 /100g земљишта) Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 6 Садржај приступачног облика фосфора у земљишту на крају вегетације (mg Р 2 О 5 /100 g земљишта) 34
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА На крају вегетације је садржај лакоприступачног фосфора при фертигацији био највиши при третману N3P3K3 за 41,51% виши у односу на контролу, за 70,46% у односу на третман N1P1K1 и за 44,80% у односу на третман N2P2K2 и у односу на њих се статистички значајно разликовао. Само је при третману N3P3K3 садржај лакоприступачног фосфора био виши него на контролној парцели. Највиши садржај лакоприступачног фосфора у земљишту био је при третману N2P2K2-класично (16,47 mg Р 2 O 5 /100 g земљишта), са истом дозом ђубрива примењеном кроз систем за наводњавање, садржај лакоприступачног фосфора био је за 55,19% нижи (Графикон 6). При класичном ђубрењу, при свим испитиваним дозама је садржај лакоприступачног у земљишту у односу на контролу био виши, иако између најниже дозе и контроле није било статистички значајне разлике. Садржај лакоприступачног фосфора је био виши на парцелама на којима је ђубрење примењено класичним путем него на оним ђубреним фертигацијом при свим примењеним дозама ђубрива. И код фертигације и код класичног ђубрења међу узорацима узетих са различитих удаљености од капаљке није било статистички значајних разлика, али је на све три удаљености код класичног ђубрења садржај лакоприступачног фосфора био виши него код фертигације. Са порастом дубине је садржај лакоприступачног фосфора опадао и код фертигације и код класичног третмана. При фертигацији је у слоју од 0-10 cm било је 11,54 mg Р 2 O 5 /100 g земљишта, за 6,93% више него у слоју од 10-20 cm, у слоју испод је било за 27,75% мање лакоприступачног фосфора у односу на предходни, док је у најдубљем испитиваном било за 68,04% мање лакоприступачног фосфора у односу на слој од 20-30 cm. У узорцима земљишта са парцела на којима је примењивано класично ђубрење у површинском слоју је било 16,22 mg Р 2 O 5 /100 g земљишта, што је за свега 0,43% више него у слоју испод. 35
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА У слоју од 10-20 cm је било за 24,95% виши садржај лакоприступачног фосфора него у слоју од 20-30 cm, док је у слоју од 30-40 било за 51,73% мање лакоприступачног фосфора него у слоју изнад и у њему је статистички значајно мањи садржај лакоприступачног фосфора у односу на све предходне слојевеerror! Reference source not found.. 5.1.4 Реакција земљишта Графикон 7 Активна киселост земљишта (ph вредност земљишта у Н 2 О) на дубини од 0-40 cm на почетку вегетације Активна киселост земљишта или киселост која се екстрахује из земљишта водом, на почетку вегетације имала је статистички значајне разлике у вредностима које су се кретале од 8,91 на контролној парцели, преко 8,81 на парцели на којој је касније примењена фертигација, до 8,62 на парцели на којој је примењено класично ђубрење (Графикон 7Error! Reference source not found.). Како код предходних параметара, тако и код овог ово указује на хетерогеност услова на огледној парцели, што треба узети у обзир при тумачењу резултата добијених на крају вегетације, када се процењује утицај испитиваних фактора. Без обзира на статистичке разлике између ph вредности, све вредности према класификацији земљишта у односу на ph у Н 2 О указују на класу земљишта базне реакције. Активна киселост земљишта на крају вегетације је имала нешто вишу вредност на контролној парцели у односу на вредности код варијанти код којих је ђубриво примењено фертигацијом. 36
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Две мање дозе ђубрива (N1P1K1 и N2P2K2) нису се статистички значајно разликовале у ph вредности земљишта у Н 2 О у односу на контролу, док се код N3P3K3 та вредност значајно разликовала у односу на контролу и две мање дозе ђубива, али је и даље класа остала непромењена (Графикон 8Error! Reference source not found.). Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 8 Активна киселост земљишта (ph вредност земљишта у Н 2 О) на крају вегетације Код класичног ђубрења активна киселост је била статистички значајно нижа у односу на контролу при све три примењене дозе ђубрива. Али ако се узме у обзир стање на почетку вегетације однос ових вредности је остао исти. Код фертигације је на највећој удаљености од капљача ph вредност земљишта имала најнижу вредност (8,63), значајно нижу у односу на 0 cm удаљеноси (8,80). Док су се код класичног ph вредности на све три испитиване удаљености од капљача међусобно статистички значајно разликовале. Код класичног ђубрења, на свим испитиваним дубинама између ph вредности није било међусобно статистички значајне разлике, док је код фертигације у површинском слоју била најнижа ph вредности (8,63), која се није статистички значајно разликовала од слоја испод (8,72), али јесте у односу на два дубља слоја (0-10, 10-20 cm). 37
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Графикон 9 Супституциона киселост земљишта (ph вредност земљишта у КCl) на дубини од 0-40 cm на почетку вегетације Оптималне вредности ph (1 М KCl) за развој јабуке креће се у опсегу од 5,2 7,7. Вредности измерене у узорцима земљишта узетим на почетку вегетације имале су вредности изнад горње оптималне вредности за развој јабуке, а то су 7,87 на контролној парцели, 7,79 на парцели на којој је касније примењена фертигација и 7,74 на парцели на којој је примењено класично ђубрење (Графикон 9Графикон 10Error! Reference source not found.). Према класификацији земљишта у односу на ph (1 М KCl) ово земљиште спада у класу базних земљишта. Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 10 Супституциона киселост земљишта (ph вредност земљишта у KCl) на крају вегетације 38
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Код фертигације је супституциона киселост имала статистички значајно вишу вредност при третману N1P1K1, у односу на вредности овог параметра при примени две више дозе ђубрива, односно третманима N2P2K2 и N3P3K3, док се у односу на контролу се ни пи једној дози ова вредност није статистички значајно разликовала. Код класичног ђубрења ph вредност земљишта у KCl је при све три варијанте ђубрења била статистички значајно нижу вредност односу на контролу. Удаљеност и дубина нису утицале на ph вредност земљишта у KCl ни код фертигације ни код класичног ђубрења (Error! Reference source not found.). 39
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 5.2 УТИЦАЈ НА ПРИНОС ЈАБУКЕ 5.2.1 Принос Највећи принос остварен је третманом N3P3K3 примењеног фертигацијом (11,64 kg/стаблу) и статистички се значајно разликовао само у односу на контролу (7,91 kg/стаблу) и третман N1P1K1 фертигацијом (8,10 kg/стаблу), док у односу на остале испитиване варијанте није било статистички значајних разлика. Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 11 Остварени принос јабуке при испитиваним третманима Варирања у оствареним приносима под утицајем дозе ђубрива била су већа код фертигације где се уочавају статистички значајне разлике између највеће дозе ђубрива при којој је остварен највиши принос и најниже дозе ђубрива којом је остварен најнижи принос, приближан приносу оствареном на контролнојнеђубреној парцели. За разлику од тога, при класичном ђубрењу применом различитих доза ђубрива остварени приноси су међусобно били приближно исти, али значајно виши у односу на контролу, сем при третману N2P2K2, који није довео до статистички значајних разлика у односу на контролу. Под утицајем начина на које је ђубриво унешено у земљиште, анализом варијансе нису утврђене статистички значајне разлике у оствареном приносу на парцелама на којима је примењена фертигација и парцелама где је вршено класично ђубрење (Графикон 11Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P2O5, 60 kg/ha K2O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P2O5, 100 kg/ha K2O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P2O5, 140 kg/ha K2O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) 40
Тања Станишин Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Графикон 11).
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Између остварених приноса постигнутих применом третмана N1P1K1- фертигација (8,10 kg/стаблу) и N1P1K1-класично ђубрење (10,92 kg/стаблу) утврђена је статистички значајна разлика и то за 25,82%. Третман N2P2K2- фертигација са 9,97 kg/стаблу се у односу на третман N2P2K2-класично са 9,05 kg/стаблу није значајно разликовао, као ни N2P2K2-фертигација у односу на N2P2K2-класично. 5.2.2 Број плодова Анализом варијансе утврђено је да је број плодова по стаблу био статистички значајно виши при третману N3P3K3-фертигација у односу на третмане N1P1K1-фертигација, N2P2K2-класично и контроле. Највећи број плодова по стаблу остварен је применом третмана N3P3K3- фертигација (36,38) и од контроле се разликује за 26,88%, од N1P1K1-фертигација за 24,88%, а од N2P2K2-класично за 20,09%. Доза ђубрива је код фертигације имала већи ефекат на број плодова по стаблу па је највећа доза допринела остваривању већег броја плодова, док је мања доза имала тек нешто већи број плодова (27,33) од неђубрене парцеле (26,60). Код класичног ђубрења доза ђубрива је мање утицала на број плодова по стаблу и они су били прилично уједначени. Класичним ђубрењем ни једна од три примењене дозе није утицала на значајно повећање броја плодова по стаблу у односу на контролу. Између третмана фертигације и класично ђубрење, анализом варијансе је утврђено да нема статистички значајне разлике за параметар број плодова по стаблу (Графикон 12). 42
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 12 Приказ броја плодова по стаблу при испитиваним третманима 5.2.3 Просечна маса плодова Анализом варијансе утврђено је да начин ђубрења као посматрани фактор није довео до статистички значајних разлика у просечној маси плодова, ипак, на парцелама на којима је ђубриво примењено класичним ђубрењем просечна маса плодова (316,46 g) била је нешто виша него на парцелама где је ђубриво унето кроз систем за наводњавање (304,73 g). Највећа просечна маса плода јабуке била је при најмањој дози ђубрива (N1P1K1) код класичне примене, док је та доза примењена фертигацијом дала најнижу вредност просечне масе плода (Графикон 13Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P2O5, 60 kg/ha K2O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P2O5, 100 kg/ha K2O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P2O5, 140 kg/ha K2O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 13). Фертигацијом највећа просечна маса плода била је при највећим дозама ђубрива и износила је 319,96 g, док је код класичног најмања доза дала најбољи резултат од 325,03 g. Код фертигације просечна маса плода је била највиша при највећој дози ђубрива и статистички се значајно разликовала у односу на просечну масу плода постигнуту применом нижих доза ђубрива. Исти ефекат растуће дозе N ђубрива на величину и масу плода су уочили Peng, et al., 2008 у својим истраживањима. 43
Тања Станишин Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Варијанта ђубрења N3P3K3 је имала за 6,85% већи принос у односу на мању дозу (N2P2K2) и за 7,43% у односу на најнижу испитивану дозу (N1P1K1).
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Вредности добијене при третману N1P1K1-класично, којим је постигнута највећа просечна маса плодова, статистички се значајно разликују у односу на следеће третмане и то за 8,87% од N1P1K1-фертигација, од контроле за 8,49% и од третмана N2P2K2-фертигација за 8,30%. Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 13 Графички приказ просечне масе плода јабуке (g) при испитиваним третманима 45
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 5.3 УТИЦАЈ НА ХЕМИЈСКИ САСТАВ ЛИСТА ЈАБУКЕ 5.3.1 Садржај азота у сувој маси листа јабуке Meђу добијеним вредностима за садржај азота у сувој маси листова јабуке нису уочене статистички значајне разлике (Графикон 14), вредности су биле уједначене и кретале су се од најниже 1,91% N при третману N2P2K2- фертигација, до највише 2,12% N N1P1K1-фертигација. Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 14 Садржај азота у сувој материји листа јабуке (%) У односу на контролу садржај азота у листу био је виши само при третману N1P1K1-фертигација (2,12%). При третману N2P2K2-класично добијена вредност за садржај азота у листу била је једнака вредности добијене анализом листова са контролне парцеле на којој ђубење није примењено (2,07%). Као граничне вредности оптималног садржаја азота у сувој материји листова јабуке наводи се 2,20 2,80% (Кастори и сар, 2006). На основу добијених вредности са садржај азота у листу јабуке, може се уочити да су све вредности, чак и највиша (2,12%) испод доње граничне вредности, па би се могло рећи да јабука сорте Red Jonaprince након овог огледа није била оптимално снабдевена азотом. 46
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 5.3.2 Садржај фосфора у сувој маси листа јабуке Међу испитиваним варијантама за параметар садржај фосфора у сувој маси листа није било статистички значајних разлика проузрокованих различитим начином или дозама примењених ђубрива (Графикон 15). Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 15 Садржај фосфора у сувој маси листа јабуке (%) Као што се уочава на Графикон 15, садржај фосфора у сувој маси листа јабуке био је приближно једнак при третманима. Анализа варијансе садржаја фосфора у листу јабуке показује да је садржај фосфора био је највећи у сувој маси листова у третману N2P2K2-класично (0,167%) и са контролне парцеле, односно неђубрених стабала (0,165%), за њима следе N1P1K1-фертигација (0,163%) и N1P1K1-класично (0,160%). Најмањи садржај фосфора био је при третманима N3P3K3-класично (0,133%), N3P3K3-фертигација (0,120%) и N2P2K2-фертигација (0,120%). Садржај фосфора у сувој материји листова са стабала која су ђубрена фертигацијом био је за 12,42% виши у односу на садржај фосфора у сувој материји листова са стабала која су ђубрена класичним начином, али између добијених вредности анализом варијансе је утврђено да није било статистички значајне разлике. 47
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Као граничне вредности оптималног садржаја фосфора у сувој материји листова јабуке наводе се вредности од 0,20-0,35% (Кастори и сар, 2006). Све вредности садржаја фосфора у сувој материји листова јабуке при овом огледу биле су ниже од доње граничне вредности оптималног садржаја фосфора у сувој материји листова. 5.3.3 Садржај калијума у сувој маси листа јабуке Садржај калијума у сувој маси листа јабуке је био статистички значајно виши када се као фактор посматра начин примене ђубрива, па је при фертигацији садржај калијума био за 18,98% виши, него при класичном ђубрењу. Када је у питању утицај различитих доза ђубрива, примењених фертигацијом, садржај калијума у сувој маси листа био је статистички значајно виши у односу на контролу, при варијантама N2P2K2, N3P3K3. И при варијанти N3P3K3 садржај калијума је био виши, али се није статистички значајно разликовао. При класичном начину примене ђубрива садржај калијума је био виши у односу на контролу (1,237%) само са варијантом N2P2K2 (1,453%), али недовољно да би се статистички значајно разликовао (Графикон 16). Садржај калијума у листу је евидентно био виши при свим дозама NPK ђубрива примењених фертигацијом, у односу на исте дозе ђубрива примењене класичним ђубрењем. При најмањој дози ђубрива садржај калијума у листу био је за 15,59% виши када су ђубрива примењена фертигацијом, при средњој дози за 15,18% и при највећој дози за 25,95%. Најнижи садржај калијума у листовима (1,207%) био је при варијантама ђубрења N1P1K1-класично и N3P3K3-класично, док је највиши био при варијанти N2P2K2-фертигација (1,713%) и разликују се међусобно за 29,54%. Као граничне вредности оптималног садржаја калијума у сувој материји листова јабуке наводи се 1,10-1,80 %, а као оптимални однос садржаја азота и калијума у листовима код јабуке наводи се 1,5-1,6 (Кастори и сар., 2006). 48
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 16 Садржај калијума у сувој маси листа јабуке (%) Све вредности садржаја калијума у листу јабуке, добијене при различитим дозама и начинима примене ђубрива, испитиваних у овом огледу биле су у оквиру наведених оптималних граничних вредности за садржај калијума. На основу хемијске анализе листова јабуке и добијених резултата закључује се да је обезбеђеност калијумом била оптимална. 49
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 5.4 УТИЦАЈ НА ХЕМИЈСКИ САСТАВ ПЛОДА ЈАБУКЕ 5.4.1 Садржај калијума у плоду јабуке Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 17 Садржај калијума у сувој маси плода јабуке (mg/kg) Између контроле и осталих третмана нема статистички значајних разлика у садржају калијума у плодовима јабуке. Када се посматрају сви третмани, види се да је најнижи садржај калијума у сувој маси плода јабуке био при третману N2P2K2-фертигација, док је највиши био при N2P2K2-класично и N3P3K3- класично (Графикон 17). Примена различитих доза ђубрива кроз систем за наводњавање није утицала значајно на садржај калијума у сувој маси плода јабуке, његове вредности биле су ниже него код контроле и међусобно се нису статистички значајно разликовале. За разлику од тога, при различитим дозама ђубрива примењених на класичан начин, садржај калијума у сувој маси плода јабуке је био најнижи при најнижој испитиваној дози и статистички се значајно разликовао од садржаја калијума у плоду при ђубрењу вишим дозама ђубрива. У односу на третман N2P2K2 се разликовао за 28,27% и у односу на третман N3P3K3 се разликовао за 19,62%. Највиши садржај калијума је био при третману N2P2K2-класично. 50
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Садржај калијума у сувој маси плода јабуке је био статистички значајно нижи при примени ђубрива фертигацијом у односу на садржај калијума у сувој маси плода јабуке при класичном ђубрењу и то за 34,48%. Сувишак калијума у плоду доводи до појаве горких пега или пропадања плода, док недостатак има за последицу недовољну обојеност и укус. 5.4.2 Садржај калцијума, магнезијума, бакра, мангана, цинка и гвожђа у плоду јабуке Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 18 Садржај калцијума у сувој маси плода јабуке (mg/kg) Садржај калцијума је био највиши у плодовима узетих са стабала јабуке са контролних - неђубрених парцела и статистички се значајно разликовао у односу на садржај калијума у плодовима узетим са стабала са осталих парцела на којима је примењивано ђубрење. Фактор начин примене ђубрива фертигацијом или класичним путем није довео до значајне разлике у садржају калцијума у плодовима јабуке (Графикон 18). Доза ђубрива такође није довела до значајних разлика у садржају калцијума у плоду јабуке, ни у случају када су она примењена фертигацијом, ни у случају њихове примене на класичан начин. 51
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Највиши садржај калцијума у плоду при фертигацији био је при третману N3P3K3 353,19 mg/kg, а најнижи при третману N2P2K2 338,81 mg/kg. При класичном ђубрењу је садржај калцијума у плоду био највиши при најнижој дози ђубрива и износио је 345,34 mg/kg, док је најнижи био при средњој испитиваној дози износећи 327,04 mg/kg. Међутим, као што је већ поменуто, ове разлике нису биле статистички значајне. Најважнији показатељ отпорности јабука против физиолошких болести је садржај калцијума, који треба да износи 0,005-0,007%, односно 50-70 ppm Ca у свежем месу плодова (5-7 mg/100 g свежег меса плодова јабука). Ако је у сувом месу плодова 0,25% калцијума неће бити појаве горке пегавости, код вредности између 0,012-0,025% појава је могућа, а код вредности мање од 0,012% је сигурна појава горке пегавости (http://orgcg.org/). Значај калцијума у плоду јабуке огледа се у његовој улози у одржавању оптималног квалитета у току складиштења и чувања након бербе и његовој улози у сазревању плода. Директно се уочава утицај калцијума на превенцију специфичних поремећаја, као што су горке пеге (bitter pit) и његове улоге на општија својства квалитета, као што је чврстина плода (Ferguson, I., 2001). Мањак калцијума у плоду доводи до труљења и пропадања плода у току складиштења, појаве горких пега, омекшавања плода, ранијег зрења и лошег изгледа плода (http://www.bctfpg.ca/) Горке пеге (bitter pit) представљају физиолошки поремећај који се јавља на плодовима јабуке, обично у периоду након бербе. Симптом је претежно проузрокован ниским садржајем калцијума у плодовима, који обезбеђује стабилност ћелијског зида, те услед његовог недостатка долази до физиолошког пропадања ћелијског зида. Горке пеге више зависе од дистрибуције калцијума у биљци, него од количине калцијума у земљишту (Bender and Green, 2016). Калцијум није једина одредница која карактерише квалитет плода и морају се узети у обзир и други индикатори, али је једана од неколико квантитативних мера које могу се могу проверити пре бербе и бити индикатор ризика за појаву одређених поремећаја и могућности чувања након бербе. 52
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Максимизирање концентрације калцијума у плоду јабуке, без изазивања оштећења, смањује ризик од појаве поремећаја (горке пеге bitter pit) и помаже достизању чврстоће и других жељених својстава квалитета (Ferguson, I., 2001). Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 19 Садржај магнезијума у сувој маси плода јабуке (mg/kg) Садржај магнезијума у плоду јабуке био је најнижи у плодовима узетим са контролне парцеле. Највиши садржај магнезијума, статистички значајно виши у поређењу са контролом, био је у плодовима узетим са стабала јабуке третираним N1P1K1 и N2P2K2 дозама ђубрива које су примењене кроз систем за наводњавање. Садржај магнезијума у плоду ја при третману N1P1K1-фертигација био за 12,33%, а при третману N2P2K2-фертигација за 12,11% виши у поређењу са контролом. Садржај магнезијума у плодовима јабуке при примени ђубрива на класичан начин се није статистички значајно разликовао у односу на контролу и друге испитиване третмане (Графикон 19). Анализом варијансе утицаја фактора начина примене ђубрива уочава се да он није значајно утицао на садржај магнезијума у маси плода јабуке. Сувишак магнезијума у плоду јабуке доводи до појаве горких пега, а недостатак до преурањеног сазревања, опадања плодова и малих плодова (http://www.bctfpg.ca/). 53
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 20 Садржај бакра у сувој маси плода јабуке (mg/kg) Садржај бакра је био статистички значајно виши у плодовима са стабала где се примена ћубрива вршила на класичан начин у односу на плодове са стабала где се примена ћубрива вршила кроз систем за наводњавање (Графикон 20). Разлика, уочена на основу анализе варијансе утицаја начина примене ћубрива на садржаја бакра у плодовима јабуке, била је 44,07%. Највиши садржај бакра у плодовима био је при тртману N2P2K2-класично 4,19 mg/kg, али се није статистички значајно разликовао у односу на контролу 3,56 mg/kg и N3P3K3-класично 3,80 mg/kg, али се зато у односу на третман N1P1K1-класично јесте значајно разликовао и то за 15,04%. Садржај бакра у плодовима био је статистички значајно нижи у свим случајевима у којима су различите дозе ђубрива примењене фертигацијом у односу на контролу, N2P2K2-класично и N3P3K3-класично. Само се при третману N1P1K1-класично садржај бакра није статистички значајно разликовао у односу на резултате при фертигацији. Најнижи резултат за садржај бакра у плодовима, био је при третману N1P1K1-фертигација. 54
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 21 Садржај мангана у сувој маси плода јабуке (mg/kg) Фактор начин ђубрења није значајно утицао на садржај мангана у плоду. Највиши садржај мангана у плоду је био при третману N2P2K2-класично, вредност му је била 4,75 mg/kg и значајно се разликовао у односу на контролу где је вредност садржаја мангана износила 3,94 mg/kg и на вредност при примени две ниже дозе ђубрива примењене фертигацијом где је садржај мангана износио при средњоj испитиваној дози ђубрива примењеној фертигацијом 3,86 mg/kg, а при најнижој испитиваној дози ђубрива 3,89 mg/kg. У поређењу са контролом садржај мангана при третману N2P2K2-класично био је виши за 17,05%, у односу на садржај при третману N1P1K1-фертигацијом за 18,11% и у односу на садржај при третману N1P1K1-фертигацијом 18,74%. При фертигацији је највиши садржај мангана у плоду био при највишој дози ђубрива 4,22 mg/kg, али се није статистички значајно разликовао у односу на друге две испитиване дозе. При класичном ђубрењу највиши садржај мангана у плоду био је при средњој испитиваној дози, али се такође није статистички значајно разликовао у односу на друге две испитиване дозе (Графикон 21). 55
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 22 Садржај цинка у сувој маси плода јабуке (mg/kg) Садржај цинка у плоду је био најнижи при третману N1P1K1 класично и није се статистички значајно разликовао само у односу на третман N3P3K3 фертигација. При фертигацији при највећој дози је садржај цинка у плоду био најнижи и износио је 2,39 mg/kg, а при најмањој дози NPK ђубрива највиши 2,94 mg/kg, али је при свим дозама био нижи у односу на контролу, код које је садржај цинка износио 3,35 mg/kg, мада разлике ни у једном случају нису биле статистички значајне. Код класичног ђубрења највиша доза ђубрива је довела до навишег садржаја цинка у плоду јабуке 3,80 mg/kg, при најнижој дози је и садржај цинка у плоду био нанижи 1,54 mg/kg. При две више дозе је садржај био статистички значајно виши у односу на најнижу примењивану дозу ђубрива, али се они ни међусобно, ни у односу на контролу нису значајно разликовали. Садржај цинка био је при третману N3P3K3 класично, а најнижи при третману N1P1K1 класично између њих је анализом варијансе утврђена статистички значајна разлика, која је износила 59,47%, док су при примени различитих доза ђубрива кроз систем за наводњавање резултати анализа били знатно уједначенији, без значајних разлика (Графикон 22). 56
Тања Станишин Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Контрола без примене ђубрива; N1P1K1 50 kg/ha N, 30 kg/ha P 2 O 5, 60 kg/ha K 2 O; N2P2K2 100 kg/ha N, 59,8 kg/ha P 2 O 5, 100 kg/ha K 2 O; N3P3K3 150 kg/ha N, 80,6 kg/ha P 2 O 5, 140 kg/ha K 2 O * Вредности обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу 5% (p<0,05) Графикон 23 Садржај гвожђа у сувој маси плода јабуке (mg/kg) Садржај гвожђа у плодовима је при примени ђубрива фертигацијом био статистички значајно виши и разликовао се од садржаја гвожђа у плодовима је при примени ђубрива класичним начином за 12,51%. Садржај гвожђа у плодовима је био статистички значајно виши у односу на контролу при третманима N1P1K1- фертигација (за 24,63%) и N2P2K2-фертигација (за 23,39%). При класичној примени ђубрива највиши садржај гвожђа у плодовима је био при средњој испитиваној дози ђубрива, односно третману N2P2K2-класично (22,65 mg/kg), док је најнижи садржај био при најнижој испитиваној дози и износио је 18,34 mg/kg, док су се та два резултата за садржај гвожђа у плоду разликовала за 19,03%. При класичном ђубрењу ни једна испитивана доза није довела до статистички значајних разлика у резултатима за садржај гвожђа у плоду ни међусобно ни у поређењу са контролом (Графикон 23). Највиши садржај гвожђа у плодовима био је при третману N1P1K1- фертигација (25,25 mg/kg), а најнижи при третману N1P1K1-контрола (18,34 mg/kg). 57