Кретања на тржишту рада у 2018. години - према Анкети о радној снази - 07.06.2019. МК 1/19 У овом извештају анализирају се кретања на тржишту рада у 2018. години. Анализа је превасходно заснована на подацима из Анкете о радној снази. У Прилогу је дат и осврт на алтернативне званичне показатеље кретања на тржишту рада (регистрована запосленост и незапосленост према подацима Националне службе за запошљавање), као и детаљнија методолошка објашњења. У припреми анализе коришћени су званични подаци које објављују Републички завод за статистику и Национална служба за запошљавање.
СПИСАК СКРАЋЕНИЦА АРС ЕУ НСЗ п.п. РЗС Анкета о радној снази Европска унија Национална служба за запошљавање процентни поен Републички завод за статистику
САДРЖАЈ Уводне напомене Основни контингенти на тржишту рада... 2 I Основне тенденције... 3 II Активност и неактивност становништва... 4 Показатељи активности и неактивности... 4 Разлози за неактивност... 4 Извори прихода неактивних лица... 5 Радно искуство неактивних лица... 5 III Запосленост... 5 Показатељи запослености... 5 Запослени према старосним категоријама... 5 Запослени према нивоу образовања... 5 Запослени према делатности... 6 Запослени према професионалном статусу... 6 Неформална запосленост... 6 IV Незапосленост... 7 Показатељи незапослености... 7 Незапослени према старосним категоријама... 7 Незапослени према нивоу образовања... 7 Незапослени према дужини тражења посла и радном искуству... 7 V Региони... 8 VI Старосне категорије... 10 VII Ниво образовања... 10 VIII Положај жена на тржишту рада... 11 IX Положај младих на тржишту рада... 13 Прилог 1 Методолошка објашњења Анкетa о радној снази... 15 Прилог 2 Регистрована запосленост и регистрована незапосленост... 16 Регистрована запосленост... 16 Методолошка објашњења... 16 Регистрована запосленост у 2018. години... 17 Регистрована незапосленост... 18 Методолошка објашњења... 18 Регистрована незапосленост у 2018. години... 19 Прилог 3 Стопе запослености и незапослености према областима... 20 Извори... 21
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ ОСНОВНИ КОНТИНГЕНТИ НА ТРЖИШТУ РАДА КОНТИНГЕНТИ НА ТРЖИШТУ РАДА ПРЕМА АНКЕТИ О РАДНОЈ СНАЗИ Активно становништво чине сва лица старија од 15 година која раде или активно траже посао. У активно становништво спадају: o o Запослени: лица која су у претходној седмици обављала бар један сат посла за који су били плаћени (у новцу или натури), без обзира на то да ли имају писмени уговор о раду. Незапослени: лица која нису имала посао, али су га тражила. Неактивно становништво чине сва лица старија од 15 година која нису имала посао нити су га тражила. Детаљнија методолошка објашњења дата су у Прилогу 1. Шематски приказ основних контингената на тржишту рада 2
I ОСНОВНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ Према резултатима Анкете о радној снази, у 2018. години око 2,8 милиона становника било је запослено, док је око 410 хиљада било незапослено. Број неактивних лица је био нешто мањи од броја запослених, и износио је око 2,7 милиона (Графикон 1). Графикон 1. ОСНОВНИ КОНТИНГЕНТИ НА ТРЖИШТУ РАДА У 2018. години, и промена у односу на 2017. У хиљадама Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК Стопа запослености је достигла 47,6%, док је стопа незапослености износила 12,7%. У 2018. години уочавају се позитивне тенденције на тржишту рада у Републици Србији: у односу на претходну годину број запослених је порастао (за око 38 хиљада), док је број незапослених смањен (за око 23 хиљаде). Оваква кретања су утицала и на повећање стопе запослености и смањење стопе незапослености (Графикон 2). У исто време, број неактивних лица на тржишту рада је смањен. Позитивне тенденције на тржишту рада се уочавају и у средњорочном периоду. Наиме, у 2018. у односу на 2014. годину порастао је број запослених, што је утицало и на повећање броја лица која се ангажују на тржишту рада (активних лица); с друге стране, дошло је до смањења броја незапослених и неактивних лица 1. Међутим, уочава се да су кретања на тржишту рада праћена неповољним демографским трендовима: у 2018. у односу на 2017. годину, према подацима Анкете о радној снази, број лица старијих од 15 година смањен је за готово 30 хиљада. Ово смањење је делимично утицало на повећање стопа запослености и активности 2. При томе, број особа радног узраста (15-64 године) је смањен за око 53 хиљаде, а број младих (15-24 године) за 13 хиљада. Графикон 2. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ 2014-2018. година, у % Извор података: Анкета о радној снази 1 У 2018. у односу на 2014. укупан број лица старијих од 15 година је, према подацима Анкете о радној снази, смањен за око 144 хиљада. При томе, повећан је број лица која су активна на тржишту рада за око 77 хиљада, а смањен број неактивних за око 222 хиљаде. Повећање активног становништва је остварено захваљујући повећању броја запослених за око 273 хиљаде, док је број незапослених смањен за 196 хиљада. 2 Стопа запослености и стопа активности се рачунају стављањем у однос броја запослених, односно броја активних лица, са укупним бројем лица старијих од 15 година. Повећање стопе запослености и стопе активности у 2018. у односу на 2017. годину је резултат, с једне стране, повећања бројиоца (односно раста броја запослених и броја активних лица), и, с друге стране, смањења имениоца (односно смањења броја лица старијих од 15 година). 3
II АКТИВНОСТ И НЕАКТИВНОСТ СТАНОВНИШТВА Показатељи активности и неактивности Сва лица која су стара 15 или више година се, са становишта ангажмана на тржишту рада, могу сврстати у активна или неактивна. Активна лица су она која раде, или активно траже посао; док у неактивне спадају лица која, из различитих разлога, не желе или нису у могућности да траже посао. Прецизна дефиниција појмова активности и неактивности дата је у Прилогу 1. У 2018. години око 3,2 милиона лица у Републици Србији је било активно на тржишту рада; стопа активности износила је 54,5% (Графикон 3). Графикон 3. СТОПЕ АКТИВНОСТИ И НЕАКТИВНО- СТИ СТАНОВНИШТВА 2014-2018. година, у % Извор података: Анкета о радној снази С друге стране, око 2,7 милиона лица није било активно на тржишту рада, и они су чинили 45,5% у- купног броја лица старијих од 15 година. Показатељи активности су побољшани у претходном периоду број лица која су активна на тржишту рада се повећао у 2018. у односу на претходну годину (за око 15 хиљада, и то захваљујући расту запослености), док се број неактивних смањио (за око 45 хиљада). Услед оваквих кретања, стопа активности има тенденцију раста, а стопа неактивности тенденцију пада. Разлози за неактивност И поред наведених побољшања показатеља активности становништва, чињеница је да и даље значајан број лица не учествује на тржишту рада наиме, готово половину укупног броја лица старијих од 15 година чине неактивна лица. Када је реч о разлозима за неактивност, у највећем броју случајева разлози су у вези са активностима својственим за поједина животна доба. Наиме, око половине укупног броја неактивних лица чине пензионери и лица старија од 75 година; ова категорија, заједно са лицима која су на школовању или обуци, чини око 2/3 укупног броја неактивних лица. Значајан је број лица који не могу да раде због болести или неспособности; као и оних који могу и желе да раде, али који су сврстани у неактивне зато што нису активно тражили посао (Графикон 4). Смањење укупног броја неактивних лица у 2018. у односу на 2017. годину резултат је смањења броја оних који су желели да раде, а који нису активно тражили посао (број ових лица је нижи за око 84 хиљаде), и смањења броја лица која не могу да раде због болести или неспособности. С друге стране, у- очава се да је у укупном броју неактивних лица значајније повећан број лица која су у пензији (повећање за око 24 хиљаде). Графикон 4. РАЗЛОЗИ ЗА НЕАКТИВНОСТ 2018. година Учешће у укупном броју неактивних лица, у % Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази 4
Извори прихода неактивних лица Главни извор прихода за више од половине неактивних лица јесте сопствена пензија, што је повезано са чињеницом да око половине укупног броја неактивних лица управо чине пензионери и лица старија од 75 година. Када је реч о другим изворима прихода, више од трећине укупног броја неактивних лица је упућено на приходе које остварују други чланови домаћинства. Удео неактивних лица којима главни извор прихода представљају социјална помоћ, повремени послови и други извори прихода је релативно мали (видети Графикон 5). Графикон 5. ГЛАВНИ ИЗВОРИ ПРИХОДА НЕАКТИВНИХ ЛИЦА 2018. година Учешће у укупном броју неактивних лица, у % Радно искуство неактивних лица Највећи број неактивних лица (70%) има претходно радно искуство; значајан удео у овом броју имају пензионери. С друге стране, око 30% неактивних лица је без претходног радног искуства. Уочава се да је недостатак радног искуства израженији код жена (1/3 укупног броја неактивних жена) него код мушкараца (¼ укупног броја неактивних мушкараца). Током 2018. смањен је број неактивних лица и са радним искуством (за око 20 хиљада) и без радног Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази искуства (за око 25 хиљада). При томе, уочава се да се смањење броја неактивних лица без радног искуства претежно односи на жене, док се смањење броја неактивних лица са радним искуством претежно односи на мушкарце. III ЗАПОСЛЕНОСТ Показатељи запослености Према Анкети о радној снази, запосленима се сматрају лица која су током посматране седмице радила бар један сат и била плаћена (у новцу или натури) за тај рад (погледати Прилог 1). У 2018. години 2,8 милиона лица било је запослено, а стопа запослености је износила 47,6%. У односу на 2017. број запослених је порастао за око 38 хиљада, што је имало утицаја и на повећање стопе запослености. Запослени према старосним категоријама Готово 90% запослених чине лица старости између 25 и 64 година. Повећање укупне запослености у 2018. је остварено управо у овој старосној категорији; промена броја запослених код лица млађих од 25 година и код старијих од 65 година је била релативно мала. Стопа запослености је највиша код лица старости између 25 и 64 године око 2/3 лица наведене старости је било запослено. Стопе запослености у осталим старосним категоријама су значајно ниже свако пето лице млађе од 25 година је запослено, и свако десето лице старије од 65 година. Запослени према нивоу образовања Највећи број запослених има највише завршено средње образовање у 2018. години они су чинили готово 57% укупног броја запослених 3. Између различитих нивоа образовања се уочавају значајне разлике у стопама запослености. У 2018. години 64,7% лица са завршеним високим и вишим образовањем је било запослено, док је стопа запослености код осталих нивоа образовања била нижа код лица са завршеном средњом школом је износила 52,4%, а код лица са нижим образовањем или без образовања свега 27,6%. 3 Лица с високим и вишим образовањем имала су учешће од око 26%, док се на лица с највише завршеним нижим образовањем или без образовања односило готово 17% укупног броја запослених лица. Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 5
Такође се уочава да је раст запослености у 2018. години остварен захваљујући већем запошљавању лица са средњим и високим образовањем, док је број запослених међу лицима са нижим образовањем или без образовања значајније смањен. 4 Последично, стопа запослености код лица са средњим и високим образовањем је побољшана, док је код лица са ниским образовањем и без образовања погоршана. Запослени према делатности Највећи број запослених у Републици Србији ради у услужном сектору: у 2018. години више од половине укупног броја запослених је обављало услужне делатности (око 1,6 милиона лица) 5, више од четвртине је било ангажовано у индустрији и грађевинарству (око 760 хиљада лица), а око 15% (око 450 хиљада лица) у пољопривреди. Повећање броја запослених у 2018. години остварено је пре свега у индустрији и грађевинарству (укупно за око 55 хиљада лица, и то највише у прерађивачкој индустрији), и у појединим услужним делатностима. С друге стране, уочава се значајно смањење броја запослених у пољопривреди (за око 30 хиљада лица) и у делатности домаћинства као послодавца (за око 27 хиљада лица). Структура запослености по делатностима у Србији разликује се од структуре запослености на нивоу Европске уније (видети Графикон 6). Наиме, док је удео индустрије у укупној запослености релативно упоредив (око ¼ укупног броја запослених), у ЕУ је Графикон 6. ЗАПОСЛЕНИ ПРЕМА ДЕЛАТНОСТИМА У СРБИЈИ И У ЕУ 2018. година Учешће у укупном броју запослених, у % удео услужних делатности у укупној запослености значајно виши него у Србији, док је, с друге стране, удео пољопривреде релативно занемарљив. Запослени према професионалном статусу Према професионалном статусу, запослени се разврставају у три групе: самозапослене, запослене раднике код послодавца и помажуће чланове домаћинства. За детаљније објашњење поменутих категорија погледати Прилог 1. Највећи број запослених ради код послодавца (више од 2 милиона лица, што представља готово 72% укупног броја запослених). Повећање запослености остварено током 2018. године односи се управо на ову категорију запослених. С друге, број самозапослених и помажућих чланова домаћинства (који укупно чине око 28% укупног броја запослених), смањен је током 2018. Неформална запосленост Неформално запосленима се, према Анкети о радној снази, сматрају запослени која немају формални уговор о раду (за детаљније објашњење појма неформалне запослености погледати Прилог 1). У 2018. години готово петина укупног броја запослених (односно 554 хиљаде лица) била је неформална запослена. Обим неформалне запослености је смањен током претходних неколико година; број неформално запослених лица у 2018. био је за око 25 хиљада нижи него у 2017. Међутим, уочавају се значајне разлике у заступљености неформалне запослености између различитих старосних категорија, као и између појединих региона. Неформална запосленост је посебно заступљена код старијих од 65 година. Наиме, више од 60% запослених који су старији од 65 година није формално запослено, тј. нема писмени уговор о раду. Високи удео неформалне запослености је посебно изражен код старијих жена 6. Извори података: Анкета о радној снази и Евростат 4 У 2018. у односу на 2017. годину број запослених је порастао међу лицима са високим и вишим образовањем (за око 35 хиљада) и међу лицима која су достигла највише средњи ниво образовања (за око 27 хиљада), док је смањење броја запослених забележено код лица са највише завршеним нижим образовањем или без образовања (за око 23 хиљаде). Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 5 Када је реч о услужном сектору, највећи број запослених ради у трговини (око 370 хиљада лица), а значајан број лица запослен је и у образовању, здравству, државној управи и саобраћају. 6 Наиме, 79,1% жена старијих од 65 година које су запослене нема формални уговор о раду; удео неформално запослених мушкараца у овој старосној категорији је значајно нижи, и износи 51,7%. Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 6
Постоје значајне регионалне разлике у заступљености неформалне запослености. Наиме, неформална запосленост је најзаступљенија у Централној Србији, где око ¼ укупног броја запослених нема формални уговор о раду (Слика 1). Насупрот томе, удео неформалне запослености је најмањи у Београду, где износи око 11%. Међутим, уочава се да је током 2018. број неформално запослених лица значајније смањен управо у регионима где је највише заступљен, док је у Београду и Војводини њихов број незнатно промењен. Неформална запосленост је највише заступљена у пољопривреди: према подацима Републичког завода за статистику, чак 60% запослених у пољопривреди је неформално запослено. Слика 1. НЕФОРМАЛНА ЗАПОСЛЕНОСТ ПО РЕГИОНИМА 2018. година Учешће неформално запослених у укупном броју запослених, у % Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази IV НЕЗАПОСЛЕНОСТ Показатељи незапослености Према Анкети о радној снази, у незапослене се сврставају лица која нису обављала плаћени посао, али су га активно тражила. Прецизна дефиниција појма незапослености дата је у Прилогу 1. У 2018. години у Републици Србији је било 412 хиљада незапослених, а стопа незапослености је износила 12,7%. У односу на 2017. смањен је број незапослених за око 23 хиљаде, као и стопа незапослености (која је у 2017. години износила 13,5%). Незапослени према старосним категоријама Стопа незапослености је највиша код младих старости између 15 и 24 године (у 2018. је износила готово 30%). Током 2018. смањен је број незапослених код већине старосних категорија. При томе, значајно смањење остварено је управо код младих, код којих је проблем незапослености највише изражен. Незапослени према нивоу образовања Међу незапосленима доминирају лица са највише завршеним средњим образовањем (који чине око 62% укупног броја незапослених), док је удео лица са високим образовањем (22%) и са највише завршеним нижим образовањем или без образовања (16%) значајно нижи. Стопа незапослености је нешто нижа код лица са високом образовањем (10,8%) него код осталих образовних категорија (код лица са средњим образовањем износи 13,7%, а код лица са нижим образовањем или без образовања 12,1%). У току 2018. године смањен је број незапослених међу лицима са средњим и високим образовањем, док је, с друге стране, број незапослених лица са нижим образовањем порастао 7. Незапослени према дужини тражења посла и радном искуству У 2018. учешће дугорочно незапослених лица (која посао траже дуже од годину дана) износило је око 59% (око 245 хиљада лица), док је удео краткорочне 7 У 2018. у односу на 2017. годину број незапослених је смањен међу лицима која су достигла највише средњи ниво образовања (за 18 хиљада) и међу лицима са високим и вишим образовањем (за око 9 хиљада), а повећан код лица са највише завршеним нижим образовањем и без образовања (за око 4 хиљаде). Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 7
незапослености (они који траже посао краће од годину дана) износио око 41%. Тенденција која се уочава у току неколико претходних година јесте да је смањење незапослености постигнуто пре свега кроз смањење дугорочне незапослености. Наиме, у 2018. у односу на 2017. годину од укупног смањења броја незапослених (за 23 хиљаде), око 18 хиљада се односи на смањење броја дугорочно незапослених лица. Захваљујући томе, удео дугорочне незапослености у укупној незапослености је смањен (Графикон 7). Око ¾ незапослених има претходно радно искуство, док ¼ незапослених никада није радила. У току 2018. смањен је број незапослених и са радним искуством и без њега. Графикон 7. НЕЗАПОСЛЕНИ ПРЕМА ДУЖИНИ ТРАЖЕЊА ПОСЛА 2018. година Учешће у укупном броју незапослених, у % Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази V РЕГИОНИ У Републици Србији се уочавају извесне регионалне разлике на тржишту рада. Основни показатељи стања на тржишту рада (стопе запослености, незапослености и активности/неактивности) су најповољнији у Београду, а најмање повољни у региону Јужне и Источне Србије (видети Слику 2). Када је реч о активности становништва, регионалне разлике су мање изражене. Наиме, иако је у Београду и Шумадији и Западној Србији ниво активности становништва нешто виши, у свим регионима оквирно 53-56% становништва старијег од 15 година је активно на тржишту рада (што значи да или раде, или активно траже посао). Регионалне разлике су највише изражене код показатеља запослености и незапослености. Стопа запослености је највиша у Београду, где је око половине укупног броја лица старијих од 15 година запослено; нешто је нижа у Шумадији и Западној Слика 2. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПО РЕГИОНИМА 2018. година, у % Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК 8
Табела 1. ОСНОВНИ КОНТИНГЕНТИ НА ТРЖИШТУ РАДА ПО РЕГИОНИМА Број лица по појединим категоријама у 2018. и промена у односу на 2017, у хиљадама Лица старија од 15 година Неактивни Активни Запослени 2018 Промена у односу на 2017. 2018 Промена у односу на 2017. 2018 Промена у односу на 2017. Незапослени 2018 Промена у односу на 2017. Београд 1.437 1,2 629-5,9 720 26,0 88-19,0 Војводина 1.595-8,1 752-10,2 754 16,1 88-14,0 Шумадија и Западна Србија 1.653-11,6 726-13,4 799-0,8 128 2,6 Јужна и Источна Србија 1.271-11,0 603-15,5 560-3,0 108 7,4 Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК Србији и у Војводини, док је најнижа у Јужној и Источној (где износи 44,1%). Стопа незапослености је најнижа у Војводини и Београду, где износи нешто више од 10%, док је проблем незапослености нешто израженији у Шумадији и Западној Србији, и нарочито у Јужној и Источној Србији (где стопа незапослености износи 16,2%). У току 2018. године стање на тржишту рада је побољшано у Београду и Војводини, а донекле погоршано у регионима Централне Србије. Наиме, у Београду и у Војводини број запослених је порастао, а број незапослених смањен током 2018. године. С друге стране, у преостала два региона се уочавају супротне тенденције благо смањење броја запослених и повећање броја незапослених лица. Више детаља о кретању основних контингената на тржишту рада по регионима дато је у Табели 1. Треба напоменути да је, и поред благог смањења броја запослених, у регионима Централне Србије стопа запослености незнатно порасла, услед смањења броја лица старијих од 15 година. 8 Посматрано према појединачним областима, релевантни показатељи на тржишту рада су најповољнији у неколико области Региона Шумадије и Западне Србије. Посебно се издвајају Колубарска и Моравичка област, које карактеришу највише стопе активности становништва (преко 60% лица старијих од 15 година је активно на тржишту рада), највише стопе запослености (преко 55%), и ниске стопе незапослености (око 7,5%). С друге стране, ситуација је најлошија у Пчињској и у Рашкој области: ове области карактеришу најниже стопе запослености (ниже од 40%) и највише стопе незапослености (преко 24%). У току 2018. стање на тржишту рада се побољшало у већини географских области. Међутим, у неким областима показатељи стања на тржишту рада су неповољнији него што су били у 2017. За више детаља погледајте Табелу 2 и слике у Прилогу 3. Табела 2 СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕ- НОСТИ ПО ПОЈЕДИНИМ ОБЛАСТИМА Стопа у 2018. години, у % И промена у односу на 2017, у процентним поенима СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ Највиша стопа (у %) Најнижа стопа (у %) Колубарска 57,9 Рашка 37,6 Моравичка 55,5 Пчињска 39,4 Мачванска 53,7 Поморавска 40,7 Златиборска 52,6 Борска 40,9 Београдска 50,1 Подунавска 41,2 Повећање стопе (у п.п.) Смањење стопе (у п.п.) Шумадијска 2,7 Браничевска -4,0 Средњобанатска 2,6 Подунавска -3,6 Јабланичка 2,2 Рашка -2,0 Нишавска 2,1 Пиротска -0,9 Севернобачка 2,1 Моравичка -0,2 СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ Најнижа стопа (у %) Највиша стопа (у %) Севернобачка 6,9 Рашка 26,1 Моравичка 7,5 Пчињска 24,2 Колубарска 7,6 Подунавска 18,8 Средњобанатска 9,5 Поморавска 18,0 Златиборска 9,7 Нишавска 17,1 Смањење стопе (у п.п.) Повећање стопе (у п.п.) Средњобанатска -4,8 Пчињска 11,9 Севернобачка -3,8 Браничевска 3,9 Нишавска -2,5 Подунавска 3,0 Београдска -2,4 Рашка 2,9 Јужнобанатска -2,3 Мачванска 1,0 Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК 8 С обзиром да се стопа запослености рачуна као удео запослених у укупном броју лица старијих од 15 година, незнатно повећање стопе запослености у 2018. у односу на 2017. годину у Региону Шумадије и Поморавља и Региону Јужна и Источне Србије је резултат тога што је смањење имениоца (односно броја лица старијих од 15 година) било израженије од смањења бројиоца (односно броја запослених). 9
VI СТАРОСНЕ КАТЕГОРИЈЕ На тржишту рада најактивнија су лица старости између 25 и 64 године они чине око 90% учесника на тржишту рада. Показатељи који се односе на ову старосну групу су значајно повољнији него код осталих старосних група. Наиме, према Анкети о радној снази, у 2018. години чак 2/3 лица од укупног броја лица старих између 25 и 64 године је било запослено, док је стопа незапослености износила 12%. У оквиру ове старосне групе, посебно се издвајају лица старости између 35 и 44 године, код којих је стопа активности највиша (преко 87% у- купног броја ових лица или ради или тражи посао), као и стопа запослености (више од ¾ укупног броја ових лица је запослено). Насупрот томе, младе старости између 15 и 24 године карактеришу висока стопа незапослености и ниска стопа запослености, док старији од 65 година углавном нису активни на тржишту рада. Најважнији показатељи на тржишту рада за наведене старосне категорије приказани су на Графикону 8. Положај свих старосних група на тржишту рада је углавном побољшан током 2018. године. Када је реч о старосној групи 25-64 године, сви показатељи су бољи него у 2017. години, и то како услед повећања броја запослених и смањења броја незапослених, тако и услед смањења броја неактивних лица у овој старосној категорији. Графикон 8. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ, НЕЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕАКТИВНОСТИ ПО СТАРОСНИМ КАТЕГОРИЈАМА 2018. година, у % И промена у односу на 2017, у процентним поенима Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази VII НИВО ОБРАЗОВАЊА У Републици Србији доминирају лица са завршеном средњом школом, која имају доминантно учешће и у оквиру појединачних контингената на тржишту рада. Наиме, међу лицима која су радно активна (раде или активно траже посао) лица са највише завршеном средњом школом учествују са око 58%, док је свако четврто лице високообразовано, а свако шесто је са највише достигнутим нижим образовањем или је без образовања. Међу лицима која су неактивна, с друге стране, доминирају лица са средњим образовањем и са нижим образовањем или без образовања (обе образовне категорије имају учешће од по око 45%). Слична структура је и на нивоу појединачних региона; изузетак је Београд, у коме је међу радно активним лицима удео високообразованих (око 40%) виши, а удео лица са нижим образовањем или без образовања (око 6%) нижи од просека Републике. Уколико се посматрају релевантне стопе на тржишту рада (запослености, незапослености и активности/неактивности), може се закључити да је положај појединца на тржишту рада у великој мери опредељен достигнутим нивоом образовања. Наиме, у најнеповољнијем положају на тржишту рада су лица са нижим образовањем или без образовања у 2018. години готово 70% ових лица нити је радило, нити је активно тражило посао. 10
Насупрот томе, вредности основних показатеља указују на релативно најбољи положај високообразованих, који су значајно више од просека активни на тржишту рада (стопа активности преко 70%), и имају највишу стопу запослености (готово 2/3 укупног броја ових лица је запослено) и најнижу стопу незапослености. У току 2018. показатељи положаја на тржишту рада су побољшани за лица са средњим и високим образовањем, а погоршани за лица за нижим образовањем и без образовања 9 (видети Графикон 9). Графикон 9. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ, НЕЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕАКТИВНОСТИ ПРЕМА НИВОУ ОБРАЗОВАЊА 2018. година, у % И промена у односу на 2017, у процентним поенима Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази VIII ПОЛОЖАЈ ЖЕНА НА ТРЖИШТУ РАДА Важно обележје положаја жена на тржишту рада у Републици Србији јесте висока стопа неактивности више од половине (53,3%) укупног броја жена старијих од 15 година нити ради нити тражи посао. Наведени проценат је значајно виши него код мушкараца (око 37% мушкараца није активно на тржишту рада) 10 (Графикон 10). Графикон 10. СТОПЕ НЕАКТИВНОСТИ ПРЕМА ПОЛУ 2014-2018. година, у % Када је реч о разлозима за неактивност (Графикон 11), и жене и мушкарци у највећем броју случајева не раде и не траже посао зато што су у пензији или су старији од 75 година (готово половина укупног броја неактивних). Иако су код оба пола важни разлози за неактивност то што су посматрана лица на школовању или обуци, или су болесни или неспособни за рад, уочава се да су наведена два разлога више заступљена код мушкараца него код жена (више од трећине неактивних мушкараца, наспрам нешто више од четвртине неактивних жена). Други лични и породични разлози (укључујући бригу о деци или болесним лицима) представљају важне разлоге за неучествовање на тржишту рада који су својствени женама (око 12% неактивних жена, наспрам око 2% неактивних мушкараца). Извор података: Анкета о радној снази 9 Уколико се посматрају промене у 2018. у односу на 2017. годину у апсолутном изразу, број запослених је порастао међу лицима са високим (за 35 хиљада) и средњим образовањем (за 27 хиљада), док је међу лицима са нижим образовањем или без образовања број запослених смањен (за 23 хиљаде); када је реч о броју незапослених, он је смањен међу лицима са средњим (за 18 хиљада) и високим образовањем (за око 9 хиљада), док је код лица са нижим образовањем и без образовања број незапослених порастао (за готово 4 хиљаде). Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 10 Већа неактивност жена у односу на мушкарце једним делом је последица тога што је удео старијих лица (преко 65 година) већи код жена (код којих износи 26%) него код мушкараца (21%). Извор: прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази. 11
Графикон 11. РАЗЛОЗИ ЗА НЕАКТИВНОСТ ЖЕНА И МУШКАРАЦА 2018. година Учешће у укупном броју неактивних лица према полу, у % Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази Као последица чињенице да се жене у недовољној мери ангажују на тржишту рада, стопа запослености жена је релативно ниска (40,3% укупног броја жена старијих од 15 година је запослено), и значајно је нижа него код мушкараца (код којих износи 55,4%) (видети Графикон 12). Графикон 12. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ПОЛУ 2014-2018. година, у % преко 70% ових жена је запослено, и стопа незапослености је релативно нижа. С друге стране, жене млађе од 25 година и старије од 55 година су претежно неактивне на тржишту рада (када је реч о женама старијим од 55 година, многе од њих остварују право на пензију, па из тог разлога више не учествују на тржишту рада). У току 2018. године положај жена на тржишту рада је побољшан: повећан је број запослених жена (за око 13 хиљада) и смањен је број незапослених жена (за око 8 хиљада). Захваљујући оваквим кретањима, повећана је стопа запослености, а смањена стопа незапослености жена (Графикони 12 и 13). Графикон 13. СТОПЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ПОЛУ 2014-2018. година, у % Извор података: Анкета о радној снази Иако је неформална запосленост у сличној мери заступљена код оба пола (око петине укупног броја запослених), за жене које нису формално запослене је карактеристично да је значајан број (око 111 хиљада, односно око 44% укупног броја неформално запослених жена) ангажован као помажући члан домаћинства. Положај ових жена на тржишту рада је посебно рањив, јер оне не само да не остварују права из формалног уговора о раду (као ни остала неформално запослена лица), него нису ни плаћене за свој рад. Посматрано према старосним категоријама, у најбољој позицији на тржишту рада су жене старости између 35 и 49 година највећи број ових жена је радно активан (стопа активности је значајно виша од просека за жене, и износи нешто више од 80%), Извор података: Анкета о радној снази Посматрано по појединим регионима, тенденције које се уочавају на нивоу Републике се испољавају превасходно у Београду и Војводини; за регионе Централне Србије у току 2018. карактеристично је да је дошло до истовременог повећања броја запослених и броја незапослених жена. 12
Ниво образовања у значајној мери опредељује положај жена на тржишту рада. Са повећањем нивоа образовања, жене се активније укључују на тржиште рада и њихова стопа запослености је виша. Високообразоване жене су у релативно бољој позицији од осталих жена значајно више су активне на тржишту рада (стопа активности преко 70%) и њихова стопа запослености је виша (око 64% укупног броја високообразованих жена је запослено). Такође, код виших нивоа образовања знатно је мање изражен јаз који постоји између мушкараца и жена на тржишту рада (Графикон 14). Наиме, међу лицима са високим образовањем не постоји разлика у стопама активности између мушкараца и жена, док је разлика у стопама запослености релативно мала. Насупрот томе, у најнеповољнијем положају на тржишту рада су жене са нижим образовањем или без образовања ове жене углавном не учествују на тржишту рада, и њихова стопа запослености је врло ниска. Стопа незапослености, с друге стране, је релативно ниска, као резултат тога што се релативно мали број ових жена уопште и укључује на тржиште рада. Графикон 14. РЕЛЕВАНТНЕ СТОПЕ НА ТРЖИШТУ РАДА ПРЕМА ПОЛУ И НИВОУ ОБРАЗОВАЊА 2014-2018. година, у % * Односи се на ниже образовање, подаци за лица без образовања нису расположиви Извор података: Прорачун ПБК на основу података Анкете о радној снази IX ПОЛОЖАЈ МЛАДИХ НА ТРЖИШТУ РАДА Анкета о радној снази у младе сврстава лица старости између 15 и 24 године. Младих је у 2018. години, према подацима Анкете о радној снази, било 727 хиљада. У односу на 2017. њихов број се смањио за око 13 хиљада, што представља готово половину смањења укупног броја лица старијих од 15 година. Приметно је да се број младих смањује брже него што се смањује укупно радно активно становништво, што се може објаснити дугорочном тенденцијом смањења броја рођених, а могуће и миграцијама младих. Положај младих на тржишту рада је неповољнији у односу на друге старосне групе. Ниска стопа активности (око 30%) је донекле очекивана, јер велики број младих је на школовању, те стога нити ради, нити тражи посао. Међутим, млади који су спремни да раде чини се да теже налазе посао, о чему говори чињеница да је стопа незапослености младих у 2018. износила готово 30%. Уз то, и када се запосле, значајан број младих ради без формалног уговора о раду (28% укупног броја запослених међу младима је неформално запослено). Показатељи положаја младих на тржишту рада у Србију су значајно неповољнији него у Европској унији. При томе, треба имати у виду да су и у ЕУ млади у неповољном положају на тржишту рада у односу на остале старосне категорије становништва. Као што је приказано на Графикону 15, млади у ЕУ су спремнији да се укључе на тржиште рада Графикон 15. ПОКАЗАТЕЉИ ПОЛОЖАЈА МЛАДИХ НА ТРЖИШТУ РАДА У СРБИЈИ И ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ 2018. година, у % Извор података: Анкета о радној снази и Евростат 13
него што је то случај у Србији (нижа стопа неактивности), а они који се нађу на тржишту рада лакше налазе посао (нижа стопа незапослености). У току 2018. године положај младих на тржишту рада је донекле побољшан. Смањен је број незапослених међу младима (за око 7,5 хиљада), захваљујући чему је смањена стопа незапослености младих. Међутим, у исто време је смањен и број запослених међу младима (за око хиљаду лица); незнатно повећање стопе запослености последица је смањења укупног броја младих током претходне године. За више детаља видети Графиконе 16 и 17. Посматрано према регионима, показатељи положаја младих на тржишту рада су најповољнији у Војводини, где су стопе активности и стопе запослености младих више, а стопа незапослености нижа у односу на остале регионе (Табела 3). Подаци указују на то да је проблем незапослености Графикон 16. СТОПЕ АКТИВНОСТИ И НЕАКТИВНО- СТИ МЛАДИХ 2014-2018. година, у % Табела 3. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНО- СТИ МЛАДИХ ПО РЕГИОНИМА 2018. година, у % И промена у односу на 2017, у процентним поенима Стопа запослености 2018 Промена у односу на 2017. Стопа незапослености 2018 Промена у односу на 2017. Београд 19,8 0,3 23,9-8,1 Војводина 25,5 2,0 23,0-7,1 Шумадија и Западна Србија 20,0-0,2 33,4 1,3 Јужна и Источна Србија 18,4-1,3 38,9 4,9 Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК младих нарочито изражен у региону Јужне и Источне Србије, где готово 39% младих који су спремни да раде не могу да нађу посао. У 2018. години положај младих на тржишту рада је побољшан у Београду и Војводини, пре свега захваљујући значајном смањењу броја незапослених (у Београду је број незапослених међу младима смањен за трећину, а у Војводини за четвртину). Насупрот томе, показатељи положаја младих су погоршани у регионима Централне Србије, где је стопа незапослености младих повећана, а стопа запослености благо смањена у односу на 2017. Посебан показатељ положаја младих на тржишту рада јесте заступљеност младих који нису запослени, а нису ни на школовању или обуци (тзв. NEET 11 ). У 2018. години готово 120 хиљада младих нити је радило, нити било у систему образовања или обуке; они су чинили 16,5% укупног броја младих у Србији. Извор података: Анкета о радној снази Графикон 17. СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ МЛАДИХ 2014-2018. година, у % Извор података: Анкета о радној снази 11 Енгл. Neither in employment nor in education and training. 14
ПРИЛОГ 1 МЕТОДОЛОШКА ОБЈАШЊЕЊА АНКЕТA О РАДНОЈ СНАЗИ Анкету о радној снази спроводи Републички завод за статистику. Реч је о истраживању које се спроводи континуирано током године, ради прикупљања података о основним контингентима радне снаге у Републици Србији. Методологија је усклађена са Међународном организацијом рада и Евростатом. Анкета прикупља податке о лицима старијим од 15 година, које са становишта статуса на тржишту рада, сврстава у запослене, незапослене (запослени и незапослени заједно чине активно становништво) и неактивне: Активно становништво представља радну снагу, и чине га запослена и незапослена лица. Стопа активности се рачуна као удео активних лица у укупном броју лица старости 15 и више година. Запослени су лица која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао (у новцу или натури), као и лица која су имала запослење, али која су у тој седмици била одсутна са посла (уз гаранцију повратка). Према професионалном статусу запослени могу бити: - Самозапослени лица која раде самостално у властитом предузећу, установи, приватној радњи или на пољопривредном имању, као и лица која обављају самосталну професионалну делатност или неки други посао за сопствени рачун. - Запослени радници су лица која раде за послодавца; у ову групу се сврставају и чланови домаћинства који помажу у породичном послу и плаћени су за свој рад. - Помажући чланови домаћинства лица која помажу другом члану домаћинства у вођењу породичног посла или пољопривредног газдинства, а да при томе нису плаћена за тај рад. Са становишта Анкете о радној снази, није неопходно да лице има закључен формални уговор о раду да би се сматрало запосленим. Као посебна категорија посматрају се неформално запослени, где се сврставају запослени радници без писменог уговора о раду, самозапослена лица у нерегистрованим пословним субјектима, као и помажући чланови у породичном послу. Стопа запослености се рачуна као удео запослених у укупном броју лица старости 15 и више година. Незапослени су лица која нису обављала ниједан плаћени посао у референтној седмици, активно су тражила посао током четири седмице које претходе референтној седмици и у могућности су да почну да раде у року од две седмице након референтне седмице. У ову категорију спадају и лица која током претходне четири седмице нису тражила посао, пошто су већ нашла посао на којем треба да почну да раде након истека референтне седмице, а најкасније у року од три месеца и у могућности су да почну да раде у року од две седмице након референте седмице. Стопа незапослености се рачуна као удео незапослених у активном становништву. Неактивно становништво чине ученици, студенти, пензионери, лица која обављају кућне послове, као и остала лица која у посматраној седмици нису обављала ниједан плаћени посао, нису активно тражила посао или нису била у могућности да почну да раде у року од две седмице након истека посматране седмице. Стопа неактивности се рачуна као удео неактивних лица у укупном броју лица старости 15 и више година. (Извор: Републички завод за статистику Анкета о радној снази, методолошко упутство број 69 и Истраживање,Анкета о радној снази ) 15
ПРИЛОГ 2 РЕГИСТРОВАНА ЗАПОСЛЕНОСТ И РЕГИСТРОВАНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ Поред података о основним контингентима на тржишту рада, добијених на основу Анкете о радној снази, постоје званичне евиденције запослених и незапослених лица. Подаци добијени из Анкете се разликују од података добијених из наведених евиденција, пре свега услед различитог обухвата појмова запослености и незапослености, као и услед методолошких разлика у вези са начином прикупљања података, временским оквиром на који се подаци односе и др. У наставку је дат кратак преглед тенденција у вези са регистрованом запосленошћу и регистрованом незапосленошћу из евиденције Националне службе за запошљавање. Такође, дата су и методолошка објашњења, укључујући и сажето поређење са методологијом Анкете о радној снази. РЕГИСТРОВАНА ЗАПОСЛЕНОСТ Методолошка објашњења Истраживање о регистрованој запослености спроводи Републички завод за статистику, комбиновањем података из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) и Статистичког пословног регистра. Регистрованом запосленошћу су, у суштини, обухваћена лица која уплаћују доприносе обавезног социјалног осигурања. Разликују се следеће категорије регистроване запослености: Запослени у радном односу су лица која имају формално правни уговор о запослењу, односно заснован радни однос са послодавцем на одређено или неодређено време (укључујући и професионална војна лица); овде се сврставају и лица чији је основ запослења изједначен са радним односом (изабрана, постављена и именована лица, под условом да остварују зараду нпр. лица која обављају послове директора); као и лица која обављају самосталне делатности или су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи, а налазе се у евиденцији ЦРОСО ; Запослени ван радног односа су лица која нису ангажована по основу уговора о раду, већ по основу неког другог уговора нпр. уговор о делу, ауторски уговор, уговор о обављању привремених и повремених послова; овде се сврставају и лица која су оснивачи привредних друштава или предузетничких радњи, а нису заснивали радни однос и налазе се у евиденцији ЦРОСО ; Регистровани индивидуални пољопривредници су лица до 65 година старости који се налазе у евиденцији ЦРОСО као лица која су осигурана по основу обављања пољопривредне делатности, односно лица за која се, према Закону сматра да се баве пољопривредом (пољопривредници, чланови домаћинства пољопривредника, чланови мешовитог домаћинства, носиоци пољопривредног газдинства и чланови пољопривредног газдинства), ако нису осигураници запослени, осигураници по основу обављања самосталне делатности, корисници пензија и на школовању. Обухват регистроване запослености се разликује од обухвата запослености из Анкете о радној снази разлике се односе на начин прикупљања података, временски оквир када се прикупљају подаци, дефиницију појма запослености итд.: Обухват појма запослености је различит, јер се подацима о броју запослених који се добијају из административних извора обухватају лица која се налазе у евиденцији ЦРОСО и која су осигурана; док у Анкета о радној снази формални статус није битан, јер се запосленима сматрају лица која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао (у новцу или натури), као и лица која су имала запослење, али која су у тој седмици била одсутна са посла (уз гаранцију повратка). Услед тога, број запослених у Анкети је увек виши од броја регистрованих запослених лица; Подаци о регистрованој запослености су пописног типа - добијају се из административног извора, и обухваћена су сва лица која су у евиденцијама ЦРОСО и која су осигурана по основу запослења; насупрот томе, Анкета прикупља податке анкетирањем домаћинстава која су изабрана у узорак, на основу чега се прави процена за укупну популацију; 16
Извор података у Анкети представља изјава лица које одговара на питања анкетара, док је извор за регистровану запосленост регистрација лица у евиденцији ЦРОСО; Јединица посматрања у Анкети је сваки члан случајно изабраног домаћинства, док су јединице посматрања за регистровану запосленост сви обвезници плаћања доприноса обавезног соц. осигурања; Период посматрања активности лица у Анкети је седмица која претходи анкетирању, док се подаци о регистрованој запослености односе на стање претпоследњег радног дана у месецу; Периодика прикупљања података о броју запослених који се добијају из административних извора је месечна, док се Анкета о радној снази од 2015. године спроводи континуирано (анкетирање се обавља сваке седмице у току године), при чему се резултати објављују на кварталном и годишњем нивоу. (Извор: Републички завод за статистику Анкета о радној снази, методолошко упутство број 69, Истраживање о регистрованој запослености и Различити концепти запослености регистрована и анкетна запосленост ) Регистрована запосленост у 2018. години Кратку анализу коју је припремила ПБК о кретању регистроване запослености у 2018. можете преузети >>. Најважније тенденције: Током 2018. године настављена је тенденција повећања регистроване запослености. У просеку, 2 131 079 лица било је регистровано запослено, што је за 68,5 хиљада (3,3%) више него у 2017. години; Регистрована запосленост се доминантно односи на лица која су у радном односу реч је о готово 2 милиона лица, односно 93% од укупног броја регистрованих запослених. Удео лица ван радног односа и регистрованих индивидуалних пољопривредника је релативно занемарљив; Повећање укупне регистроване запослености у 2018. години дугује се пре свега запошљавању из радног односа број запослених по овом основу је порастао за готово 71 хиљаду. Незнатно је повећан и број запослених ван радног односа, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника смањен; Учешће мушкараца (око 54%) у укупној регистрованој запослености је нешто више од учешћа жена (око 46%). Током 2018. повећан је број регистрованих запослених међу припадницима оба пола, при чему је раст регистроване запослености био израженији код жена (код жена је порастао за око 38 хиљада, а код мушкараца за око 30 хиљада); У свим регионима повећана је регистрована запосленост током 2018. године највише у Београду (за преко 26 хиљада) и Војводини (за око 21 хиљаду); повећање у Шумадији и Графикон 18. ПРОМЕНА РЕГИСТРОВАНЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ 2018. у односу на 2017. годину, у хиљадама и у % Извор података: РЗС Слика 3. РЕГИСТРОВАНА ЗАПОСЛЕНОСТ ПО РЕГИОНИМА у 2018. Годишњи просек, у хиљадама И промена у односу на 2017, у хиљадама и у % Извор података: РЗС и прорачун ПБК 17
Западној Србији износи више од 14 хиљада; док је у Јужној и Источној Србији остварено нешто скромније повећање (за око 6 хиљада); Посматрано према делатностима, више од трећине укупног броја регистрованих запослених ради у прерађивачкој индустрији (пре свега прехрамбеној, металној и машинској индустрији) и у трговини (највише у малопродаји). У току 2018. године повећана је регистрована запосленост у готово свим делатностима (највише у прерађивачкој индустрији и административним и помоћним услужним делатностима); изузетак је пољопривреда, где је регистрована запосленост смањена услед пада броја регистрованих индивидуалних пољопривредника. РЕГИСТРОВАНА НЕЗАПОСЛЕНОСТ Методолошка објашњења Национална служба за запошљавање (НСЗ) води евиденције у области запошљавања, и објављује податке о броју незапослених лица. Дефиниција незапослености која се користи у евиденцијама НСЗ је дата Законом о запошљавању и осигурању у случају незапослености (члан 2, став 1. Закона), и дефинише незапосленог као лице од 15 година живота до испуњења услова за пензију, односно најкасније до 65 година живота, способно и одмах спремно да ради, које није засновало радни однос или на други начин остварило право на рад, а које се води на евиденцији незапослених и активно тражи запослење. Основне разлике у обухвату незапослених лица од стране НСЗ и у Анкети о радној снази укључују: Обухват појма незапослености је суштински различит, што је последица значајних разлика у дефиницији овог појма. Наиме, подаци НСЗ обухватају само формално незапослена лица, тј. лица која се налазе у евиденцији НСЗ, док Анкета о радној снази обухвата сва лица која нису радила у претходне 4 седмице и активно су тражила посао (погледати дефиницију у Прилогу 1). На пример, лице које се у евиденцији НСЗ води као незапослено, а које обавља плаћени посао на коме није формално пријављено, са становишта Анкете о радној снази биће сврстано међу запослене; Додатна разлика у обухвату појма незапослености се огледа у томе што НСЗ као незапослена посматра лица до испуњења услова за пензију или највише до 65 година старости; Анкета, с друге стране, као незапослене обухвата и лица старија од 65 година, уколико не раде и активно траже посао; Услед наведених разлика у обухвату, број незапослених из Анкете о радној снази је виши од броја незапослених који се налазе у евиденцији НСЗ; Метод прикупљања је различит, јер су подаци из евиденција НСЗ пописног типа, док Анкета прикупља податке анкетирањем домаћинстава која су изабрана у узорак; Извор података у Анкети представља изјава лица које одговара на питања анкетара, док је извор за регистровану незапосленост регистрација лица у евиденцији НСЗ-а; Јединица посматрања у Анкети је сваки члан случајно изабраног домаћинства, док су јединице посматрања за регистровану незапосленост сви који су у евиденцији НСЗ-а; Различита је и периодика спровођења подаци из евиденција НСЗ се прикупљају месечно (и то првог дана текућег месеца за претходни месец), док се Анкета спроводи континуирано током године. (Извор: Национална служба за запошљавање Статистички билтен, и Републички завод за статистику Анкета о радној снази методолошко упутство ) 18
Регистрована незапосленост у 2018. години У евиденцијама Националне службе за запошљавање је током 2018. године у просеку било 583 099 незапослених лица. У односу на 2017. годину број евидентираних незапослених лица је мањи за око 67 хиљада (10,4%). Смањење њиховог броја може бити резултат запошљавања ових лица, али и брисања из евиденције, због неиспуњења одредби прописаних законом 12. Посматрано према полу, нешто је већи број жена (око 308 хиљада) него мушкараца (око 275 хиљада) на евиденцији незапослених лица Националне службе за запошљавање. У току 2018. смањен је број незапослених лица оба пола (мушкараца за око 37 хиљада, а жена за око 31 хиљаду). И на нивоу свих региона смањен је број незапослених лица на евиденцији НСЗ. При томе, око трећине укупног смањења (што чини око 22 хиљаде лица) остварено је у Војводини 13. Уочава се да је присутан проблем дугорочне незапослености. Наиме, у просеку у току 2018. године готово 400 хиљада незапослених (68% укупног броја) било је на евиденцији Националне службе за запошљавање годину дана и дуже. При томе, половина овог броја је незапослена 5 и више година 14. Посматрано према степену стручне спреме, нешто више од половине укупног броја незапослених лица има највише завршену средњу стручну спрему. Учешће лица са завршеним факултетом је релативно мало, и износи мање од 10%. Графикон 19. БРОЈ НЕЗАПОСЛЕНИХ НА ЕВИДЕН- ЦИЈИ НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ Годишњи просек 2014-2018. година, у хиљадама Извор података: Национална служба за запошљавање 12 Неиспуњење законских одредби због којих незапослено лице може да буде брисано из евиденције НСЗ обухвата, између осталог, ситуацију када се незапослено лице неоправдано не јави организацији за запошљавање или не одазове на њен позив; када лице не оде на заказани разговор; када се не јави послодавцу коме га је упутила НСЗ или не прихвати понуђено запослење; када се открије да је лице ангажовано код послодавца без уговора о раду; када одбије додатно образовање и обуку, или учешће у програму активних мера запошљавања и др. За више детаља погледати Месечни статистички билтен Националне службе за запошљавање. 13 Када је реч о смањењу броја незапослених лица на евиденцији НСЗ у осталим регионима, у Шумадији и Западној Србији њихов број је смањен за око 18 хиљада (четвртина укупног смањења регистроване незапослености), у Јужној и Источној Србији за око 15 хиљада, а у Београду за око 13 хиљада. Извор: прорачун ПБК на основу података Националне службе за запошљавање. 14 Када је реч о дугорочно незапосленим лицима на евиденцији НСЗ, више од 80 хиљада лица је незапослено 10 година и дуже. Извор: прорачун ПБК на основу података Националне службе за запошљавање. 19
ПРИЛОГ 3 СТОПЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ОБЛАСТИМА Слика 4. СТОПА ЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ОБЛАСТИМА 2018. година, у % И промена у односу на 2017, у процентним поенима Слика 5. СТОПА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРЕМА ОБЛАСТИМА 2018. година, у % И промена у односу на 2017, у процентним поенима Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК Извор података: Анкета о радној снази и прорачун ПБК 20
ИЗВОРИ Национална служба за запошљавање. (2019). Месечни статистички билтен децембар 2018, број 196. Републички завод за статистику. (2017). "Анкета о радној снази, методолошко упутство". Методологије и стандарди бр. 69. Републички завод за статистику. (2018). Анкета о радној снази у Републици Србији, 2017.. Билтен бр. 634. Републички завод за статистику. (2019). Анкета о радној снази у Републици Србији, 2018.. Билтен бр. 646. Републички завод за статистику. (2019). Регистрована запосленост, годишњи просек 2018. претходни резултати. Саопштење ЗП-22Г бр. 18. Базе података: Републички завод за статистику, онлајн база података: - Анкета о радној снази, од 2014. године (преузето 24.04.2019). - Регистрована запосленост (преузето 8.02.2019). Евростат, онлајн база података: - Скупови података lfsa_ipga, lfsa_ergan, lfsa_urgan. (преузето 20.05.2019). Интернет извори: Републички завод за статистику Методолошки материјали и документација: - Истраживање Анкета о радној снази. - Истраживање о регистрованој запослености. - Концепти запослености регистрована и анкетна запосленост, 2017. - Образац анкете о радној снази, 2017. Извештај су припремили истраживачи Парламентарне буџетске канцеларије Александра Бранковић и Јелена Плочић. Парламентарна буџетска канцеларија се успоставља у оквиру трогодишњег пројекта подршке Народној скупштини Републике Србије у спровођењу ефективног надзора над буџетом, који спроводе Народна скупштина и Вестминстерска фондација за демократију. Ставови изнети у овом извештају не представљају и не одражавају ставове Народне скупштине Републике Србије нити Вестминстерске фондације за демократију.