Strateški plan 2017-2020 Novi Sad, novembar 2017. godine 1
Predgovor Naše Društvo traje već 28 godina. Za to vreme, prošlo je kroz razne epohe upravljanja i delovanja i ostalo dosledno i posvećeno istraživanju i zaštiti ptica i prirode. Od 2010. Društvo se ubrzano razvija, osavremenjuje i projektno aktivira. Novi projekti donose nove izazove, aktivnosti i brojnije članstvo, što je nametnulo i potrebu za unapređenjem organizacije rada. Od 2016. u Društvu je profesionalno zaposleno 14 mladih stručnjaka, različitih profila obrazovanja i interesovanja. Nadahnuti tim dobro je razumeo potrebu za efikasnijim upravljanjem organizacijom koje se može postići kroz ispravno planiranje i praćenje rezultata rada. Strateško planiranje koje smo u februaru 2017. sproveli ukazalo nam je na sve prednosti i nedostatke dosadašnjeg rada, a dokument koji vidite ispred sebe nastao je kao plod zajedničkog zalaganja zaposlenih uz značajan doprinos članova Društva. Posebnu zahvalnost upućujem gospođi Dubravki Velat iz Građanskih inicijativa koja je znalački i strpljivo sprovela obuku i ispravila nedostatke u dokumentu. Ogroman koordinatorski posao uradila je koleginica Milica Radanović koja je tekstove sakupila i uobličila. Na kraju, najsrdačnije hvala fondaciji EuroNatur koja je kroz projekat Towards a functioning system of stop-over and wintering sites along the Adriatic Flyway Phase 3 (AF3) podržala obuku za strateško planiranje i pripremu dokumenta. U Novom Sadu, 24.11.2017. Milan Ružić Predsednik Upravnog odbora DZPPS 2
SADRŽAJ 1. Uvod 4 1.1. Istorijat i dosadašnji uspesi... 4 1.2. Kontekst... 6 2. Vrednosti, vizija i misija... 155 2.1. Vrednosti... 155 2.2. Vizija... 155 2.3 Misija... 155 3. Strateški ciljevi do 2020. godine... 177 4. Organizaciona struktura... 255 4.1. Pregled postojeće organizacione strukture DZPPS... 274 4.2. Predlog izmena organizacione strukture DZPPS... 288 5. Plan prikupljanja sredstava... 31 5.1. Struktura prihoda i rashoda za period 2014-2016.. 31 5.2. Plan prikupljanja sredstava do 2020. godine. 31 6. Monitoring i evaluacija... 33 6.1. Plan monitoringa i evaluacije... Error! Bookmark not defined.3 6.2. Indikatori za monitoring i evaluaciju... 355 3
Uvod Istorijat i dosadašnji uspesi Društvo je osnovano 19.11.1989. u Novom Sadu pod imenom Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine. Proisteklo je iz Komisije za proučavanje i zaštitu ptica Društva ekologa Vojvodine i okupljalo profesionalne i amaterske ornitologe uglavnom sa teritorije severne pokrajine. Bilo je jedno od prvih ornitoloških udruženja u tadašnjoj Jugoslaviji. Od samog osnivanja, Društvo je izdavalo sopstveni stručno naučni časopis Ciconia, što je u velikoj meri doprinelo okupljanju i afirmaciji tadašnjih ornitologa i ljubitelja ptica. Sedište DZPPV u početku je bilo na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, da bi se 1997. Društvo preselilo u prostorije Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Prvi značajan projekat koji je uključio brojne članove i volontere bio je popis kolonija čaplji i vranaca na području cele Srbije 1998. Društvo je nastavilo da sprovodi popise i istraživanja područja, grupa i pojedinačnih vrsta ptica. Već 2000. prebrojana su sva gnezda belih roda u Vojvodini u sklopu međunarodnog popisa belih roda. Od 2000. Društvo se otvara ka javnosti i donatorima koji dolaze u Srbiju nakon političkih promena. Raste broj članova i volontera, a mediji sve kvalitetnije i češće izveštavaju o aktivnostima na zaštiti i proučavanju ptica. Već 2002. dolazi do značajnog pomaka u našem radu: kao organizacija smo uspeli da se nametnemo kao punopravni učesnik u Birds in Europe 2 projektu, gde smo po prvi put u istoriji dali procene veličine gnezdilišnih populacija svih vrsta ptica za područje cele Srbije. Ovi podaci objavljeni u vidu studije u časopisu Ciconia iz 2003. godine postali su izuzetno citirani. Sa kolegama iz Lige za ornitološku akciju Srbije 2004. i 2005. uradili smo i objavili prvu nomenklaturu narodnih naziva ptica u Evropi i Srbiji. Od 2005 2007. Društvo je za Ministarstvo poljoprivrede i Upravu za veterinu radilo na prvom monitoringu ptica vodenih staništa tokom globalne pretnje od izbijanja pandemije avijarne influence (virusa koji uzrokuje ptičji grip). Prvi zajednički projekat sa MME BirdLife Hungary započeli smo 2006. i to na zaštiti stepskog sokola i modrovrane. Već naredne 2007. započinjemo saradnju na zaštiti stepskog sokola sa Javnim preduzećem Elektromreža Srbije. Tokom 2008. dali smo ključni doprinos u izradi nove mreže značajnih pordučja za ptice (IBA) u Srbiji. Naredne 2009. pokrenuli smo izdavanje magazina za ljubitelje divljih ptica Detlić, koji je je postao okosnica izveštavanja o radu Društva i omiljeno štivo ljubitelja ptica u Srbiji i regionu. Od 2010. dobijamo prve velike međunarodne projekte, prve zaposlenike i terenski automobil. Društvo postaje značajno vidljivije i prepoznatljivije u Srbiji i Evropi, vidno osnažuje, sve veći broj mladih članova preuzima nove poslove i odgovornosti. Članstvo podržava približavanje globalnoj mreži BirdLife International, što je doprinelo da 2011. pokrenemo promenu Statuta, kada organizacija dobija i sadašnji naziv. Naše aktivnosti na pronalaženju, prijavljivanju i objavljivanju svih slučajeva trovanja divljih ptica doprinele su zabrani prometa i posedovanja karbofurana (Furadana) na tlu Srbije. 4
Upravni odbor Društva značajno se menja i podmlađuje 2011. Društvo preuzima koordinisanje Zimskim popisom ptica vodenih staništa u Srbiji (IWC), a ova aktivnost donosi nam značajne podatke sa terena i mnoštvo novih volontera. Članovi Društva 2011 2012. učestvuju u snimanju 20 epizoda popularnog serijala Gradske ptice koji je emitovala Radio televizija Srbije. Ovaj serijal značajno je popravio vidljivost Društva i doprineo povećanju broja članova i volontera. Zajedno sa nekoliko drugih udruženja građana Društvo 2012. pokreće portal o biološkoj raznovrsnosti Srbije BioRaS, kao prvi sistem za unos, prikaz i deljenje podataka i informacija o biološkoj raznovrsnosti naše zemlje. Značajna potvrda našeg rada došla je 2013. kada je Društvo zvanično postalo pridruženi član i predstavnik za Srbiju globalne mreže BirdLife International. Tokom 2014. u Društvu je osnovan Tim za borbu protiv krivolova koji na sebe preuzima aktivnu ulogu u praćenju i prijavljivanju svih slučajeva ugrožavanja i stradanja divljih ptica i njihovih staništa. U decembru 2014. Društvo zakupljuje prvi samostalni radni prostor u ulici Vladike Ćirića br. 24 u Novom Sadu gde doživljava veliki preobražaj, a u proleće 2015. menja se i Upravni odbor. Krajem juna 2015. Društvo pokreće javnost u nameri da se zaustavi izmena Uredbe o lovostaju divljači kojom se dozvoljava izlov ugrožene grlice. Rezultat je spontana i impresivna kampanja pod nazivom Ja brinem za grlicu koja je okupila više od 200.000 ljudi iz Srbije, regiona i sveta. Od 2015. Društvo počinje da radi značajne projekte na razvoju nacionalne ekološke mreže, SPA i Natura2000 mreže u Republici Srbiji. Sledi projekat za izradu prve Crvene knjige ptica Srbije. Društvo objavljuje dva kapitalna izdanja: Ptice Srbije kritički spisak vrsta i Ptice Srbije procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008 2013 koja predstavljaju krunu dosadašnjeg istraživačkog rada. Krajem 2016. DZPPS počinje da radi na prvom LIFE projektu zajedno sa kolegama iz regiona. Iste godine u Društvu se zapošljava veći broj mladih stručnjaka, da bi već sredinom 2017. bilo zaposleno 15 osoba na različitim pozicijama, dok je udeo koleginca povećan na trećinu. 5
Kontekst Političko okruženje Republika Srbija je u januaru 2014. godine započela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, a ovaj proces i dalje traje. Poglavlje 27, koje se bavi pitanjima životne sredine i klimatskih promena, najobimnije je u pogledu zakonodavstva i zahteva izdvajanje najviše novčanih sredstava od svih 35 pregovaračkih poglavlja i tek treba da bude otvoreno. Napredak u pregovorima, između ostalog, usporen je i zbog čestih izbora u državi, koji se organizuju svake godine na različitim nivoima, a podrazumevaju obustavu ili smanjen tempo rada državnih institucija. U skladu sa pravnim tekovinama EU, u pregovore su na različite načine uključene organizacije civilnog društva, ali nažalost uglavnom samo formalno. Uopšteno govoreći, iako postoji napredak u finansiranju aktivnosti OCD i zajedničkim aktivnostima u rešavanju pojedinih problema, država i dalje ne pokazuje dovoljno interesovanja za saradnju sa stručnim organizacijama civilnog društva. U Republici Srbiji glavno zakonodavno telo je Narodna skupština. Usvajanje, izmene i dopune zakona na teritoriji AP Vojvodine sprovodi Skupština AP Vojvodine, a u skladu sa zakonima Republike Srbije u datoj oblasti, dok su na teritoriji gradskih opština za to zadužene Skupštine lokalnih samouprava. Donosioci odluka za pitanja prirode i životne sredine u Srbiji su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, kao i organi lokalnih samouprava zaduženi za poslove zaštite životne sredine. Svi navedeni donosioci odluka, a posebno Ministarstvo koje ima najšire ingerencije od pobrojanih, predstavljaju veoma važnu zainteresovanu stranu u radu DZPPS. S obzirom na dosadašnju, ne retku, praksu donošenja odluka koje su u suprotnosti sa dobrobiti ptica i prirode kao i same Republike Srbije u procesu evrointegracija, odlučivanje na brzinu, bez primene usvojenih procedura, od velikog je značaja izvršiti uticaj na poboljšanje rada navedenih institucija i aktivno učestvovati u poboljšanju vladavine prava. Resorno Ministarstvo i drugi donosioci odluka su, prema zakonu, oformili radna tela koja sačinjavaju stručna lica, a čija je dužnost da poboljšaju i po zakonu izrade određene dokumente u datim oblastima. Međutim, često je slučaj da ova radna tela postoje samo formalno, da ih donosioci odluka ne uključuju u svoj rad, na šta su zakonom obavezani, pa čak i da krivotvore njihovo učešće u procesu (npr. ne sazivaju sastanak Radne grupa, a kažu da su to uradili). Sudska vlast je jedna od najznačajnih karika koja može pomoći u očuvanju ptica i prirode. U Srbiji postoji 58 osnovnih javnih tužilaštava koja su, između ostalog, dužna da postupaju po prijavama dela ugrožavanja ptica i prirode, 26 viših javnih tužilaštava i 4 apelaciona javna tužilaštva. Svako javno tužilaštvo ima jednog javnog tužioca, ukupno 88, a svaki javni tužilac ima nekoliko zamenika. Brojni su slučajevi obaranja tužbi za izvršena krivična dela koje se tiču ugrožavanja divlje faune ptica i prirode, što se dešava iz nekoliko razloga: propusti u istražnom postupku, nedovoljno poznavanje opšte problematike kriminaliteta uništavanja zaštićenih vrsta od strane tužioca, nedovoljno poznavanje odnosa između krivične i regulative iz oblasti zaštite prirode i životne sredine od strane tužioca, nedovoljno poznavanje sprecifičnosti materijala neophodnih za obradu slučajeva trovanja zaštićenih vrsta od strane tužioca, neadekvatna saradnja javnih tužilaštava sa drugim državnim organima u njihovom terenskom radu na slučajevima uništavanja zaštićenih vrsta. Osim toga, tužioci su neretko pod jakim političkim pritiskom. Zbog svega navedenog, izostaje kažnjavanje prekršioca zakona, što drastično šteti fauni ptica i prirodi uopšte. Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije je organizacija civilnog društva sa kojom bi DZPPS trebalo da ostvari saradnju, tokom koje će, dajući stručnu pomoć i podršku (kroz radionice, savetovanja i slično), omogućiti da se navedeni problemi u budućnosti reše. 6
Ekonomsko okruženje Javni dug Republike Srbije je u maju 2017. iznosio 27.770.100.000 evra, a predviđeni rast je 5.878.000 evra na dan, dok se po rastu BDP u Evropi nalazi na samom začelju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u R. Srbiji je u 2016. godini bilo ukupno 2.009.785 zaposlenih osoba, a stopa nezaposlenosti je 15,9%. Prosečna neto zarada u februaru 2017. godine iznosila je 46.990,00 dinara. Nominalna vrednost bruto domaćeg proizvoda za 2017. godinu je 112,8 milijardi dinara, dok po glavi stanovnika iznosi 5.975 dinara. U Srbiji 8,9% stanovništva živi u apsolutnom siromaštvu, dok stopa rizika od siromaštva iznosi 25,4%. To znači da je četvrtina građana, koja se ne vodi kao siromašna, izložena riziku od siromaštva, po čemu smo na prvom mestu u Evropi. U društvima sa ovakvom strukturom prihoda i stepenom siromaštva, česta je pojava protivzakonitog korišćenja prirodnih resursa da bi se obezbedilo preživljavanje, direktnom upotrebom ili prodajom resursa (seča šuma, hvatanje i prodavanje divljih ptica u prirodi i drugo). Ovo je sistemski problem, čije rešavanje pre svega zavisi od ekonomske i socijalne politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije. Prema izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU, u 2015. godini za zaštitu životne sredine izdvojeno je 0,14% BDP-a, što se smatra izuzetno malim budžetom. Kada se uzme u obzir da je zaštita prirode samo deo ove oblasti, jasno je da su ulaganja još manja. Međutim, i pored toga Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine smatramo važnim potencijalnim donatorom za finansiranje projekata koji omogućavaju ostvarivanje ciljeva Društva. U periodu od 2011. pa sve do 2017. Republika Srbija nije imala poseban fond za životnu sredinu, što je onemogućilo kontinuitet u realizaciji aktivnosti u oblasti životne sredine i upotrebu namenski prikupljenih sredstava. Tokom 2016. je načinjen pomak u ovom pogledu kada je osnovan Zeleni fond, pod kontrolom Ministarstva finansija, iz koga, prema planu, treba da se finansiraju projekti koji se bave zaštitom životne sredine. Iako je predviđeno da se u ovaj fond slivaju sredstava od različitih ekoloških taksi na nivou države, lokalnim samoupravama je ostavljena zakonska mogućnost da sredstva prikupljena od ekoloških taksi preusmere na namene koje se ne tiču zaštite životne sredine. Osim toga, iako su budžetom Republike Srbije za 2017. predviđena sredstava za funkcionisanje ovog budžetskog fonda, još uvek nisu doneti podzakonski akti koji treba da regulišu njegov rad. Da fond ne bi ostao samo mrtvo slovo na papiru, kao i da bi se obezbedio njegov transparentan rad i namensko raspoređivanje sredstava, potrebno je organizovano sa drugim OCD pratiti aktivnosti nadležnog organa o ovom pitanju. Jedan od problema finansiranja aktivnosti, koje treba da povećaju stepen zaštite biodiverziteta u Srbiji, jeste neadekvatno finansiranje uspostavljanja Ekološke mreže i NATURA2000 u Srbiji. Iako se svake godine u budžetu izdvoje sredstva za sprovođenje ovih aktivnosti, ona najčešće bivaju vraćena u budžet. Stoga je važno da se zajedničkim radom sa drugim OCD izvrši uticaj na nadležne da sredstva troše namenski i u potpunosti. Osim navedenih, kao institucije koje doniraju sredstva za projekte koji se bave zaštitom prirode prepoznajemo Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, lokalne samouprave koje se bave pitanjima životne sredine, kao i Ministarstva, Pokrajinske sekretarijate i lokalne samouprave koji se bave pitanjima nauke i obrazovanja i drugi. Ipak, za ostvarivanje ciljeva DZPPS ključni donatori su Evropska Komisija i inostrane fondacije koje ulažu sredstva u zaštitu prirode. Međutim, sredstva Evropske komisije teško su dostupna, zahtevaju iskustvo u pisanju projekata, sposobnost lobiranja, a potom i visok administrativni kapacitet koji većina OCD ne poseduje. Stoga je potrebno raditi na izgradnji navedenih kapaciteta organizacije. Osim toga, problem za organizacije iz Srbije predstavlja i veliki udeo sufinansiranja u ovim projektima, zbog čega se često odustaje od učešća. 7
U poslednjih nekoliko godina, poslovni sektor u Srbiji se sve više orijentiše ka društveno odgovornom radu donirajući sredstva za zaštitu životne sredine. Zbog toga prepoznajemo kompanije i preduzetnike kao potencijalno važne donatore, pod uslovom da se njihov rad ne kosi sa ciljevima Društva. Građani, kao pojedinci, takođe pomažu u sprovođenju aktivnosti uplatom članarine i pojedinačnih donacija, kao i kroz logističku podršku. Ekološko okruženje Najveći uzročnik zagađenja u Srbiji je energetski sektor. Za proizvodnju energije koriste se uglavnom goriva koja su zagađivači a sagorevanje se vrši zastarelom opremom bez tehnologije za ublažavanje štetnog dejstva. Uticaj ovog faktora na zagađenje i efekat staklene bašte pogoršava i opšte neefikasno korišćenje energije. Termoelektrane se izdvajaju po velikom doprinosu zagađenju vazduha, ali na vrhu su i transportni sektor i industrijska postrojenja. Tipičan problem transportnog sektora je i prosečno vrlo star vozni park koji rezultuje velikim zagađenjem kroz buku i emisiju izduvnih gasova. Industrijski sektor proizvodi mnoge zagađujuće materije, od kojih neke materije detektovane u Srbiji (di-hloretan, kalaj i drugi teški metali, fenoli, PCB ulja i naftni otpadi) premašuju nacionalne i EU standarde. Veliki problem za zaštitu životne sredine je nedovoljan monitoring i izveštavanje o emisiji štetnih materija u vazduh, kao i o ispuštanju u vodu. Glavni izvor zagađenja vode su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode, zatim poljoprivredni odvodi, deponije, rečni saobraćaj i termoelektrane. Velike količine otpadnih voda sa životinjskih farmi prepoznate su kao glavni uzrok eutrofikacije. Neodržive poljoprivredne prakse, industrijska postrojenja i otpadi izazivaju i zagađenje tla, a dodatan problem u Srbiji, koji izaziva degradaciju zemljišta, su erozije, uzrokovane uglavnom vodom u brdsko-planinskim krajevima, i vetrom u Vojvodini. Mnogi nedostaci u oblasti upravljanja otpadom dovode do izuzetno negativih uticaja na vodu, vazduh, zemljište, ali i direktnih posledica po ptice i njihova staništa. Republiku Srbiju odlikuje visok stepen biološke raznovrsnosti. Ekosistemska raznolikost Srbije ogleda se u prisustvu nekoliko zonobioma, a dodatno joj doprinosi postojanje velikog broja specifičnih ekosistema kao što su vlažna staništa, tresave, slatine i peskovi. Povećanju biodiverziteta doprinosi i postojanje refugijuma iz ledenih doba. Na području Srbije je zabeleženo 39% vaskularne flore Evrope, 51% faune riba Evrope, 49% faune gmizavaca i vodozemaca Evrope, 74% faune ptica i 67% faune sisara Evrope. Prema podacima iz 2015. godine, oko 6,5% teritorije Republike Srbije je pod zaštitom države, ukupne površine 578.500 hektara. Prostornim planom Republike Srbije ( Službeni glasnik RS, broj 88/10), predviđeno je da do 2021. godine oko 12% teritorije bude pod nekim vidom zaštite. Zaštićenim područjima u našoj zemlji upravljaju pretežno javna preduzeća, a u manjem broju i udruženja građana, firme i druga pravna lica. U praksi, gazdovanje zaštićenim područjima je uglavnom loše, pretežno zbog toga što upravljači primat daju delatnostima koje obavljaju, a koje su često u suprotnosti sa zaštitom prirode, umesto zaštiti područja. Iako monitoring rada upravljača od strane nadležnih institucija (Zavodi i Ministarstvo) postoji u izvesnoj meri, negativne aktivnosti se uglavnom ne kažnjavaju. Zbog toga je realno stanje zaštite mnogo lošije od onoga koje se u zvaničnim dokumentima može videti. Osim navedenih, postoje i zaštićena područja koja su proglašena potpisivanjem međunarodnih konvencija, a među njima i Ramsarska područja površine 55.627 ha (0,63% ukupne površine Srbije) i Međunarodno značajna područja za ptice (IBA) koja zauzimaju 1.259.624 ha (14,25% Srbije). Iako su ova područja izuzetno značajna, država nema pravnu obavezu da proglasi upravljače koji bi bili dužan da vodi brigu o njima, te često stradaju. Divlje vrste u Srbiji su zaštićene 8
Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva kojim je zaštićeno ukupno 2.628 vrsta, od čega je 868 ima status zaštićenih, a 1.760 strogo zaštićenih vrsta. Od 356 zabeleženih divljih vrsta ptica u Srbiji, Pravilnikom je zaštićeno 35 vrsta, a strogo zaštićeno 287. Međutim, i pored postojanja, uglavnom pasivnih, mera zaštite, opstanak biodiverziteta, a time i ptica, je ugrožen brojnim faktorima. Uništavanje staništa, koje podrazumeva nestajanje, degradaciju i fragmentaciju autohtona staništa, divljih vrsta predstavlja glavnu pretnju očuvanju biodiverziteta u svetu. Isti slučaj je i u Srbiji. Uzroci ugrožavanja staništa su brojni, ali svi predstavljaju različite vidove čovekovog delovanja ili njegove posledice. Čovek svojim aktivnostima ubrzano uništava staništa divljih ptica, time smanjuje njihove populacije i povećava stepen njihove ugroženosti. Razvoj privrede zahteva, često prekomerno, korišćenje prirodnih resursa, što dovodi do nestanka prirodnih staništa i vrsta. Za ovaj problem su pre svega odgovorni korisnici prostora i prirodnih resursa kao što su strani i domaći investitori iz poslovnog sektora, državne institucije i javna preduzeća, a u manjoj meri i pojedinci i verske zajednice (zemljoposednici). Poštovanjem principa održivog razvoja u donošenju zakona i njihovoj primeni, može se ublažiti štetan efekat privrednog razvoja po faunu ptica. Ključno je izvršiti uticaj na ove zainteresovane strane redovnim praćenjem procesa procene uticaja i strateške procene uticaja na životnu sredinu i kroz druge, zakonom dozvoljene, aktivnosti. Prekomerna eksploatacija jedinki takođe je veliki problem u očuvanju ptica u Srbiji. Jedan od uzroka tome je prekomeran lov, koji je rezultat nedovoljnog istraživanja brojnosti divljači u lovištu, te posledično neadekvatno utvrđenih kvota za odstrel. Osim legalnog lova, veliki problem jeste i nelegalan lov. Ovo je nezakonit način lova, počinjen od strane lovaca sa važećom lovnom dozvolom za tekuću sezonu, tokom kog se ptice ubijaju izvan propisane lovne sezone i kvota ili pomoću nedozvoljenih sredstava. Ptice se nelegalno ubijaju i tokom lovokrađe u kojoj učestvuju lica koja nisu registrovani lovci. Ovom problemu doprinosi niz faktora na koje utiču gotovo svi akteri u ovoj oblasti, počev od lovačkih udruženja, njihovih članova ili pojedinaca van njih, od kojih u Srbiji svake godine tokom nezakonitog lova strada između 125.000 i 170.000 jedinki različitih vrsta ptica, bilo strogo zaštićenih ili onih koje se štite lovostajem. Osim nesavesnog lova, prouzrokovanog slabom obučenošću ili nemarom lovaca, veliki problem je i namerni neselektivni lov. Ovome doprinosi gotovo potpuno odsustvo kontrole od samih lovačkih udruženja, ali i nedovoljan inspekcijski nadzor i kapaciteti lovne inspekcije, zbog čega ogromna većina ovih slučajeva ostaje nedokumentovana, što je jedan od glavnih razloga zašto ova pojava ostaje van fokusa nadležnih službi i šire javnosti. Mnogi građani direktno ugrožavaju ptice tako što hvatanju žive jedinke strogo zaštićenih vrsta u divljini radi držanja u zatočeništvu, koje se pomoću klopki, mreža, lepkova i drugih zakonom nedozvoljenih sredstava zarobljavaju i potom preprodaju. Poseban problem je i prekogranična trgovina zaštićenim vrstama ptica, protivna nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu. Na loš bilans rešenih slučajeva utiču i nepoštovanje i nepoznavanje procedura od strane policijskih, pravosudnih i drugih državnih organa, i sveukupno neadekvatna zakonodavna rešenja, nedovoljno usklađena sa Direktivama EU o pticama i staništima, koja onemogućavaju uspešno sprovođenje i onih delova koji su sa njima usaglašeni. Jedan od problema u zaštiti ptica u Srbiji je korišćenje pesticida koji su zakonom zabranjeni za upotrebu ili se koriste na zakonom nedozvoljen način od strane poljoprivrednika i drugih nesavesnih građana. Ova pojava dovodi do čestog trovanja ptica, a naročito su primetni slučajevi trovanja grabljivica, koje se na poljoprivrednim površinama hrane otrovanim plenom. Nepropisna upotreba pesticida šteti kako pticama, tako i zemljištu i vodama, a posredno i usevima, kao i domaćim životinjama i ljudima koji ih koriste u ishrani. Uzrok 9
ovakvog ponašanja poljoprivrednika je pre svega neznanje o mogućim posledicama njihovih postupaka. Pospešivanjem primene biološke kontrole i uvođenjem ekoloških praksi u poljoprivredu ostvarila bi se korist i za poljoprivrednike i prirodu. Međutim, pojedini građani koriste pesticide sa namerom da nanesu direktnu štetu pticama. To su najčešće vlasnici odgajivačnica golubova, koji često predstavljaju lovinu pticama grabljivicama. Osim trovanja, pojedini golubari smanjuju brojnost ptica grabljivica i direktnim ubijanjem, uništavanjem gnezda i drugim metodama, koje su suprotne zakonima. S obzirom da su sve vrste grabljivica u Srbiji zakonom zaštićene, a pojedine gotovo dovedene do istrebljenja gore navedenim aktivnostima, neophodno je hitno pristupiti rešavanju ovog problema. Istraživanjem, odnosno prikupljanjem podataka o biodiverzitetu, bave se Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, pojedini stručni instituti i fakulteti, Prirodnjački muzej, Centar za markiranje divljih životinja, kao i pojedine organizacije civilnog društva, među kojima je i DZPPS. Međutim, istraživanja koja se sprovode nisu dovoljna u odnosu na potrebe R. Srbije, prvenstveno za izradu različitih dokumenata za pristupanje EU (priprema predloga NATURA2000 mreže, veći procenat zaštićenih područja...). Ovo se pre svega dešava zbog malog novčanog ulaganja u ovaj tip aktivnosti od strane državnih organa. Osim toga, treba naglasiti da postoje zakonska ograničenja za bavljenje istraživačkim radom. Dostupnost informacija koje se tiču zaštite prirode i neumreženost institucija i subjekata koji su dužni da te informacije dele, jedan je od problema sa kojima se suočavaju svi subjekti koji rade na zaštiti prirode, a posebno oni koji ne pripadaju javnom sektoru. Neophodno je uticati na sve nadležne organe da adekvatno prikupljaju i skladište informacije od javnog značaja, te da ih učine dostupnijim zainteresovanoj javnosti. Na naš rad na zaštiti vrsta i staništa umnogome utiču brojne institucije (Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za zaštitu prirode koji izdaju mišljenja i uslove za sprovođenje aktivnosti) i javna preduzeća (Vode Vojvodine, Elektrodistibucija, Vojvodinašume, Srbijašume...). Od tih subjekata uglavnom zavisi da li će neke aktivnosti biti sprovedeni ili ne, te se dešava da one ne budu odobrene, čak i ako takva odluka direktno šteti prirodi a ne postoji realno opravdan razlog za odbijanje. Da do ovakvih situacija ne bi dolazilo, neophodno je uspostaviti što bolju saradnju sa ovim zainteresovanim grupama. Društveno okruženje Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi ukupno 7.186.862 stanovnika. Na osnovu odnosa prema pticama i prirodi, građane možemo uslovno podeliti u sledeće grupe: Nesavesne, koji direktno ugrožavaju jedinke ptica hvatanjem u divljini, nezakonitim lovom i trovanjem, uništavaju staništa divljih ptica i remete njihov životni ciklus; Ova grupa predstavlja našu zainteresovanu stranu u kontekstu ugrožavanja. Naš cilj je da umanjimo i/ili sprečimo njihove negativne aktivnosti. Savesne, koji brinu o pticama, žele da pomognu u zaštiti, zainteresovani su da prijave slučajeve ugrožavanja, žele da nauče više o pticama, javljaju nam se za savete. Ovi građani su naša uža ciljna grupa kao mogući članovi, budući ornitolozi, pomoć u zaštiti ptica i eventualnom pribavljanju sredstava za realizaciju aktivnosti; Neutralne, koji nisu pokazali interesovanje za ovu temu. Smatra se da svojim ponašanjem niti pomažu, niti nanose štetu divljim pticama. Ovi građani potencijalno mogu postati proaktivni u očuvanju ptica, a na njih možemo uticati indirektno, kroz prisustvo u medijima. 10
Generalni je utisak da stanovnici Srbije ne znaju mnogo o pticama i prirodi, te da nisu dovoljno svesni problema ugrožavanja ptica i njihovih staništa. Neophodna je neprekidno obrazovanje i informisanje građana o ovim temama, kako bi se povećao opšti nivo znanja. Prema popisu iz 2011. godine, od 6.161.584 građana starijih od 15 godina, bez školske spreme je 2,68% stanovnika, 31,76% ima potpuno ili delimično završenu osnovnu školu, 48,93% ima srednjoškolsko obrazovanje, 16,24% ima više ili visoko obrazovanje, dok je za oko 0,4% stanovnika nepoznata stručna sprema. S obzirom na to da većina građana Srbije ima osnovno i srednje obrazovanje, značajno je da za vreme školovanja nauče nešto više o pticama, njihovoj ugroženosti i zaštiti. Dva su moguća pristupa tome: 1. izmena sadašnjeg sistema obrazovanja i nastavnog programa (ne zavisi direktno od nas, ali javnim zagovaranjem možemo uticati na donosioce odluka da se sistem unapredi); 2. razvijanje neformalnih vidova obrazovanja edukacija dece kroz radionice, terenske izlaske i druge vannastavne aktivnosti, usavršavanje nastavnika putem seminara (zavisi direktno od nas). Kao najvažnije partnere u obrazovanju dece i mladih vidimo osnovne i srednje škole. Pored toga, izrada različitih priručnika o pticama koji bi bili dostupni široj javnosti (prodaja, online izdanja na sajtu) omogućila bi porast opšteg poznavanja ptica i prirode. Organizacije civilnog društva i mediji Grupe koje mogu ostvariti doprinos u razvoju društva su svakako udruženja građana. U bazu Agencije za privredne registre zaključno sa 31.12.2015. u Republici Srbiji upisano je preko 3.600 organizacija koje su kao oblast ostvarivanja ciljeva navele ekologiju, zaštitu životne sredine i prirode, energetsku efikasnost i organsku proizvodnju, ali i one koje se ovim temama bave u okviru specifičnih ciljeva organizacije. U praksi, mnogo manje organizacija se aktivno bavi zaštitom životne sredine i prirode, a DZPPS je sarađivalo ili sarađuje sa preko 50 njih. Sa druge strane, evidentan je porast broja organizacija koje svoj rad posvećuju drugim oblastima zaštite životne sredine, koje se ne tiču direktno zaštite prirode, i klimatskim promenama. One svojim aktivnostima, sa više ili manje uspeha, doprinose zaštiti životne sredine, a posredno i zaštiti prirode u Srbiji. Ove organizacije su vrlo značajne za naš rad, jer kroz zajedničko delovanje možemo uspešnije ostvariti ciljeve našeg udruženja i to kroz: učešće na projektima, nastupe ka donosiocima odluka, sprovođenje aktivnosti, povećanje vidljivosti... Istovremeno, ove organizacije poseduju različite kapacitete, bave se zaštitom prirode i životne sredine sa različitih aspekata, te koriste različite mehanizme da postignu svoj cilj (istraživanje, aktivizam, javno zagovaranje...). Veoma bitni saradnici Društva su BirdLife International i druge organizacije iz inostranstva koje se bave zaštitom ptica i prirode. Udruženja koja svojim aktivnostima direktno utiču na brojnost pojedinih vrsta ptica, najčešće negativno, jesu udruženja lovaca. Broj lovačkih udruženja u našoj zemlji je 211, a osim njih lovištima gazduju Nacionalni parkovi (Fruška gora, Tara, Đerdap, Kopaonik i Šar planina) kao i javna preduzeća Srbijašume i Vojvodina šume. Na osnovu podataka koji prikazuju stanje lovišta, u Srbiji postoji preko 320 lovišta, koja obuhvataju površinu od 6.500.000 ha, odnosno nešto više od 70% ukupne površine Srbije. Lovačka udruženja broje više od 70.000 članova, što ih čini veoma masovnom grupom koja ima veliki uticaj na prirodu. Povećanje stručnih kapaciteta udruženja lovaca i saradnja DZPPS sa navedenim subjektima, može značajno doprineti rešavanju pobrojanih problema. Povećanje znanja poljoprivrednika o uticaju koji njihove aktivnosti mogu imati na ptice i prirodu, veoma bi doprinelo očuvanju ovih organizama. Ovo se može postići saradnjom DZPPS sa udruženjima poljoprivrednika i poljoprivrednim stručnim službama. Ove organizacije mogu pre svega uticati na promene u načinu korišćenja pesticida, odn. na sprečavanje pojave trovanja životinja kroz podizanje svesti i edukaciju korisnika o nedozvoljenim sredstvima i 11
ispravnim načinima upotrebe dozvoljenih pesticida. Takođe udruženja poljoprivrednika mogu mnogo doprineti promociji ekoloških praksi u poljoprivredi, kao što su održiva ispaša, adekvatan način košenja, održavanje postojećih i uvođenje novih raznovrsnih pejzažnih elemenata uz parcele pod usevima i sl. Mnogo je prilika i za izuzetno vidljive i praktične oblike saradnje sa obostranim interesom kao što je npr. čišćenje pašnjaka ili postavljanje postolja za grabljivice koje će regulisati brojnost glodara na poljoprivrednim parcelama. Udruženja ribolovaca imaju uticaja na naš rad kada su u pitanju ptice vodenih staništa, posebno one vrste koje se dominantno hrane ribom i koje ribolovci smatraju pretnjom po održivost ribljeg fonda (npr. mali i veliki vranac). Ribolovci ptice ugrožavaju namerno (ubijanjem) i nenamerno (davljenje ptica u ribarskim mrežama, koje mogu biti legalno i nelegalno postavljene). Udruženja ribolovaca, kojih na teritoriji R. Srbije ima oko 250, kao i njihove saveze, možemo posmatrati kao partnere u rešavanju ovog problema, kroz edukaciju ribolovaca o pticama vodenih staništa. Uspostavljanje saradnje sa udruženjima golubara moglo bi nam pomoći da, bar delimično, rešimo problem trovanja i ubijanja ptica grabljivica od strane pojedinih golubara. Udruženja koja okupljaju stručnjake koji se bave gazdovanjem šumama su veoma značajna zainteresovana strana DZPPS, jer je njihov uticaj na ugrožavanje i očuvanje ptica i prirode izuzetno veliki. S obzirom na izuzetno lošu praksu prekomerne i uglavnom neselektivne seče šume, važno je uspostaviti saradnju sa ovim udruženjima, kako bi se povećalo znanje osoba koje se bave upravljanjem šumama o značaju ovih ekosistema za opstanak i zaštitu ptica i prirode, te unapredilo stanje šuma u pogledu stanišnih uslova. Postoje i druga udruženja građana i njihovi savezi koji bi na različite načine mogli pomoći u zaštiti ptica i prirode. DZPPS teži da u budućnosti ostvari saradnju sa svim subjektima koji su značajni za ostvarivanje ciljeva Društva. Prisustvo teme ugroženosti i zaštite ptica i prirode u medijima je ključno kako bi što veći procenat građana bio okvirno upoznat sa tematikom. U Registru medija Agencije za privredne registre krajem 2016. godine bilo je upisano 1.788 javnih glasila. S obzirom na to da novinari često ne razumeju problematiku, a nemaju dovoljno vremena da se o njoj informišu, neretko se dešava da vesti nisu prenete u potpunosti ili da se navode netačni podaci. Ključno je ostvariti dobru saradnju sa medijima, dokazati se kao relevantna organizacija čiji rad oni žele da prate i uticati na to da se vesti prenose u celosti i istinito. Specifično, edukacija medija o problematici i specifičnostima izveštavanja o slučajevima ugrožavanja zaštićenih vrsta i prirode veoma bi pomogla pravilnom izveštavanju javnosti. Vesti o istraživanju, ugrožavanju i zaštiti ptica koje je Društvo upućivalo medijima, do sada su dominantno bile zastupljene u novinama i na portalima. Nešto je ređe, ali nikako zanemarljivo, prisustvo u radio i televizijskim emisijama. Zato bi za rad DZPPS i informisanje javnosti bilo dobro povećati prisustvo u ovim kanalima informisanja. Saradnja sa udruženjima novinara takođe bi doprinela informisanju javnosti o problemima u zaštiti ptica i prirode. Tehnološko okruženje Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 97,8% domaćinstava poseduje televizor, a 57,3% domaćinstava kablovski priključak. 65,8% domaćinstava u Srbiji ima personalni računar, 39,2% laptop uređaj, dok 64,7% domaćinstava ima pristup internetu. Računata su ona domaćinstva koja imaju najmanje jednog člana starosti od 16 do 74 godine. Navedeni 12
podaci ukazuju na to da DZPPS putem internet i televizijskih sadržaja može da dopre do preko 60% stanovništva. Veliki broj korisnika TV prijemnika omogućava DZPPS da, putem učešća u informativnim i obrazovnim emisijama, poveća opšte znanje građana o pticama i prirodi i njihovoj ugroženosti. Primena novih tehnologija i metoda koje se ne usvajaju u dovoljnoj meri usled nedostataka kapaciteta i stručnjaka, omogućila bi značajno unapređenje rezultata naučnog i istraživačkog rada. Na rad Društva u oblasti proučavanja ptica i prirode, te korišćenje stečenih znanja u aktivnoj zaštiti, značajan uticaj imalo bi poboljšanje mogućnosti za primenu metoda geoinformacione nauke i daljinske detekcije, što se pre svega odnosi na postojanje i dostupnost digitalizovanih geoprostornih podataka na nacionalnom nivou. Savremene metode proučavanja i aktivne zaštite divljeg sveta koje se koriste u svetu poput praćenja putem satelitskih odašiljača, video nadzor važnih elemenata staništa, upotreba bespilotnih letelica, razvijanje modela za procenu i predviđanje različitih obrazaca u prirodi, pa sve do praćenja populacija preko genetičkih pokazatelja i mnoge druge, još uvek vrlo retku nalaze primenu u Srbiji. Od ukupnog broja stanovnika Srbije, preko 40% je aktivno na Fejsbuku. Građani Srbije imaju nešto više od 3,6 miliona naloga na ovoj društvenoj mreži, dok se broj aktivnih korisnika Tvitera kreće između 150 i 200 hiljada, prema podacima iz 2015. godine. Broj naloga na Instagramu otvorenih u Srbiji iznosi oko 1.200.000. Društvene mreže kao moderan način komunikacije i brzog pristupa informacijama ostvaruju veliki uticaj na populaciju koja ih koristi. Prisustvom na društvenim mrežama, povećava se vidljivost određenog subjekta i teme. Stoga, postojanje, pravilno korišćenje i održavanje profila na društvenim mrežama povećava vidljivost Društva i pomaže da ostvarimo naše ciljeve. Zbog velikog broja korisnika računara i pametnih mobilnih telefona, DZPPS ima mogućnost da izradom programa i aplikacija edukativnog karaktera poveća svoju vidljivost i opšte znanje građana o pticama i prirodi. Pametni telefoni sa ugrađenim GPS uređajem omogućavaju lako, brzo i precizno beleženje posmatranja iz prirode i prikupljanje značajnog broja podataka o biodiverzitetu. Zakonodavno okruženje Očuvanje životne sredine, a time i ptica i biodiverziteta uopšte, je Ustavom garantovano pravo, ali i odgovornost svakog građanina Srbije. Postoji niz nacionalnih zakona i podzakonskih akata koji uređuju oblast zaštite prirode i životne sredine. Nažalost, ovaj zakonodavni okvir odlikuju nedovoljno dobra zakonska rešenja i međusobna neusklađenost pojedinih zakona iz ove i drugih oblasti, što posredno otežava očuvanje životne sredine u našoj zemlji. Učešćem u više važnih međunarodnih sporazuma, Republika Srbija pokušava da postigne unapređenje standarda zaštite životne sredine i biodiverziteta. Uprkos tome, napredak teče sporo, usled nedovoljnih kapaciteta državnih institucija i manjka političke volje. Ovaj problem javlja se u svim aspektima unapređenja zakonodavnog okvira koji uređuje ovu oblast: osim slabog sprovođenja već potpisanih sporazuma (Bernska konvencija, Bonska konvencija, Ramsarska konvencija, CITES konvencija, Arhuska konvencija), izostalo je i potpisivanje novih (AEWA sporazum, Memorandum o razumevanju za zaštitu velike droplje, Memorandum o razumevanju za zaštitu ptica grabljivica). Isti razlog uslovio je sporo i nedovoljno transponovanje Direktive o staništima i Direktive o pticama koje su osnov za uspostavljanje Evropske ekološke mreže (NATURA2000) na teritoriji Republike Srbije, na šta se naša zemlja 13
obavezala procesom pridruživanja Evropskoj Uniji. Nedostatak administrativnih i stručnih kapaciteta na svim nivoima i nedovoljno poznavanje propisa, kako u samim državnim službama tako i zainteresovane javnosti, onemogućavaju efektivno sprovođenje procedura koje proističu iz obaveza preuzetih međunarodnim konvencijama kojih je Republika Srbija potpisnik, a otežavaju i izveštavanje državnih organa prema njima. Konačno, stalni manjak opredeljenih sredstava za konkretne aktivnosti velika je prepreka uključivanju organizacija civilnog društva u rešavanje problema. Jedan od uspešnih mehanizama za skretanje pažnje državi na neispunjavanje obaveza prema ratifikovanim konvencijama, jeste direktno upućivanje pritužbi na rad Republike Srbije u datim slučajevima Odborima Konvencija. Osim toga, kroz procese javnog zagovaranja i putem medijskog pritiska, možemo uticati na državne organe da svoje obaveze sprovode po zakonu. Kao što je već rečeno, očit je nedostatak kapaciteta u organima izvršne vlasti, pre svega inspekcijskim službama. Osim toga, evidentno je nepoštovanje i/ili nepoznavanje procedura od strane policijskih službenika i inspekcijskih službi, a koje je potrebno sprovesti na terenu u slučajevima ugrožavanja divljih ptica. Radi rešavanja ovih problema, ključno je da Društvo pruži stručni podsticaj i pomoć nadležnim organima u kreiranju, poboljšanju, usvajanju specifičnih procedura za sprečavanje i kažnjavanje slučajeva ugrožavanja divljih ptica (trovanje, krivolov, nezakonito hvatanje ptica, uzimanje njihovih jaja i trgovina pticama). Ključne strane za saradnju u ovim slučajevima su policija, carina i pojedine inspekcijske službe (poljoprivredna inspekcija, fitosanitarna inspekcija, granična fitosanitarna inspekcija, veterinarska inspekcija, granična veterinarska inspekcija, vodna inspekcija, šumarska i lovna inspekcija, inspekcija za zaštitu životne sredine...). Problem se javlja i u oblasti istraživanja biodiverziteta, koje je ključno za utvrđivanje potrebnih mera zaštite vrsta, staništa ili područja. Pored evidentnog nedostatka stručnih kapaciteta za prikupljanje podataka o pticama i sprovođenje monitoringa njihovih populacija, Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti dodatno ograničava sprovođenje ovih aktivnosti, dozvoljavajući samo naučno-istraživačkim institucijama i njihovom osoblju da vrši istraživanja. Nedovoljno dobar zakonodavni okvir koji uređuje oblast zaštite prirode i životne sredine, zajedno sa slabim sprovođenjem zakona i lošom međusektorskom saradnjom, čini ovu oblast i dalje nedovoljno uređenom i onemogućava sprovođenje zaštite prirode i životne sredine u potrebnoj meri. 14
Vrednosti, vizija i misija Vrednosti Vrednosti koje od samih početaka definišu DZPPS su pre svega ljubav prema pticama i prirodi i uvažavanje prava na opstanak biodiveziteta. Ljubav i ogromni entuzijazam osnovna su pokretačka snaga koja okuplja preko 300 članova i volontera na godišnjem nivou, da rade zajedno i za opšte dobro. DZPPS se sa ponosom može pohvaliti svojim članovima koji nesebičnom posvećenošću radu, bilo na istraživanju, aktivnoj zaštiti, obrazovanju ili informisanju javnosti, istrajno i hrabro obavljaju svoje zadatke u nastojanju da promene svet na bolje, za prirodu i ljude jednako. Društvo nastoji da, u svemu što radi, bude otvoreno (transparentno) i dostupno javnosti. Zaposleni svakodnevno primaju telefonske pozive iz cele zemlje, od strane zainteresovanih građana koji su pronašli pticu u nevolji, nisu sigurni koju su pticu ugledali ili se pak informišu o tome kako oni mogu da pomognu i doprinesu radu Društva. Na kraju, ništa ne bi bilo tako uspešno i istrajno, da nije neiscrpnog optimizma, koji motiviše Društvo i daje mu snagu, ne samo u dobrim, već i u teškim trenucima, da nastavi da korača putem ka očuvanju prirode ZA PTICE I LJUDE. OČUVANA PRIRODA ZA PTICE I LJUDE. Vizija Očuvani prirodni poredak, sa procesima koji neometano teku, neophodan je uslov za život, kako ptica, tako i ljudi. DZPPS je istrajno u svojoj nameri da se društvo u Srbiji aktivno zalaže za izvesniju budućnost ptica i prirode: živeći u skladu sa prirodom, koristeći resurse na održiv način i ostavljajući prostor za razvoj budućih generacija. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zalaže se za očuvanje staništa, ekosistema i predela Republike Srbije i čitave planete, šireći svest o značaju prirode i njenih vrednosti, jer očuvana priroda predstavlja uslov za opstanak svih nas. Misija ZALAŽEMO SE ZA OČUVANJE POPULACIJA SVIH VRSTA PTICA, NJIHOVIH STANIŠTA I PODRUČJA U KOJIMA ŽIVE. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zalaže se za očuvanje populacija svih vrsta divljih ptica, kroz očuvanje staništa i područja na kojima žive u skladu sa principima održivog razvoja. Svaka vrsta ima svoje mesto u prirodi, ekološki nezamenjivo. Neodrživim razvojem ljudskih aktivnosti, a posebno poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i infrastrukture, velike površine koje su pokrivale šume i druge prirodne biljne zajednice zauvek su nestale, čime su mogućnosti za egzistenciju živog sveta uveliko smanjene. Međutim, prekomeran razvoj ljudskog društva je mač sa dve oštrice. Nestankom biljnog i životinjskog sveta, smanjuje se i kvalitet života ljudi. Vazduh je zagađen, opasnost od erozija, poplava, katastrofalnih oluja sve je veća, kvalitet hrane opada... Zbog zajedničke dobrobiti ljudi i biodiverziteta na Planeti, članovi i simpatizeri DZPPS se, vođeni optimizmom, uz posvećenost, istrajnost i volju, žele da 15
direktnim angažovanjem pomognu da nijedna ptičja vrsta u Srbiji ne iščezne i povećaju šanse za opstanak svake od njih. Da bi se u tome uspelo, neophodno je sistematski prikupljati podatke koji su osnova za svaku buduću aktivnost. Beleške o zadržavanju ptica na pojedinim lokalitetima, o njihovoj brojnosti, posebno u periodu gnežđenja, proučavanje njihove geografske rasprostranjenosti, životnih navika, biologije gnežđenja, dinamike seobe, ishrane i drugih aspekata, zadatak je ornitologije, kojom se i naši članovi bave. 16
Strateški ciljevi do 2020. godine Na osnovu analize konteksta u kojem Društvo deluje, istorijata i dosadašnjih rezultata, prepoznatih problema i uvida u sopstvene kapacitete, Društvo se opredelilo da u narednom periodu, pored aktivne zaštite ptica kao primarne strateške orijentacije, svoj rad fokusira na donosioce odluka, da utiče na opštu javnost kao i da radi na izgradnji sopstvenih kapaciteta. CILJ 1: AKTIVNA ZAŠTITA PTICA Zaštita ptica je prvenstveni zadatak i centralni cilj našeg Društva i može se reći da su svi ostali ciljevi u funkciji ovog cilja. Intenzivni razvoj ljudskih aktivnosti, posebno u prethodnih pola veka, doveo je do ekstremnog uništavanja i fragmentacije staništa i područja, a time i do porasta broja ugroženih vrsta ptica. Da bismo doprineli oporavku populacija ptica, kao i staništa i područja na kojima žive, planiramo realizaciju sledećih zadataka: 1.1. Aktivna zaštita područja 1.1.1. Rad na definisanju novih i reviziji i monitoringu stanja u postojećim IBA područjima 1.1.2. Rad na unapređenju mreže zaštićenih područja (inicijativa za proglašenje novih, proširenje postojećih i unapređenje režima zaštite u postojećim) 1.1.3. Izrada preporuka za Natura2000 i Ekološku mrežu Srbije 1.1.4. Izrada akcionih planova za područja bez obzira na pravnu zaštitu (npr. Labudovo okno) 1.1.5. Upravljanje područjem značajnim za opstanak ptica i zaštitu prirode 1.2. Zaštita staništa i resursa 1.2.1. Mapiranje prioritetnih staništa i stanišnih elemenata za ptice u Srbiji 1.2.2. Izrada akcionih planova za različite tipove staništa 1.2.3. Izrada predloga mera aktivne zaštite staništa (npr. agro-ekološke šeme, povoljne prakse u šumarstvu) 1.3. Upravljanje područjima 1.3.1. Obeležavanje granica odabranih područja značajnih za ptice 1.3.2. Kontrola sprovođenja predviđenih mera zaštite 1.3.3. Unapređenje zaštićenih područja kroz promociju (aplikacija o zaštićenom području, knjige, brošure i druge publikacije itd.) 1.3.4. Učestvovanje u izradi programa i planova upravljanja zaštićenim područjima 1.4. Restauracija staništa i prirodnih procesa 1.4.1. Sprovođenje mera za restauraciju staništa (npr. uklanjenje otpada, poboljšanje vodnog režima, promocija održivog stočarstva i ekoturizma...) 1.5. Upravljanje vrstama 1.5.1. Definisanje i ažuriranje liste ugroženih vrsta (Crvena lista i Crvena knjiga) i vrsta prioritetnih za zaštitu 1.5.2. Upravljanje izlovom 17
1.5.2.1. Izrada preporuka za lovne osnove za ptice 1.5.2.2. Funkcionalan Tim za borbu protiv krivolova kontrola lova na ptice 1.5.3. Kontrola i sprečavanje ilegalne trgovine 1.5.4. Oporavak i unapređenje populacija divljih vrsta ptica 1.5.4.1. Formiranje mreže prihvatilišta i rehabilitacionih centara širom zemlje 1.5.4.2. Direktna pomoć za reprodukciju ugroženih vrsta (kućice, platforme...) 1.5.4.3. Unapređenje kvaliteta i bezbednosti staništa (dodatni izvori hrane i vode, izolovanje dalekovoda...) 1.5.5. Reintrodukcija vrsta uključivanje u projekte povratka regionalno i lokalno iščezlih vrsta 1.5.6. Izrada akcionih planova za ugrožene vrste 1.6. Podsticanje i sprovođenje pozitivnih praksi u korišćenju prirodnih resursa 1.6.1. Podsticanje i sprovođenje održavanja staništa kroz razvoj održivog stočarstva 1.6.2. Podsticanje i sprovođenje razvoja ekoturizma 1.6.3. Podsticanje i sprovođenje primene biološke kontrole na poljoprivrednim površinama (unapređenje populacija predatora) 1.6.4. Pronalaženje tehničkih rešenja za probleme koje ptice stvaranju, kao i onih koji ugrožavaju ptice, na infrastrukturi 1.6.5. Promovisanje analize i korišćenja ekosistemskih usluga 1.7. Izrada preporuka o metodama zaštite ptica za članove, volontere, stručne i naučne institucije i druge subjekte koji sprovode ili potencijalno mogu sprovoditi ove aktivnosti CILJ 2: ISTRAŽIVANJE - UNAPREĐENJE ZNANJA O PTICAMA Nedostatak informacija o rasprostaranjenju, veličini populacija, trendovima i ekologiji, kao i nedostatak monitoringa ptica u Srbiji, planiramo da premostimo sprovođenjem kontinuiranih istraživanja, po čemu je Društvo i do sada bilo poznato. Osim toga, izrada kvalitetne baze podataka i izveštaja o stanju populacija ptica u Srbiji, predstavljaće osnov za sve dalje aktivnosti na zaštiti prirode. 2.1. Održavanje i unapređenje alata i sredstava za organizaciju, pregled, analizu i upravljanje podacima o divljim pticama (baza podataka) 2.1.1. Poboljšanje karakteristika baze podataka: - unapređenjem postojeće baze podataka (BioRaS portal) pokretanjem nove sopstvene baze podataka i/ili pristupanjem nekom od postojećih portala (npr. ornitho portal) 2.1.2. Unos podataka u bazu, i to: - digitalizacija preostalih nalaza iz publikacija - nepublikovanih podataka, sa posebnim fokusom na one nakon 1990. godine 2.1.3. Promocija baze i podsticanje građana na unos podataka u istu 2.2. Izrada preporuka o metodama istraživanja ptica (protokoli, metodologija, preporuke i sl.) za članove, volontere, stručne i naučne institucije i druge subjekte koji sprovode ili potencijalno mogu sprovoditi ove aktivnosti. 2.3. Organizacija nacionalnih istraživačkih projekata koji podrazumevaju prikupljanje podataka o rasprostranjenju ptica i njihovoj ekologiji u Srbiji 18