Izveštaj sa istraživanja javnog mnjenja Odnos građana Srbije prema korupciji Pripremio: CeSID Novembar 018. godine 1
SADRŽAJ 1. Metodološke napomene.... Opis uzorka... 4. Sažetak... 5 4. Socijalno ekonomska situacija u zemlji problemi i očekivanja građana Srbije... 7 5. Percepcija korupcije u Srbiji... 9 6. Uloga Vlade Republike Srbije u sprečavanju korupcije... 18 7. Transparentnost i odgovornost u radu lokalne samouprave... 0 8. Zadovoljstvo radom lokalnih institucija... 9. Percepcija korupcije u institucijama... 10. Percepcija raširenosti koruptivnih aktivnosti u Srbiji... 5 11. Percepcija građana Srbije o važnosti uvođenja mera u borbi protiv korupcije... 0
1. Metodološke napomene Istraživanje realizovali Terenski rad Tip i veličina uzorka Okvir uzorka Odabir domaćinstva Odabir ispitanika u okviru domaćinstva Istraživačka tehnika Istraživački instrument Agencija za istraživanje javnog mnjenja CeSID DOO i Checchi and Company Consulting, Inc U periodu između 7. oktobra i 10. novembra 018. godine Slučajni, reprezentativni uzorak od 119 punoletna građana Srbije Teritorija biračkog mesta kao najpouzdanija statistička jedinica Slučajno uzorkovanje bez zamene u okviru biračkog mesta, svaka druga kućna adresa od početne tačke Izbor ispitanika metodom prvog rođendana u odnosu na dan anketiranja Licem u lice u okviru domaćinstva Upitnik od 10 pitanja Istraživanje javnog mnjenja, koje je realizovala agencija za istraživanje javnog mnjenja CeSID DOO za USAID Projekat za odgovornu vlast, sprovedeno je u periodu između 7. oktobra i 10. novembra 018. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 119 punoletna građana Srbije. Kao istraživački instrument je korišćen upitnik formiran u saradnji sa klijentom, koji se sastojao od 10 pitanja. Intervjuisanje građana je sprovedeno tehnikom licem u lice, direktnim kontaktom sa ispitanikom. Prilikom obuke anketara, instruktori su insistirali na sprovođenju i poštovanju dva veoma važna pravila koja, osim samog uzorka, značajno utiču na reprezentativnost istraživanja poštovanje koraka i pravilo prvog rođendana. Poštovanjem koraka se obezbeđuje da anketar sveobuhvatno pokrije kompletan istraživački punkt, dok se pravilom prvog rođendana isključuje mogućnost da na upitnik odgovaraju samo oni građani koji prvi otvore vrata anketaru. Naime, od anketara se zahtevalo da u domaćinstvu anketira osobu kojoj je prvoj rođendan u odnosu na dan posete. Tako je obezbeđena polna, obrazovna i starosna reprezentativnost ispitanika.
. Opis uzorka Na osnovu metodologije koja je uspostavljena prilikom sprovođenja ovog istraživanja obuhvaćene su sledeće kategorije ispitanika: Polna struktura ispitanika: 47% muškaraca i 5% žena. Starost ispitanika: 18 do 9 godina 19%; 0 do 9 godina 18%; 40 do 49 godina 14%, 50 do 59 godina 18%, 60 do 69 godina 19%, preko 70 godina 1%. Prosečna starost ispitanika iznosi 48 godina Obrazovna struktura ispitanika: osnovna škola i niže 1% ispitanika, škola za radnička zanimanja 9%, četvorogodišnja srednja škola 48% ispitanika, viša škola/fakultet 8% ispitanika, učenik/student % ispitanika. Prosečna mesečna primanja ispitanika: 5 150,00 dinara mesečno po članu domaćinstva Region u kome ispitanik živi: Vojvodina 7%, Beograd %, Centralna Srbija 50% Nacionalna pripadnost ispitanika: srpska 87%, mađarska 4%, bošnjačka %, romska %, ostali 4%.
. Sažetak Građani Srbije doživljavaju korupciju kao jedan od tri najveća problema sa kojima se suočavaju. Na nepopularnoj listi najvećih problema građana Srbije, korupcija je zauzela treće mesto sa 1% onih koji je percipiraju kao ključni problem. Ukoliko se uzme u obzir da su svi ostali problemi uglavnom ekonomske prirode ili blisko povezani sa ekonomijom i životnim standardom, treće mesto korupcije na ovoj listi značajno dobija na težini. Tek 8% anketiranih građana veruje da je korupcija benigna pojava, dok je procenat onih koju su uvereni u njenu endemsku rasprostanjenost na nivou Srbije izuzetno visok i iznosi čitavih 57%. Pojavu korupcije u većoj meri percipiraju mlađi građani, visoko obrazovani i studenti, kao i oni koji su nastanjeni u statistički gledano bogatijim geografskim regionima poput Beograda. Bauk korupcije gubi na snazi među onim građanima koji od nje verovatno imaju najviše štete starijim osobama, onim koji su nižeg stepena obrazovanja, stanovnicima centralne Srbije. Za ovu demografsku kategoriju, percepcija korupcije kao problema izmiče u moru ekonomskih izazova sa kojima se svakodnevno suočavaju. Rasprostranjenost korupcije u Srbiji na najbolji način potvrđuje podatak da više od 80% građana u osrednjoj i velikoj meri smatra da ova pojava utiče na društvo u celini i političke prilike u državi. Upravo zbog sveopšte percepcije uticaja korupcije na stanje u Srbiji, podatak da 41% anketiranih smatra da je nivo korupcije u prethodnoj godini ostao isti, treba posmatrati kao negativan. Kada na to dodamo da u ovom trenutku još 7% smatra da se stanje pogoršalo u prethodnih 1 meseci, onda je ocena prema kojoj građani sumnjaju u mehanizme koje država koristi u borbi protiv korupcije sasvim odgovarajuća. Jedan od razloga zbog koga se mehanizmi kojim država raspolaže u borbi protiv korupcije mogu uzeti sa rezervom jeste i stav građana prema tome ko je odgovoran za povećanje illi smanjenje korupcije u prethodnoj godini. Institucije u čijem je opisu borba protiv korupcije su, i kao krivci i kao oni koju su zaslužni za povećanje/smanjenje korupcije, u potpunosti zaobiđene od strane građana. Odgovorni za sve dobro, ali i loše, su traženi u Vladi Republike Srbije i predsedniku države. Na pozitivnim i negativnim polovima skale odgovornosti se nalaze upravo ove dve institucije. Dobar deo ovakvih stavova je posledica snage i popularnosti koju uživa ličnost koja trenutno obavlja funkciju predsednika Srbije. Upravo zbog poverenja koje ispitanici imaju u ovu ličnost, najveći procenat njih (svaki četvrti) veruje da je predsednik najposvećeniji borbi protiv korupcije, a 0% anketiranih bira Vladu kao predvodnika borbe protiv korupcije, dajući joj primat u odnosu na institucije kojima je antikorupcija u imenu i opisu posla. Upravo je rad ovih institucija, formiranih za potrebe smanjenja korupcije, u ovoj oblasti percipirala tek jedna polovina građana Srbije. Napore Agencije za borbu protiv korupcije, čiji je rad na sprečavanju ove pojave prepoznavalo 86% građana 015. godine, ove godine
prepoznaje 54% anketiranih, što dovodi u pitanje aktivnost ove institucije na sprečavanju korupcije i komuniciranje sprovedenih aktivnosti prema javnosti. No, nije Agencija jedina institucija koja je u problemu sa sprovedenim aktivnostima u sprečavanju korupcije. Vlada Republike Srbije, koju građani vide kao predvodnika borbe protiv ove pojave, u prethodnom periodu nije percipirana kao efikasna u sprečavanju korupcije. Više od jedne polovine građana (5%) nije zadovoljno stepenom efikasnosti koju je ova institucija pokazala u borbi protiv korupcije. Kako bi podigla nivo efikasnosti, Vlada mora da pristupi odlučnije istraživanju slučajeva korupcije (%), dok nešto manje od jedne trećine anketiranih (9%) veruje da je neophodno staviti u zaštitu građane koji su spremni da prijave korupciju i obezbeđivanje jasna zakonske zaštita koja bi im omogućila da prijave korupciju bez represivnih posledica i odmazde koje su do sada često pratile uzbunjivače. Građani su pokazali i veoma nizak stepen poznavanja Lokalnih antikorupcijskih planova, sa čijim je postojanjem upoznat tek svaki dvadeseti anketirani, čime je i uloga lokalnih samouprava na sprečavanju ove pojave na opštinskom/gradskom nivou značajno umanjena i ocenjena veoma slabom prosečnom ocenom,01. Problem percepcije raširenosti korupcije je posebno izražen po pitanju institucija, pa čak i onih institucija koje bi trebale da vode borbu protiv ove pojave. Naime, za sve institucije koje su testirane u ovom istraživanju, osim za predsednika, više od polovine građana je izjavilo da su makar malo korumpirane, sa tim da je za zdravstvo natpolovična većina (51%) izjavila da je korupcija veoma izražena. Više od dve petine to isto smatra za carinu, pravosudne institucije, policiju... Kao najefektivniju meru u sprečavanju korupcije i smanjenja njenog prisustva u institucijama sistema, građani predlažu sankcije! Skoro polovina anketiranih (48%) kao najeefikasniji antikorupcijski instrument vidi pooštravanje kazni, koje bi uključilo i kazne zatvora za one koji mito daju ili nude. Problem sa borbom protiv korupcije dodatno pogoršava to što je ova pojava od strane građana prihvaćena kao normalno stanje u društvu. Rasprostranjenost ovakvog načina mišljenja suočava nas sa normalizacijom ove pojave, o čemu svedoče i podaci da se trećina (%) veoma slaže sa stavom da je korupcija uobičajen način ponašanja, odnosno nešto što je stvar kulture i navike. Još 6% građana se sa ovim stavom slaže, čime dolazimo do skora da je preko polovine ukupne populacije Srbije koji su usvojili stav da je korupcija uobičajeni način ponašanja. Rasprostranjenost ovakvog načina razmišljanja predstavlja veliki potencijalni problem, s obzirom na to da postoji mala verovatnoća da će se građani buniti protiv nečega što smatraju delom svoje kulture i uobičajenog načina ponašanja. U takvoj situaciji ne treba da čudi podatak da je tek svaki peti građanin (19%) spreman da prijavi službenika koji mu traži mito za obavljanje svog redovnog posla.
4. Socijalno ekonomska situacija u zemlji problemi i očekivanja građana Srbije Građani Srbije se bore sa problemima koji su ekonomske prirode - siromaštvom, visokom stopom nezaposlenosti, konstantnim odlivom mladih ljudi iz zemlje, niskim mesečnim primanjima iz kojih proizilazi nezadovoljavajući životni standard. Upravo zbog problema koji su pre svega vezani za ekonomski razvoj zemlje, skoro polovina građana Srbije veruje da se država u kojoj žive kreće u pogrešnom smeru. Grafikon 4.1 - Uopšteno gledano, da li mislite da stvari u Srbiji idu u pravom ili u pogrešnom smeru (u%)? 47 19 4 Ne zna/ne može da proceni U pravom smeru U pogrešnom smeru Za 47% ispitanika, pravac u kome se kreće Srbija nije dobar. Naspram ove, većinske grupe ispitanika, nalazimo jednu trećinu optimista, koju čine oni građani koji su uvereni da je pravac u kome se kreće Srbija dobar (4%). Svaki peti ispitanik u ovom trenutku ne može da proceni kakva je budućnost zemlje Grafikon 4. Kako živite Vi i Vaša porodica (u%)? 5 7 5 8 Ne zna/ne može da proceni Nepodnošljivo Teško podnošljivo Podnošljivo Osrednje Dobro
Trenutni kvalitet života prosečne porodice u Srbiji je, prema mišljenju jedne trećine ispitanika (%), na nivou podnošljivog, dok 0% porodica u ovom trenutku, prema subjektivnoj proceni anketiranih članova, živi ispod granice podnošljivosti. Nešto više od jedne četvrtine anketiranih (7%) živi osrednje dok su kvalitet života manje od jedne desetine porodica u Srbiji njihovi članovi ocenili dobrim (8%). Samoprocena kvaliteta života je u direktnoj korelaciji sa procenom pravca u kom se kreće država Srbija. Unutar kategorije građana koji su optimisti po pitanju pravca kretanja Srbije nalazimo upola manje onih koje žive ispod ivice proseka (15%) dok je, u odnosu na prosek, skoro duplo više onih koji tvrde da žive dobro - 15%. Među građanima koji su pesimisti po pitanju pravca u kom se kreće Srbija, tek 4% veruje da živi dobro, dok ispod granice podnošljivog živi nešto više od dve petine anketiranih (4%). Grafikon 4. - Tri najvažnija društvena, ekonomska ili politička problema u Srbiji danas (u%) Nezaposlenost Niske plate Korupcija Siromaštvo Nedostatak mogućnosti za mlade ljude Zdravstvo Penzije Kosovo i Metohija Kriminal i bezbednost Slabost i neefikasnost institucija Loš obrazovni sistem Odnosi sa Evropom i EU 1 7 6 5 5 4 4 10 1 1 16 18 Na krajnje nepopularnoj listi problema sa kojim se suočavaju građani Srbije i čije rešavanje za njih predstavlja prioritet, dominiraju problemi koji su u direktnoj korelaciji sa ekonomskim položajem i ekonomskom situacijom u zemlji. Nešto manje od jedne petine građana kao najveći problem izdvaja nezaposlenost (18%), dok su na drugom mestu niska mesečna primanja (16%). Udeo ekonomskih problema u ukupnom skoru iznosi veoma visokih 5%.
U konkurenciji ekonomskih problema, koje građani doživljavaju kao prioritetne, problem korupcije je zauzeo veoma visoko treće mesto. Korupcija je izdvojena kao gorući problem u 1% slučajeva među ispitanicima što je pokazatelj da su građani Srbije svesni štete koju ova pojava nanosi ukupnom kvalitetu njihovog života. Pored korupcije, jedini problem koji nije direktno vezan za ekonomiju, a koji je naveo dvocifren broj ispitanika, njih 10%, je nedostatak mogućnosti za mlade ljude. 5. Percepcija korupcije u Srbiji Prepoznatljivost korupcije kao jednog od primarnih problema u Srbiji je potvrđena i kroz nalaz prema kome 57% anketiranih tvrdi da je korupcija u Srbiji rasprostranjena u velikoj ili veoma velikoj meri grafikon 5.1. 1 Grafikon 5.1 - U kojoj meri je rasprostranjena korupcija u Srbiji (u%)? 9 7 18 8 4 4 Ne zna, bez procene U veoma maloj meri U maloj meri Osrednje U velikoj meri U veoma velikoj meri Samo 8% građana smatra da je nivo korupcije u Srbiji zanemarljiv ili da je nema. Ko su građani koji percipiraju povećan nivo rasprostranjenosti korupcije u Srbiji? Korupciju kao pojavu iznadprosečno percipiraju stanovnici Beograda, njih 65%, zatim najmlađe kategorije ispitanika, oni koji imaju između 18 i 9 godina (64%), kao i oni koji imaju između 0 i 9 godina (6%). Percepcija korupcije je u direktnoj vezi i sa stepenom obrazovanja, pa je tako kod ispitanika sa visokom stručnom spremom ili kod onih koji još uvek studiraju, procenat anketiranih koji percipiraju korupciju veći od proseka i prelazi 60% od ukupnog broja. 1 Podatak je dobijen zbirom ispitanika koji smatraju da je korupcija u Srbiji rasprostranjena u velikoj ili veoma velikoj meri.
Kod građana koji imaju završenu osnovnu školu ili srednju radničku školu, i koji su najveće žrtve tranzicije u kojoj je korupcija odigrala svoju neslavnu ulogu, percepcija raširenost ove pojave u Srbiji je daleko ispod proseka. Grafikon 5. Uticaj korupcije na različite aspekte života (u%) 5 57 7 4 9 1 4 16 14 10 7 10 9 6 4 6 5 Vaš lični i porodični život Poslovno okruženje Političke prilike u zemlji Društvo u celini Ne može da proceni Nimalo ne utiče Malo utiče Utiče u osrednjoj meri Mnogo utiče Iako percepcija korupcije kod građana varira u zavisnosti od određenih demografskih pokazatelja, može se reći da postoji konsenzus po pitanju intenziteta uticaja korupcije na društvo u celini i na političke prilike u Srbiji grafikon 5.. Većina ispitanika, njih 80%, veruje da je politika u Srbiji pod osrednjim (7%) i izuzetno visokim uticajem korupcije (5%). Slična je situacija i kada je u pitanju društvo u celini, za koje jedna četvrtina građana (5%) veruje da je pod osrednjim uticajem korupcije, dok je preko polovine, njih 57%, uvereno u veliki uticaj ove pojave na društvene procese u Srbiji. Zanimljiv je nalaz da, kako se krećemo ka percepciji ličnih kontakata sa korupcijom, percepcija njenog uticaja opada, pa tako 9% građana Srbije uopšte ne prepoznaje uticaj korupcije ne lični i porodični život, dok je nešto manje onih koji misle da je taj uticaj veliki (%). Za razliku od prethodnog nalaza po kome su određene demografske kategorije (pre svega stanovnici Beograda i visokoobrazovani) pokazali svest o rasprostranjenosti korupcije, ovde su upravo ove dve grupe prednjačile među onima koji su uvereni da korupcija nema nikakvog uticaja ili ima mali uticaj na njihov život ili na poslovno okruženje u kome se kreću. Kada su u pitanju lični kontakti sa korupcijom, kod onih ispitanika koji žive nepodnošljivo pronalazimo 6% građana koji tvrde da korupcija veoma mnogo utiče na njihov lični i porodični život, odnosno 80% ukoliko uključimo i one koji smatraju da korupcija osrednje utiče na njih i njihovu porodicu grafikon 5..
Grafikon 5. Percepcija uticaja korupcije na lični i porodični kvalitet života (%) i okolnosti u kojima građani trenutno žive Dobro 6 5 0 18 4 Osrednje 5 5 14 Podnošljivo 5 4 15 Teško podnošljivo 5 1 18 4 40 Nepodnošljivo 5 5 10 18 6 Ne zna, ne može da proceni Nimalo ne utiče Malo utiče Utiče u osrednjoj meri Mnogo utiče Ukoliko uzmemo u obzir prethodne nalaze koji ukazuju na to da građani u Srbiji percipiraju visok nivo korupcije u svim sferama života, podatak da je nešto više od dve petine anketiranih (41%) potvrdilo da se nivo korupcije zadržao na onom prošlogodišnjem se ne može smatrati pozitivnim grafikon 5.4. Grafikon 5.4 Da li se nivo korupcije smanjio ili povećao u prethodnih 1 meseci (u%)? 19 11 1 Ne zna/bez procene Veoma se povećao Malo se povećao 15 Ostao je isti Malo se smanjio 41 Veoma se smanjio Smanjenje nivoa korupcije u odnosu na prethodnih 1 meseci primećuje nešto više od jedne petine anketiranih (%), dok sa druge strane nalazimo nešto više od jedne četvrtine građana koji veruju da se nivo korupcije u prethodnoj godini povećao (7%).
Subjektivni je stav građana, bez većih razlika u odnosu na demografske pokazatelje, da u prethodnoj godini nisu unapređeni mehanizmi borbe protiv korupcije. Od ispitanika smo tražili da, bez obzira da li smatraju da je došlo do povećanja ili smanjenja nivoa korupcije u prethodnih godinu dana, izdvoje pojedinca ili instituciju koju smatraju zaslužnim/krivim za takav ishod. Zaslužne i krivce smo tražili unutar dve odvojene kategorije ispitanika: a) među onima koji kažu da se nivo korupcije smanjio u prethodnoj godini i b) među onima koji smatraju da je došlo do njegovog povećanja. Dobijeni podaci ukazuju na činjenicu da građani u najvećoj meri zaobilaze institucije u čijem je opisu delovanja borba protiv korupcije i da krivce, odnosno zaslužne za stanje po pitanju korupcije nalaze u izabranim predstavnicima naroda, u Vladi ili predsedniku republike Srbije. Grafikon 5.5 Ko je odgovoran za povećanje, a ko za smanjenje korupcije u Srbiji (u%)? Vlada Predsednik Sudstvo Policija Vlast Ostalo Država Tužilaštvo Savet za borbu protiv korupcije Pojedinci-društvo Skupština Agencija za borbu protiv korupcije Zdravstvo Političari Lokalna samouprava Pravosuđe 4 0 0 1 1 0 1 0 1 1 0 1 6 11 10 9 11 18 0 4 6 Ne zna/bez procene 5 Odgovorni za smanjenje korupcije Odgovorni za povećanje korupcije
Upravo ove dve institucije predsednik i Vlada, zauzimaju prva dva mesta na listi i kada je reč o onim koji su zaslužni za smanjenje korupcije i kada je reč o onima koji se smatraju odgovornim za povećanje nivoa korupcije u Srbiji. Za svakog četvrtog građanina Srbije (6%) Vlada je institucija koja je uticala na smanjenje nivoa korupcije u zemlji. Za svakog petog anketiranog (0%), to je predsednik. Na trećem mestu liste institucija koje su zaslužne za smanjenje nivoa korupcije, nalazi se policija (11%) dok su sve ostale institucije zabeležile znatno lošiji rezultat. Sa nešto nižom procentualnom zastupljenošću u odnosnu na onu zabeleženu na listi zaslužnih, predsednik i Vlada se nalaze na prva dva mesta i na negativnoj listi, listi krivaca za porast nivoa korupcije u Srbiji. Odgovornost za porast nivoa korupcije na Vladu prebacuje 18% anketiranih građana, dok predsednika drži odgovornim svaki deveti građanin Srbije (11%). Svaki deseti ispitanik (10%) veruje da odgovornost za porast korupcije snosi sudstvo, a svaki deveti (11%) da je krivac policija. Predsednika kao ključnog borca protiv korupcije iznadprosečno doživljavaju građani centralne Srbije (5%), osobe starije od 70 godina, penzioneri (8%), osobe niskog stepena obrazovanja sa završenom osnovnom školom (40%) i sa završenom školom za radnička zanimanja (5%), a tek nešto iznad proseka i žene, njih 4%. Prednost Vladi Republike Srbije daju Beograđani (%) i ljudi srednjih godina (4%). Prednost ključnih organa vlasti nad institucijama u čijem je opisu borba protiv korupcije se može primetiti i u tabeli 5.1 u kojoj se jasno vidi da su jedino predsednik i Vlada Republike Srbije dobili potvrdu da su posvećeni borbi protiv korupcije od strane više od jedne četvrtine ispitanika. Kada je u pitanju Vlada, 17% ispitanika veruje da je ova institucija mnogo posvećena borbi protiv korupcije, a 8% da je veoma mnogo posvećena borbi protiv korupcije. Za predsednika to isto veruje 16%, odnosno 17% anketiranih, koji smatraju da je on veoma posvećen borbi protiv korupcije. Najniži stepen posvećenosti borbi protiv korupcije pronalazimo kod pravosudnih organa za koje natpolovičan procenat građana veruje da uopšte nisu ili da nisu u dovoljnoj meri posvećeni borbi protiv korupcije. Osim pravosudnih organa, građani su oštro osporili posvećenost organa lokalne samouprave suzbijanju ove štetne pojave, pa je tako skoro jedna četvrtina anketiranih (%) navela da lokalna samouprava uopšte nije posvećena borbi protiv korupcije, dok još 0% veruje da jeste ali u maloj meri.
Tabela 5.1 - U kojoj meri su sledeće institucije/organizacije posvećene borbi protiv korupcije u Srbiji (u%)? Ne može da proceni Nimalo nije posvećena Malo je posvećena Osrednje je posvećena Mnogo je posvećena Veoma mnogo je posvećena Policija 4 0 8 11 5 Tužilaštvo 8 0 8 8 Sudstvo 6 1 8 9 Agencija za borbu protiv korupcije 1 14 0 15 5 Vlada Republike Srbije 6 18 8 17 8 Narodna skupština 7 5 0 1 4 Predsednik 7 19 17 4 16 17 Ombudsman 14 4 6 10 Državna revizorska institucija 6 15 4 5 8 Savet za borbu protiv korupcije 0 14 7 1 4 Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti 15 4 5 11 Lokalna samouprava 10 0 5 9 Kada se pred građane postavi izbor da izdvoje samo jednu instituciju za koju veruju da je najposvećenija borbi protiv korupcije, oni biraju predsednika i to u procentu koji je približan jednoj četvrtini ispitanika %. Daleko iza predsednika se nalazi policija kojoj posvećenost u borbi protvi korupcije priznaje svaki deseti ispitanik (10%), dok svaki jedanaesti (po 9%) veruje da su Vlada, odnosno Agencija za borbu protiv korupcije institucije koje su najposvećenije ovoj borbi.
Grafikon 5.6 Izdvojte jednu instituciju koja je po Vašem mišljenju najposvećenija borbi protiv korupcije (u%) Predsednik Policija Vlada Republike Srbije Agencija za borbu protiv korupcije Savet za borbu protiv korupcije Poverenik za informacije od javnog značaja i Ombudsman Tužilaštvo Lokalna samouprava Sudstvo Narodna skupština Državna revizorska institucija Nijedna od navedenih Ne zna, ne može da proceni 4 4 1 1 10 9 9 11 19 Ne treba zanemariti brojku od skoro jedne petine građana Srbije (19%) koji ne veruju u posvećenost nijedne od navedenih institucija. Još jednom se pokazalo da su ključna uporišta verovanja u predsednikovu posvećenost borbi protiv korupcije: centralna Srbija (5%), osobe starije od 50 godina, kao i osobe koje imaju završeno osnovno (4%) ili niže srednje obrazovanje (0%). Osim toga, verovanje u posvećenost predsednika u borbi protiv korupcije je direktno povezano i sa verovanjem da se Srbija kreće u dobrom pravcu. Među ispitanicima koji su optimisti po pitanju budućnosti zemlje nalazimo više od dve petine (41%) onih koji smatraju da je predsednik države najposvećeniji borbi protiv korupcije. Među ispitanicima u starosnoj kategoriji 50 do 59 godina 7% smatra da je predsednik najposvećeniji borbi protiv korupcije. Kod ispitanika starosti između 60 i 69 godina to isto smatra %, a kod starijih od 70 godina celih 8%.
Grafikon 5.7 Prepoznatljivost rada institucija koje se bore protiv korupcije i prosečna ocena njihovog rada (u%),16 1,9,7,01 1,96,7,1,1 78 74 74 7 71 54 49 46 Policija Sudstvo Vlada Lokalna samouprava Tužilaštvo Agencija za borbu protiv korupcije Savet za borbu protiv korupcije Državna revizorska institucija Na osnovu dobijenih nalaza, stiče se utisak da su institucije u čijoj je osnovnoj nadležnosti borba protiv korupcije najveće žrtve subjektivnog doživljaja građana u vezi sa borbom protiv ove pojave. Ovaj zaključak se posebno odnosi na nezavisne državne institucije poput Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije. Iako formirane kao tela sa širokim ovlašćenjima u borbi protiv korupcije, stiče se utisak da njihov rad nije u dovoljnoj meri prepoznat od strane građana. U ovom trenutku, manje od polovine građana Srbije prepoznaje napore Državne revizorske institucije i Saveta za borbu protiv korupcije u borbi protiv ove pojave, dok je tek nešto više od polovine građana (54%) upoznato sa delovanjem Agencije na ovom polju. Aktivnosti tradicionalnih institucija, poput pravosudnih organa, lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije na borbi protiv korupcije su u većoj meri prepoznate od strane građana. U proseku, nešto manje od tri četvrtine anketiranih građana Srbije je izjavilo da je upoznato sa radom ovih institucija na sprečavanju korupcije. Da visoka prepoznatljivost rada ne garantuje istovremeno i visoku prosečnu ocenu istog možemo zaključiti iz priloženog grafikon 5.7. Bilo da se radi o institucijama koje su Prema istraživanju koje je sproveo UNDP u decembru 015. godine prepoznatljivost Agencije za borbu protiv korupcije među građanima Srbije je bila 86%. Izvor: http://www.rs.undp.org/content/dam/serbia/publications%0and%0reports/serbian/dobrauprava/undp_s RB_CeSID_ciklus_X_CBS%0SRP.pdf
prepoznate od strane manje od polovine ispitanika, kao i o onim čiji rad prepoznaju skoro tri četvrtine anketiranih, prosečna ocena sprovedenih aktivnosti na sprečavanju korupcije je i dalje veoma niska. Najbolju prosečnu ocenu su dobile Vlada Republike Srbije i Agencija za borbu protiv korupcije po,7, dok su najlošije ocenjene pravosudne institucije sudstvo (1,9) i tužilaštvo (1,96). Kada se pred ispitanike postavi izbor po kome mogu da izdvoje samo jednu od institucija za koju veruju da bi trebala da predvodi borbu protiv korupcije, njihov izbor je konzistentan prethodnim odgovorima. Skoro jedna trećina građana Srbije (0%) bira Vladu Republike Srbije kao predvodnika borbe protiv korupcije. Na listi potencijalnih predvodnika borbe protiv korupcije, daleko iza Vlade Republike Srbije, se nalaze Agencija za borbu protiv korupcije i policija sa po 1% podrške građana. Pravosudne institucije, kao i preostale nezavisne državne institucije, su daleko ispod dvocifrene podrške građana po ovom pitanju. Vladu kao predvodnika borbe protiv korupcije iznadprosečno podržavaju oni ispitanici koji su optimisti po pitanju budućnosti zemlje (8%), zatim stanovnici Beograda (5%) kao i stariji građani Srbije, pre svega oni koji imaju više od 70 godina, njih 45%. Grafikon 5.8 Koja od institucija iz tabele iznad treba da predvodi borbu protiv korupcije u Srbiji (u%)? Vlada Policija Agencija za borbu protiv korupcije Sudstvo Tužilaštvo Savet za borbu protiv korupcije Državna revizorska institucija Lokalna samouprava (opština/grad) Ne zna, ne može da proceni 5 7 8 1 1 1 0
6. Uloga Vlade Republike Srbije u sprečavanju korupcije Iako većina građana vidi Vladu republike Srbije kao predvodnika borbe protiv korupcije, ne može se reći da generalno postoji zadovoljstvo efikasnošću ove institucije u borbi protiv ove pojave. Grafikon 6.1 U kojoj meri je Vlada Republike Srbije efikasna u borbi protiv korupcije (u%)? 5 4 Ne zna, ne može da 8 proceni 0 Uopšte nije efikasna Uglavnom neefikasna Donekle efikasna Vrlo efikasna Više od jedne polovine ispitanika (5%) smatra da Vlada uopšte nije efikasna (0%), odnosno da je uglavnom neefikasna (%). Sa druge strane, nešto manje od dve petine građana (9%) veruje da je Vlada donekle efikasna (5%) ili vrlo efikasna kako je doživljava tek 4% anketiranih. U efikasnost Vlade iznadprosečno veruju oni ispitanici koji smatraju da je, na čelu sa ovom Vladom, pred Srbijom bolja budućnost, njih 7%, stanovnici centralne Srbije (4%), osobe sa završenom srednjom školom (54%), kao i građani stariji od 60 godina. Među onima koji sumnjaju u efikasnost Vlade po pitanju borbe protiv korupcije u nešto većoj meri susrećemo: 77% onih koji su pesimisti po pitanju pravca u kome se kreće Srbija, stanovnike Beograda (60%), ispitanike sa visokom stručnom spremom (60%), studente (69%) kao i osobe mlađe od 40 godina.
Grafikon 6. - Šta bi Vlada trebalo da uradi prvo da bi se uspešno borila protiv korupcije (u%)? Da odlučnije istražuje slučajeve korupcije Da omogući prijavljivanje korupcije i zaštiti građane koji to čine 17 Da obezbedi zakonsku zaštitu kako bi ljudi koji žele da prijave korupciju to mogli da učine bezbedno i bez posledica 1 Da pomogne sudovima da efikasnije procesuiraju krivična dela korupcije 9 Da smanji birokratiju i pojednostavi procedure 7 Da unapredi zakonski okvir po pitanju finansiranja političkih aktivnosti Ne zna, ne može da proceni Da strožije kontroliše tendere i javne nabavke Da pomogne tužiocima da efikasnije procesuiraju krivična dela korupcije 6 6 5 5 Da stalno radi na podizanju svesti i edukaciji o posledicama korupcije Da omogući efikasnije rešavanje sukoba interesa Da dodeli dodatna sredstva istražnim organima za istraživanje korupcije 4 U cilju povećanja efkasnosti svog rada na sprečavanju korupcije, neophodno je da Vlada pristupi odlučnijem istraživanju slučajeva korupcije (%), ali i da više pažnje posveti omogućavanju prijavljivanja slučajeva korupcije i zaštiti građana koji su spremni da istupe i da se suprostave ovoj pojavi. Nešto manje od jedne trećine anketiranih (9%) veruje da je ključni korak ka povećanju efikasnosti rada Vlade upravo stavljanje u zaštitu građana koji su spremni da prijave korupciju od strane države kao i da se za ove građane obezbedi jasna zakonska zaštita koja bi omogućila da prijave korupciju bez represivnih posledica i odmazde koje su do sada često pratile uzbunjivače.
7. Transparentnost i odgovornost u radu lokalne samouprave Usvajanje i primena lokalnih antikorupcijskih planova (LAP) je obaveza Srbije u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, ali su oni važni, na prvom mestu, jer treba da propišu konkretne mere za prevenciju i borbu protiv korupcije na lokalnom nivou. Većina građana nije čula ili ne zna da postoje LAP-ovi što znači da je potrebno nastaviti sa njihovom promocijom kako bi građani prepoznali mehanizam koji im stoji na raspolaganju. Skoro petina populacije je čula za njih, ali ne zna o čemu se račno radi dok je 5% anketiranih koji tačno znaju šta predstavljaju LAP-ovi. Regionalno gledano, najmanje su upoznati građani Beograda (86% njih ne zna ništa o tome), oni sa osnovnom školom (91%) i sa školom za radnička zanimanja (8%) i stariji od 60 godina (81%). Grafikon 7.1 Upoznatost sa lokalnim antikorupcijskim planovima (u%) 19 5 Nije čuo/la, ne zna za LAP Čuo/la je, ali ne zna o čemu se tačno radi 76 Čuo/la je i zna o čemu se radi Deo koji se očekivano nastavlja na percepciju LAP-ova jeste pitanje zadovoljstva transparentnošću i odgovornošću u radu njihovih lokalnih samouprava. Ovu oblast smo ispitivali kroz pet tvrdnji i kroz mogućnost da se građani izjasne o naporima lokalnih samouprava na skali od 1=Nimalo, do 5=Veoma mnogo. Najpre, uočavamo da ni kod jedne tvrdnje procenat građana koji pozitvno ocenjuju (Mnogo i Veoma mnogo) napore lokalne samouprave nije veći od 10%. Tako 9% građana kaže da su njihove opštine ili gradovi transparentni u velikoj meri, po 7% građana da racionalno i odgovorno upravljaju lokalnim budžetom i da obezbeđuju adekvatne usluge građanima dok je po 6% građana zadovoljno naporima u oblastima procesa odlučivanja na lokalu odnosno na posvećenoj borbi protiv korupcije. Skoro trećina građana misli da njihove lokalne samouprave nimalo ne rade na uključivanju građana u proces odlučivanja što je ovu oblast stavilo na prvo mesto. Korupcija je, takođe, oblast gde oni vide malo napora od strane lokalnih vlasti jer je 8% građana koji smatraju da njihove lokalne samouprave ništa ne rade na tom planu. Da se lokalne samouprave nimalo ne bave nekim temama svedoče i podaci da 8% građana kaže da se opštine/gradovi nimalo ne bave obezbeđivanjem adekvatnih usluga građanima a po 1%
građana je na stanovištu da nimalo ne rade na racionalnom upravljanju budžetom i otvaranju prema javnosti. Grafikon 7. U kojoj meri je vaša lokalna samouprava... (u%) 1 8 8 5 1 19 17 16 1 6 4 4 1 15 8 8 19 19 7 4 5 6 4 1 Transparentna i otvorena za javnost (redovno objavljuje sve važne informacije o svom radu) Omogućava građanima da učestvuju u procesu odlučivanja Racionalno i odgovorno upravlja lokalnim budžetom i ostalim javnim dobrima Obezbeđuje odgovarajuće usluge i izlazi u susret potrebama i interesima svojih građana Posvećena prevenciji i borbi protiv korupcije Ne zna Nimalo Malo Osrednje Mnogo Veoma mnogo Na kraju smo posebno izdvojili (ne)zadovoljstvo načinom na koji lokalna samouprava upravlja budžetom (raspodelom novca, načinom trošnje budžetskog novca, ulogom građana u planiranju i trošenju budžeta i sl.) jer je budžet važan strateški dokument za sve lokalne samouprave. Grafikon 7. Zadovoljstvo načinom na koji lokalna samouprava upravlja budžetom (u%) Ne znam ništa o tome 1 Uopšte nisam zadovoljan/a Uglavnom sam nezadovoljan/a 4 16 Niti zadovoljan/a, niti nezadovoljan/a Uglavnom sam zadovoljan/a Zadovoljan/a sam Najpre, svaki peti građanin nije u stanju da odgovori na ovo pitanje jer ne zna ili nema stav dok je svaki četvrti neodlučan odnosno ne oseća ni zadovoljstvo ni nezadovoljstvo u upravljanju budžetom. Drugi zaključak je da je više nezadovoljnih nego zadovoljnih 9%
građana delimično ili u potpunosti nije zadovoljno upravljanjem budžetom dok je 15% građana zadovoljno tim procesom. Korelaciju uočavamo sa pitanjem u kom se pravcu kreće Srbija jer oni koji kažu da se Srbija kreće u dobrom pravcu iznad procesa pokazuju zadovoljstvo upravljanjem budžetom, i obratno. 8. Zadovoljstvo radom lokalnih institucija Nezadovoljstvo nivoom odgovornostii usklađenosti rada lokalnih organa sa interesima i potrebama građana iskazuje između 44 i 50% ispitanika pri čemu je najveće nezadovoljstvo (zbir odgovora nimalo i malo ) uočljiv u slučaju opštinske/gradske opštine i opštinskog/gradskog veća. U slučaju predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, nezadovoljnih je 48% građana, u slučaju opštinske/gradske administracije 46% građana, a u slučaju lokalnih javnih i komunalnih preduzeća 44%. Sa druge strane, zadovoljstvo ovim elementima rada lokalnih organa vlasti (odgovori mnogo i veoma mnogo ) iskazuje 7% građana u slučaju opštinskog/gradskog veća, 8% u slučaju skupštine, 9% u slučaju administracije, 11% u slučaju lokalnih javnih i komunalnih preduzeća i 1% u slučaju predsednika opštine, tj. gradonačelnika. Grafikon 8.1 U kojoj meri sledeći lokalni organi vlasti rade svoj posao odgovorno, savesno i u skladu sa interesima i potrebama građana (u%) 1 9 0 1 7 6 7 5 1 17 17 17 17 15 14 15 14 14 6 6 1 1 8 9 9 Opštinska/gradska skupština Opštinsko/gradsko veće Opštinska/gradska administracija Predsednik opštine/gradonačelnik Ne zna Nimalo Malo Osrednje Mnogo Veoma mnogo Lokalna javna i komunalna preduzeća
Ovi odgovori koreliraju sa stavovima ispitanika o posvećenosti lokalne samouprave u kojoj žive borbi protiv korupcije oni ispitanici koji iskazuju stav da je lokalna samouprava više posvećena borbi protiv korupcije istovremeno su skloniji i uverenju da lokalni organi vlasti svoj posao rade odgovorno i savesno. Primetna je i direktna veza između stavova u vezi sa ovim pitanjem i procenom ispitanika o izraženosti korupcije u lokalnim institucijama (predsednik opštine/gradonačelnik, predstavnici lokalne samouprave): 91% onih koji veruju da je u lokalnim institucijama prisutna korupcija smatra da rad predsednika opštine/gradonačelnika nimalo nije odgovoran, savestan ili u skladu sa potrebama građana. Odnos je vrlo sličan i u slučaju drugih institucija 9% u slučaju skupštine i veća, odnosno 91% u slučaju administracije i lokalnih javnih i komunalnih preduzeća. 9. Percepcija korupcije u institucijama Tri institucije u Srbiji koje se nalaze na vrhu liste institucija u kojima korupcija postoji u velikoj meri, po mišljenju ispitanika, su zdravstvo, carina i sudovi. Zdravstvo je ujedno i jedina ispitivana institucija kod koje je primetan natpolovičan broj ispitanika koji veruju da korupcija postoji u velikoj meri 51%. Slede carina sa 48% i sudovi, u kojima je korupcija prisutna u velikoj meri po mišljenju 45% ispitanika. U slučaju ovih institucija, kod kojih je uočen visok stepen percepcije korupcije, nalazimo korelaciju sa stavom ispitanika da je korupcija u Srbiji rasprostranjena u velikoj ili veoma velikoj meri, odnosno sa stavom da se nivo korupcije u zemlji u poslednjih 1 meseci povećao ili da je, u najboljem slučaju, ostao nepromenjen. Ispitanici sa ovim stavom u nešto većoj meri pripadaju nižim starosnim kategorijama (do 9 godina) i višim kategorija obrazovanja. Druge važne korelacije posebno su vidljive u slučaju institucija kao što su sudstvo, tužilaštvo i policija. Tako 71% ispitanika koji veruju da je sudstvo malo ili nimalo posvećeno borbi protiv korupcije istovremeno smatra da je u ovoj instituciji korupcija prisutna u velikoj meri, dok isto mišljenje deli 89% ispitanika koji su napore sudstva na sprečavanju korupcije ocenili ocenom nedovoljan (1) ili dovoljan (). U slučaju tužilaštva, 68% ispitanika sa stavom da je tužilaštvo malo ili nimalo posvećeno borbi protiv korupcije veruje da je u ovoj instituciji ovaj problem rasprostranjen u velikoj meri, a 89% ispitanika sa ovim stavom napore tužilaštva da suzbije korupcije ocenuje ocenama jedan ili dva. Konačno, da je korupcija u policiji prisutna u velikoj meri smatra oko 65% ispitanika koji kažu da ovaj organ nije posvećen borbi protiv koruptivnih radnji (ili je posvećen u maloj meri), odnosno 84% onih koji su upoznati sa naporima policije na ovom pitanju, ali taj rad ocenjuju najlošijim ocenama (jedan i dva).
Tabela 9.1 Da li u sledećim institucijama/organizacijama u Srbiji postoji korupcija i ukoliko postoji u kojoj meri je izražena... (u%) Ne mogu da procenim, ne znam Uopšte nema korupcije Korupcija postoji u maloj meri Korupcija postoji u velikoj meri Zdravstvo 7 5 7 51 Carina 17 4 1 48 Sudovi 1 6 6 45 Tužioci 15 6 7 4 Policija 10 8 40 4 Predsednici opština/gradonačelnici, predstavnici lokalne samouprave 1 6 4 9 Ministri 17 10 8 5 Javni izvršitelji 17 10 8 5 Obrazovanje 1 1 4 Poreska uprava 16 1 41 0 Narodna skupština 1 7 8 Katastar 19 18 7 6 Notari 19 4 4 Javno-komunalna preduzeća 17 15 44 4 Predsednik Republike 0 4 Jedina institucija kod koje se uočava značajnija frekvencija stava uopšte nema korupcije je predsednik Republike 4% ispitanika deli ovaj stav. U ovoj grupi ispitanika nalazimo veći broj ispitanika iz Centralne Srbije, iz starijih starosnih kategorija i iz nižih obrazovnih grupa. Po % ispitanika veruje da je u ovom organu korupcija prisutna u maloj meri, odnosno da je prisutna u velikoj meri. Ispitanici su zamoljeni i da iz prethodne tabele izdvoje samo jedan sektor koji smatraju najkorumpiranijim u Srbiji. Na ubedljivom prvom mestu se nalazi zdravstvo, koje izdvaja % ispitanika, što je nalaz koji se poklapa sa rezultatima iz prethodne tabele (zbirno, 88% ispitanika veruje da je u zdravstvu korupcija prisutna u maloj ili velikoj meri). U ovoj grupi ispitanika nalazi se nešto veći udeo ispitanika iz Beograda, bez značajnijih razlika u odnosu na starosne kategorije. Na drugom mestu nalaze se sudovi, koje kao najkorumipiraniju instituciju u Srbiji izdvaja 1% ispitanika, dok su sve ostale institucije po frekventnosti ispod 10%.
Grafikon 9.1 Najkorumpiranija institucija u Srbiji (u%) Zdravstvo Sudovi Policija Carina Predsednici opština/gradonačelnici... Ministri Predsednik Republike Narodna skupština/parlament Tužioci Obrazovanje Javni izvršitelji Poreska uprava Javno-komunalna preduzeća Notari Katastar Ne zna, ne može da proceni 1 1 1 6 6 5 9 8 1 15 10. Percepcija raširenosti koruptivnih aktivnosti u Srbiji Percepcija raširenosti koruptivnih aktivnosti merena je na dva načina: generalno, u Srbiji (tabela 10.1) i u najbližem okruženju ispitanika (tabela 10.). Kada je reč o percepciji raširenosti korupcije na nivou države, slika je izuzetno negativna u slučaju svih 10 aktivnosti koje su ispitivane. U slučaju svake pojedinačne koruptivne radnje, osećaj da je ona prisutna u velikoj meri ima preko 50% ispitanika, a najviše u slučaju zapošljavanja preko veze ( korišćenje položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja ) čak 74%.
Tabela 10.1 Prema Vašem iskustvu, da li je neka od sledećih koruptivnih aktivnosti prisutna u Srbiji, i ako jeste, u kojoj meri? (u%) Ne zna, ne može da proceni Uopšte nije Donekle jeste Jeste u velikoj meri Korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova Davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao Davanje novca službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao Činjenje neke usluge službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao Korišćenje položaja radi zapošljavanje rođaka ili prijatelja Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ličnog interesa (bilo koje vrste dobiti) Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja partijskih ciljeva i koristi Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ciljeva i koristi za privatni biznis Istovremeno vršenje više javnih funkcija kada je to u suprotnosti sa zakonom Istovremeno vršenje javne funkcije i posedovanje privatnog biznisa kada je to u suprotnosti sa zakonom 4 4 6 66 5 7 1 57 6 6 57 5 7 5 5 0 74 7 57 8 4 9 59 8 57 8 56 8 57 Dve trećine ispitanika smatra da je korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova rasprostanjeno u velikoj meri (66%), što ovu aktivnost stavlja na drugo mesto po rangu koruptivnih radnji koje su veoma prisutne u Srbiji. Sledi korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja partijskih ciljeva i koristi, sa 59%. Ukoliko posmatramo zbirno (odgovori donekle jeste i jeste u velikoj meri), prve dve koruptivne aktivnosti po raširenosti na nivou Srbije i dalje su zapošljavanje preko veze u šta veruje 94% ispitanika (74% smatra da je ono rasprostranjeno u velikoj meri i još 0% donekle) i korišćenje
prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova u šta veruje 9% ispitanika (66% u velikoj meri i 6% donekle). Na treće mesto u ovom slučaju izbija korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ličnog interesa, odnosno sticanja bilo koje dobiti sa čime se slaže 90% građana (57% smatra da je ova aktivnost prisutna u velikoj meri i još % da je prisutna donekle). Ni u jednom slučaju, zbirni broj ispitanika nije niži od 88%. Između % i 7% ispitanika smatra da koruptivne aktivnosti pobrojane u tabeli uopšte nisu rasprostranjene u Srbiji. Najviše, njih 7%, smatra da je to slučaj sa činjenjem neke usluge službeniku kako bi on uradio nešto što je inače njegov posao, odnosno sa davanjem poklona službeniku iz istog razloga. U grupi ispitanika koji imaju ovakav stav, nalazimo veći broj onih sa završenom srednjom i višom školom (oko dve trećine), kao i onih koji pripadaju najmlađoj i kategoriji ispitanika (od 18 do 9 godina). Nemogućnost procene raširenosti koruptivnih radnji na nivou Srbije (odgovor ne znam, ne mogu da procenim ) očekivano je najprisutnija kod onih aktivnosti koje se odnose na korišćenje državnih resursa i korišćenje službenih položaja i iznosi oko 8%. To su aktivnosti koje su manje opipljive u odnosu na druge koje su navedene i u koje je najveći broj građana, po prirodi stvari, manje upućen i manje sa njima upoznat (u poređenju sa drugim koruptivnim radnjama). Da je zapošljavanje preko veze trenutno najrasprostranjeniji vid koruptivnih aktivnosti u Srbiji ukazuje i grafikon 10.1, na kome su predstavljene frekvencije odgovora ispitanika koji su morali da se opredele za samo jedan vid korupcije iz tabele iznad, koji smatraju rasprostranjenim u najvećoj meri. Ovakav stav, o najvećoj rasprostranjenosti korišćenja položaja radi zapošljavanja rođaka i prijatelja ima % ispitanika, a sledi korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova, koje izdvaja % ispitanika. Svaku drugu pojedinačnu koruptivnu radnju kao najčešću u Srbiji doživljava po manje od 10% građana.
Grafikon 10.1 Koja od gore pomenutih koruptivnih aktivnosti je u najvećoj meri rasprostranjena u Srbiji? (u%) Korišćenje položaja radi zapošljavanje rođaka ili prijatelja Korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova Davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao 10 Davanje novca službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao 9 Istovremeno vršenje javne funkcije i posedovanje privatnog biznisa kada je to u suprotnosti sa zakonom Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ličnog interesa (bilo koje vrste dobiti) 6 6 Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ciljeva i koristi za privatni biznis Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja partijskih ciljeva i koristi 4 4 Istovremeno vršenje više javnih funkcija kada je to u suprotnosti sa zakonom Činjenje neke usluge službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao Ne zna, ne može da proceni 11 Nešto drugačija slika dobija se, ipak, kada se ispituje percepcija obima koruptivnih radnji u najbližem okruženju ispitanika. Za razliku od mišljenja o raširenosti korupcije na nivou Srbije, gde je stav da su sve pojedinačne koruptivne radnje raširene u velikoj meri, u svakom navedenom slučaju, imalo preko 50% ispitanika (pa sve do 74%), sada se procenti ovakvih odgovora kreću od 6% do 58%. Kao najrasprostranjeniji vid korupcije u svom neposrednom okruženju najveći broj građana doživljava korišćene položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja njih 58%, a na drugom mestu ponovo se nalazi korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova 55%. U ovom slučaju na treće mesto izbija davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao, što je aktivnost koju kao veoma rasprostranjenu u njihovom najbližem okruženju doživljava 46% građana. Zbirno posmatrano, redosled koruptivnih radnji koje su donekle ili veoma raspostranjene u neposrednom okruženju ispitanika, razlikuje se od onog koji je prepoznat na nivou cele
Srbije. Tako u ovom slučaju prvo mesto zauzima korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova (zbirno 87%), dok je na drugom korišćenje položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja (zbirno 86%). Na trećem mestu nalazi se davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao (zbirno 8%). Između 4% i 11% ispitanika smatra da koruptivne aktivnosti pobrojane u tabeli uopšte nisu rasprostranjene u njihovom neposrednom okruženju. Svaki deveti ispitanik tvrdi da niko u njegovom okruženju nije davao novac službeniku kako bi službenik uradio nešto što je inače njegov posao, kao i da niko u njegovom okruženju nije bio u sukobu interesa (istovremeno vršenje više javnih funkcija u suprotnosti sa zakonom, odnosno vršenje javne funkcije i posedovanje privatnog biznisa, kada je to suprotno normama). Tabela 10. Prema Vašem iskustvu, da li je neka od sledećih koruptivnih aktivnosti prisutna u Vašem najbližem okruženju, i ako jeste, u kojoj meri? (u%) Ne zna, ne može da proceni Uopšte nije Donekle jeste Jeste u velikoj meri Korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova Davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao Davanje novca službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao Činjenje neke usluge službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao Korišćenje položaja radi zapošljavanje rođaka ili prijatelja Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ličnog interesa (bilo koje vrste dobiti) Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja partijskih ciljeva i koristi Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ciljeva i koristi za privatni biznis Istovremeno vršenje više javnih funkcija kada je to u suprotnosti sa zakonom Istovremeno vršenje javne funkcije i posedovanje privatnog biznisa kada je to u suprotnosti sa zakonom 9 4 55 9 8 7 46 1 11 7 40 10 9 4 8 8 6 8 58 14 9 8 9 15 10 6 9 15 10 9 6 15 11 8 6 15 11 7 7
74 58 Razlike u percepciji raširenosti korupcije na nivou Srbije i u neposrednom okruženju prikazane su i na grafikonu 10., gde je prikazano poređenje frekvencije odgovora jeste u velikoj meri za oba nivoa na kojima je merena rasprostranjenost korupcije. Najveća razlika, od 1%, uočljiva je u slučaju korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ciljeva i koristi za privatni biznis (nivo države: 57%, nivo neposrednog okruženja ispitanika: 6%). Ovakve razlike mogu biti posledica činjenice da se građani o korupciji informišu kroz medije i druga sredstva informisanja, te da sa različitim osobama iz svog života razgovaraju o ovim temama, što može značajno uticati na njihovu opštu percepciju rasprostranjenosti korupcije na nivou države, bez obzira na koji su način su za nedozvoljene radnje saznali i da li su one proverene ili nisu. Grafikon 10. Percepcija rasprostranjenosti korupcije na nivou Srbije i u neposrednom okruženju ispitanika (odgovor rasprostranjena je u velikoj meri ) (u%) 66 55 59 57 57 57 57 57 56 9 46 40 9 5 6 7 6 8 Korišćenje položaja radi zapošljavanje rođaka ili prijatelja Korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja partijskih ciljeva i koristi Davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao Davanje novca službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ličnog interesa (bilo koje vrste dobiti) Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ciljeva i koristi za privatni biznis Istovremeno vršenje javne funkcije i posedovanje privatnog biznisa kada je to u suprotnosti sa zakonom Istovremeno vršenje više javnih funkcija kada je to u suprotnosti sa zakonom Činjenje neke usluge službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao Nivo Srbije Neposredno okruženje 11. Percepcija građana Srbije o važnosti uvođenja mera u borbi protiv korupcije Na samom vrhu liste mera koje bi mogle dovesti do smanjenja korupcije u Srbiji građani navode strožije kazne, uključujući i one zatvorske, za one koji daju ili primaju mito. Da je uvođenje ovakvih mera veoma važno smatra gotovo dve trećine građana (64%), dok malo više od petine smatra da je ovo važno (1%). U tragovima pronalazimo one ispitanike koji smatraju da je ovo malo važno ili nevažno (u zbiru 4%). Visoko iznad proseka za, po svemu sudeći, najradikalniju meru zalažu se Beograđani.