УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ НОВИ САД ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ Спацијалне падежне конструкције у говору староседелаца Новог Сада кандидаткиње Бранкице Марковић I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: 21. маја 2010. Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Комисију чине: 1. др Жарко Бошњаковић, ванредни професор за ужу научну област Српски језик и лингвистика (предмет: Дијалектологија српског језика), 2. јула 2009. године, Филозофски факултет у Новом Саду, запослен на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, ментор; 2. др Ивана Антонић, редовни професор за ужу научну област Српски језик и лингвистика (предмет: Синтакса и семантика), 17. VII 2006. године, Филозофски факултет у Новом Саду, запослена на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. 3. др Софија Милорадовић, ванредни професор за научну област Српски језик и лингвистика (предмети: Акцентологија, Дијалектологија и Акцентологија са дијалектологијом ), 1.V 2007. године, Универзитет у Приштини, запослена на Филозофском факултету у Косовској Митровици. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Бранкица (Ђорђе) Марковић 2. Датум рођења, општина, Република: 23. VIII 1979. Нови Сад, Србија 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење, број положених испита и просечна оцена: Кандидаткиња је на магистарске студије, смер Српски језик и лингвистика, уписана 2004/05. године и положила је све испите (4) с просечном оценом 9,75. III НАСЛОВ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Спацијалне падежне конструкције у говору староседелаца Новог Сада
IV 2 ПРЕГЛЕД МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. I. УВОД (4 11) садржи следеће целине: 1. О Новом Саду (4 7). Кандидаткиња говори о локацији самог града и броју становника, а затим даје језгровите описе градских четврти (Роткварија, Подбара, Салајка, Клиса, Слана Бара) у којима живе староседеоци. Посебно истиче порекло њихових првих житеља, као и народну етимологију њихових назива. 2. О досадашњем проучавању говора Новог Сада (7 8). Кандидаткиња у први план истиче монографију Говор Новог Сада. Свеска 1: Фонетске особине, али и друге радове који се баве фонетским проблемима. 3. Избор теме, предмет и циљеви истраживања (8 9). Кандидаткиња се одлучила за тему из синтаксе зато што је таквих радова у српској традиционалној, а посебно социјалној или урбаној дијалектологији, веома мало. Предмет њеног истраживања су спацијалне падежне конструкције у говору староседелаца Новог Сада. У магистарском раду су постављени следећи циљеви: (а) да се утврди инвентар падежних конструкција и њихов међусобни однос, (б) да се утврди њихов однос према стандарду и суседним дијалекатским идиомима, (в) да се уоче тенденције у говору староседелаца. 4. Методологија истраживања (9 10). Кандидаткиња је истакла фазе свог истраживања, критеријуме за избор информатора и начине формирања корпуса. Грађа је класификована према моделима Иване Антонић које је дала у одељку Синтакса и семантика падежа у Синтакси савременог српског језика (2005). Грађа је презентована према старости информатора (најстарија средња најмлађа генерација) и типу предлошко-падежне конструкције (адноминалне и адвербијалне). У оквиру ових типова водило се рачуна и о семантичким подтиповима. 5. Техничке напомене и списак скраћеница (10 11). Кандидаткиња је знак + стављала испред примере добијених упитником како би се разликовали од оних добијених у спонтаном казивању. Уз сваки пример налазе се скраћенице које садрже податак о делу града, иницијале информатора, пол, школској спреми и години рођења. II. АНАЛИЗА КОРПУСА (12 103) 1. О категорији спацијалности (12 21). Кандидаткиња наводи основне карактеристике семантичке категорије спацијалности (разноврсност облика, семантичку сложеност, учесталост, присутност у скоро свим врстама речи, као и јављање на различитим језичким нивоима: лексичком, творбеном и синтаксичком). Да би се могла остварити семантичка категорија спацијалности, морају постојати три основна елемента: (а) објекат локализације, (б) локализатор и (в) конкретизатор или оријентир. Она такође указује на кинетички моменат по којем се у систему јавља опозиција локативност: транслокативност. Ако објекат локализације мења место у простору, његово кретање може се реализовати у три различита смера: (а) адлативност, (б) аблативност и (в) перлативност. Затим следи кратак и језгровит преглед синтаксичко-семантичке и социолингвистичке литературе везане за њено истраживање. 2. СМЕШТАЊЕ У ПРОСТОРУ (СПАЦИЈАЛНА ЛОКАЛИЗАЦИЈА) (22 103) 2. 1. ЛОКАТИВНОСТ У ПРОСТОРУ (22 75). У оквиру овог поглавља најпре се анализира 2.1.1. Непосредна просторна локализација, тј. смештање објекта локализације унутар граница локализатора (22 44) у оквиру које се издвајају следећа семантичка поља: 2.1.1.1. Непосредна просторна локализација с обележјем неодређеног дистрибутивног простирања по локализатору (38 39), 2.1.1.2. Непосредна просторна локализација с обележјем смера кретања (39 41), 2.1.1.3. Непосредна просторна локализација с обележјем простирања по површини локализатора (41 44). (7 табела на странама 24 25, 28, 49 50, 57, 69 70, 73 74 и 75), а потом 2.1.2. Посредна просторна локализација, тј. смештање објекта локализације изван граница локализатора (44 74) у оквиру којег се издвајају два семантичка поља: 2.1.2.1. Неодређена просторна локализација (44 62) и 2.1.2.2. Одређена посредна просторна локализација (62 74). Издвојено је и посебно поље 2.1.3. Непосредна или посредна просторна локализација (74 75). У оквиру сваког поља дају се модели са релевантним бројем примера и табеларним прегледима. 2. 2. ТРАНСЛОКАТИВНОСТ У ПРОСТОРУ (76 103). У оквиру овог поглавља издвајају се следећа семантичка поља: 2.2.1. Приближавање локализатору без података о досезању циља, тј. директивност (76 82) у оквиру којег се разликује 2.2.1.1. Динамичка директивност (78 82) и 2.2.1.2. Статичка директивност (82 85). Након овога следе поља 2.2.2. Приближавање локализатору с податком о досезању циља, тј. адлативност (85 98), 2.2.3. Удаљавање од локализатора, тј. аблативност (98 101) и 2.2.4. Пресецање локализатора, тј. перлативност (102 103). Пре навођења
3 примера дати су модели, а потом су они приказани и табеларно (4 табеле на странама 77, 81, 83 и 85). 3. ОДМЕРАВАЊЕ У ПРОСТОРУ (СПАЦИЈАЛНА КВАНТИФИКАЦИЈА) (103). Нажалост у корпусу се нису нашли примери за спацијалну квантификацију, те ово поље није требало ни издвајати посебним поглављем. III. ЗАКЉУЧАК (104 107). Детаљнију анализу закључака в. у т. VI. ове оцене. У закључку су дате и 2 табеле (на странама 106 и 107). IV. ЛИТЕРАТУРА (108 112) обухвата 75 библиографских јединица. ПРИЛОЗИ (113 121) се састоје из 6 карата староседелачких делова Новог Сада (114 119), списка информатора (120) и напомена о упитнику помоћу којег су прикупљани примери са предлошкопадежним конструкцијама које нису добијене у спонтаном говору информатора. За жаљење је што није приложен и упитник (121). V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: I. Увод. Дат је језгровит опис делова Новог Сада у којем живе староседеоци (Роткварија, Подбара, Салајка, Клиса и Слана Бара), и што је веома значајно навођено је порекло и занимање његових ранијих житеља, што је релевантно за дијалектолошка истраживања. Такође је указано на досадашња истраживања говора Новог Сада, али без анализе резултата и методологије, што овога пута то и није било толико релевантно пошто је већина радова посвећена фонетским проблемима. Избор теме. Кандидаткиња је рационално ограничила своје синтаксичко-семантичко истраживање, с једне стране, семантички на сферу спацијалности као елементарну значењску категорију и, с друге стране, формалнограматички на падежне конструкције као примарне формализаторе просторних релација у српском језику. Избор теме је био значајан и с обзиром на чињеницу да су синтаксичка истраживања дијалекатских и урбаних идиома српског језика прилично запостављена. Циљеви истраживања. Кандидаткиња је као циљ свог истраживања поставила сагледавање структуралне физиономије система спацијалних падежа у језику староседелаца Новог Сада, што је корисно бар из три разлога: а) на овај начин се попунио видни недостатак студија и анализа дијалекатске синтаксе и уопште радова из урбане дијалектологије; б) показала се сличност и разлике у односу на стандард и народне (јужнобачке и северносремске) говоре у околини Новог Сада; в) показала се генерацијска, социјална и образовна стратификација, будући да су поједине конструкције чешће у говору млађих. Методологија истраживања. Кандидаткиња је користила структурални и компаративни метод, што је сасвим прихватљиво, ако се има у виду (1) да је структурални метод нужно употребљавати у случају када се падежне конструкције посматрају као комплементне или конкурентне јединице једног синтаксичкосемантичког система, с одговарајућим подсистемима (локативност, аблативност, перлативност, адлативност), те (2) да је компаративни метод незаобилазан у контрастивно усмереним лингвистичким истраживањима какво је ово у једном свом сегменту. Кандидаткиња је указала и на начине формирања корпуса (18 сати снимљених спонтаних казивања информатора о различитим темама и интервјуи на основу упитника) и избор информатора, при чему је водила рачуна о природним (10 жена и 18 мушкараца; 8 најмлађих 20 35 година, и по 10 представника средње 35 60 и најстарије генерације, преко 60 година) и социјалним варијаблама (7 са завршеном основном школом, 8 са занатом, 6 са средњом школом и 7 са завршеним факултетом), релевантним за социолингвистичка истраживања у урбаним срединама. Добро је то и што нам информаторка указује на принципе који су коришћени у презентовању грађе. Први је био узраст информатора, од најстарије до најмлађе генерације, а затим тип предлошко падежне конструкције (адноминални или адвербијални) у оквиру којег су примери груписани на основу семантичких подтипова. II. Анализа корпуса. Кандидаткиња теоријски оквир свог истраживања базира на когнитивнолингвистичком приступу језику, односно теорији семантичких локализација која је у србистици добила нарочито широку разраду (Милка Ивић, Предраг Пипер, Ивана Антонић, Слободан Павловић). Она такође не запоставља ни ауторе који су се бавили социолингвистичким истраживањима урбаних говора (М. Московљевић, Д. Јовић, Пол Луј, Тома, Станислав Станковић; Дуња Јутронић, Т. Магнер и др.).
VI. 4 ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА На основу онога што је регистровано у анализираном корпусу (који чини 18 сати снимљеног спонтаног говора информатора и примери добијени помоћу упитника) могу се извести следећи закључци: 1. У употреби следећих спацијалних падежних конструкција у говору староседелаца Новог Сада нема значајнијих одступања у односу на стандардни језик: НАСРЕД+Gen, КОД+Gen, ØInstr, ШИРОМ+Gen, НИЗ+Ak, УЗ+Ak, ПО+Lok, ВАН+Gen, ИЗВАН+Gen, БЛИЗУ +Gen, У БЛИЗИНИ+Gen, НАДОМАК+Gen, ДО+Gen, КОД+Gen, КРАЈ+Gen, ПОРЕД+Gen, ОКО+Gen, ИЗМЕЂУ+Gen, МЕЂУ+Gen, ИСПРЕД+Gen, ИЗА+Gen, ИЗНАД+Gen, ИСПОД+Gen, ПРЕКОПУТА+Gen, НАСПРАМ+Gen, ПРЕМА+Dat, ДО+Gen, ДО/КОД+Gen, У+Ak, НА+Ak, ПОД+Ak, ПРЕД+Ak, ЗА+Ak, МЕЂУ+Ak, ОД+Gen, ИЗ+Gen, С(А)+Gen и ПРЕКО+Gen. 2. Поређење са суседним говорима не може се сматрати најмеродавнијим, због тога што се И. Поповић и Б. Николић нису детаљно бавили синтаксом проучаваних говора (говором Госпођинаца и сремским говором), па многе спацијалне конструкције код њих нису забележене и није се могло правити право поређење (могуће је да су они истакли само оне предлошко-падежне конструкције код којих има неких одступања од очекиваног, а да је код свих оних које нису поменули, стање као у стандардном језику). И. Поповић бележи код бачких Шокаца употребу предлога С и у просекутиву (Иђем с друмом, Долазиле лађе с каналем), док код бачких екаваца тога нема. У једном примеру код средње генерације староседелаца Новог Сада (Прошле године смо били за Грчку) забележено је мешање акузатива (падежа циља) и локатива (падежа места). И. Поповић наводи да је ова појава јако изражена у банатским говорима, а да се у Бачкој и у Срему слабо среће, што и потврђује само једним примером забележеним у госпођиначком говору.(у друштво седимо). Б. Николић такође, наводи да ова појава није узела већег маха у Срему. У корпусу су код најстарије и средње генерације староседелаца Новог Сада забележени примери употребе предлошко-падежне конструкције НА+Lok, уместо очекиване конструкције У+Lok (На Темеринској улици, на Руменачкој улици, на Футошкој улици). Овакве примере бележи и И. Поповић у говору Госпођинаца, објашњавајући њихову појаву највероватније намачким утицајем. Код употребе предлошко-падежних конструкција ИСПРЕД / ИЗА / ИЗНАД / ИСПОД уз генитив у говору староседелаца Новог Сада нема одступања у односу на стандардни језик, док И. Поповић у говору Госпођинаца бележи примере с предлогом (ИС)ПОД, наводећи да он има једно посебно значење уз географска имена у овом говору значи близу, поред без семантичке нијансе ниже од и то померање значења овог предлога објашњава самим географским положајем ових крајева, где рељеф терена не познаје велике висинске контрасте (Отселили се у Србију под Шабац, под Жабљом (= близу), испот Титела (близу)). У говору староседелаца Новог Сада потврђена је употреба конструкције КОД+Gen уз глаголе кретања (ондак иду код рођака,...и мама нас одвела код лекара, Ја одем код Дулета...). И. Поповић такође, бележи примере финалног генитива с предлогом КОД, истичући да је то познато на целом војвођанском, а и ширем терену. Исто тако наводи да се финални датив чува, али ређе, и да се употребљава без предлога. Б. Николић наводи да у Срему, уз глаголе кретања иде или беспредлошки датив или генитив с предлогом КОД. 3. Од социолингвистичких параметара који су посматрани (пол, узраст и образовање) показало се да је једино други (узраст) релевантан. Тако, код употребе неких спацијалних конструција има разлике код најмлађе генерације у односу на средњу и најстарију (код конструкције ПОСРЕД+Gen (ударио ме је посред чела) најстарија и средња генерација употребљава конструкције ПОСРЕД+Gen (посред чела), ПО+Ak (по челу) и УСРЕД+Gen (усред чела), а најмлађа доследно употребљава конструкцију ПОСРЕД (посред чела); код НАКРАЈ+Gen (кућа му је скроз накрај села) НАКРАЈ+Gen (накрај села) и НА+Lok (на крају села) најстарија и средња генерација и НАКРАЈ+Gen НАКРАЈ+Gen (накрај села) најмлађа генерација и сл. Такође, регистровано је и чување архаичног облика предлошко-падежних конструкција У+Lok код најстарије и средње генерације староседелаца Новог Сада (у чардаци, у новина, у Карловци, у Госпођинци) и НА+Lok код најстарије генерације староседелаца Новог Сада (на врати) као и употреба конструкције НА+Lok, уместо У+Lok (на Руменачкој улици, на Темеринској улици ), што се може објаснити највероватније немачким утицајем. 4. Тенденције у употреби спацијалних падежних конструкција у говору староседелаца Новог Сада су следеће: конструкција УКРАЈ+Gen (скини то са јаке ватре и стави украј шпорета) замењује се конструкцијом НАКРАЈ+Gen (накрај шпорета); конструкција УДНУ+Gen (остало је још мало масти удну канте) замењује се конструкцијама: НА ДНУ/ПРИ ДНУ+Gen (на дну канте/при дну канте), У+Lok (у канти) и НА+Lok (на крају канте); конструкција О+Lok (носио је торбу о рамену, канап виси о клину) замењује се конструкцијом НА+Lok (на рамену, на клину); конструкција МИМО+Gen (ударац је био јак, али је лопта завршила мимо гола) замењује се конструкцијама: ПОРЕД+Gen (поред гола), ВАН/ИЗВАН+Gen (ван/изван гола), ОСИМ+Gen (осим гола), ПО+Lok (по страни), ПРЕКО+Gen (преко гола), ИЗА+Gen (иза гола) и КРАЈ+Gen (крај гола); конструкција ОСИМ+ Gen (пази, сипаш осим шоље) замењује се конструкцијама: ПОРЕД+Gen (поред шоље), МИМО+Gen (мимо шоље), ВАН/ИЗВАН+Gen (ван/изван шоље), ПОКРАЈ+ Gen (покрај шоље) и КРАЈ+Gen (крај шоље); конструкција СПРАМ+Gen (шта стојиш ту спрам светла) замењује се конструкцијама: НАСПРАМ+Gen (наспрам светла), НА+Lok (на светлу), ИСПРЕД+Gen (испред светла) и СА+Gen (склони се са светла); конструкција ПРЕД+Instr (немој да идеш
5 далеко, играј се ту пред кућом) замењује се конструкцијама: ИСПРЕД+Gen (испред куће), БЛИЗУ+Gen (близу куће) и ПОРЕД+Gen (поред куће); конструкција НАД+Instr (облаци су се надвили над градом) замењује се конструкцијама ИЗНАД+Gen (изнад града) и ИЗ+Gen (надвили су се облаци из бабиног буџака); конструкција ДУЖ+Gen (некад је било посађено дрвеће дуж целе улице) замењује се конструкцијама: ДУЖОМ+Gen (дужом целе улице), ØInstr (целом улицом), У+Lok (у целој улици) и НИЗ+Ak (низ улицу); конструкција ПУТ/ У ПРАВЦУ+Gen (изашао је збуњен и несигурним кораком кренуо пут/у правцу своје куће) замењује се конструкцијама: ØDat (својој кући), ПРЕМА+Dat (према својој кући) и ДО+Gen (до своје куће); конструкција КА+Dat (пливао је ка супротној обали, панично су појурили ка вратима, ишли су ка излазу) замењује се конструкцијама: ПРЕМА+Dat (према супротној обали, према вратима, према излазу), НА+Ak (на преку страну/на другу обалу, на врата/на излаз) и ПРЕКО (пливао је преко); конструкција КА/ПРЕМА+Dat (врхови планина уздижу се ка/према небу) замењује се конструкцијама: УВИС (врхови планина уздижу се увис), У+Ak (у небеса) и ДО+Gen (до неба); конструкција НАСУПРОТ+Dat (ушао је у салу и сео насупрот председнику) замењује се конструкцијама: СПРАМ/НАСПРАМ+Gen (спрам/ наспрам председника) и ПРЕКОПУТА+Gen (прекопута председника); и конструкција О+Ak (окачила је капут о чивилук, обесила је торбу о раме, закачио је канап о клин) замењује се конструкцијама: НА+Ak (на чивилук, на раме, на клин) и ЗА+Ak (за клин). 5. Ово истраживање ће попунити видни недостатак студија из дијалекатске синтаксе и уопште радова из урбане дијалектологије, а и охрабриће и друге истраживаче да се баве разним синтаксичко-семантичким питањима у народним или урбаним говорима, чиме ће се дати допринос развоју дијалекатске синтаксе као једне од грана дијалектолошких истраживања. VII. ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Кандидаткиња је стечена теоријско-методолошка знања успешно применила у приказу своје грађе и тумачењу резултата истраживања. VIII. КОНАЧНА ОЦЕНА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ 1. Теза је урађена у складу с образложењем наведеним у пријави теме. 2. Теза садржи све битне елементе: I Увод: преглед литературе, образложење избора теме, предмета и циљева истраживања, методологије; II Анализа корпуса, III Закључак и IV Литература. 3. Досадашња истраживања урбаних говора у свету углавном су била на фонолошком нивоу, у словенском и на морфолошком, а овом магистарском тезом је показано да се и синтаксичкосемантичка питања могу укључити у социолингвистичка истраживања. 4. Корпус је могао бити обимнији, али не верујемо да би то знатније изменило наведене закључке у тези. Читалац би се лакше снашао у овој анализи да је кандидаткиња давала закључке након сваког поглавља или семантичког поља. IX. ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене тезе, комисија предлаже да се магистарска теза прихвати а кандидату одобри одбрана. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Жарко Бошњаковић, ванред. проф. Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду др Ивана Антонић, ред. проф. Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду др Софија Милорадовић, ванред. проф. Филозофски факултет у Косовској Митровици Универзитета у Приштини