Zadaci za pismeni Koji je narod prvi počeo da koristi prirodni gas? Stari Kinezi su ga koristili za osvetljavanje hramova u koje su ga dovodil

Zadaci za pismeni 2018 1. Koji je narod prvi počeo da koristi prirodni gas? Stari Kinezi su ga koristili za osvetljavanje hramova u koje su ga dovodili cevodima napravljenim od bambusove trske 2. Kada i gde je počela praktična primena gasa? Praktična upotreba, za zagrevanje stanova, počela je krajem 19. veka u SAD u Fredoniji, mestu u državi Njujork. 3. Gde i kada je napravljen prvi gasovod? Veća potrošnja PNG za osvetljenje i za grejanje započinje 1884. godine u Pittsburg-u. Tada je izgrađen i prvi gasovod dug 23 km. 4. Koja država je na početku imala najveću potrošnju gasa? Godine 1929. SAD su u svetskoj proizvodnji PNG učestvovale sa 93,5 %. 5. Za čega prirodni gas ima najširu primenu? Prirodni naftni gas ima najširu primenu u proizvodnji struje i vodonika 6. Poslaži po obimu primene od najvećeg do najmanjeg: dobijanje električne energije, primena u industriji, transport, potrošnja u domaćinstvu: a. b. c. d. Primena u industriji, dobijanje električne energije, potrošnja u domaćinstvu, transport 7. Kako se naziva prirodni gas koji se javlja i u posebnim ležištima gde nema nafte. Suvi ili siromašni prirodni gas 8. U kom prirodnom gasu je viši % sadržaj metana u suvom ili vlažnom Suvom ili siromašnom prirodnom gasu 9. U kojim stenama su najrasprostranjenija ležišta prirodnog gasa? U sedimentnim 10. Šta je tačno? a. Nalazišta gasa se nalaze na dubinama od nekoliko pa do petnaest hiljada metara i pod pritiskom koji je nekad viši od 300 bar-a. i temperaturama (zavisno od dubine ) koje mogu biti

vise i od 180 o C b. Nalazišta gasa se nalaze na dubinama većim od petnaest hiljada metara i pod pritiskom koji je nekad viši od 300 bar-a. i temperaturama (zavisno od dubine ) koje mogu biti vise i od 180 o C c. Nalazišta gasa se nalaze na dubinama od nekoliko pa do petnaest hiljada metara i pod pritiskom koji je nekad viši od 3000 bar-a. i temperaturama (zavisno od dubine ) koje mogu biti vise i od 180 o C 11. Šta je tačno? a. Temperatura paljenja mu je 25 0 C, granice eksplozivnosti su izmedju 4,4-15% zapr. a oktanski broj između 120 i 130. b. Temperatura paljenja mu je 65 0 C, granice eksplozivnosti su izmedju 44-55% zapr. a oktanski broj između 120 i 130. c. Temperatura paljenja mu je 65 0 C, granice eksplozivnosti su izmedju 4,4-15% zapr. a oktanski broj između 120 i 130. 12. Šta je tačno? a. Toplotna moć vlažnih zemnih gasova je orijentaciono 36 MJ/m3, a suvih 38 MJ/m3, a ide i do 41 MJ/m 3. b. Toplotna moć suvih zemnih gasova je orijentaciono 36 MJ/m3, a vlažnih 38 MJ/m3, a ide i do 41 MJ/m 3. 13. Šta je tačno? a. Toplotna vrednost prirodnog gasa se menja u zavisnosti od sastava: ukoliko je veći udeo gasovitih ugljovodonika sa većim brojem ugljenikovih atoma, raste i toplotna vrednost prirodnog gasa. b. Toplotna vrednost prirodnog gasa se menja u zavisnosti od sastava: ukoliko je veći udeo gasovitih ugljovodonika sa manjim brojem ugljenikovih atoma, raste i toplotna vrednost prirodnog gasa. 14. Da li je ovo tačno: Zahvaljujući činjenici da mu je glavni sastojak metan on u poredjenju sa ostalim fosilnim gorivima ima najmanji koeficijent emisije CO 2 po jedinici oslobodjene energije. a. Da b. Ne 15. Šta je tačno? a. Gas koji se koristi kao gas za kućnu upotrebu, trgovini i industriji ustvari je gotovo čisti metan. b. Gas koji se koristi kao gas za kućnu upotrebu, trgovini i industriji ustvari je gotovo čisti etan. c. Gas koji se koristi kao gas za kućnu upotrebu, trgovini i industriji ustvari je gotovo čisti propan. 16. Osim ugljovodonika zemni gas u manjoj meri sadrži i primese, koje? CO, H 2, CO 2, O 2 i N 2 a neki prirodni gasovi sadrže i izvesne količine sumporovodonika 17. Da li CO i H 2 spadaju u sagorljive, ili nesagorljive primese? Sagorljive (CO,H 2 )

18. Da li CO 2, O 2 i N2 spadaju u sagorljive, ili nesagorljive primese? Nesagorljive (CO 2, O 2 i N 2 ). 19. Da li je ovo tačno? Ugljen dioksid može se utiskivati u naftna ležišta za povećanje proizvodnje, tako da se ponekad izdvaja iz prirodnog gasa i prodaje kao nus produkt. Kako ugljen dioksid gori, poveća time gorivu vrednost prirodnom gasu. a. Da b. Ne 20. Da li je ovo tačno? Azot se ne koristi kao gas za utiskivanje u ležišta, dok je helijum vredan u elektronskoj industriji i za punjenje balona. a. Da b. Ne 21. Koje su opasnosti vezane za prisustvo sumporovodonika? On je jako otrovan i korozivan i opasan u vrlo malim koncentracijama s mirisom na trula jaja. 22. Šta izaziva sumporovodonik, ukoliko ga ima u gasu? Zbog svoje korozivnosti uzrokuje velika oštećenja u gasnim bušotinama, na uzlaznim cevima, ventilima i spojevima, tako da se mora odstraniti iz prirodnog gasa pre nego se transportuje u cevovode. 23. Šta je po svom sastavu gas poznat kao močvarni ili barski gas. Gotovo čisti metan 24. Šta je tačno? a. Kod obračuna potrošnje prirodnog gasa koji se isporučuju kupcima zapremine gasa se svodi na standardno stanje. b. Kod obračuna potrošnje prirodnog gasa koji se isporučuju kupcima masa gasa se svodi na standardno stanje. 25. Najveća nalazišta prirodnog gasa su u... Rusiji, SAD, Iranu, Holandiji, Alžiru i na Bliskom istoku. 26. Navedi neka nalazišta gasa u Srbiji. U Srbiji se najvažnija nalazišta nalaze u Vojvodini (Elemir, Kikinda, Plandište, Mokrin, Crnja i Rusanda). 27. Šta je tačno? a. U Srbiju je 2016 godine Gasprom izvezao 1,75 miliona kubnih metara gasa

b. U Srbiju je 2016 godine Gasprom izvezao 1,75 milijardi kubnih metara gasa c. U Srbiju je 2016 godine Gasprom izvezao 17,5 hiljada kubnih metara gasa 28. Šta je tačno? a. Transportni sistem prirodnog gasa u Srbiji ima kapacitet od 6,1 miliona m 3 godišnje, b. Transportni sistem prirodnog gasa u Srbiji ima kapacitet od 6,1 milijardi m 3 godišnje, c. Transportni sistem prirodnog gasa u Srbiji ima kapacitet od 61 hiljada m 3 godišnje, 29. Šta znači pojam odorizacija gasa? Prilikom distribucije vrši se njegova odorizacija, tj. dodaju mu se gasovi sa neprijatnim mirisom (npr. etil-merkaptan - jedinjenje koje sadrži sumpor), 30. Zašto se vrši odorizacija gasa? Da se njegovo prisustvo može osetiti čulom mirisa, kada se javi u koncentracijama iznad 1%, čime se upozoravaju korisnici na potencijalnu opasnost od eksplozije zbog isticanja prirodnog gasa iz gasnih instalacija, odnosno trošila. 31. Navedi prednosti prirodnog gasa kao energenta: a. b. c. d. e. a. direktno je dostupan korisniku u svakom trenutku i za svaki vid korišćenja b. nema potrebe za ulaganjem u interne skladišne prostore c. instalacije prirodnog gasa pružaju jednostavnost upotrebe i regulacije svih vrsta uređaja na gas d. ekonomičan je-postiže se daleko veći stepen iskorišćenja u odnosu na druge energente e. dokazane rezerve prirodnog gasa u svetu garantuju njegovu raspoloživost za dug period 32. Prirodni gas je ekološki najpogodnije gorivo je zato što: a. b. a. je čisto gorivo-pri sagorevanju ne ostavlja pepeo njegovim sagorevanjem b. nema emisije produkata koji bi uzrokovali aerozagađenje emisijom gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (oslobađa se voda i malo CO 2, bez primesa sumpora, azota i dr. štetnih elemenata) 33. Kako se deli prirodni naftni gas po mestu nastanka? a. b. Naftni gasovi se dele na - prirodne i rafinerijske.

34. Na kojim rafinerijskim postrojenjima nastaju rafinerijski gasovi, kao sporedni proizvodi? a. b. Rafinerijski gasovi sporedni su proizvodi atmosferske destilacije nafte i niza procesa termičke i katalitičke prerade različitih naftnih frakcija. 35. Koji su nedostaci u korišćenju prirodnog naftnog gasa? a. b. c. a. Podrazumeva izgradnju gasovodne i distributivne mreže, kao i odgovarajuće instalacije. To utiče na cenu gasa. b. Jedan od nedostataka PNG je skuplji transport u poređenju sa ugljem, naftom i derivatima nafte. c. Drugi nedostatak PNG u poređenju sa tečnim naftnim gorivima je što bi se kod motornih vozila morali koristiti veliki i specijalni rezervoari 36. Da li se sme potpuno odbaciti hipoteza o neorganskom poreklu PNG i zašto? Treba reći da su pronađeni tragovi ugljovodonika (pretežno metana) i u eruptivnim stenama i u granitnim masivima, u kojima, zna se, nije bilo organskog materijala. Zbog toga se ne sme potpuno odbaciti ni hipoteza o neorganskom poreklu PNG. Uz to treba reći da je najnovijim istraživanjima dokazano prisustvo tečnog metana na nekim planetnim satelitima, na kojima sigurno nema organskog materila ni života. To bi moglo biti potvrda hipoteze o direktnoj sisntezi ugljovodonika iz ugljenika i vodonika. 37. Od čega zavise najvažnije osobine prirodnog gasa:gustina, kompresibilnost i viskoznost Zavise od PVT uslova, tj. od odnosa pritiska, zapremine i temperature gasa. 38. Kako se dele ležišta prirodnog gasa? a. b. c. a. izolovana gasna, b. gasno- naftna c. gasno-kondenzatna 39. Šta je karakteristika izolovanih gasnim ležišta? U njima se nalazi se tzv. suvi ili siromašni PNG bez viših ugljovodonika.te vrste nalazišta obično nisu u neposrednoj vezi sa naftom.

40. Šta su karakteristike naftno-gasnih ležišta? U ležištima ovoga tipa PNG je u kontaktu sa naftom. Pored metana u takvom gasu nalaze se znatno veće količine etana, propana i butana, pa i viših ugljovodonika. Zbog toga je uslovno nazvan "vlažnim", bogatim ili masnim naftnim gasom naftnog porekla. 41. Šta je prateći ili kaptažni naftni gas? Pod tim pojmom se podrazumeva samo onaj deo gasa u gasno-naftnom ili naftnom ležištu koji je rastvoren u nafti i koji se iz nje mora izdvojiti posebnim tretmanom po izlasku iz bušotine. 42. Šta je tačno? a. Sadržaj etana u kaptažnim gasovima može da se kreće u granicama od 30 do 60%, ređe iznad toga, znatno niži sadržaji: metana 5-14%, propana 3-18%, butana 2-8%, a viših ugljovodonika može biti u granicama 1-6%. b. Sadržaj metana u kaptažnim gasovima može da se kreće u granicama od 30 do 60%, ređe iznad toga, znatno niži sadržaji: etana 5-14%, propana 3-18%, butana 2-8%, a viših ugljovodonika može biti u granicama 1-6%. c. Sadržaj metana u kaptažnim gasovima može da se kreće u granicama od 30 do 60%, ređe iznad toga, znatno niži sadržaji: etana 5-14%, propana 3-18%, butana 2-8%, a nižih ugljovodonika može biti u granicama 1-6%. 43. Da li je ovo tačno? Za razliku od većine PNG, u kojima sadržaj benzinskih para može biti u granicama 50-100 g/m 3 gasa, u kaptažnim se može naći i preko 750 g/m 3. a. Da b. Ne 44. Šta je gasni faktor? On je definisan brojem standardnih kubnih metara gasa ( Sm 3 ) koji se mogu dobiti iz jednog kubnog metra tečnosti (nafte ili kondenzata) i izražava se kao Sm 3 /m 3. (Sm 3 oznaka je za kubni metar gasa pri atmosferskom pritisku i na 15 C). 45. Kako se definiše Natural Gas (NG) - prirodni naftni gas (PNG), na osnovu agregatnog stanja u podzemnom rezervoaru i po izlasku iz bušotine? Naziv je za onaj deo petroleuma koji se u prirodnim podzemnim rezervoarima, u ležišnim uslovima, (pri određenom pritisku i određenoj temperaturi) nalazi u gasovitom stanju i koji u takvom stanju ostaje i po izlasku iz bušotine, tj. pri atmosferskom pritisku i na temperaturi okoline. 46. Šta je Sweet Natural Gas?

Naziv je za PNG koji ne sadrži jedinjenja sumpora. 47. Šta je Sour Natural Gas? Naziv je za PNG koji sadrži veće količine kiselih jedinjenja sumpora ili ugljendioksida. 48. Šta je tačno? a. Na Svetskom savetovanju o energetici koje je održano 1986. god., saopšteno je da se iskoristive i potencijalne rezerve prirodnog naftnog gasa kreću na nivou 270 x10 2 m 3 b. Na Svetskom savetovanju o energetici koje je održano 1986. god., saopšteno je da se iskoristive i potencijalne rezerve prirodnog naftnog gasa kreću na nivou 270 x10 12 m 3 c. Na Svetskom savetovanju o energetici koje je održano 1986. god., saopšteno je da se iskoristive i potencijalne rezerve prirodnog naftnog gasa kreću na nivou 270 x10 55 m 3 49. Navedi neke države u kojima se nalaze Gigantska gasna polja. U SSSR-u bilo je nekoliko gigantskih gasnih polja; rezerve nekih od njih bile su veće od 3 x10 12 m 3 ( 3 Tera m 3-3000 milijardi m 3 ) U Alžiru - (Hassi R Mel), jedno polje oko 2x10 12 m 3. U Holandiji- (Groningen) jedno polje oko 1,9 x10 12 m 3. U Iranu -(Pazanun) jedno polje oko 1,4 x10 12 m 3. U SAD - (Panhandle-Hugoton) jedno polje imalo je rezerve 4x10 12 m 3. 50. Koje države imaju najveće zalihe gasa? Najvećim ukupnim rezervama 1989/90 god., raspolagali su SSSR, Iran, SAD, Katar i Alžir. 51. Može se reći da su u poslednjoj dekadi 20. veka rezerve PNG toliko narasle da će ih biti dovoljno i u 21. veku? a. Da b. Ne 52. Koja država je najveći proizvožač PNG u svetu? Rusija je najveći proizvođač PNG-a u svetu. 53. Šta je i šta pokazuje Fazni dijagram?

Fazni dijagram je funkcija pritiska u odnosu na temperaturu, pokazuje uslove pod kojima postoje različite faze. 54. Šta predstavlja Tc kritična temperatura? T c predstavlja kritičnu temperaturu. To je temperatura iznad koje gas i tečnost ne mogu koegzistirati, bez obzira na pritisak. 55. Šta predstavlja p c kritični pritisak? p c predstavlja kritični pritisak. To je pritisak iznad koji tečnost i gas ne mogu koegzistirati, bez obzira na temperaturu. 56. Šta je "retrogradna kondenzacija."? Proces smanjenja količina tečnosti, kada se pritisak smanjuje naziva se "retrogradna kondenzacija." Reč retrograd znači "ići unazad". Bojlov 57. Koja su osnovna svojstva idealnog gasa? a. b. c. a. Zapremina samih molekula gasa beznačajna je u odnosu na zapreminu koju zauzima gas, b. Nema sila privlačenja ili odbijanja između molekula gasa niti između molekula i zidova rezervoara. c. Sudari između molekula su elastični i nema gubitka unutrašnje energije molekula pri sudaru. 58. Koji je ovo gasni zakon pv = k (konstanta)? 59. ( ) Gay-Lussacov zakon 60. Šta je tačno? a. Pri sobnoj temperaturi i pritisku, prirodni gas ponaša se kao idealan gas, počinje da odstupa od idealnog ponašanja gasa pri visokim vrednostima pritisaka i temperatura.

b. Prirodni gas ponaša se kao idealan gas pri svim vrednostima pritisaka i temperatura c. Prirodni gas se ponaša kao realan gas, pri svim vrednostima pritisaka i temperatura. 61. Zbog čega kod realnog gasa dolazi do preraspodela gustine elektrona, i međusobnog privlačenja (fizički interakcije) molekula? Zbog orijentacije C-H molekula 62. Šta je tačno? a. Zbog delovanja međumolekulskih sila, merena zapremine realnog gasa je u području nižeg pritiska manja, a u području višeg pritiska ista sa zapreminom, izračunate jednačinom stanja idealnog gasa. b. Zbog delovanja međumolekulskih sila, merena zapremine realnog gasa je u području nižeg pritiska manja, a u području višeg pritiska veća od zapremine, izračunate jednačinom stanja idealnog gasa. c. Zbog delovanja međumolekulskih sila, merena zapremine realnog gasa je u području nižeg pritiska veća, a u području višeg pritiska manja od zapremine, izračunate jednačinom stanja idealnog gasa. 63. Na račun interakcije između molekula u jednačinu idealnog gasnog se uvodi overcompressibility faktor Z, koji uzima u obzir, šta? Uvođenjem ovog faktora, uzima se u obzir koliko stvarni gas odstupa od idealnog stanja 64. Kolika je vrednost koeficijenta kompresibilnosti za idealne gasove? Z = 1. 65. Od čega zavisi faktor kompresibilnosti Z? a. b. c. Vrednost Z-faktora zavisi od pritiska, temperature i vrste (sastav, z i ) gasa. 66. Koji su Izvori podataka o Z-faktoru nekog prirodnog gasa? a. b. c. a. Laboratorijska volumetrijska merenja na uzorku tog gasa, b. Upotreba poopštenih korelacija Z-faktora, i c. Računanje Z-faktora upotrebom neke od jednačina stanja (JS). 67. Šta je zapreminski faktor B gasa?

Zapreminski faktor, B, uopšteno je odnos zapremine dotičnog fluida pri nekim (na pr. ležišnim ili separatorskim) uslovima pritiska i temperature te zapremina pri standardnim p-t uslovima. 68. Šta je viskozitet gasa? Viskoznost je otpor protoku fluida koji nastaje kao rezultat prenosa momenta količine kretanja normalno na pravac protoka a zbog gradijenta brzine.viskoznost je vrsta unutrašnjeg trenja odnosno otpor kojim se slojevi fluida (gasovi i tečnosti) suprotstavljaju kretanju jednih u odnosu na druge i analogna je trenju kod čvrstih tela. 69. Šta je tačno? a. Sa povećanjem temperature smanjuje se srednji slobodni put molekula i prosečna brzina molekula, a samim tim se smanjuje viskozitet gasa i pored smanjenja gustine. b. Sa povećanjem temperature povećava se srednji slobodni put molekula i prosečna brzina molekula, a samim tim se povećava viskozitet gasa i pored smanjenja gustine. c. Sa smanjenjem temperature povećava se srednji slobodni put molekula i prosečna brzina molekula, a samim tim se povećava viskozitet gasa i pored smanjenja gustine. 70. Povećanje pritiska od 1 do 10 atm... a. Utiča viskoznost na viskoznost gasa b. Ne utiče ne utiče na viskoznost gasa Ne utiče na viskoznost gasa, jer se smanjenje prosečne dužine putanja molekula i prosečna brzina molekula kompenzuje povećanjem gustine. 71. Kako se ponaša rastvorljivost gasa u tečnosti sa promenom pritiska i temperature? Sa povećanjem pritiska povećava se i mogućnost tečnosti da rastvori neki gas, dok se sa povećanjem temperature taj kapacitet smanjuje. 72. Šta se bolje rastvara u vodi? a. Ugljovodonična komponenta gasa b. Neugljovodonične komponente naftnih gasova, kao što su SO, SO 2, N 2 S, N 2 Ugljovodonična komponenta gasa rastvara se dobro u ugljovodonika sistemima, nafti, a u vodi loše. Neugljovodonične komponente naftnih gasova, kao što su SO, SO 2, N 2 S, N 2 rastvaraju se bolje u vodi. 73. Šta je koeficient degazacije?

Koeficijent degazacije se definiše kao količina gasa oslobođenog po jedinici zapremine jedinice nafte sniženjem pritiska za jedinicu mere. 74. Šta je pritisak zasićenja gasa? Pritisak pri kojoj su svi gasovi rastvoreni u tečnosti (tj prelazi u tečno stanje) se zove pritisak zasićenja. 75. Od čega zavisi pritisak zasićenja formacije? a. b. c. Pritisak zasićenja zavisi od: a. zapreminskog odnosa nafte i rastvorenog gasa, b. sastava i c. temperature formacije. 76. Nafte koje imaju visok sadržaj azota imaju: a. Visok pritisak zasićenja b. Nizak pritisak zasićenja Posebno visok pritisak zasićenja imaju nafte, u kojima je rastvorena značajna količina azota. 77. Sa snižavanjem temperature pritisak zasićenja se može: a. Povećati b. Smanjiti Sa snižavanjem temperature pritisak zasićenja se može znatno povećati. 78. Da li se vlažan gas u rezervoaru nalazi pod jednofaznim ili dvofaznim uslovima? Važna karakteristika rezervoara za vlažni gas jeste to što se proizvodni rezervoar uvek nalazi pod jedno-faznim uslovima. 79. U sistemu višestepene separacije gde se određuje specifična težina suvog gasa, a gde količina tečnosti? Specifična težina suvog gasa se određuje na kraju prve faze i a količina tečnost se određuje u poslednjoj fazi. 80. Šta je prateći, ili kaptažni gas?

Pod pojmom prateći ili kaptažni naftni gas podrazumeva se samo onaj deo gasa u gasno-naftnom ili naftnom ležištu koji je rastvoren u nafti i koji se iz nje mora izdvojiti posebnim tretmanom po izlasku iz bušotine. 81. Sadržaj metana u kaptažnim gasovima može da se kreće u granicama: a. od 30 do 60%, b. od 3 do 10%, c. od 60 do 90%, 82. Iz gornjih horizonata npr. dobijaju se: a. gasovi su bogatiji višim ugljovodonicima b. siromašniji gasovi Siromašniji gasovi, a iz dubljih ležišta gasovi su bogatiji višim ugljovodonicima. 83. Iz dubljih ležišta se dobijaju: a. gasovi su bogatiji višim ugljovodonicima b. siromašniji gasovi Siromašniji gasovi, a iz dubljih ležišta gasovi su bogatiji višim ugljovodonicima. 84. Koje su nečistoće u prirodnom gasu? a. b. c. d. e. f. a. Ugljen dioksid, b. Sumporovodonik, c. Merkaptani d. Voda, e. Azot, f. Helijum i ostali gasovi u tragovima. 85. Koji je osnovni problem prisustva CO 2 u loživom gasu? Ugljen dioksid ne gori, smanjuje time gorivu vrednost prirodnom gasu. 86. Ugljendioksid u prisustvu vode i u uslovima visokih pritisaka i temperatura, izaziva intenzivnu koroziju na opremi, koja se naziva: Rupičasta ili tačkasta korozija, 87. Rupičasta ili tačkasta korozija, je naročito intenzivna na temperaturama:

a. Iznad 65 C. b. Ispod 65 C. Naročito je intenzivna na temperaturama iznad 65 C. 88. Koji su negativni efekti prisustva H 2 S u prirodnom gasu? a. b. Jako je otrovan i korozivan 89. Koje tipove korozije izaziva H 2 S na opremi? a. b. c. a. kiselu ili sulfidnu u prisustvu vode, b. vodonikovu krtost, c. naponsku koroziju. 90. Prirodni gas, kakav postoji pod zemljom, isti kao i prirodni gas koji dolazi kroz cevovode u naše kuće i preduzeća. Da Ne 91. Koji laki ugljovodonik se nalazi u prirodnom gasu, koji koristimo, u najvećoj količini? Metan 92. Prirodni gas koji dolazi iz naftnih bušotina bunara obično se naziva? "pridruženi gas, kaptažni, masni gas, ili associated gas". 93. Gas koji je u formaciji odvojeno od nafte se naziva? (slobodni gas, free gas) ili 94. Gas koji je rastvoren u nafti se naziva? (rastvoreni gas, dissolved gas). 95. Pored ugljovodonika prirodni gas može da sadrži? a. b. c. d. e. vodenu paru, vodonik sulfid (H 2 S), ugljen-dioksid, helium, azot i druga jedinjenja.

96. Cilj prerade gasa je odvajanje: a. b. c. d. e. prirodnog gasa, kondenzata ne kondenzabilnih komponenti, kiselih gasova i vode 97. Šta znači "kvalitet za transport cevovodom"? Obrada prirodnog gasa sastoji se od razdvajanja svih raznih ugljovodonika i fluida iz čistog prirodnog gasa, kako bi se proizvelo ono što je poznato kao suvi prirodni gas 98. Za čega služe povezani ugljovodonici, poznati kao "tečnosti prirodnog gasa" (NGL)? a. b. c. Ovi NGL-ovi se prodaju odvojeno i imaju raznovrsnu upotrebu; uključujući i: poboljšanje eksploatacionih uslova u naftnim ležištima, mogu se koristiti i kao sirovine za rafinerije nafte ili petrohemijske postrojenja i kao izvori energije. 99. Šta spada u "tečnosti prirodnog gasa" (NGL)? a. b. c. d. e. NGL uključuju etan, propan, butan, izo-butan i prirodni benzin. 100. Većina prirodnih gasova zahteva obradu i opremu za preradu u postrojenjima za preradu gasa, da bi se: a. b. Uklonile nečistoće; kao što su: voda i tečna ugljovodonična faza Da bi se dobio pogodan pritisak za isporuku i transport. 101. Koji su glavni procesi za uklanjanje različitih nečistoća a. b.

c. d. uklanjane nafte i kondenzata iz gasa i čvrste supstance uklanjanje vode iz gasa separacija težih-tečnih gasnih ugljovodonika, uklanjanje H 2 S i CO 2 iz gasa. 102. Zašto se iz nestabilnog kondenzata uklanjaju laki ugljovodonici? Jer će oni lako ispariti u rezervoarima za skladištenje. 103. Za čega služe Scrubberi? Scrubberi prvenstveno služe za uklanjanje peska i drugih nečistoća velikih čestica. 104. Zašto je potrebno obezbeđuju da temperatura gasa ne pada na niske vrednosti? Sa prirodnim gasom koji sadrži čak i male količine vode, postoji tendencija da se formiraju hidrati prirodnog gasa, sa padom temperature. 105. Šta su hidrati i koja je njihova negativna osobina? Hidrati su čvrsta ili polučvrsta jedinjenja, koja liče na kristale leda. Ako se ovi hidrati akumuliraju, mogu ometati prolaz prirodnog gasa kroz ventile i sisteme za prikupljanje. 106. Šta je "kiseli gas "? Prirodni gas sa H 2 S ili drugim jedinjenjima sumpora se naziva "kiseli gas ", 107. Šta je "slatki" gas? Gas sa prisustvom, samo, CO 2 naziva "slatki". 108. Koji su negativni efekti prisustva I H 2 S i CO 2 u prirodnom gasu? I H 2 S i CO 2 su veoma nepoželjni, jer izazivaju koroziju i predstavljaju veliki bezbednosni rizik. 109. Koja su dva osnovna postupka za tretman prirodnog gasa; a. b. 1. Izdvajanje tečnosti iz prirodnog gasa i 2. Postupak izdvajanja gasa iz tečnosti.

110. Za čega služi čizme na separatoru? Za izdvajanje vode. 111. Za čega služi Glavni gasni kompresor na izlazu gasa iz separatora? Glavni gasni kompresor podiže pritisak gasova od separatora visokog i niskog pritiska do bilo kog pritiska koji je potreban za transport cjevovoda gasom do postrojenja za preradu sirovog prirodnog gasa. 112. Za čega služi "stabilizacija kondenzata."? Proces povećanja količine intermedijara (C 3 do C 5 ) i teških (C +6 ) komponenti u kondenzatu naziva se "stabilizacija kondenzata." 113. Koji postupcima se može izvršiti stabilizacija kondenzata? a. b. Flash isparavanje i frakcionisanje 114. Kada se uspostavlja Ravnotežno isparavanje (Equilibrium vaporization? Ravnotežno isparavanje (Equilibrium vaporization) vrši se kada se uspostavi fazna ravnoteža između parne faze i kondenzata na temperaturi i pritisku razdvajanja. 115. Koje neželjene se uklanjaju u toku postupka stabilizacije frakcionisanjem? a. b. U toku postupka stabilizacije frakcionisanjem, se uklanjaju:ugljovodonici sa niskom tačkom ključanja i vodonik-sulfidni gas. 116. Od kojih komponenti se sastoji završni proizvod sa dna kolone za stabilizaciju? a. b. Završni proizvod sa dna kolone je uglavnom sastavljen od pentana i težih ugljovodonika, sa malim količinama butana. 117. Prilikom stabilizacije se pravi rez između kojih ugljovodoničnih komponenti? Proces pravi rez između najlakše tečne komponente (pentan) i najteže gasne komponente (butan). 118. Koji je princip rada prediktivnog sistema upravljanja radom stabilizacione kolone?

Prediktivni (intuitivni) modeli mogu se koristiti za predviđanje efekata napoja sirovinom (feed rate) i efekte vezane za sastav sirovina na sastav donjeg iscrpka. 119. Da li se efikasnost rada kolone smanjuje ili povećava ukoliko se pritisak u koloni smanjuje? Efikasnost razdvajanja se poboljšava ukoliko se pritisak u koloni smanjuje. 120. Na osnovu čega se pritisak u koloni smanjuje? Pritisak se može smanjiti u zavisnosti od maksimalnog otvaranja regulacijonog ventila pritiska, ili ventiliranja kolone, na osnovu merenja, diferencijalnog pritiska vrha kolone i sistema loživog gasa. 121. U koji deo kolone se uvodi sirovina kod konstrukcije kolone sa ulazom hladne sirovine? Sirovina se uvodi na gornje podove i mora da obezbedi svu hladnu tečnu fazu za kolonu. 122. Za čega služi gornji refluks kod kolone za stabilizaciju kondenzata sa refluksom? Za regulisanje gornja temperature kolone-vrha, hlađenjem i kondenzacijom dela ugljovodoničnih para koja napuštaju kolonu i pumpaju nastale tečnosti, kondenzacijom, natrag do kolone. 123. Šta je "relativna volatilnost (isparljivost)"? Količnik napona pare jedne čiste komponente i druge komponente na istoj temperaturi je direktna mera lakoće odvajanja ove dve komponente. Ovaj odnos napona para čistih komponenti se naziva "relativna volatilnost (isparljivost)" dve komponente. 124. Šta su ključne komponente u destilaciji multi-komponentnih sistema? Ključne komponente u destilaciji multi-komponentnih sistema su one čije su relativne volatilnosti takve da određuju razdvajanje komponente u parnu i tečnu fazu. 125. Koji ugljovodonici se koriste kao "teške ključne komponente" za stabilizatore sirovine?

Za stabilizatore sirovine, pogodno je da se za "teške ključne komponente" koriste normalni butan (n-c 4 ) ili izo-pentana (i-c 5 ). 126. Koji ugljovodonici se koriste kao " lake ključne komponente" za stabilizatore sirovine? Za stabilizatore sirovine, pogodno je da se za "lake ključne komponente" propan (C 3 ) ili izobutan (i-c 4 ). 127. Zašto kupci kod kupovine nafte zahtevaju što niže RVP-ove? Kupci zahtevaju što niže RVP-ove tako da ne plaćaju lake komponente u tečnosti, koje će se izgubiti-isparitio zbog vremenskih uticaja. 128. Kada RVP nije specificiran, onda se može odrediti određena podela komponenti, na osnovu kojih specifikacija? a. b. c. 1. Procenat teških ključnih komponenti u tečnoj fazi 2. Maksimalan procenat lakih ključnih komponenti u tečnoj fazi 3. Maksimalan procenat teških ključnih komponenti u gasu 129. Da bi se dobio produkt sa navedenim RVP, šta je od parametara kolone potrebno odrediti? a. b. određeni su pritisak i temperatura dna. 130. Da bi se dobila određena, maksimalna količina, teških ključnih komponenti u gasu, šta je od parametara kolone potrebno odrediti? a. b. Moraju biti određeni pritisak i temperatura vrha kolone. 131. Kakva vrsta ispune može da bude u stabilizator koloni? a. b. c. Podovi, strukturisano pakovanje ili kombinovano pakovanje, 132. U kojim slučajevima se koristi pakovanje sa nasumično orijentisanom ispunom (npr. Rashigovi prstenovi)? Pakovanje sa nasumično orijentisanom ispunom (npr. Rashigovi prstenovi) se obično koristi u kolonama malih prečnika [manje od 50 cm (20 in.)], 133. Za čega služi rebojler za stabilizacionu kolonu?

Reboiler za stabilizaciju greje donji proizvod iz kolone kao i u drugim procesima destilacije. Reboiler je izvor toplote koja se koristi za stvaranje para u stabilizatoru. 134. Kakav može biti rebojler? a. b. Reboiler može biti ili kotlovski ili termosifonskog tipa (kettle-type or a thermosiphon-type). 135. Kakav može biti hladnjak produkta? a. b. Hladnjak može biti vazdušni hladnjak-ventilator, ili izmenjivač sa cevnim snopom i plaštom (shell-and-tube exchanger), koji se često koristi kada postoji još jedan sistem koji treba zagrejati. 136. Od kojih delova se sastoji refluksni sistem? a. b. c. Refluks sistem stabilizatora sastoji se od kondenzatora refluksa, akumulacione posude-vršne posude refluksa i refluks pumpi.