Banka grupe 11-12- 16- Feb-1 Feb-1 18-21- 2-26- Apr-1 Apr-1 1-Dec-1-6-Dec-1 Jun-1 -Dec-1 Jun-1 11-Dec-1 -Dec-1 16-Dec-1 Aug-1 Aug-1 16-Dec-1 21-Dec-1 22-Dec-1 26-Dec-1 Oct-1 Oct-1 31-Dec-1 28-Dec-1 -Jan-16 -Jan-16 Dec-1 Dec-1 -Jan-16 11-Jan-16 Analiza finansijskih tržišta Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ utorak, 12. januar 2016 Pregled kurseva 12 EUR/RSD EUR mn 90 Valutni par EUR/RSD USD/RSD CHF/RSD GBP/RSD Zvanični srednji kurs dinara Prethodna Promena YTD 122.13 122.0122 0.% -0.2% 112.266 111.7226 0.7% -0.90% 112.138 112.122-0.23% 0.33% 162.912 162.1 0.31% 1.23% 123 122 121 120 119 118 80 70 60 0 20 0 Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zaključno sa spot valutom obavljene na dan 11.01.2016. do 12: časova iznosio 11 mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 122, za 1 evro Promet na MDT Valutni par EUR/USD EUR/CHF EUR/GBP GBP/USD USD/JPY Međunarodno tržište Prethodna Promena YTD 1.089 1.0922-0.8% 0.3% 1.087 1.0867 0.08% -0.% 0.767 0.726-0.78% 1.9% 1.3 1.17 0.18% 2.18% 117.76 117.26 0.3% -1.3% EUR/USD 1.12 1.11 1.1 1.09 1.08 1.07 1.06 EUR i USD indikatori za tekući dan: Zemlja/ Vreme Naziv indikatora Region Period Prethodna Projekcija 1.0 Tržište novca Kamatne stope NBS Referentna stopa.0% Sledeća odluka 12.1.2016. Depozitna olakšica 2.0% Kreditna olakšica 6.0% Repo operacije (7 dana) 2.% 11.0.0 9.0 8.0 RSD kamatne stope Referentna stopa NBS Belibor 3M Beonia (right axis) 9 8 7 7.0 6 BEONIA BELIBOR1M BELIBOR3M BELIBOR 6M Međubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena (bps) 2.7% 2.7% 0.00 3.31% 3.3% -0.0 3.% 3.8% -0.0 3.7% 3.78% -0.03 6.0.0.0 3.0 3 2 Izvor: Reuters Evrozona (ECB) (Fed) Ujedinjeno kraljevstvo (BOE) Švajcarska (SNB) Kamatne stope centralnih banaka 0.0% 0.0% 0.0% -0.7% Sledeća odluka 21.1.2016 27.1.2016 EUR kamatne stope ECB main rate Euribor 3M 0.3 0.2 0.1 Međubankarsko tržište - Evropa 0 EONIA EURIBOR1M EURIBOR3M EURIBOR6M 11.1.2016 8.1.2016 Promena (bps) -0.236% -0.23% -0.001-0.219% -0.218% -0.001-0.13% -0.13% 0.000-0.02% -0.01% -0.001-0.1-0.2, EBF Izvori: ECB, EBF Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Libor 1M (USD) Libor 3M (USD) Libor 6M (USD) Libor 1M (CHF) Libor 3M (CHF) Libor 6M (CHF) Izvori: ICE, Bloomberg Libor kamatne stope Kamatni Swap Prethodna Promena (bps) Prethodna Promena (bps) 0.2% 0.2% 0.000 EURIBOR ISDA 3Y FIXING -0.016% 0.000% -0.016 0.622% 0.621% 0.001 EURIBOR ISDA Y FIXING 0.23% 0.27% -0.023 0.81% 0.81% 0.000 EURIBOR ISDA Y FIXING 0.873% 0.897% -0.02-0.790% -0.790% 0.000 USD ISDA 3Y FIXING 1.0% 1.338% -0.038-0.71% -0.71% 0.000 USD ISDA Y FIXING 1.8% 1.6% -0.062-0.683% -0.683% 0.000 USD ISDA Y FIXING 2.0% 2.09% -0.0 Izvori: IBA, Bloomberg
jan.1 feb.1 mar.1 apr.1 maj.1 jun.1 jul.1 avg.1 sep.1 okt.1 nov.1 dec.1 8-Jan-1 8-Mar-1 8-May-1 8-Jul-1 8-Sep-1 8-Nov-1 8-8- 8-8- 8-8- Jan-13 Mar-13 May-13 Jul-13 Sep-13 Nov-13 Jan-1 Mar-1 May-1 Jul-1 Sep-1 Nov-1 Tržište državnih hartija od vrednosti Kretanje stopa na primarnim aukcijama državnih hartija u RSD 2013-danas Izvor: Upava za javni dug Ročnost 3 meseca 6 meseci 3 nedelje 2 godine 3 godine godina 7 godina godina 2 meseca amortizacione Državne hartije od vrednosti RSD Datum Prethodna 0.11.201 2.9% 3.00% 03.12.201 3.2%.09% 1.12.201.09%.09% 11.12.201.9%.9%.09.201 6.9% 8.23% 20..201 6.0%.80% 2.03.201.7% 12.3% 21..201 12.99% 21..201 Ref. stopa Ref. stopa NBS + 0.7% NBS + 0.9% 3y 3m 3w 6m NBS key rate y y Izvor: Uprava za javni dug 1. 12.. 8. 6.. 2. Planirane aukcije državnih hartija u tekućoj nedelji Datum Instrument Valuta 12.1.2016 3-nedeljni zapisi RSD 1.1.2016 3M zapisi RSD Iznos,000,000,000 3,000,000,000 bps 0 JP Morgan EMBI Srbija 0 Obveznice stare devizne štednje Cena Prethodna Prinos 30 0 A2016 98.76 98.76 3.28% 20 Izvor: Belex 200 Ročnost Datum Prethodna 3 nedelje 2 godine 3 godine godina godina Izvor: Uprava za javni dug Državne hartije od vrednosti EUR 06.01.2016 1.19% 1.7% 22.12.201 1.79% 2.00% 2.12.201 3.0% 3.8% 27..201.00%.79% 0.12.201.%.0%, JPMorgan 10 Izvori: Ministarstvo finansija, Banca Intesa Izgledi datum Kreditni rejting Srbije Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije (USD) Moody's S&P Fitch Prethodna UST spred B1 BB- B+ Serbia y 2017 3.182% 3.17% 2.1% Stabilni Negativni Pozitivni Serbia y 2018 3.97% 3.933% 2.78% 1.7.2013 17.7.201 18.12.201 Serbia 7y 2020.228%.200% 2.763% Serbia y 2021.9%.71% 2.93% Serbia 20y 202 6.21% 6.20% Evroobveznica Republike Srbije 2021 120 Cena Prinos (desna skala) 7 118 116 6. 11 6 112 1. 8 6 2. 2
Tržište akcija SRBIJA prethodnog dana Promena Promena indeksa u tekućoj godini Belex 1 Belex line Promet 62.28 1,33.91,177,021 Din. 3,23 633.12 1,38.72 1,000,87,668 Din. 8,207,8-1.2% -1.09% -99.8% -99.8% -1.31% -1.13% Izvor: Beogradska berza Racia P / B P / E Belex1 0,67 9,22 BELEX1 Belex line 700 1,0 1,200 00 1,000 0 0 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 Dnevna promena kompanija iz Belexa1 0.00% 0.00% 0.00% 0.3% -1.70% -1.% -1.39% -1.3% -0.80% -0.62% -0.27% -0.11% -.2% FITO KMBN ENHL ALFA NIIS JESV AERO TGAS SJPT GMON AIKB MTLC IMLK Najtrgovanije akcije na Beogradskoj berzi prethodnog dana Kompanija Simbol Cena RSD Promet u Dnevna Nedeljna RSD promena promena P/BV P/E ROE Tržišna kapitalizacija AERODROM NIKOLA TESLA AD BEO AERO 1,11 21,19-0.7% -3.00% 1.3 11.19 1.2 38,232,62,20 Din. NIS AD NOVI NIIS 88 927,276-1.3% -2.00% 0. 1.83 33.3 9,879,1,200 Din. MESSER TEHNOGAS AD TGAS 8,62 70,9-0.26% -1.6% 0.7 16.87.23 8,87,86,796 Din. RAD AD BEOGRAD RBGD 1,08 0 0.00% 0.00% Field Not AppField Not AppField Not App 21,286,976 Din. KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGR KMBN 1,60 28,080-1.6% -3.79% 0.38 6.29 6.61 26,236,011,360 Din. CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC CYBN 3,99 0 0.00% 0.00% 1.23 #N/A N/A -31.32 2,39,38,88 Din. AIK BANKA AD AIKB 1, 0 0.00% -2.0% 0.33 13.28 2. 1,913,678, Din. VETERINARSKI ZAVOD SUBOTICA VZAS 91,892-1.62% -1.62% 0.39 3.28 #N/A N/A 2,091,76,236 Din. GALENIKA FITOFARMACIJA AD FITO 2,273 90,920 -.82% -3.9% 1.31 7.90 17.60 6,000,720,000 Din. PLANINKA AD KURSUMLIJA PLNN 20,200 0 0.00% 0.00% 1.1.17 31.11 1,318,736, Din. SUNCE AD SOMBOR SNCE 3,833 0 0.00% 0.00% 0.16 #N/A N/A -7.89 8,690,117 Din. Izvor: Belex Od juče uz papirnu i elektronska prijava poreza - Poreski obveznici od juče mogu elektronski da podnose još šest novih prijava, a puna primena elektronskog sistema za poreske prijave počeće 1. marta ove godine, najavljeno je iz Poreske uprave Ministarstva finansija.direktorka Poreske uprave Dragana Marković pozvala je poreske obveznike da se pripreme za punu primenu servisa, tako što će u probnom periodu od dva meseca podnositi prijave elektronskim putem.u probnom periodu obveznici će i dalje morati poreske prijave da podnose na papirnom obrascu, dok će paralelno, na portalu e-porezi da predaju nove elektronske obrasce. Zaduženja poreskih obveznika će se u prelaznom periodu formirati na osnovu papirnih obrazaca. Elektronske prijave podnete u prelaznom periodu ne stvaraju poreska zaduženja, već su isključivo namenjena za edukaciju i testiranje, objašnjava Markovićeva.Prema njenim rečima, čak 9 odsto poreskih prihoda, koje administrira Poreska uprava, u narednom periodu biće pokriveno elektronskim servisima za podnošenje poreskih prijava.markovićeva je, u saopštenju Poreske uprave, najavila i dalju modernizaciju informacionog sistema i jačanje institucionalnih kapaciteta, u okviru realizacije programa transformacije te institucije..(izvor: Politika) Vraćaju solidarni porez - Građani koji su dobili rešenja da plate solidarni porez, ukinut još novembra 201. godine, kao i oni koji su ga neosnovano već platili, sada mogu da zahtevaju da im se novac vrati, kroz proceduru koju je u ponedeljak objavila Poreska uprava Srbije.Ova vrsta nameta naplaćivala se od 1. januara do 1. novembra te godine, na sva mesečna primanja iz budžeta koja su veća od 60.000 dinara. Problem je nastao kod dela zaposlenih, ali i kod većeg broja porodilja, kojima je više mesečnih naknada odjednom "leglo" na račun, pa je država zaračunala solidarni porez na višak iznad date granice.- Zahtev za povraćaj sredstava odnosno obustavu postupka utvrđivanja takozvanog solidarnog poreza podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici prema mestu prebivališta odnosno boravišta fizičkog lica - ukazuju u Poreskoj upravi Srbije. - Zahtev mogu da podnesu građani kojima je vršeno umanjenje neto prihoda, shodno odredbama Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru po osnovu primanja koja su isplaćena u jednom obračunskom periodu, a odnose se na primanja za više obračunskih perioda. (Izvor:Novosti) BG berza najjeftinija i ne funkcioniše - Predsednik PKS Marko Čadež ocenio je da Beogradska berze ne funkcioniše i da je potrebno preduzeti niz koraka kako bi "profunkcionisala".prema njegovim rečima tržište kapitala je odlučujuće kako će izgledati naša privreda u budućnosti."počeli smo da razmišljamo kako da pomognemo razvoju tržištu finansijskog kapitala u Srbiji. Kada pogledamo berzu danas vidimo da ne funkcioniše",konstatovao je Čadež. On je, s tim u vezi, kazao da je naše tržište jedno od najjeftinijih i da je potpuno ispod "radara" bilo koga ko bi ulagao na berzi. Prema njegovim rečima neophodna je reforma penzionog fonda, koji je jedan od ulagača i učesnika u tom tržištu. Takođe je istakao da je bitno da se regionalizuje tržište kapitala, jer su sve zemlje regiona suviše male kao zasebne jedinice, a onda bi bilo korisno naći i strateškog partnera poput Bečke berze.(izvor:b92) 3
REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan 0 Zemlja/Regija Hrvatska Slovenija Bugarska Rumunija Balkan 1,633.01 680.3.27 6,608.1 379.97 prethodnog dana 1,63.9 681.03 7.00 6,708. 381.71 Promena (%) -0.18% -0.07% -0.60% -1.9% -0.6% Promena u tekućoj godini (%) -3.3% -2.2% -1.% -.6% -3.89% 2,000 CROBEX 1,90 1,900 1,80 1, crobex 1,70 1,700 1,60 1,0 1,00 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 900 SBITOP 80 70 700 60 sbi20 0 00 0 0 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 60 SOFIX 8,000 BET 7,00 0 sofix 00 0 0 30 0 20 200 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 7,000 bet-c 6,00 6,000,00,000,00,000 3,00 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 DJ Stoxx Balkan 0 0 dj balkan 0 30 jan.1 mar.1 maj.1 jul.1 sep.1 nov.1 jan.1 mar.1 maj.1 jul.1 sep.1 nov.1 jan.16 Auto za Džejmsa Bonda ubuduće iz Makedonije?- Britanski proizvođač luksuznih automobila "Aston Martin" razmišlja o Makedoniji kao mogućoj destinaciji za izgradnju nove fabrike, javlja Rojters. Britanska agencija poziva se na izvore upoznate sa situacijom.kompanija, koja je pre nekoliko meseci napravila listu 19 potencijalnih destinacija, svela je taj spisak na dve lokacije u Britaniji, zatim na jednu destinaciju u američkoj saveznoj državi Alabama i jednu na Bliskom istoku,kazali su ti izvori Rojtersu u decembru. Međutim, prema istim izvorima, u poslednjih nekoliko nedelja je bivša jugoslovenska republika, kako navodi Rojters, dostavila poboljšanu ponudu britanskom proizvođaču automobila, koji je prethodno saopštio da će svaka potencijalna finansijska podrška biti važan činilac prilikom izbora destinacije. "Makedonija je najnoviji kandidat koji je ranije već bio odbačen", rekao je jedan od izvora, dodajući da su se "oni ponovo javili sa boljom ponudom". Visoki funkcioner u vladi u Skoplju, koji nije želeo da bude imenovan, potvrdio je da je Makedonija u trci. "Napravili smo dobru ponudu", rekao je on, ne dajući nikakve detalje. Makedonska vlada i britanski proizvođač automobila odbili su da daju komentar za Rojters. "Aston Martin", čiji su vlasnici italijanska privatna akcionarska grupa Invest indastrijal i kuvajtska grupa Tejara kepital, trebalo bi da donesu odluku u narednih nekoliko nedelja. Proizvođač automobila, čuven po sportskom modelu DB koji je vozio Džejms Bond, namerava da učetvorostruči ukupan obim proizvodnje na oko 1.000 automobila do kraja decenije i da pravi svoj novi krosover model DBX u novoj fabrici.(izvor: Novosti) Bez posla.000 Crnogoraca - Oko.000 Crnogoraca ispraća ovu godinu bez posla! To je brojka za brigu, iako su se svi ti ljudi pre tri godine nadali da će se optimističke poruke premijera Mila Đukanovića ostvariti kada je on saopštio svoje planove da će otvoriti.000 novih radnih mesta, poručujući da je taj cilj realan i da od njega Vlada Crne Gore neće odustati.tada je najavio izgradnju drugog bloka TE "Pljevlja", istraživanja nafte i gasa i izgradnje podmorskog kabla u okviru kojih će direktno i indirektno biti angažovano oko hiljadu ljudi. Tu je i železnička pruga Pljevlja - Bijelo Polje, izgradnja aerodroma u Beranama. Nažalost, malo se šta od toga ostvarilo. Broj radnih mesta u prethodne tri godine, prema podacima Monstata, povećan je za svega 6.060, što nije ni blizu cifri koju je 2012. obećao premijer Milo Đukanović. S druge strane, broj nezaposlenih za taj period povećan je za 6.823. Podaci pokazuju da najveći rast broja radnih mesta ima Podgorica gde je u oktobru 2012. bilo 73.908 zaposlenih, a danas oko 80.000. Najveći gubitak radnika imao je nekadašnji industrijski centar Nikšić sa 1.093 na 13.0.- Nejasno je da li agresivni rast ekonomije oseća velika većina građana Crne Gore koji su u stanju socijane potrebe, penzioneri, radnici zatvorenih fabrika i 39.000 registrovanih nezaposlenih. Ostaje nejasno kojim trikom se od poslednjih parlamentarnih izbora 2012. godine smanjila nezaposlenost sa 31.000 na današnjih 39.000. U istom periodu je društveni proizvod porastao sa 3,33 milijarde na 3,66 milijardi evra, dakle svega 3 miliona, dok je javni dug porastao preko milijardu, sa 1,29 na 2,3 milijarde evra - ocenjuje Žarko Rakčević, predsednik Građanskog pokreta Ujedinjena reformska akcija (URA).(Izvor: Novosti)
SVET Indeks Dow Jones Industrial 16,398.7 16,36. 0.32% -6.8% S&P 00 1,923.67 1,922.03 0.09% -6.77% NASDAQ,637.99,63.63-0.12% -8.% DAX Nemačka 9,82.07 9,89.3-0.2% -8.% FTSE Engleska,871.83,912. -0.69% -6.19% Dow Jones Stoxx EU 3.23 31.3-0.33% -7.32% Nikkei 22 Japan 17,697.96 17,697.96 0.00% -7.02% Zemlja/Region prethodnog dana Promena (%) Promena u tekućoj godini(%) Dow Jones Industrial 19,000 18,00 18,000 17,00 17,000 16,00 16,000 1,00 dow jones 1,000 1,00 1,000 13,00 12,00 12,000 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 S&P 00 2,200 2,0 2,000 s&p 1,900 1, 1,700 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16,0 NASDAQ Composite DAX,200,000, nasdaq 12,000 11,000 dax,,0,000,200,000 3, jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 9,000 8,000 jan.1 mar.1 maj.1 jul.1 sep.1 nov.1 jan.1 mar.1 maj.1 jul.1 sep.1 nov.1 jan.16 DJ Stoxx 20 0 380 360 nikkei 3 320 0 280 260 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 23,000 Nikkei 22 21,000 19,000 17,000 dj stoxx 1,000 \ 11,000 9,000 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 70 Cena nafte Brent (USD/bbl) 1,30 Zlato 6 60 1,0 1,20 0 3 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 1,200 \ 1,10 1,0 1,00 jan.1 apr.1 jul.1 okt.1 jan.16 Vix Indeks Čikaške berze* 3 2 20 1 Oct-1 Oct-1 Oct-1 Oct-1 Dec-1 Dec-1 Dec-1 Dec-1 Dec-1 Jan-16 * Indeks volatilnosti Čikaške berze opcija (CBOE), često korišćen kao mera tržišnog rizika, poznat kao "indeks straha" od neizvesnosti Sa Volstrita stiže iznenađujuća poruka - Podaci o zaradama kompanija na Volstritu za četvrti kvartal mogli bi da potvrde ono što mnogi investitori ne žele da čuju - američkoj privredi možda ide dobro.međutim, korporativni profiti je u recesiji, piše agencija Rojters. Recesiju zarada - što znači da su prihodi u padu dva kvartala uzastopno, predvodiće uobičajeni "krivci", kompanije koje se bave energentima i sirovinama. Ekonomski analitičari procenjuju da su u poslednjem kvartalu prošle godine zarade kompanija iz sastava "S&P00" indeksa, glavnog berzanskog indeksa na Volstritu, pale,2 odsto u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Očekuje se, takođe, pad prihoda kompanija, i to za 3,2 procenta na godišnjem nivou. Prema podacima američkog ministarstva trgovine, dobit američkih kompanija u trećem kvartalu (prilagođena za zalihe i deprecijaciju) iznosila je oko 2.0 milijardi dolara, što je 1,1 procenat manje nego u prethodnom tromesečju, i,7 odsto manje nego u trećem kvartalu 201. godine. To je bio najveći pad zarada na godišnjem nivou od drugog kvartala 2009. Uoči objavljivanja poslovnih rezultata za poslednje tromesečje prošle godine, 8 kompanija iz "S&P 00" indeksa smanjilo je procene rezultata ispod očekivanja analitičara, dok ih je 26 povećalo. S obzirom na sunovrat cena nafte u proteklih godinu dana, najveći pad dobiti očekuje se u naftnom sektoru. Zbog slabosti kineske privrede, koja je najveći svetski potrošač sirovina, oštro su pale i cene sirovina, pa se dvocifren pad zarada očekuje i u rudarskom sektoru. Ocenjuje se da će na poslovanje američkih kompanija veliki uticaj imati i visok kurs dolara, s obzirom da kompanije iz "S&P 00" indeksa gotovo polovinu svoje prodaje ostvaruju u inostranstvu. JPrema prognozama analitičara, zarade kompanija bi u 2016. godini mogle da porastu za 7, odsto na godišnjem nivou, navodi Rojters. (Izvor: B92) Evropa i se odupiru pritisku iz Azije - Berzanska tržišta u Evropi i suprotstavila su se novom padu akcija širom Azije.Šangajski indeks izgubio je više od pet odsto vrednosti zbog nastavka zabrinutosti u pogledu ekonomskog usporavanja Kine.U Evropi, londonski indeks FTSE 0 je oko 1 časova po Griniču porastao 0,13 odsto u odnosu na vrednost sa prošlonedeljnog zatvaranja, frankfurtski DAX je skočio za 0,93 odsto, a pariski KAK za 0,7 odsto, prenosi agencija Frans pres. Na valutnim berzama, evro je oslabio na 1,0898 dolara sa ranijih 1,0922 dolara, dok je dolar ojačao na 117,62 jena sa 117,26 jena. Akcije na Volstritu su, po otvaranju trgovanja, registrovale blagi skok vrednosti, oporavljajući se tako od gubitaka sa prošlonedeljnog zatvaranja berze. Naime, Dau DŽons je porastao za 0,08 odsto, a tehnološki Nasdak za 0,0 odsto. Zvanični podaci iz Kine su pokazali da je inflacija u toj zemlji blago porasla u decembru na godišnjem nivou, ali da je i dalje znatno ispod ciljane inflacije vlade u Pekingu. Istovremeno, proizvođačke cene su u decembru pale 6. uzastopni mesec zaredom. Takvi podaci su, kako ocenjuje Frans pres, najnoviji dokaz kontinuirane slabosti u Kini, za koju se prognozira da je u 201. godini ostvarila najsporiju stopu privrednog rasta u poslednjih četvrt veka. Kada je reč o azijskim berzama, šangajski indeks je na zatvaranju trgovanja oslabio za,3 odsto, honkonški je pao za 2,8 odsto, sidnejski i seulski za 1,2 odsto, a singapurski za 2,0 odsto, navodi francuska agencija. (Izvor: B92) Kontakt Analiza finansijskih tržišta Odeljenje za brokersko-dilerske poslove Olivera Glišić 201-131 Snežana Spasojević 201-3621 Vladimir Gavović 201-1263 Dragomir Milin 201-3622 research@bancaintesa.rs broker@bancaintesa.rs Kastodi Prodaja deviza pravnim licima Vitomir Marić 201-131 Darko Karanović 201-362 Biljana Radosavljević 201-3622 Nikola Ostojić 201-3626 kastodi@bancaintesa.rs Dragan Ignja 201-3627 201-362 trz_sales@bancaintesa.rs Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd.