ISTRAŽIVAČKI FORUM Pravosuđe i ljudska prava Poglavlje 23 Beograd, februar 2012.

ISTRAŽIVAČKI FORUM Pravosuđe i ljudska prava Poglavlje 23 Beograd, februar 2012.

SADRŽAJ: Uvod..................................................4 1. Us po sta vlja nje ne za vi snosti sud stva u Sr bi ji...........................5 1.1. Ne za vi sno st su di ja i sud stva u Sr bi ji.............................5 1.1.1. Uslo vi za us po sta vlja nje ne za vi sno sti su di ja i sud stva................5 1.1.2. Re cep ci ja ide je o ne za vi sno sti u Sr bi ji isto rij ski pre gled..............6 2. Oce na iz vr še ne re for me pra vo su đa i opis pro ble ma.......................7 2.1. Ustav ni i za kon ski osno vi za re for mu pra vo su đa......................7 2.1.1. Ustav i ustav ni za kon za spro vo đe nje Usta va.................... 7 2.1.2. Or ga ni za ci o ni pra vo sud ni za ko ni...........................9 2.1.3. Od lu ka o utvr đi va nju kri te ri ju ma i me ri la za oce nu struč no sti, ospo so blje no sti i do stoj no sti za iz bor su di ja i pred sed ni ka su do va........ 10 3. Oce na sta nja i pro ble mi..................................... 10 3.1. Ini ci ja ti va za re ša va nje po sto je ćih pro ble ma....................... 11 3.1.1. Pro ble mi u ovom pri stu pu.............................. 11 4. Pre po ru ke............................................. 13 Literatura.............................................. 14 2

Prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji* Pravosuđe i ljudska prava Poglavlje 23 Sažetak Bu du ći da us po sta vlja nje ne za vi snog sud stva u ovom tre nut ku pred sta vlja naj ve ći iza zov sa kojim se Re pu bli ka Sr bi je su sre će u okvi ru is pu nja va nja po li tič kih kri te ri ju ma i kri te ri ju ma uno šenja ac qu is-a u na ci o nal no pra vo, autor je u ovom ra du pri ka zao tre nut ne re zul ta te u spro vo đenju re for me pra vo su đa i osnov ne pro ble me ko ji po sto je. Ovom pri li kom da te su i pre po ru ke ko je bi mo gle bi ti od po mo ći pri li kom pre go va ra nja u ovom po gla vlju, od ko jih je va žno po me nu ti ne ke od njih: mo ni to ring ra da Vi so kog sa ve ta sud stva i Dr žav nog ve ća tu ži la ca, po bolj ša nje efika sno sti ra da Ustav nog su da, od re đi va nje po treb nog bro ja su di ja i tu ži la ca u Sr bi ji u skla du sa uobi ča je nim me to da ma, pre i spi ti va nje po sto je će or ga ni za ci je su do va i utvr đi va nje od go vor no sti za ne a de kvat nu, ne struč nu i pro tiv u stav nu pra vo sud nu re for mu. Ključne reči ne za vi snost su di je, re for ma pra vo su đa, re i zbor su di ja, Vi so ki sa vet sud stva, Dr žav no ve će tu žila ca, Vr hov ni ka sa ci o ni sud, Ustav ni sud, pra vo sud na or ga ni za ci ja, lu stra ci ja * Vesna Rakić-Vodinelić je profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Union. 3

UVOD Uvod Pra vo su đe i ljud ska pra va pred sta vlja ju ma te ri ju o ko joj se pre go va ra u okvi ru Po gla vlja 23. Uspe šno spro vo đe nje re for mi u ovoj obla sti za Sr bi ju je pred u slov za is pu nja va nje oba ve za ko je pro iz la ze iz Po gla vlja 23, ali se ti me i do pri no si da ljoj iz grad nji pro sto ra slo bo de, prav de i bezbed no sti u Evrop skoj uni ji. U ovom po gla vlju se is ti če us po sta vlja nje ne za vi snog i efi ka snog pravo su đa, ko je na pr vom me stu ob u hva ta od su stvo spolj nih uti ca ja na rad sud stva, do de lji va nje od go va ra ju ćih nov ča nih sred sta va za rad sud stva i obu ku no si la ca pra vo sud nih funk ci ja. 1 Pored ovih uslo va, u okvi ru ovog po gla vlja raz ma tra ju se za kon ske ga ran ci je za pra vič no su đe nje, uslo vi za bor bu pro tiv ko rup ci je u pra vo su đu i po što va nje ljud skih pra va i pra va ga ran to va nih Po ve ljom o osnov nim pra vi ma EU. Bu du ći da us po sta vlja nje ne za vi snog sud stva u ovom tre nutku pred sta vlja je dan od naj ve ćih iza zo va sa ko jim se Re pu bli ka Sr bi je su sre će, ov de se pri ka zu ju tre nut ni re zul ta ti u spro vo đe nju re for me pra vo su đa i osnov ni pro ble mi, i da ju su pre po ru ke ko je bi mo gle bi ti od po mo ći pri li kom pre go va ra nja u ovom po gla vlju. Re for me ne dav no pred u zi ma ne ra di po sti za nja ne za vi snog i efi ka snog pra vo su đa na pod ručju ne ka da šnje Ju go sla vi je (uz iz u ze tak Slo ve ni je) još ni su do ve le do us po sta vlja nja neo p hodnih mi ni mal nih stan dar da. To va ži i za Hr vat sku, ko ja je ne dav no okon ča la pri stup ne pre go vore i pot pi sa la ugo vor o pri stu pa nju. Osnov ni raz lo zi ne spo sob no sti dr ža va na ovom pod ruč ju da se pri bli že evrop skim stan dar di ma le že u sfe ri po li tič kih gra na dr žav ne vla sti (le gi sla tiv ne, a na ro či to iz vr šne), a one upor no iz be ga va ju da pri me ne me ha ni zme pre o bli ko va nja lo jal nog či nov nič kog pra vo sud nog apa ra ta u ne za vi sno pra vo su đe, u ko je bi ve ći na gra đa na ima la pove re nja. 1 Vi de ti vi še na saj tu: http://ec.euro pa.eu/en lar ge ment/en lar ge ment_pro cess/ac ces sion_pro cess/ how_do es_a_co un try_join_the_eu/ne go ti a ti ons_cro a tia_tur key/in dex_en.htm 4

USPOSTAVLJANJE NEZAVISNOSTI SUDSTVA 1. Us po sta vlja nje ne za vi snosti sud stva u Sr bi ji 1.1. Ne za vi sno st su di ja i sud stva u Sr bi ji 1.1.1. Uslo vi za us po sta vlja nje ne za vi sno sti su di ja i sud stva Kom bi na ci jom na ci o nal nih stan dar da pra va de mo krat skih dru šta va i me đu na rod nih evrop skih stan dar da mo že se utvr di ti ši ro ko pri hva će na for mu la o ne za vi sno sti su di ja i sud stva. Ključ ni ele men ti te for mu le su: (1) prav no de fi ni sa nje su da kao sa mo stal ne i ne za vi sne dr žav ne in stitu ci je; (2) za sno va nost su da i su đe nja na ak ti ma naj vi šeg ran ga; (3) in sti tu ci o nal na ne za vi snost su di je, pod ko jom se naj pre pod ra zu me va ne za vi snost od po li tič kih gra na dr žav ne vla sti, ali i od moć nih po je di na ca i dru štve nih gru pa; (4) per so nal na ne za vi snost su di je (ko ja naj vi še za vi si od za kon skog ure đe nja na či na sti ca nja i gu bit ka po lo ža ja i od stal no sti su dij ske funk ci je, a po sti že se pre sud nim uti ca jem ulo ge sud ske vla sti u po stup ku sti ca nja i gu bit ka su dij skog po lo ža ja); (5) do no še nje me ri tor ne od lu ke u ra zum nom ro ku, na osno vu pra vič nog i jav nog ras pra vlja nja; (6) ne pri stra snost (ko ja se po sti že usta no vom iz u ze ća i pra vi li ma o spre ča va nju su ko ba in te re sa); (7) po jav ni iz gled ne za vi sno sti su da i su di je; (8) na čin od re đi va nja su di je u kon kret noj prav noj stva ri (pra vo na slu čaj nog, od no sno pri rod nog su di ju). Pre ma Mo ni to ring of EU Ac ces sion Pro cess, pre ko mer ni uti caj iz vr šne vla sti na sud stvo, su di je i su đe nje u vre me nu do 1989. go di ne u ko mu ni stič kim/so ci ja li stič kim dr ža va ma pred sta vljao je naj ve ću pret nju ne za vi sno sti sud stva. Taj uti caj se naro či to ogle dao u ključ noj ulo zi mi ni star sta va pra vo su đa i je di ne vla da ju će po li tič ke par ti je na po sta vlja nje, unapre đi va nje i raz re še nje su di ja, kao i na sa dr ži nu sud skih od lu ka u po li tič ki de li kat nim prav nim stva ri ma. Da bi se omo gu ćio uti caj sud ske vla sti na sti ca nje i gu bi tak su dij ske funk ci je, u svim tran zi cionim dr žava ma osno va ni su i de lu ju pra vo sud ni sa ve ti (ili srodna te la) kao te la sud ske vla sti. Pra vo sud ni sa ve ti, kao in sti tu ci je sud ske vla sti, ne po sto je u svim evrop skim (a ni u svim va ne vrop skim) dr ža va ma. Za stvar no delo va nje na če la ne za vi sno sti su da i za us po sta vlja nje prav ne dr ža ve, po sto ja nje, de lo va nje i ti pič ne nad le žnosti pra vo sud nih sa ve ta ni su ni prav na ni po li tič ka nu žnost. Za stvar no de lo va nje na če la ne za vi sno sti su da i za us po sta vlja nje prav ne dr ža ve, po sto ja nje, de lo va nje i ti pič ne nad le žno sti pra vo sud nih sa ve ta ni su ni prav na ni po li tič ka nu žnost. Ali, po ka za lo se da su oni usta no vlja va ni u vre me ni ma ko ja su usle di la po sle ve li kih dru štve nih tur bu len ci ja i u tim vre me ni ma po zi tiv no su uti ca li na pod sti ca nje ne za vi sno sti pra vo su đa, kao što su Dru gi svet ski rat (ta da su na sta li u Fran cu skoj i Ita li ji), pro past fa ši stič kih auto ri tarnih re ži ma (Por tu gal i Špa ni ja), te pro past ko mu ni zma (dr ža ve is toč ne, sred nje i ju go i stoč ne Evro pe). Po red osni va nja sa mo stal nih i ne za vi snih pra vo sud nih te la, u broj nim sred njee vrop skim i istoč no e vrop skim dr ža va ma, iz vr še na je lu stra ci ja su di ja i dru gih dr žav nih funk ci o ne ra ko ji su kr šili ljud ska pra va u auto ri ta tiv nim re ži mi ma. U Sr bi ji lu stra ci ja ni je bi la iz vr še na. U broj nim dr ža va ma u tran zi ci ji, ali ne u Sr bi ji, pred u ze te su raz li či te prav ne, po li tič ke i društve ne me re ra di sma nje nja ko rup tiv no sti glav nih no si la ca pra vo sud ne vla sti, kao i ra di svo đe nja uti ca ja moć nih po je di na ca i dru štve nih gru pa na pod no šljiv ni vo. 5

USPOSTAVLJANJE NEZAVISNOSTI SUDSTVA 1.1.2. Re cep ci ja ide je o ne za vi sno sti u Sr bi ji isto rij ski pre gled Ide ja o ne za vi sno sti sud stva je re ce pi ra na na raz li či te na či ne u raz li či tim vre men skim pe ri o dima u Sr bi ji. Mo gu se raz li ko va ti tri pe ri o da: a) Zre lo do ba Mi lo še vi će vog auto ri ta ri zma. Ključ na prav na i pra vo sud na obe lež ja ovog raz do blja svo de se na ne ko li ko bit nih od li ka: Auto ri tar nost i ar bi trar no tu ma če nje pra va. Za ko ni do ne ti u Sr bi ji po sle Usta va iz 1990. godi ne, a na ro či to za ko ni do no še ni po sle 1997. go di ne, od li ko va li su se vi so kim ste pe nom prav ne auto ri tar no sti i ne sank ci o ni sa nim kr še njem ta da va že ćeg Usta va. Za ko ni Sr bi je do no še ni u po sled njoj de ce ni ji XX ve ka ni su bi li pri la go đa va ni stan dar di ma sa vre me ne prav ne ci vi li za ci je, ni ti upo red no prav nim is ku stvi ma, a va lja po seb no po me nu ti ni prav nom po ret ku na sta lom u okvi ru Sa ve ta Evro pe i u Evrop skoj uni ji. Ide o lo ški ka rak ter prav nog po ret ka. Ro ko vi od re đi va ni ustav nim za ko ni ma za spro vo đe nje ne ka da šnjeg Usta va SRJ iz 1992. go di ne u ne ko li ko ma ho va su bi li pro du ža va ni, pa no vi ili bit no re vi di ra ni za ko ni ko ji bi bi li u skla du s tim Usta vom ni kad ni su ni bi li do ne ti. Na taj na čin je, pro tiv u stav nim me ha ni zmom, re pro du ko van prav ni po re dak biv še SFRJ, ko ji je imao od li ke jed nog po li tič ki mo ni stič kog prav nog po ret ka. Po li tič ka ulo ga pra vo su đa. Nor ma tiv no i stvar no, pra vo sud ni po re dak ni je bio shva ćen kao sa mo stal na gra na dr žav ne vla sti, rav no prav na osta li ma. Po red to ga, za kon ske od red be o pra vo su đu ne ret ko su pro tiv re či le Usta vu. Su di je ko je su se otvo re no su prot sta vi le po litič kim na re đe nji ma pro tiv za ko ni to su raz re ša va ne su dij skog po lo ža ja. Od su stvo pra vo sud ne re ak ci je na rat ne zlo či ne i or ga ni zo va ni kri mi nal. U ra to vi ma i oru ža nim su ko bi ma, vo đe nim na tlu ne ka da šnje SFRJ od 1991. do 1999. godine, bi li su vr še ni masov ni rat ni zlo či ni raz li či tih vr sta. Upra vo za to što su in vol vi ra ne dr ža ve, a Sr bi ja na ro čito, od bi ja le da pro ce su i ra ju rat ne zlo či ne, me đu na rod na za jed ni ca je re a go va la usta novlja va njem Me đu na rod nog tri bu na la u Ha gu. b) Us po sta vlja nje de mo krat ske vla sti. Me đu naj va žni je kon struk tiv ne ak tiv no sti u to do ba, a u obla sti pra vo su đa, tre ba lo je da spa da ju: do no še nje no vih pra vo sud nih za ko na, pro me na ulo ge Vr hov nog su da Sr bi je i Ustav nog su da Sr bi je, kon sti tu i sa nje Vi so kog sa ve ta pra vo su đa, pri jem u Sa vet Evro pe i ra ti fi ka ci ja Evrop ske kon ven ci je o ljud skim pra vi ma i osnov nim slo bo da ma, te ti me i pra va gra đa na na obra ća nje Evrop skom su du za ljud ska pra va, do no še nje Za ko na o sarad nji sa Me đu na rod nim tri bu na lom u Ha gu, do no še nje Za ko na o od go vor no sti za kr še nje ljudskih pra va (lu stra ci ji), osni va nje in sti tu ci ja po put Sa ve ta za re for mu pra vo su đa Vla de Re pu bli ke Sr bi je i Pra vo sud nog cen tra. Me đu tim, za ko ni su če sto bi li me nja ni i do pu nja va ni, od la ga na je pri me na nji ho vih od re da ba ko ji ma se usta no vlja va ju no vi su do vi, uma nji van je zna čaj no vih te la po put Vi so kog sa ve ta pra vo su đa i Ve li kog per so nal nog ve ća Vr hov nog su da, ko je je bi lo nad ležno za is pi ti va nje di sci plin ske od go vor no sti su di ja. c) Na vod ni le gali zam. Ovaj pe riod ka rak te ri še pri vid re for me pra vo su đa. Do no se se tzv. pra vosud ni za ko ni ko ji ni su bi li na me nje ni pri me ni, i ni kad ni su bi li pri me nje ni. Je dan od njih je bio i Za kon o Vi so kom sa ve tu pra vo su đa, od ko jeg se mno go oče ki va lo, a go to vo ni šta se ni je do bilo. Iako je us po sta vlja nje Vi so kog sa ve ta pra vo su đa u Sr bi ji, sa mo po se bi, bi lo va žan ko rak ka eman ci pa ci ji pra vo su đa od osta lih (po li tič kih) gra na dr žav ne vla sti, za kon ski kon cept ni je za služi vao vi so ku oce nu. Naj no vi ja re for ma pra vo su đa u Sr bi ji for mal no je ot po če la 2008. go di ne, po sle iz bo ra ak tu elne vlade. Gru bo re če no, sa sto ja la se iz tri seg men ta: do no še nja no vih or ga ni za ci o nih za ko na na osno vu Usta va (2006); ra di kal noj pro me ni sud ske i uop šte pra vo sud ne or ga ni za ci je (tzv. mre že su do va) i po stup ka op šteg iz bo ra i op šteg re i zbo ra su di ja, jav nih tu ži la ca i nji ho vih za me ni ka. 6

OCENA IZVRŠENE REFORME PRAVOSUĐA 2. Oce na iz vr še ne re for me pra vo su đa i opis pro ble ma 2.1. Ustav ni i za kon ski osno vi za re for mu pra vo su đa 2.1.1. Ustav i ustav ni za kon za spro vo đe nje Usta va Ustav ne od red be ko je se od no se na pra vo su đe mo gu se svr sta ti u sle de će gru pe: (a) Od red be o sud skoj vla sti. Po red stan dard nog ustav nog na če la o po de li dr žav nih vla sti na za kono dav nu, iz vr šnu i sud sku (čl. 4, st. 2 Usta va), Ustav utvr đu je rav no te žu i uza jam nu kon tro lu dr žav nih vla sti (čl. 4, st. 3 Usta va). U istom čla nu, Ustav de kla ri še po seb nu ga ran ci ju ne zavi sno sti sud ske vla sti, ve ro vat no da bi ubla žio ne ga ti van efe kat pret hod no usta no vlje nog prin ci pa uza jam ne kon tro le tri gra ne dr žav ne vla sti. Upr kos ova kvoj for mu la ci ji, čvr ste ga ran ci je za šti te do me na sud ske vla sti od za di ra nja ili upli ta nja iz vr šne, na ža lost, u Usta vu ne ma, pa je i na osno vu nje ga mo gu će, bez sank ci je, za ko nom, pa čak i ured bom, pro pisa ti (na pri mer) nad le žnost uprav nog or ga na za ka žnja va nje me di ja, kao što je to već bi lo uči nje no Za ko nom o jav nom in for mi sa nju iz 1998. go di ne, do ne se nom na osno vu Usta va Sr bi je iz 1990. go di ne. Pra vo na ne za vi sno, ne pri stra sno i pra vič no su đe nje usta no vlje no je u čl. 32, st. 1 Usta va. Iz o sta li su dru gi atri bu ti ga ran ci je ko ji su pred vi đe ni u čl. 6 Evrop ske kon ven ci je o za šti ti ljud skih pra va i osnov nih slo bo da. Ta ko đe, iz o sta la je od red ba o pra vu stran ke na slu čaj nog (pri rod nog) su di ju. Po red rav no prav no sti gra đa na u ma te ri jal no pravnom smi slu, u čl. 35, st. 1 Usta va, za jem če na je u vi du ge ne ral nog prin ci pa i pro ce sna ravno prav nost u sud skom i dru gom po stup ku, bez na vo đe nja, ma kar i pri me ra ra di, sred sta va ili in stru me na ta za spro vo đe nje ovog prin ci pa. (b) Od red be o za šti ti ljud skih pra va u kri vič nom po stup ku. Za šti ta lič ne slo bo de na ni vou ustav nih prin ci pa sa dr ža na je u čl. 30 i 31 Usta va i od no se se na pri tvor. Po li cij ski pri tvor ko ji mo že tra ja ti 48 ča so va je, upo red no prav no gle da no, pre du ga čak. Osta le od red be o ka žnji vo sti su stan dard ne i sa dr ža ne u čl. 33 i 34 Usta va. (c) Ne za vi sna pra vo sud na te la kao re pre zen tan ti pra vo su đa. Ume sto jed nog te la ko je bi pred stavlja lo pra vo su đe u ce li ni, i kao pro fe si ju i kao gra nu dr žav ne vla sti, a ono je do do no še nja va že ćeg Usta va bi lo oli če no u Vi so kom sa ve tu pra vo su đa, Ustav (2006) pred vi đa Vi so ki sa vet sud stva (čl. 153.) i Dr žav no ve će tu ži la ca (čl. 164). Po sle di ce ova kvog ustav nog uređe nja su sle de će: -- ume sto jed nog pra vo sud nog te la ko je bi bi lo nad le žno za ime no va nje, pro mo ci ju i usavr ša va nje svih ma gi stra ta (su di ja i jav nih tu ži la ca), usta no vlja va ju se dva sa mo stal na i ne za vi sna or ga na, što pre ti da ome te pri me nu istih ili pri bli žno istih struč nih i lič nih stan dar da u obe pro fe si je; -- jav ni tu ži o ci se sta vlja ju pod znat no ja ču kon tro lu iz vr šne vla sti, sa obra zlo že njem da su oni sa mo stran ka u po stup ku, što je tač no, ali je tač no i to da ni su pri vat ne stran ke, već i za njih, kao i za su do ve i su di je, va ži i mo ra va ži ti prin cip za ko ni to sti. (d) Sa stav, iz bor i nad le žnost Vi so kog sa ve ta sud stva. Vi so ki sa vet sud stva ima 11 čla no va. U sa stav Vi so kog sa ve ta sud stva ula ze pred sed nik Vr hov nog ka sa ci o nog su da, mi ni star nad le žan za pra vo su đe i pred sed nik nad le žnog od bo ra Na rod ne skup šti ne, kao čla no vi po po lo ža ju, i osam iz bor nih čla no va ko je bi ra Na rod na skup šti na, u skla du sa za ko nom. Iz bor ne čla no ve či ne šest su di ja sa stal nom su dij skom funk ci jom, od ko jih je je dan sa te ri to ri je auto nom nih po kra ji na, i dva ugled na i is tak nu ta prav ni ka sa naj ma nje 15 go di na is ku stva u stru ci, od ko jih je je dan advo kat, a dru gi pro fe sor prav nog fa kul te ta (čl. 153, st. 2, 3 i 4 Usta va). Već u po gle du sa sta va, ni je po što va na pre po ru ka Ko mi te ta mi ni sta ra Sa ve ta Evro pe o po trebi usta no vlje nja ga ran ci je da u pra vo sud nom sa ve tu bu du za stu plje ne su di je su do va svih vr sta i ste pe na. Što se ti če iz bo ra, kao što se vi di, za nje ga je nad le žna Na rod na skup šti na (čl. 153, st. 3), što pred sta vlja po gor ša nje u od no su na sta nje za ko no dav stva 2001 2005. 7

OCENA IZVRŠENE REFORME PRAVOSUĐA go di ne, jer je su di je čla no ve Sa ve ta, bi rao Vr hov ni sud, a po no vom Usta vu to či ni Skupšti na, ko ja je po li tič ki or gan. Na ve de na pre po ru ka Ko mi te ta mi ni sta ra po či va na sta no vi štu da su di je čla no ve pra vo sud nog sa ve ta, tre ba da bi ra ju su di je, a ne po sla ni ci. U upo red nom pra vu, po sto je ve o ma raz vi je ni me ha ni zmi su dij skog iz bo ra čla no va pra vo sud nog sa ve ta iz re da su di ja. (e) Vr hov ni ka sa ci o ni sud. Pa ra dok sal no je da o Vr hov nom ka sa ci o nom su du u po gle du ustav nog po lo ža ja (na pri mer: sta ra nje o jed na koj pri me ni pra va i ujed na ča va nju sud ske prak se) u no vom Usta vu ne ma ni jed ne je di ne re či, iz u zev od red be u čl. 143, st. 4 da je Vr hov ni ka sa ci o ni sud naj vi ši sud u dr ža vi. To se ni je mo ra lo na pi sa ti pro iz la zi iz sa mog na zi va. Šta vi še, ne ma ni mar gi nal nog na slo va o ovoj naj vi šoj sud skoj in stan ci. Ustav se (ovim povo dom) ba vi is klju či vo pi ta nji ma iz bo ra, man da ta i raz re še nja pred sed ni ka i su di ja Vr hovnog ka sa ci o nog su da (upo re di ti čl. 144 Usta va), ne skri ve no ti me po ka zu ju ći po li tič ku bri gu o per so nal nom sa sta vu naj vi še sud ske in stan ce. Od red be Ustav nog za ko na za spro vo đe nje usta va ne sa mo da su pro ble ma tič ne, već ne ke od njih me nja ju sam ustav ni tekst. U čl. 147, st. 1 Usta va pro pi sa no je sle de će: Na rod na skup šti na, na pred log Vi so kog sa ve ta sud stva, bi ra za su di ju li ce ko je se pr vi put bi ra na su dij sku funk ci ju, što bi ima lo zna či ti da se od stu pi lo od nad le žno sti Na rod ne skup šti ne da su di je bi ra bez ogra ni če nja man da ta, usled če ga su di je iza bra ne na osno vu Usta va (1990) za dr ža va ju ste če ni sta tus. Even tu al ni no vi izbor (na ro či to ne iz bor) di rao bi u nji ho va ste če na prava. Ako je vlast na me ra va la da vr ši ne ku vr stu lu straci je, mo gla je, a i da lje mo že da pri me ni va že ći Za kon o od go vor no sti za kr še nje ljud skih pra va. Da kle, ako se ozbilj no shva ti prin cip vla da vi ne pra va, a on po čiva, me đu osta lim, i na za šti ti ste če nih pra va, on da su od red be Ustav nog za ko na za spro vo đe nje Usta va ko je na ja vlju ju op šti iz bor su di ja ne sa mo ne po treb ne već i pro tiv ne Usta vu či jem spro vo đe nju tre ba da slu že. Pobolj ša nje su dij skog ka dra mo glo se le gal no i le gi tim no iz vr ši ti pri me nom pro pi sa o lu stra ci ji i pra vi la o raz reše nju su di ja zbog ne za ko ni tog, ne struč nog i ne sa vesnog ra da. Po red ovo ga, Ustav u čl. 148, st. 1 pred vi đa Ustav ni po lo žaj su di je no vim Usta vom i Ustav nim za ko nom, ap strakt no le gi sla tiv no gle da no po gor šan je u od no su na ustav ni po lo žaj su di je po Usta vu Sr bi je iz 1990. go di ne. da su di ji pre sta je su dij ska funk ci ja na nje gov zah tev, na stu pa njem za ko nom pro pi sa nih uslo va ili raz re še njem iz za ko nom pred vi đe nih raz lo ga, kao i ako ne bu de iza bran na stal nu funk ci ju. Sve su di je ko je su ima le tu funk ci ju u vre me stu pa nja na sna gu Usta va (2006) bi le su iza bra ne bez ogra ni če nja man da ta, što zna či da im funk ci ja ni je mo gla pre sta ti ta ko što ne bi bi li po no vo iza bra ni u isti sud, jer bez ob zi ra na ustav ne ekvi li bri sti ke, iz u zev su do va ko ji da nas još uvek ni su osno va ni, svi osta li su do vi su sta ri i već po sto je ći, ne za vi sno od to ga ka kvo ime im Ustav da je i ka ko će se me nja ti na zi vi su do va u bu duć no sti. Ustav, da kle, u čl. 148, st. 1 sa dr ži jed nu ga ran ci ju i bra nu pro tiv even tu al nih zlo u po tre ba od stra ne za ko no dav ca, ga ran ci ju ko ja je odmah po sle do no še nja Usta va pre kr še na od red bom čl. 7 Za ko na za spro vo đe nje Usta va: pod izgo vo rom pro me ne na zi va su do va za pra vo se pred vi đa po nov ni iz bor ce lo kup nog sud skog ka dra u Sr bi ji, što isto vre me no zna či ko lek tiv ni pre sta nak svoj stva svih su di ja u Sr bi ji. A za taj pre sta nak ne ma ni ka kvog upo ri šta u va že ćem Usta vu. Va lja eks pli ci ra ti: ustav ni po lo žaj su di je no vim Usta vom i Ustav nim za ko nom, ap strakt no legi sla tiv no gle da no po gor šan je u od no su na ustav ni po lo žaj su di je po Usta vu Sr bi je iz 1990. go di ne. Ustav ni po lo žaj su di je po gor šan je u od no su na ra ni je sta nje naj pre za to što se od stu pi lo od bez iz u zet nog pra vi la o stal no sti su dij ske funk ci je, a ono je utvr đe no u Usta vu iz 1990. go di ne. Po tom, za raz li ku od Usta va iz 1990. go di ne, no vi Ustav ne sa dr ži raz lo ge za pre sta nak su dij ske funk ci je, a na ro či to ne raz lo ge za raz re še nje, što da je za ko no dav cu ši ro ku mar gi nu za sa mo voljno od re đi va nje raz lo ga i za nji ho vo ola ko me nja nje. 8

OCENA IZVRŠENE REFORME PRAVOSUĐA 2.1.2. Or ga ni za ci o ni pra vo sud ni za ko ni Dru štvo su di ja Sr bi je je pod ne lo Ustav nom su du ini ci ja ti vu za pro gla še nje ne u stav nim re le vant nih od red bi Zakona o Viskom savetu sudstva. Od red be na osno vu ko jih je spro ve de na za me na su dij skog ka dra u Sr bi ji, po red Ustav nog zako na za spro vo đe nje Usta va, sa dr ža ne su uglav nom u dva za kon ska ak ta: Za ko nu o Vi so kom sa ve tu sud stva (da lje: ZVSS, Slu žbe ni gla snik RS, br. 116/2008,) i u Za ko nu o su di ja ma (Slu žbeni gla snik RS, br. 116/2008). U vre me do no še nja ovih za ko na, u Sr bi ji je kra jem 2008. go di ne bi lo oko 2.400 su di ja (ne ra ču na ju ći su di je za pre kr ša je), da kle, pro seč no 32 su di je na 100.000 sta nov ni ka. Po bro ju su di ja u od no su na broj sta nov ni ka, Sr bi ja je bi la de ve ta dr ža va u Evro pi. Za da tak za me ne su dij skog ka dra u Sr bi ji ni je bio po ve ren Vi so kom sa ve tu sud stva u re dovnom, ne go u pri vre me nom sa sta vu. Pr vi sa stav Vi so kog sa ve ta sud stva, po ZVSS/2008, ure đen je, kad su u pi ta nju iz bor ni čla no vi, u okvi ru pre la znih od re da ba. Bit ni de fi ci ti tog ure đe nja su sle de ći: (a) Kan di da te za pri vre me ni sa stav VSS pred la že ra ni ji Vi so ki sa vet pra vo su đa, što pro ce du ru u ce lo sti uzi ma iz de lo kru ga su di ja kao no si la ca sud ske vla sti, po gor ša va ju ći, na taj na čin, iona ko lo ša ustav na re še nja. (b) Pri vre me nom sa sta vu VSS po ve ren je van re dan i ka pi ta lan za da tak da pred la že kan dida te u po stup ku op šteg no vog iz bo ra su di ja za pr vi iz bor za su di ju, kao i da re i za be re sve po sto je će su di je, ko je su već, po Usta vu iz 1990. go di ne, bi le iza bra ne na stal nu su dij sku du žnost. Osnov ni pri go vor upu ći van no vim re še nji ma sa sto jao se, ka ko je već na gla še no, u to me da se su di je ko je su, po ustav nom si ste mu 1990. go di ne ste kle tra jan man dat, iz la žu no vom iz bo ru, tj. re i zbo ru. (c) Pre la zne i za vr šne od red be Za ko na o VSS o pri vre me nom sa sta vu sa dr že jed nu vi so ko ko rup tiv nu od red bu: iz bor ni član iz re da su di ja, pre stan kom man da ta u pr vom sa sta vu Save ta, na sta vlja da oba vlja su dij sku funk ci ju u ne po sred no vi šem su du u od no su na sud u ko jem je oba vljao su dij sku funk ci ju, pod uslo vom da is pu nja va uslo ve za iz bor su di je u tom su du (čl. 56, st. 1 Za ko na o VSS). Da kle, su di je, kao iz bor ni čla no vi VSS, iza bra ni u pri vreme ni sa ziv ovog te la, ima ju pri vi le gi ju u od no su na sve osta le su di je: nji ma je za ga ran to van su dij ski po lo žaj i to, po re dov nom to ku stva ri, u su du ko ji je po ran gu vi ši od onog u ko jem su bi li. Dru štvo su di ja Sr bi je je u mar tu 2009. go di ne podne lo Ustav nom su du ini ci ja ti vu za pro gla še nje ne u stavnim (me đu osta lim) i re le vant nih od red be, za sno vav ši tu ini ci ja ti vu na Usta vu Sr bi je i me đu na rod nim do kumen ti ma ko je je Sr bi ja ra ti fi ko va la, kao i na do ku menti ma Sa ve ta Evro pe, či ji je Sr bi ja član. Ovu ini ci ja ti vu je Ustav ni sud, iz jed no iz dvo je no mi šlje nje, od ba cio, či me je ot po čeo po stu pak op šteg iz bo ra i re i zbo ra su di ja. Za kon o su di ja ma, ta ko đe u pre la znim i za vr šnim odred ba ma, sa dr ži re še nja či ja je ustav nost spor na. Društvo su di ja Sr bi je je pod ne lo ini ci ja ti vu za is pi ti va nje ustav no sti čl. 99 101 ovog Za ko na, navo de ći da iz ovih od re da ba pro iz la zi da su di ja ma ko je već vr še su dij sku funk ci ju, a ne bu du iza bra ne u skla du sa Za ko nom o su di ja ma, su dij ska funk ci ja pre sta je po si li za ko na 1. ja nu a ra 2010. go di ne, mi mo Usta vom i za ko nom pro pi sa nih uslo va za pre sta nak su dij ske funk ci je. Stoga su, po mi šlje nju ini ci ja to ra, ospo re ne od red be Za ko na ne sa gla sne od red bi čla na 148, stav 1 Usta va, či me je utvr đe no da su di ji pre sta je su dij ska funk ci ja na stu pa njem za ko nom pro pi sanih uslo va ili raz re še njem iz za ko nom pred vi đe nih raz lo ga, jer se ti me pre ki da stal nost su dij ske funk ci je, ga ran to va na od red bom čla na 101, stav 1 Usta va od 1990. go di ne, ko ji je bio na sna zi u vre me nji ho vog iz bo ra, kao i čla nom 146, stav 1 va že ćeg Usta va. I ovu ini ci ja ti vu Ustav ni sud je od ba cio uz jed no iz dvo je no mi šlje nje. 9

OCENA IZVRŠENE REFORME PRAVOSUĐA / OCENA STANJA I PROBLEMI 2.1.3. Od lu ka o utvr đi va nju kri te ri ju ma i me ri la za oce nu struč no sti, ospo so blje no sti i do stoj no sti za iz bor su di ja i pred sed ni ka su do va Pod za kon ski akt sa na ve de nim na slo vom naj va žni ji je iz vor ma te ri jal nog pra va u po stup ku izbo ra i re i zbo ra su di ja. Nje ga je do neo Vi so ki sa vet sud stva, na vod no u sa rad nji sa Ve ne ci jan skom ko mi si jom. Ključ na od red ba ovih Kri te ri ju ma sa dr ži pret po stav ku (pre zump ci ju) da su sve su di je za te če ne u tom svoj stvu u vre me do no še nja Usta va i po to njih or ga ni za ci o nih za ko na, struč ne, ospo so bljene i do stoj ne za vr še nje sud ske du žno sti. Bu du ći da je reč o pre zump ci ji, na Vi so ki sa vet sud stva i Dr žav ni sa vet tu ži la ca pa da za da tak da te pre zump ci je obo re. Ovaj za da tak pod ra zu me va priba vlja nje i iz vo đe nje do ka za, a na ro či to pra vo su di je o ko me se ras pra vlja da se o tim do ka zi ma iz ja sni. 3. Oce na sta nja i pro ble mi U svom Iz ve šta ju o na pret ku Sr bi je iz 2010. go di ne, Evrop ska ko mi si ja je po vo dom pra vo suđa iz ne la sle de će oce ne: Sr bi ja je uči ni la ma li na pre dak u prav cu da ljeg pri la go đa va nja njenog pra vo sud nog si ste ma evrop skim stan dar di ma, a to je je dan od ključ nih pri o ri te ta evrop skog part ner stva. Za kon o Pra vo sud noj aka de mi ji do ne sen je u de cem bru 2009. go di ne i Aka de mi ja je us po sta vlje na kao te lo ko je je od go vor no za struč no usa vr ša va nje i za kon ti nu i ra ni pro fe si o nal ni raz voj su di ja, tu ži la ca i sud skog oso blja. U de cem bru 2009. go di ne usvo je na su no va pravi la sud ske or ga ni za ci je i pro ce du re. Ona ure đu ju unu tra šnju or ga ni za ci ju no ve sud ske mre že. No vi Za kon o sud skim ve šta ci ma do ne sen je u ju nu 2010. go di ne. Po stu pak re i zbo ra svih su di ja i tu ži la ca spro ve den je pod ru ko vod stvom Mi ni star stva prav de u dru goj po lo vi ni 2009. go di ne, a de lu je od ja nu a ra 2010. go di ne. Uku pan broj su di ja i tu ži la ca sma njen je za 20 25%. Vi še od 800 su di ja ni je re i za bra no, u od no su na ra ni ji bro j su di ja i su di ja za pre kr ša je, ko jih je bi lo oko 3.000. No vi si stem sud ske mre že pri me nju je se od ja nu a ra 2010. go di ne. Ra ni jih 138 op štin skih su do va re or ga ni zo va no je u 34 osnov na su da. Po red to ga, po sto ji 26 vi ših su do va, 4 ape la ci o na su da i Vr hov ni ka sa ci o ni sud. U skla du sa tim, pro me nje na je i or ga ni za ci ja tu ži la šta va. Oni su po de lje ni na osnov ne, vi še i ape la ci o ne tu ži o ce. Po sto je po seb na ode lje nja za rat ne zlo či ne i orga ni zo va ni kri mi nal. No vi Uprav ni sud ot po čeo je sa ra dom u ja nu a ru 2010. go di ne. U ju lu 2010. go di ne upot pu njen je sa stav Ustav nog su da. Me đu tim, naj va žni ji aspek ti sko ra šnje re for me pred sta vlja ju pred met po seb ne za bri nu to sti. Kao naj va žni ji pro blem mo gu se iden ti fi ko va ti sle de ći: Pro ces re i zbo ra su di ja i tu ži la ca bio je spro ve den na ne tran spa ren tan na čin, ri zi ku ju ći ti me prin cip ne za vi sno sti pra vo su đa. Vi so ki sa vet ni je od lu či vao na osno vu jav ne i usmene ras pra ve, da ju ći mo guć nost li cu o či jem pra vu od lu ču je da u po stup ku su de lu je. VSS je mo rao da ti pri li ku sva kom kan di da tu da se usme no iz ja sni, bi lo je neo p hod no sa či ni ti rang li stu iza bra nih su di ja, na osno vu pri me nje nih kri te ri ju ma i me ri la za iz bor, sva ka od lu ka o iz bo ru ili ne iz bo ru su di ja mo ra la je bi ti obra zlo že na in di vi du al nim raz lo zi ma. Te la od go vor na za ovu pro ce du ru je su Vi so ki sa vet sud stva i Dr žav no ve će tu ži la ca, ko ji su ra di li u pri vre me nom sa sta vu, za ne ma ru ju ći ade kvat no pred sta vlja nje pro fe si je i stvara ju ći vi sok ri zik za po li tič ki uti caj. Po red to ga, ni za jed no od ovih te la ni su bi li ime nova ni svi čla no vi. Objek tiv ni kri te ri ju mi za re i zbor, raz ra đe ni u sa rad nji sa Ve ne ci jan skom ko mi si jom Sa veta Evro pe, ni su bi li pri me nje ni. Su di je i tu ži o ci ni su ima li mo guć nost da se iz ja sne za vre me po stup ka, ni ti su im do stavlje na ade kvat na obra zlo že nja od lu ka. Kan di da ti za pr vi iz bor (876 su di ja i 88 za me ni ka tu ži la ca) bi li su iza bra ni bez oba vlje nog raz go vo ra ili bez pri me ne pro fe si o nal nih ka ri jernih kri te ri ju ma. 10

OCENA STANJA I PROBLEMI Uku pan broj su di ja i tu ži la ca ni je bio iz ra ču nat na po uz dan na čin i bio je me njan ne ko li ko pu ta po sle oba vlje nog re i zbo ra. Pra vo na prav ni lek ne i za bra nih su di ja ogra ni če no je na re kurs Ustav nom su du, ko ji ni je ovla šćen da me ri tor no od lu ču je ta ko što bi iz me nio (pr vo bit nu) od lu ku. Sa mo je dan slučaj me đu vi še od 1.500 re kur sa bio je raz mo tren. U ovom slu ča ju, Ustav ni sud je uki nuo pr vo bit nu od lu ku zbog pro ce du ral nih raz lo ga. Još uvek ni Vi so ki sa vet sud stva ni Dr žav no ve će tu ži la ca ni su iza bra ni u stal nom sa sta vu. No vi pred sed ni ci su do va ni su ime no va ni. Ro ko vi za ova ime no va nja is te kli su u ju lu i martu 2010. go di ne. No vi Za ko nik o kri vič nom po stup ku, no vi Za kon o par nič nom po stup ku i no vi Za kon o iz vr še nju, či je je do no še nje pla ni ra no, još ni su do ne se ni. Ve li ko op te re će nje te ku ćim sud skim po stup ci ma osta je i da lje pred met za bri nu to sti, naro či to za to što je sko ra šnja re for ma ima la ne ga ti van uti caj na ukup nu efi ka snost pra vosud nog si ste ma. Sma nje nje bro ja su di ja i tu ži la ca ni je bi lo za sno va no na is prav noj proce ni po tre ba. Po no vom sud skom si ste mu, su do vi ko ji su uki nu ti na sta vlja ju da ra de kao sud ske je di ni ce u ko ji ma se odr ža va ju ro či šta i pre tre si. To zna či da su di je i sud sko oso blje mo ra ju da pu tu ju iz me đu su do va i sud skih je di ni ca, što zah te va zna čaj na sred stva i prou zro ku je bri gu o bez bed no sti je di ni ca. Re gi star prav nih stva ri i IT si stem za po ve zi va nje svih su do va i sud skih je di ni ca ko ji bi omo gu ća vao pri stup spi si ma ni je u pot pu noj upo tre bi. Ustav ni sud ima 7.000 pred me ta u ra du, uklju ču ju ći i re kur se su di ja i tu ži la ca ko ji ni su re i za bra ni. Us po sta vlja nje Pra vo sud ne aka de mi je tek je u po čet noj fa zi i struč na obu ka još ni je zapo če la. Na pre dak u do ma ćim pred me ti ma rat nih zlo či na je i da lje spor. Sa da ima 20 kri vič nih postu pa ka u to ku, a u to ku su is tra ge pro tiv 103 li ca. 2 3.1. Ini ci ja ti va za re ša va nje po sto je ćih pro ble ma Po sle ob ja vlji va nja Iz ve šta ja Evrop ske ko mi si je, kao i od go vo ra na Upit nik u pro ce su sti canja kan di da tu re za EU, pred u ze te su od re đe ne me re ko je su, na ža lost, do dat no ote ža le reša va nje pro ble ma na sta lih u spro vo đe nju re for me. Na rod na skup šti na je 29. de cem bra 2010. go di ne usvo ji la Za kon o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o su di ja ma (Službeni gla snik RS, br. 101/10). 3.1.1. Pro ble mi u ovom pri stu pu Bit na sa dr ži na ovog Za ko na ob u hva će na je čla no vi ma 5 i 6, prem da i u ne kim dru gim ima no vi na ko je su zna čaj ne za in ter pre ta ci ju ove dve osnov ne od red be. Osnov na od red ba o re troak tiv no sti Za ko na sa dr ža na je u čl. 5, st. 2 i 3: ex le ge, svi po stup ci po žal ba ma su di ja Ustav nom su du, kao i po ustav nim žal ba ma, okon ča va ju se i pred me ti se ustu pa ju VSS, a na ve de ne žal be se sma tra ju pri go vo ri ma. a. Glav ni pro blem je taj što se po sred stvom re tro ak tiv no sti za kon skih od re da ba sa dr ža nih u čl. 5 i 6 Za ko na, omo gu ća va re tro ak tiv nost pod za kon skog ak ta, či ja sa dr ži na ni je bi la po zna ta po sla ni ci ma u vre me do no še nja za ko na. Na i me, u čl. 5, st. 1 pred vi đe no je da će stal ni sa stav VSS pre i spi ta ti od lu ke o re i zbo ru su di ja u skla du sa kri te ri ju mi ma i me ri li ma za oce nu struč no sti, ospo so blje no sti i do stoj no sti, a njih će do ne ti stal ni sa stav Vi so kog sa ve ta sud stva. Ove kri te ri ju me stal ni sa stav tre ba da do ne se u ro ku od 15 da na od iz bo ra čla no va iz re do va su di ja (čl. 7), ta ko da će Sr bi ja ima ti su di je iza bra ne po jed nim kri te ri 2 EU Comission, Progression Report on Serbia, 2010. 11

OCENA STANJA I PROBLEMI ju mi ma i me ri li ma 2009. go di ne, a dru ge, u skla du sa kri te ri ju mi ma i me ri li ma ko ji će bi ti do ne se ni 2011. go di ne, tj. ima će, mo žda, su di je pr vog i dru gog re da. b. Do dat ni pro blem je či nje ni ca da se žal be su di ja pre tva ra ju u pri go vo re ko ji su za sno va ni na kri te ri ju mi ma i me ri li ma iz 2009. go di ne, a ti (no vi-sta ri pri go vo ri-žal be) bi će pro suđi va ni po ne kim dru gim kri te ri ju mi ma i me ri li ma. c. Ko nač no, ova ko shva će na re tro ak tiv nost je ne u stav na. Iz u zet no do pu šte na re tro ak tivnost mo ra is pu nja va ti od re đe ne uslo ve: (i) ona mo ra bi ti oprav da na, tj. op šti dru štve ni in te res za re tro ak tiv no dej stvo mo ra bi ti pre te žni ji od raz lo ga prav ne si gur no sti, zbog ko jih je re tro ak tiv nost u na če lu za bra nje na; (ii) čak i ako se sta ne na sta no vi šte da je retro ak tiv nost oprav da na, ona se mo že od no si ti sa mo na dej stvo po je di nih od re da ba za kona; u ovom slu ča ju, me đu tim, re tro ak tiv no de lu ju ne sa mo čl. 5 i 6 Za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o su di ja ma, već i je dan pod za kon ski akt, za či je do no še nje je nad le žan VSS kri te ri ju mi i me ri la za oce nu struč no sti, ospo so blje no sti i do stoj no sti su di ja, ko ji je osnov ni sup stan ci jal ni iz vor pra va u da tom do me nu. Od red ba čl. 5, st. 2 Za ko na ne u stav na je ne sa mo zato što se njom pre ko ra ču ju Usta vom do pu šte ne gra ni ce re tro ak tiv no sti. Tre ba pod vu ći i to da se nad le žnost za od lu či va nje ne sa mo po žal ba ma su di ja Ustav nom sudu, ne go i po ustav nim žal ba ma, ovim Za ko nom preno si sa Ustav nog su da na VSS. Na i me, u čl. 166 Usta va od re đe no je sle de će: Ustav ni sud je sa mo sta lan i neza vi san dr žav ni or gan ko ji šti ti ustav nost i za ko ni tost i ljud ska i ma njin ska pra va i slo bo de, dok se u čl. 170 Ustav ba vi uslo vi ma za do pu šte nost ustav ne žal be sve to u sa sta vu še stog de la Usta va, ko ji no si na ziv Ustav ni sud. Iz ova kvog sta nja stva ri, je zič kim i si ste mat skim tu ma če njem se za klju ču je da je Ustav taj ko ji od re đu je Je zič kim i si ste mat skim tu ma če njem Zakona se za klju ču je da je Ustav taj ko ji od re đu je nad le žnost Ustav nog su da da po stu pa po ustav noj žal bi, iz ja vlje noj zbog po vre de ljud skih pra va. nad le žnost Ustav nog su da da po stu pa po ustav noj žal bi, iz ja vlje noj zbog po vre de ljud skih pra va. Po red to ga, za ko nom je po vre đe no ustav no pra vi lo o po de li dr žav nih vla sti, jer je za ko no da vac, a ne sud okon čao sud ske po stup ke. Za kon je do ne sen po hit nom po stup ku, a stu pio je na sna gu pr vog da na po ob ja vlji va nju. U ovom vre me nu od vi ja se po stu pak pre i spi ti va nja iz bo ra i re i zbo ra su di ja i jav nih tu ži la ca. Bu du ći da on ni je okon čan, pre ra no je da va ti bi lo ka kve oce ne iz u zev pre zen ti ra nih, ko je imaju na čel ni ka rak ter. De le ga ci ja Evrop ske ko mi si je u Sr bi ji or ga ni zo va la je mo ni to ring po stup ka pre i spi ti va nja. 12

PREPORUKE 4. Pre po ru ke Iako do sa da šnji tok naj no vi je pra vo sud ne re for me no si u se bi te ške ele men te po li tič kog simu la kru ma, kao i sum nje u kr še nje bit nih po stu la ta vla da vi ne pra va, te ške po sle di ce ko je su do da nas na sta le mo gle bi se do ne kle ubla ži ti ne kim od sle de ćih ak tiv no sti: (1) ozbilj nim i kri tič kim mo ni to rin gom ra da Vi so kog sa ve ta sud stva i Dr žav nog ve ća tu ži la ca, i nji ho vih rad nih te la na po stup ku pre i spi ti va nja iz bo ra i re i zbo ra su di ja i jav nih tu ži la ca; (2) po bolj ša njem efi ka sno sti ra da Ustav nog su da, či ja je spo rost i ne in ven tiv nost po slu ži la kao iz go vor za to da se nad le žnost za prav ne le ko ve ne i za bra nih su di ja i jav nih tu ži la ca pre ne se sa Ustav nog su da na Vi so ki sa vet sud stva i Dr žav no ve će tu ži la ca; (3) od re đi va nje po treb nog bro ja su di ja i tu ži la ca u Sr bi ji u skla du sa uobi ča je nim me to da ma, kao što su broj sta nov ni ka, gu sti na na se lje no sti, uče sta lost od re đe ne vr ste sud skih po stu pa ka, što bi se mo ra lo uči ni ti na osno vu po da ta ka pra vo sud ne sta ti sti ke, ko ja se, me đu tim, u Sr bi ji u po sled nje dve de ce ni je ne a de kvat no vo di; (4) pre i pi ti va nje or ga ni za ci je su do va us po sta vlje ne or ga ni za ci o nim za ko ni ma iz 2008. go di ne i nji ho vo kri tič ko pre i spi ti va nje; (5) hi tan iz bor pred sed ni ka su di ja ume sto po sta vlja nja vr ši la ca du žno sti pred sed ni ka su do va; (6) ja sno lo ci ra nje od go vor no sti za ne a de kvat nu, ne struč nu i pro tiv u stav nu pra vo sud nu re formu, na ro či to ra di vra ća nja po ve re nja gra đa na u pra vo su đe; (7) pri hva ta nje svih su ge sti ja Evrop ske ko mi si je bez nji ho vog iz i gra va nja i uma nji va nja zna ča ja. 13

LITERATURA Li te ra tu ra 1. Evrop ska kon ven ci ja za za šti tu ljud skih pra va i osnov nih slo bo da, s pro to ko li ma, u zbir ci doku me na ta Me đu na rod no jav no pra vo, Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va, Be o grad 2005; 2. EU Co mis sion, Pro gres sion Re port on Ser bia, 2010; 3. Od lu ka o utvr đi va nju kri te ri ju ma i me ri la za oce nu struč no sti, ospo so blje no sti i do stoj no sti za iz bor su di ja i pred sed ni ka su do va, Službeni glas nik RS, br. 49/200; 4. Char ter of Fun da men tal Rights of The Euro pean Union, Of fi cial Jo ur nal of the Euro pean Union C 83/389 of 30.3.2010 5. Ustav Re pu bli ke Sr bi je, Službeni glas nik RS, br. 98/2006 6. Ustav ni za kon za spro vo đe nje Usta va Sr bi je, Službeni gla snik RS, br. 98/2006 7. Za kon o Dr žav nom ve ću tu ži la ca, Službeni glas nik RS, br. 116/2008, 101/2010 i 88/2011 8. Za kon o Vi so kom sa ve tu sud stva, Službeni gla snik RS, br. 116/2008, 101/2010 i 88/2011 9. Za ko nu o su di ja ma, Službeni glas nik RS, br. 116/2008, 58/2009 - od lu ka US, 104/2009 i 101/2010 10. Za kon o Pra vo sud noj aka de mi ji, Službeni glas nik RS, br. 104/2009 14

Izdavač Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31 Beograd www.emins.org Za izdavača Maja Bobić Autor prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić Urednik dr Vladimir Pavićević, predsednik Istraživačkog foruma Izvršni urednik Relja Božić, koordinator Istraživačkog foruma Lektura i korektura Vesna Pravdić Dizajn i prelom Dunja Šašić www.dunjadesign.com ISBN: 978-86-82391-74-6 Beograd, februar 2012. Mišljenja i stavovi izraženi u ovom radu predstavljaju stavove autora, članova Istraživačkog foruma, i ne odražavaju neophodno i zvanične stavove Balkanskog fonda za demokratiju, German Marshall fonda, niti njihovih partnera. 15

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 341.217.02(4-672EU:497.11)(0.034.2) 347.9(497.11)(0.034.2) 347.962.6(497.11)(0.034.2) РАКИЋ-Водинелић, Весна, 1950- Pravosuđe i ljudska prava - Poglavlje 23 [Elektronski izvor] / [Vesna Rakić-Vodinelić]. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2012. - (Istraživački forum) Način dostupa (URL): http://www.emins.org/sr/onama/forum-if/ij_pra vo.html. - Nasl. sa matične strane. - Opis izvora dana 07. 03. 2012. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Sadrži bibliografiju. ISBN 978-86-82391-74-6 a) Европска унија - Придруживање - Србија b) Правосуђе - Србија c) Судије - Независност - Србија COBISS.SR-ID 189526796 16