2010

Слични документи
Z A K O N O SUDSKIM VEŠTACIMA I. UVODNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi za obavljanje vešta enja, postupak imenovanja i razrešenja sudsk

BOSNA I HERCEGOVINA REPUBLIKA SRPSKA VRHOVNI SUD REPUBLIKE SRPSKE Broj: 95 0 P Rev Banjaluka: godine Vrhovni sud Republike Srpske

Sadržaj PREDGOVOR I DIO: TROŠKOVI PARNIČNOG POSTUPKA Osnovne karakteristike troškova parničnog postupka Pravna priroda zahtjev

Sluzbeni glasnik Grada Poreca br

ПРЕДЛОГ ЗАКОН О ДОПУНИ ЗАКОНА О УСТАВНОМ СУДУ Члан 1. У Закону о Уставном суду ( Службени гласник РС, бр. 109/07, 99/11, 18/13 - УС и 40/15 - др. зако

III Пж

Microsoft Word _Vipnet_komentar_BSA_final.doc

Z A K O N O JAVNIM NABAVKAMA I. OSNOVNE ODREDBE 1. Predmet zakona i definicije Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ure uje se planiranje javnih nabavki

POSLOVANJA ZA DEBITNE KARTICE ZA PRAVNA LICA Izdavalac o debitne kartice za pravna lica je ni broj , internet stranica:


Microsoft Word - van sj Zakon o privrednoj komori -B.doc

Katalog propisa Registar i precisceni tekstovi propisa Crne Gore

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА РЕПУБЛИКА СРПСКА ВРХОВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број: 15 0 У Увп Бања Лука, године Врховни суд Републике Српске

broj 111

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОСНОВНИ СУД КИКИНДА СУДСКА ЈЕДИНИЦА НОВИ КНЕЖЕВАЦ Број: I-3 Ии. 416/2017 Дана: НОВИ КНЕЖЕВАЦ Основни суд Кикинда, Судска

Microsoft Word - STATUT za 44 sednicu skupstine cir doc

1.pdf

ZAKONA O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU Član 1. U Zakonu o zdravstvenom osiguranju ( Službene novine FBiH, 30/97, 7/02, 70/08 i

Службени гласник РС бр. 14/2019 ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ СТОЈКОВИЋ против СРБИЈЕ (Представка број 24899/15) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 22. јануар године Ова

Sluzbeni glasnik 3/08.indd

Република Србија ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД Прев 132/2015 Пзп 1/ године Б е о г р а д У ИМE НАРОДА Врховни касациони суд, у већу састављено

P R E D L O G ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IGRAMA NA SRE U lan 1. U Zakonu o igrama na sre u ( Službeni glasnik RS, br. 88/11 i 93/12-dr. zako

Службени гласник РС, бр. 1/2017 ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ЈОВАНОВИЋ против СРБИЈЕ (Представке бр /13 и 21907/13) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 19. јул годи

Triglav osiguranje a.d.o. triglav Na osnovu clana 75 Statuta Akcionarskog drustva za osiguranje Triglav osiguranje" a.d.o. Beograd o clana 58. Zakona

Advokatska kancelarija Blagojević, Banja Luka

CEKOS IN Ekspert

Na osnovu člana 19. stav (1) Zakona o Vladi Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/0

HRVATSKI SABOR Na temelju lanka 88. Ustava Republike Hrvatske, donosim 2298 ODLUKU O PROGLA ENJU ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPO LJAVANJ

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА РЕПУБЛИКА СРПСКА ВРХОВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број:15 0 У Увп Бањалука, године Врховни суд Републике Српске

mr

ЗАКОН О ИЗМЕНAMA ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПРАВА НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ Члан 1. П Р Е Д Л О Г У Закону о заштити права на суђење у разумном року ( Службени

Z A K O N

R E P U B L I K A H R V A T S K A PRIMORSKO-GORANSKA ŽUPANIJA GRAD RIJEKA Poglavarstvo O b r a z l o ž e n j e Prijedloga odluke o davanju u zakup jav

РЕПУБЛИКА СРБИЈА Дана: 18. јула године Државно правобранилаштво Министарство правде Број: ДП 590/2018 Број: / Високи савет судс

Prof. dr Jasminka Gradaščević-Sijerčić

ВРХОВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број: 71 0 П Рев Бања Лука, године Врховни суд Републике Српске у вијећу састављеном од судија Биља

Република Србија ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД Рев2 263/ године Б е о г р а д У ИМЕ НАРОДА Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија

Служба за рачуноводство и финансије Служба за техничке прописе Број: службено Датум: Процедура за принудну наплату накнада Београд, мај 20

CEKOS IN Ekspert

Република Србија УПРАВНИ СУД 9 У 11709/ године Б е о г р а д У ИМЕ НАРОДА Управни суд, у већу састављеном од судија: Душанке Марјановић,

0_Zbornik radova - LIMEN 2015.pdf

Република Србија ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА ДИСЦИПЛИНСКИ ТУЖИЛАЦ Датум: године Б е о г р а д ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДИСЦИПЛИНСКОГ ТУЖИОЦА ВИСОКОГ САВЕТ

Microsoft PowerPoint - Kompenzacija i naknada stete-Hajrija Hadziomerovic Muftic.ppt

Microsoft PowerPoint - Dopunsko zdravstveno osiguranje - Solaris pptx

РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА Е НАЦРТ ЗАКОН О ОБАВЕЗНИМ ОСИГУРАЊИМА У САОБРАЋАЈУ Бања Лука, фебруар године

Microsoft Word - prijemni 2011.ekonomika.doc

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА РЕПУБЛИКА СРПСКА ВРХОВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ БАЊА ЛУКА Број: 71 0 П Рев Бања Лука, године Врховни суд Републ

Advokatska kancelarija Blagojević, Banja Luka

Службени гласник РС бр. 27/2019 ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ НИКОЛИЋ против СРБИЈЕ (Представка број 41392/15) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 19. март године Ова прес

BILANCA iznosi u tisu ama kn AKTIVA A) GOTOVINA I DEPOZITI KOD HNB-a I. Gotovina II. Depoziti kod HNB-a B) DEPOZITI KOD BANKARSKIH INSTITUC

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОСНОВНИ СУД КИКИНДА СУДСКА ЈЕДИНИЦА НОВИ КНЕЖЕВАЦ Број: I-3 Ии. 416/2017 Дана: НОВИ КНЕЖЕВАЦ Основни суд Кикинда, Судска

Република Србија ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД Узп 181/ године Б е о г р а д У ИМЕ НАРОДА Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија:

P R O S P E K T ZA DISTRIBUCIJU HARTIJA OD VREDNOSTI IZDAVAOCA POŽAREVAC PROMET A.D. Požarevac Izjava 1. Prospekt, sa podacima koji se daju u njegovoj

На основу члана 241. Закона о банкама Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске број 4/17), члана 5. став 1. тачка б, члана 20. став 2. тач

ОБЛАСТ ПРИВРЕДНОГ ПРАВА 1. Како се спроводи стечајни поступак? 2. Где се, одмах по пријему, објављују сви поднесци стечајног управника? 3. Кад постоји

1.pdf

Katalog propisa Registar i precisceni tekstovi propisa Crne Gore

Завод за хитну медицинску помоћ Крагујевац Број: 01/ Дана: год. Крагујевац На основу члaна 136. Закона о здравственој заштити (Служ

Microsoft Word - FL-nadzor doc

Broj 3 - Strana 362 NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Subota 27. velja~e god. lanak 2. U lanku 48. Pravilnika o sadržaju i na inu vo enja dokum

Z A K O N O BIBLIOTE KO-INFORMACIONOJ DELATNOSTI I. UVODNE ODREDBE Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ure uju se opšti interes, uslovi i resursi za ob

ВРХОВНИ СУД

informator - finish.indd

BOSNA I HERCEGOVINA REPUBLIKA SRPSKA VRHOVNI SUD REPUBLIKE SRPSKE Broj: 71 0 P Rev Banjaluka, godine Vrhovni sud Republike Srpsk

BOSNA I HERCEGOVINA

Microsoft Word - Pravilnik o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih .rtf

narrative report

Microsoft Word - zakon o izbeglicama.doc

Закон о заштити пословне тајне ("Службеном гласнику РС", бр. 72/2011)

Република Србија ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД Кзз 1093/ године Б е о г р а д У ИМЕ НАРОДА Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија

„MK COMMERCE“ d

OP[TI USLOVI ZA OSIGURAWE IMOVINE

Z A K O N O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA Član 1. U Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog

Microsoft Word - 04 Pravilnik o postupku i uslovima izricanja mera i oduzimanju dozvole emiterima.doc

Република Србија ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД Рев 786/ године Б е о г р а д У ИМЕ НАРОДА Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија:

Todor Skakic

Република Србија ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД Рев1 5/ година Б е о г р а д Врховни касациони суд, у већу састављеном од судије: Бранка Станић

broj-80.pdf

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА

rjesenje_tempic_fa_1_9_11_SR

Република Србија УПРАВНИ СУД 7 У 1753/ године Б е о г р а д У ИМЕ НАРОДА Управни суд, у већу састављеном од судија: Душанке Марјановић,

BOSNA I HERCEGOVINA

tocka Prijedlog Odluke o pri... kupoprodaja Cib commerce.pdf

На основу чл

РЕПУБЛИКА СРПСКА ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СЛУЖБА ПРЕДСЈЕДНИКА Бана Милосављевића 4, Бања Лука, тел:051/ , факс: 051/ ,

Microsoft Word P Rev - anonimizirana.doc

ODLUKA O USLOVIMA I POSTUPKU ZA IZDAVANJE I ODUZIMANJE SAGLASNOSTI LIZING DRUŠTVU (Neslužbeno prečišćeni tekst) ( Sl. novine FBiH, br. 46/09 i 46/11)

ODLUKA O TROŠKOVIMA U POSTUPCIMA ARBITRAŽE * I. OPĆE ODREDBE Članak 1. Ovom odlukom utvrđuju se pravila o troškovima u postupcima na koje se primjenju

ЗАКОН

Microsoft Word P Rev - anonimizirana

Microsoft Word - PRAVILNIK povreda Kodeksa prof.etike-NOVI.doc

Microsoft Word - ADMINISTRATIVNI DOGOVOR o sprovodjenju sporazuma o socijalnom osiguranju BiH i R Slovenije.doc

П РА В И Л Н И К

ВРХОВНИ СУД

Microsoft Word - 10 Odluka o nadzoru - bez korekcija.docx

Microsoft Word - ______ ________ ________.DOC

Judgement Template

Crna Gora AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE MEDIJE Broj: / 1 0 Podgorica, godine Na osnovu člana 40 čl. 109 stav 1, alineja 4 Zakona o elek

ЗАКОН О МЕЂУНАРОДНОМ ПРИВАТНОМ ПРАВУ

Транскрипт:

M : -... 368 (497.6) DIREKTNI ZAHTJEV - TUŽBA OŠTE ENOG LICA PREMA OSIGURAVAOCU Mr Predrag Baroš Rezime: U materiji osiguranja od odgovornosti vlasnika i korisnika motornih vozila, iako ošte ena lica nisu ugovorno vezana sa osigurava em, ona imaju pravo da direktnom tužbom potražuju naknadu pretrpljene štete od osigurava a. Direktna tužba je od višestruke koristi, njen osnovni cilj je da pojednostavi i ubrza postupak likvidacije odštetnog zahtjeva i na taj na in doprinese zaštiti ošte enih lica u saobra ajnim nezgodama. Gotovo svi zakoni uporednog prava u kojima postoji osiguranje od odgovornosti vlasnika i korisnika motornih vozila kao vid obaveznog osiguranja, predvi aju i direktnu tužbu, koja je u praksi našla široku primjenu. Mi emo u našem izlaganju ukazati na zna aj direktne tužbe i na njenu primjenu u Bosni i Hercegovini kao i u zemljama u okruženju. Klju ne rije i: osiguranje od odgovornosti, motorna vozila, saobra- ajne nezgode, odštetni zahtjev, direktna tužba, actio directa. Pojam i zna aj direktnog zahtjeva - tužbe Direktni zahtjev predstavlja pravo tre eg lica koje je pretrpjelo štetu upotrebom motornog vozila, da zahtjeva naknadu štete neposredno od osigurava a kod koga je lice koje je odgovorno za štetu bilo osigurano. Zbog postojanja prava na direktni zahtjev ošte enog prema osigurava u, odnosi koji se javljaju u oblasti obaveznog osiguranja od odgovornosti su druga iji nego u drugim vrstama osiguranja. Na zna aj direktnog zahtjeva ukazuje i Evropska konvencija iz 1959. godine, koja lanom 6 Aneksa 1 preporu uje nacionalnim zakonodavstvima Investiciono-razvojna banka Republike Srpske a.d. Banja Luka 381

da predvide mogu nost odnosno pogodnost ošte enim licima da prema osigurava u, po osnovu zaklju enog obaveznog osiguranja od odgovornosti, omogu e postavljanje direktnog zahtjeva (actio directa). Postojanje punovažnog ugovora o obaveznom osiguranju nije uslov da bi ošte eni imao pravo na direktni zahtjev prema osigurava u. Naime, pravo direktnog zahtjeva prema osigurava u imaju ošte ena tre a lica i u slu aju kada je vlasnik odnosno korisnik motornog vozila, propustio da zaklju i ugovor, tj. u slu aju kada je štetu prouzrokovalo neosigurano motorno vozilo. Suština direktnog zahtjeva jeste u tome što ošte eni prema osigurava u ima neposredno pravo na naknadu štete, tako da se izme u ošte- enog i osigurava a uspostavlja odnos izme u povjerioca i dužnika. U Republici Srpskoj Zakon o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila i ostalim obaveznim osiguranjima od odgovornosti (u daljem tekstu: Zakon o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS) 1, lanom 7 stav 6 propisuje da, svako lice ošte eno vozilom, iji vlasnik ili korisnik podliježe obavezi osiguranja od odgovornosti, koje ima pravo da traži odštetu od voza a, bez obzira da li je to lice bilo unutar ili van tog vozila, ima neposredno potraživanje od osigurava a. Sli nu odredbu sadrži i lan 8 stav 6 Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila i ostalim odredbama o obaveznom osiguranju od odgovornosti Federacije BiH (u daljem tekstu: Zakon o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila FBiH) 2. U Srbiji ovo pravo predvi a lan 87 Zakona o osiguranju imovine i lica, lan 27 Nacrta zakona o obaveznom osiguranju u saobra aju (u daljem tekstu: Nacrt novog zakona), kao i u Hrvatskoj lan 20 i 21 Zakon o obveznim osiguranjima u prometu 3, a bilo je predvi eno i svim dosadašnjim zakonima. 4 Potraživanje po osnovu ugovora o osiguranju od odgovornosti ošte eno lice ostvaruje podnošenjem odštetnog zahtjeva društvu za osiguranje, a ukoliko ono ospori zahtjev ili na njega ne odgovori ošte eni može podnijeti tužbu sudu. Najnovije izmjene Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS 5, podnošenje tužbe uslovljavaju prethodnim 1 Službeni glasnik RS br. 17/05, 64/06 i 12/09. 2 Službene novine FBiH br. 24/05. 3 Narodne novine br. 151/05. 4 lan 18 stav 1 Zakona o obaveznom osiguranju imovine i lica iz 1965. godine, lan 18 stav 1 Zakona o obaveznom osiguranju u saobra aju iz 1968. godine, lan 57 stav 1 Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica iz 1976. godine, lan 95 stav 1 Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica iz 1990. godine. 5 Službeni glasnik RS br. 12/09. 382

M : -... podnošenjem odštetnog zahtjeva društvu za osiguranje (tužba podnesena protiv društva za osiguranje prije isteka rokova po kojima su društva za osiguranje i Zaštitni fond Republike Srpske dužni postupiti, smatra se preuranjenom), a isto rješenje u Srbiji usvaja Nacrt novog zakona. 6 Direktni zahtjev-tužba predstavlja zaštitu žrtava saobra ajnih nezgoda. Zaštita se prije svega ostvaruje u omogu avanju bržeg postupka u ostvarivanju naknade štete. Direktna tužba zna i i sigurnost realizacije naknade štete. Solventnost društva za osiguranje je jedan od bitnih elemenata njihovog rada, pa to pretpostavlja potpunu i brzu naknadu štete ošte enim licima. U prilog tih konstatacija su i rješenja koja predvi a Zakon o obligacionim odnosima. I u slu aju kad je zaklju eno dobrovoljno osiguranje od odgovornosti, ošte eno lice može zahtijevati neposredno od osigurava a naknadu štete koju je pretrpjelo doga ajem za koji je odgovoran osiguranik, ali najviše do iznosa osigurane sume. 7 Pravo ošte enom da se direktno obrati osigurava u priznaju i mnoge druge zemlje, to pravo predvi a: italijanski zakon iz 1969. godine, belgijski zakon iz 1956. godine, španski zakon iz 1962. godine, itd. Izvor direktne tužbe U vezi sa odre ivanjem izvora direktne tužbe pravna teorija poznaje više shvatanja: Prema jednom shvatanju, direktna tužba izvire iz ugovora o osiguranju. Ovo shvatanje se ne bi moglo prihvatiti s obzirom da osigurava nije ugovorno vezan sa ošte enim (ukoliko nije u pitanju ugovor u korist tre eg lica), a ošte eni bi imao pravo na naknadu štete koja mu je prouzrokovana upotrebom motornog vozila i u slu aju kad ugovor nije zaklju en (neosigurano motorno vozilo). Treba naglasiti da iako neposredno pravo ne izvire iz ugovora izme u osiguranika i osigurava a, ovaj ugovor predstavlja važan instrument kojim se odre uje sadržina tog prava i obim ovlaštenja, kao i subjekti pravnih odnosa. 8 6 Prema lanu 27 Nacrta novog zakona, potraživanje po osnovu ugovora o osiguranju od odgovornosti ošte eno lice ostvaruje podnošenjem odštetnog zahtjeva društvu za osiguranje. Ukoliko društvo za osiguranje ne odgovori na odštetni zahtjev u roku od 30 dana od dana prijema zahtjeva, ošte eno lice može podnijeti tužbu sudu, pa bi mogli zaklju iti da Nacrt novog zakona ipak uslovljava podnošenje tužbe, prethodnim obra anjem osigurava u sa zahtjevom za naknadu štete. 7 lan 941 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima. 8 Šuleji, P., Pravo osiguranja, Beograd 2005, str. 405. 383

Prema drugom shvatanju, izvor direktne tužbe je u zakonu. 9 Ali u krajnjoj liniji svi pravni odnosi se zasnivaju na zakonu, pa se ovo shvatanje ne prihvata. Prema tre em shvatanju, pretrpljena šteta predstavlja izvor direktne tužbe. Dakle, osnov tužbe leži u pravu na naknadu štete za koju je odgovoran osiguranik. Ovo shvatanje je prihva eno i u sudskoj praksi. 10 Odre ivanje izvora direktne tužbe je od zna aja i u pogledu isticanja prigovora prema ošte enom, u odnosu na nadležnost, zastarjelost, u pogledu momenta nastanka direktnog prava, u pogledu odu ivanja o zakonu koji se primjenjuje ako je odnos sa elementima inostranosti (zakon mjesta nastanka štete ili zakon mjesta zaklju ivana ugovora o obaveznom osiguranju od odgovornosti). Direktna tužba i odgovornost osiguranika Osiguranje od odgovornosti obuhvata štetu koju je pretrpjelo ošte eno lice, a koju je osiguranik dužan naknaditi u skladu sa zakonom, uslovima osiguranja i ugovorom o obaveznom osiguranju od odgovornosti. Osigurava je u obavezi da naknadi štetu za koju je odgovoran osiguranik, ali ne i štetu za koju ne postoji gra anska odgovornost osiguranika. Dakle, gra anska odgovornost osiguranika je gornja granica obaveze osigurava a prema ošte enom licu, što prihvata i sudska praksa. 11 9 Zastupljeno naro ito u švajcarskom i francuskom pravu, vidi: Šuleji, P., Osiguranje od gra anske odgovornosti, Beograd 1967, str. 124-5. 10 Obaveza osiguravaju eg zavoda... ima karakter zakonske obaveze za naknadu štete... pravni osnov za ostvarivanje zahtjeva za naknadu štete je pri injena šteta i odgovornost štetnika za njenu naknadu. Tre e ošte eno lice po osnovu naknade štete pri injene motornim vozilom ostvaruje naknadu ne samo prema štetniku, nego i neposredno prema osiguravaju em zavodu. Time su jasno odre eni i regulisani svi odnosi koji nastaju pri injenom štetom od upotrebe motornih vozila... Viši privredni sud, Sl. 1268/73 od 02.11.1973. godine. 11 Zbog akcesorne prirode obaveze osigurava a da naknadi štetu po osnovu obaveznog osiguranja od odgovornosti, on ne bi mogao odgovarati ako uopšte ne postoji odgovornost za štetu na strani imaoca vozila. Vrhovni sud Hrvatske, GŽ-657/72 od 11.04.1973. godine. 384

M : -... Ostvarivanje direktne tužbe Bez obzira na sistem obaveznog osiguranja, odgovornost za štetu lica koje je štetu prouzrokovalo i dalje nije ukinuta. Ošte eni koji je pretrpio štetu upotrebom motornog vozila, može se zahtjevom za naknadu štete obratiti licu koje je za tu štetu odgovorno, bez obzira na zaklju eni ugovor o obaveznom osiguranju. 12 Pored toga ošte eni se može sa zahtjevom za naknadu štete obratiti i osigurava u. Bez obzira što je odgovornost osiguranika pretpostavka za naknadu štete od strane osigurava a, utvr ivanje odgovornosti osiguranika nije uslov za podizanje direktne tužbe. Ošte eno lice može da podnese direktnu tužbu protiv osigurava a, bez prethodnog utvr ivanja odgovornosti osiguranika koji mu je štetu prouzrokovao. Direktna tužba je nezavisna od tužbe prema osiguraniku, u sporu koji je pokrenut direktnom tužbom utvr uje se odgovornost za naknadu štete, visina naknade i obaveza osigurava a. 13 Ošte eno lice je u obavezi da podnese dokaze iz kojih se može utvrditi: da je osigurano lice prouzrokovalo štetu; da je odgovorno za pri injenu štetu; da ošte eni nije doprinio nastanku štete; u emu se sastoji šteta koju je ošte eni pretrpio. U eš e osiguranika u sporu pokrenutom 12 Osiguranjem motornog vozila od odgovornosti za štetu pri injenu tre im licima, osiguranik se ne osloba a od odgovornosti prema licu kome nanese štetu upotrebom osiguranog vozila, ve je takvim osiguranjem osiguranik sebi obezbijedio samo mogu nost da se od zavoda kod koga je vozilo osigurano regresira za iznos štete koju je isplatio ošte enom licu. Viši privredni sud Beograd, P-770/70 od 13.04.1970. godine. Iako osigurava po propisima o obaveznom osiguranju neposredno odgovara ošte enom licu, ošte eni može svoj zahtjev ostvarivati i sam protiv štetnika to je njegovo pravo, a ne dužnost... tužba protiv štetnika nije preuranjena. Vrhovni sud BiH, Gž-1427/67 od 06.11.1968. godine. U našem pravnom sistemu ne postoji za bilo koji slu aj odredba kojom osoba, ina e odgovorna za štetu, ne bi odgovarala ošte enom zato što je sklopila sa osiguravaju im zavodom ugovor bilo o dobrovoljnom bilo o obaveznom osiguranju od odgovornosti. Vrhovni sud Hrvatske, Gž-1931/70 od 10.02.1971. godine. 13 Zakon nije obaveza ošte enog da u ini izbor tuženog, a još manje da bi mu, ako jednom u ini izbor, uskratio da kasnije tuži onoga od dva obaveznika koji prvom tužbom nije obuhva en... ošte eni može za istu štetu da tuži zajedno osigurava a i štetnika ili svakog posebnom tužbom, jednog poslije drugog... Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 21/69 od 11.02.1969. godine. 385

direktnom tužbom iako bi bilo korisno nije neophodno i ne predstavlja uslov za vršenje direktne tužbe. 14 Odnos direktne tužbe i tužbe za naknadu štete U pogledu odnosa izme u direktne tužbe prema osigurava u i tužbe za naknadu štete, postavlja se pitanje da li su ove tužbe nezavisne jedna od druge i kakva je pravna situacija ako je po jednoj od tužbi donesena presuda. Iako su sporovi izme u ošte enog i osigurava a i izme u ošte enog i osiguranika me usobno odvojeni, ipak izme u njih može postojati odre ena veza. Recimo, ukoliko je ošte eni dobio spor protiv osiguranika koji je odgovoran za štetu. Tom presudom kojom je osiguranik osu en na naknadu štete, ošte eni dokazuje da je šteta koju je pretrpio prouzrokovana upotrebom motornog vozila osiguranika i da je za nju osiguranik odgovoran, tj. on dokazuje da je nastupio osigurani slu aj iz obaveznog osiguranja, pa ta presuda može da bude zna ajan dokaz i u kasnijem sporu izme u ošte enog i osigurava a. Dakle, s obzirom da osigurava nije u estvovao u postupku izme u ošte enog i osiguranika, kondemnatorna presuda u gra anskoj parnici izme- u ošte enog i osiguranika ne bi mogla imati prema osigurava u karakter presu ene stvari, s obzirom da nije u estvovao u sporu, 15 ali bi mogla da posluži kao dokaz ošte enom, kojim dokazuje postojanje odgovornosti osiguranika prema njemu, a što predstavlja uslov obaveze osigurava a. Sli na situacija postoji i u pogledu koriš enja presude iz spora izme u ošte enog i osigurava a u kasnijem sporu izme u ošte enog i osiguranika koji je odgovoran za štetu (npr. ako je ošte eni primio od društva za osiguranje naknadu samo dijela štete). I u takvom slu aju u sporu izme u ošte enog i osigurava a, da bi obavezao osigurava a na naknadu štete, sud je prvo morao da raspravi sve okolnosti vezane za odgovornost osiguranika, kao da je on sam tužen za naknadu štete, pa bi tako e i ova presuda imala odre enu dokaznu snagu. 14 U tom pogledu je interesantan l. 23 italijanskog zakona iz 1969. godine, prema kojem u parnicu protiv osigurava a mora da bude umješano i lice koje je odgovorno za štetu. Pozivanje štetnika u parnicu je dužnost ošte enog. 15 Pošto ošte eno lice nema pravo na naknadu štete i od osigurava a i od osiguranika, to injenica da je jedan od njih pravosnažno osu en da ošte enom naknadi cijelu štetu ili njen dio, nema nikakvog uticaja na ishod parnice pokrenute protiv drugog od njih. Vrhovni sud Hrvatske, Gž-358/70 od 23.12.1970. godine. 386

M : -... Ošte eni može u isto ili u razli ito vrijeme tužiti radi naknade štete osiguranika koji je odgovoran za štetu i njegovog osigurava a. Osiguranik i osigurava odgovaraju solidarno prema ošte enom licu, s tim što osigurava odgovara samo do sume osiguranja koja je predvi ena ugovorom o obaveznom osiguranju od odgovornosti. Za razliku od kondemnatorne presude, odbijaju a presuda iz jednog odnosa ne bi imala uticaj u oblasti iz drugog odnosa. 16 Ukoliko ošte eni kome je šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila jednom tužbom tuži osiguranika i osigurava a, prema stavu sudske prakse, ne bi se radilo o jedinstvenom, ve o obi nom suparni arstvu. Osiguranik i osigurava su samostalne stranke, propuštanje radnje u pogledu jedne od njih ne mogu ni koristiti ni štetiti drugoj strani. Npr. samostalnost stranaka se ogleda u tome što osigurava može osporavati da je nastupio osigurani slu aj i kad osiguranik priznaje da je odgovoran za prouzrokovanu štetu tre em licu. Žalba koju jedan od njih izjavi ne koristi drugome. 17 Tako npr. ako osigurava uspije sa žalbom tako što obaveza naknade štete bude umanjena ili ukinuta, a osiguranik nije uložio žalbu, u odnosu na njega presuda je postala pravosnažna i ošte eno lice se može obratiti osiguraniku za naknadu dosu ene štete. Tako e, ukoliko osiguranik uspije sa žalbom tako što obaveza naknade štete bude umanjena ili ukinuta, a osigurava nije uložio žalbu na presudu, bez obzira što je osiguranik uspio sa žalbom i što je njegova odgovornost smanjena ili je oslobo en odgovornosti, pravosnažna i izvršna sudska presuda bi se morala izvršiti. «Me utim ako je osiguranik u žalbi isticao nove dokaze koji nisu bili poznati organizaciji za osiguranje pa je iz tih razloga uspio po žalbi, osigurava bi mogao tražiti ponavljanje postupka u skladu sa odredbama Zakona o parni nom postupku». 18 16 Ako je tužbeni zahtjev tre eg lica protiv štetnika pravosnažno odbijen zato šte se tre e lice nije žalilo protiv odbijaju eg dijela presude u odnosu na štetnika (osiguranika), takvo tre e lice ipak ima pravo na naknadu štete od zajednice osiguranja ako može da dokaže odgovornost štetnika. Vrhovni sud Hrvatske, Gž-657/72 od 11.04.1973. godine. 17 Sud je pogriješio što je prvostepenu presudu preina io u pogledu drugotuženog zavoda za osiguranje drugotuženi nije izjavio žalbu, pa je ta presuda prema njemu postala pravosnažna. Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 5/73 od 07.02.1973. godine. 18 Filipovi, A., Obavezno osiguranje od autoodgovornosti u Jugoslovenskom pravu, Beograd 2001. str. 309. 387

Odnos prema krivi nom postupku Lice koje prouzrokuje štetu upotrebom motornog vozila, esto ini i krivi no djelo ugrožavanje javnog saobra aja, pa pored postupka za naknadu štete postaje i subjekt krivi nog postupka. Zbog toga se postavlja pitanje odnosa ova dva postupka, a posebno uticaju krivi nog postupka na postupak naknade štete. U praksi se naj eš e protiv lica koje je odgovorno za štetu pokre e krivi ni postupak, a protiv njegovog osigurava a postupak za naknadu štete. Tada u parnici za naknadu štete koju je ošte eni pokrenuo protiv osigurava a, postojanje krivi nog djela voza a nije prethodno pitanje, niti je sastavni dio gra anskog delikta, pa prema sudskoj praksi, parni ni postupak se ne može prekinuti da bi se sa ekalo pravosnažno okon anje krivi nog postupka. 19 U teoriji postoji i suprotno mišljenje prama kom bi sud trebao da cijeni cjelishodnost prekidanja postupka. 20 Gra anskopravna odgovornost je znatno šira i ne iscrpljuje se u krivi nopravnoj odgovornosti. Sud je u parni nom postupku u pogledu postojanja krivi nog djela i krivi ne odgovornosti vezan za pravosnažnu osu uju u presudu krivi nog suda. Me utim, kad je krivi ni postupak u toku, stav sudske prakse je da se parni ni postupak u kome ošte eni ostvaruje svoj odštetni zahtjev ne može prekinuti. Dakle, parni ni sud ne može da sudi suprotno presudi krivi nog suda o postojanju krivi nog djela i krivi ne odgovornosti, ali parni ni sud samostalno rješava o itavom nizu pitanja zna ajnih za utvr ivanje gra- anskopravne odgovornosti: kakva je šteta nastala; da li izme u krivi nog djela i nastale štete postoji uzro na veza, da li je tuženi krivi nim djelom pri inio štetu u odre enoj visini. 21 19 Vrhovni sud Slovenije, PŽ-221/71 od 24.06.1971. godine. 20 Vidi: Pozni, B., Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 6/1973, str. 90. 21 Odgovornost u gra anskom pravu je šira od odgovornosti u krivi nom pravu, sud je u parni nom postupku vezan samo za odluku krivi nog suda u pogledu postojanja krivi nog djela i krivi ne odgovornosti ( lan 12 stav 3 Zakona o parni nom postupku) i nije isklju ena mogu nost da parni ni sud utvrdi da je i ošte eni kriv za štetu nastalu krivi nim djelom. Sud može u parni nom postupku da, kao o prethodnom pitanju, odlu uje i o pitanju koje bi u krivi nom postupku bilo predmet odluke o glavnoj stvari, kao što je postojanje krivi nog djela i krivi ne odgovornosti u inioca, ali samo u slu aju ako ne postoji krivi na presuda koja bi vezivala parni ni sud u smislu lana 12 stav 3 Zakona o parni nom postupku. Me utim, stepen krivice za nastanak štete cijeni se prema pravnim pravilima gra anskog prava bez obzira da li je krivi no djelo izvršeno sa umišljajem ili iz nehata. U parni nom postupku mogu se utvr ivati injenice u pogledu okolnosti nastanka štete, koje uslovljavaju stepen 388

M : -... Parni ni sud nije vezan konstatacijom krivi nog suda da je za udes isklju ivo kriv optuženi, jer injenica da je i ošte eni svojim ponašanjem doprinio nastupanju štetnog doga aja ne uti e na postojanje odgovornosti optuženog. Tako e parni ni sud nije vezan stanovištem krivi nog suda o srazmjeri odgovornosti ošte enog i štetnika. 22 U parni nom postupku sud nije vezan za pravosnažnu presudu krivi nog suda kojom je optuženi oslobo en optužbe. 23 Prema licu koje je odgovorno za štetu ošte eni može ista i odštetni imovinskopravni zahtjev i u krivi nom postupku koji se vodi protiv štetnika. U krivi nom postupku imovinskopravni zahtjev ošte eni može da istakne samo prema okrivljenom, tj. u krivi nom postupku koji se vodi protiv osiguranika ošte eni ne može istovremeno da isti e i zahtjev za naknadu štete prema osigurava u. Zakonske odredbe o pravu ošte enog na direktni zahtjev prema osigurava u odnose se samo na parni ni postupak. 24 Me utim, kao što smo rekli, u praksi se naj eš e istovremeno vodi krivi ni postupak i parni ni postupak za naknadu štete. Tako da, u situaciji kad je parni ni postupak ve u toku, stranke u krivi nom postupku ne postavljaju imovinskopravni zahtjev za naknadu štete. Ukoliko bi stranka i postavila imovinskopravni zahtjev u krivi nom postupku, sud bi mogao pozivaju i se na odredbu lana 103 Zakona o krivi nom postupku Republike krivice odgovornog lica, a radi eventualne primjene pravnog pravila o podijeljenoj odgovornosti. Vrhovni sud Republike Srpske, Rev-203/05 od 15.03.2007. godine. 22 Pitanje u kojoj mjeri je nastanku štete doprinio štetnik koji je i krivi no osu en za odgovaraju e krivi no djelo a u kojoj mjeri je u tome doprinio ošte eni, je pitanje koje samostalno rješava sud u parnici za naknadu štete i u tome nije vezan stanovištem krivi nog suda. Vrhovni sud Jugoslavije, Rev. 234/67. 23 Krivi na presuda kojom je voza kamiona tuženog preduze a oslobo en od optužbe zbog krivi nog djela ugrožavanja javnog saobra aja je bez uticaja na gra anskopravnu odgovornost tuženog preduze a za štetu prouzrokovanu istom radnjom, pa se može u parni nom postupku utvrditi nepravilna i nepropisna vožnja voza a kamiona i tuženog preduze a i uzro na veza izme u ovakve vožnje na nastalu štetu. Vrhovni sud Srbije, Gž. 3958/71. 24 Zajednica osiguranja ne može da bude procesni subjekt u krivi nom postupku koji se vodi protiv okrivljenog koji je osiguran od odgovornosti za štetu nanijetu tre im licima, niti se zajednica osiguranja u krivi nom postupku može obavezati na naknadu štete. Zaklju ci savjetovanja predstavnika krivi nih odjeljenja republi kih vrhovnih sudova i sudija Krivi nog odjeljenja Vrhovnog suda Jugoslavije, koje je održano 26. i 27.12.1968. godine, u Beogradu, zaklju ak pod brojem 10. Zbirka sudskih odluka, knjiga etrnaesta, sveska prva, 1969. 389

Srpske 25 (u daljem tekstu: Zakon o krivi nom postupku RS), da stranku sa imovinskopravnim zahtjevom uputi na parni ni postupak. Prema odredbi lana 103 Zakona o krivi nom postupku RS, imovinskopravni zahtjev koji je nastao usljed izvršenja krivi nog djela raspravi e se na prijedlog ovlaš enih lica u krivi nom postupku ako se time ne bi znatno odugovla io sam krivi ni postupak (imovinskopravni zahtjev se može odnositi na naknadu štete, povrat stvari ili poništenje odre enog pravnog posla). Isticanje prigovora ošte enom licu S obzirom da ošte eni ima pravo na direktni zahtjev prema osigurava u, od tog zahtjeva ne bi imao velike koristi ako bi osigurava mogao isticati brojne prigovore, pa je iz tog razloga zna ajno odrediti na koje prigovore osigurava ima pravo, a na koje nema. Zakon o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS, odredbom lana 11 stav 1 predvi a, da osigurava ne može isticati prigovore, koji proizilaze iz polise osiguranja, protiv zahtjeva za naknadu štete koji ošte ena strana podnese osigurava u. Osigurava koji je ošte enoj strani isplatio naknadu ima protiv osiguranika, ugovara a osiguranja ili voza a, zakonom odre ena regresna prava. Prema stavu 2 istoga lana, prigovor raskida ili isteka ugovora o osiguranju se može isticati prema ošte enim tre im stranama samo ako se nezgoda desila 15 dana poslije dana kada je osigurava dao obavještenje o raskidu, odnosno 15 dana po obustavi ili isteku ugovora. Sli no rješenje sadrži i lan 12 Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila FBiH, s tim da ne sadrži odredbu lana 11 stav 2 Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS, koja uglavnom spada u nedozvoljene prigovore i u praksi može stvoriti odre ene dileme. U Srbiji prema odredbi lana 87 Zakona o osiguranju imovine i lica, ako je ošte eno lice istaklo odštetni zahtjev prema osigurava u, osigurava ne može u odgovoru na takav zahtjev isticati prigovore koje bi na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju mogao ista i prema osiguraniku zbog nepridržavanja zakona ili ugovora. Osigurava koji naknadi štetu ošte enom licu stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu, za iznos ispla ene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka, ako obaveza društva nije nastupila prema uslovima ugovora o osiguranju od odgovornosti. Isto rješenje sadrži i odredba lana 30 Nacrta novog zakona. 25 «Službeni glasnik RS» br. 50/03. 390

M : -... Osigurava prema ošte enom ne bi mogao isticati dvije vrste prigovora: prigovore iz zakona i prigovore iz ugovora o osiguranju od odgovornosti. Prigovori koje osigurava ne može isticati a koji proizilaze iz zakona su npr.: prigovor da je ugovor o osiguraju ništav jer je ugovara osiguranja prilikom zaklju enja ugovora namjerno dao lažne podatke o injenicama koje su zna ajne za ocjenu rizika; prigovor da je po etak pokri a iz osiguranja odložen iz razloga što premija nije pla ena; prigovor da je voza namjerno prouzrokovao štetu. Osigurava prema ošte enom licu tako e ne bi mogao da isti e ni prigovore koji umanjuju ili isklju uju njegovu obavezu po osnovu ugovora o osiguranju, npr. prigovor da je osiguranje zaklju eno uz odre eno u eš e osiguranika u svakoj šteti (franšinza), tako da prema ugovoru o osiguranju od odgovornosti osigurava nije u obavezi da naknadi taj iznos štete; prigovor da je obaveza osigurava a isklju ena iz razloga što je u trenutku saobra ajne nezgode vozilom upravljao voza pod dejstvom alkohola ili voza bez odgovaraju e voza ke dozvole, što predstavlja rizike koji su isklju eni iz osiguranja; prigovor da je šteta prouzrokovana za vrijeme dok je vozilo u estvovalo na trkama, a da taj rizik nije bio posebno pokriven osiguranjem. Osigurava ne bi mogao isticati ni prigovore da osiguranik nije prijavio nastupanje osiguranog slu aja u odre enom roku ili da nije obezbijedio sva dokazna sredstva o svojoj odgovornosti i visini štete. Dakle, prigovore koje osigurava može da isti e prema osiguraniku, osigurava ne bi mogao da koristi u odnosima prema ošte enom (naprijed navedeni lan 11 stav 2 Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS, predstavlja izuzetak od ovog pravila), ali sve one prigovore koje osigurano lice može da istakne prema ošte enom, mogao bi da koristi i osigurava u odgovoru na odštetni zahtjev koji je prema njemu postavljen. 26 U ovu kategoriju prigovora spadaju prigovori: da ne postoji odgovornost osiguranog lica za prouzrokovanu štetu; da je šteta prouzrokovana višom silom; da je odštetni zahtjev previsok; da je osiguranjem pokrivena samo šteta do iznosa osigurane sume; da šteta nije prouzrokovana upotrebom motornog vozila; da lice koje je podnijelo odštetni zahtjev ne spada u krug tre ih lica koja imaju pravo na naknadu štete po osnovu zaklju enog ugovora o osiguranju od odgovornosti; da je potraživanje na naknadu štete zastarjelo, 26 Ovo pravilo izri ito predvi a lan 13 stav 3 francuske uredbe iz 1959. godine; lan 18 italijanskog zakona iz 1969. godine. 391

da je ugovor o osiguranju kojim je pokrivena šteta iju naknadu ošte eni traži zaklju en sa nekim drugim osigurava em itd. Odredbe o zabrani osigurava a da isti e odre ene prigovore, opet imaju za cilj zaštitu ošte enih lica, a samom osigurava u ostaje da u regresnom postupku naplati svoja potraživanja od lica koje je odgovorno za štetu, uz kamate i troškove ako nije nastupila njegova obaveza prema uslovima ugovora o osiguranju od odgovornosti. Npr. ukoliko je voza u trenutku saobra ane nezgode upravljao motornim vozilom u alkoholisanom stanju i tre em licu prouzrokovao štetu, osigurava je u obavezi da obešteti ošte eno lice, a od samog voza a bi imao pravo da se regresira za ispla eni iznos. Kao što smo ranije naveli za razliku od zakonskih rješenja u Federaciji BiH i zemalja u okruženju, lan 11 stav 2 Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS, daje pravo osigurava u da prema ošte enom isti e odre ene prigovore koje proizilaze iz samog ugovora o osiguranju. Takva rješenja sadrže npr. lan 13 belgijskog zakona iz 1956. godine: osigurava može prema ošte enom isticati da je ugovor o osiguranju od odgovornosti lica koje je prouzrokovalo štetu ništav, raskinut ili da je njegovo dejstvo obustavljeno. Takav prigovor može se isticati tek ako se šteta desila po isteku šesnaestog dana od momenta kada je osigurava obavještenje o nekoj od ovih injenica uputio nadležnom organu, s tim da se obavještenje mora izvršiti preporu enim pismom. Njema ki zakon iz 1965. godine, isto tako dozvoljava da se okolnost koja ima za posljedicu nepostojanje ili prestanak dejstva osiguranja istakne prema ošte enom tek ako se šteta desila po isteku mjesec dana od momenta kada je osigurava o tome obavijestio nadležni organ. Isto pravilo važi i u slu aju kad je osiguranje normalno isteklo zbog proteka roka na koji je bilo zaklju eno. Engleski zakon iz 1972. godine, tako e predvi a mogu nost da osigurava prema tre em ošte enom licu može isticati prigovor da je ugovor o obaveznom osiguranju raskinut. Sudska nadležnost Kako odredbe Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS, Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila FBiH, kao i u Srbiji Zakona o osiguranju imovine i lica ne sadrže odredbe u vezi sa 392

M : -... sudskom nadležnoš u, to se u pogledu sudske nadležnosti primjenjuju opšti propisi. 27 U Republici Srpskoj prema odredbi lana 27 Zakona o parni nom postupku (u daljem tekstu: Zakon o parni nom postupku RS), 28 ako zakonom nije odre ena isklju iva mjesna nadležnost nekog drugog suda, za su enje je nadležan sud koji je opšte mjesno nadležan za tuženog. U slu ajevima predvi enim zakonom za su enje je pored suda opšte mjesne nadležnosti nadležan i drugi odre eni sud. lan 32 Zakona o parni nom postupku RS propisuje, da je za su enje u sporovima o vanugovornoj odgovornosti za štetu, pored suda opšte mjesne nadležnosti, nadležan i sud na ijem je podru ju štetna radnja izvršena ili sud na ijem je podru ju štetna posljedica nastupila. Ako je šteta nastala usljed smrti ili teške tjelesne povrede, nadležan je i sud na ijem podru ju tužitelj ima prebivalište, odnosno boravište. Stav 3 istoga lana, propisuje da se se odredbe lana 32 odnose i na sporove za naknadu štete tre im licima protiv društava za osiguranje. Zastarjelost direktne tužbe Na zastarjelost neposrednog zahtjeva ošte enog lica prema osigurava u primjenjuju se pravila gra anskog prava o naknadi štete. Prema odredbama lana 380. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima, neposredan zahtjev tre eg ošte enog lica prema osigurava u zastarijeva za isto vrijeme za koje zastarijeva njegov zahtjev prema osiguraniku odgovornom za štetu. I prije donošenja Zakona o obligacionim odnosima sudska praksa je zahtjev ošte enog prema osigurava u po osnovu obaveznog osiguranja, tretirala kao zahtjev za naknadu štete, koji zastarijeva za tri godine. 29 Kako naš zakon ne sadrži odredbe o po etku toka zastarjelosti direktne tužbe, trebalo bi primijeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima, prema kojima zastarjelost po inje da te e od dana kada je ošte eni saznao za štetu i lice koje je štetu u inilo ( lan 376 stav 1). Ako bi se 27 U belgijskom zakonu iz 1957. godine, nalaze se i odredbe o sudskoj nadležnosti. Prema lanu 7 navedenog zakona, ošte eni može tužiti društvo za osiguranje sudu mjesta gdje se desio doga aj koji je prouzrokovao štetu, sudu koji je nadležan prema mjestu prebivališta ošte enog ili sudu koji je nadležan prema mjestu sjedišta društva za osiguranje. 28 Službeni glasnik RS br. 58/03. 29 Viši privredni sud Beograd, Sl. 666/71 od 25.06.1971. godine. 393

dogodilo da ošte eni ne sazna istovremeno za štetu i za štetnika, u takvim slu ajevima rok zastarjelosti bi po eo da te e od momenta kada se ostvari i drugi potreban uslov (tj. saznanje za štetu, odnosno saznanje o štetniku). Ukoliko ošte eni podigne tužbu protiv osigurava a u odnosu na njega e nastupiti prekid zastarjelosti, pa se postavlja pitanje da li e prekid zastarjelosti tada nastupiti i protiv osiguranika, iako protiv njega nije podnesena tužba. Mišljenja smo da u tom slu aju ne bi došlo do prekida zastarjelosti u odnosu na osiguranika. U teoriji je izraženo mišljenje da bi zakonom trebalo izjedna iti položaj osigurava a i njegovog osiguranika koji je odgovoran za štetu, tako da zastoj i prekid zastarjelosti prema osiguraniku koji je odgovoran za štetu ima isto dejstvo i u pogledu zastarjelosti potraživanja prema osigurava u i obrnuto. 30 Likvidacija odštetnog zahtjeva Treba napomenuti da u praksi društva za osiguranje esto ne izlaze u susret zahtjevima ošte enih lica za naknadu štete prouzrokovane u saobra ajnoj nezgodi. Društva za osiguranje u mnogim slu ajevima ne postupaju efikasno po odštetnim zahtjevima i pristaju na isplatu veoma niskih iznosa na ime naknade štete pa su ošte eni naj eš e primorani da zaštitu svojih prava ostvaruju na sudu. Najnovije izmjene Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS upravo imaju za cilj da sam odštetni zahtjev u ine što efikasnijim. Naime, izmjene Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS obavezuju društva za osiguranje, odnosno Zaštitni fond Republike Srpske, da u slu aju neimovinske štete najkasnije u roku od 30 dana, a u slu aju imovinske štete najkasnije u roku od 14 dana od dana podnošenja odštetnog zahtjeva, ošte enom licu dostavi: obrazloženu ponudu za naknadu štete, ako su odgovornost za naknadu štete i visina štete nesporni ili detaljno obrazloženi odgovor, ako su odgovornost za naknadu štete ili visina štete sporni, kao i ako nije dostavljena sva potrebna dokumentacija ili dokazi za utvr ivanje osnova ili visine naknade štete. U slu aju da je obaveza društva za osiguranje djelimi no sporna ili da je iznos naknade štete sporan ili se ne može utvrditi kona an obra un naknade štete u propisanom roku, društvo za osiguranje je dužno da obra- 30 Vidi: Filipovi, A., op. cit. str. 315. 394

M : -... una i isplati iznos nespornog dijela svoje obaveze koji e se smatrati djelimi nim i nepotpunim izmirenjem obaveze do njenog kona nog obra- una. Izmjene Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS dalje propisuju, da su ništave odredbe vansudskih nagodbi izme u društva za osiguranje i ošte enog lica kojim se odre uju duži rokovi od rokova utvr enih Zakonom o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS ili se isplata naknade štete uslovljava odricanjem od bilo kojih drugih zakonskih prava ošte enih lica koja im pripadaju po osnovu ugovora o osiguranju. U slu aju neimovinske štete, u postupku pred društvom za osiguranje, ošte eno lice ima pravo da priloži i nalaz i mišljenje vještaka kojeg je li no izabralo. Zaklju ak Na kraju bismo istakli da je jedan od osnovnih ciljeva osiguranja od odgovornosti, zaštita tre ih, ošte enih lica. Da bi ovaj cilj bio ispunjen, smatramo da se društva za osiguranje moraju pridržavati zaklju enog ugovora o osiguranju, kao i uslova za osiguranje (koji su sastavni dio ugovora), te da društva za osiguranje moraju ispuniti svoju obavezu, onda kada je nesporno utvr eno da ona postoji. Cilj osiguranja od odgovornosti svakako jeste da se obezbijedi naknada ošte enom licu (tako što e osigurava izvršiti svoju obavezu u slu aju kad ona postoji prema zaklju enom ugovoru i uslovima osiguranja, na na in što e obeštetiti tre e, ošte eno lice), a potom se može raspravljati pitanje odgovornosti i kona nog snošenja tereta te naknade u drugom planu u odnosima izme u osigurava a i osiguranika. Najnovije izmjene Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS upravo imaju za cilj da postupak likvidacije odštetnog zahtjeva u ine što efikasnijim. Vidjeli smo da lan 11 stav 2 Zakona o osiguranju od odgovornosti za motorna vozila RS, predstavlja izuzetak od opšteg na ela na kojima po iva obavezno osiguranje. U cilju što potpunije zaštite ošte enih lica, ne bi trebalo razlikovati obavezu osigurava a prema ošte enom licu od obaveze osiguranika koji je odgovoran za štetu. Ne treba zaboraviti da od evropskih zemalja Bosna i Hercegovina prednja i po broju saobra ajnih nezgoda i da pored aktivnosti koje su usmjerene u cilju zaštite žrtava saobra ajnih nezgoda, svakako treba preuzeti i odre ene aktivnosti u cilju smanjenja broja saobra ajnih nezgoda. 395

396