POGLAVLJE 9 MONITORING SRČANE FREKVENCE U DIJAGNOSTICI STANJA TRENIRANOSTI Slušaj svoje srce

POGLAVLJE 9 MONITORING SRČANE FREKVENCE U DIJAGNOSTICI STANJA TRENIRANOSTI Slušaj svoje srce

200 Dijagnostika treniranosti sportista Ključni termini ----------------------------------------------------- Monitoring srčane frekvence Jutarnji puls - Metoda (Beat to Beat) - Ortostatska proba Srčana frekvenca tokom treninga i oporavka Trenažni intenzitet - Trenažni intenzitet po Karvonenu Monitoring srčane frekvence Monitoring srčane frekvence pri fizičkom naporu u situacionim i laboratorijskim testovima opterećenja, predstavlja neophodnu proceduru. Današnja vrhunska tehnologija pruža mogućnost telemetrijskog praćenja. Monitori srčane frekvence (pulsmetri) registruju srčanu frekvencu u 5, 15 i 60 sekundnom intervalu. Pojedini modeli imaju mogućnost merenja R-R mernog intervala (engl. Relaxatio Rate) u višečasovnom režimu rada. Odlična softverska podrška omogućava detaljnu analizu svakog dela krive srčane frekvence ( neinvazivnog kardio zapisa). Pored dijagnostike, kontrole, praćenja stanja treniranosti i procene stepena unutrašnjeg opterećenja sportiste u određenoj sportskoj aktivnosti, oni predstavljaju i izvanredno preventivno sredstvo u otkrivanju određenih abnormalnosti srčanog ritma.

Monitoring srčane frekvence 201 Slika 54. Monitor srčane frekvence (Polar RS800G3 Finska) POLAR RS800G3 je poslednja reč tehnologije namenjena profesionalnim sportistima. Sadrži GPS uređaj koji omogućava analizu i pronalaženje trase treninga uz pomoć globalnog pretraživača Google Earth. Za ekipne sportove kompanija Polar je razvila revolucionarni sistem merenja i beleženja frekvence srca, bez prijemnika na ruci (u tim sportovima česti fizički kontakti ne dozvoljavaju upotrebu ručnog prijemnika). Polar Team Sistem sadrži 10 prenosnih transmitera traka, punjač, interface i Polar Team softverski paket. Svaki igrač nosi samo prenosni pojas oko grudi, koji memoriše vrednosti pulsa tokom opterećenja. Ti podaci se kasnije prenose u PC, radi detaljnije analize. Koliki veliki značaj imaju, prikazano je na primeru vrhunskog bicikliste. Pomenuti sportista je dve godine bio potpuno neaktivan (nakon višegodišnjeg profesionalnog bavljena biciklizmom), da bi se posle tog perioda ponovo aktivirao. Vozio je brdski interval na visokom opterećenju i nakon trećeg intervala, u kome je dostigao nivo anaerobnog praga (ANP) i kraćeg "recovery" perioda, započeo je četvrti interval. Cilj je bio dostići maksimalno opterenje, iznad ANP. Po kasnijem priznanju samog sportiste, na polovini četvrtog intervala

202 Dijagnostika treniranosti sportista osetio je oštar bol u grudima i zapazio je strahovit skok pulsa sa vrednosti 175 otk/min na 235 otk/min. U tim trenucima je osetio veliku slabost (tokom svog vremena trajanja šoka nalazi se u sedećem položaju na biciklu). Grafikon 20. Primer zabeležene tahikardije tokom treninga Analizom krivulje srčane frekvence jasno se uočava vremenski interval trajanja šoka (puna dva časa sa laganom tendencijom snižavanja frekvence, ali na još uvek visokom nivou - prosečno 210 otk/min. Ovo je izmereno u potpunom mirovanju). Po isteku ovog perioda sportista je po drugi put osetio oštar bol u predelu grudnog

Monitoring srčane frekvence 203 koša ( na dijagramu se taj trenutak registruje sa naglim padom vrednosti pulsa na 100 otk/min). Dijagram prikazuje očiti primer paroksizmalne tahikardije, koja je nastupila zbog atrofije srčanog mišića izazvane periodom netreniranja (pretpostavlja se i da je ona uzrok nastale ishemije). Jasno je da su pred sportistu i njegov oslabljeni miokard, bili postavljeni preveliki energetski zahtevi (kasnijom analizom u anamnezi je otkriven i određeni genetski faktor. Otac ovog bicikliste je bio srčani bolesnik i umro je od posledice srčanog infarkta). Sportista je posle ovog događaja u potpunosti oporavio, nastavio sa treninzima i daljim uspešnim aktivnim nastupima, a sve zahvaljujući preciznom programiranom treningu uz optimalno dozirano opterećenje. U vrhunsku sportsku formu su ga dovela lagana progresivna povećanja opterećenja, uz strogi nadzor trenera i redovno svakodnevni monitoring srčane frekvence. Bez redovne kontrole i precizno određenog opterećenja, ovakav ishod ne bi bio moguć. Jutarnji puls U savremenom trenažnom radu, pored već svakodnevnog praćenja srčane frekvence na treningu (dobijaju se podaci o tome koliko je takmičar vremenski proveo u zadatoj zoni intenziteta), važan je i redovni monitoring jutarnjeg pulsa. Grafikon pokazuje jednu takmičarsku sezonu profesionalnog boksera Stjepana Božića. Vidljivo je da je svaki stubić različito osenčen, što predstavlja različite zone intenziteta u treningu (imenovane u tabeli ispod grafikona). U dijagram su uneti svi treninzi i mečevi u jednoj takmičarskoj sezoni, posmatrano kroz periodizaciju treninga. Program treninga se sadržao od 13 ciklusa. Strukturu svakog ciklusa su činila 4 mikrociklusa (13 x 4 = 52, 52 x 7 = 364 dana u godini). Na dijagramu nije vidljiv trinaesti ciklus jer se odnosio na period oporavka.

204 Dijagnostika treniranosti sportista Grafikon 21. Boravak u određenim zonama opterećenja tokom jedne takmičarske sezone profesionalnog boksera Stjepana Božića Sve je propraćeno redovnim monitoringom jutarnjeg pulsa (engl. Rest Heart Rate), kako bi se imao detaljan uvid u stanje treniranosti tokom takmičarske sezone. Grafikon 22. Kretanje jutarnjeg pulsa u periodu obaranja opterećenja pred važan meč

Monitoring srčane frekvence 205 Analiza jutarnjeg pulsa ukazuje na trenutke u kojima je vršen "tapering". To je vremenski period u kojem su treninzi bili niskog intenziteta, što je imalo za cilj superkompenzaciju ( neposredno pred važan meč). Vršeći stalnu komparaciju rezultata praćenjem vrednosti jutarnjeg pulsa, moguće je detaljnije analizirati trening i upravljati njime. Cilj je bio da se sportista preko vegetativnog sistema uvede u parasimpatičko stanje (vrednost jutarnjeg pulsa se iz ciklusa u ciklus polako snižava), tj. u optimalnu adaptaciju kardiovaskularnog sistema na stres (trenažni napor) i tako omogući dostizanje željene više sportske forme. Analizirajući prikazane prosečne vrednosti jutarnjeg pulsa kroz tri bazična ciklusa, primetna je tendencija opadanja. Srednja vrednost u prvom ciklusu iznosi 52 otk/min, u drugom 49 otk/min, a u trećem 45 otk/min. Posmatrajući dijagram godišnjeg ciklusa vidimo da je minimalna izmerena vrednost jutarnjeg pulsa 42 otk/min. Kada se ove vrednosti unesu u formulu za izračunavanje minutnog volumena, dobija se slika o tome koliko se povećao udarni volumen srca (srce jednom sistolom pumpa veću količinu krvi u radne mišiće). Q = SV x HR, gde je SV = Q / HR Ako se u formulu za izračunavanje udarnog volumena SV ( engl. Stroke Volume) uvrsti prosečna vrednost jutarnjeg pulsa iz prvog ciklusu bazične pripreme (52 otk/min), kao i minimalnu vrednost u "špicu" takmičarskog perioda (Peak - 37 otk/min.), uzimajući količinu krvi u organizmu od približno 5L, dobija se sledeći rezultat: SV1 = 5000 / 52 = 96.2 ml SVP = 5000 / 37 = 135.1 ml Kako VO2max sportiste zavisi od arterio-venske kiseoničke razlike i minutnog volumena srca, jasno je da se ovakvim monitoringom jutarnjeg pulsa možemo konstatovati povećanje aerobnog kapaciteta (aerobne moći). Treba naglasiti da su ovo samo orijentacione vrednosti (i školski edukativni princip za lakše razumevanje monitoringa), a da se stvarni aktuelni rezultati mogu dobiti samo uz pomoć vrhunski opremljene fiziološke laboratorije.

206 Dijagnostika treniranosti sportista Ono što je od velike praktične važnosti jeste činjenica da je pad vrednosti jutarnjeg pulsa u direktnoj vezi sa višom sportskom formom. Takvu sportsku formu je moglo isprovocirati samo optimalno planirano opterećenje na treninzima, programirano u velikoj meri na osnovu monitoringa stepena opterećenja aplikovanog na treningu i vrednostima jutarnje srčane frekvence. Metoda (Beat to Beat) Na savremenim monitorima srčane frekvence (POLAR RS800sd, Finska) moguće je merenje jutarnjeg pulsa u R - R mernom intervalu, tzv. metodom Beat to Beat (mogućnost memorisanja više od 4000 otkucaja). Izmereni vremenski razmak od otkucaja do otkucaja izražen u milisekundama- grafički se prikazuje u obliku scatterograma (koji prikazuje varijabilnost srčane frekvence). Na grafikonu se srčani otkucaji prikazuju u obliku tačaka, koje međusobno formiraju određen grafički oblik (različiti grafički oblici prikazuju različita stanja u kojima se nalazi telo). Prva izmerena vrednost srčane frekvence se unosi na X-osu, a sledeća na Y- osu. Ostale izmerene vrednosti se unose po istom principu. Skup tačaka unetih na ovaj način formira sccaterogramski dijagram. Oblik dijagrama reflektuje veličinu varijabilnosti srčane frekvence. Standardna devijacija je ta koja će ukazati na izmerena individualna odstupanja od izračunate srednje vrednost. Standardna devijacija (stda), kada se gleda dijametralno na koordinatni sistem, i njena transverzala (stdb) pokazuju kolika su odstupanja od prosečne vrednosti između otkucaja, izražene u milisekundama. Ukoliko je zamišljena elipsa dobijena skupom tačaka (otkucaji srca) uža, to je srčana frekvenca viša (manja je vremenska razlika između susednih otkucaja). Ako je zamišljena elipsa šira, onda je i razmak između susednih otkucaja veći, tj. srčana frekvenca je niža. Velika odstupanja pojedinih tačaka iz elipse mogla bi predstavljati određene smetnje kardiovaskularnog tipa (npr. aritmiju ekstrasistole).

Monitoring srčane frekvence 207 Grafikon 23. Scatterogram vrednosti jutarnje frekvence srca izmerene u R-R mernom intervalu Softver izračunava ukupnu snagu svih frekvencionih opsega Tot. POWER (eng. Total Power) i snagu tri različita frekvenciona intervala (VLF, HF i LF). Svaki od njih ima različito fiziološko značenje. Polje veoma niske frekvencije VLF ( eng. Very Low Frequency) uključuje snagu manju od 0.04 Hz. Polje niske frekvencije (eng. Low Frequency) uključuje vrednosti između 0.04 i 0.15 Hz i polje visoke frekvencije (eng. High Frequency) vrednosti između 0.15 i 0.40 Hz. Primer: Tabela 38. Analiza bazalnog stanja merenog u R-R intervalu Datum SD Index stda Index stdb RMSSD Tot. POW VLF Pow LF Pow HF Pow LF/HF (%) 170309 257.5 348 102 144.1 24649.6 13389.3 4025.9 7234.4 55.7 180309 264.2 361.9 88.1 124.5 44210.6 34569 4023.4 5618.2 71.7 190309 208.5 284.9 72.8 102.9 23020.2 15385 2809.1 4826.1 58.3 210309 237.6 321.8 91.6 129.4 37678.4 25709.7 5331.2 6637.5 80.4 Napomene za generalnu analizu tokom dužeg vremenskog perioda: SD Raste (povećana parasimpatička modulacija / pozitivni efekti treninga) Opada (povećana simpatička modulacija / negativni efekti treninga)

208 Dijagnostika treniranosti sportista Tot. POWER Raste (povećana parasimpatička modulacija / pozitivni efekti treninga) Opada (povećana simpatička modulacija / negativni efekti treninga) VLF, LF, HF Raste (povećana parasimpatička modulacija / pozitivni efekti treninga) Opada (povećana simpatička modulacija / negativni efekti treninga) LF / HF Raste ( Parasimpatička modulacija je smanjena u poređenju sa simpatičkom, negativni efekti treninga) Opada (Parasimpatička modulacija je povećana u poređenju sa simpatičkom, pozitivni efekti treninga) Uz pomoć Scatterogramskog grafika uočava se koje stanje vegetativnog nervnog sistema preovladava ( simpatičko ili parasimpatičko). Jutarnju srčanu frekvencu treba meriti uvek u približno isto vreme i pod istim okolnostima. Frekvencu srca regulišu nervni i hemijski mehanizmi koji deluju na srčani mišić. Simpatički deo vegetativnog nervnog sistema podiže srčanu frekvencu, a parasimpatički ga snižava. Među faktore simpatičkog sistema spadaju kateholamini (epinephrine i norepinephrine), adrenalin i noradrenalin koji se luče u stanju uzbuđenosti i straha (ubrzava se depolarizacija sinusnog noda, a time i rada srca). Kateholamini značajno povećavaju kontrakciju srčanog mišića. Tu spadaju i hemijske supstance sa sličnim uticajem - simpatomimetički stimulansi (ephedrine i izophrenaline). Moć delovanja simpatičkog sistema i frekvence srca povećavaju i bolesti, kao što je tireotoksikoza. Parasimpatički kočeći mehanizam frekvence srca, deluje preko nervus vagusa. Na ćelijskom nivou delovanje parasimpatikusa se sprovodi sa otpuštanjem acetilholina (vagalna stimulacija nema značajnog efekta na kontrakciju srčanog mišića). Ako delovanje te supstance usporimo sa holinergičnim lekovima, kakav je atropin (beta blokator), usporavanje frekvence srca je preko vagusa slabije. Ortostatska proba Kontrola jutarnjeg pulsa putem Ortostatske probe je namenjena praćenju uticaja treninga i analizi povratne informacije, koju organizam ovim putem emituje. Ova metoda se bazira na praćenju namerno isprovociranih promena krvnog pritiska.

Monitoring srčane frekvence 209 Test se obavlja na sledeći način: Sportista u ležećem relaksirajućem položaju ima zadatak da svoje vitalne funkcije spusti na najniži mogući nivo. Nakon isteka 15 minuta zabeleži se vrednost srčane frekvence. Iz vodoravnog položaja ispitanik prelazi u horizontalni i nakon 15 sekundi, zapiše novu vrednost pulsa. Treba oduzeti vrednosti srčane frekvence izmerene u stojećem stavu od vrednosti dobijene nakon 15 sekundi, izmerene u ležećem stavu. Ukoliko je razlika veća od 15 do 20 otk/min, sa velikom verovatnoćom se može zaključiti da je ispitanik nije dovoljno oporavljen od prethodnog treninga i da postoji opasnost od pojave pretreniranosti. Ovako dobijeni rezultati su veoma individualni, pa ih kao takve treba i posmatrati. Redovnim vršenjem probe na prethodno opisan način, moguće je utvrditi upravo tu individualnost ( ne treba odmah generalizovati dobijene rezultate). Grafikon koji se dobio unošenjem svih prosečnih vrednosti srčane frekvence merenih ortostatskom metodom, može pomoći pri planiranju treninga i upravljanju sportskom formom. Razlika između srčane frekvence merene u ležećem i stojećem stavu je najmanja, kada je sportista na vrhuncu sportske forme. Grafikon 24. Prosečne vrednosti FS izmerene tokom ortostatske probe Srčana frekvenca tokom treninga i oporavka Analiza podataka dobijenih tokom treninga omogućava bolje planiranje treninga i pripremu za predstojeća takmićenja, kao i analizu

210 Dijagnostika treniranosti sportista trenutnog stanja treniranosti i eventualne pretreniranosti. Memorisanjem podataka na svakom takmičenju i treningu tokom takmičarske sezone, trener i sportista su u mogućnosti da sagledaju kompetnu sliku ukupno provedenog vremena po zonama opterećenja. Na osnovu podataka trener može izvući generalne smernice (ciljeve i zadatke) plana treninga za narednu takmičarsku sezonu. Softver (Polar ProTrainer 5) ima mogućnost analize memorisanih podataka na način da pokazuju koliko je sportista tokom treninga boravio u predviđenoj zoni intenziteta, koliko iznad, a koliko ispod te zone. Na osnovu unetih podataka u dnevnik treninga, subjektivnog osećaja zamora i jutarnjeg pulsa, moguće je doći do zaključka: Koje su to kvantitativne količine određene zonama treninga, koje bi morale biti korigovane i prilagođene trenutnim sposobnostima sportiste. Brzina oporavka se može pratiti preko vrednosti srčane frekvence u prvoj minuti opravka, nakon izvršenog testa maksimalnog napora. Grafikon 25. Analiza vremena regeneracije ( engl. Recovery Time), nakon dostizanja maksimalnog opterećenja Na primeru se vidi da je sportista na testu, tri minute nakon dostignutog maksimalnog napora, imao srčanu frekvencu nižu za 62 otkucaja. Šta ovaj podatak tačno znači za sportistu, biće jasno tek kada se nakon drugog testiranja uporede oba dobijena rezultata. Ako u

Monitoring srčane frekvence 211 istom vremenskom intervalu odmora vrednost srčane frekvence bude viša nego što je bila na prvom testiranju, znači da je brzine oporavka veća. Trenažni intenzitet Trenažni intenzitet po Karvonenu Metoda po kojoj se prvo utvrdi maksimalna vrednost srčane frekvence (FSmax). Od maksimalne srčane frekvence se odu zima srednja vrednost tri izmerene vrednosti srčane frekvence u miru (FSmiru), čime se dobija rezerva srčane frekvence. Ona se množi sa željenom vrednošću intenziteta (%) i na taj rezultat se dodaje vrednost srčane frekvence u miru. Dobijena vrednost predstavlja trenažni prag za željeni intenzitet. FSmax (otk/min) - FS u miru = Rezerva srčane frekvence, Rezerva FS x Intenzitet (%) + FS u miru = Trenažni prag, Primer: 200-52 = 148, 148 x 80% = 118, 118 + 52 = 170 Trenažni prag za 80% intenziteta je na pulsu od 170 otk/min. U tabeli 39. su prikazane vrednosti srčane frekvence dobijene uz pomoć Karvonenove formule, za različite trenažne intenzitete opterećenja. Uzima se u razmatranje individualna razlika srčane frekvence u miru (FSmir). Tabela 39. Trenažni intenzitet određen po Karvonenovoj formuli Oporavak A1 A2 E1 E2 AN1 FSmir 40 60 40 60 40 60 40 60 40 60 40 60 Int. 60% 60% 70% 70% 80% 80% 85% 85% 90% 90% 95% 95% FSmax 210 142 150 208 141 149 206 140 148 204 138 146 202 137 145 200 136 144 198 135 143 196 134 142 194 132 140 159 165 158 164 156 162 155 161 153 159 152 158 151 157 149 155 148 154 176 180 174 178 173 177 171 175 170 174 168 172 166 170 165 169 163 167 185 188 183 186 181 184 179 182 178 181 176 179 174 177 173 176 171 174 193 195 191 193 189 191 188 190 186 188 184 186 182 184 180 182 179 181 202 203 200 201 198 199 196 197 194 195 192 193 190 191 188 189 186 187

212 Dijagnostika treniranosti sportista 192 131 139 190 130 138 188 129 137 186 128 136 184 126 134 182 125 133 180 124 132 178 123 131 176 122 130 174 120 128 172 119 127 170 118 126 168 117 125 166 116 124 164 114 122 162 113 121 160 112 120 158 111 119 156 110 118 154 108 116 152 107 115 150 106 114 148 105 113 146 104 112 144 102 110 142 101 109 140 100 108 146 152 145 151 144 150 142 148 141 147 139 145 138 144 137 143 135 141 134 140 132 138 131 137 130 136 128 134 127 133 125 131 124 130 123 129 121 127 120 126 118 124 117 123 116 122 114 120 113 119 111 117 110 116 162 166 160 164 158 162 157 161 155 159 154 158 152 156 150 154 149 153 147 151 146 150 144 148 142 146 141 145 139 143 138 142 136 140 134 138 133 137 131 135 130 134 128 132 126 130 125 129 123 127 122 126 120 124 169 172 168 171 166 169 164 167 162 165 161 164 159 162 157 160 156 159 154 157 152 1555 151 154 149 152 147 150 145 148 144 147 142 145 149 143 139 142 137 140 135 138 134 137 132 135 130 133 128 131 127 130 125 128 177 179 175 177 173 175 171 173 170 172 168 170 166 168 164 166 162 164 161 163 159 161 157 159 155 157 153 155 152 154 150 152 148 150 146 148 144 146 143 145 141 143 139 141 137 139 135 137 134 136 132 134 130 132 184 185 183 184 181 182 179 180 177 178 175 176 173 174 171 172 169 170 167 168 165 166 164 165 162 163 160 161 158 159 156 157 154 155 152 153 150 151 148 149 146 147 145 146 143 144 141 142 139 140 137 138 135 136 Sažetak U težnji za postizanjem vrhunskih rezultata, danas se u treningu primenjuju ekstremno visoka opterećenja. Usled toga, neophodna je redovna i permanentna kontrola. Optimalna opterećenja podrazumevaju precizno određivanje ciljnih zona opterećenja kotrolisanih putem srčane frekvence. Svaka od njih dovodi do specifičnih adaptacija i strogo je individualna. Nije retko čuti sportistu koji kaže da im je trener na ruci (misleći pri tom na nošenje savremenog monitora srčane frekvence na ruci tokom fizičke aktivnosti). Pored dijagnostike (preko niza različitih za sport specifičnih testova), kontrole i praćenja stanja treniranosti i stepena opterećenosti sportiste u određenoj sportskoj aktivnosti, ovi tzv. "Heart rate monitor" predstavljaju izvanredno preventivno sredstvo u otkrivanju abnormalnosti srčanog ritma.