УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ Бојан И. Алексић Просторна и сезонска динамика заједнице макрозообентоса на територији града Ниша Мастер рад Ниш, 2014.
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ Просторна и сезонска динамика заједнице макрозообентоса на територији града Ниша Мастер рад Кандидат: Бојан И. Алексић Бр. индекса 63 Ментор: Др Владимир Ранђеловић Ниш, 2014.
UNIVERSITY OF NIŠ FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY Spatial and seasonal dynamics of macrozoobenthos association at the territory of City of Niš Master thesis Candidate: Бојан И. Алексић No. of index 63 Mentor: PhD Vladimir RanĊelović Niš, 2013
Најсрдачније се захваљујем свом ментору др Владимиру Ранђеловићу на стрпљењу и помоћи приликом израде овог мастер рада. Захваљујем се асистенкињи др Ани Савић на угодној сарадњи и помоћи приликом теренских истраживања. Велико хвала и мојој породици на немерљивој моралној и финансијској подршци током мог студирања.
САЖЕТАК У раду је истраживана заједница макроинвертебратске фауне на територји града Ниша, на десет локалитета. Локалитети су различитих степена антропогеног утицаја, са различитим физичко-хемијским и морфометријским карактеристикама. Највећи специјски диверзитет (28 врста) је у току зимског периода. У овом периоду је такође и највећи број јединки. Редови Diptera и Ephemeroptera бројчано преовладавају у току зиме. Најмањи специјски диверзитет је у току јесењег периода. Кључне речи: макроинвертебрата, сезонска динамика, Trichoptera, Diptera, Ephemeroptera
ABSTRACT Spatial and seasonal dynamics of macrozoobenthos association at the territory of City of Niš. This paper presents results of a study on association of macroinvertebrate fauna at the territory of City of Niš. Samples were collected at ten sites, with various degrees of anthropogenous influence and diverse physical-chemical and morphometric characteristics. The greatest species diversity was recorded in winter period (28 species), as well as the greatest number of individuals. Orders Diptera and Ephemeroptera are predominant during the winter in all numerical indicators. The least degree of species diversity was recorded during the autumn period. Key words: macroinvertebrate, seasonal dynamics, Trichoptera, Diptera,Ephemeroptera
САДРЖАЈ 1. УВОД... 1 2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ... 3 3. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА... 5 3.1. Пролећни период... 5 3.2. Јесењи период... 8 3.3. Зимски период... 11 3.4. Компаративна анализа заједнице у току различитих сезона истраживања... 15 3.5. Компарација локалитета на основу заједнице макрозообентоса... 16 4. ЗАКЉУЧЦИ... 22 5. ЛИТЕРАТУРА... 23
1 УВОД Макроинвертебрате су присутне у готово свим воденим екосистемима. Само изузетно загађене водене средине немају неке од група у оквиру ове заједнице. Термин macroinvertebrate се односи на инвертебратску фауну која се задржава у мрежи чија су окца промера 500µm. Велики део макроинвертебрата су бентосни организми, што значи да су на неки начин повезани са површином дна (стенама, камењем, финим седиментом) или са другим површинама (гранама дрвећа упалим у воду, корењем, субмерзном или емерзном акватичном вегетацијом), а мањи део слободно плива. Проучавање макроинвертебрата је било једна од централних тема хидроекологије (Аllan 1995). То је условљено њиховом важношћу унутар заједница као битних карика у ланцима исхране између ресурса органских материја (остаци лишћа, алге, детритус) и риба, а делом и због њиховог диверзитета и свеприсутности у воденим екосистемима. Заједнице бентосне фауне макроинвертебрата имају низ особина које их сврставају у добре и поуздане показатеље динамике еколошких услова који владају и сукцесивно се мењају у акватичном екосистему. За разлику од хемијских показатеља квалитета воде који показују тренутно стање у екосистему, ова заједница показује својом структуром тренд промена. Животни циклус већине група је погодан (нити прекратак, нити предугачак) за праћење промена квалитета воде. Већина група је присутна у току целе године (што их фаворизује у биоиндикаторском погледу у односу на биљке на пример). Ова фауна је бројна и лако се скупља. Има снажну реакцију на загађење. Живи у или на супстрату. Већина група има способност кретања али не на велике дистанце, тешко улазе у дрифт, што их чини погодним у биоиндикаторске сврхе. Реагују променама квалитативних и квантитативних карактеристика целе заједнице и појединим њеним деловима. Све наведено је допринело да управо заједница макроинвертебрата и њено коришћење у биоиндикаторске сврхе буде тема овог мастер рада. Заједница макроинвертебрата на подручју југоисточне Србије проучавана је од стране низа аутора који су ову групу сагледавали како таксономски, тако и са еколошке стране. Једно од новијих истраживања спроведено је на самој реци Нишави. Ана Савић је проучавала еколошке карактеристике заједнице макроинверебрата. Ово опсежно истраживање приказује детаљни преглед ових организама на десет различитих локалитета изражено по годишњим добима (Савић, 2012). Проучаванa је и макроинвертебратскa заједнице Реке Височицe и Темскe.У овом раду дошло се до сазнања да се онa састоји од 17 група са 101 различитoм врстом макроинвертебрата (Живић, 2005). 1
Иван Тодосијевић у свом мастер раду приказује способност појединих група макрозообентоса (посебно Еphmeroptera, Plecoptera и Trichoptera) за процену квалитета воде слива реке Нишаве (Тодосијевић, 2013). Такође, Ивана Живић, заједно са Зораном Марковићем и Милojeм Брајковићем је поучавала ред Trichoptera и реци Топлици (Ţivić et al., 2001). Ђурађ Милошевић је у свом раду проучавао ред Diptera слива Јужне Mораве и њихову примену у процени еколошког статуса екосистема (Милошевић, 2013). Ивана Живић је такође проучавала и заједницу дна Пусте реке и у свом раду износи сазнања о реду Odonata (Ţivić et al., 1999). Циљ овог мастер рада је одређивање састава и структуре заједнице макроинвертебрата на подручју територије града Ниша. Одређивање динамике и сезонских промена у оквиру ове заједнице је такође још један од циљева као и компарација структуре и састава макроинвертебратске заједнице на локалитетима са различитим карактеристикама и различитим антропогеним утицајем. Ова врста анализа макроинвертебратске заједнице је посебно интересантна на подручју града Ниша због тога што се на овој територији могу наћи водени екосистеми у распону од термалних извора до хладних кречњачких извора. 2
2 МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ Истраживање макрозообентоса вршено је на десет различитих локалитета (Слика 1). Узорковање је спроведено у току три аспекта: јесењем, зимском и пролећном. Узорци су скупљани у току новембра и децембра 2012. године, и у току фебруара и маја 2013. године. Приликом узорковања коришћена је kick-net мрежа. Узорковано је на десет репрезентативно одабраних локалитета на реци Нишави и њеним притокама са циљем покривања што већег диверзитета како у биотичком тако и у абиотичком смислу. Бирани су локалитети са различитом геолошком подлогом, надморском висином, нагибом терена, брзином протока воде, типом дна, микроклиматским условима и тд. На сваком локалитету мрежица је постављана тако да њен рам буде нормално постављен на дно, мрежа усмерена супротно од смера кретања воде. Испред мрежице дно је третирано ногом. Третирана је површина дна 35cm x 35cm. Дистурбовањем подлоге јединке макроинвертебрата се одвајају од подлоге и будући да су захваћене струјом воде буду унешене у мрежу. Сакупљени материјал се конзервира 4% формалдехидом, етикетира и у пластичним кесама транспортује до лабораторије. Слика 1 Мапа локалитета 3
Анализирано је укупно 50 узорака. У лабораторији су узорци испирани под млазом воде уз помоћ два сита (са различитим промером окаца). Сакупљени материјал детерминисан је помоћу бинокуларне лупе и микроскопа на Природно математичком факултету у Нишу. Одвајање макроинвертебрата вршено је специјалним пинцетама и иглом. Приликом одвајања макроинвертебрате се налазе у провидним посудама. Одвојени материјал се чува у бочицама са 70% алкохолом и детерминише уз помоћ кључа. Макроинвертебрате су идентификоване употребом кључева за идентификацију за сваку групу посебно. За посматрање и мерење веома ситних делова тела коришћени су бинокуларна лупа Leica MZ 16A Stereomicroscope са камером Leica DFC320 Digital Camera и микроскоп Leica System Microscope DM2500 са дигиталном камером Leica DFC490 Digital Camera. За идентификацију Oligochaeta коришћени су индентификациони кључеви по Brinkhurstu (1971) i Hrabě-u (1981). Hirudinea су индентификоване уз помоћ кључа чији су аутори Mann and Watson (1964). Gastropoda су идентификоване на основу релевантних идентификационих кључева (Loţ ek, 1956; Macan and DouglasCooper, 1994) и приручника (Pfleger, 2000). Идентификација Odonata извршена је према кључу који су дали Бешовски (1994) и Nilsson (1997). За идентификацију Ephemeroptera коришћени су идентификациони кључеви према Blfiore (1983) и Elliott et al. (1988). Trichoptera су идентификоване употребом идентификационих кључева према Wallace et al. (1990), Edington and Hildrew (1995) и Pescador et al. (1995). Plecoptera су идентификоване на основу идентификационих кључева Hynes-a (1967) и Zwick-a (2004). Узорковани материјал Diptera идентификован је помоћу кључева чији аутори су Nilsson (1997), Vallenduuk and Pillot (2007) и Pillot (2009). 4
3 РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Физичко-хемијске карактеристике воденог екосистема условљавају квалитативно-квантитативни састав заједнице макроинвертебрата. Њихова промена по годишњим добима, односно њихова сезонска динамика утиче на сезонску динамику ове заједнице. 3.1 Пролећни период У табели 1 су приказане просечне вредности физичко-хемијских карактеристика истраживаних локалитета у пролећном периоду. Најнижи турбидитет у пролећном периоду је уочен на локалитету 4, који се налази на Душничкој реци. То се објашњава чињеницом да је овај локалитет на месту који још увек није под антропогеним утицајем насеља у околини (налази се изнад њих). Са друге стране, очекивало би се да је турбидитет мањи на Душничком врелу, ако би се сагледавао као последица антропогеног утицаја, тј. честица органске материје. Већа вредност на Душничком врелу него на самој реци нешто испод, последица је подизања честица седимента под утицајем знатно брже воде на самом врелу. Температура у пролећном периоду има највишу вредност на локалитету 1 који је на самом термалном извору у Нишкој Бањи. Следећи локалитет је на Бањском потоку ниже од извора. Пад температуре од неколико степени последица је преноса, тј. губитка топлоте у контакту са дном потока и израчивањем у околну средину. Због тога је нарочито у овом периоду изражено ставарање магле изнад овог сегмента потока. Вредност ph се крећу на посматраним локалитетим око вредности карактеристичних за неутралну воду (око вредности 7), осим што блажу базност показује локалитет 5. 5
Локалитет 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Турбидитет (NTU) Температура ( C) Кондуктивитет (σ) ph Концентрација кисеоника (mg/l) Сатурација кисеоника (%) Осенченост (%) Дубина мин (cm) 0.13 30.8 479 7.552 0.82 10 40 30 5.38 27.3 468 7.67 1.29 12 15 10 3.83 19.7 393 7.84 0.77 10 15 10 0.09 11.3 270 7.57 0.71 9 0 10 1.95 11.8 260 8.169 0.81 9 40 10 7.97 13.8 311 7.99 1.81 20 2 10 2.24 17.6 372 7.771 1.61 19 20 30 2.57 7.796 1.55 17 5 2.39 20.1 423 7.67 0.61 8 5 10 3.07 19.3 437 7.935 0.58 8 6 50 Табела број 1 - Просечне вредности физичко-хемијских параметара за пролећни период Дубина макс (cm) 50 40 6 40 40 40 100 100 200 Ширина мин (m) 0.5 1 1 2 3 12 Ширина макс (m) 1.2 2 2.5 5 8 20 6
Сатурација кисеоника је најмања на локалитетима 9 и 10 који су на реци Нишави што је последица чињенице да су то локалитети под најјачим антропогеним утицајем. Они имају нижу сатурацију чак и од локалитета који су на термалним изворима. То показује степен антропогеног утицаја на 9. и 10. локалитету. Најмања дубина је на локалитету 3. обзиром да се он налази на самом изворишу, а највећа на локалитету 10 који се налази на реци Нишави. Графикон 1 Састав макроивертебратске заједнице у пролећном периоду На графикону 1 приказане су све идентификоване јединке у току пролећног периода. Укупан број пронађених јединки је 1290. У овом периоду апсолутну доминацију има ред Diptera, чак 941 пронађених јединки. Док је јединки осталих редова знатно мање, и то Ephemeroptera 246, Trichnoptera 89. Мали број јединки реда Odonata- 8, као и реда Plecotera- 6, је такође пронађен у току пролећа. Графикон 2 Процентуална заступљеност редова у макроинвертебратској заједници у пролећном периоду 7
Ред Diptera чини 72% од укупно индентификованих јединки у пролећном периоду, ред Epheroptera 19%, ред Trichoptera 7%, ред Odonata 1% и свега 0.80% Plecotera. Са једне стране јединке реда Ephemeroptera и по неколико година живе као ларве, па се могу наћи и у најраније пролеће (када излегање других ларви још није кренуло). Са друге стране, познато је да ред Diptera имају велики број генерација, самим тим и бржи развој, па отуда преовладавање ове две групе у пролећном периоду. У току пролећа констатовано је 24 врста макроинвертебрата. Прикупљено је 3116 јединки, што чини 29,61% од укупног броја прикупљених јединки у посматраним периодима. У погледу бројности јединки издвајају се две фамилије: Gammaridae 1016, и Chironomidae 899. Локалитет са највећим бројем индентификованих јединки је локалитет 3 са 808, а затим следе локалитет 6 са 657, и локалитет 4 са 504 индентификованих јединки. Температура на локалитеу 1 је највиша а истовремено на овом локалитету је индентификовано најмање јединки, свега 28, што говори у прилог лимитирања макроинвертебрата високом температуром. 3.2 Јесењи период У табели 2 су приказане просечне вредности физичко-хемијских карактеристика истраживаних локалитета у јесењем периоду. Највећа вредност турбидитета је на локалитету 6, на реци Нишави испод Сићева. То је вероватно последица регулисања нивоа воде браном која се периодично празни. Нагле промене нивоа дистурбују подлогу па се честице из ње подижу, задржавају у воденом стубу и повећавају турбидитет. Најмања вредност турбидитета је на локалитету 4 који је на Душничкој реци, на месту без готово икаквог антропогеног утицаја. И локалитет један је исто без антропогеног утицаја, али пошто је у питању врело, пад воде у слаповима доводи до повећања турбидитета (физичка дистурбација подлоге). Највећа вредност температуре у јесењем периоду је као и у пролећном периоду, на локалитету 1 на термалном извору у Нишкој Бањи. Пад температуре између првог и другог локалитета у јесењем периоду је израженији него у пролећном периоду што значи да се више топлоте губи на потезу између ова два локалитета. Узрок томе је чињеница да је у том периоду температура ваздуха била нижа него у пролећном периоду. ph вредност у јесењем периоду је на свим локалитетима већа него у пролећном периоду. То се може објаснити чињеницом да у току пролећа постоји већи број бескичмењачких група са већим бројем јединки. Количина угљен диоксида који се у процесу дисања ослобађа у водени екосистем је самим тим већа у току пролећа, што значи и киселост пореклом од угљене киселине. 8
Најмања просечна концентрација кисеоника у овом периоду је на локалитету један-што је последица високе темпратуре воде (ово је термални извор). Следећи локалитет који се издваја по ниској концентрацији кисеоника је локалитет 10. Овде је то последица антропогеног утицаја обзиром да се овај локалитет налази на реци Нишави после изливања многих градских загађивача града Ниша. Локалитет 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Турбидитет (NTU) Температура ( C) Кондуктивитет (σ) ph Концентрација кисеоника (mg/l) Сатурација кисеоника (%) BPK5 Осунчаност (%) Дубина мин (cm) 0.39 33.2 458 5.97 88 9.35 40 30 3.5 25.3 456 7.97 7.95 98 9.38 15 10 1.6 12.2 464 7.8 11.5 109 9.31 15 10 0.03 156 7.3 10.6 105 0 10 1.91 11.2 295 7.85 10.2 98 9.31 40 10 4.39 10 336 7.9 10.58 133 9.39 2 10 0.47 10.7 434 8.2 10.41 15 9.41 20 30 0.65 11.2 438 8.02 11.2 135 8.84 5 0.73 10.9 495 8.3 11.2 133 8.56 6 50 1.36 14 321 8.8 9.98 158 9.02 5 10 Табела број 2 - Просечне вредности физичко-хемијских параметара за јесењи период Дубина макс (cm) 50 40 6 40 40 40 100 200 100 Ширина мин (m) 0.5 1 1 2 3 12 Ширина макс (m) 1.2 2 2.5 5 8 20 9
Графикон 3 Састав макроивертебратске заједнице у јесењем периоду Укупан број пронађених јединки у јесењем периоду је 455. Од тога, као што је приказано на графикону 3, Ephemeroptera су представљене са 215 јединки, Trichnoptera 149, Plecoptera 6 и Odonata са само две јединке. Графикон 4 Процентуална заступљеност редова макроинвертебратске заједнице у јесењем периоду Од укупно пронађених јединки у јесењем периоду (455), из графикона 4 уочава се да Ephemeroptera чини 47% што је скоро половина од укупног броја. Затим, Tricnoptera 33%, Diptera 18% и по проценат Odonata и Plecoptera. Ако упоредимо са пролећним периодом у којем доминирају јединке групе Diptera, у току јесени доминира група Ephemeroptera која је знатно нетолерантнија на загађење од групе Diptera. Из тога се може закључити да је вода у току јесењег периода бољег квалитета него у току пролећног. То је вероватно последица већег разблажења загађивача услед високог воодостаја у току овог периода. У јесењем периоду посматрано на 10 локалитета, сакупљени су представници 18 врста. Прикупљено је 455 јединки у овом периоду. Од констатованих група, забележене су све групе пронађене на годишљем нивоу. У 10
погледу бројности јединки издвајају се Hydropsychidae-Trichopteraса 102 јединке, Heptageniidae- Ephemeroptera са 98 јединки.чак 92% од укупно пронађених јединки у децембру, пронађено је на локалитету број 6 чак 26% (119 јединки) од укупног броја пронађених јединки у јесењем периоду. Овај локалитет је карактеристичан и по томе што се од осталих разликује по најнижој просечној температури измереној у јесењем периоду која износи свега 10 C. 3.3 Зимски период У табели број 3 приказане су физичко-хемијске особине у току зимског периода по локалитетима. У овом периоду вода није била залеђена па је било могуће узети узорке са свих 10 локалитета. Биолошка потрошња кисеоника је, ако се упореди са свим осталим периодима, од најмањег утицаја на структурирање заједнице макроинвертебрата у току зимског периода. Са једне стране, због нижих температура, већа је растворљивост кисеоника, а из истог разлога (ниска температура), због смањене активности потрошача кисеоника, мања је његова потрошња. 11
Ширина мин (m) 0.5 1 1 2 3 12 Дубина макс (cm) Дубина мин (cm) 50 40 6 Ширина макс (m) 1.2 2 2.5 Осунчаност (%) BPK5 Сатурација кисеоника (%) 5 8 40 40 20 40 100 200 У току овог периода, вредности турбидитета су највеће на локалитету 6, као и у току ост Локалитет 6 осим што се одликује високим турбидитетом, одликује се у овом периоду и Просечна температура на посматраним локалитетима је мања у односу на јесењи период. Т Концентрација кисеоника (mg/l) Кондуктивитет (σ) ph Температура ( C) Турбидитет (NTU) 30 40 0.94 48 3.78 486 7.53 29.2 0.86 10 15 Локалитет 1 2 3 4 5 1.77 61 3.5 470 7.51 20.5 2.81 10 15 1.35 69 5.48 415 7.97 3.9 1.11 10 0 8.04 114 8.82 351.5 7.816 10 0.15 10 40 10.05 129 10.13 303 7.865 8.7 2.55 10 2 12.06 151 11.34 404 7.907 6.5 6.59 30 20 8.83 125 9.72 404.5 8.047 9.4 2.29 5 8.81 126.5 10.23 434 8.07 6.65 3.59 50 6 3.27 98 7.75 459 8.196 7.15 2.3 100 10 5 2.45 86.5 6.27 657.5 7.824 7.2 2.37 Табела број 3 - Просечне вредности физичко-хемијских параметара за зимски периоду 6 7 8 9 10 12
Графикон 5 Састав макроивертебратске заједнице у зимском периоду У зимском периоду доминира заједница Diptera. Пронађено је 1131 јединки, што је више од пронађених јединки Ephemeroptera којих је прикупљено 1056. Знатно мање је пронађено јединки Trichoptera, 350. У малом бројном стању у зимском периоду су пронађене Plecoptera 46, и Odonata 22. (Графикон 5). У зимском периоду је укупно пронађено укупно 2605 јединки. Ако упоредимо три периода у току којих су вршена истраживања, у току зимског периода је најмања количина воде на свим локалитетима (зимски минимум). Из тог разлога је загађење најмање разблажено у овом периоду. Структура заједнице макроинвертебрата лепо прати стање загађења. Diptera, као група која је толерантна на веће концентрације загађивача преовладава у овом периоду. За њом следе мање толерантне групе Ephemeroptera и Trichoptera. Најмање толерантне групе Odonata i Placoptera су заступљене са најмањим бројем јединки. Овде је потврђен степен осетљивости, тј градацијски спектар одговора на смањење броја јединки одређених група са повећањем загађења. Са друге стране ови резултати показују да је зимски период неоправдано искључен из неких истраживања. Без обзира на ниже температуре, многе групе макроинвертебратске заједнице живе више година у воденом екосистему пре достизања адултног стадијума, тако да је зима чак препоручљив период за праћење одговора макроинвертебратске заједнице на загађење. 13
Графикон 6 Процентуално учешће пронађених јединки у току зимског периода Структура истраживане заједнице изражена у процентма може се показати на кружном графикону (Графикон 6). На први поглед се види да Ephemeroptera и Diptera чине чак две трећине од укупно пронађених јединки. Остатак круга попуњавају Trichnoptera 13%, Plecoptera 2% и Odonata 1%. Посматрано у зимском периоду индентификовано је укупно 2553 јединки. У оквиру овог броја, констатовано је 28 врста. Највећи број јединки се односи на ред Diptera 1131, док jе индентификовано 1056 јединки реда Ephemeroptera. 14
3.4 Компаративна анализа заједнице у току различитих сезона истраживања 1200 1000 800 600 400 200 0 пролеће зима јесен Odonata Diptera Ephemeroptera Trichnoptera Plecoptera јесен 2 83 215 149 6 зима 22 1131 1056 350 46 пролеће 8 914 246 89 6 Графикон 7 Укупно идентификованих јединки у току пролећа, јесени и зиме. У току периода истраживања, детерминисано је 4324 јединке. Од њих, највећи број припада реду Diptera (2128). То се објашњава чињеницом да представници овог реда имају велики број генерација ако се упореде са јединкама било ког другог разматраног реда. Такође, у оквиру ове групе се могу пронаћи представници који су толерантни на многе врсте загађења, како органског, тако и неорганског. Са друге стране, неке врсте су толерантне на повишену температуру у воденим екосистемима, што све доводи до закључка да је ово група која се неможе у целини посматрати као добар показатељ стања воденог екосистема. Односно, бројност целе ове групе неможе бити индикаторски показатељ. Следећа група по бројности у току читавог периода истраживања је ред Ephemeroptera са 1517 детектованих јединки. Затим следи група Trichoptera са 588 јединки. Групе које су са најмањим бројем јединки су редови чији представници спадају у врсте са најнижом толеранцијом на различите степене 15
загађења. То су ред Odonata и ред Plecoptera. Низак број јединки Odonata је делом последица тога што су представници изразити грабљивци, па обзиром да су у горњим слојевима трофичке пирамиде, од њих се и није очекивала велика бројност. Са друге стране, мања бројност јединки реда Plecoptera је последица нетолерантности на загађење. Odonata је ред који је најбројнији у току зиме, а њихов број је најмањи у јесењем периоду. Поменуто је да су представници предатори и имају активан начин лова. У току јесени обично се турбидитет повећа, што због дистурбације бујичастих водотокова до којих долази у овом периоду, што због опадања лишћа које из рипаријалне зоне доспе у речни ток. Са повећањем турбидитета број грабљиваца, предатора опада због немогућности лова у води са високом мутноћом. За све редове осим за Trichoptera заједничко је да најмањи број јединки постоји у току јесени када је дистурбација воденог дна највећа због бујица. Ако сагледамо целу макроинвертебратску заједницу, највећи број јединки констатован је у току зиме (2605) а најмањи у току јесени (455). У току пролећа је констатовано 24 врста са преовлађивањем Gamaridae i Chironomidae. У току јесени констатовано је 18 врста, са доминацијом Trichoptera и Ephemeroptera. Највећи број врста је констатован у зимском периоду-28 врста. 3.5 Компарација локалитета на основу заједнице макрозообентоса Посматрано по локалитетима, локалитет 1 Нишка бања извор карактерише присуство реда Odonata које домирају са чак 67% (Графикон број 8). На овом локалитету је присутан још и ред Diptera које чине 33% од укупног броја пронађених јединки. Јасна доминација групе која није толерантна на загађење (Одоната) указује на добар квалитет воде на овом локалитету. 16
Локалитет 1 0% 0% 0% 33% Odonata Diptera Ephemeroptera Trichnoptera Plecoptera 67% Графикон 8 број јединки на Локалитету 1 у % На локалитету број 2 Нишка бања код јелашничког пута, који је приказан на Графикону број 9, пронађена су само два реда и то од укупног броја пронађених јединки 40% чини ред Diptera, и 60% red Trichnoptera. Локалитет 2 0% 0% 60% 40% Odonata Diptera Ephemeroptera Trichnoptera Plecoptera 0% Графикон број 9 број јединки на Локалитету 2 Локалитет број 3 Душничко врело карактерише заступљеност од чак 80% ред Diptera. Поред Diptera на локалитету 3 могу се пронаћи Trihnoptera 16%, и Ephemeroptera 3% и 1% чини ред Odonata (Графикон број10). 17
Локалитет 3 0% 16% 1% 3% Odonata Diptera Ephemeroptera Trichnoptera Plecoptera 80% Grafikon broj 10 broj jedinki na Lokalitetu 3 Локалитет број 4 Душничка река такође, као и на локалитету број 2, доминирају Trichnoptera са 57%. Удео у укупном броју јединки пронађених на локалитету број 4 имају и ред Diptera (19%), Ephemeroptera 15%, Plecoptera 9% (Графикон број 11). Локалитет 4 9% 0% 19% 15% Odonata Diptera Ephemeroptera Trichnoptera Plecoptera 57% Графикон број 11 број јединки на Локалитету 4 Ред Ephemeroptera најзаступљенији је на локалитету 5 Кутина река (Графикон број 11). Удео од 90% у укупном броју пронађених јединки на овом локалитету имају ред Ephemeropterа, остатак удела има ред Diptera 6% иред Trichnoptera 3%. 18
Локалитет 5 7% 0% 0% 3% Diptera Odonata Plecoptera Trichnoptera Ephemeroptera 90% Графикон број 11 број јединки на Локалитету 5 Локалитет број 6 Река Нишава испод Сићева поред реда Ephemeroptera који чини 84% од укуног броја пронађених јединки на овом локалитету, нађени су још иред Diptere 10%, ред Plecoptera 4%, и 2% Trichnoptera (Граикон број12) Локалитет 6 10% 0% 4% 2% Diptera Odonata Plecoptera Trichnoptera Ephemeroptera 84% Графикон број 12 број јединки на Локалитету 6 Код локалитета 7 Бања Топило изнад топлог улива (Графикон број 13) доминацију преузима ред Diptera са 59% од укупног броја свих јединки које су пронађене на овом локалитету. Поред реда Diptera пронађено је још 10% реда Ephemeroptera, 28% ред Trichnopteraи 3% редodonata. Док ред Plecoptera није пронађен. 19
Локалитет 7 10% 28% 0% 3% 59% Diptera Odonata Plecoptera Trichnoptera Ephemeroptera Графикон број 13 број јединки на Локалитету 7 Посматрано на Графикону број 14 на локалитету Бања Топило испод топлог улива, се уочава присуство рада Diptera од 51% на овом локалитету, 29% чине редephemeroptera, 17% ред Trichnoptera и 3% ред Odonata. Такође, Plecoptera није пронађена. Локалитет 8 29% 17% 0% 3% 51% Diptera Odonata Plecoptera Trichnoptera Ephemeroptera Графикон број 14 број јединк на Локалитету 8 На Графикону број 15 Река Нишава на Булевару, доминира ред Diptera од чак 87%. На овом локалитету пронађено је још само ред Trichnoptera 8%, и ред Ephemeroptera 5%. 20
Локалитет 9 0% 8% 5% 0% Diptera Odonata Plecoptera Trichnoptera Ephemeroptera 87% Графикон број 15- број јединки на Локалитету 9 На Графикону број 16 Река Нишава код Медошевца приказана је структура пронађених јединки на Локалитету 10. Из датог графикона се види да ред Diptera чине 67%, аред Ephemeroptera 32% од укупног броја пронађених јединки на овом локалитету. Док, ред Trichnoptera пронађен на овој ликацији износи свега 1%. Уочава се такође, da red Plecoptera и ред Odonata нису пронађени. Локалитет 10 32% Diptera 1% 0% 0% 67% Odonata Plecoptera Trichnoptera Ephemeroptera Графикон број 16- број јединки на Локалитету 10 21
4. ЗАКЉУЧЦИ Компарирајући специјски диверзитет у току три сезоне, закључено је да је он највећи у току зимског периода. Детерминисано је 28 врста од којих бројчано доминирају Diptera и Ephemeroptera. Највећи број јединки свеукупне заједнице макроинвертебрата је такође у зимском периоду. У току пролећа констатоване су 24 врсте, а по бројности доминирају представници Gamaridae и Chironomidae. У току јесени констатовано је 18 врста са бројчаном доминацијом Trichoptera и Ephemeroptera. Ако упоредимо три периода у току којих су вршена истраживања, у току зимског периода је најмања количина воде на свим локалитетима (зимски минимум). Из тог разлога је загађење најмање разблажено у овом периоду. Структура заједнице макроинвертебрата лепо прати стање загађења. Diptera, као група која је толерантна на веће концентрације загађивача преовладава у овом периоду. За њом следе мање толерантне групе Ephemeroptera и Trichoptera. Најмање толерантне групе Odonata i Plecoptera су заступљене са најмањим бројем јединки. Овде је потврђен степен осетљивости, тј градацијски спектар одговора на смањење броја јединки одређених група са повећањем загађења. Са друге стране ови резултати показују да је зимски период неоправдано искључен из неких истраживања. Без обзира на ниже температуре, многе групе макроинвертебратске заједнице живе више година у воденом екосистему пре достизања адултног стадијума, тако да је зима чак препоручљив период за праћење одговора макроинвертебратске заједнице на загађење. Број јединки одређеног реда, ни специјски диверзитет сами неби требало да се користе као показатељ квалитета водених екосистема. Најпрецизнија слика о квалитету водених екосистема добија се ако се врши упоредна анализа бројности одређених група, индекса диверзитета. Због изнетог, овај рад има тенденцију да се настави у смеру коришћења постојећих података за израчунавање индекса диверзитета и индекса квалитета воде. 22
5. ЛИТЕРАТУРА Allan, D. 1995. Stream Ecology. Structure, function of running waters. Chapman, Hall, London, 388 pp Belfiore C. 1983. Efemerotteri (Ephemeroptera), 113 pp. In: Ruffo S. (Ed.) Guide per ilriconoscimento delle specie animali delle acque interne Italiane, 24. Consiglionazionale delle ricerche, Roma. Бешовски, В. Л. 1994. Фауна на България, 23: Insecta, Odonata. Издателство на БАН. София, 372 стр. Brinkhurst, R. O. & Jamieson, B. G. M. 1971. Aquatic Oligochaeta of the World. 1st ed. University of Toronto Press, Toronto, 860 pp Edington, J. M. & Hildrew, A. G. 1995. A revised key to the caseless caddis larvae of the British isles (with notes on their ecology), Freshwater Biological Association, Scientific publication, 53, Ambleside, 173 pp. Hrabě, S. 1981. Vodní máloštětinatci (Oligochaeta) Ĉeskoslovenska. Acta Universitatis Carolinae Biologica, Praha, 167 pp. Hynes, H. B. 1967. A key to the adults and nymphs of the Britush Stoneflies (Plecoptera). Freshwater Biological Association, Scientific Publication, 17, Ambleside, 91 pp. Pillot, H. K. M. M., 2009. Chironomidae Larvae of the Netherlands, adjacent lowlands: biology, ecology of the chironomini. KNNV Publishing, Zeist, 144 pp. Loţ ek, V. 1956. Kliĉ ĉeskoslovenskych měkkyšů. Vydavatelstvo Slovenskej akademie vied, Bratislava, 435 pp. Macan, T. T. & Douglas Cooper, R. 1994. A Key to the British Fresh- and Brackish - water Gastropods with notes on their ecology. Freshwater Biological Association, Scientific Publication, 13, Reprinted fourth edition, Ambleside, 46 pp. Mann, K. H. & Watson, E. V. 1964. A Key to the British Freshwater Leeches. Freshwater Biological Association Scientific Publication, 14, Second edition, Ambleside, 50 pp. Milošević, Đ. (2013) Larve familije Chironomidae (Diptera, Insecta) sliva Juţ ne Morave I njihova primena u proceni ekološkog statusa tekućih vodenih ekosistema. Aquatic Ecology, 47: 37-55 Nilsson, A., 1997. Aquatic Insects of North Europe. A taxonomic Handbook Vol. 2. Apollo Books, Steenstrup, 440 pp. Pescador, M. L., Rasmussen, A. K. & Harris, S. C. 1995. Identification manual for the caddisfly (Trichoptera) larvae of Florida. State of Florida, Department of Environmental Protection, Division of Water Facilities, Tallahassee, 132 pp. Pfleger, V. 2000. A field guide in colour to Molluscs. Silverdale Books. Prague. 216 pp. Savić, A.; RanĊelović, V. & Krpo-Ćetković, J. 2010. Seasonal variability in community structure and habitat selction of mayflies (Ephemeroptera) in the NišavaRiver (Serbia), Biotechnology and 47 Biotechnological Equipment., special edition, Plovdiv. Vol. 24(2): 639 645 Savić, A. (2012). Ekološka analiza zajednice makrozoobentosa reke Nišave. Doktorska disertacija. Univerzitetu Beogradu-Biološkifakultet, Beograd, 1-172 23
Vallenduuk, H. J. & Pillot, H. K. M. M. 2007. Chironomidae larvae of the Netherlands, Adjacent Lowlands: general ecology, Tanypodinae. KNNV Publishing, Zeist, 270 pp. Todosijević, I. 2013.Indikatorska sposobnost tri grupe makrozoobentosa za procenu kvalitete vode sliva reke Nišave. Master rad. Univerzitet u Nišu, Prirodno - matematiĉki fakultet, Niš, 1-49 Zwick, P. 2004. Key to the West Paleartic genera of Stoneflies (Plecoptera) in larval stage. Limnologica 34: 315-348. Ţivić, I., Marković, Z., Ilić, J. (2005) Composition, structure and seasonal dynamics of macrozoobenthos in the Temska and Visoĉica Rivers (Serbia). Arch. Biol. Sci., Belgrade, 57 (2), 107-118 Ţivić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 2000a. A contribution to the study of the Trichoptera (Insecta) fauna in the Toplica River. Acta Entomologica Serbica, 5 (1/2): 35-46 Ţivić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 1999b. A contribution to the knowledge of Odonata (Odonata, Insecta) larvae of the Pusta reka River. Acta Entomologica Serbica, 4 (1-2): 1-11 Wallace, I.D., Wallace, B. & Philipson, G. N. 1990. A key to the case-bearing caddis larvae of Britain and Ireland, Freshwater Biological Association, Scientific publication 51, Ambleside, 237 pp 24
Биографија кандидата Бојан Алексић је рођен 23.10.1989. године у Врању. Завршио је основну школу Бранко Радичевић у Трговишту са одличним успехом, затим 2004. године уписао је средњу Пољопривредну школу у Прокупљу, смер пољопривредни техничар и завршава је са одличним успехом. Након средње школе, 2008 уписује основне академске студије на Природно-математичком факултету у Нишу, на департману за Биологију и екологију. Основне академске студије завршава у року са звањем биолог, са просечном оценом 7,03. Године 2011. године уписује мастер акадменске студије на смеру Биологија и успешно их завршава 2014. године са просечном оценом 7,94. 25