Bazel II Stub 3 Objavljivanje

Слични документи
Bazel II Stub 3 Objavljivanje

IZVRŠNI ODBOR Broj: 265/15 Objavljivanje podataka i informacija MARFIN banke a.d. Beograd godine

OTP banka Srbija a.d. Novi Sad OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA 30. jun godine Novi Sad, septembar godine

IZVRŠNI ODBOR Broj: 404/13 Objavljivanje podataka i informacija MARFIN banke a.d. Beograd godine

Microsoft Word - Objavljivanje podataka i informacija OTP Banke na dan docx

Службени гласник РС, бр. 55/2015 и 65/2019 На основу члана 89. став 4, члана 93. став 8, члана 129. став 2. и члана 133. став 1. Закона о платним услу

ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK

Сектор управљања ризицима

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA BANKE NA DAN

ОДГОВОРИ НА НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА У ВЕЗИ СА ПРИМЕНОМ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О АДЕКВАТНОСТИ КАПИТАЛА БАНКЕ ( Службени гласник РС бр. 10

Erste Bank a.d. Novi Sad Pillar III - Objavljivanje podataka i informacija za 30. jun godine

Студија квантитативног утицаја

ОДГОВОРИ НА НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА У ВЕЗИ СА ПРИМЕНОМ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О КЛАСИФИКАЦИЈИ БИЛАНСНЕ АКТИВЕ И ВАНБИЛАНСНИХ СТАВКИ БА

Microsoft Word - Pravilnik-fin izvestaji za DPF-2007.doc

Uputstvo - COREP

ОДГОВОРИ НА НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА У ВЕЗИ СА ПРИМЕНОМ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ИЗВЕШТАВАЊУ БАНАКА ( Службени гласник РС бр. 8/2019 у да

Objava informacija o osnovnim pokazateljima poslovanja Banke za

Службени гласник РС, бр. 30/2015 и 78/2017 На основу члана 128о став 5. Закона о банкама ( Службени гласник РС, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015) и чла

CREDIT AGRICOLE BANKA A.D. NOVI SAD IZVRŠNI ODBOR Broj: Datum: godine CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD OBJAVLJIVANJE PODATAKA I

Izvršni odbor Banke Del.broj: /19 Datum: Eurobank a.d. PODACI I INFORMACIJE BANKE na dan 31. decembar godine

Microsoft Word - Pravilnik-fin. izvestaji za DUDPF-2007.doc

Godišnji izveštaj

Erste Bank a.d. Novi Sad Objavljivanje podataka i informacija za godinu završenu 31. decembra godine

Na osnovu člana 398, 400, Zakona o privrednim društvima ("Sl

Microsoft Word - Objavljivanje podataka i informacija _.docx

На основу члана 230. и 249. Закона о банкама Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске број 04/17), члана 5. став 1. тачка б, члана 20. ста

Prezentacija / Ostoja Travar

6. септембар ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ СТОПЕ КОНТРАЦИКЛИЧНОГ ЗАШТИТНОГ СЛОЈА КАПИТАЛА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ Извршни одбор Народне банке Србије је

УПУТСТВО о начину попуњавања извјештаја који се достављају Агенцији за банкарство Републике Српске за потребе израде и ажурирања плана реструктурирања

Rani znaci upozorenja (EWS) u cilju prevencije nastanka rizičnih plasmana POZIV NA OTVORENI SPECIJALISTIČKI SEMINAR Rani znaci upozorenja (EWS) u cilj

Javno JAVNO OBJELODANJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA O POSLOVANJU BANKE PODACI I INFORMACIJE NA

PowerPoint Presentation

Microsoft Word - Saopštenje za javnost

BANK OF CHINA SRBIJA A.D. BEOGRAD Objavljivanje podataka i informacija Banke sa stanjem na dan 31.decembra godine

Banka iz ugla klijenta, klijent iz ugla banke POZIV NA OTVORENI SPECIJALISTIČKI SEMINAR Banka iz ugla klijenta, klijent iz ugla banke Termin: 29. mart

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ВАРВАРИН ГОДИНА XXХV БРОЈ године В А Р В А Р И Н Лист излази према потреби Годишња претплата 300 дин. Цена овог бро

На основу члана 7. Закона о буџету Републике Србије за годину ( Службени гласник РС, број 142/14) и члана 42. став 1. Закона о Влади ( Службени

Службени гласник РС, бр. 76/2018 и 21/2019 На основу члана 18. став 1. тачка 3) Закона о Народној банци Србије ( Службени гласник РС, бр. 72/2003, 55/

LISTA POTREBNIH PODATAKA

Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga

Rezime izvještaja guvernera februar-mart U Izvještaju guvernera za februar i mart godine dat je prikaz ključnih aktivnosti Centralne banke

JAVNO OBJELODANJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA O POSLOVANJU BANKE PODACI I INFORMACIJE NA

Фебруар 2018

CRNA GORA Komisija za tržište kapitala Na osnovu člana 65 stav 6 Zakona o investicionim fondovima ("Službeni list Crne Gore", br. 54/11, 13/18), Komis

kljklčkčjklčjlk

Microsoft Word - Pravilnik o sukobu interesa



Извјештај о стању у банкарском систему Републике Српске –

(Фирма пословно име пореског обвезника) (Седиште) (ПИБ) Образац ПБ 1 Облик пореског обвезника (заокружити) 1. Акционарско друштво 2. Друштво са ограни

(Фирма пословно име пореског обвезника) (Седиште) (ПИБ) Образац ПБ 1 Облик пореског обвезника (заокружити) 1. Акционарско друштво 2. Друштво са ограни

Microsoft Word - Predmet 9-Primjena finansijskog menadzmenta maj 2019 RJESENJE

Службени гласник РС : 086/2016 Датум : На основу члана 5. став 1, а у вези са чланом 79. став 1. Закона о јавним предузећима ( Службен

ЛЕПЕНСКИ ВИР А.Д. ПЕЋИНЦИ ИЗВЕШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РЕВИЗОРА Финансијски извештаји 31. децембар године Београд, године

AKTIVA sistem doo, Novi Sad Osnivanje preduzeća i radnji Računovodstvena agencija Poresko savetovanje Propisi besplatno Obrasci b

ПРЕДЛОГ

ПРЕДЛОГ

AAA

Microsoft Word - PODACI I INFORMACIJE BANKE FINAL spd

IZVJEŠTAJ o objavljivanju podataka i informacija Komercijalne banke a.d. Banja Luka na dan godine Broj izveštaja 560/19 Datum izveštaja 28

На основу члана 241. Закона о банкама Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске број 4/17), члана 5. став 1. тачка б, члана 20. став 2. тач

Извјештај о стању у банкарском систему Републике Српске

Javno objavljivanje podataka_final.indd

Microsoft Word - finansijski administrator_zasnovanost kvalifikacije.doc

Opsta nacela nepristrasnosti

CV Vladimir Medan SR avgust javni

На основу члана 15. и члана 59. став 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције ( Службени гласник РС, бр. 97/08, 53/10, 66/11 - одлука УС, 67/13

ПРЕГЛЕД УСЛУГА И НАКНАДА за корисника платних услуга предузетника и правно лице Прилог 2 Назив пружаоца платних услуга: Банка Поштанска штедионица, а.

KPMG Screen template

Finansijski izveıtaj za fond 2007

Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti

GUIDELINE

Април 2019

Јун 2017

2018/05/14 Javno objelodanjivanje podataka za Verzija 1.0. Datum usvajanja: Važi od: Odobrio: Vlasnik: Primjena: Povjerljivost: Menadžment komit

SKRAĆENI PROSPEKT Dobrovoljnog penzijskog fonda DDOR-GARANT ŠTEDNJA DDOR GARANT a.d. Member of Prva Group

ПРИЛОГ 5 СЛОЖЕН ПОСЛОВНИ ПЛАН ЗА МЕРУ 3 1

Imotska 1, Beograd Telefon: Telefon: OPŠTINA NOVI KNEŽEVAC KRALJA PETRA I KARAĐOR

Новембар 2013

НАРОДНАА БАНКАА СРБИЈЕ АНАЛИЗАА ИСПЛАТИВОСТИ ДИНАРС СКЕ И ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕЕ Београд, јануар године

Naslovna_0:Naslovna _0.qxd.qxd

ГЛAВНА СЛУЖБА ЗА РЕВИЗИЈУ ЈАВНОГ СЕКТОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Бања Лука, Вука Караџића 4 Република Српска, БиХ Тел: +387(0)51/ Факс:+387(0)51

ЈП СРБИЈАГАС НОВИ САД ИЗВЕШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РЕВИЗОРА Финансијски извештаји 31. децембар године Београд, године

Obrazac BB-PO-L-AD/08 Za istinitost podataka u ovom Informatoru o izdavaocu i drugim oblicima javnog oglašavanja Izdavaoca u vezi sa izdavanjem i trgo

IT

Z A K O N O KONVERZIJI STAMBENIH KREDITA INDEKSIRANIH U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA Predmet uređivanja Član 1. Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze banke

PowerPoint Presentation

ПРЕГЛЕД УСЛУГА И НАКНАДА за корисника платних услуга правно лице Прилог 2 Назив пружаоца платних услуга: Erste Bank akcionarsko društvo, Novi Sad Нази

Na osnovu člana 65 stav 6 Zakona o investicionim fondovima ("Službeni list Crne Gore", br. 54/11, 13/18), Komisija za tržište kapitala, na 28. sjednic

Microsoft Word - RI doc

ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЛИСЈЕ НОВИ САД БРОЈ: /16-12 ДАНА: 24. маjа године НОВИ САД На основу члана 12. став 1. тачка 4. а у вези са чла

ИНTEРНA РEВИЗИJA

Obrazac

ODLUKA O USLOVIMA I POSTUPKU ZA IZDAVANJE I ODUZIMANJE SAGLASNOSTI LIZING DRUŠTVU (Neslužbeno prečišćeni tekst) ( Sl. novine FBiH, br. 46/09 i 46/11)

Na osnovu članova 41. i 45. Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima ( Službeni glasnik Republike Srpske, broj: 13/09, u dalj

untitled

РЕГИСТАР ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА Број: ФИН 50286/2016 Датум: ПОТВРДА О ЈАВНОМ ОБЈАВЉИВАЊУ РЕДОВНОГ ГОДИШЊЕГ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА И ДОКУМЕ

- л о г о -

Транскрипт:

UPRAVNI ODBOR Del. broj: 1.0-17742/8 Datum: 30.05.2018. Godina 2017.

Sadržaj 1. Opšte informacije... 1 1.1. Osnovne informacije o Vojvođanskoj banci a.d. Novi Sad... 1 2. Uvod... 2 2.1 Stub 1... 2 2.2 Stub 2... 3 2.3 Stub 3... 3 3. Sveukupno upravljanje rizikom i kapitalom... 3 3.1 Strategija upravljanja rizicima... 3 3.2 Okvir upravljanja rizicima... 8 3.3 Struktura rukovođenja rizicima... 9 3.4 Upravljanje kapitalom... 9 3.5 Tipovi rizika... 10 3.6 Praćenje i izveštavanje... 10 4. Adekvatnost kapitala i proces interne procene adekvatnosti kapitala... 12 4.1 Adekvatnost kapitala... 12 4.2 Proces interne procene adekvatnosti kapitala... 12 5. Zaštitni slojevi kapitala... 16 6. Pokazatelj leveridža... 16 7. Kreditni rizik... 17 7.1 Uvod... 17 7.2 Upravljanje kreditnim rizikom... 18 7.3 Kapitalni zahtev za kreditni rizik... 19 7.4 Kvantitativne informacije u odnosu na kreditni rizik... 21 7.4.1 Bruto i neto kreditna izloženost prema klasama izloženosti... 21 7.4.2 Kreditna izloženost prema regionima... 25

7.4.3 Kreditna izloženost prema sektorima... 26 7.4.4 Kreditna izloženost prema dospeću... 29 7.4.5 Raspodelu izloženosti prema kategorijama klasifikacije, po vrstama druge ugovorne strane, kao i podatke o obračunatoj posebnoj i potrebnoj rezervi... 30 7.5 Potraživanja u docnji i obezvređena potraživanja... 33 7.6 Ublažavanje kreditnog rizika... 36 7.7 Transakcije sa povezanim licima i licima unutar Grupe... 38 7.8 Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi... 38 8. Tržišni rizik... 40 8.1 Uvod... 40 8.2 Upravljanje deviznim rizikom... 40 8.3 Upravljanje robnim rizicima... 41 8.4 Upravljanje rizikom prilagođavanja kreditne izloženoati... 41 8.5 Upravljanje rizikom po osnovu dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti... 41 8.6 Kapitalni zahtev za tržišni rizik... 42 9. Operativni rizik... 42 9.1 Uvod... 42 9.2 Upravljanje operativnim rizikom... 43 9.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik... 44 10. Izloženost po osnovu sekjuritizovanih pozicija... 45 11. Drugi rizici... 45 11.1 Uvod... 45 11.2 Rizik likvidnosti... 46 11.3 Rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi... 47 11.4 Rizik koncentracije... 49 11.5 Rizik druge ugovorne strane... 49 11.6 Rizik reputacije... 49

11.7 Drugi rizici... 50 12. Prilozi Prilog 1: PI-KAP - Podaci koji se odnose na kapital banke Prilog 2: PI-FIKAP Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke Prilog 3: PI-UPK - Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa stanja s pozicijama kapitala iz obrasca PI-KAP Prilog 4: PI-AKB - Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala Prilog 5: PI-GR - Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala Prilog 6: PI KZS - Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala banke

Propisi Narodne banke Srbije, kojima se implementiraju Bazel III standardi, stupili su na snagu 30.06.2017. godine. Objavljivanja sadržana u ovom Izveštaju su pripremljena u skladu sa zahtevima NBS istaknutim u Odluci o objavljivanju podataka i informacija banke (Službeni glasnik RS br. 103/2016). Izveštaj sadrži opis aktivnosti Banke na polju prakse i procesa upravljanja rizikom i adekvatnošću kapitala. Objavljivanja predstavljena u ovom Izveštaju sačinjena su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Međunarodnim računovodstvenim standardima i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i u nekim slučajevima služe da se dodatno pojasne objavljivanja izložena u Napomenama uz finansijske izveštaje Banke za 2017. godinu. 1. Opšte informacije 1.1. Osnovne informacije o Vojvođanskoj banci a.d. Novi Sad Vojvođanska banka d.d. Novi Sad (u daljem tekstu Banka ) osnovana je 31. decembra 1989. godine transformacijom Vojvođanske banke Udružene banke, Novi Sad. 1995. godine Banka promenila je pravnu formu u akcionarsko društvo i postala Vojvođanska banka a.d. Novi Sad. U skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Skupštine, Banka je 30. decembra 2001. godine pripojila Srpsku razvojnu banku a.d. Beograd i Užičku banku a.d. Užice. U decembru 2006. godine, Ugovorom o kupoprodaji akcija, Nacionalna banka Grčke a.d. Atina, postala je vlasnik 99,43% akcija Banke, što je i registrovano u Centralnom registru hartija od vrednosti dana 12. decembra 2006. godine. Dana 25. oktobra 2007. godine Nacionalna banka Grčke, Atina je sprovela prinudni otkup preostalih 1.727 akcija i postala 100% vlasnik Banke. Dana 7. decembra 2007. godine Vojvođanska banka a.d. Novi Sad je na svoj zahtev isključena sa liste Beleks. Banka je akcionarsko društvo, registrovano u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i posluje u skladu sa Zakonom o bankama. Banka je u skladu sa odlukom Skupštine Banke od 3. januara 2008. godine donela Odluku o pripajanju Nacionalne banke Grčke a.d. Beograd Vojvođanskoj banci a.d. Novi Sad. Navedeno pripajanje registrovano je kod Agencije za privredne registre 14. februara 2008. godine pod brojem BD 6190/2008 (brisanje privrednog subjekta Nacionalne banke Grčke a.d. Beograd usled pripajanja) i upis promene osnovnog kapitala Vojvođanske banke a.d. Novi Sad (rešenje BD 6210/2008). Nacionalna banka Grčke a.d. Beograd je bila u potpunom vlasništvu Nacionalne banke Grčke a.d. Atina i nastavila je sa poslovanjem pod imenom Vojvođanska banka a.d. Novi Sad. Dana 01. decembra 2017. godine, OTP banka Srbija a.d., Novi Sad je postala 100% vlasnik Vojvođanske banke a.d. Novi Sad. Od dana 1. decembra 2017. godine Banka je članica OTP Grupe. Sedište Banke je u Novom Sadu, Trg slobode 7. Na dan 31. decembra 2017. godine, Banka se sastojala od Centrale u Novom Sadu i 105 filijala (31. decembar 2016. godine: 106 filijala). 1

Na dan 31. decembra 2017. godine, Banka je imala 1.473 zaposlenih (31. decembar 2016. godine: 1.468 zaposlenih). Matični broj Banke je 08074313. Poreski identifikacioni broj Banke je 101694252. Na dan 31. decembra 2017. godine, članovi Upravnog odbora Banke su: - Gabor Količ direktor sektora Akvizicije i Koordinacija OTP grupe - Imre Bertalan generalni direktor direkcije Upravljanje ljudskim resursima OTP Banke Plc. - Ferenc Bӧle upravljanje IT projektima, IT podružnica i IT arhitekturom OTP grupe - Peter Beše direktor Međunarodnog bankarstva za poslovanje sa stanovništvom OTP grupe - Darko Spasić advokat jedan od vlasnika "Spasić i partneri" o.d. Beograd - Milan Parivodić advokat,"foreign Investors Services" d.o.o. Beograd. Članove Upravnog odbora bira Skupština saglasno odredbama važećeg Statuta i to na period od 3 godine sa mogućnošću reizbora. 2. Uvod Bazel okvir, obezbeđuje osetljiviji pristup proceni rizika i izračunavanju regulatornog kapitala. Bazel okvir nastoji da jača praksu i procese upravljanja rizikom i kapitalom unutar finansijskih institucija. Polazeći od zahteva regulative, Banka je preduzela određene korake kako bi uskladila svoje poslovanje sa tim zahtevima. Okvir upravljanja rizikom i kapitalom koji je definisan od strane NBS je konzistentan sa Bazel III okvirom, i sastoji se iz tri stuba: Stub 1: Izračunavanje iznosa regulatornog kapitala, aktive ponderisane rizikom, kapitalnih zahteva i pokazatelja adekvatnosti kapitala. Stub 2: Proces ocene supervizora, uključujući proces interne procene adekvatnosti kapitala. Stub 3: Pravila objavljivanja podataka i informacija o upravljanju rizicima i adekvatnošću kapitala. 2.1 Stub 1 Stub 1 Bazela III propisuje osnove izračunavanja pokazatelja adekvatnosti regulatornog kapitala. Ovaj stub definiše minimum zahtevanog regulatornog kapitala kojim se pokrivaju kreditni rizik, tržišni rizik, operativni rizici i rizik prilagođavanja kreditne izloženosti u svakoj banci. Stub 1 takođe definiše metodologiju merenja napred pomenute grupe rizika, kao i brojne aspekte kvalifikovanja kapitala. Prema Bazel III standardima Banka je dužna da obračunava sledeće pokazatelje: - Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala Banke, je odnos osnovnog akcijskog kapitala Banke i rizične aktive Banke. - Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala Banke je odnos osnovnog kapitala Banke i rizične aktive Banke. - Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke je odnos kapitala Banke i rizične aktive Banke. U narednoj tabeli su predstavljeni rizici pod Stubom 1 i pristupi koje Banka koristi kod izračunavanja rizične aktive Banke u skladu sa Bazel III kapitalnim okvirom Narodne banke Srbije. 2

Tip rizika Kreditni rizik Tržišni rizik Operativni rizik Rizik prilagođavanja kreditne izloženosti Pristup koji Banka upotrebljava Standardizovani pristup Standardizovani pristup Pristup osnovnog indikatora Standardizovani pristup 2.2 Stub 2 Bazel III Stub 2 bavi se ocenom supervizora i evaluacijom procesa izračunavanja potrebnog kapitala. Ovaj stub takođe opredeljuje potrebu sprovođenja procesa interne procene adekvatnosti kapitala (u daljem tekstu: ICAAP) koji banke treba da slede radi procene sveukupnih kapitalnih zahteva, kako bi se pokrili svi relevantni rizici sa kojima se banke suočavaju (uključujući one koji nisu pokriveni pod Stubom 1). Prema regulativi NBS i smernicama Stuba 2, svaka banka je po definiciji predmet ocene od strane NBS, s tim da NBS može za svaku banku pojedinačno da propiše minimalno zahtevani pokazatelj adekvatnosti kapitala, ako proceni da je to neophodno i da je u interesu same banke. ICAAP proces uključuje ocenu i evaluaciju upravljanja rizicima i kapitalom u odnosu na rizike kojima je Banka izložena. Vojvođanska banka je razvila ICAAP proces koji uključuje identifikovanje i merenje rizika, kako bi se podržao odgovarajući nivo internog kapitala u skladu sa sveukupnim profilom rizika i poslovnim planom Banke. Razvijena je Politika procesa interne procene adekvatnosti kapitala kako bi se opredelile glavne komponente upravljanja rizikom u Banci, uključujući tipove rizika koji nisu uključeni pod Stubom 1, a to su rizik likvidnosti, kreditno-devizni rizik, rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi, rizik koncentracije, reputacioni rizik i drugi rizici. 2.3 Stub 3 Prema Bazel III okviru Narodne Banke Srbije, Stub 3 opisuje kako, kada i na kom nivou treba da budu objavljeni podaci i informacije koje se tiču upravljanja rizicima, kao i rukovođenjem i praksom održavanja adekvatnosti kapitala u bankama. Objavljivanja obuhvataju uključivanje detaljnih kvalitativnih i kvantitativnih informacija. Svrha Stuba 3 i zahteva za objavljivanjem je da se dopune prva dva stuba Bazela III i da se oni dovedu u vezu sa procesom ocene supervizora. Objavljivanja su dizajnirana tako da omoguće interesnim stranama i učesnicima na tržištu da procene skonost riziku od strane banke, kao i njenu izloženost riziku, i da ohrabre banke, preko pritiska tržišta, da usvoje naprednije forme upravljanja rizikom. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Banka vrši redovno godišnje i polugodišnje objavljivanje podataka i informacija koje se tiču upravljanja rizikom i kapitalom. 3. Sveukupno upravljanje rizikom i kapitalom 3.1 Strategija upravljanja rizicima Banka je svesna da je neophodno razviti odgovarajuće kapacitete upravljanja rizicima kao postojane osnove za obezbeđivanje poslovnih rezultata svojim klijentima, investitorima i OTP Grupi. U ovom smislu 3

Banka nastoji da razvija najbolju međunarodnu praksu po pitanju upravljanja rizicima i obezbeđivanja najviših nivoa tržišne discipline. Upravljanje rizicima i kontinuirana kontrola rizika predstavljaju integralni deo obaveze Banke da obezbeđuje stalne prinose za svoje akcionare. Ostvarivanje superiornih prinosa za akcionare zavisi od uspešnosti u postizanju odgovarajuće ravnoteže između rizika i prinosa, kako u svakodnevnom poslovanju, tako i u strateškom upravljanju bilansom stanja i kapitalom. Kako bi ovo ostvarila, Banka je razvila svoj sopstveni opšti strateški pristup, u kome se obraća pažnja na ključna pitanja, kao što su osnovni stav Banke prema rizicima i upravljanju rizicima koji je vođen trenutnim bilansom stanja, poslovnim ciljevima i ciljanim stvaranjem vrednosti za akcionare. Rezultat ovog procesa je Strategija upravljanja rizicima, koja postavlja temelje na kojima Banka gradi kulturu upravljanja rizicima, sklonost riziku, terminologiju, politike i procedure i predstavlja njen odnos prema upravljanju rizicima, uzimajući u obzir regulatorne zahteve na lokalnom nivou, i međunarodnu najbolju praksu. Svrha Strategije upravljanja rizicima jeste da iznese osnovni stav Banke prema riziku, kao što je to opisano u principima i ciljevima upravljanja rizicima, kao i Bančinu sklonost riziku i toleranciju ka rizicima, rukovođenje i organizaciju, kao i ključne ciljeve u vezi sa sposobnošću upravljanja rizicima. Preciznije, ovaj dokument opisuje: Misiju i ciljeve upravljanja rizicima Banke Definiciju tipova rizika koje Banka preuzima Vodeće principe upravljanja rizicima Definiciju tolerancije ka rizicima i sklonosti riziku Banke Strukturu rukovođenja u domenu upravljanja rizicima u Banci Ključne ciljeve u vezi sa sposobnošću upravljanja rizicima. Opšti ciljevi upravljanja rizicima na nivou Banke su: Uspostavljanje skupa osnovnih standarda za upravljanje rizicima u Banci kako bi se maksimalno iskoristio potencijal za prihode i iskoristile prilike koje omogućavaju ostvarivanje vrednosti za akcionare. Podrška poslovnoj strategiji Banke obezbeđivanjem da se poslovni ciljevi ostvaruju uz kontrolisani rizik kako bi se očuvala stabilnost prihoda putem zaštite od nepredviđenih gubitaka. Poboljšanje korišćenja i alokacije kapitala i poboljšanje prinosa od kapitala usklađenog s rizicima uključivanjem rizika u merenje poslovnih performansi. Podrška procesu donošenja odluka obezbeđivanjem neophodnih informacija koje se odnose na rizike. Obezbeđivanje konzistentnosti sa najboljom praksom, kao i usaglašenosti sa lokalnim regulatornim, kvantitativnim i kvalitativnim zahtevima. Obezbeđivanje isplativosti upravljanja rizicima umanjenjem preklapanja i izbegavanjem neadekvatnih, prekomernih ili zastarelih politika, procesa, metodologija, modela, kontrola i sistema. Ovaj dokument predstavlja osnov za razvoj politika, procedura, smernica i uputstava za upravljanje rizicima prema pojedinačnom tipu rizika. 4

Politike upravljanja kreditnim rizikom Cilj Kreditne politike za portfolio poslova sa privredom je da se svima u Banci koji učestvuju u kreditiranju privrede obezbede osnovne smernice za upravljanje (identifikovanje, merenje, odobravanje, praćenje i izveštavanje) kreditnim rizikom koji se odnosi na portfolio poslova sa privredom. Kreditna politika je osmišljena tako da na najbolji način ispuni organizacione zahteve i regulatorni okvir, kao i da omogući Banci da održava i poboljša svoju poziciju na tržištu uz adekvatno upravljanje kreditnim rizikom. Kreditnu politiku odobrava i može da dopunjava ili revidira Upravni odbor i ona podleže periodičnoj reviziji. Ovaj odbor ratifikuje sve izuzetke od Kreditne politike koje je prvobitno odobrio Direktor Funkcije Upravljanje kreditnim rizicima. Svi izuzeci (i obrazloženja za njih) treba da se evidentiraju i da se za njih navede ili datum prestanka važenja ili pak datum revizije. Politika upravljanja kreditnim rizikom u poslovanju sa stanovništvom i Politika upravljanja kreditnim rizikom u poslovanju sa klijentima malog biznisa uspostavljaju okvir za upravljanje i minimiziranje kreditnih rizika koje preuzima Funkcija proizvodi i segmenti stanovništva. Glavni delokrug ovih politika je poboljšanje, vođenje i regulisanje efektivnog i adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u poslovima sa stanovništvom i klijentima malog biznisa, čime se postiže održiva ravnoteža između rizika i prinosa u ovim segmentima poslovanja Banke. Politike su orijentisane ka tri osnovna cilja: 1. Određivanje okvira za uspostavljanje osnovnih kreditnih kriterijuma, instrukcija i procedura; 2. Usklađivanje sa regulativom i politikom Grupe i 3.Uspostavljanje zajedničkog pristupa za upravljanje kreditnim rizicima poslova sa stanovništvom i poslova sa klijentima malog biznisa. Politika knjige trgovanja Politika knjige trgovanja se odnosi na tržišne rizike. Tržišni rizici su rizici koji proizvode mogućnost nastanka negativnih efekat na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu. Tržišni rizici obuhvataju devizni rizik, cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti, kao i robni rizik. Banka nije značajno izložena ovim rizicima, pri čemu postoji stalna težnja ka svođenju istih na minimum. Uspostavljanje limita za tržišne rizike ima za cilj upravljanje rizikom, odnosno minimiziranje rizika koji mogu da imaju negativne posledice na poslovni rezultat Banke. Pored nominalnih limita za otvorene pozicije i limita vezanih za određene pokazatelje, Banka ima i VaR limite utvrđene za otvorene pozicije u značajnim valutama. U Sektoru Upravljanje tržišnim rizicima Banka je uspostavila više različitih limita za transakcije koje se ugovoraju na tržištu, pri čemu su interno utvrđeni limiti strožiji od svih propisanih limita od strane Narodne banke Srbije. U Banci se usklađivanje aktive i pasive po valutama vrši na kontinuiranoj osnovi. Praćenje devizne pozicije u svakoj valuti se vrši sa ciljem da pozicije budu usklađene sa unapred utvrđenim limitima po valutama i sa ukupno dozvoljenom otvorenom deviznom pozicijom Banke. Politikom knjige trgovanja se određuju i kriterijumi za alokaciju bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u knjigu trgovanja i bankarsku knjigu, kao i metodologije za vrednovanje pozicija knjige trgovanja i bankarske knjige. Politikom knjige trgovanja sadrži i okvir upravljanja rizikom druge ugovorne stane i utvrđuje odgovornost učesnka počev od izlaganja, praćenja izloženosti pa do nivoa odlučivanja u donošenju odluka o limitima izloženosti riziku druge ugovorne strane. 5

Politika upravljanja rizikom likvidnosti Politika upravljanja rizikom likvidnosti definiše osnovi okvir, principe i metrike upravljanja ovim tipom rizika, sa cilje da Banka u svakom trenutku uspešno zadovoljavala svoje potrebe za likvidnošću. Osnovni cilj upravljanja likvidnošću je smanjenje rizika likvidnosti na najmanju moguću meru putem planiranja priliva i odliva novčanih sredstava i donošenjem odgovarajućih mera za sprečavanje i otklanjanje uzroka nelikvidnosti, odnosno izbegavanje mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da izmiruje svoje dospele obaveze. Banka u svakom trenutku nastoji da rizik likvidnosti svede na minimalan nivo. U svrhu efektivnog upravaljanja i monitoringa rizikom likvidinosti koristi se brojni izveštaji o novčanim tokovima koji se tiču budućih planiranih aktivnosti uključujući i ciklične događaje koji mogu da utiču na likvidnost. Izveštaji se koriste od strane Funkcije Finansijska tržišta za dnevno upravljanje likvidnosti. Osim propisane obavezne rezerve Banka formira i sopstvene rezerve likvidnosti sa ciljem da u svakom trenutku može da odgovori na neočekvane zahteve i odlive novčanih sredstava. Adekvatnost rezerve likvidnosti se prati na dnevnom nivou. U cilju ublažavanja rizika likvidnosti, Banka koristi sistem limita (internih i eksternih), kao i set internih i eksternih pokazatelja. Pored navedenog Banka je odredila nove pokazatelje za rezervu likvidnosti i podnošljive nivoe odliva depozita. Od 2017 Banka je u skladu sa odlukom NBS o upravljanju rizikom likvidnosti počela da računa i prati Pokazatelj pokrića likvidne aktive ( LCR ) i utvrdila strožije interne limite za ovaj Pokazatelj. Pored novčanih tokova Banka takođe sagledava i svoju likvidnu poziciju preko gepa likvidnosti i sprovodi stresno testiranje likvidne pozicije najmanje jednom kvartalno, a rezultati stresnog testiranja se razmatraju na sednicama ALCO Odbora. Politika za upravljanje kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa. Politikom upravljanja rizikom kamatne stope u bankarskoj knjizi Banka se usaglasila sa prihvaćenim nivoom izloženosti riziku i ciljanim profilom rizika, kao i sa opštim i određenim principima upravljanja rizicima koji su utvrđeni u Strategiji upravljanja rizicima Banke. Banka preuzima izloženost kamatnom riziku u skladu sa zakonskim odredbama i internim pravilima, pri čemu postoji stalna težnja ka svođenju ovog rizika na minimalan nivo. Banka teži održavanju racija između kamatno osetljive aktive i pasive u okviru uspostavljenih limita po određenim vremenskim intervalima. Upravljanje rizikom kamatne stope vrši se za sve valute, kao i na nivou značajnih valuta. Osnova za merenje izloženosti riziku kamatne stope je analiza neusklađenosti kod ponovnog utvrđivanja kamatne stope između kamatonosne aktive i pasive. Ovakve neusklađenosti se prate mesečno tako što se kamatno osetljive pozicije bilansa i vanbilansa raspoređuju u određene vremenske intervale prema rokovima, a na osnovu sledećeg datuma ponovnog određivanja cena instrumenata ili datuma dospeća za instrumente sa fiksnom kamatnom stopom. 6

Banka vrši stresno testiranje gepa kamatne stope putem standardizovanog šoka promene kamatne stope za izloženost kamatnom riziku i kroz utvđeni najgori scenario promene kamatne stope prati efekat na ekonomsku vrednost kapitala, kao i na neto prihod od kamata (NII). Politika za upravljanje rizikom zemlje Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena, odnosno rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. U politici za upravljanje rizikom zemlje utvrđuju se ključni principi koji su u osnovi svih poslovnih aktivnosti Banke koje obuhvataju izloženost drugim zemljama i stavlja se težište na pristup Banke upravljanju rizikom zemlje koji proističe iz transakcija sa inostranim ugovornim stranama. Banka ima utvrđene limite pojedinačno po zemljama, po grupama zemalja u skladu sa rejtingom, i limite po pojedinim regionima kojima date zemlje pripadaju. Osnov za utvrđivanje limita za izloženosti prema drugim zemljama čine rejtinzi koji su utvrđeni od strane renomiranih rejting agencija. Banka dnevno prati izloženosti prema zemljama po svim već navedenim kategorijama i održava nivo zloženosti tako da ista bude u okvirima utvrđenih limita. Politika za upravljanje rizikom ulaganja Rizik ulaganja banke je definisala NBS i obuhvata rizik ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. Ulaganja banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru ne sme preći 10% kapitala banke, pri čemu se pod ovim ulaganjem podrazumeva ulaganje kojim Banka stiče udeo ili akcije lica koje nije lice u finansijskom sektoru. Ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva banke ne smeju preći 60% kapitala banke, s tim što se ovo ograničenje ne odnosi na sticanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od šest meseci od dana ovog sticanja U politici za upravljanje rizikom ulaganja utvrđuju se ključni principi vezano za poslovne aktivnosti Banke koje doprinose uvećanju izloženosti Banke riziku ulaganja a posebno deo ulaganja koji se odnosi na osnovna sredstva. Banka je uspostavila sistem kontrole svih aktivnosti koje doprinose uvećanju ulaganja kao i interne limite u svrhu sprečavanja prekoračenja ovih pokazatelja. Banka na mesečnom nivou izračunava i prati pokazatelje ulaganja kako bi pravovremeno konrolisala planirana ulaganja i blagovremno mogla da reaguje u slučaju prekoračenja internih limita. Politika upravljanja operativnim rizikom Politika Upravljanja operativnim rizikom ima za cilj da obezbedi da sve interesne strane u Banci, uključujući Upravni odbor, Izvršni odobr, Viši menadžment, kao i svi zaposleni, dosledno upravljaju operativnim rizicima svako iz svog domena, a sve u skladu sa poslovnim ciljevima Banke. Operativni rizik se u Banci definiše kao rizik od gubitka koji nastaje usled neodgovarajuće ili izostale primene internih procesa, ljudskog faktora, problema u sistemu ili eksternih događaja. Ova definicija uključuje pravni rizik i rizik od neusklađenosti ali isključuje ostale rizike kao što su strateški i reputacioni rizik. 7

Glavni cilj upravljanja operativnim rizikom je povećanje svesti o operativnom riziku, uspostavljanje sistema upravljanja koji uključuje sve organizacione delove Banke i zaposlene u Banci, kao i uvođenje alata za upravljanje operativnim rizikom. Politika daje pregled rukovodeće strukture za upravljanje operativnim rizicima na nivou Banke, opisujući uloge svakog učesnika u upravljanju operativnim rizikom. Poseban akcenat Politika stavlja na: 1. Prikupljanje podataka o nastalim gubicima Banka naglašava značaj prikupljanja direktnih operativnih gubitaka, za koje je usvojena sledeća definicija: Svi direktni negativni finansijski uticaji na finansijski izveštaj Banke usled pojave događaja koji se tiču operativnog rizika. Politika Banke nalaže da svi vlasnici rizika (menadžment svakog organizacionog dela Banke) izveštavaju o svim događajima koji prouzrokuju direktne gubitke u vreme njihovog nastanka, čak i ako se privremeno knjiže na prelazne i/ili privremene račune i još uvek se ne prikazuju u bilansu uspeha. 2. Samoocenjivanje rizika i kontrola (RCSA) Metodologija RCSA se sprovodi na nivou cele Banke s ciljem da se identifikuju operativni rizici na nivou procesa. RCSA se takođe sprovodi i u uslučaju uvođenja novih proizvoda ili usluga odnosno aktivnosti/procesa, kao i radi procene aktivnosti čije je obavljanje Banka poverila trećim licima. U okviru RCSA procesa primenjuje se i kvalitativni pristup, kao i ocenjivanje relevantnog okruženja kontrole operativnog rizika. 3. Ključne pokazatelje rizika (KRI) Svrha KRI je da se pruži pomoć zaposlenima prilikom identifikovanja izloženosti rizicima pre nego što nastanu gubici. 4. Akcione planove Pod terminom Akcioni plan podrazumevaju se svi neophodni koraci i mere koji se preduzimaju da bi se ublažili operativni rizici nakon priznavanja neefikasnosti kontrola ili eskalacije rizika. 3.2 Okvir upravljanja rizicima Banka je uspostavila sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima, koji je uključen u sve poslovne aktivnosti Banke i koji obezbeđuje da rizični profil Banke uvek bude u skladu s već utvrđenom sklonošću ka rizicima. Sistem upravljanja rizicima u Banci je srazmeran prirodi, obimu i složenosti poslovanja Banke, odnosno njenom rizičnom profilu. Sistem upravljanja rizicima u Banci obuhvata: Strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i procedure za identifikovanje i merenje, odnosno procenu i upravljanje rizicima Odgovarajuću unutrašnju organizacionu strukturu Efektivan i efikasan proces upravljanja svim rizicima Adekvatan sistem unutrašnjih kontrola Odgovarajući informacioni sistem. Okvir upravljanja rizikom u Banci je praktično u duhu sa sledećim principima upravljanja rizikom, polazeći od Bazel III standarda: Nadziranje i kontrola od strane menadžmenta Kultura rizika i vlasništvo nad njima 8

Prepoznavanje rizika i procena Kontrola aktivnosti i segregacija odgovornosti Informisanje i komunikacija Nadgledanje aktivnosti upravljanja rizikom i korekcija nedostataka. 3.3 Struktura rukovođenja rizicima Banka ima za cilj da usvoji najbolje prakse u pogledu korporativnog rukovođenja, uzimajući u obzir sve relevantne smernice i regulatorne zahteve, kao i standarde najboljih praksi u ovoj oblasti. Organizaciona struktura Banke u domenu rukovođenja rizicima obuhvata nekoliko različitih činilaca. Posebna Funkcija praćenja usklađenosti poslovanja (Compliance) zadužena je za pitanja unutrašnje i spoljne usklađenosti koja se odnosi na standarde, zakone i regulative. Funkcija Interna revizija, koja direktno izveštava Upravni odbor, putem Odbora za reviziju, upotpunjuje okvir upravljanja rizicima kao nezavisni nosilac ocene, i fokusira se na efektivnost okvira upravljanja rizicima i kontrolu poslovnog okruženja. Struktura organizacije upravljanja rizicima u Banci obezbeđuje postojanje jasnih nivoa odgovornosti, efikasne raspodele dužnosti i sprečavanje sukoba interesa na svim nivoima, uključujući Upravni odbor, Izvršni odobr i Direktore funkcija, kao i između interesa Banke i njenih povezanih lica, njenih klijenata ili bilo kojih drugih interesnih strana. U okviru Banke, aktivnosti upravljanja rizicima, u najširem smislu, odvijaju se na sledećim nivoima: Strateški nivo Obuhvata poslove iz domena upravljanja rizicima koje obavlja Upravni odbor Banke. Ovo uključuje usvajanje strategija i politika upravljanja rizicima i kapitalom, potvrđivanje definicija, profila rizika i sklonosti riziku, kao i rizik/prinos profila Banke. Taktički nivo - Obuhvata poslove iz domena upravljanja rizicima koje obavljaju Izvršni odbor Banke i Direktori funkcija. Ovde spada predlaganje politika i usvajanje procedura koje se tiču upravljanja rizicima i uspostavljanje adekvatnih sistema i kontrola kako bi se obezbedilo da sveukupni odnos rizika i prinosa ostane na prihvatljivom nivou. Operativni nivo (organizacioni delovi) Ovaj nivo podrazumeva upravljanje rizicima na mestu gde oni zapravo i nastaju. Relevantne aktivnosti vrše pojedinci koji preuzimaju rizik u ime Banke. Upravljanje rizicima na ovom nivou izvodi se primenom odgovarajućih kontrola koje su uključene u relevantne operativne procedure i smernice uspostavljene od strane Izvršnog odbora Banke. 3.4 Upravljanje kapitalom Politika Banke je da održava jaku kapitalnu bazu i ispunjava minimalne standarde zahtevanog kapitala propisane od strane NBS kako bi se održalo poverenje investitora, kreditora i tržišta, kao i podžao dalji razvoj poslovanja Banke. Polazeći od priznatog uticaja nivoa kapitala na prinos akcionara, Banka prepoznaje potrebu da održi balans između viših prinosa, koje je moguće ostvariti uz niži odnos kapitala i obaveza (finansijski leveridža), sa jedne strane, i prednosti i sigurnosti koju donosi pozicija visokog i stabilnog kapitala, sa druge strane. Politika Banke u odnosu na upravljanje kapitalom zahteva maksimiziranje prinosa na kapitalu prilagođenom za rizik, dok se u isto vreme zadovoljavaju zahtevi regulatora. 9

3.5 Tipovi rizika Banka je izložena različitim tipovima rizika. Rizici unutar Stuba 1 Rizici unutar Stuba 2 Kreditni rizik (Rizik druge ugovorne strane; Rizik izmirenja isporuke po osnovu slobodnih isporuka; Rizik prilagođavanja kreditne izloženoasti (CVA)) Rizik izmirenja isporuke po osnovu neizmirenih transakcija Tržišni rizik Operativni rizik Rizik likvidnosti Rezidualni rizik Kreditno-devizni rizik Rizik koncentracije Rizik moguće podcenjenosti kreditnog rizika usled primene standardizovanog pristupa Rizik moguće podcenjenosti operativnog rizika usled primene pristupa osnovnog indikatora kreditni rizik indukovan kamatnom stopom Rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi Rizik zemlje Rizik ulaganja Strateški rizik Reputacioni rizik Ostali rizici Detalji u odnosu na komponente rizika i kako se njima upravlja su predstavljeni u sledećim odeljcima ovog dokumenta. 3.6 Praćenje i izveštavanje Funkcija Upravljanje rizicima obezbeđuje da svi tipovi rizika budu predmet merenja i upravljanja u skladu sa internim aktima donetim od strane Upravnog odbora Banke i Izvršnog odbora Banke. Funkcija Upravljanje rizicima podnosi kvartalni izveštaj o upravljanju rizicima nadležnim organima upravljanja Banke. U okviru upravljanja tržišnim rizicima Banka je uspostavila niz internih i eksternih izveštaja koji se dostavljaju nadležnim funkcijama i organima Banke, OTP Grupi i Narodnoj banci Srbije. Banka sačinjava dnevni izveštaj o pokazatelju deviznog rizika, iznosu VaR-a, usklađenosti sa limitima otvorene pozicije i izveštaj o izloženosti Banke drugim ugovornim stranama, kao i izveštaj o stanju portfolija u državne hartija od vrednosti. 10

Vezano za rizik likvidnosti Banka je uspostavila niz izveštaja koji se tiču dnevnog upravljanja rizikom likvidnosti i koji se dostavljaju nadležnim funkcijama i organima Banke, OTP Grupi i Narodnoj banci Srbije. Sačinjavaju se izveštaji o pokazatelju likvidnosti ukupno za sve valute i po značajnim valutama, užem pokazatelju likvidnosti, stanju planiranih novčanih priliva i odliva, stanju likvidnih potraživanja i obaveza prema drugim bankama, o visini dnevne zalihe likvidnosti i odlivima depozita kao i o stanju portfolija hartija od vrednosti, stanju depozita i koncentraciji depozita. U okviru upravljanja rizikom zemlje Banka je uspostavila niz internih izveštaja, kao što su: dnevni izveštaj o izloženosti Banke prema drugim zemljama i iskorištenost limita, izveštaj o izloženosti Banke riziku zemlje po grupama kvaliteta rejtinga zemlje i izloženostima iskazanim prema regionima. Pored dnevnih, pripremaju se i mesečni izveštaji za ALCO Odbor koji se tiču tržišnih rizika, rizika kamatne stope u bankarskoj knjizi, rizika likvidnosti i rizika zemlje koji obuhvataju analize kretanja relevantnih internih i eksternih pokazatelja, gepove likvidnosti, gepove kamatnih stopa, rezultate stres testova, analize iskorićenosti limita i pokazatelje ulaganja. Banka priprema i niz izveštaja koji se na mesečnom ili kvartalnom nivou uključuju u izveštaje na nivou OTP Grupe. U odnosu na kreditni rizik i upravljanje portfolijom, Banka priprema izveštaje koji se odnose na kreditne rizike i dostavlja ih Narodnoj banci Srbije, OTP Grupi, nadležnim organima Banke i menadžmentu Banke. Izveštaji o kreditnim rizicima dostavljaju se kvartalno i godišnje nadležnim organima upravljanja Banke i sadrže podatke o kvalitetu kreditnog portfolija odnosno o obimu portfolija prema segmentaciji korporativnih klijenata i vrsti proizvoda za fizička lica, kategorizaciji dužnika, najveće izloženosti, pokazatelje velike izloženosti, pokrivenost kredita ispravkama vrednosti i sredstvima obezbedjenja i LTV za izloženosti prema fizičkim licima. Takođe, nadležnim organizacionim delovima Banke dostavljaju se mesečno i sledeći izveštaji: watch lista, izveštaj o industrijskim limitima, podaci o korporativnom portfoliju - obim, segmentacija, ukupna izloženost i maksimalni dani docnje i izveštaj o restrukturiranim kreditima. Vezano za kreditni rizik i upravljanje portfolijom OTP Grupi se dostavljaju izveštaji: Basel III, velike izloženosti, restrukturirani krediti, portfolio Banke i podaci o sredstvima obezbedjenja. Izveštavanje nadležnih funkcija i organa Banke o operativnom riziku vrši se na kvartalnom i godišnjem nivou. Izveštaji obuhvataju informacije o događajima operativnog rizika, informacije o preduzetim merama u upravljanju operativnim rizikom, rezultate testiranja plana kontinuiteta poslovanja i drugo. Takođe, Banka vrši i kvartalno izveštavanje Narodne banke Srbije u pogledu izračunatog kapitalnog zahteva za operativni rizik. Vezano za kapital Banke, pokazatelj adekvatnosti kapitala i pokazatelj leveridža, Banka je uspostavila niz internih i eksternih izveštaja koji se dostavljaju nadležnim funkcijama i organima Banke, OTP Grupi i Narodnoj banci Srbije. Izveštaji koje Banka sačinjava (dnevne, mesečne i kvartalne) i dostavlja Narodnoj banci Srbije dostavljaju se na određenim obrascima i u skladu sa dinamikom koju je odredila NBS. 11

4. Adekvatnost kapitala i proces interne procene adekvatnosti kapitala 4.1 Adekvatnost kapitala Narodna banka Srbije je regulator/supervizor koji propisuje i nadgleda minimalno zahtevanu adekvatnost kapitala banaka. Adekvatnost kapitala banke se meri kao odnos kapitala i rizikom ponderisane aktive banke. Prema važećoj regulativi NBS zahteva od banaka da održavaju pokazatelje adekvanosti kapitala (PAK) na nivoima ne nižim od: 1) 4,5%, za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke; 2) 6%, za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke; 3) 8%, za pokazatelj adekvatnosti kapitala banke. Kapital predstavlja zbir osnovnog i dopunskog kapitala, pri čemu osnovni kapital predstavlja zbir osnovnog akcijskog i dodatnog osnovnog kapitala. Navedene vrste regulatornog kapitala se razlikuju prema svom kvalitetu u smislu raspoloživosti za pokriće rizika i gubitaka iz poslovanja banke, pa tako osnovni kapital predstavlja kapital raspoloživ za pokriće rizika ili gubitaka tokom poslovanja na kontinuiranoj osnovi (tzv. going concern capital), dok je dopunski kapital sačinjen od elemenata koji služe za pokriće rizika ili gubitaka u slučaju prestanka poslovanja. Osnovni akcijski kapital predstavlja deo osnovnog kapitala najvišeg kvaliteta i može se koristiti bezuslovno, u celosti i bez odlaganja za pokriće rizika ili gubitaka iz poslovanja čim do njih dođe. Na dan 31.12.2017. godine, Banka raspolaže samo elementima kapitala najvišeg kvaliteta (tj. osnovnog akcijskog kapitala), pa su obračunati pokazatelji adekvatnosti kapitala, kako osnovnog akcijskog, tako i osnovnog i ukupnog kapitala, isti i iznose 21,34%. Navedeni pokazatelj ukazuje na uskladjenost sa strateškim ciljem održavanja jake kapitalne pozicije. Struktura regulatornog kapitala Banke prikazana je u Prilogu 1 Izveštaja, dok su kapitalni zahtevi i pokazatelji adekvatnosti kapitala prikazani u Prilogu 4 Izveštaja. 4.2 Proces interne procene adekvatnosti kapitala Jedan od ključnih elemenata Bazel standarda usvojenih od strane Narodne banke Srbije je zahtev za procesom interne procene adekvatnosti kapitala Banke. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Banka je dužna da sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, odnosno utvrđuje ukupne interne kapitalne zahteve u skladu sa svojim rizičnim profilom, kao i da utvrđuje raspoloživi interni kapital i da vrši njegovu raspodelu. Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) obuhvata ocenu i evaluaciju upravljanja rizicima i kapitalom u odnosu na rizike kojima je Banka izložena. Banka je razvila svoj ICAAP okvir koji uključuje identifikaciju i merenje svih materijalno značajnih rizika, kao i izračunavanje internih kapitalnih zahteva, kako bi se održao odgovarajući nivo internog kapitala u saglasnosti sa ukupnim profilom rizika Banke i njenim poslovnim planom. ICAAP okvir je razvijen kako bi se prvenstveno ispunili zahtevi regulative, a potom i nadogradilo upravljanje svim materijalno značajnim rizicima (koji nisu pokriveni pod Stubom 1, uključujući rizik likvidnosti, kreditno-devizni rizik, kreditni rizik indukovan kamatnim rizikom, rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi, rizik koncentracije, rezidualni rizik, strateški rizik, reputacioni rizik i druge rizike) i internim kapitalom u Banci. 12

Banka sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala sa ciljem da se identifikuju svi materijalno značajni rizici u odnosu na koje je Banka izložena kroz svoje poslovne aktivnosti i da se u tom smislu obezbedi da Banka u svakom trenutku ima dovoljno kapitala (ili šire govoreći da ima dovoljno raspoloživih finansijskih izvora) kako bi se pokrili svi ovi rizici. Banka je razvila odgovarajuće kapacitete koji se koriste za internu procenu adekvatnosti kapitala i koji se prevashodno odnose na efektivno i efikasno upravljanje rizicima i kapitalom. Ovi kapaciteti se kontinuirano unapređuju i formalizuju kako bi se odgovorilo na zahteve regulative, s jedne strane, ali i kako bi se dobila poslovna korist i podržala strateška stremljenja Banke, s druge strane. Glavni cilj ICAAP-a je da se obezbedi da Banka ima dovoljno kapitala (ili šire govoreći, da ima dovoljno raspoloživih finansijskih izvora) kako bi se pokrili svi materijalno značajni rizici kojima se Banka izlaže u svom poslovanju. Određeni broj već razvijenih kapaciteta i aktivnosti u Banci mogu se, u većoj ili manjoj meri, smatrati komponentama ICAAP-a u najširem smislu. Ove komponente su: -Sveobuhvatna strategija poslovanja i poslovni ciljevi Banke -Rukovođenje, naročito rukovođenje u pogledu upravljanja rizicima i upravljanja kapitalom u Banci -Planiranje poslovanja i planiranje budžeta Banke -Upravljanje rizicima, uključujući identifikovanje, merenje, procenu, ublažavanje, nadziranje i kontrolu pojedinačnih rizika -Upravljanje regulatornim i raspoloživim internim kapitalom i fundiranjem Banke -Upravljanje učinkom poslovanja -Sveukupni sistem interne kontrole. Prema tome, ICAAP je proces koji potpomaže i integrisan je u ove elemente uglavnom s tačke gledišta procene adekvatnosti raspoloživog internog kapitala, uzimajući u obzir zahteve regulative. Konkretnije, može se smatrati da se proces interne procene adekvatnosti kapitala odnosi na dalju kohabitaciju i integraciju upravljanja rizicima, upravljanja kapitalom i upravljanja učinkom poslovanja u Banci i služi za dalje sprovođenje strateškog usmeravanja Banke. Ova integracija predstavlja najbolju međunarodnu praksu i ima za cilj suočavanje sa izazovima u pogledu upravljanja kapitalom, rizicima i učinkom poslovanja na način kojim se optimalno upućuje na osnovnu vezu između kapitala, rizika i učinka poslovanja. ICAAP predstavlja proces procene svih značajnih rizika kojima je Banka izložena ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju. U skladu sa regulativom NBS u Banci je razvijen proces ICAAP koji obuhvata sledeće faze: -Identifikovanje, mapiranje rizika i utvrđivanje materijalno značajnih rizika; -Izračunavanje (procena) internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike; -Utvrđivanje ukupnih (zbira) internih kapitalnih zahteva; -Poređenje iznosa regulatornog i raspoloživog internog kapitala; poređenje regulatornih kapitalnih zahteva i internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike; i poređenje zbira regulatornih kapitalnih zahteva i ukupnih internih kapitalnih zahteva. Sveukupna procena adekvatnosti internog kapitala (ICAAP), za jednu od polaznih pretpostavki ima procenu materijalnosti rizika kojima je Banka izložena, kako bi se utvrdila potreba za izračunavanje internog kapitalnog zahteva za pojedinačne rizike koje je Banka identifikovala kao materijalno značajne. Za sve rizike koji su identifikovani na nivou Banke u postupku identifikacije rizika, Banka vrši procenu materijalnosti. U skladu sa Politikom ICAAP-a, procena materijalnosti svakog rizika se vrši uz primenu određenih metodologija, odnosno pristupa koji zavise od prirode rizika, kao i od zahteva NBS. U slučaju 13

da se procenjeni rizici pokažu materijalno značajnim, Banka vrši izračunavanje internog kapitalnog zahteva za te rizike primenom odgovarajućih metodologija uz stresno testiranje. Kratak opis metodologija (pristupa) koje se koriste pri izračunavanju internog kapitalnog zahteva za pojedinačne rizike: Kreditni rizik, Rizik prilagođavanje kreditne izloženosti (CVA), Rizik druge ugovorne strane i Rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka Banka primenjuje standardizovani pristup (propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke); Pristup metoda tekuće izloženosti i Pristup propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, respektivno. Rizik moguće podcenjenosti kreditnog rizika usled primene standardizovanog pristupa Banka primenjuje sopstvenu metodologiju koja se zasniva na pretpostavci pogoršanja kreditnog rizika za izloženosti iz klase dospela nenaplaćena potraživanja iz pondera 100% u ponder 150%. Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik primenom metodlogije čini zbir kapitalnog zahteva dobijenog korišćenjem standardizovanog pristupa i kapitalnog zahteva za rizik potcenjenosti primene standardizovanog pristupa. Tržišni rizik (cenovni) Banka primenjuje standardizovani pristup (propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke). Tržišni rizik (devizni) Banka primenjuje standardizovani pristup (propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke). Rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija Banka primenjuje pristup propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Operativni rizik Banka primenjuje pristup osnovnog indikatora (propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke). Kreditno-devizni rizik Nivo kreditnog rizika uzrokovan ostvarenom promenom deviznog kursa je već reflektovan u kapitalnom zahtevu za kreditni rizik. Iz tog razloga, za potrebe utvrdjivanja kapitalnog zahteva za kreditno-devizni rizik Banka ne vrši procenu njegove materijalne značajnosti u kvantitativnom smislu, već ga smatra materijalno značajnim i već uključenim u interni kapitalni zahtev za kreditni rizik. Pri proceni internog kapitalnog zahteva za kreditno-devizni rizik koristi se pretpostavka promene problematičnih plasmana upotrebom koeficijenta elastičnosti i procenom očekivane maksimalne promene vrednosti dinara u odnosu na glavne valute relevantne za kreditne izloženosti Banke. Rizik zemlje Banka primenjuje pristup ponderisanja izloženosti koje potiču iz neto aktive i od vanbilansnih stavki prema drugim stranim zemljama uz primenu pondera koji su različiti za svaku od grupa kreditnog kvaliteta kojoj data zemlja pripada. Rezidualni rizik Banka primenjuje pristup merenja promene tržišne vrednosti sredstva obezbeđenja u obliku nefinansijske imovine koji se prema standardizovanom pristupu koristi za ublažavanje kreditnog rizika. 14

Rizik moguće podcenjenosti operativnog rizika usled primene pristupa osnovnog indikatora Banka koristi sopstvenu metodologiju koja se bazira na upoređivanju kapitalnog zahteva izračunatog Pristupom osnovnog indikatora i rezultata dobijenih stres testiranjem ostvarenih gubitaka po osnovu operativnog rizika. Rizik likvidnosti Banka u sklopu procesa izračunavanja internog kapitalnog zahteva za rizik likvidnosti koristi sopstevenu metodologiju koja se zasniva na sagledavanju odnosa likvidne aktive i ukupnih obaveza. Kreditni rizik indukovan kamatnim rizikom Nivo kreditnog rizika uzrokovan ostvarenom promenom kamatne stope u godini za koju se obračunava interni kapitalni zahtev već je reflektovan u kapitalnom zahtevu za kreditni rizik. Za potrebe utvrdjivanja kapitalnog zahteva za kreditni rizik indukovan kamatnim rizikom Banka ne vrši procenu njegove materijalne značajnosti u kvantitativnom smislu, već ga smatra materijalno značajnim. Kreditni rizik indukovan kamatnim rizikom obračunava se na portfolio neobezbedjenih potrošačkih kredita stanovništvu u RSD sa varijabilnom kamatnom stopom, koji čini najveći deo portoflia izloženom ovom riziku. Pri proceni internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik indukovan kamatnim rizikom koristi se pretpostavka promene problematičnih plasmana upotrebom koeficijenta elastičnosti i standardizovanog kamatnog šoka. Rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi Banka primenjuje metodologiju standardizovanog kamatnog šoka. Rizik ulaganja Banka koristi sopstvenu metodologiju koja se zasniva na upoređivanju stanja ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva u odnosu na prethodni period. Kreditni rizik koncentracije Banka primenjuje pristup procene materijalne koncentracije pojedinačnih izloženosti (prema dužniku - nazivu) i materijalne koncentracije industrijskih sektora (prema sektoru) koristeći pristup Banke Španije zasnovanom na Herfindahl-Hirschman indeksu (HHI). Ostali rizici koji se ne mogu precizno kvantifikovati (strateški rizik, reputacioni rizik i drugi rizici) Za rizike koji se ne mogu precizno kvantifikovati, a koji se kvalifikuju kao materijalni Banka izdvaja kapitalni zahtev u visini od 0,01% ukupne neto aktive kao pokriće za svaki pojedinčni rizik ove vrste. Ukupan iznos internog kapitalnog zahteva sa sters testom Banka izračunava kao prost zbir internih kapitalnih zahteva za svaki od tipova rizika dobijenih korišćenjem metodologije za izračunavanje internih kapitalnih zahteva i rezultata stres testova. Banka ne uzima u obzir efekte diverzifikacije između različitih tipova rizika. U svom ICAAP Izveštaju za 2017. godinu, Banka je pored rizika iz Stuba 1, izračunala interne kapitalne zahteve i za rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi, kreditno-devizni rizik, kreditni rizik indukovan kamatnom stopom, rizik koncentracije, strateški rizik i reputacioni rizik. 15

5. Zaštitni slojevi kapitala Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koji je banka u obavezi da održava iznad propisanog regulatornog minimuma. Zaštitnim slojevima kapitala se povećava otpornost banaka na gubitke, smanjuju prekomerne ili potcenjene izloženosti i ograničava raspodela kapitala. Ovi makroprudencijalni instrumenti treba da ograniče sistemske rizike u finansijskom sistemu, koji mogu biti ciklične (zaštitni sloj za očuvanje kapitala i kontraciklični zaštitni sloj) ili strukturne prirode (zaštitni sloj za sistemski značajne banke i zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik). U Republici Srbiji se primenjuju sledeći zaštitni slojevi kapitala: Zaštitni sloj za očuvanje kapitala Kontraciklični zaštitni sloj kapitala Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik. Zaštitni slojevi kapitala se obračunavaju u skladu sa regulativom NBS. Zaštitni slojevi kapitala Banke na dan 31.12.2017. godine: Zaštitni slojevi kapitala U hiljadama dinara % od rizične aktive Kombinovani zaštitni sloj kapitala -Zaštitni sloj za očuvanje kapitala 3.328.353 4,11% 2.025.147 2,5% -Kontraciklični zaštitni sloj kapitala 0 - Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke 0 0% 0% -Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik 1.303.206 1,61% 6. Pokazatelj leveridža Pokazatelj leveridža predstavlja odnos osnovnog kapitala, koji se dobija kao zbir osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, i iznosa izloženosti banke u skaldu sa Metodologijom Narodne banke Srbije za izradu izveštaja o pokazatelju leveridža i iskazuje se u procentima. Ovaj pokazatelj predstavlja dopunu pokazatelju adekvatnosti kapitala i za razliku od pokazatelja adekvatnosti, pokazuje nivo finansijskog leveridža koji nije zasnovan na stepenu rizičnosti imovine, imajući u vidu da se izračunava kao odnos osnovnog kapitala i aktive banke koja nije ponderisana nivoom rizika. U skladu sa važećom regulativom Narodne banke Srbije, za pokazatelj leveridža nije utvrdjen minimalno zahtevani nivo, već samo obaveza njegovog izračunavanja i praćenja. Na dan 31.12.2017. godine, pokazatelj leveridža Banke je bio 11,42%. 16