Microsoft Word DOC

PSIHOLOGIJA, 1996, 1 str. 83-98 UDC 159.9.07:616.155.392-08-05 PROMENE U KVALITETU ŽIVOTA BOLESNIKA SA AKUTNOM LEUKEMIJOM U TOKU NJIHOVOG LEČENJA Mirjana Sretenović, Dušica Berger, Ružica Maksimović*, Zoran Rolović, Milan Petrović Institut za hematologiju Kliničkog centra Srbije, Beograd *Institut za socijalnu medicinu, statistiku i istraživanja u zdravstvu Medicinskog fakulteta Univerziteta, Beograd Da bi se proverilo da li se pojedini aspekti kvaliteta života bolesnika sa akutnom leukemijom menjaju na isti način u toku njihovog lečenja, sprovedeno je longitudinalno ispitivanje prospektivnog karaktera. Kod 82 obolele osobe ispitivani su tegobe zbog bolesti i toksičnosti lečenja, performans status (PS) i nekoliko aspekata doživljaja kvaliteta života (DKŽ) - doživljaj zdravstvenog stanja (DSZ), ličnog života (DLŽ), porodičnih (DPO) i socijalnih odnosa (DSO) i orijentacija prema budućnosti (DB). Rezultati su pokazali da bolesnici u kompletnoj remisiji imaju značajno bolji PS i doživljaj boljeg kvaliteta života. Kod bolesnika sa najvećom dužinom preživljavanja DKŽ se menjao u većoj meri nego PS. PS je bio osetljiv na prolazne događaje i menjao se brže od DKŽ, ali se između pojedinih faza u lečenju razlikovao manje nego DKŽ. DSZ je bio najpromenljiviji, a DSO najstalniji aspekt DKŽ. Zaključeno je da su se aspekti kvaliteta života bolesnika menjali na različite načine i da su zavisili od ishoda lečenja kod većine. Ključne reči: kvalitet života, akutna leukemija 83

M. Sretenović, D. Berger, R. Maksimović, Z. Rolović, M. Petrović Pojam kvaliteta života mogao je da se uvede u istraživanja u medicini i uslove kliničke prakse tek kada su definisani njegovi aspekti zavisni od zdravlja i osetljivi na promene u zdravlju (Health-related quality of life, HRQL). Vremenom je među istraživačima postignuta saglasnost o minimalnom skupu pojava koje treba obuhvatiti ispitivanjem kvaliteta života osoba koje boluju od somatskih bolesti. Prema Aronsonu (Aaronson, 1991), to su: fizičko fukcionisanje, simptomi bolesti, simptomi toksičnosti terapije, psihičko stanje i socijalno funkcionisanje. Među pitanjima u ovoj oblasti se nalaze i sledeća: 1. Da li se pojedini aspekti kvaliteta života menjaju na isti način ili se ukrštaju? 2. Da li jednako doprinose kvalitetu života ili im treba pripisati različitu težinu? 3. Da li njihovu vrednost treba utvrđivati empirijski ili je moguće postaviti hipoteze i testirati ih? 4. Da li se relativna vrednost pojava menja u funkciji faktora ličnosti, bolesti i lečenja na predvidljiv način? Da li te promene zavise od vremena? 5. Ima li rezlike u pogledu značenja, relativne važnosti i stepena slaganja među pojavama kvaliteta života uslovljenim kulturom? (Aaronson, 1991; Bloom, 1991). Kvalitet života je prihvaćen i kao opšta mera zdravlja, koja ravnopravno sa tradicionalnim kriterijumima (tumorski odgovor, trajanje remisije, dužina preživljavanja) čini sveobuhvatni model terapijskog ishoda u malignim bolestima. Potreba za ovim modelom je nastala zbog sve veće složenosti i intenziteta savremenog lečenja (Cull, 1992; Nilsson, 1992). Uer (Ware, 1991) opšte mere zdravlja svrstava u kategorije: funkcionalni status, doživljaj života i situacija i lična percepcija zdravlja. Funkcionalni status (performans status) govori o nezavisnosti osobe u izvođenju svakodnevnih aktivnosti, kao i aktivnosti u socijalnim i drugim ulogama (Yates et al., 1980; Aaronson, 1991). To je najbolje prihvaćena kategorija HRQL u medicinskim istraživanjima jer je podložna opservaciji i za nju postoji najveći broj mernih instrumenata (Ware, 1991). Doživljaj kvaliteta života, prema definiciji koju daje Uer (Ware, 1991), obuhvata psihičko zdravlje, psihičke promene i zadovoljstvo životom. U većini ispitivanih populacija somatskih bolesnika svaki od nivoa ove komponente HRQL mogao je da se nađe udržen sa svakim od nivoa funkcionalnog statusa (Feinstein, 1987; Ware, 1991). Lična percepcija zdravlja bolesnika je treća slika kvaliteta života. Dobija se ispitivanjem bolesnikovog viđenja situacije (Ware, 1991). Procena HRQL bavi se uticajem bolesti i lečenja na fizičko, psihičko i socijalno funkcionisanje obolele osobe u svakodnevnom životu (Cull, 1992). Prema tome, ovo istraživanje zahteva ponavljanje merenja. 84

Promene u kvalitetu života bolesnika sa akutnom leukemijom Istraživanja kvaliteta života u populaciji bolesnika sa akutnom leukemijom značajno su ređa od istraživanja u drugim dijagnostičkim grupama malignih bolesti. U lečenju akutnih leukemija se, uz suportivne terapijske mere, primenjuje specifična hemioterapija (sa transplantacijom kostne srži ili bez nje), koja se odvija u fazama, a praćena je izrazitim toksičkim dejstvom. Bolest i toksičnost lečenja dovode bolesnika u stanje u kojem je izložen infekcijama i ugrožen krvarenjem. Prva faza terapije je indukcija remisije. Pod remisijom se podrazumeva normalno kliničko stanje, uz normalne laboratorijske nalaze u kostnoj srži i perifernoj krvi. Lečenje bolesnika u remisiji se nastavlja konsolidacijom i održavanjem remisije. Dugotrajne remisije, pod kojima se podrazumeva period od 3 do 5 godina bez bolesti, postižu se hemioterapijom kod oko 10-20% bolesnika. Bolesnici kod kojih indukcionom terapijom nije postignuta remisija (rezistentna leukemija) i veliki broj bolesnika kod kojih se bolest pojavljuje ponovno (relaps) imaju lošu prognozu. Ciljevi ispitivanja U našem ispitivanju su postavljeni sledeći ciljevi. 1. Proveriti da li postoje značajne promene u performans statusu i doživljaju kvaliteta života kod bolesnika sa akutnom leukemijom: a) u zavisnosti od ishoda lečenja, b) u toku vremena, kod bolesnika sa različitom dužinom preživljavanja. 2. Proveriti da li se performans status, doživljaj kvaliteta života i njegove komponente menjaju na isti način u toku vremena i pod uticajem lečenja. Metodologija ispitivanja 1. Izbor bolesnika. Ispitivanjem su obuhvaćena 82 bolesnika lečena od akutne leukemije na Institutu za hematologiju, od juna 1992. godine do decembra 1993. godine. U grupi je bilo 50 bolesnika i 32 bolesnice, prosečnog životnog doba od 42 godine, sa rasponom od 16 do 74 godina. Bolesnici su bili upoznati sa prirodom bolesti i vrstom i planom lečenja u individualno prilagođenom obimu. Ispitivanje je sprovođeno pod uslovom da nije bilo značajnije psihopatologije, uključujući mentalnu retardaciju, teži kognitivni deficit i teži emocionalni poremećaj. U slučaju značajnog nivoa somatskih tegoba, ispitivanje doživljaja kvaliteta života je bilo odlagano do zadovoljavajućeg oporavka bolesnika. 85

M. Sretenović, D. Berger, R. Maksimović, Z. Rolović, M. Petrović 2. Metod ispitivanja. Longitudinalnim, prospektivnim ispitivanjem bile su obuhvaćene tegobe zbog bolesti i toksičnosti lečenja, performans status i doživljaj kvaliteta života. Merenja su ponavljana u fazama: - u vreme postavljanja dijagnoze ("O", nultog dana), pre primene antileukemijske terapije; - u sredinu indukcione terapije ("13", trinaestog dana), u uslovima intenzivne nege; - po završenoj indukcionoj terapiji ("29", dvadeset devetog dana), kada se procenjuje da li je postignuta remisija; - na početku konsolidacione terapije ("Ko", konsolidacija), koja predstavlja ponovno intenzivno lečenje u hospitalnim uslovima; - na početku terapije održavanja ("Od", održavanje), koje se sprovodi u ambulantnim uslovima; - u toku lečenja rezistentne leukemije ("Rz", rezistencija), kada se primenjuje nova kombinacija lekova, posle neuspeha indukcije remisije i - u slučaju pojave relapsa ("Rl", relaps). 3. Instrumenti korišćeni u istraživanju su bili: indeks po Karnofskom (KI), upitnik doživljaja kvaliteta života (UDKŽ) i skala toksičnosti terapije prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO). Indeks po Karnofskom meri performans status osobe u terminima mobilnosti, sposobnosti da se održi radna aktivnost i brine o svojim potrebama. Tri grupe poena (A, B, C) sadrže 11 kategorija u rasponu od normalne aktivnosti (100) do smrtnog ishoda (0) (Karnofsky et al., 1948). Upitnik doživljaja kvaliteta života je nastao kao varijanta već postojećeg instrumenta za procenu kvaliteta života (D. Berger, 1989). Upitnik je konstruisan tako da meri: - doživljaj zdravstvenog stanja (DSZ), - doživljaj ličnog života (DLŽ), - doživljaj porodičnih odnosa (DPO), - doživljaj socijalnih odnosa (DSO) i - orijentaciju prema budućnosti (D-B). Upitnik se sastoji od 30 tvrdnji, a bolesnici imaju mogućnost da izaberu pozitivan ili negativan odgovor. Maksimalni broj bodova za svaku grupu tvrdnji iznosi 6, a za ceo upitnik 30. 4. Za statističku obradu rezultata korišćeni su: t-test, Man Whitney-test, Kruskal Wallis-test, Hi-kvadrat, jednofaktorska analiza varijanse, linearna korelacija i metod regresije. 86

Promene u kvalitetu života bolesnika sa akutnom leukemijom Rezultati ispitivanja 1. Ishod indukcione terapije i kvalitet života a) Performans status - Bolesnici u kompletnoj remisiji (CR) imali su značajno bolji KI od bolesnika rezistentnih na ovo lečenje. b) Doživljaj kvaliteta života - Bolesnici u kompletnoj remisiji imali su doživljaj boljeg ukupnog kvaliteta života i veći broj poena na podskali upitnika "orijentacija prema budućnosti" od bolesnika rezistentnih na indukcionu terapiju. 2. Promene u kvalitetu života u fazama lečenja Ispitano je da li se performans status (KI), doživljaj kvaliteta života (DKŽ) i njegove komponente razlikuju u sedam posmatranih faza lečenja. Rezultati su prikazani u tabelama 1. do 7. U tabelama su navedeni parovi značajnih razlika. Objašnjenje oznaka ("0", "13", "Rl" itd. dato je u odeljku o metodologiji). Tabela 1: Promene u performens statusu u fazama lečenja (značajne razlike) Faze lečenja M a M b p a b 0 13 58.75 34.12.000 0 29 62.00 69.71.023 0 Rz 63.68 36.19.000 0 Od 66.82 79.52.049 0 Rl 58.64 46.43.047 13 29 38.07 61.79.000 13 Ko 38.23 66.29.000 13 Od 38.18 79.52.000 29 Rz 53.68 36.19.003 29 Rl 70.00 23.73.001 Ko Rl 69.16 46.66.003 87

M. Sretenović, D. Berger, R. Maksimović, Z. Rolović, M. Petrović Tabela 2: Promene u doživljaju kvaliteta života (značajne razlike) Faze lečenja a b M a M b p 0 13 20.82 18.74.000 0 Ko 21.67 23.03.018 0 Od 21.95 24.76.002 0 Rz 21.67 16.39.000 13 29 20.06 22.69.000 13 Ko 19.87 23.39.000 13 Od 20.20 24.95.000 13 Rz 20.17 16.39.000 29 Rz 21.06 16.39.002 29 Rl 25.62 18.23.000 Ko Od 23.21 24.64.017 Ko Rl 24.67 18.42.000 Od Rl 26.60 19.60.007 Tabela 3: Promene u doživljaju zdravstvenog stanja (značajne razlike) Faze lečenja a b M a M b p 0 13 2.81 2.34.002 0 29 3.03 3.89.??1 0 Ko 2.97 3.90.002 0 Od 2.90 4.43.000 0 Rz 3.17 1.83.008 0 Rl 2.92 2.00.034 13 29 2.67 3.90.000 13 Ko 2.55 4.00.000 13 Od 2.45 4.45.000 13 Rz 2.78 1.83.007 29 Rz 3.33 1.83.000 29 Rl 4.92 1.92.000 Ko Od 3.86 4.36.040 Ko Rl 4.58 2.00.000 Od Rl 5.00 2.40.007 88

Promene u kvalitetu života bolesnika sa akutnom leukemijom Tabela 4: Promene u doživljaju ličnog života (značajne razlike) Faze lečenja M a M b p a b 0 13 4.25 3.43.000 0 Rz 4.33 2.83.005 0 Rl 4.75 3.42.005 13 29 3.81 4.50.000 13 Ko 3.84 4.74.000 13 Od 4.10 5.15.002 29 Rz 4.11 2.83.002 29 Rl 4.92 3.38.001 Ko Od 4.68 5.00.030 Ko Rl 4.75 3.42.001 Tabela 5: Promene u doživljaju porodičnog života (značajne razlike) Faze lečenja M a M b p a b 0 Ko 4.79 5.06.048 0 Od 4.76 5.09.049 29 Od 4.91 5.14.020 Ko Rl 5.50 4.91.040 Tabela 6: Promene u doživljaju socijalnih odnosa (značajne razlike) Faze lečenja M a M b p a b 29 Rl 5.69 5.08.020 Od Rl 5.80 5.20.030 89

M. Sretenović, D. Berger, R. Maksimović, Z. Rolović, M. Petrović Tabela 7: Promene u orijentaciji prema budućnosti (značajne razlike) Faze lečenja a b M a M b p 0 13 3.71 2.89.000 0 Rz 3.78 2.44.003 0 Rl 4.58 3.08.002 13 29 3.23 3.73.015 13 Ko 3.23 4.16.000 13 Od 3.40 4.75.000 29 Od 4.04 4.59.011 29 Rl 4.77 3.08.000 Ko Od 4.14 4.59.003 Ko Rl 4.42 3.08.030 Od3 Rl 5.20 3.60.030 Najveće razlike u doživljaju kvaliteta života u smislu poboljšanja utvrđene su u komponentama: doživljaj ličnog života i doživljaj zdravstvenog stanja po završenoj indukcionoj terapiji u odnosu na procene u njenoj sredini. Najveće razlike u smislu pogoršanja utvrđene su u komponentama: doživljaj zdravstvenog stanja u relapsu i doživljaja ličnog života i orijentacija prema budućnosti u sredini indukcione terapije. 3. Promene u kvalitetu života u toku vremena i u zavisnosti od ishoda lečenja. Analizirane su grupe bolesnika A, B i C, koje su nastale izdvajanjem ispitivanih bolesnika na sledeći način. Grupu A čine 26 bolesnika sa letalnim ishodom bolesti pre završene indukcione terapije i 2 bolesnika sa letalnim ishodom pre primene indukcione terapije, sa srednjom dužinom preživljavanja 25,81 dan (2-40 dana). Grupu B čine 32 bolesnika sa letalnim ishodom po završenoj indukcionoj terapiji i sa srednjom dužinom preživljavanja 133,20 dana (46-270 dana). Grupu C čine 22 bolesnika živa po završenoj indukcionoj terapiji i na kraju ovog ispitivanja (srednja dužina preživljavanja 280,48 dana, sa rasponom 181-390 dana). 90

Promene u kvalitetu života bolesnika sa akutnom leukemijom Promene u kvalitetu života su ispitivane na 2 načina. a) Promene u toku vremena su ispitane poređenjem KI-0, KI-29 i poslednje procene KI (KI-p) u svakoj od grupa (A, B, C). Na isti način ispitan je DKŽ. b) Promene u zavisnosti od ishoda lečenja ispitane su poređenjem poslednjih procena KI (KI-p) u grupama. Poređeni su i njihovi KI-0. Na isti način je ispitan DKŽ. a) Promene u kvalitetu života u toku vremena Promene u kvalitetu života u grupi A su prikazane na grafikonima 1 (za KI) i 2 (za DKŽ). KI-p i DKŽ-p su bili značajno lošiji od KI-0 i DKŽ-0. Promene u grupi B su prikazane na grafikonima 1 (za KI) i 2 (za DKŽ). KI-p je bio značajno lošiji od KI-29 i od KI-0. DKŽ-p je bio značajno lošiji od DKŽ-29 i DKŽ-0. Promene u grupi C su prikazane na grafikonima 3 (za KI) i 2 (za DKŽ). Nije bilo statistički značajnih razlika u KI. DKŽ-0 je bio značajno lošiji od DKŽ-29 i DKŽ-p. Grafikon 1: Promene u performans statusu u grapama A i B. Razlike između grupa A i B 91

M. Sretenović, D. Berger, R. Maksimović, Z. Rolović, M. Petrović Grafikon 2: Promene u DKŽ u grapama A i B. Razlike između grupa A i B Grafikon 3: Promene u performans statusu u grupama B i C. Razlike između grupa B i C 92

Promene u kvalitetu života bolesnika sa akutnom leukemijom b) Promene u kvalitetu života u zavisnosti od ishoda lečenja Razlike između grupe A i B su prikazane na grafikonima 1 (za KI) i 2 (za DKŽ). U grupi A je bio značajno lošiji KI-p, a takođe i KI-0. U grupi A je bio značajno lošiji DKŽ-0. Razlike između grupa B i C su prikazane na grafikonima 3 (za KI) i 4 (za DKŽ). Grupe se ne razlikuju značajno u KI-0 niti u DKŽ-0. KI-p i DKŽ-p su značajno lošiji u grupi B. Razlike između grupa A i C su prikazane na grafikonima 5 (za KI) i 6 (za DKŽ). Bolesnici u grupi A su imali značajno lošiji KI-0 i DKŽ-0. Takođe su imali značajno lošiji K-p i DKŽ-p. Grafikon 4: Promene u DKŽ u grupama B i C. Razlike između grupa B i C 93

M. Sretenović, D. Berger, R. Maksimović, Z. Rolović, M. Petrović Grafikon 5: Promene u performans statusu u grupama A i C. Razlike između grupa A i C Grafikon 6: Promene u DKŽ u grupama A i C. Razlike između grupa A i C. 94

Promene u kvalitetu života bolesnika sa akutnom leukemijom Ishod indukcione terapije i kvalitet života Diskusija Bolesnici u kompletnoj remisiji su imali značajno bolji performans status. Za pojedine autore normalan performans status je jedan od kriterijuma za kompletnu remisiju akutne leukemije (Gale and Foon, 1987; Priestman, 1991), a za većinu je važan pokazatelj efekata lečenja. Bolesnici u kompletnoj remisiji imali su doživljaj boljeg ukupnog kvaliteta života i češće bili orijentisani prema budućnosti, ali nisu imali i doživljaj boljeg zdravlja. Podaci o uspehu indukcione terapije saopštavaju se bolesnicima na prilagođen način. Takođe, oni su svi prošli kroz iskustvo intenzivne terapije i svi znaju za potrebu daljeg lečenja. Sve to ih verovatno približava u doživljaju zdravstvenog stanja, nezavisno od hematoloških pokazatelja efekata terapije. Promene u kvalitetu života u fazama lečenja a) Promene u performans statusu U našem ispitivanju je utvrđeno da se performans status bolesnika u toku lečenja najviše menjao u odnosu na početni. Drugačije rečeno, inicijalni performans status se razlikovao od najvećeg broja kasnijih procena. Međutim, nije se razlikovao od procene po završenoj indukcionoj terapiji. Očekivan je bio nalaz da će svi bolesnici imati značajno drugačiji performans status (bolji ili lošiji) pošto prođu kroz intenzivno lečenje, nego pre njega. Ovo se potvrdilo samo kod bolesnika kod kojih je postignuta remisija. Po završenoj indukcionoj terapiji potisnuti su simptomi bolesti u različitom stepenu, u najvećoj meri se povuklo akutno toksičko dejstvo lečenja i u tom trenutku se kombinuju zaostale manifestacije bolesti sa komplikacijama bolesti i lečenja. To donekle objašnjava kako je performans status, koji odražava kumulativne fizičke, fiziološke i psihološke efekte bolesti i lečenja, mogao da bude sličan pre i posle indukcione terapije. To je u skladu sa tvrđenjem Mora i saradnika da bolesnici sa sasvim različitom kliničkom slikom mogu da imaju isti indeks po Karnofskom (Mor et al., 1984). Značajan pad u vrednosti KI u indukcionoj terapiji i porast po njenom završetku su očekivani nalazi, s obzirom na veliku toksičnost antileukemijske terapije. Utvrđene razlike su pokazale da je indeks po Karnofskom senzitivan za promene u performans statusu između faza lečenja akutne leukemije. Za praćenje finijih promena je potreban senzitivniji instrument. Džedes (Geddes et al., 1990) i mnogi drugi smatraju da je autoevoluacija metod izbora za ova istraživanja. 95

M. Sretenović, D. Berger, R. Maksimović, Z. Rolović, M. Petrović b) Promene u DKŽ i njegovim komponentama u fazama lečenja bolesnika Bolesnici su u toku lečenja veoma mnogo menjali svoju procenu zdravlja, sudeći prema broju statistički značajnih razlika između faza lečenja. To je bila najpromenljivija komponenta doživljaja kvaliteta života. Između faza lečenja DZS se menjao više i od performans statusa. Doživljaj ličnog života i orijentacija prema budućnosti bili su manje promenljivi, a doživljaj porodičnih i socijalnih odnosa najstalniji aspekti doživljaja kvaliteta života. Ukupni doživljaj kvaliteta života menjao se u većoj meri od performans statusa. U vreme terapije održavanja remisije bolesnici su imali doživljaj najboljeg kvaliteta života u više njegovih aspekata i ukupno, a najlošijeg u relapsu i rezistentnoj leukemiji, što je bilo u skladu sa somatskim stanjem i funkcionalnom aktivnošću. Zanimljivo je odstupanje doživljaja zdravstvenog stanja, koji je bio najlošiji u rezistentnoj bolesti od performans statusa, koji je bio najlošiji u sredini indukcione terapije. Padila i saradnici su utvrdili da se kvalitet života obolelih od malignih bolesti može da održava na prihvatljivom nivou za bolesnike. Oni nalaze mogućnost da se otkriju adaptivni procesi kod ovih osoba pomoću diferenciranja stabilnih i promenljivih aspekata kvaliteta života (Padilla et al., 1992). Promene u kvalitetu života u toku vremena i u zavisnosti od ishoda lečenja Kod bolesnika čija se bolest završila smrtnim ishodom performans status je bio značajno lošiji u poslednjoj nego u prethodnim procenama, nezavisno od trajanja bolesti do terminalnog stanja. Loš performans status je udružen sa skorim letalnim ishodom i u drugim istraživanjima (Yates, 1980; Mor, 1984). On ima veću prediktivnost za dužinu preživljavanja od dobrog performans statusa (Yates, 1980). Doživljaj kvaliteta života se menjao na isti način kod ovih bolesnika. Korelacija između doživljaja kvaliteta života i funkcionalnog statusa ne potvrđuje se u celoj ispitivanoj grupi, kao ni u svim dijagnostičkim grupama malignih bolesti u drugim istraživanjima (Mc Evoy, 1990). Kod bolesnika sa najdužim prosečnim preživljavanjem u ovoj grupi zabeležene su značajnije promene u doživljaju kvaliteta života u toku vremena nego u performans statusu. Bolesnici su doživeli značajnu promenu u kvalitetu života, a performans je imao samo tendenciju poboljšanja. Moguće je da su promene od većeg subjektivnog značaja za bolesnike nego što se to zaključuje na osnovu performans statusa, ali i da je razlika nastala zbog veće senzitivnosti UDKŽ od KI. Poređenjem dve grupe bolesnika sa letalnim ishodom bolesti, a sa različitom dužinom preživljavanja, potvrđena je prediktivnost inicijalnog KI za dužinu preživljavanja. To se nije ponovilo kad su poređene druge dve grupe 96

Promene u kvalitetu života bolesnika sa akutnom leukemijom različite dužine preživljavanja, od kojih je jedna bila sa letalnim ishodom bolesti. Time je potvrđena veća prediktivnost lošeg performans statusa za dužinu preživljavanja bolesti. Performans status je bio bolji kod bolesnika sa većom dužinom preživljavanja i oni su imali doživljaj boljeg kvaliteta života. Lečenjem se, u određenoj meri, postiže kontrola bolesti i kod tih bolesnika održava kvalitet života, što je zahtev koji se postavlja pred savremenu terapiju (Devis et al., 1990). Zaključak 1. Lečenje utiče na performans status i doživljaj kvaliteta života na isti način. Oba aspekta kvaliteta života bila su bolja kod bolesnika u kompletnoj remisiji i kod većine bolesnika su postajala bolja sa dužinom preživljavanja. 2. Doživljaj kvaliteta života se menjao sporije od performans statusa, ali se u većoj meri razlikovao između faza lečenja. Doživljaji porodičnih i socijalnih odnosa su svojom stalnošću doprinosili stabilnosti ukupnog doživljaja kvaliteta života. Reference Aaronson, N.K. (1991): Methodologic issues in assesing the quality of life of cancer patients. Cancer 67 (suppl): 844-850. Berger, D. (1989): Porodična terapija alkoholizma - trajnost pozitivnih efekata sa stanovišta kvaliteta života. Doktorska disertacija. Medicinski fakultet, Beograd. Bloom, J.R. (1991): Quality of life after cancer. Cancer 67 (suppl): 855 Cull, A. (1992): Is quality of life assessment relevant in the management of NHL? Research and Clinical Forums 14(2) : 98-103. Davis, C.I., Rohatiner, A.Z.S., Amess, J. et al. (1987): Treatment of recurren acute myelogenous leukemia at a single centre over a 10-year period. In: B chnmer, T. (ed): Hematology and Blood Transfusion, vol 30. Acute Leukemias. Berlin, Springer-Verlag: 339-341. Feinstein, R.A. (1987): Clinimetric Perspectives. J Chron Dis 40(6): 459-463. Gale, R.P. And Foon, K.A. (1987): Therapy of acute myelogenous leukemia, Seminars in Hematology 24(1): 40-54. Geddes, M.D., Dones, L., Hill, E. et al. (1990): Quality of life during chemotherapy for small cell lung cancer. Eur J Cancer 26(4): 484-49 Karnofsky, D.A., Abelmann, W.H., Craver, L.F. et al. (1948): The use of nitrogen mustards in the palliative treatment of carcinoma. Cancer 1(4) : 634-656. 97

M. Sretenović, D. Berger, R. Maksimović, Z. Rolović, M. Petrović Mc Evoy, M.D., Mc Corkle, R. (1990): Quality of life issues in patient with disseminated breast cancer. Cancer 66 (suppl) : 1416-1421. Mor, V., Laliberte, l., Morris, J.N. et al. (1984): The Karnofsky Performance Status Scale. An examination of its reliability and validity in research setting. Cancer 53 : 2002-2007. Nilsson, B. (1992): Treatment intensity and quality of life in cancer chemotherapy. Research and clinical forums 14(2) : 106-117. Padilla, G.V., Grant, M.M., Lipsett, J. et al. (1992): Health quality of life and colorectal cancer. Cancer 70(5) : 145-1456. Priestman, T.J.: The chemotherapy of common hematological malignancies. A Review. London, The Wellcome Foundation Ltd. 1991, 3. Were, J.E. (1991): Conceptualizing and measuring generic health outcomes. Cancer, 67 (suppl) : 774-779. Yates, J.W., Chalmer, B., Mc Kegney, F.P. (1980): Evaluation of patients with advanced cancer using the Karnofsky Performance Status. Cancer 45 : 2220-2224. CHANGES IN THE QUALITY OF LIFE OF THE PATIENTS WITH ACUTE LEUKAEMIA DURING THEIR TREATMENT M. Sretenović, D. Berger, R. Maksimović, Z. Rolović, M. Petrović The aim of this research was to check if some aspects of quality of life in patients with acute leukaemia change in the same way during their treatment. In longitudinal, prospective research including 82 patients we have investigated difficulties due to the illness and toxic treatment, performance status (PS) and the following aspects of Experience of the Quality of life (EQL) - Experience of the Health Condition (EHC), Experience of the Personal Life (EPL), Experience of Family Relations (EPR), Experience of Social Relations (ESR) and the Orientation towards Future (OF). The results have shown that the patients in a complete remission have significantly better PS and better EQL. With patients having the longest survival period EQL is changing much more than PS. PS is susceptible to the transitive occurrences and changes faster than EQL but PS have changed less than EQL between the phases of the treatment. EHS was the most changeable while the ESR was the most stable aspect of EQL. It was concluded that the patients aspects of quality of life change in the different ways and that, with majority of patients, they depend on the outcome of the treatment. Key words: quality of life, acute leukaemia 98