2012 Kultura ČASOPIS ZA TEORIJU I SOCIOLOGIJU KULTURE I KULTURNU POLITIKU (NE)KULTURA Temu priredili dr Divna Vuksanović i dr Dragan Ćalović DIVNA VUKSANOVIĆ DRAGAN ĆALOVIĆ VESNA ĐUKIĆ TATJANA MILIVOJEVIĆ BILJANA ĐOROVIĆ MIROSLAV VIĆENTIJEVIĆ KATARINA ŠMAKIĆ ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ BORIS MILOSAVLJEVIĆ MARKO STAMENKOVIĆ SANJA DOMAZET DEJANA PRNJAT LJILJANA MANIĆ NATAŠA SIMEUNOVIĆ BAJIĆ MARIJA ALEKSIĆ ZORICA STANISAVLJEVIĆ PETROVIĆ VLADETA RADOVIĆ ALEKSANDRA IVANOVIĆ VLADIMIR KOLARIĆ VIOLETA CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ TATJANA CVETKOVSKI LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ TATJANA VULIĆ MARIJA VUJOVIĆ ANKA MIHAJLOV PROKOPOVIĆ ALEKSANDAR PRNJAT ALEKSANDRA ĐURIČIĆ 137 2012 (NE)KULTURA 137
ISSN 0023-5164 UDK 316.7 (NE)KULTURA Na korici: Pročišćena forma, crno na belom Naslovnica Kulture broj 137, Beograd 2012.
Redakcija: dr Divna Vuksanović, dr Veselin Kljajić, dr Vesna Mikić, dr Vladislava Gordić Petković, dr Angelina Milosavljević, dr Zoran Jevtović, dr Aleksandar Prnjat, dr Dragan Ćalović, mr Gorana Vencl, Sekretar: Peđa Pivljanin Glavni urednik: dr Milanka Todić Lepotom časopisa bavio se: Bole Miloradović Lektura i korektura: Milica Nastasić Prevod na engleski i lektura prevoda: Tatjana Medić Priprema za štampu i korektura: Peđa Pivljanin Fotografije: dr Divna Vuksanović i dr Dragan Ćalović, projekat Aura, 2012. Izdavač: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Odgovorni urednik: Aleksandar Lazarević Redakcija časopisa Kultura, Beograd, Rige od Fere 4, tel. 2187 637, E-mail: kultura@zaprokul.org.rs Web site: www.zaprokul.org.rs Časopis izlazi tromesečno Svi tekstovi u časopisu se recenziraju Pretplate slati na adresu: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Rige od Fere 4, Beograd, račun 840-713668-11 s naznakom Za časopis Kultura KULTURA Review for the Theory and Sociology of Culture and for the Cultural Policy (Editor in Chief dr Milanka Todić) Published quarterly by Center for Study in Cultural Develoment Belgrade, Rige od Fere 4, tel. (+ 381 11) 2637 565 Štampa: CICERO PRINT, Blaža Popivode 3, Beograd Tiraž: 500 Štampanje završeno: decembra 2012. ISSN 0023-5164 UDK 316.7 Izdavanje ovog broja Kulture pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
SADRŽAJ (NE)KULTURA Priredili dr Divna Vuksanović i dr Dragan Ćalović Divna Vuksanović i Dragan Ćalović REČ PRIREĐIVAČA 11 Vesna Đukić ŽIVETI BEZ KULTURE: MEDIJI I KULTURNA POLITIKA U SRBIJI 12 Tatjana Milivojević KULTURA I SREĆA 26 Dragan Ćalović NE/KULTURA MEDIJSKOG OKULAROCENTRIZMA 49 Biljana Ðorović KIBERNETSKI EUGENIZAM KULTURA U BERMUDSKOM TROUGLU I NESTANAK ČOVEKA 62 Miroslav Vićentijević KULTURA VIRTUELNE (NE)REALNOSTI 81 Divna Vuksanović FENOMEN QUOTES KAO SIMPTOM ODSUSTVA (KRITIČKE) REFLEKSIJE NA DRUŠTVENOJ MREŽI FEJSBUK 89 Katarina Šmakić (NE)KULTURA DIGITALNOG DOBA 99 Angelina Milosavljević GALATEO O LEPOM PONAŠANJU. BONTON ĐOVANIJA DELA KAZE IZ 1558. GODINE 110 Boris Milosavljević KULTURNI OBRAZAC I POJAM POLUINTELEKTUALCA 127 Marko Stamenković ČITANJE AMBASADORA: FUNDAMENTALNI NARCIZAM, PONIŠTENJE SUBJEKTA I JOŠ JEDNA SKICA ZA AUTODESTRUKTIVNU FUNKCIJU POGLEDA 144 Sanja Domazet KOLIKO JE KULTURE U KULTURNIM RUBRIKAMA 172 5
SADRŽAJ Dejana Prnjat MUZEJI I ETIKA: PRISVAJANJE PROŠLOSTI 185 Ljiljana Manić, Nataša Simeunović Bajić i Marija Aleksić STUDENTSKA PERCEPCIJA ULOGE KULTURE I KULTURNOG NASLEĐA U FORMIRANJU NACIONALNOG BRENDA 194 Zorica Stanisavljević Petrović, Vladeta Radović i Aleksandra Ivanović MEDIJSKA PISMENOST I KULTURA UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA U NIŠU 210 Vladimir Kolarić KULTURA IZMEĐU RATA DUHA I DUHA RATA: SLUČAJ IRINE ALEKSANDER 235 Violeta Cvetkovska Ocokoljić i Tatjana Cvetkovski ĐUBRETARI I/ILI UMETNICI: DA LI JE NEKULTURNO VELIČATI OTPATKE 247 Lana Pavlović Aleksić O GOSTOPRIMSTVU I INOVATIVNOSTI 261 ISTRAŽIVANJA Milena Dragićević Šešić KULTURA POSLE GRAĐANSKOG RATA I VREDNOSNOG RAZARANJA: KAMBODŽA DNEVNIK ISTRAŽIVANJA 289 Tatjana Vulić, Marija Vujović i Anka Mihajlov Prokopović KULTURA KAO DEO PROGRAMSKOG SADRŽAJA TELEVIZIJE BEOGRAD JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA SRBIJE 328 Aleksandar Prnjat LIČNI INTERES I MORALNA MOTIVACIJA VERNIKA 340 OSVRTI Aleksandra Đuričić ČОKОLАDА ILI PОTRАGА ZА UTЕHОM 351 6
SADRŽAJ IN MEMORIAM USPOMENA NA GLUMCA PETRA KRALJA 363 USPOMENA NA MIRNU GAVRILOV 367 RADOVI ZA ČASOPIS KULTURA - UPUTSTVO 371 CONTENTS 375 7
(NE)KULTURA
DIVNA VUKSANOVIĆ i DRAGAN ĆALOVIĆ REČ PRIREĐIVAČA Re de fi ni sa nje okvi ra po i ma nja sve ta kul tu re, od u vek je bi lo ruko vo đe no na sto ja njem da se no vi ob li ci kul tur nog de lo va nja uklo pe u pret po sta vlje nu za mi sao ma te ri jal nog i du hov nog razvo ja čo ve čan stva, bez ob zi ra na to da li je nji ho vo sa gle da vanje pod ra zu me va lo oču va nje kon ti nu i te ta ili us po sta vlja nje diskon ti nu i te ta, kri ti ke i sub ver zi je u od no su na tra di ci ju. Raz voj no vih kul tur nih for mi, in sti tu ci ja i ob li ka ak tiv no sti naj če šće je bio pra ćen pro mi šlja njem ce lo kup nog sve ta kul tu re i pre i spi tiva njem nje go vog raz vo ja u od no su na do mi nant ne dru štve nopo ve sne vred no sti. Usa vr ša va nje ko mu ni ka cij skih teh no lo gi ja, di gi tal nih me di ja i mul ti me di je, sa gle da no u no vom in ter pre tativ nom kon tek stu, da lo je, to kom pret hod nih de ce ni ja, po vod za po kre ta nje di ja lo ga s ci ljem pro ble ma ti zo va nja sve ta sa vre mene kul tu re, kao i raz u me va nja raz li či tih per spek ti va nje go vog raz vo ja. Pri su stvo no vih teh no lo gi ja, me di ja i dru štve nih mre ža u ži vo tu da na šnjeg čo ve ka, skre nu li su pa žnju na neo p hod nost druk či jeg per ci pi ra nja i ana li zo va nja ukup ne pa ra dig me kul turnog de lo va nja. Za o ku plje nost efek ti ma vir tu e li za ci je i di gi ta liza ci je ne ret ko je pre u sme ra va la fo kus is tra ži va ča na pro mi šljanje di stink ci je: kul tu ra ne kul tu ra, pre sve ga u od no su na pri menu no vih teh no lo gi ja u obla sti kul tur nog ži vo ta i de lat no sti, pri če mu je sa mo po i ma nje sa vre me nih prak sâ u umet no sti i kul tu ri če sto osta ja lo ne do volj no ar ti ku li sa no i mar gi na li zo va no. Pro blem ski su če lja va ju ći pi ta nja kul tur nog raz vo ja, s jed ne, i du ha vre me na, s dru ge stra ne, pri re đi va či ovog te ma ta na sto ja li su da ak tu el nim tek sto vi ma o kul tu ri osta nu na li ni ji kri tič kog re flek to va nja raz li či tih prak sâ, či ji je do men kul tur nog de lo vanja, ka ko iz gle da, na po čet ku dru ge de ce ni je dva de set pr vog veka, teh no lo ški bit no od re đen. Na zi vom (Ne)Kul tu ra is tak nu to je uve re nje da se je di no pro mi šlja njem sa mog spe ci fi cu ma savre me nih raz voj nih stra te gi ja mo že iz be ći flu id nost od no sa kultu ra ne kul tu ra, te od no sa Kul tu ra kul tu ra. Po sta vlje nom koncep ci jom, kao i oda bi rom tek sto va, te mat (Ne)Kul tu ra na stao je kao deo na po ra da se is tra je na odr ža nju di ja lo ga o kul tu ri u te o rijskoj mi sli na šeg vre me na. U Be o gra du, 15. 12. 2012. dr Div na Vuk sa no vić i dr Dra gan Ća lo vić 11
VESNA ĐUKIĆ Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd DOI 10.5937/kultura1237012D UDK 316.774(497.11) 32.019.5(497.11) 351.85(497.11) originalan naučni rad ŽIVETI BEZ KULTURE: MEDIJI I KULTURNA POLITIKA U SRBIJI Sa že tak: Me di ji su po sred ni ci u kul tur nom si ste mu. Nji ho va ulo ga je da kao psi ču va ri bud no mo tre na po te ze vla de. Za to je pred met ovog ra da od nos me di ja i kul tur ne po li ti ke u Sr bi ji. Osnov no is tra ži vač ko pi ta nje je: ako kul tur na po li ti ka pred sta vlja od go vor na kul tur ne potre be i pro ble me dru štva i po seb nih dru štve nih gru pa u obla sti kul tu re i umet no sti, na ko ji na čin me di ji po sre du ju u ostva ri va nju ove funk ci je. Po seb no pi ta nje je či je in te re se me di ji za stu pa ju. Ako su u pri vat nom vla sni štvu, da li ču va ju in te re se gra đa na u či je ime vla de vo de jav ne prak tič ne po li ti ke ili in te re se vla sni ka ka pi ta la. Ključ ne re či: me dij ska po li ti ka, kul tur na po li ti ka, jav ni in te res, iden ti tet, kul tur na ba šti na, umet nost Uvod 1 U li be ral no plu ra li stič koj te o ri ji me di ja - me di ji obez be đu ju javni pro stor u ko me se de le in for ma ci je i in for mi še jav nost. Na ovaj na čin slo bod ni me di ji funk ci o ni šu kao pas ču var ko ji bud no mo tri na po te ze vla de da bi od lu či va nje u jav nom in te resu bi lo tran spa rent no, a in for ma ci je od jav nog zna ča ja do stupne jav no sti. Isto vre me no dr ža va i po slov ni svet ima ju ključ ni zna čaj u ši re nju i su zbi ja nju in for ma ci ja. 2 1 Ovaj tekst je na stao u okvi ru ra da na pr o jek tu br. 178012 Iden ti tet i se ća nja: tran skul tu ral ni tek sto vi dram skih umet no sti i me di ja (Sr bi ja 1989-2014), Fakul te ta dram skih umet no sti (Uni ver zi tet Umet no sti u Be o gra du), ko ji fi nansi ra Mi ni star stvo pr o sve te, na u ke i tehnološkog razvoja Re pu bli ke Sr bi je. 2 Mi ler D., Od no si s jav no šću i no vi nar stvo, pr o mo ci ja i moć, u: Uvod u stu di je me di ja, pri re dio: Brigs A., Clio, Be o grad 2005, str. 113. 12
VESNA ĐUKIĆ S dru ge stra ne, pre ma te o ri ji kul tur ne po li ti ke, svr ha ak tiv nosti dr ža ve u obla sti kul tu re je da pru ži za do vo lja va ju ći od go vor na po tre be i pro ble me dru štva ili od re đe nih dru štve nih grupa 3 u skla du sa hu ma ni stič kom vi zi jom kul tu re. 4 Ta vi zi ja se, u pravilu, od no si na ne pro fit nu, od no sno ne ko mer ci jal nu pri ro du vi so ke kul tu re i umet no sti, ko ja se za sni va na dru štve no ko risnoj svr si zbog ko je cilj ni je stva ra nje pro fi ta već ostva ri va nje jav nog in te re sa u slu žbi odr ži vog raz vo ja dru štva. Za raz li ku od privred nih pred u ze ća, ko ja su usme re na na ostva ri va nje do bi ti, za ne pro fit ne usta no ve kul tu re i umet nič ku pro duk ci ju naj va žni ja je kul tur na i umet nič ka vred nost, tj. kva li tet, a za tim i uspeh ko ji ostva ru je kod pu bli ke. Pre ma tom kri te ri ju mu, sa vre me na umetnič ka pro duk ci ja se, sa sta no vi šta po ro di ce do no si la ca od lu ka ko ja po sled njih de ce ni ja kul tur nu po li ti ku sve vi še otva ra za kultur nu in du stri ju po seb no u obla sti fil ma, iz da va štva, mo de itd., de li na vi so ku, sred nju i ni sku umet nost. 5 Pi ta nje je on da šta (ili ko ga) me di ji ču va ju i či je in te re se za stupa ju. Da li kao port pa ro li po ro di ce stva ra la ca ču va ju jav ni in te res dru štva i po je di nih dru štve nih gru pa (tj. jav no sti), ili kao port pa ro li mi ni stra kul tu re ču va ju in te res dr ža ve (tj. dr žav nih or ga na upra ve i po li tič ke eli te)? Me đu tim, u kon tek stu pri vati za ci je me di ja i ja ča nja ulo ge tr ži šta u raz vo ju po stran zi ci o nih dru šta va, po sta vlja se pi ta nje i u ko joj me ri me di ji ču va ju inte res po slov ne eli te (tj. po seb ne dru štve ne gru pe vla sni ka kapi ta la me dij skih ku ća i dru gih kom pa ni ja)? Ov de se mo že mo za pi ta ti i ko je kul tur ne i umet nič ke vred no sti me di ji ču va ju? Da li su hu ma ni stič ke vred no sti vi so ke kul tu re i umet no sti me đu nji ma - pod jed na ko one stvo re ne u pro šlo sti (kul tur na ba šti na), kao i u sa da šnjo sti (sa vre me ni na čin ži vo ta, sa vre me no stva rala štvo i sl)? Da li ve ći na gra đa na u Sr bi ji ko ja, pre ma is tra živa nji ma, pre fe ri ra po pu li stič ku kul tu ru, 6 že li da me di ji u nji hovo ime bu du psi ču va ri hu ma ni stič kih kul tur nih i umet nič kih vred no sti? Da li vla sni ci ka pi ta la že le da me di ji bu du psi ču va ri tih vred no sti? Sa vre me ni is tra ži va či na zi va ju da na šnju omla di nu Ja - pokoljenjem, a na še vre me do bom nar ci so id no sti či je su osobi ne obo ža va nje sa mog se be i po klo nje nje sa mo me se bi. Ove oso bi ne su, pre ma sa vre me nim fi lo zof skim is tra ži va nji ma 3 Đu kić V., Dr ža va i kul tu ra: stu di je sa vre me ne kul tur ne po li ti ke, dru go do punje no iz da nje, In sti tut za po zo ri šte, film, ra dio i te le vi zi ju, Fa kul tet dram skih umet no sti, Be o grad 2012, str. 31. 4 Dra gi će vić Še šić M. i Stoj ko vić B., Kul tu ra, me nadž ment, ani ma ci ja, mar keting, Clio, Be o grad 2011, str. 21. 5 Mo lar K., Kul tur ni in že nje ring, Clio, Be o grad 2000, str. 39. i 40. 6 Go lu bo vić Z. i Ja rić I., Kul tu ra i pre o bra žaj Sr bi je, Slu žbe ni gla snik, Res pu bli ca, Be o grad 2010, str. 36-41. 13
VESNA ĐUKIĆ me di ja, pre vas hod no re zul tat me dij skog de lo va nja, pod či jim uti ca jem se raz vi ja fi lo zo fi ja Ja sam cen tar sve ta, 7 a čo vek posta je medij ski fe no men. Iako ova fi lo zo fi ja po ti sku je tra di ci onal nu so ci jal no in sti tu ci o nal nu pa ra dig mu dru štva, ugra đe nu u jav ne prak tič ne po li ti ke, ona po seb no na gla ša va ulo gu sa vre menih me di ja u ka pi lar noj di fu zi ji kul tu re 8 za hva lju ju ći ko ji ma je mo gu će in for ma ci ju uči ni ti jed na ko do stup nom sva kom čla nu sa vre me nog ma sov nog dru štva, a isto vre me no i za do vo lja va ti i naj ma nja po je di nač na i grup na in te re so va nja. Ta kav čo vek kao ku pac i ko ri snik me dij skih sa dr ža ja po sta je i cen tar me dij skog sve ta. Bu du ći da je sva ko dnev no bom bar do van mi li o ni ma infor ma ci ja ko je mu me di ji upu ću ju, on o se bi i o sve tu oko se be da nas naj vi še uči kroz me dij ske sa dr ža je, slo bod no for mi ra jući svoj lič ni iden ti tet u me ri u ko joj po sto ji slo bo da i slo bod na cir ku la ci ja in for ma ci ja 9. Za to je po la zna pret po stav ka ovog rada da, ako je po je di nac cen tar sve ta, me di ji, kao jav na gla si la u si ste mu jav nog in for mi sa nja, o tom sve tu mo ra ju in for mi sa ti isti ni to i objek tiv no. To pod ra zu me va pre no še nje svih re le vantnih in for ma ci ja od jav nog in te re sa u svim obla sti ma dru štve nog ži vo ta, uklju ču ju ći i kul tu ru shva će nu u ši ro kom ra spo nu zna čenja poj ma kul tu ra: od kul tur ne ba šti ne, pre ko sa vre me ne vi so ke, sred nje i ni ske umet no sti do pro iz vo da kul tur ne in du stri je i drugih me đu re sor nih pod ruč ja kul tu re. Rad je za sno van na re zul ta ti ma em pi rij skog is tra ži va nja, sprove de nog pri me nom me to de kvan ti ta tiv ne i kva li ta tiv ne ana li ze me dij skih sa dr ža ja, ob ja vlje nih u Sr bi ji to kom 2012. go di ne. Ana li za ob u hva ta internet izdanje ko mer ci jal ne ra dio i TV B92 sa na ci o nal nom fre kven ci jom, pro fit no or jen ti sa ne vi so ko ti ra žne štam pa ne i in ter net elek tron ske me di je: ne delj nik NIN, dnev ne no vi ne Po li ti ka i No vo sti, kao i ne pro fit no elek tron sko iz da nje Bal ka nin sight Bal kan ske mre že za is tra ži vač ko no vi nar stvo BIRN. Ovi me di ji i po red svo je pro fit ne or jen ta ci je po ka zu ju re la tiv no raz vi je nu svest o zna ča ju kul tu re za raz voj dru štva, te se nji ho vi me dij ski sa dr ža ji mo gu sma tra ti re pre zen ta tiv nim prime ri ma me dij skog iz ve šta va nja, dok je BIRN i osno van s ci ljem da is tra žu je ak tu el ne pro ble me u kul tu ri, te ta ko đe pred sta vlja re pre zen ta ti van pri mer is tra ži vač kog no vi nar stva u Sr bi ji ko je 7 Vuk sa no vić D., Fi lo zo fi ja me di ja: on to lo gi ja, este ti ka, kri ti ka, Či go ja, In stitut za po zo ri šte, film, ra dio i te le vi zi ju FDU u Be o gra du, Be o grad 2007, str. 73. 8 Dra gi će vić Še šić M. i Stoj ko vić B., Kul tu ra, me nadž ment, ani ma ci ja, mar keting, Clio, Be o grad 2011, str. 30. i 31. 9 Na če lo slo bo de in for mi sa nja je u Uje di nje nim na ci jama pr vi put for mu li sa no u re zo lu ci ji pr ve Ge ne ral ne Skup šti ne od de cem bra 1946. go di ne u ko joj se is ti če da je slo bo da in for ma ci je jed no od osnov nih pra va čo ve ka i ka men te me ljac svih slo bo da ko ji ma su se po sve ti le UN. 14
VESNA ĐUKIĆ ide u su sret kul tur nim po tre ba ma i pro ble mi ma dru štva, što je pod jed na ko i ulo ga kul tur ne po li ti ke. Pas ču var: me di ji kao po sred ni ci Po đi mo od osnov nog is tra ži vač kog pi ta nja: ako kul tur na po li tika pred sta vlja od go vor na po tre be i pro ble me dru štva i po sebnih dru štve nih gru pa, na ko ji na čin me di ji po sre du ju u ostva riva nju ove funk ci je? Pi ta nje je na ko ji na čin se me di ji od no se pre ma kul tur nim po tre ba ma i pro ble mi ma u obla sti kul tu re i u ko joj me ri me dij ski tek sto vi o kul tu ri ko re spon di ra ju sa kul turnom po li ti kom. Pre ma prav nom okvi ru u Sr bi ji, osnov na ulo ga me di ja 10 je za do vo lja va nje po tre ba gra đa na za in for ma ci ja ma i sa dr ža ji ma iz svih obla sti ži vo ta: pri vre de, kul tu re, umet nosti, obra zo va nja, ra zo no de i sl. Me đu tim, ana li za sa dr ža ja medij skih tek sto va po ka zu je da se za do vo lja va nje po tre ba gra đana za in for ma ci ja ma i sa dr ža ji ma iz obla sti kul tu re i umet no sti naj vi še svo di na pre no še nje osnov nih in for ma ci ja o kul tur nim i umet nič kim do ga đa ji ma (pro mo ci je, do de le na gra da, pre mi je re i sl). Ve ći na dnev nih li sto va u Sr bi ji u ru bri ci Kul tu ra in for mi 10 Jav ni in te res pred sta vlja ostva ri va nje pra va jav no sti da bu de oba ve šte na. Slobo dan raz voj ne za vi snih, pr o fe si o nal nih me di ja i me dij skog si ste ma tre ba da omo gu ći naj ši re za do vo lja va nje po tre ba gra đa na Re pu bli ke Sr bi je, bez diskri mi na ci je, za in for ma ci ja ma i sa dr ža ji ma iz svih obla sti ži vo ta: po li ti ke, privre de, kul tu re, umet no sti, obra zo va nja, eko lo gi je, spor ta, ra zo no de itd. U javnom in te re su je da se obez be de ra zno vr sni i kva li tet ni me dij ski sa dr ža ji za sve po je din ce i dru štve ne gru pe: pr o fe si o nal ne, sta ro sne, obra zov ne, kao i sve manjin ske gru pe: et nič ke, re li gij ske, je zič ke i sek su al ne, gru pe sa po seb nim potre ba ma i dru ge. U Re pu bli ci Sr bi ji je u jav nom in te re su i od po seb nog zna čaja pr o iz vod nja i ob ja vlji va nje u jav nim gla si li ma: 1) op štih in for ma tiv nih me dij skih sa dr ža ja; 2) spe ci ja li zo va nih me dij skih sa dr ža ja iz po li ti ke, kul ture, obra zo va nja, re li gi je, eko no mi je, ra zo no de i dru gih pi ta nja od zna ča ja za ži vot i rad gra đa na; 3) op štih in for ma tiv nih i spe ci ja li zo va nih me dij skih sa drža ja od zna ča ja za ži vot i rad gra đa na u lo kal nim i re gi o nal nim za jed ni ca ma; 4) me dij skih sa dr ža ja na me nje nih de ci i mla di ma; 5) me dij skih sa dr ža ja od zna ča ja za oču va nje kul tur ne ba šti ne i me dij skih sa dr ža ja ko ji ma se pr o movi še kul tur no i umet nič ko stva ra la štvo i rad usta no va kul tu re; 6) sa dr ža ja istra ži vač kog no vi nar stva i dru gih slo že nih no vi nar skih for mi; 7) ori gi nal nih audi o vi zu el nih i ra di o fon skih de la na srp skom je zi ku i je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na; pod uslo vom da je pr o iz vod nja i ob ja vlji va ne ta kvih sa dr ža ja od zna ča ja za: ostva ri va nje pra va na in for mi sa nje na srp skom je zi ku i je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na; oču va nje i una pre đe nje plu ra li zma me di ja i ra zno vrsno sti me dij skih sa dr ža ja; raz voj me dij ske pi sme no sti; oču va nje kul tur nog iden ti te ta srp skog na ro da, na ci o nal nih ma nji na i et nič kih gru pa ko je ži ve u Re pu bli ci Sr bi ji; kre a tiv nost i stva ra la štvo u me di ji ma; raz voj na u ke i unapre đe nje obra zo va nja na svim ni vo i ma, uklju ču ju ći i obra zo va nje od ra slih; pr o mo ci ju vla da vi ne pra va i so ci jal ne prav de, na če la gra đan ske de mo kra ti je, ljud skih i ma njin skih pra va i slo bo da i pri pad no sti evrop skim prin ci pi ma i vred no sti ma, Stra te gi ja raz vo ja in for mi sa nja u Re pu bli ci Sr bi ji do 2016. godi ne, do ne ta od stra ne Vla de Re pu bli ke Sr bi je na osno vu čla na 45. stav 1. Za ko na o Vla di ( Slu žbe ni gla snik RS, br. 55/05, 71/05-is prav ka, 101/07, 65/08 i 16/11), str.11,12, http://www.kultura.gov.rs/strategi-razvo-sistemaavnog-informisa-u-republici-srbi-i-do-2016-godine 15
VESNA ĐUKIĆ še gra đa ne o tim do ga đa ji ma pre no se ći agen cij ske ve sti u formi krat kih ve sti iz ze mlje i sve ta ko je od go va ra ju na osnov na novinarska pi ta nja: ko, gde, kad, šta, ali ne i na pro ši rena no vi nar ska pi ta nja ka ko i za što se ne što do go di lo i šta se još mo že do go di ti. 11 Po red to ga, u ru bri ka ma Kul tu ra do mi ni ra ju ve sti iz sve ta, dok onih o do ga đa ji ma u ze mlji ima znat no ma nje, či me ru bri ka Kul tu ra po sta je svo je vr sni tran skul tu ral ni me dij ski pro je kat. Me đu tim, krat ka for ma ve sti ne sa mo što ni je do volj na da in for mi še o kul tur nim i umet nič kim vred no sti ma ili zna ča ju do ga đa ja, već im pli ci ra za klju čak da su ovi kul tur ni i umet nič ki do ga đa ji, tj. in for ma ci je o nji ma, sa mo niz raz li či tih pro iz vo da tr ži šta ko ji se mo gu, ali i ne mo ra ju ku pi ti, tj. po se ti ti i do ži veti ili se o nji ma in for mi sa ti, u za vi sno sti od struk tu re po tre ba i ku pov ne mo ći po tro ša ča. Ta ko kul tu ra i umet nost po sta ju pro izvod kao i sva ki dru gi pro iz vod ko ji se nu di na tr ži štu. Re zul tat to ga je da ve ći na sta nov ni štva u Sr bi ji su o če na sa eg zi sten cijal nim pro ble mi ma i si ro ma štvom mi sli da se mo že ži ve ti bez kul tu re, što naj če šći od go vo ri u is tra ži va nju po tvr đu ju: nemam ni vre me na za kul tur ne do ga đa je, ni ti nov ca da ku pu jem kul tur nu ro bu 12. Pri me ri is tra ži vač kog no vi nar stva i slo že ni jih no vi nar skih for mi su ma lo broj ni i u po sma tra nom pe ri o du od 4 me se ca (ja nu arapril 2012) či ta o ci ma je po nu đen ma li broj in ter pre ta tiv nih, anali tič kih i kri tič kih tek sto va. Ana li zom sa dr ža ja ovih tek sto va obja vlje nih u tri raz li či ta šta mpa na i veb me di ja, 13 mo že se uoči ti da se oni ve ći nom od no se na kul tur nu po li ti ku, tj. na od nos dr ža ve pre ma umet no sti i po seb nim ob li ci ma sa vre me nog umet nič kog stva ra la štva (mu zi ka, ples, po zo ri šte, li kov ne i vi zu el ne umet nosti). Ovo pi ta nje od no sa dr ža ve pre ma umet no sti se na ro či to aktu a li zo va lo u vre me pred iz bor ne kam pa nje za sve ni voe dr žav ne upra ve u Sr bi ji (od pred sed nič kih do lo kal nih iz bo ra), pa je ta ko Po li ti ka u ru bri ci Šta da se ra di ob ja vi la se ri ju ana li tič kih komen ta ra na te mu Za što (ni)je mla di ma lep še sa kulturom, ko ji su 11 U dovičić R., Medijski tren do vi i kreiranj e svijesti, u : Kultur a br.132, Za vod za pro učavan je kulturnog ra zvitka, Beograd 2011, str. 226. 12 Go lub ov ić Z. i Jarić I., Kul t ur a i preobr až aj Srbije, Službeni glasni k, Respublica, Beograd 20 10, str. 31. 13 P rv i ist ra živački tekst Izmeđ u p ro pi sanog i re alnog - k ultura u pravno m h aosu koji se od nosi na zakone u o blasti kult ur e napis an je na os novu istraži van ja novinara Balkan sk e mreže za istraživačko novinarstvo BIRN sprovedeno u 11 gradova u Srbiji i objavljen 25. januara 2012. na web lokaciji http:// www.balkaninsight.com/en/article/izmedu-propisanog-i-realnog-kulturau-pravnom-haosu ; dr ugi te kst Greška u kodu koji se odnosi na e vropsk e p reston ic e ku lture i ka ndidatur u gra dov a u Srbiji je objav io n ede lj ni li st NIN 15. mart a 20 12, a tr eć i Pr ivatn a in ic ijativa u kulturi n a tem u savremenih umetničkih m an ifestacija nastalih k ao preduz etn ička incij at iva pojed inaca il i grupa u metnika ob ja vio je d nevni li st Poli tika 3. a prila 2 012. godine u rubrici T ema nedelj e. 16
VESNA ĐUKIĆ pre te žno fo ku si ra li me đu re sor no pi ta nje po lo ža ja i ulo ge umetno sti u škol skom pro gra mu. Isto vre me no, slo že nih is tra ži vač kih tek sto va o od no su kul tur ne po li ti ke pre ma kul tur noj ba šti ni, kao i dru gih tek sto va ko ji bi mo gli bi ti od zna ča ja za oču va nje kultur ne ba šti ne, bi lo ma te ri jal ne, bi lo ne ma te ri jal ne uop šte ni je bi lo u ovom pe ri o du iako me dij ska stra te gi ja ja sno sta vlja do zna nja da je to jav ni in te res u obla sti in for mi sa nja. Tek sto vi ob ja vlje ni u okvi ru ru bri ke Te ma ne de lje dnev nog li sta Po li ti ka 14 pru ža i mo gu ći od go vor na pi ta nje: za što je to ta ko. U nje mu se im pli cit no mo že pro či ta ti da jav na prak tič na po li ti ka ne po dr ža va pred u zet nič ke ini ci ja ti ve u kul tu ri i ne uče stvu je u fi nan si ra nju pro gra ma i pro je ka ta ko ji mo gu da ostva ru ju profit. Ovaj stav je iz net u mi ni in ter vjuu sa Ve snom Mar ja no vić, čla nom grad skog ve ća Be o gra da. Na pi ta nje no vi na ra da li je u Sr bi ji za ži ve lo pred u zet ni štvo u kul tu ri, ona od go va ra: Ni sam si gur na da mi je sa svim ja san ter min pred u zet ni štvo u kul tu ri, ali je po treb no na pra vi ti raz li ku iz me đu ini ci ja ti va ko je nu de kvali tet ne umet nič ke sa dr ža je, od onih ko ji su či sto ko mer ci jal nog sa dr ža ja i ko ji u pot pu no sti spa da ju u oblast za ba ve. Bu džet za kul tu ru tre ba da po dr ži ove pr ve. Što se ti če za ba ve, i ona na ravno pri pa da ur ba nom kon cep tu ži vo ta glav nog gra da, ali u tom slu ča ju lo gič na je po dr ška pri vre de i spon zo ra za in te re so va nih za ko mer ci jal ni efe kat i ve li ku vi dlji vost ta kvih do ga đa ja. Kod nas ta gra ni ca ni je ja sno us po sta vlje na, a mo ra la bi da bu de, pa bi smo tek on da mo gli da go vo ri mo o pred no sti ma i ne do sta ci ma jed nih i dru gih. U tom sta vu ja sno se mo že vi de ti da grad ska kul tur na po li tika ko mer ci jal ne sa dr ža je pre pu šta pri vat nom sek to ru i da ne ma ni ka kve in stru men te za us po sta vlja nje jav no-pri vat nog part nerstva, iako grad ski bu džet ne po dr ža va pri vat ne pred u zet nič ke ide je ko je če sto do no se ino va tiv ne sa dr ža je na kul tur nu sce nu gra da. Ova kav is klju čiv od nos ni je te o rij ski ute me ljen bu du ći da ko mer ci jal ni po ten ci jal ne mo ra da uma nju je umet nič ku vrednost od re đe nog pro iz vo da ili uslu ge. Stra te gi ja ko mer ci ja li za ci je pod ra zu me va na por da se stvo re ni pro iz vo di pro da ju na tr ži štu, a ne da se stva ra ju pro iz vo di da bi bi li pro da ti na tr ži štu kul tu re ili dru gih srod nih tr ži šta (obra zov nom, tu ri stič kom, zdrav stvenom i sl). Ovo na ro či to po sta je va žno za to što dr ža va vi še ni je u mo guć no sti da u pot pu no sti fi nan si ra umet nič ku pro duk ci ju bu džet skim sred stvi ma, a još ma nje mo že da stal no po ve ća va finan sij ska iz dva ja nja za no ve ini ci ja ti ve, pro gra me i pro jek te. U ta kvoj si tu a ci ji je po treb no pri me ni ti stra te gi ju ko mer ci ja li za ci 14 Mini i nt erv ju sa V es nom Mar jan ović, član om gradsko g v eća Be og ra daobjavlj en pod na zivom Presud an j e kvalitet i edukativ ni sadržaji u rubr ic i Tema nedelj e: priva tn a inici jati va u kultu ri dnevnog l is ta Politika 3. aprila 2012. god ine. 17
VESNA ĐUKIĆ je ka ko bi po treb na sred stva obez be dio mar ke ting. Za hva lju ju ći svo joj in te gra tiv noj funk ci ji on po sta je naj e fi ka sni ji in stru ment ko jim sa vre me na umet nost mo že da us po sta vi ve zu iz me đu umet no sti i pu bli ke. Na taj na čin je grad ska kul tur na po li ti ka se lek tiv na, opre de lju ju ći se sa mo za ne pro fit ne i ne ko mer ci jal ne pro gra me. Sa da se otva ra pi ta nje u ko joj me ri me dij ska po li ti ka ko re spondi ra sa kul tur nom po li ti kom, tj. da li me di ji ta ko đe ima ju se lekti van od nos i u ši ro kom ra spo nu sa vre me nog zna če nja poj ma kul tu ra fa vo ri zu ju kva li tet ne umet nič ke sa dr ža je, raz li ku ju ći ih od onih ko ji su či sto ko mer ci jal nog sa dr ža ja i ko ji u potpu no sti spa da ju u oblast za ba ve? Ovo pi ta nje je na ro či to važno bu du ći da se po sled njih go di na u Sr bi ji raz vio ve li ki broj ta blo i da ob u ze tih sen za ci ja ma ko je nu de gra đa ni ma ka ko bi se oslo bo di li od be de sva ko dne vi ce i ti me stvo ri li po seb nu vr stu za vi sno sti od sen za ci o na li zma. Za hva lju ju ći toj za vi sno sti i njiho vom ve li kom ti ra žu u od no su na ma lo ti ra žne i ret ke li sto ve i me di je ko ji se ba ve is tra ži vač kim i ana li tič kim no vi nar stvom, ta blo id ni li sto vi ima ju do mi nan tan uti caj na gra đa ne i for mi ra nje nji ho vih vred no snih sta vo va, kao i obra za ca mi šlje nja i po na šanja. Čak i ve li ki broj štam pa nih me di ja ko ji pre ten du je na objektiv no, a ne sen za ci o na li stič ko iz ve šta va nje, po ku ša va ju ći da se odr ži na tr ži štu, če sto sa dr ži sen za ci o na li stič ke na slo ve či me se stva ra tan ka i po ro zna gra ni ca iz me đu re spek ta bil nih i ta blo idnih štam pa nih me di ja. Ta ko đe, te le vi zij ski pro gra mi se me đusob no sve ma nje raz li ku ju u te žnji za po di za njem rej tin ga i udela u gle da no sti po di la že njem ni skom uku su pu bli ke i nji hovoj po tre bi za za ba vom. Či je in te re se me di ji ču va ju: dru štva ili pri vat nog ka pi ta la Na osno vu to ga se mo že po sta vi ti po seb no pi ta nje: či je in te re se me di ji za stu pa ju? Po što su pri va ti zo va ni - da li ču va ju in te res pri vat nog ka pi ta la ko ji ih fi nan si ra ili ču va ju jav ni in te res ko ji de fi ni šu dr žav ni or ga ni upra ve na či joj te ri to ri ji po slu ju i obavlja ju svo ju mi si ju jav nog gla si la u si ste mu jav nog in for mi sanja? Tač ni je, iako su u pri vat nom vla sni štvu, da li kao jav na glasi la de lu ju u jav nom in te re su i ču va ju in te re se gra đa na u či je ime vla de vo de jav ne prak tič ne po li ti ke, ili bud no mo tre da vla de čuva ju in te re se po slov ne eli te i vla sni ka ka pi ta la? Da li su pri vat ni i jav ni in te res su ko blje ni, da li se mo gu po mi ri ti? I ko nač no, koje vred no sti me di ji ču va ju? One ko je ge ne ri še kul tur no na sle đe stvo re no u pro šlo sti, kul tur no i umet nič ko stva ra la štvo, bi lo da je to sa vre me na ne pro fit na umet nost i dru gi ne ko mer ci jal ni progra mi (ama ter ski ili pro fe si o nal ni) ili pro fit no or jen ti sa na in du 18
VESNA ĐUKIĆ stri ja kul tu re i za ba ve? Da li me di ji do pri no se da se te vred no sti is klju ču ju ili do pu nja va ju? Vi de li smo već u pret hod nom in ter vjuu da grad ska kul tur na poli ti ka fi nan sij ski po dr ža va ne ko mer ci jal ne pro gra me. Taj stav će nam po slu ži ti kao pa ra dig ma od no sa kul tur ne po li ti ke na svim ni vo i ma dr žav ne upra ve (re pu blič ki, po kra jin ski, grad ski i opštin ski) ima ju ći u vi du da si stem ske raz li ke ne po sto je bu du ći da ne po sto ji si stem ski okvir raz vo ja kul tu re u Sr bi ji u od no su na ko ji bi se te raz li ke iden ti fi ko va le (za ko ni, stra te gi je, pro gra mi i sl), a da prak tič na politika na raz li či tim ni vo i ma dr žav ne upra ve i lo kal ne sa mo u pra ve ne pra vi su štin sku raz li ku u od no su na ove vred no sti. U pri log to me na ve šće mo još je dan ci tat iz spo menu tog in ter vjua: Ta ko đe mi slim da je po treb no po ja ča ti svest o či nje ni ci da po je di ni pro gra mi ne ma ju umet nič ku vred nost, ali je su kva li tet na za ba va, te da to ima ne ke dru ge efek te, kao na pri mer u raz vo ju tu ri zma. Za to mi slim da bi i dru gi sek to ri mogli da na đu in te res da po mog nu ova kve pro jek te. Na taj na čin kul tur na po li ti ka tu ri zam ve zu je is klju či vo za za ba vu, iako to zna čaj no re du ku je mo guć no sti raz vo ja ši ro kog spek tra raz li či tih ob li ka kul tur nog i kre a tiv nog tu ri zma. Nje go va osnov na ka rakte ri sti ka je to da tu ri stič ku mo ti va ci ju usme ra va ka ko na kultur nu ba šti nu (mu zej ski, ar he o lo ški, ba štin ski, ma ni fe sta ci o ni i sl), ta ko i na sa vre me no umet nič ko stva ra la štvo. 15 Da kle vi so ke kul tur ne i umet nič ke vred no sti mo gu bi ti tu ri stič ki atrak tiv ne, a ti me ima ti i ko mer ci jal nu vred nost. Ne spo ran pri mer je pozo ri šni fe sti val u Edin bur gu ko ji go di šnje pri vu če vi še sto ti na hi lja da po se ti la ca. Mo glo bi se na ve sti i mno štvo dru gih slič nih pri me ra, ali su šti na je u to me da tu ri stič ka atrak tiv nost ova kvih do ga đa ja, kao i ko mer ci jal ni po ten ci jal sva kog umet nič kog progra ma, naj če šće bi va pre po znat i ak ti vi ran pred u zet nič kim ini cija ti va ma u pri vat nom sek to ru. Njih kul tur na po li ti ka u Sr bi ji po pra vi lu ne po dr ža va jer, ka ko se na vo di u in ter vjuu, grad ne učestvu je u fi nan si ra nju da bi vla sni ci fe sti va la mo gli da ostvare pro fit 16. S dru ge stra ne me dij ski si stem je ve ćin ski u pri vat nom vla sništvu. Pri me ra ra di 2005. go di ne bi lo je oko 1.200 elek tron skih me di ja od ko jih je oko 300 bi lo u jav nom vla sni štvu. U tom pe ri o du me di ji su fi nan si ra ni ne po sred no iz bu dže ta ili do na cija ma ko je su u stal nom opa da nju od 2001. go di ne 17 ; me đu prvima pri va ti za ci ja B92, a u me dij skoj stra te gi ji je pred vi đe no da 15 Đ ukić Doj či no vić V., Kulturni turiza m, me n adž ment i razvojne s tr at egije, C lio, Beo gr ad 2005. 16 I nte rvju sa Vesnom Marjan ov ić, članom gradsk og ve ća Beo gr ada, isto. 17 Strat eg ija razv oja in formisanja u Repub li ci Sr biji do 2016. g odine, ist o. 19
VESNA ĐUKIĆ se država pot pu no po vu če iz vla sni štva me di ja. 18 Ako ču va ju in te res pri vat nog ka pi ta la, ka kav je to in te res? Uti caj na javnu po li ti ku i od lu či va nje o pi ta nji ma ko ja uti ču na ostva ri vanje pro fi ta vla sni ka, i ostva ri va nje pro fi ta pro da jom me dij skog sa dr ža ja me dij skoj pu bli ci? Pre ma po da ci ma Re pu blič ke ra dio di fu zne agen ci je iz av gu sta 2011. go di ne, u Re pu bli ci Sr bi ji do zvo le za emi to va nje po se du je elek tron skih jav nih gla si la: 321 ra dio-stani ca, od ko jih je pet na ci o nal nih, jed na po kra jin ska, 48 re gi o nal nih i 267 lo kal nih; 134 te le vi zij ske sta ni ce, od ko jih je šest na ci o nal nih, 30 re gi o nal nih i 98 lo kal nih. Stra te ška ana li za sta nja u ovoj obla sti, ura đe na za po tre be iz ra de Stra te gi je razvo ja si ste ma jav nog in for mi sa nja u Re pu bli ci Sr bi ji (2011), poka za la je da su uru šen eko nom ski po lo žaj me di ja, fi nan sij ska za vi snost, kao i ne u spe šno spro ve de na pri va ti za ci ja re zul ti ra li po sto ja njem ve li kog bro ja te le vi zij skih i ra dio sta ni ca s ne kva litet nom produkcijom, ta blo i di za ci jom i auto cen zu rom. Ovo se mo že ob ja sni ti i okre nu to šću me dij skih pro gra ma za dovo lja va nju in te re sa vla sni ka a taj in te res je ostva ri va nje profi ta. Vla sni ci me di ja ne mi sle da in for mi sa njem o kva li tet nim umet nič kim sa dr ža ji ma mo gu po ve ća ti ili odr ža ti ti raž i pro da ju svo jih iz da nja, pa se okre ću ko mer ci jal nim sa dr ža ji ma sred nje i ni ske umet nič ke pro duk ci je ko joj je cilj ostva ri va nje pro fi ta za vla sni ka ka pi ta la ulo že nog u pro duk ci ju, pod jed na ko kao što je cilj pri vat nim me di ji ma da ostva re pro fit za vla sni ke me dij skog ka pi ta la. Sa sta no vi šta fi nan sij skog me nadž men ta shva će nog kao upra vlja nje fi nan si ja ma, cilj sva ke pri va ti za ci je, pa ti me i pri va ti za ci je me di ja (što je te ma jav nih de ba ta u Sr bi ji, a i te ma ovog tek sta) je ste obez be di ti da me na džer, bio on u pri vat nom ili dr žav nom pred u ze ću, ra di u naj bo ljem in te re su vla sni ka, bi lo da je vla snik dr ža va ili pri vat no li ce. Ovo je mo gu će sa mo ako vla snik kon tro li še me na dže ra što se mo že re gu li sa ti ugo vor nim od no som ko ji će una pred ugo vo ri ti oba ve zu me na dže ra da ra di u naj bo ljem in te re su vla sni ka. Ta kav me na džer ski pri stup znatno je efi ka sni ji od po li tič kog pri stu pa ko ji vo di do re de fi ni sanja ci lje va u po gle du tr ži šne efi ka sno sti. Or ga ni držav ne upra ve za du že ni, po sred no ili ne po sred no, za si stem jav nog in for misa nja, ne ma ju čak ni od go va ra ju ći ka pa ci tet da u pu noj me ri is pu nja va ju svo ju, za ko nom do de lje nju ulo gu kon trole sprovođe nja pro pi sa zbog če ga, ka ko se is ti če u Stra te gi ji razvoja 18 O pov lačenj u d ržave i z vlasn ištv a nad medijima j e tok om let a 20 12. godine vođen o dosta javni h debata u m edijsko m p ro st oru, p osebn o pov od om v lasničke st rukture l is ta Politika, t e je tim p ov odom novi mi nistar ku lture i informisanja više puta izjavljivao da država ima n ameru da s e u po tp un osti po vuče iz vlasn ištva nad me di jima. 20
VESNA ĐUKIĆ in formisanja u Srbi ji, u prak si stva ra prav nu ne si gur nost i doprinosi ne e fikasno sti kon tro le 19. U tom smi slu, dr ža va ne ma ka pa ci tet za spro vo đe nje kon tro le nad me di ji ma, zbog če ga su i is ku stva sa dr žav nom svo ji nom u pret hod nom pe ri o du bi la ne po volj na. Ovo se po seb no od no si na pro te kle dve de ce ni je ka da se u Sr bi ji na me dij skom tr ži štu po ja vio iz u zet no ve li ki broj jav nih gla si la. Dr žav na pred u ze ća, uklju ču ju ći i me dij ska, po slo va la su ne e fi ka sno, a usta no ve kultu re sa de fi ci tom ko ji se raz u meo kao re zul tat ve li ke umet ničke vred no sti i bor be pro tiv ko mer ci ja li za ci je. To je da ka ko za po sle di cu ima lo sma nje nje sa mo stal nih pri ho da, što je dr žav na pred u ze ća (či taj: i me di je) i usta no ve, kao i sve dru štve ne or gani za ci je, upu ći va lo na ve ćin sko fi nan si ra nje iz dr žav nog bu džeta. Bu du ći da u dr žav nom bu dže tu Sr bi je su o če nom sa ve li kim bro jem tran zi ci o nih pro ble ma, kao i glo bal nom eko nom skom kri zom, vi še ne ma do volj no sred sta va za fi nan si ra nje me di ja, pri va ti za ci ja i po vla če nje dr ža ve iz vla sni štva nad me di ji ma omo gu ća va bo lju tr ži šnu efi ka snost, a ti me i ostva ri va nje pro fi ta kao pri mar nog in te re sa pri vat nog ka pi ta la. Ko je vred no sti me di ji ču va ju Te le vi zi ja, kao naj u ti caj ni ji elek tron ski me dij ko ji naj vi še utiče na for mi ra nje jav nog mnje nja, ima naj ma nje za stu plje nih sadr ža ja o kul tu ri i umet no sti. Po što u vred no snom smi slu njen uti caj za vi si od ste pe na obra zo va nja gra đa na ko ji je u Sr biji ve o ma ni zak, bu du ći da sva ki pe ti gra đa nin ne ma za vr še nu osnov nu ško lu 20, ko mer ci jal ni te le vi zij ski pro gra mi ne emi tu ju sadrža je kul tu re jer bi se u tom slu ča ju oset no sma nji la gle da nost pro gra ma. 21 Po red ra di ja i te le vi zi je, kao tra di ci o nal nih elek tron skih jav nih gla si la, u Re pu bli ci Sr bi ji je u po sled njoj de ce ni ji po ve ćan broj sred sta va jav nog in for mi sa nja ko ja svoj me dij ski sa dr žaj emi tuju po sred stvom in ter ne ta. Sta ti stič ki pre gled in ter net me dij skih iz da nja u od no su na te ri to ri jal nu po kri ve nost i struk tu ru ka pita la po ka zu je da je 2010. go di ne bi lo 90 in ter net iz da nja jav nih glasila i da su sva bi la u pri vat nom vla sni štvu 22. 19 Ist o, s tr. 2. 20 Prem a naj noviji m podacima, sv ak i peti gr ađanin u Srbiji nema za vršen u o sn ovnu š kolu, izjava čla na Nacionaln og pros ve tnog savet a dr Ane P ešika n, Nov osti, 18. mart 2012 ; prema Tanjugov oj vesti od 8. s eptemb ra 2010. godin e objavljenoj povod om Međunarodnog d ana pism enosti, u Sr bij i oko 1. 35 m iliona građana ni je imalo osn ov nu školu, dok je bilo n ajviše onih s a sred njom školom, a fa kultets ki obrazovanih i m a 6.5 % građana. 21 Dragić ev ić Šešić M. i S toj ko vi ć B., Kultura, menadžment, animacija, marketing, Clio, Beograd 2011, str. 30. 22 Strategija razvoja informisanja, isto, str. 4. 21
VESNA ĐUKIĆ Me đu nji ma mo žda naj po volj ni ju sli ku da je in ter net iz da nje ra di ja i te le vi zi je B92, ko je u ru bri ci Kul tu ra ob ja vlju je ve li ki broj ve sti, ko men ta ra i in ter vjua. Me đu nji ma do mi ni ra ju vesti o sa vre me noj sred njoj i ni skoj umet nič koj pro duk ci ji što se mo že uoči ti kva li ta tiv nom ana li zom sa dr ža ja naj no vi jih ve sti u ru bri ci kul tu ra. Je dan dan na kon za vr šet ka Me đu na rod nog sajma knji ge, u ovoj ru bri ci ni je ob ja vljen ni je dan tekst o knji zi, već dva na slo va o fil mu i 2 o po pu lar nim mu zič kim žan ro vi ma 23. Bu du ći da ova ru bri ka kla si fi ku je kul tu ru na: film i te le vi zi ju, li kov no i mu zič ko stva ra la štvo, knji gu i strip, po zo ri šte i osta lo, la ko se mo že za klju či ti da ovaj elek tron ski me dij ne pre po zna je kul tur nu ba šti nu, či me ne ostva ru je jav ni in te res ka ko je on defi ni san u Stra te gi ji raz vo ja in for mi sa nja. Ovo se de li mič no može ob ja sni ti či nje ni com da u Sr bi ji po sto ji ne do sta tak pro pi sa ko ji ma se ure đu je ta oblast 24 zbog če ga se in ter net iz da nja ne ure đu ju u skla du sa jav nim in te re som. To da ka ko ne uma nju je od go vor nost ured ni ka da in for mi šu gra đa ne o svim obla sti ma kul tu re i umet no sti. Ta ko iz la zi da me di ji u Sr bi ji, ko ji naj vi še uti ču na stva ra nje vred no snih si ste ma gra đa na, prak tič no sa mo de li mič no ostvaru ju po sred nič ku ulo gu, bu du ći da svo jim sa dr ža ji ma ne ob uhva ta ju ši rok spek tar po jav nih ob li ka kul tu re i umet no sti. Na taj na čin, i upr kos stra te škim ci lje vi ma Vla de RS, ra zno li ki kul tur ni i umet nič ki sa dr ža ji ne do bi ja ju po tre ban me dij ski pro stor, ni ti me di ji fa vo ri zu ju kva li tet ne umet nič ke sa dr ža je u od no su na ko mer ci jal ne sa dr ža je. Za klju čak Kul tur na po li ti ka u pe ri o du tran zi ci je ni je do pri ne la de fi ni sa nju no vog si ste ma vred no sti ko ji po ma že gra đa ni ma da se or jen ti šu u ne po zna tom sve tu no vog glo bal nog po ret ka u ko jem pre o vlađu ju neo-li be ral ne vred no sti. 25 Obra zov na po li ti ka ta ko đe ne do pri no si de fi ni sa nju no vog si ste ma vred no sti uče ni ka, bu du ći da je obra zov ni si stem od u stao od ak tiv ne ulo ge u vas pi ta nju i ob li ko va nju iden ti te ta mla dih lju di. Pre ma is tra ži va nji ma za na crt stra te gi je raz vo ja kul tu re, 26 ne ma do volj no kul tur nih sadr ža ja u na sta vi, a ne ka da šnje van na stav ne ak tiv no sti (po put umet nič kih sek ci ja ili po se ta kul tur nim usta no va ma) su pot pu no za po sta vlje ne. Obra zov ni si stem i da lje po sta vlja ma ter nji je zik, 23 http://www.b92.net/kultura/, pristupljeno 29. oktobra 2012. 24 Strategi ja raz vo ja in for mi sa nja, isto, str. 4. 25 Go lu bo vić Z. i Ja rić I., Kul tu ra i pre o bra žaj Sr bi je, Slu žbe ni gla snik, Res publi ca, Be o grad 2010, str. 159. 26 Pe ši kan A. i Đu kić V., Kul tu ra i obra zo va nje: ka ko ka efi ka snoj me đu re sornoj sa rad nji, u: Teh no lo gi ja, kul tu ra i raz voj, zbor nik ra do va 18, Udru že nje Tehno lo gi ja i dru štvo, Be o grad 2011, str. 117. 22
VESNA ĐUKIĆ pri rod ne i dru štve ne na u ke u cen tar svo jih pla no va, dok se na umet nič ke pred me te gle da kao na ma nje va žne i spo red ne. Ta kvoj mar gi na li za ci ji kul tu re zna čaj no do pri no si i me dij ska po li ti ka, iako bi tre ba lo da bu de su prot no. Iako vi so ka kul tu ra u umet no sti ni je iš če zla sa dru štve ne i kul tur ne sce ne, pro du bio se jaz iz me đu vi so ke kul tu re i in du strij ski pro iz vo đe ne kul tu re, te se sma nju je broj ko ri sni ka pr ve ko ja se za tva ra u elit ne in sti tuci je i dru štve ne slo je ve, dok se po ve ća va ma sa ko ri sni ka dru ge. 27 Ovo za to što za mo ran i mo no ton rad u ka pi ta li zmu na go ni lju de da se u slo bod no vre me klo ne sve ga što zah te va um ni na por. Po što su us kra će ni za no vi nu to kom rad nog vre me na i pre više is cr plje ni za nju u slo bod no vre me, oni žu de za sti mu lan som ko ji pru ža la ka za ba va, a ne vi so ka kul tu ra. 28 Ovo me na ro či to do pri no si či nje ni ca da u Sr bi ji ži vi ve li ki pro ce nat ne pi sme nih gra đa na što ge ne ri še si ro ma štvo, ka ko ma te ri jal no ta ko i du hovno. Ni šta bo lje ne ilu stru je tu či nje ni cu ne go in ter vju sa mladim ško lo va nim mu zi ča ri ma pri nu đe nim da svi ra ju u ba ro vi ma: Po treb na je bar mi ni mal na obra zo va nost u kla sič noj mu zi ci da bi ne ko mo gao da je vo li. Ga zda ka že le po je to što vi svi ra te, ali ni je to ono što slu ša pro seč na mu šte ri ja ko ja svra ti da po pije pi će ( ) Mi slim da ne ma mo kad da gra di mo mu zič ki ukus. Bri ne mo o osnov nim stva ri ma, pa lju di že le mu zi ku ko ja ih ne će na te ra ti da raz mi šlja ju 29. Što va ži za mu zič ki ukus va ži na rav no i za umet nič ki ukus uopšte i od nos me di ja pre ma vi so koj umet no sti. Za kul tu ru se ća nja i for mi ra nje iden ti te ta na po zna va nju isto ri je i po što va nju bašti ne, ima još ma nje ras po lo ži vog me dij skog pro sto ra. Me di ji se da kle po na ša ju isto kao i ga zda ba ra u ko jem mla di mu zi ča ri svi ra ju. To je ve ro vat no i lo gič na po sle di ca pre la ska u pri vat no vla sni štvo iako pri vat ni ka pi tal još uvek ni je raz vio svest o sopstve noj jav noj mi si ji. Za to tran zi ci o ni pre nos vla sni štva me di ja sa dr ža ve na pri vat ni sek tor du go roč no mo že bi ti po gu ban po us po sta vlja nje ba lan sa iz me đu vred no sti ko je ema ni ra ju ba ština, sa vre me ne umet no sti i jav ne usta no ve kul tu re osno va ne da ostva ru ju jav ni in te res u kul tu ri. Me di ji na taj na čin vo de impli cit nu po li ti ku ko ja, kao vla snik ba ra, oda ši lje po ru ku: ne mamo kad da se ba vi mo ba šti nom i vi so kom umet no šću bu du ći da bri ne mo o osnov nim stva ri ma, pa lju di že le in for ma ci je ko je ih ne će na te ra ti da raz mi šlja ju. Dok kul tur na po li ti ka fa vo ri zu je ne ko mer ci jal ne kul tur ne i umet nič ke sa dr ža je, me di ji fa vo ri zu ju ko mer ci jal ne. 27 Go lu bo vić Z. i Ja rić I., Kul tu ra i pre o bra žaj Sr bi je, Slu žbe ni gla snik, Res publi ca, Be o grad 2010, str. 27. 28 Alek san der V., So ci o lo gi ja umet no sti, Clio, Be o grad 2007, str. 48. i 49. 29 Mir ko Lo vrić, Ta len ti: bar ski mu zi ča ri, NIN, 15. mart 2012. 23
VESNA ĐUKIĆ To sa mo po tvr đu je te o ri ju da u ze mlja ma gde po li tič ki si stem ko ji na zi va mo de mo kra ti jom ili ni je pri su tan ili eg zi sti ra u krhkom sta nju, me dij ska po li ti ka, prav ni si stem i upra va će ve rovat no za stu pa ti gle di šte i in te re se vla da ju će po li tič ke ili po slovne eli te 30. Krh ka de mo kra ti ja ko ja ni je u mo guć no sti čak ni da kon tro li še pri me nu pra va u obla sti me dij skog po slo va nja, u Srbi ji gu bi bit ku. Di le ma ko joj stra ni će se me di ji pri klo ni ti u Srbi ji je re še na u ko rist po slov ne eli te bu du ći da me dij ska po li ti ka u obla sti kul tu re ko ju vo de pri va ti zo va ni me di ji u Sr bi ji pra vi radi kal ni za o kret i vi še ne za stu pa jav ni in te res ar ti ku li san od strane po li tič ke eli te. Pri vat no vla sni štvo nad me di ji ma omo gu ća va da od lu či va nje o jav nom in te re su u obla sti kul tu re ko ja ni su od zna ča ja sa mo za kom pa ni ju, već i za dru štvo u ce li ni ne bu de pod kon tro lom jav no sti, pa čak ni vla de na dr žav noj te ri to ri ji na ko joj po slu ju. 31 S dru ge stra ne, me di ji sa mi, iz u zev u od re đe nim slu ča je vi ma, ne pre po zna ju sop stve nu dru štve nu od go vor nost u to me da objek tiv no i ne pri stra sno in for mi šu gra đa ne o svim kul tur nim i umet nič kim pro gra mi ma, sa dr ža ji ma i vred no sti ma ko je nu di kul tur ni ži vot. Fa vo ri zo va njem ko mer ci jal nih sa dr žaja u obla sti kul tu re i umet no sti, po slov ni svet u Sr bi ji do pri no si su zbi ja nju in for ma ci ja 32 o ne ko mer ci jal noj kul tur noj i umetnič koj pro duk ci ji či me Ja ge ne ra ci ju u do ba me di ja osu đu je na ži vot bez kul tu re, tj. na ži vot sa kul tu rom oslo bo đe nom nje ne hu ma ni stič ke vred no sti ko ja zah te va um ni na por. LI TE RA TU RA: Alek san der V., So ci o lo gi ja umet no sti, Clio, Be o grad 2007. Vuk sa no vić D., Fi lo zo fi ja me di ja: on to lo gi ja, este ti ka, kri ti ka, In sti tut za po zo ri šte, film, ra dio i te le vi zi ju FDU u Be o gra du, Či go ja, Be o grad 2007. Go lu bo vić Z. i Ja rić I., Kul tu ra i pre o bra žaj Sr bi je, Slu žbe ni gla snik, Res pu bli ca, Be o grad 2010. Dra gi će vić Še šić M. i Stoj ko vić B., Kul tu ra, me nadž ment, ani ma ci ja, mar ke ting, Clio, Be o grad 2011. Đu kić Doj či no vić V., Kul tur ni tu ri zam, me nadž ment i raz voj ne stra tegi je, Clio, Be o grad 2005. 30 Har vi S., Po li ti ka, Kre i ra nje po li ti ke me di ja, u: Uvod u stu di je me di ja, pri redi li Brigs A. i Ko bli P., Clio, Be o grad 2005, str. 340. 31 Đu kić V., Dr ža va i kul tu ra: stu di je sa vre me ne kul tur ne po li ti ke, dru go do punje no iz da nje, In sti tut za po zo ri šte, film, ra dio i te le vi zi ju, Fa kul tet dram skih umet no sti, Be o grad 2012, str. 302. 32 Mi ler D., Od no si s jav no šću i no vi nar stvo, pr o mo ci ja i moć, u: Uvod u stu di je me di ja, pri re di li Brigs A. i Ko bli P., Clio, Be o grad 2005, str. 113. 24
VESNA ĐUKIĆ Đu kić V., Dr ža va i kul tu ra: stu di je sa vre me ne kul tur ne po li ti ke, dru go do pu nje no iz da nje, In sti tut za po zo ri šte, film, ra dio i te le vi zi ju, Fa kultet dram skih umet no sti, Be o grad 2012. Mi ler D., Od no si s jav no šću i no vi nar stvo, pro mo ci ja i moć, u: Uvod u stu di je me di ja, pri re dio Brigs A., Clio, Be o grad 2005. Ko bli P., Uvod u stu di je me di ja, Clio, Be o grad 2005. Pe ši kan A. i Đu kić V., Kul tu ra i obra zo va nje: ka ko ka efi ka snoj me đure sor noj sa rad nji, u: Teh no lo gi ja, kul tu ra i raz voj, zbor nik ra do va 18, Udru že nje Teh no lo gi ja i dru štvo, Be o grad 2011, str. 110 123. Udovičić R., Medijski trendovi i kreiranje svijesti, u: Kultura br.132, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd 2011, str. 226-249 Harvi S., Politika, Kreiranje politike medija, u: Uvod u studije medija, priredili Brigs A. i Kobli P., Clio, Beograd 2005. Vesna Đukić University of Arts in Belgrade, Faculty of Drama Arts, Belgrade LIVING WITHOUT CULTURE: THE MEDIA AND CULTURAL POLITICS IN SERBIA Abstract Media are intermediaries in the system of culture. Their role is one of a watchdog, carefully monitoring the Government. This is why the topic of this presentation is the relationship between the media and cultural policy. The basic research question is: If cultural policy represents a response to cultural needs and problems of the society and particular social groups in culture and arts, in what way do media mediate to fulfill this function? Another question is whose interests the media represent. If they are privately owned are they protecting the interests of the citizens in whose name the Government is carrying out public policies or are they protecting the interests of the capital owners? The number of published articles on contemporary art production and the national cultural heritage indicates that there is no correlation between cultural policy and the media content in Serbia. Cultural policy favors non-commercial cultural and artistic content, while the media favor commercial ones. Key words: media policy, cultural policy, public interest, identity, cultural heritage, arts 25
TATJANA MILIVOJEVIĆ Megatrend univerzitet, Fakultet za kulturu i medije, Beograd DOI 10.5937/kultura1237026M UDK 17.023.34/.36 316.752 originalan naučni rad KULTURA I SREĆA Sa že tak: Duh kul tu re sa dr žan je u so kra tov skom po zi vu na sa mo spozna ju, u ci lju mo ral nog po bolj ša nja, mu dro sti, do brog ži vo ta, ko ji ne sa mo da do no si sre ću, već je ste sre ća. Kul tu ra pre va zi la zi in for mi sanost i zna nje u spo zna ji ko ja do pri no si pro cva tu ži vo ta lič no sti i društva. Stvar ni smi sao kul tu re je u bud ni joj i sna žni joj pri sut no sti se bi i sve tu. Tre ba bi ti sve stan su štin ske raz li ke iz me đu ima ti obra zo va nje, kul tu ru kao aku mu la ci ju zna nja i bi ti obra zo va na, kul ti vi sa na ličnost što je re zul tat re flek siv nog i kre a tiv nog ži vlje nja. Kul tu ra je bi ofil na ori jen ta ci ja, jer omo gu ća va slo bo dan pro tok i re a li za ci ju ži vot ne ener gi je u igri eks pre si je i ob li ka. Do kle god se u vas pi ta nju, škol stvu i dru štvu uop šte, kul tu ri ne vra ti njen duh, eros ko ji ju je od pam ti ve ka pro ži mao, i do kle god se ona ne bu de pre no si la, ko mu ni ci ra la mla dim na ra šta ji ma, sa dr žin ski i for mal no, u skla du sa tim zna če njem, oni će je do ži vlja va ti kao stra no te lo tu đe nji ho vim po tre ba ma, in te re si ma i tra ga nju za sre ćom. Ključ ne re či: kul tu ra, ži vot, sre ća, eros, psi hič ka ne gen tro pi ja Ari sto tel Ni ko ma ho va eti ka, Pr va knji ga IV-1. Da se vra ti mo sa da na ono što ka že mo u po čet ku: po što sva ko zna nje i sva ko opre de lje nje te ži ne kom do bru, ko je je on da to do bro za ko je mo že mo re ći da je cilj na u ke o dr ža vi i ko je je vr hun sko od svih ostvar lji vih do ba ra? IV-2. U po gle du na zi va po sto ji, uglav nom, kod ve ći ne sa glasnost: jer i obra zo va ni i ne pro sve će na ve ći na ka žu da je to sre ća. VII-5. Či ni se da je ta kav cilj sre ća, jer nju bi ra mo uvek zbog nje sa me, a ni ka da zbog ne čeg dru gog, dok dru štve no pri znanje, uži va nje, jak um i sva [dru ga do bra] bi ra mo za cilj, do du še i zbog njih sa mih (jer mi bi smo se opre de li li za sva ko od tih doba ra čak i kad ni šta dru go ne bi smo ti me do bi li), ali se za njih od lu ču je mo i zbog sre će, jer u nji ma vi di mo sred stvo za sre ću. 26
TATJANA MILIVOJEVIĆ O sre ći Sre ća je ve o ma kom plek san po jam, pod lo žan raz li či tim dru štvenim, kul tur nim i in di vi du al nim tu ma če nji ma, a kao te ma se prote že kroz či ta vu isto ri ju ljud ske mi sli. Za po tre be ovog član ka, kre nu će mo od pre mi se, ko ja, iako sa mo jed na od mo gu ćih, ipak ni je pro iz volj na i ima na svo joj stra ni sna žnu ar gu men ta ci ju i pot kre plje nje, da je sre ća ne što vi še i dru ga či je od pro la znih zado volj sta va ili sku pa istih. Ona, na rav no ni je sa svim ne za vi sna od za do volj sta va, i ob u hva ta ih, ali ne bi lo ko ja za do volj stva i ne na bi lo ko ji na čin, kao što je još Epi kur po ka zao u svojoj te melj noj ana li zi do brog i sreć nog ži vo ta. Sre ću vi di mo kao put i is hod (sa mo)raz vo ja i (sa mo)iz grad nje. Spi no za u svo joj Eti ci de fi ni še sre ću na ra ci o na lan i in tu i ti van na čin kao oseća nje ak tiv ne ra do sti, ko ju raz li ku je od pa siv nih za do volj sta va (ko je bi da na šnja psi ho lo gi ja zva la re ak tiv nim za do volj stvi ma) kao iz vo ra ljud ske ne sre će (tu ge, stra ha, ljut nje, mr žnje). Pre ma Fro mu, sre ća je u pro duk tiv noj, stva ra lač koj ori jen ta ci ji pre ma ži vo tu, ko ja pre va zi la zi na ša fi zi o lo ška, in stink tiv na od re đe nja iako iz vi re iz čo ve ko vih ne u ro fi zi o lo ških i ana tom skih struk tura. Ona je po ve za na sa ra do zna lo šću, ra zu mom, po ve zi va njem, a da na šnja psi ho lo gi ja do da je i ostva re nje po tre be za sa mo o dređe njem (auto no mi jom, ne za vi sno šću) i raz vo jem kom pe ten ci ja (growth of pro fi ci ency) ko je ja ča ju unu tra šnji lo kus kon tro le i sa mo e fi ka snost (self-ef fi cacy) 1. To su uslo vi za do ži vljaj slo bode i slo bo de od i slo bo de za, bez ko je ne ma sre će. Sva ki ži vot ni ko rak ko ji uve ća va čo ve ko vu zre lost, uve ća va i nje go vu spo sob nost da iza be re oslo ba đa ju ću al ter na ti vu. Ve ru jem da je slo bo da spo sob nost da se sle di glas ra zu ma i zna nja, na su prot gla su ira ci o nal nih stra sti; da je to eman ci pa ci ja ko ja čo ve ka čini slo bod nim i sta vlja ga u po lo žaj da ko ri sti vla sti te ra ci o nal ne mo ći i da objek tiv no shva ti svet i svo je me sto u nje mu. Ve rujem u nu žnost slo bo de od unu tra šnjih i/ili spo lja šnjih pri nu da, kao pred u slov slo bo de za stva ra nje, gra đe nje, sa zna va nje itd, ka ko bi na sta la slo bod na, ak tiv na, od go vor na lič nost. 2 Ame rički psi ho log ma đar skog po re kla, Mi ha lji Čik sent mi ha lji (Mi haly Csiks zent mi halyi), pro u ča vao je sre ću i kre a tiv nost. U knji zi Žive ti sre ćan psi ho lo gi ja sre će, pi še: Ti ve li ki tre nu ci ži vo ta na i la ze ka da su te lo ili duh an ga žo va ni do svo jih kraj njih grani ca u volj nom na po ru da se ostva ri ne što te ško i zna čaj no 3. On to na zi va op ti mal nim is ku stvom ili sta njem to ka (the 1 Bandura A., Social Foundations of Thought and Action: A Social Cognitive Theory, Prentice-Hall, Upper Saddle River, New Jersey 1986, str. 617. 2 From E., Kredo, http://www.spicum.com/index.php/soulfood/ inspiracija/1165-kredo-eriha-froma 3 Csikszentmihalyi M., Vivre heureux - psychologie du bonheur, Odile Jacob, Paris 2004, str. 17. 27
TATJANA MILIVOJEVIĆ flow) ko je fa vo ri zu je sa mo ra zvoj. Sta nje to ka je op ti mal no stanje in trin zič ne mo ti va ci je, u ko jem je čo vek pot pu no uro njen u ono što ra di, a od li ku je se moć nim ose ća njem slo bo de, ra do sti, sa mo o stva re nja i kom pe ten ci je. Čik zent mi ha lji je po red ter mi na op ti mal no is ku stvo i tok, uveo i iz raz psi hič ka ne gen tro pi ja da opi še men tal no sta nje sre će, sna ge i bud no sti. Pod se ća mo da je ne gen tro pi ja ili ne ga tiv na en tro pi ja u ter mo di na mi ci fak tor orga ni za ci je fi zič kih si ste ma, a u pre no snom zna če nju i dru štve nih i ljud skih si ste ma, ko je se su prot sta vlja en tro pi ji kao pri rod noj ten den ci ji ka dez or ga ni za ci ji i ras pa du si ste ma. Ne gen tro pi ja je si no nim za ko he zi o nu sna gu, sta nje sa mo or ga ni za ci je na višem ni vou ko je se kod po je din ca ogle da u po me nu tom ose ćanju sa mo e fi ka sno sti. To nas vra ća ra ni joj re če ni ci da je sre ća u raz vo ju i iz grad nji se be, u stal nom sa mo pre va zi la že nju, sve sna žni joj unu tra šnjoj ko he zi ji, in te gra ci ji i or ga ni za ci ji na sve vi šim ni vo i ma. U li te ra tu ri o in trin zič noj mo ti va ci ji, ko ja je neza o bi la zni fak tor sre će, opi su je se po jam sop stva kao me ta kogni tiv nog agen ta, tj. kao en ti tet ko ji nad zi re i upra vlja mi šlju, sve šću i tim pu tem i afek tiv no šću i po na ša njem. Ra di se o ne koj vr sti su per i or nog sop stva ko je po sre du je iz me đu spolj nih fakto ra (okru že nje, okol no sti) i unu tra šnjih fak to ra in di vi due 4 i ko ji upra vlja per cep ci jom i tu ma če njem tih spolj nih fak to ra, kao i sa mo per cep ci jom - a zna mo ko li ko ose ća nje sre će, bez ob zi ra na neo p hod nost ba rem mi ni mu ma po volj nih okol no sti, za vi si od tih unu tra šnjih fak to ra. To su per i or no, me ta kog ni tiv no sop stvo mo glo bi da se na zo ve sta njem psi hič ke ne gen tro pi je, kao sta nje sre će ko je sa dr ži i na še emo ci o nal no sta nje i ono što ra di mo, kako to ra di mo, če mu smo po sve će ni i če mu stre mi mo. Na da mo se da je iz ovog krat kog i sva ka ko ne do volj nog pri ka za su šti ne sre će ja sna nje na ve za sa kul tu rom, od no sno kul ti vi sa njem se be kao pro ce som ne pre kid nog ja ča nja sop stva kao me ta kog ni tivnog agen ta ili kao psi hič ke ne gen tro pi je. Vra ti će mo se ka sni je na tu ve zu. Kul tu ra i kul tu re Reč kul tu ra ko ri sti se u dva zna če nja: vred no snom (in di vi dual nom) i de skrip tiv nom (ko lek tiv nom, za jed nič kom). Po sto je da kle dve vr ste upo tre be re či kul tu ra : ta ko zva na vi so ka kultu ra - vas pi ta nje i obra zo va nje ko je do bi ja je dan po je di nac i za hva lju ju ći ko me će po sta ti čo vek ši ro kog zna nja, ci vi li zo van asi mi la ci jom bo gat stva fi zič ke, in te lek tu al ne i estet ske kul tu re 4 Bandura A., op.cit., 1986; Deci E. L. et al., Motivation and Education The Self-Determination Perspective, Educational Psychologist, vol. 26, Washington DC 1991, str. 325-346; McCombs B.L. i Marzano R.J., Putting the Self in Self-regulated Learning: The Self as Agent in Integrating Will and Skill, Educational Psychologist, vol. 25, n 1, Washington DC 1990, str. 51-69. 28
TATJANA MILIVOJEVIĆ i kul tu ra u an tro po lo škom smi slu, ko ju je Ralf Lin ton (Ralph Lin ton) naj sa že ti je, a ujed no i naj o bu hvat ni je, de fi ni sao kao na čin ži vo ta jed nog dru štva. U ovom dru gom, ko lek tiv nom i de skrip tiv nom zna če nju, an tro po lo gi ja nam je omo gu ći la da raz u me mo do ko je me re je po jam kul tu re obe le žen ra zno li ko šću. Ne po sto ji jed na već mno štvo kul tu ra, ko je se iz ra ža va ju u je zici ma, tra di ci ja ma i obi ča ji ma raz li či tih za jed ni ca. Evro cen trič na ili za pad no cen trič na per spek ti va je du go uba ci va la sve što ne ula zi u njen okvir u ka te go ri ju di vlja štva ili var var stva, za o stalo sti i pri mi ti vi zma. Da nas zna mo da, iako još uvek tri jum fa lan i do mi nan tan, za pad ni kul tur ni mo del pred sta vlja sa mo je dan od po sto je ćih kul tur nih mo de la. Me đu tim, to pre po zna va nje i prizna va nje kul tur nog di ver zi te ta za po sle di cu je ima lo i eks tremnu re la ti vi za ci ju, ni ve li za ci ju i ras te glji vost poj ma kul tu ra, kao i gu bi tak nje nih uni ver zal nih i ver ti kal nih di men zi ja. Sa gu bit kom vred no sne, tran scen dent ne i op šte čo ve čan ske di men zi je kul tu re, ona (od no sno, one u mno ži ni) se sve la na fak tu el ni ni vo. Na taj na čin je i tzv. vi so ka kul tu ra iz gu bi la svo je upo ri šte, pre ki nu ta je nje na ve za sa kul tu rom i ži vo tom jed ne za jed ni ce, te se ta ko ona otu đi la od svo jih ži vot nih, eg zi sten ci jal nih iz vo ra i na dahnu ća. Gre ška ko ju ra di kal ni re la ti vi sti či ne le ži u ne raz li ko va nju uni ver zal nog od par ti ku lar nog ko je se iz da je za uni ver zal no, te zbog ovog dru gog po ri ču i sa mu ide ju uni ver zal no sti. Pr vo bit ni greh za pad nog čo ve ka ni je u to me što je ot krio uni ver za li zam - to je na pro tiv ve li ko do stig nu će, već je u uni ver za li zo va nju par ti ku lar nog po gle da na svet i kul tur no-ci vi li za cij skog mo de la. Taj mo del, kao i sva ki dru gi kul tur ni mo del, sa dr ži i ne ke univer za li je, to jest uvi de i ot kri ća ko ja tran scen di ra ju svo je lo kalno is ho di šte i par ti ku lar na obe lež ja, ali i mno ge ele men te ko ji ne ma ju uni ver zal no va že nje. Vred no sni nor ma tiv ni re la ti vi zam, ti pi čan za post mo der no do ba, na vi kao nas je da u kul tu ru svr sta va mo sve i sva šta: od ta go va na zi do vi ma, pir sin ga, na či na ode va nja i fri zu re, is hra ne i sl. Sva ki par ti ku lar ni na čin, stil ži vlje nja, pro vo đe nja slo bod nog vre mena pro gla ša va se kul tu rom, od no sno sve je kul tu ra. Sto ga ne zna mo vi še šta da ra di mo sa ne ka da šnjom de fi ni ci jom kul ti vi sanog čo ve ka, ko ji je bio re fe rent ni mo del kla sič ne hu ma ni stič ke mi sli. Pod ti me se pod ra zu me vao po je di nac, ko ji je imao so lidan fi lo zof ski pr tljag, umet nič ko obra zo va nje, po zna va nje stranih je zi ka (oba ve zno ba rem osno va grč kog i la tin skog), na uč nih fun da me na ta, isto rij ske re pe re, ele men tar no po zna va nje mi to logi je i re li gi je, otvo re nost pre ma dru gim kul tu ra ma, ali i kul tur no po na ša nje i op ho đe nje pre ma dru gi ma. Ta kva de fi ni ci ja u dana šnje vre me zvu či pre vi še eli ti stič ki i od go va ra sa mo ma lom bro ju po je di na ca. Da li to zna či da tre ba da re vi di ra mo de fi ni ci ju kul tur nog čo ve ka? Da li u na šem post mo der nom, in for maci ono- 29
TATJANA MILIVOJEVIĆ teh no lo škom dru štvu tre ba, po put mno gih in te lek tu a la ca, da vidi mo svet ko ji je po stao ne uk i ne kul ti vi san? Kul tu ra i post mo der nost Ne ma po tre be za svr he ovog pri lo ga da pra vi mo osvrt na isto rijat zna če nja kul tu re. Po đi mo od tre nut ka u ko jem se na la zi mo. Pre sek ili di jag no za da na šnjeg sta nja je već do bro po zna ta, če sto po na vlja na, te je sto ga po sta la već i tu ri zam. Ali ipak tre ba da se osvr ne mo na nju ra di ono ga što će sle di ti. Ži vi mo u eri masov ne po tro šnje, ma sov ne ko mu ni ka ci je, in di vi du al ne ma sov ne kul tu re. 5 To je era obe le že na opa da njem ili ne stan kom ve li kih ide ja i ide o lo gi ja, ko ju Li po vec ki (Li po vetsky) u knji zi Do ba pra zni ne na zi va post mo der nom. 6 Šta ka rak te ri še od nos postmo der ne pre ma kul tu ri? Pre sve ga, jed na uoč lji va od li ka, poi sto ve će nje sve ta kul tu re sa sve tom kon zu ma ci je. Ha na Arent (Han nah Arendt) pra vi ja snu raz li ku iz me đu te dve sfe re, su protsta vlja ju ći bez vre me ni svet Kul tu re sve tu uti li tar nog, pro la znog po tro šnog pred me ta. 7 U re la ti vi stič kom, de kon struk ti vi stič kom i de lo go cen tri šu ćem ni ve li sa nju po ja va, od no sno u od bi ja nju njiho ve hi je rar hi za ci je, post mo der na ozna ča va kraj uzor no sti tzv. vi so ke kul tu re. Taj va ku um ili ha os (eti mo lo ški pra zni na, ne red) sa vr še no po go du je dru gim si la ma, kon kret no tr ži šnom fun damen ta li zmu i ap so lu ti zmu, iz ko jeg se, bez mu ke, kao ka kvom pri rod nom sna gom i za ko ni to šću, eko no mi stič ki po jam vred nosti ob ru ša va u sve sfe re, pa i u kul tu ru. Ako po re di mo dnev ne no vi ne, ne delj ni ke i ma ga zi ne do ka snih osam de se tih i de ve dese tih (vre me pot pu ne de re gu la ci je tr ži šta i na stan ka tr ži šne ide olo gi je u smi slu sve to na zo ra) i one po sle to ga, pri me ti će mo da se u pri lo zi ma o kul tu ri da nas uvek po mi nju no vac, bu dže ti, fon dovi, sred stva, za ra de, is pla ti vost pro je ka ta, in ve sti ci je, fi nan sij ska sa mo o dr ži vost i sl. Na rav no da su kul tu ri uvek bi la po treb na mate ri jal na sred stva, ali je in di ka tiv na pro me na na gla ska u go vo ru o kul tu ri, sa nje ne in trin zič ne, sa mo bit ne vred no sti i zna ča ja na in stru men te i uslo ve nje nog spro vo đe nja. Tr ži šna ide o lo gi ja tvo ri po tro šač ki men ta li tet i hra ni se nji me: ona od nje ga ži vi. Vred nost pred me ta, ali i ljud skih bi ća, sve dena je 8 na ono što mo že mo od njih da is ko ri sti mo, da iz vu če mo u smi slu do bi ti. Za do volj stvo po tro šnje je me ra na ših za do voljsta va. Bes ko nač no za sta re lo i ne pri me re no zvu če na pri mer pojmo vi ra da, di sci pli ne, du ge vre men ske per spek ti ve, sa mo pre go 5 Izraz zvuči protivrečno, ali nije jer se radi o čoveku mase u značenju koje je tom izrazu dao Ortega i Gaset. 6 Lipovecki Ž., Doba praznine ogledi o savremenom individualizmu, IKZS, Sremski Karlovci-Novi Sad 2011. 7 Arendt H., L humaine condition, Gallimard, Paris 2012. 8 Iako deklarativno nije, ali to je realno stanje. 30
TATJANA MILIVOJEVIĆ ra, so li dar no sti sa pro šlim i bu du ćim ge ne ra ci ja ma. Ne pri vla če nas vi še ve li ke po li tič ke ide je (even tu al no sa mo spe ci jal ni projek ti), za raz li ku od ve o ma po li ti zo va nih ge ne ra ci ja še zde se tih go di na pro šlog ve ka, ko je su svo jim de la njem po sta vi le osno ve svih da na šnjih po kre ta (ko ji su uve li ko pa ci fi ko va ni i či ju buntov nost je si stem sa vr še no asi mi lo vao): pro tiv ra sne i pol ne diskri mi na ci je, pro tiv sim bi o ze krup nog bi zni sa i po li ti ke, pro tiv mi li ta ri zma, fa na ti zma i re pre si je, pro tiv za ga đe nja i uni šte nja pri ro de. Po sta li smo in di fe rent ni na re vo lu ci o nar ne slo ga ne. Ne že li mo da me nja mo svet, že li mo da pro fi ti ra mo od nje ga. Mi smo de ca in du strij skog i po stin du strij skog in di vi du a li stič kog he do ni zma, ži vi mo u eri mar ke tin ga či ji je kre do ma siv no usađi van u na šu svest od naj ra ni jeg de tinj stva. Mas-me di ji su potro šnju i za ba vu po di gli na rang pa ra dig me po sto ja nja, ko ja je ne kad bi la pri vi le gi ja bo ga tih i do ko nih na spram ma sa trud beni ka, fa brič kih rad ni ka i se lja ka, a sa da se oma so vi la i kao ideal i kao prak sa. Ako obra ti mo pa žnju na svet ko ji nas okru žu je, vi de će mo svuda tu ten den ci ju da se ne za si ta, ne po sre do va na, neo ple me nje na sen zor nost hra ni br zom hra nom kon zu ma ci je, da se u svim stvari ma tra že (sa mo)za bo rav i ra zo no da. Usled to ga, sva ka ak tivnost ko ja zah te va ve ći i kon ti nu i ra ni men tal ni na por, str plje nje, po stup nost i uče nje, ko ja se obra ća in te li gen ci ji ko li ko i ose ćajno sti, ko ja zah te va mir, kon tem pla ci ju, udu blji va nje, usred sređe nost i ula ga nje ko je ne do no si br zu do bit u vi du ne po srednog za do volj stva, tr pi obez vre đi va nje, ko je je di rek tan re zul tat dru štve nog uslo vlja va nja. Pr va žr tva te si tu a ci je je obra zo va nje, a sa mim tim i kul tu ra u kla sič nom zna če nju, jer se kul tu ra preno si vas pi ta njem i obra zo va njem. Za ado le scen ta na vik nu tog da me nja ka na le u po tra zi za što sna žni jim na dra ža ji ma, da se br zo hra ni, br zo ži vi, u gro zni ča voj po tra zi za za do volj stvi ma, uče nje je uža sno spo ro, do sad no i sto ga ne sa mo ni štav no već i ne pod no šlji vo. A kul tu ra, kao što zna mo, se ne pre no si ge netski, ne usva ja osmo zom, već se du go i po ste pe no uči i usva ja. Ona se ne pre no si na su mič no, im pro vi zo va nim sred stvi ma, već do bro osmi šlje nim, sra zmer nim raz voj nim fa za ma re ci pi je na ta i ade kvat no im ple men ti ra nim pro gra mi ma. Kul tu ra, od no sno usva ja nje kul tu re, zah te va pre sve ga slo bod no vre me. Ka ko tog vre me na ne ma mo, ra ste in te res za la ko do stup nim on lajn dajdže sti ma, skra će nim ver zi ja ma, sa že ci ma, za sur fo va nje ko je je an ti no mič no u od no su na pro ces i di na mi ku lič nog i traj nog usva ja nja kul tu re. Da na šnja de ca i ado le scen ti, ali i od ra sli, ima ju pro blem sa održa va njem i ra spo nom pa žnje. Sve je vi še slu ča je va tzv. po re meća ja pa žnje, zbog na vik nu to sti na ne pre kid nu sen zor nu ek sci taci ju, ко ја, da bi se odr ža la, tra ži stal no no ve i sve in ten ziv ni je sti 31
TATJANA MILIVOJEVIĆ mu lu se. U uči o ni ci ili am fi te a tru, mla di bi ra do pri ti snu li dug me na da ljin skom da pro me ne ka nal, ubr za li ili pre sko či li se kven ce ko je im ni su in te re sant ne i za bav ne. Pre da va či se sve vi še ža le da mo ra ju da bu du i glum ci i ani ma to ri da bi uop šte mo gli da odr že nji ho vu pa žnju. Uče nje je ste pri nu da i od u vek je to i bi lo, ali je da nas prag to le ran ci je na ta kva ogra ni če nja i pri nu de nad na go nom za za do volj stvom, znat no sni žen. Uče nje, sa zna va nje, zah te va tr plje nje nu žnih fa za mu ko trp nog pro bi ja nja do sva kog na red nog pra ga raz u me va nja (u skla du sa prin ci pom psi hič ke ne gen tro pi je i do sti za nja op ti mal nog is ku stva), ono je sto ga suprot no fi zi o lo škom i ne u ro lo škom pri mar nom na če lu eko no mično sti. Pro ces pod u ča va nja i uče nja u ne kim seg men ti ma mo že da se ani mi ra i uči ni uz bu dlji vim, i sma tra mo da pre da va či tre ba mak si mal no da se tru de u tom prav cu, ali se sve jed no ne mo že iz be ći ne ka vr sta na si lja nad po ri vi ma, im pul si ma, ja ča nje to leran ci je na fru stra ci ju, do sa du i sa mo kon tro la u od la ga nju za dovolj stva. To ne do la zi sa mo od se be ni ti is klju či vo spolj nim moti va to ri ma. Za to je po treb no raz vi ti od re đe ne psi hič ke struk tu re, ko je su raz li či te od onih ko je upra vlja ju prin ci pom za do volj stva. Bez ne u ron skog ob u ča va nja kul tu rom, čo vek ne po sta je ili ne osta je pri ro dan, ne po sre dan, jer pri ro dan čo vek ne po sto ji. Čo vek je bi će kul tu re, kul tu ra je rod no me sto hu ma ni te ta. Na i me, ni su sa mo po gled na svet i na ši vred no sni si ste mi pod uti ca jem so ci jal nih i kul tur nih fak to ra. Taj uti caj se že mno go dalje i za hva ta i du blje di men zi je čo ve ko vog is ku stva. I osnov ni na go ni, uni ver zal ni za ce lu vr stu kao i za ži vo ti nje, kao što su žeđ i glad su po sre do va ni kul tu rom (šta pi je mo i je de mo, na ko ji na čin, ka da, s kim...) Ni sek su al nost ni je pu ka bi o lo ška ka te gori ja: sek su al no po želj ni objek ti, na či ni iz ra ža va nja pol no sti su oni ko je pro mo vi šu jed no dru štvo i kul tu ra. Čak su i naj ar haič ni ja ču la, ču lo mi ri sa i uku sa, edu ko va na kul tu rom. Raz li čiti do mi nant ni si ste mi vred no sti u raz li či tim kul tu ra ma ob li kuju i naj e le men tar ni je po ri ve. Ume sto di le me pri rod no/kul tur no ili uro đe no/ste če no, tač ni je je re ći da je čo vek to tal no, u svim aspek ti ma i di men zi ja ma svog ži vo ta, bi o kul tur no bi će. Sva ka ljud ska rad nja je isto vre me no i ne raz dru ži vo bi o lo ška i kul tur na: je sti, pi ti, spa va ti, re pro du ko va ti se, pe va ti, igra ti, mi sli ti, od mara ti se; za tim na čin na ko ji se igra mo, uži va mo, vo li mo, bra ni mo te ri to ri ju, is po lja va mo agre si ju. 9 Pa ra fra zi ra ju ći ono što je Ma linov ski (Ma li now ski) re kao za tra di ci ju, mo že mo re ći da kul tu ra mo di fi ku je i pre o bra ža va sve in stink te. Još in tri gant ni je je to što je sa ma pred sta va i po jam pri ro de, ili pri rod nog čo ve ka, pro iz vod ve o ma raz vi je ne kul tu re: sa mo raz 9 Milivojević T., Uvod u kulturnu antropologiju, Megatrend Univerzitet, Beograd 2012. 32
TATJANA MILIVOJEVIĆ vi je na kul tu ra mo že da do đe do ta kvog raz gra ni če nja iz me đu pri ro de i kul tu re. Ide ja pri ro de iz ra ža va ta ko đe i po tre be jed ne kul tu re ko ja te ži da re a gu je pro tiv onog što je iz ve šta če no i ograni ča va ju će u njoj. Ne po sto ji ide ja ko ja bi bi la vi še dru štve na i kul tur na od ide je pri ro de, oču va nja pri ro de ili po vrat ka pri ro di. Kao pro iz vod ljud ske mi sli, ide ja pri ro de ne da je ja sne i jed noznač ne smer ni ce: ne ko u njoj vi di sklad no, go to vo raj sko sta nje (Ru so), dru gi prin cip bor be (He ra klit, Dar vin, Marks), tre ći u poj mu pri rod ne se lek ci je na la ze osnov za in di vi du a li zam i bespo šted no ri val stvo, a dru gi za dru štve ne vred no sti so li dar no sti i uza jam ne po mo ći, jer sma tra ju da je dru štvo a ne po je di nac primar ni su bjekt. Po jam pri rod nog, ne spu ta nog, ap so lut no sponta nog čo ve ka je mit mo der nog čo ve ka, ro man tič na sli ka ko ja ne ma ve ze ni sa čim što je ot kri ve no i što se zna o tzv. pri mi tivnom čo ve ku. To sa mo zna či da ka da kul tu ra ustuk ne, ne osta je ni ka kva iz vor na, ne pa tvo re na, ne i zo pa če na čo ve ko va pri ro da, već pri ro da iz o pa če na od su stvom kul tu re ili be zna čaj nom, lošom pot kul tu rom. Čo ve ku ni je da to da bu de ne po sred no, prirod no bi će, oslo bo đe no na po ra po sre do va nja sop stve ne pri ro de kul tu rom. On sti če ne po sred nost opa ža ja, ose ća nja i uvi da, tek pro la skom kroz me di ja ci ju kul tu re. Nje mu ni je da to da ži vi bez na po ra po sta ja nja čo ve kom, osva ja nja i raz vi ja nja čo več no sti u se bi. A to se či ni vas pi ta njem, obra zo va njem i kul tu rom. Kul tu ra je iz raz čo ve ko vog stva ra la štva. Sva ka ge ne ra ci ja nasle đu je te ko vi ne pret hod nih i stva ra no vo u okvi ri ma onog što je pri mi la. 10 Pa žnja i uče nje su da kle nu žni pred u slo vi za stva rala štvo. Kre a tiv nost je, po de fi ni ci ji, pro iz vo đe nje ne čeg no vog. Ali da bi ne što bi lo pro me nje no mo ra pr vo da bu de na u če no. Pro me ne u čo ve ko vom sve tu se ne de ša va ju spon ta no, pri rodnom se lek ci jom kao u bi o lo škoj evo lu ci ji, već zah te va ju ve li ki volj ni na por, ula ga nje i trud. Mu zi čar tre ba da ovla da mu zič kom tra di ci jom, not nim si ste mom, funk ci o ni sa njem in stru me na ta pre ne go što mo že i da po mi sli da kom po nu je no vu me lo di ju; da bi po bolj šao di zajn avi o na, in že njer tre ba da vla da fi zi kom, aerodi na mi kom i raz lo zi ma zbog ko jih pti ce ne pa da ju s ne ba. Posao sa vla đi va nja sim bo la, zna ko va i pra vi la (ma te ma ti ke, fi zi ke, he mi je, mu zi ke itd.) ko ji su nam po treb ni da bi smo raz u me li bi lo ko ji kul tur ni do men, te go ban je i za mo ran, ali ne za o bi la zan po sao. Ovla da ti zna či da pret hod no tre ba uči ti, a uči ti i na u či ti zna či da tre ba obra ća ti pa žnju na in for ma ci je. Sva ki volj ni čin zah te va pa žnju i da je spo sob nost pa žnje ogra ni če na. 11 Mo žemo da ob ra đu je mo sa mo od re đe ni broj in for ma ci ja u isto vre me. Ko li ko tač no, ne zna se, ali je ja sno da ne mo že mo da uči mo 10 Golubović Z., Čovek i njegov svet, Prosveta, Beograd 1973. 11 Csikszentmihalyi M., La créativité: Psychologie de la découverte et de l invention, Robert Laffont, Paris 2006. 33
TATJANA MILIVOJEVIĆ isto vre me no mu zi ku i fi zi ku, kao što je iz ve sno da ne mo žemo da uči mo ra de ći pri tom ne ku dru gu ak tiv nost, ko ja zah te va bar deo na še pa žnje (tu ši ra nje, te le fo ni ra nje, kuc ka nje po ru ka na mo bil nom ili na dru štve nim mre ža ma i sl). U stva ri, do bar deo na še ogra ni če ne re zer ve pa žnje po sve ćen je za da ci ma nu žnim za sva ko dnev no pre ži vlja va nje. U ce lo kup nom ži vo tu, uče nje u bi lo ko joj sim bo lič noj sfe ri pred sta vlja sa mo de lić ras po lo ži ve ko li či ne pa žnje. Po tra ga za br zim, ne po sred nim za do volj stvom, u sa ve zu sa otkri ćem sek su al no sti i pro jek ci jom u že lju, pri rod na je od li ka ado le scen ci je. Ali je ta ko đe neo p hod no (do ne kle) spu ta va ti, ogra ni ča va ti, ka na li sa ti, pre u sme ra va ti na gon sku ener gi ju, kao što su to sve kul tu re sve ta, od naj pri mi tiv ni jih, ple men skih do ve li kih ci vi li za ci ja ra di le. U ado le scen ci ji se po tvr đu je ego sa naj ve ćom si lo vi to šću, pre ne go što će to bi ti tem pe ri ra no progre siv nim pre la skom na zre li auto nom ni iden ti tet, što je ta kođe jed na od naj bit ni jih funk ci ja kul tu re. Ali ka da ce lo dru štvo (i to glo bal no) pra vi od ne po sred nog za do volj stva sti mu la ci je sek su al no sti i že lje i afir ma ci je ega svoj men tal ni i kul tu ro loški kod, to zna či da ono, u du bo koj re gre si ji na in fan til ne obrasce po na ša nja, obez gla vlje no ju ri za ado le scen ci jom. Oda tle i stra ni (en gle ski i fran cu ski) iz raz za da na šnje od ra sle lju de: adu le scent (spoj adult i ado le scent). Post mo der ni stič ki svet je na pra vljen za pred sta vu o mla do sti i ži vi fo ku si ran na tu predsta vu, dok isto vre me no, u prak si, po ka zu je svoj pre zir pre ma mla di ma - ne sa mo ti me što im ne pru ža mo guć nost za po sle nja, osa mo sta lje nja i per spek ti vu, već usva ja ju ći od njih sa mo princip za do volj stva i že lju za za ba vom pro mo vi sa nu u rang kul tu re. Ne uva ža va nji ho vu po tre bu za raz vo jem, usa vr ša va njem, sazre va njem, nji ho vu lu cid nost, ozbilj nost, kri tič nost, prav do ljubi vost, že lju za pro me nom, ide a li zam, en tu zi ja zam. Za to i nagla ša va mo da se ra di o pred sta vi ili kon struk tu mla do sti, a ne o sa moj mla do sti. No ka ko smo do spe li do tle da za ba va po ti sne kul tu ru ili se identi fi ku je sa njom? Je dan od fak to ra ko ji je po mo gao u to me je i igra nje na kar tu an tro po lo škog re la ti vi zma. Le vi-stros i dru gi an tro po lo zi (na ro či to pred stav ni ci kul tu ra li stič ke ško le) su nas le gi tim no po u či li da su tra di ci o nal ne kul tu re jed na ko kul tu re kao i za pad na kul tu ra, i da ne po sto ji pri ro dan čo vek. Me đutim, ne le gi tim no i neo gra ni če no uop šta va nje tog uvi da do ve lo nas je u is ku še nje da sva ki par ti ku lar ni na čin ži vo ta po i ma mo kao ob lik kul tu re. Do volj no je frag men ti sa ti dru štve ni ži vot u ple me na od ko jih sva ko ima svo ju kul tu ru. Kao što Si juk si, Hiva ro In di jan ci, Eski mi ima ju svo ju kul tu ru, re ći će mo da ple mena u na šem dru štvu tvo re kul tu ru: pank kul tu ru, teh no kul tu ru, rep kul tu ru, new age kul tu ru itd. Do mi nant no ple me su pri tom 34
TATJANA MILIVOJEVIĆ mla di. Ta ko na sta je pot pu na kon fu zi ja iz me đu na či na ži vo ta, ode va nja, po na ša nja, za ba vlja nja s jed ne stra ne, i kul tu re s dru ge stra ne. Skli znu će zna če nja, ko je se sa sto ji u to me da se svi ob li ci i vr ste za ba ve po sma tra ju kao kul tu re, po sta lo je pod ra zu meva ju će. Uz to, do mi nant na funk ci ja me di ja ni je obra zo va nje i kul ti vi sa nje, već di stri bu i ra nje za ba ve obez na nje nim, pa siv nim, obe slo vlje nim gle da o ci ma. Mas-me di ji da ju gro mo gla san od jek sup kul tu ri, či ji je prin cip upra vo da po ti sne i za me ni kul tu ru. On da se a po ste ri o ri stvo re no sta nje pro gla ša va za te če nim, što se iz ra ža va u bes pri zor noj flo sku li: da va ti lju di ma ono što žele, pret hod no one mo gu ćiv ši raz voj psi hič kih struk tu ra i uslo va ko ji po dr ža va ju usva ja nje kul tu re i ko ji bu de mo tiv, afi ni tet i po tre bu za njom. U okru že nju pre za si će nom sva ko vr snim me dij skim i teh nič kim na dra ža ji ma, u kul tu ri eko no mi zma, kon zu me ri zma, br zi ne, la ko će po sto ja nja i po vr šno sti ne sa mo da je te ško, već posta je psi ho lo ški i ne mo gu će uče ni ku (đa ku, gim na zi jal cu, studen tu) da pro na đe i pro bu di u se bi strast za sa zna va njem, ra dost in te lek tu al nog ot kri ća. Po treb no je te gob no ra zu slo vlja va nje da bi se ose ti la draž, bo gat stvo i pri vlač nost kul tu re. Ka da vas sve oko vas na vo di i ma mi na men tal nu le njost i na za ba vu, ka da dru štvo, mo no ma nič no op sed nu to pro fi tom, a zbu nje ni i za stare li si stem obra zo va nja ne bri ne o to me da raz vi je, uz ne se, diver zi fi ku je ljud ske po tre be, gde i ka ko na ći pod sti ca je i hra nu za pri ro dom da tu ra do zna lost i po riv za sa zna njem i stva ra laštvom? Obra zov ni si stem, kao me dij pre no še nja kul tu re, uhvaćen je u pro tiv reč nost ko ju ne mo že da sa vla da: iz me đu si ste ma ko ji po či va na, ka ko ih From zo ve, pa si vi zi ra ju ćim po tro šač kim po bu da ma, i zah te vi ma za sve vi šim obra zo va njem, i to oma sovlje nim. Ali isto ta ko, on je iz gu bio svoj spi ri tus rec tor, ono što či ni smi sao obra zo va nja i kul tu re, a iz go va ra se ne za in te re so vano šću i ot po rom sa da šnje omla di ne kul tu ri, da ne bi re vi di rao svo je pe da go ške me to de. Kul tu ru tre ba ume ti ko mu ni ci ra ti ta ko da ona do tak ne, pro bu di, ras pa li va tru pri rod ne zna ti že lje i težnje ka ot kri va nju i sa zna va nju. Mno gi mla di, ko ji ma su do sad ni ča so vi i pre da va nja, pre da no gle da ju kul tur no-obra zov ne ka na le kao što su Hi story, Di sco very, Na ti o nal Ge o grap hic i dr, i da na in ter ne tu tra že i na la ze za ni mlji ve po pu lar no na uč ne pri lo ge, ili ra do uče stvu ju u na uč nim i umet nič kim ra di o ni ca ma. Ovo ne pro tiv re či ono me što je ra ni je re če no da je uče nje i ne ka vr sta pri nu de, ali pra vil no pod sti ca nje i mo ti vi sa nje in te lek ta i osećaj no sti, omo gu ća va pro gre siv nu in ter i o ri za ci ju spolj ne pri nu de kao unu tra šnje vred no sti i unu tra šnjeg mo ti va na pu tu ka kul turnom, to jest lič nom raz vo ju. Ovo ta ko đe po tvr đu je da se mo derne teh no lo gi je mo gu ko ri sti ti i da ih tre ba pa met no i svrsis hod no upo tre blja va ti u ko mu ni ka ci ji kul tu re, ta ko da se bez gla vo sur fo 35
TATJANA MILIVOJEVIĆ va nje po mre ži pre o bra ti u fo ku si ra no, pro mi šlje no i se lek tiv no is tra ži va nje. Kul tu ra i ži vot Mi sa o ni ži vot ni je ži vot na ko ji se spo lja ka le mi mi sao. Po menu li smo kul tur nu po sre do va nost sva kog bi o lo škog na go na, ali ne sme mo za bo ra vi ti da i sva ka spe ci fič no ljud ska cr ta ima svoj bi o lo ški iz vor. Čo vek ostva ru je i raz vi ja svo ju ani mal nost, ali kroz pre o bra žaj ko ji mu je omo gu ćio da stvo ri sa svim no vu, kul tur nu, sfe ru. An tro po lo gi ja ko ja ne uzi ma u ob zir ži vot kao bi o lo šku da tost, kao sve pri sut nu di men zi ju ljud skog po sto ja nja, po sta je bes krv na, ka že Ed gar Mo ren (Egar Mo rin) i do da je: Ići ću čak do tle da ka žem da su du hov ne i psi hič ke funk ci je koje se raz vi ja ju unu tar so ci o kul tur ne sfe re još uvek ži ve de latno sti: za me ne ži vot du ha ni je sa mo me ta fo ra. Na ši mi to vi, dok tri ne i uče nja ni su pu ke nad struk tu re, to su ži ve stva ri; mi smo nji ho vi eko si ste mi i oni se hra ne na ma 12. I dru štvo ima ne ke od li ke ži vog or ga ni zma. Ono ni je ni ve štač ki me ha ni zam ni agre gat po je di na ca, to jest ne mo že se sve sti na zbir po je dina ca ko ji ga či ne ima svoj tip ži vo ta, svo je za ko no mer no sti i di na mi ku. Dru gim re či ma, kul tu ra ni je ne ka kva nad struk tu ra tu đa or gan skoj in fra struk tu ri, već je ona sam ži vot. Ka da se ži vot mi sli is klju ču je iz sa mog ži vo ta, kul tu ra se de vi ta li zu je i skla nja na mar gi ne po sto ja nja. Da nas je in te lek tu al na eli ta taj mar ginal ni sloj, pot pu no od se čen od okol ne kul tu re i od pro seč nih smrt ni ka. Ne po sto je vi še ukle ti pe sni ci ili sli ka ri, jer smo po stali pot pu no rav no du šni na sva ki ob lik tzv. vi so ke kul tu re (mi sli, duha). Od nos se pre o kre nuo: ne ma vi še su prot sta vlje no sti iz među mar gi nal nog ži vo ta iz van kul tu re i sa me kul tu re, jer je kul tu ra po sta la mar gi nal na. Sve du blji jaz iz me đu ži vo ta, shva će nog kao pu ke, si ro ve bi o loške da to sti, sfe re vi tal no sti (da kle i mla do sti) i kul tu re kao sfe re du ha, De bor (De bord) tu ma či u sve tlu gu bit ka uko re nje no sti u mi tu, za jed nič kom je zi ku tra di ci o nal ne kul tu re, im pli ci ra ju ći time da je u mi tu sa dr žan je zik u ko jem ži vot su sre će sam se be u svo joj bez vre me noj du bi ni i sim bo lič koj for mi. 13 Je zik mi ta je su šta su prot nost pred sta vi, spek ta klu i si mu la kru mu jer no si u se bi ono što ne do sta je pred sta vi epi fa ni ju, nu mi no znost, osećaj za ho ri zont tran scen den ci je u ko ji se upi su je in di vi du al no i ko lek tiv no po sto ja nje. Mit u ovom slu ča ju, to jest kao ži lu kuca vi cu kul tu re, shva ta mo ona ko ka ko ga je raz u meo Ko la kov ski (Ko la kow ski): kao po sta vlja nje i na sto ja nje da se da ju od go vo 12 Morin E., Le paradigme perdu, Le Seuil, Paris 1973, str. 52. 13 Debord G., La société du spectacle, Gallimard, Paris 1992. 36
TATJANA MILIVOJEVIĆ ri na kraj nja pi ta nja. 14 Mit ska kul tu ra je ži va kul tu ra. Mit nu di re še nje za čo ve ko va mo ral na i eg zi sten ci jal na pi ta nja, i predsta vlja nje go vo upo ri šte u ži vo tu. Kul tu ra je u da na šnjem postmo dernistič kom sve tu kao ka kav iner tan, ne živ en ti tet, ko ji se ima ili ne ma, odvo jen od pra vog, in di vi du al nog i dru štve nog ži vo ta ko ji se be u njoj vi še ne pre po zna je. Kul tu ra, po sma tra na u mo du su ima ti, ne omo gu ća va da u njoj ose ti mo bes ko nač ni ti traj ži vo ta. Pro ces ko jim ži vot pre sta je da ot kri va, pre po znaje i iz ra ža va se be u ono me što stva ra je ključ za raz u me va nje umi ra nja kul tu re. U ese ju Var var stvo, Mi šel An ri (Mic hel He nry) na gla ša va proži ma nje ži vo ta i kul tu re: Kul tu ra ozna ča va sa mo tran sfor ma ci ju ži vo ta, kre ta nje ko jim se on ne pre kid no me nja i pre o bra ža va, da bi se ma ni fe sto vao, re a li zo vao i ra stao kroz naj vi še ob li ke ostva re nja. Kul tu ra ni je ne što što se ima, ona je ži vot ko ji se živi. Kul tu ra se ne svo di na objek tiv no zna nje, odvo je no od se be, od svog bi ća. To ni je pred met na eru di ci ja. Kul tu ra se, u svim svo jim ob li ci ma, pre po zna je kroz unu tra šnji po tres i pre o bražaj čul no sti, ose ćaj no sti i in te li gen ci je. Šta je za jed nič ko či ta nju knji ge ko ja ši ri na še vi di ke, po tre sa na še sr ce i naš um, gor ljivo sti i uz ne se no sti pri slu ša nju ve li kog mu zič kog de la, ra do sti sli ka nja i is cr ta va nja pre de la svo je du še? To je bu đe nje, ma nife sto va nje ži vo ta sa mom se bi u onoj naj in tim ni joj, naj skro vi tijoj je din stve no sti su bjek tiv no sti, ta mo gde su ose ća nja i in te lekt te sno po ve za ni i ob je di nje ni u is toj lju ba vi 15. Ne po sto ji pra va po dvo je nost iz me đu kul tur ne i pri rod ne sfe re ži vo ta. Ži vot se ostva ru je kroz mno go broj ne ob li ke kul tu re. Ži vot je ne pre ki dan pro ces sa mo tran sfor ma ci je, sa mo ra zvo ja, sa mo o sve šći va nja i sa mo o stva re nja kroz kul tu ru. On sa dr ži u se bi kul tu ru, jer kultu ra iz ra nja iz bi o lo ških, pri rod nih struk tu ra. Ako je ži vot ne prekid no kre ta nje sa mo tran sfor ma ci je i sa mo o stva re nja, on da je on sam kul tu ra ili je ba rem no si upi sa nu u se bi, kao svo ju su štin sku dis po zi ci ju, moć i te žnju. Fi lo zo fi ra ti, ka že An dre Kont-Sponvil, (An dré Com te-spon vil le), zna či mi sli ti svoj ži vot i ži ve ti svo ju mi sao. 16 Ali ta ko ne do ži vlja va kul tu ru uče nik ko ji ima gor ko is ku stvo ško lo va nja, zbog te ško ća da in te gri še u sop stve ni ži vot i bi će zna nje ko je mu se nu di, da se nji me hra ni. U svo joj opred me će no sti, frag men ti sa no sti i spe ci ja li zo va no sti, to zna nje je stra no ži vo tu nje go ve su bjek tiv no sti. Su bjek ti van ži vot lično sti (je di ni kroz ko ji se do hva ta i pre la ma sva ka spo lja šnjost) je ce li na ko ja te ži ce lo vi to sti u opa ža nju, ose ća nju i sa zna nju. Frag men ti sa no zna nje ko je mu pru ža ras par ča nu, iz lo mlje nu vi 14 Kolakovski L., Prisutnost mita, Rad, Beograd 1989. 15 Henry M., La Barbarie, Grasset, Paris 1987, str. 12-13. 16 Sajt Andre-Kont Sponvila: http://comte-sponville.monsite-orange.fr/page7/ index.html, postavljeno 02.02.2009, konsultovano 15.09.2012. 37
TATJANA MILIVOJEVIĆ zi ju sve ta ne ni sve ta, jer se svet kao ce li na iz gu bio to li ko je spo lja šnje i tu đe nje go vom bi ću da ne mo že da ga do tak ne. Uče nik se sto ga ose ća kao u iz gnan stvu u od no su na ono što uči i mu či se jer mo ra da me mo ri zu je i re pro du ku je ne što što mu je pot pu no stra no. U tom smi slu škol sko zna nje ni je pra va spozna ja jer mu ne do sta je ključ ni ele ment pra ve spo zna je: sve sna sa mo re fe rent nost. Sa zna nje je hra na za um sa mo u me ri u ko joj uče nik mo že da ga in te gri še u se be, da ga uči ni de lom sop stvenog ži vo ta i po sto ja nja, što će re ći sa mo ako ga raz u me. Na latin skom raz u me ti se ka že com pren de re, od uze ti (pren de re) i sa (cum) so bom. Sa mo to osta je od pri mlje nog zna nja, ono što smo za i sta du bin ski in te gri sa li, tj. raz u me li, uze li sa so bom, u se be, a ne ono što je sa mo na u če no i što osta je na ni vou ap straktne pred sta ve. Jer ži vot asi mi lu je i me ta bo li še sa mo ono što je ži vo ili što mo že da, svo jim pro ce si ma, pre tvo ri u ži vo. Kul tu ra je ono što osta je kad se sve za bo ra vi 17, jer je pre šla u ne svesno zna nje ko jim se ži vi. Eri o o va (Her ri ot) de fi ni ci ja kul tu re ne pri pa da do me nu kvan ti ta tiv nih kri te ri ju ma, ma se aku mu li sa nih zna nja. Ona se sme šta u du go roč nu vre men sku di men zi ju, jer ne pred sta vlja ne po sred nost zna nja na u če nog za su tra dan. Kul tu ra je, u tom smi slu, du ga se di men ta ci ja i stra ti fi ka ci ja ko ja in divi du a li zu je svog no si o ca. Kul tu ra in di vi du a li zu je, per so na li zuje je din ku i usta no vlju je nje nu otvo re nost pre ma sve tu iz van i iz nad im pe ra ti va prak tič ne nu žno sti i uti li tar nih po tre ba. Sa vre me ni od nos pre ma kul tu ri op te re ćen je, po red tr ži šnog ap so lu ti zma, i sci jen ti zmom. Sci jen ti stič ka pred sta va sve ta posta vlja ono objek tiv no, mer lji vo, pro ver lji vo kao je di no stvarno, a dis kre di tu je su bjek tiv no, ko je je me đu tim več ni, ne u mit ni i ne pre la zni te melj objek ti vi te ta. Ona de fi ni še svet na osno vu ma te ma tič kih ide ja ko je omo gu ća va ju da se on sta vi u for mule i pre me ra va. Odva ja nje su bjek ta (čo ve ka) i pri ro de (objek ta) pri pi su je se na stan ku mo der ne na u ke sa Ga li le jom. Taj pro ces je kul mi ni rao sa De kar to vom fi lo zo fi jom i Njut no vom fi zi kom, u ko joj je uni ver zum pri ka zan kao ve li ki me ha ni zam (ča sovnik). Pri ro da ni je vi še ži vi, pul si ra ju ći or ga ni zam, ma kro ko smos ko ji se ogle da u čo ve ku kao mi kro ko smo su. Za to ta da do la zi i do raz vo da iz me đu objek tiv no sti i su bjek tiv no sti, i ra zu ma i osećanjа. Svet na u ke, od se čen od svo jih ži vih ko re na, u sve sti je im pli cit no obe le žen jed nom fun da men tal nom ilu zi jom: Ilu zi ja Ga li le ja, kao i svih ko ji nje go vim tra gom sma tra ju na u ku kao ap so lut no zna nje, u to me je što su ma te ma tič ki i ge o me trij ski svet, ko ji ci lja ju na jed no znač no sa zna nje o re al nom sve tu, uzeti za sam taj re al ni svet, svet ko ji mo že mo da do seg ne mo sa mo in tu i ci jom i is ku si mo sa mo u kon kret nim mo du si ma na šeg su 17 Herriot E., Notes et maximes, Hachette, Paris 1961, str. 41. 38
TATJANA MILIVOJEVIĆ bjek tiv nog ži vo ta 18. Na uč no zna nje, ko je je i usto li či lo mo dernost, na pra vi lo je za o kret ko ji ga je sve vi še uda lja vao od iz vorne do ži vljaj no sti, od afek ti vi te ta. Ce lo kup no objek tiv no zna nje fi zi ke, bi o lo gi je, astro no mi je, isto ri je, dru štva, ka da pre ten du je da bu de je di no mo gu će sa zna nje, po či va na fun da men tal noj iluzi ji o sve tu ne za vi snom od sve sti, od su bjek ti vi te ta. Na u ka je, na pra viv ši taj ra di kal ni za o kret, iz gu bi la ne što su štin sko, ni šta ma nje do svoj sop stve ni te melj i iz vor ne pret po stav ke. Ali ka ko je pret po stav ka i te melj sva ke um ne, du hov ne ak tiv no sti sam ži vot u ko jem je iz vor no da ta, či je je struk tu re omo gu ća va ju i po dr ža va ju, u da na šnjem kon tek stu od nos na u ke pre ma kul tu ri je od nos uza jam ne is klju či vo sti 19. Va žno je na gla si ti da se ov de ne ra di o pri mi tiv nom an ti na uč nom sta vu, ne ospo ra va se ni ti od u zi ma vred nost i ve li či na na u ci i na uč nom ge ni ju. Ra di se o fi lo zof skom pro mi šlja nju od no sa iz me đu na u ke, od no sno nje ne ide o lo gi za ci je i kul tu re. Kao is tak nu te, zna čaj ne lič no sti Pa ster, Dar vin, Ajn štajn, Bor, Plank ili Haj zen berg su svo jim ge ni jalnim te o rij skim ot kri ći ma utka ni u pro gres kul tu re. Me đu tim, pored neo spor nih prak tič nih efe ka ta i ko ri sti nji ho vih epo hal nih ot kri ća za raz voj i do bro bit čo ve čan stva, ona su zna čaj na pre sve ga za to što osve ža va ju, ob na vlja ju iz nu tra na šu vi zi ju sveta, naš ce lo vi ti pri stup stvar no sti. Nji ho ve te o ri je su gra ne živog, di na mič kog, pro ce snog to ta li te ta ko ji je kul tu ra. Ali ni šta od to ga se ne po ja vlju je u za huk ta lom teh no na uč nom raz vo ju, ko ji se oteo kon tro li, jer se on od vi ja iz van kul tu re. Pri men ljivo, uti li tar no zna nje je sub pro dukt teh ni ke. Do mi nant no teh nički raz voj na u ke, od se čen od kul tu re, ogle da se i u škol skom i uni ver zi tet skom obra zo va nju: stu dent se ne pre po zna je u nje mu, a s dru ge stra ne, u svo joj eks trem noj frag men ta ci ji i eks per ti zi na u ka po sta je ezo te rič na, sve ne či tlji vi ja, ne ra zu mlji vi ja, ne pristu pač ni ja in te lek tu ve ći ne, do stup na sa mo ini ci ra ni ma, pot pu no odvo je na od re al nog ži vo ta i nje go vih pre o ku pa ci ja. Hi per spe cija li zo va no, eli ti stič ko i ne pro zir no zna nje, ali opa sno po svo joj teh nič koj mo ći i po sle di ca ma. Na ža lost, u ne kim svo jim aspekti ma i ob li ci ma i sa vre me na umet nost je po sta la ne pri stu pač na, ne sa op šti va, otu đe na od afek ti vi te ta, za tvo re na u so lip si stič ku kon cep tu al nost, li še na ero sa, vi še na lik teh no lo škim eks pe rimen ti ma ko ji zah te va ju pri ruč ni ke za upo tre bu, u smi slu du gih i kom pli ko va nih ob ja šnje nja, ko ji ma nji ho vi kre a to ri na sto je da na do me ste od su stvo do ži vljaj no sti i raz u me va nja kod pu bli ke. Odav no je pri hva će no da je po jam umet no sti otvo ren po jam, a otvo ren je sa mo za to da bi mo gao u se be da pri ma sve no va i no va de la ko ja do la ze iz bu duć no sti. Ta kvo se shva ta nje ra ši ri lo 18 Goldsmith T., La science et son aspect religieux, in: Le Tao de l Écologie, Éditions du Rocher, Paris 2002, str. 96. 19 Henry M., op.cit., str. 15. 39
TATJANA MILIVOJEVIĆ po seb no sre di nom XX sto le ća ka ko bi ra ni joj umet no sti mo gla da se pri dru že i ona de la ko ja su du go sma tra na an ti u met no šću. Ni je se od mah uoči lo da je ta kva stra te gi ja var lji va. De la ko ja su se po če la uvo di ti u svet umet no sti i pro gla ša va ti umet nič kim, pa ti la su od jed nog bit nog ne do stat ka ko ji ni su mo gli pre vla da ti. Ne do sta tak du ha. Sa za vr šet kom epo he tra di ci o nal ne umet no sti za vr ši la se epo ha eg zi sten ci je du ha u umet no sti. Duh se po vu kao iz sve ta. Svet je po stao pu sti nja, ide al ni pro stor post mo der ne. Da na šnja umet nost je ste ril na jer nju vi še ne pro ži ma duh. Ona je dvo di men zi o nal na. Ma te ri ja ob li ko va na ljud skim gre ška ma, ili ras ko ma da na na per for man si ma da bi bi la skr plje na u bezdar ne in sta la ci je. 20 Mo žda je i reč duh, baš kao i reč eros prog nan iz da na šnjeg dis kur sa, kao ma glo vit, neo d re đen, ne nau čan upra vo za to što se, ka ko tvr di Uze lac, po vu kao iz sve ta. Ili smo ga mi po vu kli iz sve ta? Ra ni je po me nu ti Ed gar Mo ren se iz ra ža va pro tiv kul tu re speci ja li za ci je: Dva prin ci pa su mi se na met nu la. Po ve zi va ti! Pove zi va nje je po sta lo per ma nent no sa znaj no na če lo: zna nje ko je izo lu je svoj pred met sa ka ti ga i pri kri va nje go vu su šti nu. Ta ko jed na in for ma ci ja do bi ja svoj smi sao unu tar jed nog si ste ma znanja, je dan do ga đaj do bi ja smi sao unu tar isto rij skih uslo va u ko jima je na stao. Dru gi prin cip je ne do volj nost kla sič ne lo gi ke pred proti vreč no sti ma ko je od ba cu je, oda kle sle di da tre ba pri hva ti ti di ja lek ti ku ko ja po ve zu je (opet po ve zi va nje...) pro tiv reč no sti 21. Me đu tim i ce li na se hra ni svo jim de lo vi ma. Po ve za no, glo balno zna nje se hra ni po je di nač nim. Na pri mer, le kar op šte prak se ko ji se ne usa vr ša va spe ci ja li zo va nim me di cin skim zna nji ma je loš le kar. U obra zo va nju i kul tu ri va ži prin cip da se kvan ti tativ no si ro ma štvo pre tva ra u kva li ta tiv no si ro ma štvo. Obra zo vanje ne či ne ni pra zne ap strak ci je, op šta me sta, ni par ci jal no, u se be za tvo re no zna nje. Spe ci ja li sti, kao i ne-spe ci ja li sti ima ju po lo vič nu kul tu ru ili pot kul tu ru: spe ci ja li sti za zi ru od ve li kih, glo bal nih ide ja, dok se ne-spe ci ja li sti ka ri ka tu ral no upi nju da o sve mu da ju svo je ne po ko le blji vo mi šlje nje. Po ve zi va nje zna nja i in ter di sci pli nar nost ili bo lje re če no tran sdi sci pli nar nost ne zna če te žnju za to tal nim zna njem. Svest o ne re du, ne iz ve snosti ma, ne do vr še no sti zna nja, o slu čaj no sti ma, o gra ni ca ma ljudskog uma su an ti do ti te žnji ka to ta li te tu. To ta li tet je ne-isti na (Ador no). To le ran ci ja na neo d re đe nost zna či bi ti spo so ban da se osta ne u su ko bu i kom ple men tar no sti iz me đu te žnje ka to ta li te tu i ne mo guć no sti da se on do stig ne. To je unu tra šnji di ja lo ški put du ha kom plek sno sti. 22 20 Uzelac M., Inflaciona estetika, http://www.uzelac.eu/knjige/16_ MilanUzelac_Inflaciona_estetika.pdf, str. 111. 21 Morin E., Mon chemin, Fayard, Paris 2007, str. 98. 22 Morin E., op.cit., str. 99. 40
TATJANA MILIVOJEVIĆ Za to što je kul tu ra iz raz sa mog ži vo ta, sa mo ra zu me va nje i samo ra zvoj ži vo ta, odva ja ju ći se od kul tu re i ne gi ra ju ći je, tehno na u ka (kao i teh no u met nost) od no sno sci jen ti zam kao nje na ide o lo gi ja, osu je ću je sen zi bi li tet i in te li gen ci ju. Na pod lo zi te fru stra ci je, te ne u hra nje no sti du ha, bu ja ju ra zni sup kul tur ni i kon tra kul tur ni okul ti stič ki, ezo te rij ski, po pu lar no psi ho lo ški, sin kre ti stič ko re li gij ski kon fu zni po kre ti. Du še i umo vi va pe za onim što je teh no na u ka ne spo sob na da im pru ži: zna nje in tim no po ve za no sa ži vo tom i spo sob no da mu da smi sao, ho ri zont transcen den ci je. Ti me je na ša epo ha sa bo ti ra la su štin sko zna če nje kul tu re. To je do ba gu bit ka glo bal ne vi zi je po sto ja nja, eks tremne frag men ta ci je zna nja, odva ja nja nje go vih di sci pli na do me re nji ho vog me đu sob nog pot pu nog ne ra zu me va nja i ne ko mu ni kabil no sti, do ba iz ko jeg ne iz ra nja ni jed na per spek ti va spo sob na da is hra ni in te li gen ci ju, ni jed no du bo ko i zna čaj no raz u me va nje čo ve ka. Var var stvo, ka že M. An ri ni je po če tak, ni je sta nje koje pret ho di kul tu ri ili ci vi li za ci ji, već ono što sle di po sle nje 23 i ci ti ra Žo ze fa de Me stra (Jo seph de Ma i stre) ko ji je re kao da je var var stvo ru še vi na, a ne ru di ment. Šta na ve de ni autor pod ra zu me va pod var var stvom ko je od li kuje na še do ba i ka ko se ono ma ni fe stu je? Ako su ži vot i kul tu ra in tim no po ve za ni, ta ko da je kul tu ra ži vot ko ji se be is po lja va i osve šću je ujed no kao ose ćaj nost i in te li gen ci ja, iz ko je mo ći ima nent ne ži vo tu se hra ni var var stvo? An ri da je od go vor sličan ono me ko ji je dao From u svo joj bri ljant noj ana li zi ljud ske de struk tiv no sti: var var stvo je ne is ko ri šće na ener gi ja 24. On je do bro uočio da se za ne ma ri va njem i ne is pu nja va njem čo ve kovih fun da men tal nih po tre ba, one ne ga se, već tra že za do vo lje nje na dru ga či je, če sto de struk tiv ne na či ne. A je dan od naj vred ni jih do pri no sa psi ho a na li tič ke te o ri je je u to me što je po ka za la da se ono što je po ti snu to sve ti umno že nom sna gom, na la ze ći nepro duk tiv ne pu te ve eks pre si je i re a li za ci je. Fro mov ski re če no, bi o fil ne sna ge se, su o če ne sa ne sa vla di vim pre pre ka ma i osuje će nji ma, pre o bra ća ju u ne kro fil ne. Na su prot to me, kul tu ra je oslo ba đa nje ener gi je, ob li ci te kul tu re su kon kret ni ob li ci tog oslo bo đe nja 25. Usled ne mo guć no sti da stva ra i da se ostva ri u sfe ri kul tu re, ne u po tre blje na ener gi ja se okre će pro tiv se be same i iza zi va po ja vu ra znih ob li ka sa mo de struk ci je i de struk cije. Na sta je, ka že An ri, si tu a ci ja eks trem ne na pe to sti u ko joj raste ne za do volj stvo i sa njim i po tre ba da se ono uklo ni. Ime za to je bo lest ži vlje nja, 26 ko ja je di rekt no po ve za na sa ni šte njem kul tu re, ili de kul tu ra ci jom. 23 Henry M., La Généalogie de la psychanalyse, PUF, Paris 2003, str. 13. 24 Henry M., La Barbarie, Grasset, Paris 1987, str. 19. 25 Ibid. 26 Henry M., 2003. 41
TATJANA MILIVOJEVIĆ Šta se de ša va ka da se od u sta ne od kul tu re ili kad se ona razvod ni, upri ze mi i ni ve li še? Pad u ba nal nost, ko ji, bez pro tiv te že i bra na, ne u mit no eska li ra u vul gar nost, ne u kus i na si lje, zbog br zog do sti za nja pra ga na vik nu to sti i za si će nja. Bo le stan, ne srećan ži vot ko ji ne uspe va da se ostva ri, da se iz ra zi i na la zi iz laz u de struk ci ji ili u bek stvu. Bek stvu od se be iz van se be, u na stoja nju da se oslo bo di mo ono ga što je smo, te ži ne te ne la go de i potmu le, neo sve šće ne pat nje. Me đu tim, me ta fi zič ki je ne mo gu će po be ći od se be sa mog, jer je ži vot, po svo joj su šti ni, ose ća nje se be i ko in ci di ra nje sa sa mim so bom. Ži vot je sop stvo ko je se ne mo že ni ka da i ni ka ko na pu sti ti. Ali se mo že pre pu sti ti po loža ju tu pog po gle da pred ne čim što se mr da, hip no tič kom tran su iza zva nom pro mi ca njem sli ka na ekra nu, da bi se za bo ra vi lo, ute klo od se be sa mog. Mo že se upi ta ti zar umet nost, sli kar stvo, mu zi ka, po e zi ja ni su ta ko đe ne ke for me bek stva, zar nas ne uvode ta ko đe u sta nja hip no tič kog tran sa? Od go vor je ne ga ti van, jer je u uži va nju u umet no sti na de lu unu tra šnje kre ta nje ži vo ta, nje gov sa mo ra zvoj, sa mo o sve šće nje, sa mo spo zna ja, a to je bit kul tu re. Ov de se ne ra di o uspa vlji va nju i otu plji va nju, o automa ti zo va nom, re flek snom re a go va nju na jed no stav ne po dra ža je, gde ne is ko ri šće na ži vot na ener gi ja te ži da se oslo bo di se be, da za bo ra vi na svo ju ži vot nost, da umre, ne fi zič kom smr ću već kao pri sut nost u sve tu, kao pri sut nost se bi, da ne sta ne u fluk su ne kon zi stent no sti i ne re al no sti tu đeg ži vo ta ko ji pro mi če pred po gle dom, dok je u se bi sa mom sve umrt vlje no. Smi sao kul tu re i obra zo va nja Iz u zet no je la ko, po go to vo mla dim lju di ma, ka že Ma slov (Maslow), za bo ra vi ti naj vi še vred no sti usled užur ba no sti na še sva ko dne vi ce. Do daj mo sva ko dnev nim po slo vi ma, ko ji uzi ma ju ve li ki da nak u vi du na še ener gi je, i obi lje ne po ve za nih in for maci ja i bez vred nih pod sti ca ja ko ji ma nas tr ži šte bom bar du je, ra sipa ju ći na šu pa žnju. Ta ko se če sto na la zi mo u si tu a ci ji da pro sto re a gu je mo na sti mu lu se, na na gra de i ka zne, na hit ne po tre be, na krat ko traj na za do volj stva i stra ho ve, na zah te ve dru gih lju di, na po vr šno sti. Me ta fo ra ko ja nam pa da na pa met da bi smo opi sa li tu si tu a ci ju je da vlje nje u plit koj, za mu će noj vo di. Da bi se ne ko otr gao iz tog za ča ra nog kru ga, da bi uop šte obra tio pa žnju na in trin zič ne sa dr ža je i vred no sti na sve sla ba šni ji unu tra šnji glas ko ji pre kri va buč na ka ko fo ni ja spolj nih i tu đih gla so va, po treban je, ba rem u po čet ku, kon kre tan, sve stan na por. Na pri mer, po vla če nje u fi zič ku usa mlje nost, iz la ga nje le po ti pri ro de ili veli čan stve noj mu zi ci, do brim lju di ma itd. Ove stra te gi je po sta ju la ke i auto mat ske tek na kon iz ve sne pri me ne. Po sle to ga čo vek mo že da poč ne da ži vi u skla du sa vred no sti ma bi ća, s la ko ćom, spon ta no. Sve sni iz bor i trud po sta ju, vre me nom, dru ga pri roda je di na uosta lom ko ju čo vek ima, jer ne ma pr vu pri ro du. 42
TATJANA MILIVOJEVIĆ Ulo ga vas pi ta nja, obra zo va nja kao na či na pre no še nja kul tu re je upra vo u to me: ne vas pi ta va se i ne obra zu je sa mo in te lekt, već ce la lič nost. Ono što joj u po čet ku iz gle da ne ra zu mlji vo, stra no, uda lje no od nje nih pre o ku pa ci ja i in te re sa, kao što, na pri mer, mla di ma de lu ju kla sič na mu zi ka, kla sič na knji žev nost, ap straktno sli kar stvo, fi zi ka, fi lo zo fi ja i dr., po sle sve snog na po ra da se pri bli ži tim sa dr ža ji ma, po sta je deo nje. Obra zov ni na por je konti nu i ran pro ces u ko jem sa sva kim pre đe nim pra gom, vi šim od pret hod nog, čo ve ku, ra ni ji i pro sti ji sa dr ža ji po sta ju sve ne za nimlji vi ji i ne do volj ni ji. Ono me ko se pr vo po mu čio i na u čio da uži va u do broj li te ra tu ri, u kva li tet noj mu zi ci ne pri ja ju vi še tzv. la ki ro ma ni ili la ka mu zi ka. On je i da lje isti čo vek ako mi slimo sa mo na nje gov iden ti tet, na nje go va uoč lji va svoj stva, ali je po stao dru ga či ji. Kul tu ra ko ja ne me nja lič nost, ko ja ne pre o braža va na čin opa ža nja, mi šlje nja, ose ća nja, ni je obra zo va nje ne go pu ka in for mi sa nost, se kun dar na ve šti na, po vr šna upu će nost. To osta je ne što spo lja šnje u od no su na oso bu, kao ka put ko ji obla či ili ski da po po tre bi. Pu na de fi ni ci ja oso be ili ljud ske pri ro de mora sto ga da uklju či in trin zič ne vred no sti. To je va žno za de fi nici ju lič no sti za raz li ku od ato mi zo va ne, kon for mi ra ne, ma sov ne in di vi due. Ako po ku ša mo da de fi ni še mo naj du blje, naj a u ten tični je aspek te lič no sti, ot kri va mo da za rad ra zu mlji vo sti mo ra mo da uklju či mo ne sa mo nje nu kon sti tu ci ju i tem pe ra ment, ne samo ana to mi ju, fi zi o lo gi ju, ne u ro lo gi ju i en do kri no lo gi ju, ne samo nje ne spo sob no sti i ba zič ne po tre be, već i nje ne vred no sti, od no sno kul tu ru, jer je ona nji ho vo rod no me sto. One su, kod kul ti vi sa nih lič no sti jed na ko deo pri ro de ili deo de fi ni ci je, sušti ne, za jed no sa nje nim ni žim po tre ba ma. Pot pu no ob u hvat na de fi ni ci ja raz vi je nog sel fa ili lič no sti uklju ču je sto ga vred no sti pre ma ko ji ma ži vi. 27 Ljud ska bi ća su su štin ski od re đe na onim što sve snim iz bo rom, pri hva ta njem i pre o bli ko va njem vred nu ju i na či nom na ko ji to či ne. Čo vek je tra ga lac za smi slom. Vred no sti, kao cen tral ni stavo vi ko ji od re đu ju pri o ri te te u ljud skom po na ša nju, da ju smer, zna če nje i struk tu ru ži vo tu. Tre ba is ta ći da vred no sti ne bi ima le tu moć i ob li ko tvor ni uti caj da su sa mo su bjek tiv na, pro la zna sta nja ili sa mo dru štve no ko ri sne kon struk ci je. Vred no sti na dila ze raz li ku iz me đu sel fa i ne-sel fa, su bjek tiv nog i objek tiv nog, in di vi du al nog i dru štve nog. One su za sno va ne na um nom sazna nju i na emo ci o nal nom pre po zna va nju si ste ma zna če nja ko ji omo gu ća va ju po je din ci ma da upi šu svoj ži vot u ši ru per spek ti vu u ši ri ge štalt od pu kog po tvr đi va nja sop stve nog sku če nog ega i nje go vih tre nut nih psi ho fi zi o lo ških za do volj sta va. Upra vo je to po lje de lo va nja, smi sao i svr ha kul tu re. 27 Maslov A., O životnim vrednostima, Žarko Albulj, Beograd 2001. 43
TATJANA MILIVOJEVIĆ Na i me, ideal kla sič ne kul tu re se če sto iz o pa ču je, pa i isme va, po i sto ve ći va njem sa knji škom eru di ci jom, sa pra šnja vim znanjem. Me đu tim, kul tu ra je re a li za ci ja se be, ume će ži vlje nja punim ži vo tom, ra dost i pre fi nje nost ču la, sr ca i uma, pro ši re na svest, in te gri sa no zna nje i pro bu đe na ose ćaj nost, da kle su protnost ras ce pu, bek stvu od sve ta i se be. Kul ti vi sa ni čo vek je sposo ban da uob li či i sin te ti zu je in for ma ci je, a da ne bu de nji ma pre pla vljen. On je, kroz kul tu ru, raz vio auto no mi ju, moć su đenja i estet ski ose ćaj ko ji mu omo gu ća va ju da uži va ne sa mo u pro iz vo di ma stva ra la štva, već i u pri ro di i u lju di ma na na čin ko ji ne kul ti vi san čo vek ne ume. Kul tu ra, kroz du go traj no učenje, ve žba nje i na do gra đi va nje, ot klju ča va opa ža je, otva ra kapi je uma i sr ca, či ni fil te re ko ji ma se do hva ta i raz u me svet pro hod ni jim. To da kle ne zna či eru di ci ju, me mo ri za ci ju ne kog kor pu sa zna nja iako na rav no, sa dr ži i to. Kul tu ra i do bar ži vot Kul tu ra ni je (sa mo) stvar in for mi sa no sti i zna nja, već spo zna je ko ja do pri no si pro cva tu ži vo ta lič no sti i dru štva. Stvar ni smi sao kul tu re je u bud ni joj i sna žni joj pri sut no sti se bi i sve tu. Tre ba bi ti sve stan raz li ke, i to su štin ske, iz me đu ima ti obra zo va nje, kul tu ru kao aku mu la ci ju zna nja i bi ti obra zo van, kul ti vi san, što je re zul tat ose ćaj nog, re flek siv nog i kre a tiv nog ži vlje nja. Do kle god se u vas pi ta nju, škol stvu i dru štvu uop šte, kul tu ri ne vra ti nje no pra vo, du bo ko ži vot no zna če nje i eros ko ji ju je od pam ti ve ka pro ži mao, i do kle god se ona ne bu de pre no si la, komu ni ci ra la mla dim na ra šta ji ma, sa dr žin ski i for mal no, u skla du sa tim zna če njem, oni će je do ži vlja va ti kao stra no te lo, ba last, tuđ, šta vi še kao ne pri ja te lja nji ho vim po tre ba ma, in te re si ma i tra ga nju za sre ćom. Jer za što oni im pul siv no, ha o tič no, fre netič no tra ga ju za za do volj stvi ma ume sto da po la ko gra de svo ju sre ću? Da li mo že mo za to op tu ži va ti kon zu me ri zam, mno štvo is ku še nja ko je do no se no ve teh no lo gi je, me dij ski mo del ži vota kao ra zo no de? Ne moj mo pot ce nji va ti mla de, na tu ra ju ći im sop stve ni adu le scen ti zam. Šta smo im po nu di li kao pro tiv te žu de kul tu ri zu ju ćim is ku še nji ma i si la ma? Na šta sa da mla de aso cira iz an đa li i is pra žnje ni iz raz op šta kul tu ra? Ve ro vat no na prijem ne is pi te na fa kul te ti ma, gde tre ba da za o kru že ta čan od go vor na pi ta nja iz raz li či tih, ne po ve za nih obla sti. Ka kve to ve ze ima sa nji ho vim su bjek ti vi te tom, sa kon kret nim uslo vi ma nji ho vog čul nog, ose ćaj nog, sa znaj nog i mo ral nog is ku stva, sa nji ho vim na da ma, strep nja ma, eg zi sten ci jal nim pi ta nji ma, sumnja ma i di le ma ma? Pra va kul tu ra, to jest kul tu ra u vred no snom zna če nju, sa dr ža na je u so kra tov skom po zi vu na sa mo spo zna ju, u ci lju mo ral nog po bolj ša nja, mu dro sti, do brog ži vo ta ko ji ne sa mo da do no si sre 44
TATJANA MILIVOJEVIĆ ću, već je ste sre ća. Kul tu ra je ume će ži vlje nja, ona ne ma dru gi cilj i svr hu do da una pre di, pro du bi i uz ne se ži vot. Kul tu ra je lju bav ži vo ta pre ma sa mom se bi, ona je bi o fil na jer omo gu ća va slobodan pro tok i re a li za ci ju ži vot ne ener gi je u igri eks pre si je i ob li ka. Kul tu ra me nja na čin per cep ci je i op šteg pri stu pa jed ne oso be spo lja šnjem sve tu, či ne ći ovaj svet in te re sant nim i pod sticaj nim i pru ža ju ći čo ve ku ose ćaj da je vred no ži ve ti. Ne kul ti visan pri stup spo lja šnjoj re al no sti je re ak tiv nost i či sto pri la go đava nje. Ta da je per cep ci ja pot pu no prag ma tič na i naj če šće in dife rent na pre ma sve mu što ne ma prak tič nu, upo treb nu vred nost. Ta kav su žen, ogra ni čen i osi ro ma šen od nos pre ma sve tu kod čo ve ka stva ra ose ćaj pra zni ne i do sa de. Što je po je di nac čul no, ose ćaj no i sa znaj no otvo re ni ji, to je u sna žni jem do di ru sa svi me što ga okru žu je, to je pri sut ni ji u stvar no sti, dru gim re či ma, to je i sam stvar ni ji. 28 U da na šnjoj ma sov noj re cep ci ji, op šta kul tu ra de lu je kao usa hla bilj ka. In stru men ta li zo va na, iš ču pa na iz svo jih eg zi sten ci jal nih ko re na i odvo je na od svog smi sla ko ji, kao sta blo sa kro šnjom, mo že da iz ra sta sa mo iz tog ko re nja, ona ne is pu nja va ni jed nu fun da men tal nu po tre bu, ne mo ti vi še i ne na dah nju je. Ka da bi ko ri sni ci ma ili kon zu men ti ma kul tu re bi lo is ku stve no da to da ose te, do ži ve ra dost, is pu nje nost, po tres i pre o bra žaj sop stvenog bi ća, sre ću ko ju pru ža ži vot pro žet, iz ra žen, osna žen i oza ren kul tu rom, ne bi vi še odva ja li to dvo je: ži vot i kul tu ru. Istin ski, ce lim bi ćem bi raz u me li So kra to vu mi sao da ne pro mi šlje ni ži vot ni je vre dan ži vlje nja. Op šta kul tu ra, shva će na kao ima nje, ko ja nas ne iz vo di iz si ro ve, bru tal ne, sa mo ži ve, pro ra ču na te in di vidu al ne i ko lek tiv ne psi ho lo gi je, ko ja nas, upr kos umno ža va nju kon zu ment sko-pa siv nih za do volj sta va i teh no lo ških ino va ci ja, či ni sve pra zni jim, kon fu zni jim, de struk tiv ni jim i ne sreć ni jim, pra zna je i be zna čaj na lju štu ra. To ni je ni ka kva op šta kul tu ra, već za kr pa od ra zno rod nih frag me na ta in for ma ci ja ko je ne pove zu je i ne ob je di nju je nit ži vo ta. Kul tu ra je kul tu ra sa mo ka da in te lek tu al no, mo ral no i estet ski uob li ča va lič nost do no se ći joj ose ćaj pu no će i smi sla ži vlje nja. Ovim ne že li mo re ći, kao što smo na vo de ći Mo re nov od nos prema op štim i spe ci ja li zo va nim zna nji ma is ta kli, da in for mi sa nost, me mo ri za ci ja i od re đe ni kor pus ap strakt nih i kon kret nih zna nja ne ma ju ve ze sa kul tu rom. Kul ti vi san čo vek ima re fe ren ce u vreme nu i pro sto ru i u ra znim po lji ma kul tu re, što mu omo gu ćava da vr ši kom pa ra ci je si ste ma u ko jem ži vi i dru gih si ste ma, da kri tič ki pro mi šlja svo je vre me, da kon tek stu a li zu je stva ri i da ih po sta vlja u ši ru per spek ti vu i da pre ma to me osmi sli svo 28 To potvrđuje komentar jedne devojke posle izložbe slika Koroa (Corot): Nemam istu percepciju drveća, imam utisak da sam u slici, da živim u njoj. 45
TATJANA MILIVOJEVIĆ je po sto ja nje u da tim okvi ri ma, kao i da uti če na te okvi re. Ali upra vo to po ka zu je da ako aku mu la ci ja i ši ri na zna nja i je ste nu žan, ni je do vo ljan uslov da bi se go vo ri lo o kul tu ri. Usled nagla ska na prvoj di men zi ji (aku mu la ci ji i eru di ci ji), kao na cilju po se bi, do šlo je do du bo ke kri ze, eli ti zma i ne ko mu ni ka bilno sti kul tu re. Kri za kul tu re je ujed no i kri za obra zo va nja, jer su i jed no i dru go iz gu bi li iz vi da sop stve nu svr hu i smi sao. Za to što su pre sve ga iz gu bi li svoj eros, ži vot nu ener gi ju, kre a tiv ni po riv. Za stra nji va nje ko jim se u obra zo va nju vi di sa mo pu njenje gla va po da ci ma i in for ma ci ja ma, ne sa mo da uda lja va od kul tu re, već je mno gi ma či ni mr skom. Kad se to me do da ju sve agre siv ni ji po ku ša ji da se obra zo va nje pod re di zah te vi ma tr žišta, da se umo vi mla dih for ma ti ra ju pre ma po tre ba ma tr ži šne eks plo a ta ci je da bu du efi ka sni, ren ta bil ni i pro fi ta bil ni, on da je ja sno da se ra di o po ni šte nju kul tu re kao svo jom ne u ti li tar nošću su vi šne, even tu al no to le ri sa ne igrač ke za dru štve ne pa ra zi te na teh no krat sko-tr ži šnom tki vu. Pod se ća nje da kul tu ra ima za cilj obra zo va nje i raz voj auto nom ne, ce lo vi te, od go vor ne i svesne lič no sti je go vor ko ji je po stao ne ra zu mljiv sci jen ti stič kom i eko no mi stič kom men ta li te tu, kao da pri pa da mit skom je zi ku. Iz o pa če njem zna če nja kul tu re i nje nom mar gi na li za ci jom u sferu bes ko ri snog a sku pog, po tvr đu je se i kri za, bo lje re ći su mrak de mo kra ti je. U ča su po ra sta ra znih eks tre mi za ma, var var sta va (eko nom skog na si lja, ime pri ja li stič kih ra to va, di vlja nja krup nog ka pi ta la, ra za ra nja dru štve nog tki va, ja za iz me đu pa u pe ri zo va ne ve ći ne i neo d go vor ne ma nji ne ul tra bo ga ta ša, uni šta va nja eko siste ma), pri mi tiv ne kse no fo bi je i pri mi tiv nog ver skog fa na ti zma, vre me je da shva ti mo da pre la zak na de mo kra ti ju, ko ja po sto ji sa mo for mal no i de kla ra tiv no, po či va na raz vo ju kul tu re. Ako se iz gu bi smi sao kul tu re, iz gu bi će se sve, pa i smi sao de mo kra ti je. Jer je u sr ži de mo kra ti je kul ti vi sa na, auto nom na, um na, kri tič na, etič na i kre a tiv na je din ka. A mo že li se dru ga či je bi ti sre ćan? U spu ta no sti ne zna njem, ogra ni če no šću, ne kri tič no šću, pri zem no šću, ste re o ti pi ma, u izolo va no sti od ži vog kul tur nog na sle đa, u neo sve šće no sti, ostrašće no sti, neo stva re no sti svo jih stva ra lač kih mo ći? Kul tu ra či ni čo ve ka slo bod nim, jer ga oslo ba đa mno štva ogra ni ča va ju ćih i te gob nih uslo vlje no sti sna že ći nje go vu spo sob nost i moć samo o dre đe nja. Kul tu ra se ne na sle đu je, ona se osva ja re kao je Mal ro (Mal ra ux). 29 Isto va ži i za sre ću. 29 U svom govoru Počast Grčkoj, održanom 28. maja 1959. u Atini. 46
TATJANA MILIVOJEVIĆ LI TE RA TU RA: Arendt H., L hu ma i ne con di tion, Gal li mard, Pa ris 2012. Ban du ra A., So cial Fo un da ti ons of Tho ught and Ac tion: A So cial Cogni ti ve The ory, Pren ti ce-hall, Upper Saddle River, New Jersey 1986. Csikszentmihalyi M., La créativ ité: Psychol ogie de la déc ouverte et de l inventi on, Rober t Laffont, P aris 2006. Csikszen tm ih alyi M., Viv re heureux - psychol ogi e du bonheur, Od il e Jacob, Pa r is 2004. D eb ord G., La société du spectacle, Gallimard, Paris 1992. Deci E. L. et al., Motivation and Education The Self-Determination Perspective, Educational Psychologist, vol. 26, Washington DC 1991, str. 325-346. From E., http://w ww.spicum.com/index.p hp /s o ulfood/inspiracija/1165 -k redo-eri ha -froma. G oldsmit h T., La science et s on a spect reli gieux, in : Le Tao de l Écologie, Éditions du Rocher, Paris 20 02, str. 96. Gol ubović Z., Č ovek i njegov svet, Prosveta, Beog rad 1973. Henry M., La Barba ri e, Grasse t, Paris 19 87. Henr y M., La Généalogie d e la psychanalys e, PUF, Pa ris 2003. H e rriot E., Not es et maximes, Hache tte, Paris 1 961. Ko lak ov ski L., Pr is u tn ost mita, Rad, Beograd 19 89. L ipovecki Ž., Do ba praznine og ledi o s av rem enom in divid ualizmu, IKZS, Sremski Karlovci-Novi Sa d 2011. Maslov A., O životnim vrednosti ma, Žarko Al bulj, Beograd 2001. McCombs B. L. i Marzano R. J., Putting t he Self in Se lf -regulated Learning: The Sel f as Agent in Integrating W il l an d Skill, Education al Psych olo gi st, vol. 2 5, n 1, Wa shi ng ton DC 1 990, str. 51-69. Milivojev ić T., Uvod u kultur nu antr opologiju, M egatrend Univer zitet, Beograd 2012. Morin E., Le para dig me perdu, Le Seuil, Paris 1973. Morin E., Mon chemin, Fayard, Paris 2007. Uzelac M., Inflaciona estetika, http://www.uzelac.eu/knjige/16_ MilanUzelac_Inflaciona_estetika.pdf 47
TATJANA MILIVOJEVIĆ Tatjana Milivojević Megatrend University, Faculty of Culture and Media, Belgrade CULTURE AND HAPPINESS Abstract The spirit of culture is contained in the Socratic call to self-knowledge, in order to improve our morale, wisdom and wellbeing, which not only brings happiness, but is the true happiness. Culture goes beyond information and knowledge into cognition that contributes to the flourishing of both the individual and social life. The real meaning of culture lies in our stronger, more conscious and alert presence in the world. We have to be aware of the fundamental difference between having education or culture as an accumulation of information and knowledge and being an educated, cultivated person as a result of reflective, alert and creative living. Culture is a biophilic, generative orientation, as it allows free flow and affirmation of life energies in their multiple expressions and forms. Not until we restitute to culture its original meaning, spirit, and Eros which permeated it from immemorial times, through the educational system and other social channels and institutions, the concept of culture will not be carried across to younger generations in that inspiring meaning and sense, and they will experience it as alien and hostile to their needs, interests, and pursuit of happiness. Key words: culture, life, happiness, Eros, psychic negentropy 48
DRAGAN ĆALOVIĆ Megatrend univerzitet, Fakultet za kulturu i medije, Beograd DOI 10.5937/kultura1237049C UDK 316.776:1 316.77:159.937]:316.324.8 originalan naučni rad NE/KULTURA MEDIJSKOG OKULAROCENTRIZMA Sa že tak: U tek stu se me dij ski oku la ro cen tri zam sa gle da va kao svo jevr sna ne kul tu ra sa mo po tvr đi va nja po sred stvom re pli ci ra nja mo de la me dij skog pri ka zi va nja. Teh no lo ško usa vr ša va nje pr o duk ci je vi zu el nih za pi sa vi še ni je pod stak nu to ide a lom kar te zi jan skog per spek ti vi zma, već odr ža njem fa sci na ci je vi zu el nom raz me nom. U po stin du strij skom dru štvu vi zu el ni za pi si ne pr o iz vo de stvarnost, oni ne kon stru i šu istinu, jed na ko kao što ne te že nje nom raz ot kri va nju, oni se pr o iz vo de kao ozna či te lji me ha ni za ma nad zo ra. Na taj na čin me dij ska hi per pro dukci ja prikazâ još je di no ob ja vlju je da nad onim što je u fo ku su po stoji ne ka vlast, ne pro gla ša va ju ći pri hva ta nje od re đe ne in ter pre ta ci je stvar nog kao gra đan sku oba ve zu, jer se od ve re u Isti nu ko nač no odu sta lo, već pri sta nak na uče šće u odr ža nju me ha ni za ma označavanja nad zo ra. Ključ ne re či: an ti o ku la ro cen tri zam, fo to žur na li zam, me di ji, nadziranje, te o ri ja me di ja, oku la ro cen tri zam Go di ne 1917. Mar sel Di šan (Duc hamp) iz lo žio je svoj rad Fonta na, za sno van na stra te gi ji re di mej da, kao po stup ku pre u zi manja (sa ili bez for mal nog in ter ve ni sa nja) i pr o gla ša va nja va numet nič kih pred me ta za umet nič ke. 1 Di ša no va za mi sao re di mej da to kom dva de se tog ve ka na i šla je na mno go broj ne in ter pre ta ci je, a svo jim uti ca jem na ka sni je umet nič ke prak se (is tra ži va nja grupe Art & Lan gu a ge, ap pro pri a tion art itd), sva ka ko pred sta vlja jed nu od naj u ti caj ni jih po ja va u sa vre me noj umet no sti. No ono što re di mej d či ni na ro či to is tak nu tom umet nič kom stra te gi jom sa vre me nog do ba, je ste nje govo de mon stri ra nje ko nač nog odba ci va nja ve re u op tič ko is ku stvo, ko je je u Evro pi do mi ni ra lo još od Re ne san se. Umet nič ki pred met na stao primenom stra tegi je re di mej da iden ti čan je ne kom sva ko dnev nom, in du strij ski 1 Pr vim re di mej dom obič no se sma tra Di ša nov rad Bi cikl-to čak (1913). 49
DRAGAN ĆALOVIĆ proiz ve de nom pred me tu, no bu du ći uklju čen u svet umet no sti, od nje ga se bit no raz li ku je. Vi zu el no is ku stvo na taj je na čin sim bo lič ki mar gi na li zo va no, na ja vlju ju ći ra di kal ni za o kret u raz u me va nju od no sa opa ža ja i mi šlje nja do ko jeg će do ći u drugoj po lo vi ni dva de se tog ve ka. Pr o mi šlja nje od no sa opa ža nja i mi šlje nja po sta vlje no je već u sta roj Grč koj. Ta ko Par me nid go vo ri o čul nom sa zna nju kao var lji vom pri vi du, is ti ču ći da je nu žno pu tem um ne spo zna je ispra vlja ti po gre ške čul nog pri vi da ne bi li se do šlo do isti ne. Demo krit je ve ro vao ka ko ose ti obo je nog, to plog i hlad nog, gor kog i slat kog, ne od go va ra ju stvar no sti u ko joj ne po sto ji ni šta osim ato ma i pra znog pr o sto ra. So fi sti na gla ša va ju čul nu ne po u zdanost, raz vi ja ju ći iz ve sni sa znaj ni re la ti vi zam. Ja sno raz dva ja nje objek tiv no po sto je ćeg sve ta i nje go vog opa ža nja, us po sta vi će u za pad noj fi lo zo fi ji iz ve snu su prot sta vlje nost iz me đu čul nog opaža nja i uma. Još De mo krit na gla ša va raz li ku iz me đu mrač ne čul ne spo zna je i sve tle (pra ve) spo zna je umo va njem. Pla ton go vo ri o gle da nju isti ne, kao odvo je nom od čul ne spo zna je, bu du ći da se istin sko zna nje ti če neo pi plji vih bi ti ili ide ja, vidlji vih sa mo umu. 2 Ovo gle da nje ide ja mo gu će je ostva ri ti lo gič kim raz mi šlja njem. Me đu tim, Pla ton uvo di mo guć nost da se do čvr stih i ne pro me nji vih ide ja do đe ne sa mo lo gič kim putem, već i ne po sred nim spo zna va njem ili uvi dom. U tom smi slu od zna ča ja je nje go va ču ve na pri ča o pe ći ni. Pla ton ov de da je mo guć nost čul ne spoznaje isti ne, bu du ći da je ona iz ra že na u Eido su ili Ideji, ko ja je slič na vi dlji vom ob li ku, ali sa mo na kon iz ve snog oslo ba đa nja. Na i me, za tvo re ni ci pe ći ne, ko ji su tokom svog bo ra vlje nja u pe ći ni vi de li sa mo ne stal ne i ne sa vr še ne sen ke na zi du, ko nač no be že i tra že iz laz, gde iza šav ši, na kon po čet nog blje šta vi la mo gu po gle da ti Sun ce. Mo guć nost po i manja stvar no sti ne po sred nim uvi đa njem, kod Pla to na na la zi mo i u dok tri ni anam ne ze, u ko joj go vo ri o pr o či šće nom opa ža nju pr o či šće nih pred me ta. 3 No vo raz u me va nje od no sa opa ža nja i ra zum ske spo zna je, otvore no na gla ša va njem po tre be em pi rij skog is tra ži va nja stvar no sti, pr vi put je iz ri či to iz ra že no u Ari sto te lo voj fi lo zo fi ji. No vo shvata nje čul nog is ku stva Ari sto tel uvo di pre po zna va njem in duk ci je kao po stup ka sti ca nja zna nja pri ku plja njem svih po je di nač nih slu ča je va. Ovaj pri stup od o zdo do du še je, kod Ari sto te la, prepo znat sa mo kao jed na stra na spo zna je, ko ju na do pu nju je pristup od o zgo. Ap stra ho va njem po seb nih ob li ka, pu tem in dukci je, sti že se do vi ših poj mo va, či me se či tav pr o ces kre će ka poste pe nom uda lja va nju od ne po sred nog is ku stva. Pret po sta viv ši 2 Pla ton, Fe don, Vr njač ka Ba nja 2001. 3 Pla ton, Di ja lo zi, Be o grad 1970. 50
DRAGAN ĆALOVIĆ da se bit ili su šti na na la zi u po je di nač nim pred me ti ma, Ari sto tel uvo di shva ta nje da u na šem zna nju ne po sto ji ni šta iz van ili s one stra ne po je di nač nih is ku sta va. Sva ka ko, Ari sto tel ne od bacu je de duk ci ju, bu du ći da mi šlje nje sa gle da va kao spo sob nost da va nja is ka za o ne kom po seb nom slu ča ju uz kon sul to va nje vi še op što sti. Iako raz vi ja am bi va len tan stav pre ma vi đe nju, grč ka mi sao je ista kla pred nost vi zu el nog is ku stva u od no su na osta le ose te. Razu me va nje od no sa iz me đu či stog vi da um nog oka (spe ku la ci ja) i ne či stog, is ku stve nog, vi da dva te le sna oka (op ser va ci ja), u ve li koj će me ri od re di ti da lje raz u me va nje vi zu el nog is ku stva na Za pa du. Ma da je an tič ka mi sao otvo ri la per spek ti vu ute me lje nja pre do mi na ci je ču la vi da na Za pa du, mo der ni oku la ro cen tri zam za sno van je na De kar to vim (De car tes) fi lo zof skim po stav ka ma. De kar tov co gi to učvr stio je sa mo svest kao ne pri ko sno ve ni temelj za pad ne fi lo zo fi je, za sni va ju ći spo zna ju na su bjek tiv nom umu. Me đu tim, De kart ipak ni je bio spre man da pri hva ti za visnost uma od čul nog sa zna nja. On na i me tvr di da je um taj ko ji vi di, od no sno upra vo um ose ća, a ne te lo. Čul no opa ža nje subjek tiv no je uslo vlje no, te kao ta kvo ne da je istin ski od raz stvarno sti. Otu da je u tra ga nju za isti nom, ove sli ke nu žno ra zu mom pre či sti ti. U tom smi slu, De kar tov ra ci o na li zam upra vo ra zu mu da je mo guć nost do la ska do isti ne, a ne čul nom opa ža nju. Pro ble ma ti zo va nje čul ne spo zna je na sta vlje no je kod ka sni jih mi sli la ca. Usme riv ši svo ju pa žnju na kri tič ko is tra ži va nje moguć no sti spo zna je, Kant za klju ču je da je stvar nost funk ci o nal ne na ra vi, te da se ne kon sti tu i še re a li stič ki. Ka ko is ti če, spo zna ja ne mo že kre nu ti od objek ta, već upra vo od na či na raz u me va nja te pi ta nja na ko ji na čin na še raz u me va nje kon sti tu i še re al nost. Na taj na čin Kant us po sta vlja kri ti ku či ta vog ra ni jeg pri stu pa u raz u me va nju spo zna je. No Kant svo jim pri stu pom još uvek ne će od ba ci ti ve ru u um. U ute me lje nju za o kre ta u raz u me va nju po gle da po sma tra ča od tran scen dent nog i sve o bu hvat nog ka in di vi du al nom, od po sebnog je zna ča ja Ni če o va (Ni etzsche) mi sao. Ni če od ba cu je koncept tzv. neo ka lja ne per cep ci je, tvr de ći da je sva ko gle di šte uvek op te re će no zna če njem, te da kao ta kvo ni ka da ni je ne pristra sno. Ka ko sma tra, sva ko vi đe nje jed na ko je re cep cij sko kao i pr o jek cij sko, ak tiv no i pa siv no. Gra de ći svoj pri stup na kri ti ci tra di ci o nal ne za pad ne fi lo zo fi je, Ni če svo ju pa žnju usme ra va ne na ose til nost, već upra vo na mi šlje nje kao iz vor pri vi da. Kri ti ka no vo ve kov ne pa ra dig me obe le ži će fi lo zof ska kre tanja u de vet na e stom i dva de se tom ve ku. Te o rij ske raz ra de Ničea, Haj de ge ra (He i deg ger), Ador na, Fu koa (Fo u ca ult), Li o ta ra (Lyotard) i dr., ozna či će kraj epo he mo der ni zma, te od ba ci va 51
DRAGAN ĆALOVIĆ nje no vo ve kov nog kon cep ta zna nja. Sa vre me ni mi sli o ci sve su ma nje bi li sprem ni da pri hva te raz u me va nje uma kao ka kvog ogle da la, spo sob nog da od ra zi objek tiv nu stvar nost ko ja je izvan nje ga. Pri hva tiv ši ova kvo usme re nje, Ri čard Ror ti (Rorty) is ti če da je kul tu ra na ša stvar nost. 4 To zna či da se u raz u meva nju stvar no sti za pra vo su o ča va mo sa te o ri ja ma, a ne sa kakvim ogo lje nim či nje ni ca ma, jer po sma tra nje sve ta ni je mogu će iz van poj mov nih obra za ca ko je o nje mu ima mo. Isti na, u sa vre me nim pri stu pi ma, vi še ni je shva će na u tra di ci o nal no platonistič ko-me ta fi zič kom smi slu kao ne što što po sto ji po se bi, ne za vi sno od spo zna ju ćeg su bjek ta, već kao re zul tat dru štve nog kon sen zu sa. Ka ko bi ozna čio po se ban si stem vi đe nja, od no sno na čin gle danja, kon stru i san kul tur nim, po li tič kim, teh no lo škim apa ra ti ma ko ji po sre du ju svet objek ta u ne u tral nom per cep tiv nom po lju, fran cu ski se mi o ti čar fil ma Kri sti jan Mec (Metz) uvo di sin tag mu sko pič ki re žim. Ovaj iz raz po tom je pre u zeo ame rič ki fi lo zof Mar tin Džej (Jay), ka ko bi ozna čio uza jam no po ve za nu te o ri ju vi zu el no sti i vi zu el nu prak su ko ja pre vla da va u od re đe nom istorij skom raz do blju. Ova kvim pri stu pom Džej na gla ša va da na či ni gle da nja ni su pri rod ni, već kon stru i sa ni. 5 To zna či da su prot no gle da nju, kao fi zič koj ope ra ci ji, vi zu el ni svet tre ba lo bi sa gle da ti kao so ci jal nu či nje ni cu. U tom smi slu Džej i kar te zi jan ski perspek ti vi zam sa gle da va sa mo kao je dan od po sto je ćih sko pič kih re ži ma, a ko ji se te me lji na raz dva ja nju su bjek ta i objek ta, te postu li ra nju tran scen den tal nog su bjek ta ko ji od re đu je objekt. Karte zi jan ski per spek ti vi zam, u ova kvom tu ma če nju, shva ćen je kao spe ci fič na ide o lo gi ja ko ja pret po sta vlja mo guć nost vi đe nja stvar no sti po se bi, iz van si ste ma kla si fi ko va nja zna nja. Pri hva ta nje kar te zi jan skog per spek ti vi zma u no vo ve kov noj za pad noj fi lo zof skoj mi sli, te u sa vre me noj na u ci, pod sta klo je rad na osmi šlja va nju i teh no lo škom usa vr ša va nju po ma ga la koji ma bi gle da nje bi lo po sre do va no. U tom smi slu od po seb nog je zna ča ja raz voj fo to gra fi je, či je je raz u me va nje već u naj ra nijem pe ri o du nje nog raz vo ja bi lo pra će no ve rom u mo guć nost sa zna va nja isti ne po sred stvom vi zu el nih za pi sa stvar no sti. Zbog svog me ha nič kog be le že nja sli ka, fo to gra fi ja je u tre nut ku svog na stan ka bi la shva ta na kao na ro či to po go dan do ku men tar ni medij. Po sma tra ju ći svet kr oz objek tiv ka me re, fo to gra fi su još krajem de vet na e stog ve ka pre u ze li rad na in ten ziv nom be le že nju rat nih su ko ba, ve li kih isto rij skih do ga đa ja, uda lje nih kra je va i obi ča ja sta nov ni štva u ko lo ni ja ma ši rom sve ta, pri rod nih po ja va, 4 Rorty R., Fi lo zo fi ja i ogle da lo pri ro de, Sa ra je vo 1990. 5 Jay M., Sco pic re gi mes of Mo der nity, in: Vi sion and Vi su a lity, eds. Fo ster H., The New Press, New York 1988. 52
DRAGAN ĆALOVIĆ sva ko dnev nog ži vo ta itd., uve re ni da svo jim ra dom pr o iz vo de do ku men te. Pr o iz vod nja vi zu el nih za pi sa, kao svo je vr snih do ku me na ta ko jima je isti na po sre do va na, bi la je ute me lje na s jed ne stra ne u prihva ta nju ker te zi jan skog per spek ti vi zma, i s dru ge, u uve re nju da je zbog svog me ha nič ko-he mij skog be le že nja sli ka, fo to gra fija po go dan po sred nik u na uč nom po sma tra nju. Do ku men tar nost fo to gra fi je, u ovom ra nom pe ri o du, pret po sta vi la je po sto ja nje pre ci znog i auten tič nog po gle da ko ji pr o di re u stvar nost. Iako je go to vo či ta va fo to graf ska pr o duk ci ja u de vet na e stom ve ku bila ozna če na kao do ku men tar na, još je ta da iz ne ta sum nja u po sre do va nje isti ne pu tem fo to graf ske sli ke. Ovo ne po ve re nje pre ma fo to graf skom za pi su ni je me đu tim zna či lo ne po ve re nje u sa mu mo guć nost spo zna je isti ne po sred stvom me ha nič ki pr o izve de nih vi zu el nih do ku me na ta, već je bi lo iza zva no uoča va njem mo guć no sti ma ni pu li sa nja vi zu el nim pri ka zi ma, čak i on da ka da su oni me ha nič ki pr o iz ve de ni. Ovo me su sva ka ko do pri ne la otkri ća mno go broj nih slu ča je va ob ma ne pu tem fo to gra fi je, po put ob ja vlji va nja mon ti ra nih i re tu ši ra nih fo to gra fi ja u knji zi Zlo či ni ko mu ne (Les Cri mes de la Com mu ne, 1871), E. Ape ra (Ap pert), afe re po vo dom raz gled ni ca si ro ča di dok to ra Ber nar da (1876), ili znat no ka sni je afe ra po vo dom aran ži ra nja fo to gra fi sa ne sce ne ko je je pri me nio Artur Rot stajn (Rothstein) 1936. go di ne. Pre pozna te mo guć no sti ma ni pu li sa nja sli kom pod sta kle su uvo đe nje ni za kon ven ci ja ko ji ma bi se obez be di la objek tiv nost po gle da, po put osta vlja nja cr nog okvi ra oko sli ke, či me je tre ba lo po kaza ti da je oku po sma tra ča do stup no sve što je ka me ra za be le ži la, iz be ga va nje upo tre be bli ca, te pr o gla ša va nje ne le gi tim nim sva ki po ku šaj kon stru i sa nja i aran ži ra nja sce ne. Do ku men tar nost meha nič ki pr o iz ve de nog vi zu el nog za pi sa ni je do ve de na u pi ta nje, već je mo guć nost ova ko do bi je nog za pi sa da po sre du je u razot kri va nju isti ne bi la raz ma tra na je di no u od no su na po stu pak ma ni pu li sa nja apa ra tom i po sma tra nom sce nom. Iz grad nja po ve re nja u objek tiv nost me ha nič ki po sre do va nog pogle da te kla je upo re do sa raz ra đi va njem mo de la tak so no mi je u na u ci vik to ri jan skog do ba. 6 Raz voj na uč nih si ste ma kla si fi kova nja, sa sta vlja nje in ven ta ra, sa ku plja nje i arhi vi ra nje naj ra zliči ti jih po da ta ka, upra vlja nje in for ma ci ja ma pri ku plje nim iz raznih de lo va sve ta, do pri no si li su, ka ko uoča va To mas Ri čards (Ric hards), odr ža nju bri tan ske kon tro le nad ve li kim de lom sve ta uz po moć ma lo broj nih voj nih sna ga. Ši re nje po tre be za orga nizo va njem i kla si fi ko va njem vo di lo je za sni va nju an tro po lo ške fo to gra fi je. Me ha nič ki po sre do van po gled sta vljen je u funk ci ju 6 Prajs D., Po sma tra či i po sma tra ni, u: Fo to gra fi ja, pri re di la Vels L., Be o grad 2006, str. 91 150. 53
DRAGAN ĆALOVIĆ objek tiv nog na uč nog raz ot kri va nja isti ne o raz li ka ma me đu na ro di ma, ra sa ma i dru štve nim slo je vi ma. Ske ni ra ni ne u tralnim po gle dom me ha ni zma, ko lo ni zo va ni na ro di raz vrstavani su pre ma utvr đe noj ti po lo gi ji. Raz voj slo že nog me ha ni zma in ven ti ra nja i ana li zi ra nja pri ku plje ne gra đe, pret po sta vljao je usva ja nje shva ta nja fo to gra fi je kao ne u tral nog i objek tiv nog vi zu el nog za pi sa, po god nog za pri ku plja nje po da ta ka či jom je ana li zom mo gu će do ći do na uč no ute me lje ne isti ne. Ova ko ustro jen pr o ces vi zu el nog evi den ti ra nja pod ra zu me va na me ta nje si ste ma kon tro le. Po sta ti pred me tom fo to gra fi sa nja, shva će nog kao po stup ka objek tiv nog na uč nog be le že nja sli ke stvar no sti, zna či pod re di ti se usta no vlje nom si ste mu in ter pre ti ra nja meha nič ki pr o iz ve de nih za be le ški ko je za stu pa ju re al nost. Pi šu ći o ko lo ni jal noj fo to gra fi ji, Kvo ter mejn (Qu ar ter ma i ne) is ti če da fo to gra fi ja ov de ni je sa mo slu ški nja im pe ri je, već je od lu ču ju ća di men zi ja u nje nom ob li ko va nju: for mal ne im pe ri jal ne struk tu re mo ći in sti tu ci o na li zo va le su te o ri je i sta vo ve ko ji su vi še ne go neo p hod ni pri li kom po sma tra nja ne ke in di vi due kao pred me ta fo to gra fi sa nja 7. Me ha nič ko be le že nje sli ke stvar no sti, sa gle da no kao svo je vr stan ob lik po sre do va nja isti ne unu tar spe ci fič ne kul tu re me dij skog oku la ro cen tri zma, upo re do sa uče šćem u ute me lji va nju ide o loški za sno va nih na uč nih si ste ma, raz vi ja no je kao deo in du stri je po sre do va nja in for ma ci ja. Ta ko već to kom dru ge po lo vi ne devet na e stog ve ka, pre no se ći in for ma ci je o eg zo tič nim kra je vi ma i uda lje nim kul tu ra ma, fo to gra fi ja po sta je deo ma sov ne in du strije tu ri stič kih raz gled ni ca. Me đu tim in du stri ja ma sov no po sredo va nih sli ka stvar no sti svoj naj ve ći us pon do ži ve će u okvi ru pr o duk ci je ve sti. Že lja da se vi zu el no za be le že, a po tom me dij ski po sre du ju ak tuel ni dru štve ni do ga đa ji, pod sta kli su raz voj do ku men tar ne fo togra fi je i fo to žur na li zma. Opre mlje ni ka me ra ma, fo to re por te ri su upu ći va ni u raz li či te kra je ve sve ta ne bi li di rekt no sa te re na dosta vi li ob ja vlji ve vi zu el ne za pi se. Ostva re na vi zu el na sve do čanstva ko ri šće na su kao pred lo šci za pr o iz vod nju ilu stra ci ja ko jima je tre ba lo po sre do va ti re al nost ra stu ćoj no vin skoj pu bli ci. Stav da me ha nič ki pr o iz ve de na sli ka po sre du je u raz ot kri va nju isti ne, po stao je te melj ni oslo nac no vin skoj prak si da se vi zuel nim pri ka zi ma po dr ži ve ro do stoj nost ob ja vlji va nih ve sti. Već u de vet na e stom ve ku, raz voj prak se fo to graf skog po sre do va nja rat nih su ko ba, na ja vi će raz voj in du stri je vi zu el nog po sre do vanja isti ne. In di vi du al na sve do čan stva pr o ši re na su orga ni zo vanjem fo to graf skih slu žbi ko je upo šlja va ju ti mo ve fo to gra fa, ne bi li ostva ri le što pot pu ni ji, me ha nič ki po sre do van uvid u zbi va 7 Pre u ze to iz: Prajs D., op.cit., str. 114. 54
DRAGAN ĆALOVIĆ nja sa te re na. Ka ko is ti če De rik Prajs (Pri ce), još od Brej di je vog (Brady) orga ni zo va nja fo to graf ske slu žbe ko ja je upo šlja va la čita ve ti mo ve fo to gra fa za sni ma nje de ša va nja tokom gra đanskog ra ta u Ame ri ci, me đu ko ji ma su bi li Alek san dar Gard ner, Ti moti O Sa li ven (O Sa li van) i Džordž Ber nard, ni je dan rat ni sukob ni je pr o šao, a da za so bom ni je osta vio mno go broj ne foto graf ske za pi se, ko ji ma je isti nu o de ša va nji ma tre ba lo uči ni ti do stup nom. 8 Usva ja nje pret po stav ke da je me ha nič ki po sre do va nim vi zuel nim za pi si ma mo gu će ostva ri ti či nje nič ki ma te ri jal ko ji bi objek tiv nom na uč nom po gle du obez be dio po uz dan oslo nac u raz ot kri va nju isti ne i nje nom da ljem po sre do va nju na tran sparen tan na čin, to kom tri de se tih go di na dva de se tog ve ka do pri nelo je pr o ši re nju fo ku sa do ku men tar nog fo to graf skog be le že nja. Go di ne 1936, an tro po log Tom Ha ri son (Har ri son) i pe snik Čarls Medž (Mad ge), u Ve li koj Bri ta ni ji po kre ću am bi ci o zni pr o je kat fo to graf skog be le že nja sva ko dnev nog ži vo ta. 9 Osla nja ju ći se na već ute me lje nu prak su do ku men tar nog be le že nja vi zu el nih za pisa, pr o je kat je po seb no bio usme ren na pr o u ča va nje ko lek tiv nog po na ša nja na jav nim me sti ma, u ci lju do bi ja nja pre ci zne, objektiv ne i na uč no za sno va ne sli ke o sva ko dnev nom ži vo tu. Bio je to po če tak me dij skog vo a je ri zma, ko jim je tre ba lo omo gući ti si ste mat sko raz ot kri va nje isti ne, po sre do va ne objek tiv nim, me ha nič ki iz ve de nim za pi si ma. In ten zi vi ra nje me dij skog po sre do va nja pr o pa gand nih po ru ka tokom Pr vog svet skog ra ta uz dr ma lo je po ve re nje pu bli ke u objektiv nost do ku men tar ne fo to gra fi je. Ma ni pu li sa nje vi zu el nim za pisi ma u ci lju re in ter pre ta ci je stvar no sti da lo je po vo da kri tič kom i dru štve no od go vor nom pri stu pu u in ter pre ti ra nju fo to graf ske i film ske do ku men ta ci je. Sum nja u mo guć nost spo zna je isti ne na osno vu či nje nič kog ma te ri ja la obez be đe nog me ha nič kim be leže njem sli ke stvar no sti, u me đu rat nom pe ri o du bi la je po dr ža na sve ši rom pri me nom ma ni pu la tiv nih teh ni ka u ko mer ci jal nom i po li tič kom mar ke tin gu. Upo zo ra va nje na opa snost od pri me ne ma ni pu la tiv nih teh ni ka, kao i sa gle da va nje po sle di ca na ci stičke pr o pa gan de u Evro pi, uči ni li su da me dij ska pu bli ka po stane sve sna po sto ja nja ma ni pu la tiv ne na me re, kao i mo guć no sti ostva ri va nja ove na me re pu tem ma sov no pro du ko va nih fo tograf skih i film skih za pi sa. Iako ovo ni je zna či lo uki da nje prak se me ha nič kog po sre do va nja sli ke stvar no sti, ono će otvo ri ti pr ostor us po sta vlja nju no vih pri stu pa u raz u me va nju pr o iz vod nje vi zu el nih do ku me na ta. Su prot no na sto ja nju ras tu će mre že fo 8 Prajs D., op.cit., str. 119. 9 Tom Ha ri son i Čarls Medž osno va li su orga ni za ci ju Ma sov no po sma tra nje (Mass Ob ser va tion) u ci lju si ste mat skog an tro po lo škog is tra ži va nja sva kodnev nog ži vo ta. 55
DRAGAN ĆALOVIĆ to a ma te ra i ne za vi snih film skih sni ma te lja da svo jim snim ci ma po nu de objek tiv ne vi zu el ne za pi se stvar nog, oslo bo đe ne uti ca ja vla da ju ćih po li tič kih in te re sa, ko je se i dalje za sni va lo na ve ri u mo guć nost po sre do va nja isti ne pu tem fo to graf skih i film skih do ku me na ta, shva će nih kao spe ci fič nih vr sta vi zu el ne gra đe, dobi je nih objek tiv nim, me ha nič ki po sre do va nim, vi zu el nim be leže njem, unu tar umet nič ke fo to gra fi je raz vi ja se al ter na tiv ni pristup, ko ji tra ga nje za isti nom pre po zna je u po stup ku na ru ša va nja spo lja šnjeg slo ja sli ke. Raz vi ja ju ći ova kav pri stup, avan gard ni umet nik Alek san dar Ro do čen ko i pred stav ni ci da da i stič kog pokre ta zah te va ju kon stru i sa nje sli ke i ma ni pu li sa nje pri ka zom u ci lju ot kri va nja onih zna če nja ko ja le že is pod po vr ši ne fo to grafskog pri ka za. Oni od ba cu ju ve ru u ne vi nost fo to graf skog po gleda, u objek tiv nost me ha nič ki po sre do va nog vi zu el nog za pi sa, na gla ša va ju ći is kri vlje nost po gle da sa mim po stup kom ma ni puli sa nja ka me rom. Stav da je čin po sma tra nja i me ha nič kog be le že nja sli ke stvarno sti ne u tra lan, te da se mo že sma tra ti po u zda nim u po sre do vanju isti ne, još je sna žni je bio kri ti ko van u na red nim de ce ni ja ma. Unu tar se mi o lo ške ana li ze vi zu el ni za pi si sa gle da va ju se kao tek sto vi či jom je ana li zom mo gu će is tra ži ti mo de le struk tu ri sanja zna če nja unu tar utvr đe nih zna kov nih si ste ma, te utvr di ti kodo ve ko ji ma su pre nos i raz u me va nje zna če nja uslo vlje ni. Me hanič ki po sre do van vi zu el ni za pis vi še ni je shva ćen kao objek ti van pri kaz stvar no sti pu tem ko jeg se raz ot kri va isti na o ono me što je pri ka za no, već kao re zul tat pri me ne utvr đe nih prak si ozna ča vanja, od no sno kao pr o iz vod me đu dej stva kom plek snih teh nič kih i kul tur nih for mi ko je bi tre ba lo de ko di ra ti. Usme ra va njem pa žnje na pr o ce se ko ji uče stvu ju u pr o duk ci ji zna če nja, u sa vre me nim te o rij skim pri stu pi ma ra di ka li zo va no je od ba ci va nje raz u me va nja me ha nič kih vi zu el nih za pi sa kao objek tiv nih po sred ni ka u pr o ce su raz ot kri va nja isti ne. Su protsta viv ši se struk tu ra li stič kom pri stu pu, Žak De ri da (Der ri da) od ba cu je pret po stav ku da se pri su sre tu sa tek stom mo že ot kriti ne što što bi po mo glo da se od re di ona pra va in ter pre ta ci ja njegove su šti ne. Na me sto to ga, ka ko ve ru je, mo gu će je je di no igra ti se nji ma. Pri hva tiv ši kon cep ci ju slo bod ne in ter pre ta ci je, De ri da od ba cu je ide ju o pri rod nom, ima nent nom ili pra vom znače nju ko je je ka kvom du bin skom ana li zom mo gu će ot kri ti u jednom tek stu. Me ha nič ki po sre do va ni pri ka zi stvar no sti otu da su sa gle da ni kao pred lo šci za ostva re nje raz li či tih in ter pre ta ci ja, a ne kao či nje nič na gra đa ko ju je mo gu će pra vil no iš či ta ti na pu tu tra ga nja za isti nom. Od la ze ći još da lje, Žan Bo dri jar (Ba u dril lard) od ba cu je sa mu pret po stav ku po sto ja nja jed ne spo lja šnje stvar no sti, ko ja se posred stvom me ha nič ki pr o du ko va nih vi zu el nih za pi sa osli ka va, 56
DRAGAN ĆALOVIĆ opi su je ili re pre zen tu je, is ti ču ći da je u sve tu spek ta kla sve konstru i sa no. Ka ko ve ru je, u sa vre me nom sve tu, pre za si će nom masov nim me di ji ma i ko mu ni ka cij skim teh no lo gi ja ma, do la zi do svo je vr sne ago ni je sna žnih re fe ren ci ja la, od no sno ago ni je stvarnog i ra ci o nal nog, ko ja uvo di u eru si mu la ci je. U sve tu u ko jem vla da nad stvar no, kao pr o iz vod sin te ze ostva re ne zra če njem kom bi na to rij skih mo de la, do la zi do im plo zi je smi sla u me di jima. Ka ko da lje ob ja šnja va, iako se ve ru je da in for ma ci ja pr oiz vo di ubr za nu cir ku la ci ju smi sla, do ga đa se upra vo su prot no ume sto da ostva ru je ko mu ni ka ci ju, in for ma ci ja se is cr plju je u is ce ni ra nju ko mu ni ka ci je, od no sno ume sto da pr o iz vo di smisao, ona se is cr plju je u is ce ni ra nju smi sla. 10 Raz voj di gi tal nih teh no lo gi ja još je sna žni je pr o du bio ne po vere nje u mo guć nost re flek to va nja isti ne po sred stvom me ha nič ki pro iz ve de nih vi zu el nih za pi sa. Iako na pla nu mo di fi ko va nja slike, di gi tal ne teh no lo gi je ni su po nu di le su štin ski no ve pri stu pe (bez ob zi ra na teh nič ke raz li ke u sa mom po stup ku), otvo riv ši mo guć nost sin te ti sa nja pri ka za ma ni pu li sa njem di gi tal nim mate ri ja lom, na su prot ra ni joj mo guć no sti me nja nja ostva re nog vizu el nog za pi sa, raz voj di gi tal nih me di ja po lju ljao je on tič ki status fo to gra fi je i fil ma. Uko li ko di gi tal nom teh no lo gi jom pr o izve den vi zu el ni za pis nu žno ne re fe ri ra na ne što po sto je će, on da je razumevanje samog postupka be le že nja ozbilj no do ve de na u pi ta nje. Me đu tim, iako su sa vre me na te o ri ja i prak sa po ka za le da autentič nost me ha nič ki pr o iz ve de nih vi zu el nih za pi sa ma nje po tvrđu je pri ro da sa me sli ke ne go što to či ne struk tu ra dis kur ziv nih, dru štve nih i pr o fe si o nal nih prak si ko je je kon sti tu i šu, u ma sovnim i no vim me di ji ma ni je od ba če na prak sa do ku men to va nja stvar no sti me ha nič ki po sre do va nim vi zu el nim za pi si ma. Ovakva prak sa mo že se sa gle da ti kao u ve zi sa učvr šći va njem naro či tog re ži ma isti ne. Pri me nju ju ći raz li či te pri stu pe, sva ko je dru štvo to kom isto ri je us po sta vlja lo sop stve ne re ži me isti ne, odr ža va ne pu tem do mi nant nih dis kur sa i po tvr đi va ne po sto jećim in sti tu ci ja ma. Pr o iz vod nja vi zu el nih za pi sa ni ka da ni je bi la deo arhi vi ra nja či nje ni ca, od no sno pr o du ko va nja do ku me na ta ko ji bi bi li tran skrip ci ja stvar no sti. Upra vo su prot no, uklju čiva ni u slo že ne dis kur ziv ne si ste me, ovi vi zu el ni za pi si uvek su bi li pod re đe ni us po sta vlje nim me ha ni zmi ma de fi ni sa nja isti ne. Sam pr o ces kon stru i sa nja isti ne me đu tim ni je uslo vljen sa mo sna gom us po sta vlje nih dis kur sa, već i autoritetom in sti tu ci ja nje nog po sre do va nja. U sred njo ve kov noj Evro pi, auto ri tet cr kve obez be đi vao je po ve re nje u isti ni tost re li gi jskih scena, re ne sansni umet ni ci ve ro do stoj nost vi zu el nim pri ka zi ma na sto ja li su da 10 Bo dri jar Ž., Si mu la kru mi i si mu la ci ja, No vi Sad 1991, str. 84. 57
DRAGAN ĆALOVIĆ obez be de pri me nom na uč ne per spek ti ve i iz u ča va njem ana to mije, itd. No tek je raz voj teh ni ka me ha nič ko-he mij skog be le že nja, za po čet ot kri ćem da ge ro ti pi je, a po tom una pre đen pr o na la skom fo to gra fi je, fil ma, vi dea itd., otvo rio pr o stor ute me lje nju shva tanja sli ka kao na uč nih do ku me na ta, sa gle da nih unu tar svo je vr sne kul tu re oku la ro cen tri zma, kao objek tiv nih vi zu el nih za pi sa ko ji po sre du ju u raz ot kri va nju isti ne. Po ve re nje u ne u tral nost pri ka za za me nje no je po ve re njem u ne u tral nost teh no lo ško-he mij skog pr o ce sa. Na ova ko ute me lje nom po ve re nju u objek tiv nost me hanič ki po sre do va nih vi zu el nih za pi sa, za sni va la se ma sov na produk ci ja sli ka, ko jom je pr o ces kon stru i sa nja isti ne to kom pr ve po lo vi ne dva de se tog ve ka bio po dr ža n. Gu blje nje po ve re nja u objek tiv nost teh no lo ški po sre do va nih vi zu el nih za pi sa, te od ba ci va nje ve re u nji ho vo ne u tral no posre do va nje u pr o ce su raz ot kri va nja isti ne, do ko jih će do ći s raz vo jem te o rij skih pri stu pa to kom dru ge po lo vi ne dva de se tog ve ka, te s usa vr ša va njem di gi tal nih teh no lo gi ja, bit no će od re diti pri ro du sa vre me nog me dij skog oku la ro cen tri zma. In si sti ra nje na me dij skom po sre do va nju sli ka stvar no sti, upr kos gu blje nju po ve re nja u mo guć no sti raz ot kri va nja isti ne pu tem me dij ski posre do va nih sli ka, ute me lju je me dij ski oku la ro cen tri zam ne kao prak su usme re nu na po sre do va nje kon stru i sa ne isti ne (iako ovakvo de lo va nje, du bo ko uko re nje no u na sle đu, za dr ža va iz ve snu de lat nu sna gu), već kao u funk ci ji de mon stri ra nja us po sta vljenja vla sti. Sle de ći sta vo ve Mi še la Fu koa, oču va nje oku la rocen tri zma u me dij ski po sre do va nom dru štvu, mo že mo shva ti ti kao po ka za telj in ve sti ra nja u odr ža nje po sto je ćih od no sa mo ći. Po stup ke učvr šći va nja mo ći Fu ko pre po zna je unu tar svih de lova dru štve nog si ste ma. Ova ko shva će na, moć pr o ži ma jed na ko dis kur ziv ne prak se kao i po stup ke ko ji od re đu ju sva ko dnev ni ži vot. Od po seb nog je zna ča ja Fu ko o vo raz ma tra nje pa nop tizma, ko je us po sta vlje ne me ha ni zme kon tro le do vo di u ve zu sa raz vi je nim mo de li ma nad zo ra. 11 Po to me što us po sta vlja nje mode la in ter pre ta ci je stvar nog ne pod re đu je de fi ni sa nju isti ne, medij ski oku la ro cen tri zam su štin ski je druk či ji od tra di ci o nal nog. On ne nu di od go vo re, već de mon stri ra spro vo đe nje nad zo ra kao manife staci ju us po sta vlje ne vla sti. Us po sta vlja nje slo že nih me ha ni za ma kon tro le i pot či nja va nja, po sre do va nih me dij skom pr o duk ci jom sli ka, tran sfor mi še inter pre ta ci ju stvar no sti u pred sta vu glo bal nog spek ta kla. Ana lizi ra ju ći na či ne na ko je in du strij sko dru štvo pr o iz vo di svet, apsor bu ju ći sa vre me nog čo ve ka u svet ilu zi ja i la žne sve sti, Gi De bor (De bord) is ti če ka ko se spek takl pri ka zu je kao ogrom na 11 Fu ko M., Nad zi ra ti i ka žnja va ti, No vi Sad 1997. 58
DRAGAN ĆALOVIĆ i ne do stup na re al nost ko ja se ni kad ne do vo di u pi ta nje. 12 Beskraj no umno ža va nje i di stri bu i ra nje me dij skih po ja va, uka zu je De bor, u naj ve ćoj me ri usme re no je na pr o iz vod nju sve ta glamu ra i zaba ve, gde kon flik ti (ka da ih ima) na sta ju kao ele ment us po sta vlja nja do brog ras po lo že nja i uki da nja ot po ra pre ma po sto je ćim od no si ma. Čo vek in du strij skog dru štva, su o čen sa pr o ce som ogrom ne aku mu la ci je pri zo ra, po sta je po sma trač ova kvih po ja va, pa si van i ne kre a ti van, a sa mim tim i ne mo ćan da upra vlja dru štvom. Su prot no mo der nom čo ve ku, o ko jem go vo ri De bor, post mo der ni čo vek ne že li da bu de po sma trač, već ak tiv ni uče snik glo bal nog spek ta kla. On ne že li da po begne od kon tro li šu ćeg objek ti va ka me re, već da po sta ne objekt nje nog po gle da. 13 Su prot no mo der nom čo ve ku ko ji još uvek ve ru je da je iza sve ta spek ta kla mo gu će ot kri ti re al nost ko ju hi per pro duk ci ja me dijskih po ru ka skri va, post mo der ni čo vek svet spek ta kla pri hva ta kao svo ju je di nu re al nost. Svo je me sto on na la zi još je di no u hiper re al nom sve tu, ko ji ume sto od go vo ra nu di mo de le in ter pre taci je. U sve tu ko ji po sta je ma tri ca sop stve nog me dij skog pri ka ziva nja i umno ža va nja (An ders), post mo der ni čo vek svo je ostvare nje pre po zna je još je di no u sop stve nom me dij skom umnoža va nju. Pre po zna ju ći svo je me sto u glo bal nom pa nop ti ko nu, on da je sa gla snost da po sta ne pred met po gle da. Pri sta nak na sa mo pri ka zi va nje, bu du ći svo je vr sna de mon straci ja pri hva ta nja vla sti ko ja se sa mo u te me lju je proglašava njem me ha ni za ma nad zo ra, u post mo der nom dru štvu po sta je gra đanska oba ve za. Ka ko ni je ini ci ra no te žnjom da se pu tem vi zu el nih za pi sa obez be di gra đa ko ja bi uče stvo va la u raz ot kri va nju istine, ni ti na sto ja njem da se po sred stvom mo de la me dij skog prika zi va nja isti na kon stru i še, sa mo pri ka zi va nje svo ju svr ho vi tost obez be đu je još je di no sim bo lič kim pri hva ta njem vla sti, kr oz dobro volj no uče stvo va nje u odr ža nju me ha ni za ma ko ji ma se sprovo đe nje nad zo ra de mon stri ra. Bu du ći da pi ta nje isti ne vi še ni je u fo ku su vla sti, nad zor u post mo der nom dru štvu još je di no je usme ren na pra će nje sprem no sti sa mo po dre đi va nja ma tri ca ma me dij skog umno ža va nja, usa gla še nim s mo de li ma upra vlja nja glo bal nim spek ta klom. Me dij ski oku la ro cen tri zam na taj na čin raz vi ja se kao svo jevrsna ne kul tu ra sa mo po tvr đi va nja po sred stvom re pli ci ra nja mode la me dij skog pri ka zi va nja. Su prot no du goj tra di ci ji oku la ro 12 De bord G., Dru štvo spek ta kla i ko men ta ri o dru štvu spek ta kla, Za greb 1999. 13 U pri log ovo me go vo ri i ši ro ko ras pro stra nje na sprem nost uče stvo va nja u rija li ti pr o gra mi ma, go to vo pod ra zu me va no pri hva ta nje me dij skog pu bli ci te ta, te glo bal no odu še vlje nje mo guć no šću iz no še nja po da ta ka iz sva ko dnev nog ži vo ta pu tem dru štve nih mre ža. 59
DRAGAN ĆALOVIĆ cen tri zma ko ja pret po sta vlja ve ru u mo guć nost spo zna je isti ne pu tem vi zu el nog opa ža nja, me dij ski oku la ro cen tri zam po zna je još je di no isti nu bes kraj nog svo đe nja stvar no sti na ma tri ce njene me dij ske re pro duk ci je. Me ha nič ko-he mij sko-teh no lo ško pro du ko va nje vi zu el nih za pi sa vi še ni je pod stak nu to na da njem da će se na taj na čin stvo ri ti či nje nič na gra đa pu tem ko je bi isti na bi la po sre do va na. Ono ni je ini ci ra no ni na sto ja njem da se isti na za ma gli ili kon stru i še, te da se obez be di sa gla snost sa na met nutim mo de li ma in ter pre ta ci je stvar no sti. Me dij sko pr o du ko va nje pri ka za u post mo der nom dru štvu od ba cu je na če lo re fe ren cijal no sti zna ka, te me ljeći se kao prak sa odr ža va nja ne pre kid ne označiteljske pr o duk ci je. Teh no lo ško usa vr ša va nje pr o duk ci je vi zu el nih za pi sa vi še ni je pod stak nu to ide a lom kar te zi jan skog per spek ti vi zma, već že ljom da se odr ži fa sci na ci ja vi zu el nom raz me nom. U po stin du strij skom dru štvu vi zu el ni za pi si ne proiz vo de stvarnost, oni ne kon stru i šu isti nu, jed na ko kao što ne te že nje nom raz ot kri va nju, oni se pr o iz vo de kao ozna či te lji me ha ni za ma nad zo ra. Na taj na čin me dij ska hi per pro duk ci ja prikazâ još je di no ob ja vlju je da nad onim što je u fo ku su po sto ji ne ka vlast, ne pro gla ša va ju ći pri hva ta nje od re đe ne in ter pre ta ci je stvar nog kao gra đan sku oba ve zu, jer se od ve re u Isti nu ko načno od u sta lo, već pri sta nak na uče šće u odr ža nju me ha ni za ma označavanja nad zo ra. Pr o iz vod nja do ku men tar nog unu tar sa vre me nih me dij skih praksi tran sfor mi še se u ne kul tu ru sa gla sno sti. Strah od ima gi nar nih sve to va vi še ni je pod stak nut bo ja zni da bi Isti na mo gla bi ti otkri ve na, ili da bi ve ra u do mi nant nu in ter pre ta ci ju isti ne mo gla bi ti uz dr ma na, već bo ja zni da bi ve ra u mo guć nost objek tiv nog me ha nič kog be le že nja stvar no sti mo gla bi ti za u vek na pu šte na. Ka ko ilu zi ja o po sto ja nju auto ri te ta vla sti bez po ve re nja u posto je će me ha ni zme nad zo ra i kon tro le ni je mo gu ća, to odr ža nje me dij skog po sre do va nja re al nog, za sno va nog na tra di ci ji oku laro cen tri zma, pred sta vlja po stu pak oču va nja me ha ni za ma sa mou te me lje nja vla sti. Odr ža nje po ve re nja u us po sta vlje nu prak su raz me ne pra znih ozna či te lja pu tem sa vre me nih me di ja, na taj na čin po pri ma ri tu al ni ka rak ter, us po sta vlja ju ći je din stvo ne na pla nu in ter pre ta ci je do ku men tar nih sa dr ža ja, već na ni vou ve re u mo guć nost nji ho vog me dij skog po sre do va nja. 60
DRAGAN ĆALOVIĆ LI TE RA TU RA: Bo dri jar Ž., Si mu la kru mi i si mu la ci ja, Sve to vi, No vi Sad 1991. De bord G., Dru štvo spek ta kla i ko men ta ri o dru štvu spek ta kla, Bi bli ote ka Ba stard, Za greb 1999. Fu ko M., Nad zi ra ti i ka žnja va ti, Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto jano vi ća, Srem ski Kar lov ci, No vi Sad 1997. Jay M., Dow ncast eyes. The de ni gra tion of Vi sion in Twen ti eth Century French Tho ught, Uni ver sity of Ca li for nia Press, Ber kley, Los An ge les, Lon don 1994. Jay M., Sco pic re gi mes of Mo der nity, in: Vi sion and Vi su a lity, eds. Fo ster H., New York 1988. Pla ton, Di ja lo zi, Kul tu ra, Be o grad 1970. Pla ton, Fe don, Eidos, Vr njač ka Ba nja 2001. Prajs D., Po sma tra či i po sma tra ni, u: Fo to gra fi ja, pri re di la Vels L., Clio, Be o grad 2006. Rorty R., Fi lo zo fi ja i ogle da lo pri ro de, Ve se lin Ma sle ša, Sa ra je vo 1990. Dragan Ćalović Megatrend University, Faculty of Culture and Media, Belgrade CULTURE OF MEDIA OCULARCENTRISM Abstract In the text, the media ocularcentrism is seen as a specific noncultural self-affirmation by means of replicating the models of media representation. The development of scopic techniques is no longer inspired by the ideal of Cartesian perspectivism but by maintaining fascination for visual exchange. In the post-industrial society, media images produce nothing; they do not construct the truth; they do not show the truth; they are produced as signifiers of monitoring mechanisms. In this way, hyperproduction of media images only confirms that there is a power over things that are in focus, not in declaration of acceptance of a certain interpretation as a civic duty but in agreement to participation in maintainance of monitoring mechanisms. Key words: anti-ocularcentrism, media, media theory, monitoring, ocular centrism, photojournalism 61
BILJANA ĐOROVIĆ Radio televizija Srbije, Radio Beograd 2, Beograd DOI 10.5937/kultura1237062D UDK 316.77 Вирилио П. originalan naučni rad KIBERNETSKI EUGENIZAM KULTURA U BERMUDSKOM TROUGLU I NESTANAK ČOVEKA Sa že tak: Ra dom Ki ber net ski euge ni zam: Kul tu ra u Ber mud skom trou glu i ne sta nak čo ve ka iden ti fi ku je mo stra te ške te o rij ske poj mo ve i prav ce ana li ze sta nja u kul tu ri kra jem dva de se tog i po čet kom dva de setpr vog ve ka u de lu Po la Vi ri lia, te o re ti ča ra kul tu re, fe no me no lo ga, či ja mi sao rub no za hva ta pod ruč ja fi zi ke, fi lo zo fi je, po li ti ke i ur ba ni zma. Ana li ze Po la Vi ri lia fo ku si ra ne su na uza jam no pre pli ta nje i pre u zi manje čo ve ko ve on to lo gi je ko ja se od vi ja u tro u glu: rat br zi na - sred stva re pre zen ta ci je, ka kve su ma ši ne per cep ci je i lo gi sti ka per cep ci je. Vi rili ov pro je kat ni je me đu tim tek iden ti fi ko vao uti caj unu tra šnje lo gi ke i spe ci fič no sti po je di nih teh no lo gi ja ili teh no lo ških fe no me na na kul tu ru, već je pro ni kao u ši ro ke im pli ka ci o ne di men zi je ko je ove teh no lo gi je ima ju po ko lek tiv nu per cep ci ju pro sto ra i vre me na, pri če mu je sva ka no va teh no lo ška na pra va od re di la smer di sci pli no va nju i ko lo ni za ciji ljud skog su bjek ta, omo gu ća va ju ći us po sta vlja nje glo ba li tar ne mo ći ko ja, po dr ža na na u kom bez sa ve sti: bioteh no lo škim ekstremizmom, uzdrma va i uru ša va sa me osno ve hu ma ni te ta. Ključne re či: Pol Vi ri lio, kul tu ra, lo gi sti ka per cep ci je, po lar na inercija, dro mo lo gi ja, bi o po li ti ka Ber mud ski tro u gao: rat br zi na - sred stva re pre zen ta ci je Sa vre me nost je obe le že na dra mom teh no lo gi je, sma tra Pol Viri lio (Paul Vi ri lio), te o re ti čar kul tu re či ja mi sao rub no za hva ta pod ruč ja di sci pli na ka kve su fi zi ka, fi lo zo fi ja, po li ti ka i ur ba 62
BILJANA ĐOROVIĆ ni zam. Do mi na ci ja i moć za sno va ne su pre sve ga na raz vo ju voj ne teh no lo gi je, ko mu ni ka ci o ne i kom pju ter ske teh no lo gi je i sred sta va re pre zen ta ci je. Pro ces sci jen ti fi ka ci je (ko ji Vi ri lo preci zno de tek tu je u svo jim knji ga ma) iz ma kao je mo gućno sti ma odva ja nja od teh no lo ški ogra ni če ne ra ci o nal no sti i mo gućno stima raz bo ri tog kon sen zu sa gra đa na u po gle du prak tične kon tro le nji ho vih sud bi na. Na me sto kon tro le do šlo je do us po sta vlja nja teh ničke kon tro le nad isto ri jom u sva kom smi slu tog poj ma. Tran sfor ma ci ja i ne sta ja nje ljud ske on to lo gi je od i gra va se, kako po ka zu ju Vi ri li o ve ana li ze, u zna ku ra ta kao per ma nent nog sta nja (po put Fu koa i za nje ga je rat per ma nent no sta nje u društvu, a po li ti ka na sta vak ra ta dru gim sred stvi ma), teh no lo gi je, na u ke kraj no sti i eks tre mi zma (bio i teh no in že nje ring) u si tu aci ji u ko joj vir tu el na re al nost pre u zi ma pri mat istin ske re al nosti, što pred sta vlja pra vu pri ro du do ga đa ja ko ji je uni ver za lan i ire ver zi bi lan. Vi ri li o ve ana li ze u knji ga ma po čev od Ra ta i fil ma, pre ko Ma šina vi zi ja i Otvo re nog ne ba, fo ku si ra ne su na uza jam no pre pli tanje i pre u zi ma nje čo ve ko ve on to lo gi je ko ja se od vi ja u tro u glu rat - br zi na - sred stva re pre zen ta ci je, ka kve su ma ši ne per cep ci je i lo gi sti ka per cep ci je, pr vo bit no oli če ne u for mi fil ma ko ji stva ra svo je vr snu za vi snost (po lar na iner ci ja). Teh no lo gi ja se raz vi ja kao rat na teh no lo gi ja za nad zor i pre ci zno po zi ci o ni ra nje ne prija telj skih tru pa i ras po re da oruž ja. Raz voj teh ničkih sred sta va nad zo ra i nji ma ima nent ne voj ne stra te gi je po tom pre la ze i okupi ra ju pro stor sva ko dnev ni ce, po sta ju ći kon sti tu tiv ne za kul turu: od fil ma, pre ko in for ma ci o nih teh no lo gi ja, kom pju ter skih si mula ci ja do sa te lit skih sni ma ka. Dro mo lo gi ja, na u ka o br zi ni, sre di šnji je Vi ri li ov kon cept: logi ka ubr za nja le ži u sa mom sr cu or ga ni za ci je i tran sfor ma ci je sve ta. Pro stor kul tu re funk ci o ni še da nas kao di sci pli nu ju ći pro stor, sa me di ji ma kao nje nom ba zič nom osno vom, što je u naj ve ćoj meri obez be đe no lo gi sti kom per cep ci je, ka ko gla si sin tag ma Po la Vi ri li ja, ko ju mo že mo vi de ti kao ključ nu poj mov no-mi sa o nu alat ku za is pi ti va nje kul tu ro lo ških fe no me na. Vi ri li jev pro je kat ne iden ti fi ku je tek unu tra šnju lo gi ku i spe ci fič no sti po je di nih teh no lo gi ja ili teh no lo ških fe no me na, već pro ni če u ši ro ke impli ka ci o ne di men zi je ko je ove teh no lo gi je ima ju po na šu ko lektiv nu per cep ci ju pro sto ra i vre me na, kao i ma te ri jal ne i po li tič ke kon se kven ce ova kvog za o kre ta u smi slu u ko me je sva ka no va teh no lo ška na pra va, po put te le sko pa na pri mer, omo gu ći la lju dima ne sa mo da vi de da lje, već je od re di la smer lo gi sti ci per cepci je i nje nom di sci pli no va nju, či me je otva ra la put za ide o lo šku ko lo ni za ci ju. 63
BILJANA ĐOROVIĆ Vi ri lio po put Fu koa (Mic hael Fo u ca ult) na fo nu is tra ži va nja isto rij skih, po li tič kih, so ciokul tur nih i na uč noteh no lo ških osnova sa vre me nog mi li ta ri zma pre po zna je sa da šnje vre me kao bolest vla sti, či je su osno ve u kon ti nu i te tu sa bi o po li ti ka ma i tehno po li ti ka ma is klju či va nja i uni šta va nja po li tič ki ne po želj nog, ko je su se u 18. ve ku raz vi ja le u okvi ru so ci jal nog dar vi ni zma, euge ni zma, me di cin sko-za kon ske te o ri je na sle đa i de ge ne ra ci je i ra se. Pi ta nje od no sa vla sti i di sci pli ne ko je je Fu ko po sta vio u kon tek stu dej stva eko nom skih pro ce sa na or ga ni za ci ju di sci plinar nog pro sto ra, za sno va ni na pot či nja va nju, ob u ča va nju i nadzo ru, upot pu nje ni su ma ni pu la tiv nim stra te gi ja ma i teh ni ka ma, me to da ma ra ci o na li za ci je pro pa gan de u do ba u ko me iz nad sveta bdi soft ver ski usa vr šen hu ma ni an đeo isto ri je. Uza jam no pre pli ta nje te a tra oruž ja, sli ka i fil ma, Vi ri lio sma tra ključnim za for ma ti za ci ju sa vre me ne kul tu re či ji se fe no me ni sa vr še no ukla pa ju sa raz vo jem sa vre me nog na o ru ža nja i nje mu pri la go đe nim voj nim stra te gi ja ma, ko ji ma ova ko for ma ti zo vana kul tu ra ne pru ža vi še ni ka kav ot por. Film pre u zi ma isto ri ju, a mo de li film ske re pre zen ta ci je po sta ju ključni i za na či ne vođe nja sa vre me nog ra ta ko ji se ko ri sti kom pju ter skom i vi deoteh no lo gi jom i nje nim stra te gi ja ma. Bes te žin sko sta nje i pro gresiv na de ma te ri ja li za ci ja tri jum fu ju nad gra vi ta ci o nom si lom u pro ce su u ko jem se od vi ja su spen zi ja ču la, do vo de ći do po be de me di ja ti zo va ne re pre zen ta ci je. Vi ri lio u sto pu pra ti pro ces tehnič kog raz vo ja oruž ja, fo to gra fi je i ki ne ma to gra fi je, od tre nut ka ka da je 1861. go di ne, pu tu ju ći dre si nom i po sma tra ju ći kre ta nje točko va po ši na ma, pu kov nik Ga tling (Ga tling) do šao na ide ju o ci lin drič nom re zer vo a ru za mu ni ci ju na pu šci, dok je ne što ka sni je, go di ne 1874, Fran cuz Žil Jan sen (Ju les Jan ssen) in spi risan mul ti mu ni ci o nim re vol ve rom raz mi šljao o apa ra tu ko jim bi mo gla da se na pra vi se ri ja fo to gra fi ja. Na ba zi ove ide je, Etjen Žil Ma rej (Eti en ne-ju les Ma rey) je usa vr šio hr o no fo to graf sku pu šku (Vi ri lio), ko ja je omo gu ći la fo to gra fi sa nje objek ta u pokre tu. Od re vol ve ra i ka me re ob sku re do te le di ri go va nih, na vođe nih ra ke ta i opre me za sni ma nje pro jek to va ne da ob u hva ti ceo svet kao na dla nu, teh no lo gi ja je re a li zo va na naj pre kao za mena za ljud sku per cep ci ju i re pre zen ta ci ju pri voj nom pla ni ra nju i iz vr ša va nju ope ra ci ja. Vi ri li o va stu di ja Rat i bi o skop, is pi tu je upo tre bu ki ne ma tograf skih teh ni ka u kon flik ti ma u XX ve ku u ko ji ma se iz me đu funk ci je oka i oruž ja us po sta vlja smr to no sna har mo ni ja. Rele vant nost i ak tu el nost Vi ri li o ve stu di je Rat i bi o skop, u ko joj Vi ri lio is pi tu je bli sku ve zu iz me đu voj nih i ki ne ma to graf skih teh ni ka i teh no lo gi ja: od ma sov ne pro duk ci je fo to gra fi je iz vazdu ha i film ske pro pa gan de do si mu la to ra le ta i oruž ja ko je je ste klo svo je sop stve ne oči, ka kve su la ser ski na vo đe ne ra ke te, 64
BILJANA ĐOROVIĆ nesporna je. Lo gi sti ka per cep ci je, re pre zen ta ci ja ra ta po ka zuje se kao kom plek sna ope ra ci ja ko ja zah te va pre ci zno pla ni ranje i po zna va nje an tro po lo ško-psi ho lo ških de ter mi nan ti: ne tek for mi ra nje jav nog mnje nja već pro pa gand nih uti ca ja iz ve de nih na kon što je teh no lo gi ja ekran skim svepri su stvom obez be dila po zi ci ju on to lo gi je (te le-on to lo gi ja). Ne mo že mo vi še govo ri ti o pro te za ma u Ma klu a no vom smi slu već o sup sti tu ci ji, pre va zi la že nju čo ve ko ve on to lo gi je i fi zi o lo gi je, bu du ći da je čo vek odvo jen od svo jih sup stan ci jal nih mo ći, a ce lo kup na orga ni za ci ja ži vo ta pod re đe na vla da vi ni in stru men tal nog i funkci o nal nog uma, kom pa ti bilnog sa teh no lo škim, ma šin skim, kom pju ter skim mo ći ma. Rat, u me đu vre me nu mo di fi ko van teh no lo ško-na učnim do stignu ći ma, ni ka da ne od u sta je od svo jih pred teh ničkih sred sta va ob ma ne i ilu zi je, spek ta kla i kap ti va ci je. Te a tar oruž ja, oru žani ar se nal, iz nad je te a tra ope ra ci ja 1 u ve li koj igri u ko joj repre zen ta ci ja po sta je va žni ja od pre zen ta ci je fa ka ta. Sli ka ula zi u ar se nal oruž ja, vre me us po sta vlja do mi na ci ju nad pro sto rom. Voj na ad mi ni stra ci ja, elek tron ski ob je di nje na kon tro la, ko manda, ko mu ni ka ci ja, špi ju na ža, mo de li ra ni su ma ši na ma vi zi ja ma: hi rur ški pre ci znim sa te li ti ma i na vo đe nim le ti li ca ma ko je ope rišu po prin ci pu: ka da jed nom uočiš me tu, mo žeš oče ki va ti i da je uni štiš. Ra ci o na li stička ori jen ta ci ja je u ne pre kid nom po ti skiva nju du hov no sti: so fi sti ci ra no oruž je ra ču na na psi ho lo šku misti fi ka ci ju, bu du ći da ono ni je tek oruž je za ma sov no uni šte nje već i oruž je per cep ci je. Kom pju ter ski pro gra mi ume sto voj nih pla ne ra, kom pju ter ske si mu la ci je ume sto kar ti i ma pa te ri to ri ja. Mo der ni ra to vi pod ra zu me va ju da voj ni ci si la ko je ras po la žu savre me nim oruž jem do la ze na po lje bit ke on da ka da se rat okonča, a do tog tre nut ka op slu žu ju ma ši ne ko je vi de, ču ju, emi tu ju i pred vi đa ju. Mo ni to ri, ra da ri, sa te li ti, kom pju te ri, kom pju ter ski kon tro li sa na voj na ode la, či po vi, ka me re sa in fra red si ste mi ma za za šti tu, čitav ar se nal teh no lo gi je ula zi u bit ku pro tiv ma kog čo ve ka ko ga tre ba ubi ti, kon tro li sa ti, na vo di ti i či po va ti ka ko bi se do kra ja re a li zo va la lo gi ka mo ći. 1 Od pr ve ra ke te Dru gog svet skog ra ta do za sle plju ju ćeg blje ska Hi ro ši me, tea tar oruž ja za me nio je te a tar ope ra ci ja. Iz raz the a tre we a pon pri pa da voj noj ter mi no lo gi ji i na gla ša va Vi ri li o vu te zu da je isto ri ja bor be pri mar no isto ri ja ra di kal ne pro me ne po lja per cep ci je. 65
BILJANA ĐOROVIĆ Na pu sti te sva ku na du, vi ko ji ula zi te u pa kao sli ka 2 Pre tva ra nje čo ve ka u kon zu men ta i vo a je ra či je se mi sli, vredno sti i ci lje vi for mi ra ju u skla du sa in ten ci ja ma mo ći, od vi jalo se per ma nent nim na me ta njem este ti ke sja ja u zna ku spek takla, što po ka zu ju i ar hi tek ton ska re še nja bi o skop skih dvo ra na u SAD do 1960, ko je su pod se ća le na teh no lo škim ino va ci ja ma osa vre me nje ne ka te dra le. Ove dvo ra ne su, kon glo me ra ci jom sti lo va, dis pro por ci o nal nim ste pe ni šti ma, za o kru ži le pro ces zapo čet iz gra đi va njem ogrom nih rob nih ku ća. Sa dru ge stra ne, tr ži šte per cep ci je, de ma te ri ja li za ci ja per cep ci je, uči ni li su da se iz ve de ne pri met na i neo set na en do ko lo ni za ci ja ljud skog subjek ta, for ma ti za ci ja u skla du sa po tre ba ma voj no-in du strij skog kom plek sa. Rat ni apa rat je po čeo da ko ri sti film kao psi ho loški tre ning za su o ča va nje sa stra ho vi ma iza zva nim vir tu e li za cijom na si lja i si tu a ci ja ko je ni su plod is ku stva već iko nič ke prezen ta ci je, ko ja me đu tim po sta je kon sti tu tiv na za oče ki va nja u sa moj re al no sti. Stra te gi je ob ma ne De mo kra ti za ci ja emo ci ja Pol Vi ri lio pre po zna je sa vre me nost kao ostva re nje an ti u to pijskih pro jek ci ja Džor dža Or ve la (Ge or ge Or wel) na svim ni vo ima 1984: dvo mi sao, tor tu ra, te le vi zij ska pro pa gan da, ne pre kid ni rat, tri la te ral ni svet, nad zi ra nje, no vo go vor, ge ne tič ka kon tro la, ne pri ja telj de fi ni san od dr ža ve, pro me na po na ša nja i kon tro la isto ri je, dok je kre i ra nje do ga đa ja pre sta lo da ko re spon di ra sa real no šću ko ja je na kon to ga po sta la fal si fi kat, audi o vi zu el ni, ali i sva ki dru gi. Me dij ski kon for mi zam re zul ti rao je stan dar di za ci jom mi šlje nja, sta vo va, oče ki va nja i vred no sti. Stra te gi je ce le brity - pro iz vodnje slav nih, pre u ze te su i usa vr še ne u svim do me ni ma kul tu re. Uspeh ovog me ha ni zma, sve op šta ido la tri ja za sno va na na ma nipu la ci ji i la ži ma, pro duk ci ja i fa bri ka ci ja, za Po la Vi ri lia predsta vlja ju cen tral ne fe no me ne 20. ve ka, ne sa mo kao skan dal umetno sti već i kao po litčko ubi stvo. 3 Kre a tor, umet nik, pe snik ne sta ju sa sce ne ko ja po sta je pro sceni jum za pro mo ci ju an đe la ba nal no sti udru že nim sa an đe lom 2 Na slov tre ćeg po gla vlja knji ge Rat i bi o skop: lo gi sti ka per cep ci je.vi ri lio P., War and ci ne ma: the lo gi stics of per cep tion, Ver so, Lon don 1989, str. 8. 3 When the re sa un ding suc cess, in the co ur se of the twen ti eth cen tury, of t he art scan dal as well as the po li ti cal as sas si na tion. Vi ri lio P., The City of Pa nic, Berg, Ox ford-new York 2005, str. 25. 66
BILJANA ĐOROVIĆ bi zar no sti na ko ji ma se za sni va uspeh me di ja či je se de lo va nje pre li va na či ta vo dru štvo i kul tu ru. Hi per moć ni me di ji vr še in ter ven ci ju u sa moj re al no sti ti me što do ga đaj, ko ji se od vi ja u re al nom vre me nu, pre vo de u medij ski do ga đaj, traj no ga de for mi šu ći, što re zul ti ra pre ki dom kon ti nu i te ta u for mi bez vre me ne ne sre će u rav ni re al no sti koja, za hva lju ju ći stan dar di za ci ji me dij ske pro duk ci je, osta je bez zna če nja i od je ka. In di vi du al nost ne sta je u pro ce su bren di ra nja. U pi ta nju je para dok sal na si tu a ci ja u ko joj se lič nost svo di na lo gotype, na seman tič ki ar gu ment. 4 Pro mo ci o na lo go ma hi ja re du ku je in di vi duu u dvo stru koj igri pre da je i pro da je, bu du ći da in sti tu ci ja ugo vo ra šti ti brand na me od ono ga ko ji mu ga je pro dao. Mo de lo va nje, in ter na ci o nal na in te gra ci ja su su i ci dal ni po svojim kraj njim kon se kven ca ma. De lo va njem ovih pro ce sa ne sa mo da ne sta je iskon ska kre a tiv nost već se po sta vlja pi ta nje gra ni ca bi zar no sti u op štoj po ma mi za ne sre ća ma 5 ko ja pro iz vo di ne sreću ra di ne sre će kao tran spo zi ci o nu for mu post mo der ne umetno sti ra di umet no sti: svo je vr sni eko cid ko jim se oti šlo da lje od Chal len ge ra ili su per so nič nih avi o na, za do bi ja ju ći pla ne tar ne di men zi je i po sle di ce (Čer no bil, Fu ku ši ma...) Do ga đaj je iz gu bio sup stan ci jal nost i po stao obje kat pro mo ci onal nog mo de lo va nja, vr ste pro pa gan de ko ja pre la zi u oblast kiber ne ti ke. Ovaj do ga đaj Pol Vi ri lio vi di kao naj zna čaj ni ju for mu za ga đe nja sa ko jom smo su o če ni. 6 Po sle di ca je na sta nak saj ber men ta li te ta ko jem od go va ra sin hro ni za ci ja emo ci ja i ani hi la cija ose ća ja za re al nost. Osnov na po lu ga mo ći pre sta je da bu de oruž je za ma sov no uni šta va nje lju di i po sta je oruž je za ma sov no uni šta va nje re al no sti i to ši re njem kre i ra ne re al no sti ko ja raču na na pro iz vod nju pa ni ke kao oko sni ce za uni šte nje ču la za ori jen ta ci ju ili dru gim re či ma do ži vljaj sa mog sve ta. Po li ti ka stan dar di za ci je emo ci ja: de mo kra ti za ci je jav nih emoci ja vo di sve op štoj spek ta ku la ri za ci ji po li tič kom spek ta klu u ko me ne sta je jav no mnje nje ko je bi va ne po vrat no za me nje no pro mo ci o nim stra te gi ja ma za pro iz vod nju in stant ko lek tiv nih emo ci ja, či je kraj nje do me te Vi ri lio vi di u fa tal nom po li tič kom tran su u sce no gra fi ji Nir nber škog sta di o na u Ber li nu 1943, ko ji će pred sta vlja ti na do grad nju esta tič kog kon zu me ri zma ka rakte ri stič nog za ina u gu ra ci ju brand-na me pro iz vo da u re al nom 4 Ibid., str. 26. 5 Up. Now you can be dis pos ses sed, by con tract, of your own na me on ce it has be co me a brand na me, along the li nes of that has hap pe ned to Inès de la Fre san ge or Yves Sa int La u rent. Ibid., str. 26. 6 Up. ibid., str. 51. 67
BILJANA ĐOROVIĆ vre me nu: hi ste rič na ko mu ta ci ja u sfe ri po li tič kog od vi ja se po pla no vi ma ko je su osmi sli li sek ta ški gu rui po for mu li za proiz vod nju trans-po li tič kih emo ci ja. 7 De li rič ne kon vul zi je spekta kla po ra đa ju naj ve ću ne sre ću u isto ri ji zna nja: audi o vi zu el no elek tro mag net sko za vo đe nje sve sti ko je pre ti da do stig ne br zi nu sve tlo sti. Dro mo sko pi ja ka ko je Vi ri lio na zvao efek te ko ji su na sta li usled de sta bi li za ci je po gle da iz auto mo bi la ko ji se kre će, sa re vo lu ci jom audi o vi zu el ne ko mu ni ka ci je do vo de do po re meća ja stro bo skop ske per cep ci je in for ma ci ja, ko je se emi tu ju kao sve pri sut na ne pre kid na sa da šnjost. Kon fu zi ja u stva ra nju mental nih sli ka i do ži vlja ju objek tiv nog sve ta omo gu ći la je uvo đe nje no vog ob li ka ra ta in for ma tiv nog ra ta ko ji re de fi ni še isti nu u skla du sa in te re si ma mo ći, baš ka ko je to iz ja vio Džordž Buš (Ge or ge W. Bush) 13. apri la 2003: Kom bi na ci jom ima gi na tivnih stra te gi ja i no vim teh no lo škim mo ći ma mi re de fi ni še mo rat u skla du sa na šim uslo vi ma 8. Per spek ti ve ubr za nja isto ri je ko je je na kon Hi ro ši me, 1947. godi ne, na slu tio Da ni jel Ha le vi (Da niel Halévy), Vi ri lio vi di rea li zo va ne u dro mo skop skoj per spek ti vi ubr za nja re al no sti ko je nu žno vo di do ne sa mer lji vih po sle di ca: fa bri ka ci je isti ne i da lje - do sa mog ne stan ka ose ća ja za re al nost u pro ce su ko ji se od vi ja u sin hro ni za ci ji mi li ta ri za ci je na u ke i de lo va nja taj nih age na ta uti ca ja, di rek to ra voj nih ko mu ni ka ci ja i SPIN dok to ra. Pra ved no i ne pra ved no, isti ni to i la žno, re al no i ima gi nar no, di ho to mi je su ko je gu be smi sao u kon tek stu po li tič ko ima go lo škog adver tajzin ga ko ji vo di uru ša va nju re al no sti a za kraj nju kon se kven cu ima uru ša va nje na sle đa i isto ri je. Pljač ka nje Na ci o nal nog muze ja i bi bli o te ke u Bag da du, ali i kon ti nu i ra no bom bar do va nje ban ke se me na u Abu Gra i bu 9, prak tič ni su pri me ri uru ša va nja 7 Up. (...) the ti me of esta tic com mu ni ca tion will be upon us, and, as well, of ten eno ugh, of an hyste ri cal com mu ta tion who se sec ret the sec ta rian gu rus have na ste red; pu blic opi nion sud denly morp hing in to a kind of tran spo li ti cal emo tion on the sca le of this self-styled glo bal ci vi li za tion. Ibid., str. 38. 8 Thro ug ho ut a com bi na tion of ima gi na ti ve stra te gi es and the new po wers of tec hno logy we are re di fi ning war om our terms. Ibid., str. 41. 9 Irak je po vi je sno dio Me zo po ta mi je, zva ne ko li jev kom ci vi li za ci je, gdje su plod ne do li ne iz me đu ri je ka Eufra ta i Ti gri sa stvo ri le ide al ne uvje te za poljo pri vre du. Po ljo pri vred ni ci su u Ira ku po sto ja li od pri je 8.000 go di na pri je Kri sta i raz vi li su bo gat stvo sje men skih sor ta za go to vo sva ku vr stu pše ni ce ko ja da nas na svi je tu po sto ji. To su po sti gli ta ko što su dio lje ti ne osta vlja li za slje de ću sje tvu i no vim sje tva ma raz vi ja li no ve pri rod no ot por ne sor te. Irak je go di na ma ču vao uzor ke sje me na tih dra go cje nih pri rod nih sor ta u dr žavnoj sje men skoj ban ci, smje šte noj u Abu Gra i bu, gra du ko ji je 2004. go di ne do šao na zao glas kao ame rič ki za tvor - mu či li šte irač kih za to če ni ka. Na kon ame rič ke oku pa ci je Ira ka i vi še krat nih bom bar di ra nja to ga gra da, po vi je sna i ne pro cje nji vo vri jed na ban ka sje me na iz Abu Gra i ba je ne sta la, kao još jed na žr tva ra ta u Ira ku. Eng dahl W., Sje me uni šte nja, ge o po li ti ka ge net ski mo di fi ci ra ne hra ne i glo bal no car stvo, DE TEK TA, Za greb 2005, str. 22. Zani mlji vo je da je u ovom pe ri o du u ko me je uni šte na ban ka se me na u Ira ku, 68
BILJANA ĐOROVIĆ Me so po ta mij skog se ća nja sa su mer skom tra di ci jom u osno vi. Rat za se ća nje, za me mo ri ju čo ve čan stva za ma gljen ma gla ma ra ta (The fogs of war), od vi ja se ne pre kid no u skla du sa Or velo vom pre mi som: Ko kon tro li še pro šlost, kon tro li še i bu dućnost, ko kon tro li še sa da šnjost, kon tro li še pro šlost. A ipak se pro šlost, iako po svo joj pri ro di ne iz men lji va, ni je ni iz me ni la. Stvar je vr lo pro sta: po tre ban je sa mo bes kra jan niz po be da nad svo jim pam će njem. Pot pu na do mi na ci ja fa bri ka ci je re al no sti osta vlja nas bez vre me na isi ja va ju ći ra di jant no šću to ta li ta ri zma. Bez me mo ri jal na me mo ri ja se ne za u sta vlja na sve pri sut noj medij skoj sa da šnjo sti, već se u na uč noj va ri jan ti u pro duk ci ji Mini stra sta va isti ne uve li ko pre kra ja pro šlost. Iz mi šlja nje ne po stoje ćeg kul tur nog na sle đa i stva ra nje no vog kul tur nog iden ti te ta na osno vu tu đeg, od vi ja se u pro sto ru kul tu re gde se oti ma nje 10 tu đe ba šti ne po ka zu je kao ide al no tlo za vo đe nje vr lo opa sne Bil Gejts sa gra dio ban ku se me na na ark tič kom ostr vu Sval bard (Sval bard) u Ba ren co vom mo ru, u ko joj se ču va se me svih bilj nih vr sta na sve tu. Ovu ban ku se me na Bi-Bi-Si je na zvao se me nom sud njeg da na. Na ovom me stu ko je je i Bog za bo ra vio, pi še Vi li jam Eng dal (Vi li jam Eng dahl), Bil Gejts (Bill Ga tes) je in ve sti rao de se ti ne mi li o na do la ra za jed no sa Rok fe le ro vom fon da ci jom, Mon san to kor po ra ci jom, Sin džen ta fon da ci jom i vla dom Norve ške, iz me đu osta lih, ka ko bi na pra vio ono što je na zva no: se me sud njeg da na. Zva nič no pro jekt je na zvan Sval bard ska glo bal na ban ka se me na na nor ve škom ostr vu Spic ber gen, de lu ostr va ko je pri pa da sval bard skoj gru pi ostr va (Sval bard Glo bal Seed Va ult on the Nor we gi an island of Spit sber gen, part of the Sval bard island gro up). Engdahl F. W., Doomsday Seed Vault in the Ar ct ic - Bill Ga te s, Rockefell er and the G MO giants know somethin g we don t, 04. 12.200 7, ht tp//www. gl obalres ear ch.c a/doomsday- seed-v aul t-i n... ar cti c/23503 10 Tako je, na kon što s u srpski manasti ri na K os ovu pr edstavlje ni kao ilirsko- vizantij sk o nas le đe, um est o srpkog k ul turnog n asleđa i Bo j na Koso vu izmeđ u srpsk e i turs ke vojske, u bistvo sulta na Murata, hero jski čin Mi loša Ob i li ća i mit ko ji ga p rati do da nas, dobio i a lbansku verziju p od autorstvo m A ne Di Leljo, d oktorke s oc iologi je sa univ er ziteta K olumbij a koja u knjizi Bitka za Kosovo, 1389 : alba ns ki mit, govori o Muratov om napa du na Kosovo i u bistvu Murata ko je je izvrš io alb an ski v it ez Mil oš Kopili k ( Millosh Kopili q). Nud eći alt er n at iv nu verzij u B it ka za K osovo p ruža bolj e iznijansira nu priču za r azumeva nj e ovog snažno g mita o nacional iz mu i pripadn osti tvrdi iz davač u prikaz u ov e knjige na intern et u, na vo deći da j e Mil oš češće bi o prik azi van iz sr pske pe rspektiv e, koja je istical a č ast srpskog v iteza Obilića. A naliza epskih i n ovijih a lbanskih pe sama o Boj u na Kosovu, sa dr ži i teks to ve autorke ko ji is tra žuj u znača j ove ep ske p ri če i bitke u konteks tu po slednjeg ra ta n a Kosovu, sa namerom da se oj ač a ko lektivn i id entitet ko ji isti če otpor protiv st ra ne sile i identifikuj e se sna žno s a evropskom, dominantnom h rišćanskom kulturo m. Izd avač Pa lgrejv Ma k milan u najavi ov e knjige na i nte rnetu kaže i ovo : Bitka za Kosov o je važna knjig a, ko ja pomaž e da razumemo prošl os t, s adašn jo st i buduć no st ove kompleksn e balka ns ke nac ije, uz šire sa gl edavanje pitanja k ao što s u nacional nos ećanje i identit et. U uvod u teksta, i zdava č kaž e d a Bo j na Kosovu 1 38 9. im a ogromn u simboli ku u for mir anju mo de rnih balkanskih drž ava, poseb no međ u nacionalističkim k rugov ima Južnih Slovena i Srba i post avlja pi tanje: Št a je ovom boj u dalo ta ka v odjek, ča k i š es t vekova kasnije, i št a on otkriva o k omp leksno j m re ži iden tit eta na s avremenom Balkan u?, Pol iti ka On line, 3 0.0 6.2009, w ww.politika. rs /.../Alb anc i- prisvojil i-i-milos ha -O bilica.l t.html 69
BILJANA ĐOROVIĆ politike. 11 Si le pra va, re da i za ko na pri va ti zo va ne su po put ostalih jav nih pred u ze ća: tran spor ta, škol stva, ener gi je, te le ko mu nika ci ja, me di ja i na ci o nal nih ar mi ja. Sle div ši eg zi bi ci o ni zam tele vi zij ski pro iz ve de ne re al no sti ko ja je aku mu li ra na i po hra njena kao ar te fakt, ko lek tiv na ha lu ci na ci ja kre nu la je da lje u prošlost ko ja je po sta la ro ba pod pa tro na tom mo ći. Po lar na iner ci ja obez be đu je da se la ži, ilu zi je i bu da la šti ne sje di ne u pro iz vodnji glo bal nog me hu ra glo bal nog slo ma ko ji ne će pro pu sti ti da se de si ovih da na 12. Da nas je auto ma ti za ci ja per cep ci je sve ta, omo gu će na re vo luci jom tran smi si o ne teh ni ke, do ve la do po re me ća ja per cep ci je, pri če mu je po gled oka po je din ca iz gu bio sta tus sve do ka pred teh nič kim sup sti tu ti ma, pro te za ma ko ji ma, za hva lju ju ći raz vo ju op to e lek tro ni ke, vi še ni je neo p hod na sve tlost ka ko bi od go vo ri li iza zo vi ma vi dlji vo sti. Pi ta nja ko ja otva ra pr o ble ma ti za ci ja savre me ne per cep ci je ni su vi še eks klu ziv no este tič ka već za la ze u do men eti ke. Kul tu ro lo ška prak sa na pu šta za bra ne i ula zi u zo nu im pe ra tivnog, oba ve zu ju ćeg me di ja ti zo va nog gle da nja. Ma ši ne i ure đa ji za sni ma nje i re pre zen ta ci ju ko ji omo gu ću ju me di ja ti za ci ju svako dnev ne re pre zen ta ci je ima ju za po sle di cu za ne ma ri va nje ljudskih kre a tiv nih spo sob no sti u smi slu upo tre be i po ve re nja u oftal mič ki apa rat i kon se kvent no do vo de do objek ti vi za ci je sa vesti. Mo bi li za ci ja jav nog pro sto ra po sta je jed no stav na u uslo vi ma ne pre kid ne mo bi li za ci je po lja per cep ci je. Po sle di ca us po sta vljanja audi o vi zu le nog kon for mi zma, svo je vr sna op tič ka po li tič ka ko rekt nost, kon se kvent no omo gu ća va uspeh ma ni pu la tiv nih me dij skih stra te gi ja kao oko sni ce to ta li tar nog na go na mo ći, što su, po Vi ri liu, naj bo lje po ka za le stra te gi je ob ma ne pri me njene na Rat za Ko so vo 1999, gde su SAD iz ve le eks pe ri ment u upo tre bi in for ma tič kog i ki ber net skog oruž ja kao deo stra te gi je RMA (Re vo lu tion in Mi li tary Af fa irs), re vo lu ci je ko jom je uspo sta vlje na voj na kon tro la glo bal ne in for ma ci o ne do mi na ci je, ana log na sa kon cep ci ja ma ko je je Vi ri lo vi deo u In for ma tič koj bom bi kao pre do mi nant ne za tok kre ta nja ci vi li za ci je či ji je napre dak uslo vljen raz vo jem rat ne teh no lo gi je. Neo p hod na etička di men zi ja kao ra ci o na li za ci ja osva ja nja sa dr ža na u sin tag mi hu ma ni tar na in ter ven ci ja ili sim bo lič kom slo ga nu pod ko jim 11 P ro daja i nd ul gencija p re d sta vlja deč iju igru u od nosu na savre me nost u koj oj se kup ovi nom lo bis ta u medijima promovi šu sen zacional na otkr ić a u istorijsko j na uci ko jima s e preotim a is tor ijsko n asleđe kako bi se, s a je dne st ra ne op ravdale o dlu ke koj e s u u di re kt noj supro tn osti sa među narodnimp ravom, k a kve su bomb ar do vanje Jugo sl av ije i nelegal no p riznanjen ezavisnosti Kosova, a sa druge, stv aranje nacionalnog identiteta koji odgova ra ovakvoj p olitici. 12 Vi rilio P., The Ci ty of Panic, Berg, Oxfo rd-new York 2005, str. 103. 70
BILJANA ĐOROVIĆ je 78-dnev no bom bar do va nje Sr bi je re a li zo va no: Mi lo srd ni anđeo po ka zu je svu per ver ti ra nost u kon tek stu Glo bal ne in for maci o ne do mi na ci je ko ja se od vi ja ne vi še u zna ku ra ta za sli ke, kao što je to bio slu čaj u Za liv skom ra tu, već po li ti ke sli ke ko ja se spro vo di or ga ni za ci jom je din stve nog glo bal nog tr ži šta sli ke, ali i po li ti kom imi dža. U tom smi slu je Na ti o nal Ima gery and Map ping Agency, agen ci ja sa de set hi lja da za po sle nih u Fear fak su, Vir dži ni ja, for mi ra na 1996, kao agen ci ja za pro ce su i ranje i di stri bu ci ju sli ka iz sve mi ra za po tre be Pen ta go na i CIA-e, dve go di ne od svog osni va nja an ga žo va na za nad zi ra nje pro to ka sli ka i kre i ra nje po li ti ke sli ke. 13 Glo bal no te le nad zi ra nje 14 upotpu nje no pro pa gan dom ma ši ne ri jom za ma ni pu la ci ju emo ci ja ma pu tem sli ka i sim bo la u pot pu no sti je od go vo ri lo za dat ku in ženje rin ga emo ci ja, sta vo va i po na ša nja, neo p hod nih ka ko bi se spro ve li pla no vi eks pan zi je mo ći. Oprav da nje po li ti ke do mi na ci je i im pe ri jal ne eks pan zi je, opravda va nje bom bar do va nja, od slu ča ja Ra ta za Ko so vo, vo di se uruša va njem me đu na rod nog pra va, su ve re no sti dr ža va, be so mučnom ma ni pu la tiv nom pro pa gand nom me dij skom kam pa njom, neo p hod nom da bi se kon stru i sa la opo zi ci ja: rat ni zlo čin ci/bor ci za prav du, u skla du sa im pe ra ti vi ma voj no- in du strij skog komplek sa u ko ji Vi ri lio uklju ču je na uč ni kom pleks, u ko ji se či tav je dan vek ula že ogro man no vac ka ko bi ino vi rao užas i aku muli rao naj stra šni je oruž je od ga so va za eli mi ni sa nje ki se o ni ka iz de la at mos fe re i bak te ri o lo škog i ter mo nu kle ar nog oruž ja do in for ma tič kih, teh no lo ških i ge ne tič kih bom bi, spo sob nih ne samo da po ni šte na ci o nal ne dr ža ve već i da lju de li še vi ta li zma i nji ho vih pri rod nih spo sob no sti i po ten ci ja la i iz ve du mo di fi ka ciju ljud ske ra se. 15 Shva ta ju ći smi sao ovih mo guć no sti, Vi ri lio rekon tek stu a li zu je kon tekst glo ba li zo va nog ra ta ko ji se sa da vo di za osva ja nje br zi ne sve tlo sti kroz te le ko mu ni ka ci je, pro pa gan du i so ci jal nu kon tro lu, ra ta či ji će ul ti ma tiv ni tri jumf bi ti u zna ku ko lo ni za ci je i en do ko lo ni za ci je sva kog ljud skog su bjek ta. Rat pro tiv te ro ri zma, elek tron ska tr go vi na, ne sre će ci vi li za ci ja stra ha, be de i iš če za va nja hu ma ni zma i hu ma ni te ta omo gu će na su i od vi ja ju se u zna ku br zi ne i ubr za nja in he rent nih teh no lo gi ja. De ma te ri ja li za ci ja, de per so na li za ci ja i de re a li za ci ja sva ko dnevnog ži vo ta od vi ja ju se u zna ku te le pre zent no sti i teh no lo gi ja ko je ope ri šu sa re al nim vre me nom, obez be đu ju ći funk ci o ni sa nje istovre me no sti u glo ba li zo va nom se lu, uči niv ši vre me, ko je je neop hod no da bi se od lu ke do no si le, su vi šnim. Auto ma ti za ci ja vreme na u uslo vi ma sve op šte ki ber ne ti za ci je sve ta i ži vo ta za jed no 13 Up. Virilio P., Strate gy of Deception, Verso, London 2000, str. 23. i dalje. 14 Ibid., str. 64. 15 Up. Ib id., str. 57. 71
BILJANA ĐOROVIĆ sa de ma te ri ja li za ci jom, de per so na li za ci jom i de re a li za ci jom soci jal nog, po li tič kog i eko nom skog is ku stva, kon ti nu i ra no i ubrza no kre i ra ju uslo ve za ne vi dlji vu tran sfor ma ci ju sa mih osno va hu ma ni te ta bez ika kvog ot po ra, što je na ve lo Vi ri li ja na za ključak da je slom za pra vo ot po čeo. Za ne ko li ko me se ci, za ne koli ko go di na, naj vi še, ne će bi ti vi še vre me na da se in ter ve ni še: re al no vre me će im plo di ra ti 16. Kre i ra nje no vih teh no lo gi ja u ne pre kid noj slu žbi ra ta, fi nan sira no od voj no-in du strij skog kom plek sa i in te re sa mo ći u du hu na u ke, bez sa ve sti pre da noj ino va ci ja ma, pri če mu je ka te go ri ja hu ma nih vred no sti i ide a la, is pra žnje na, zlo u po tre blje na, upako va na i pro da ta eks pan zi o ni stič kim ci lje vi ma, a čo ve čan stvo uve de no u sta nje in fan ti li za ci je, za ba ve, vo a je ri zma, nar ci zma u du hu po li tič ke ko rekt no sti ko ja po sta je glo bal ni mo dus vi ven di, ne do pu šta ju ći da se kri tič ka svest i sa vest for mi ra ju ili is polje. Sva ka po ten ci jal na ino va ci ja po sta je im pe ra tiv i neo p hodnost uki da ju ći lju di ma deo nji ho vih pri rod nih mo ći i po ten ci ja la. Na u ka su prot sta vlje na hu ma ni te tu pred sta vlja kul mi na ci ju bi ća teh ni ke ko ja re du ku je čo ve ka na pu kog iz vr ši o ca na nje go vom pu tu ka ne stan ku. Lo gi ka to tal nog ra ta u Stra te gi ji ob ma ne, po dr ža na teh no na u kom, ima za re zul tat pro je kat euge ni ke koja se već po tvr di la kao to tal ni rat za ve li ki broj vr sta na zemlji, do vo de ći bi o di ver zi tet ko ji pred sta vlja osno vu ži vo ta na pla ne ti u pi ta nje. Stra te gi ja ob ma ne pri me nje na u slu ča ju Ra ta za Ko so vo otvori la je put za stva ra nje no vog ti pa uz bu ne i za stra ši va nja, označiv ši po vra tak SAD po zi ci ja ma ko je je ima la kao je di na nu klear na si la, na kon bom bar do va nja Hi ro ši me i Na ga sa ki ja 1945. Za stra ši va nje atom skom ener gi jom za me nje no je da nas oružjem ko ji či ne in for ma ci o na i ko mu ni ka ci o na teh no lo gi ja 17, što ima za po sle di cu ne vi še na sta vak po li ti ke dru gim sred stvi ma, već in te gral nu ne sre ću kao za me nu po li ti ke dru gim sred stvi ma. Auto ma ti za ci ja ra ta vo di će da ljoj su pre ma ci ji re vo lu ci o ni sa nja voj nih po slo va Pen ta go na u for ma ma sa ža lje nja pre ma stra danji ma iz be gli ca (Ko so vo) i neo p hod no sti hu ma ni tar nih ra to va i spre ča va nja hu ma ni tar nih kri za, u či joj će se ulo zi po ka za ti sva neo p hod nost op sta ja nja NA TO-a u nje go vom po ho du na Is tok, ka Glo bal noj in for ma ci o noj do mi na ci ji (GID) i glo bal noj va zdušnoj mo ći (GAP). Upo tre ba gra fit nih bom bi ka ko bi se one mogu ći lo snab de va nje Sr bi je elek trič nom ener gi jom i is klju če nje 16 The coun tdo wn has in fac t begun. I n a f ew months, a few years a t mo st, there will no longer be time to interve ne; re al ti me will have im pl oded. Viril io P., Lan dscape of Even ts, MIT P ress, 2000, str. 96. 17 Up. Ctheory Interview With Paul Virilio: The Kosovo War Took Place In Orbital Space Paulo Virilio in Conversation with John Armitage, http// www. ctheory.net/text_file.asp?pick=132 72
BILJANA ĐOROVIĆ RTS-a sa EuTel Sat-a, Vi ri lio vi di kao pa ra dig ma tič ne pri me re no vog ob li ka ra to va nja ko je će ne iz be žno za po sle di cu pro iz vesti in te gral nu ne sre ću (in te gral ac ci dent). Atom ska bom ba predsta vlja oruž je ko je je u sta nju da pro iz ve de lo kal nu ne sre ću, dok je in for ma tič ka bom ba si stem ski ri zik ko ji ima glo bal ni uti caj, po put glo bal nog nad zo ra ko ji ta ko đe pri pa da eri in te gral ne, sveop šte ne sre će ili ra ta u eri ra ta iz va zdu ha, ka kav je u pot pu no sti bio Rat za Ko so vo. Kul tu ro lo šku di men zi ju hro no sko pi je i ra ta Vi ri lio vi di u or gani za ci ji po lja per cep ci je, ko ja je u da na šnjim uslo vi ma pot puno me di ja ti zo va na, a ve ze iz me đu este ti ke i ra ta ozbilj ni je ne go ikad, bu du ći da vi še ne mo že mo go vo ri ti o ljud skom bi ću sa mo ral nom od go vor no šću. Rat za Ko so vo re a li zo van je uz po moć to tal ne ma ni pu la ci je publi ke po mo ću mas-me di ja: Da nas me di ji tre ti ra ju in for ma ci je kao re li gij ske ar te fak te. Me di ji nas na vo de da ose ća mo, a ne da mi sli mo... Isti na, re al nost Ra ta za Ko so vo, pot pu no je skri ve na iza hu ma ni tar ne fa sa de Tra ge di ja ra ta je da nas za me nje na nje go vom este ti za ci jom što ne sa mo da je zbu nju ju ća već i, na ne ki na čin, sum nji va 18. Sun Cu (Sun Tzu) u drev nom ki ne skom tek stu Umet nost rata 19 ka že da se de lo va nje voj ne si le ba zi ra na ob ma ni. Ova de fi ni ci ja je ključ na za raz u me va nje funk ci o ni sa nja lo gi sti ke per cep ci je. Ide ja o lo gi sti ci, kod Vi ri li ja, ne na la zi se u ve zi sa mu ni ci jom, go ri vom, snab de va njem voj nih sna ga hra nom, već sa sli ka ma, in for ma ci ja ma, oba ve štaj ci ma. Stra te gi ja obma ne je dru ga stra na istog fe no me na i pod ra zu me va sve op šte ob ma nji va nje pu bli ke pu tem me di ja. Auto ma ti za ci ja per cep ci je u uslo vi ma kri ze per cep ci je vo di do da ljeg usa vr ša va nja ma ši na vi zi ja ko je su u slu ča je vi ma tzv. pamet nih bom bi i na vo đe nih pro jek ti la do bi le i svo ju sup til ni ju ver zi ju le te ćih ka me ra či ji se re zul ta ti auto mat ski in ter pre ti ra ju pre ko kom pju te ra, po tvr đu ju ći u pot pu no sti te ze ko je je Vi ri lio 18 Ibid., str. 3. 19 Knji ga Umetn ost rata, je dna je o d najst arijih i najus pe šnijih knjiga o vo jnojstrat egiji u s vetu. Im al a je ve oma veliki uticaj na Istočn ja čko voj no mišlj en je, t ak tike u biz ni su i šire. Sun Cu je prepozna o va žnost pozic ion iranja u strategi ji i uvi de o je uticaj te p ozic ije na ob je ktivn e us lov e u fizičkom okruženju, kao i na subjektivn e st avove supro ts ta vl je nih st rana u o kruže nju. Z a Sun Cu a strategija n ije p o dr az umevala sp is ak stvari koje tr eb a obavit i, v eć pre b rzo r ea govanje n a pr ome njene us lo ve. Plani ranje zad at ak a u kontr ol isano m, kom peti tivno m okr uženju, u kome se kompet it iv ni plan ov i s uprotsta vljaju međusobn o, p ri čemu na st aju neočekiv ane situa cije. Knjiga je 1 782. prev edena na fr an cu s ki, a na englesk i je zik tek 1 91 0.god ine. Uticala je na N apoleon a, al i i na pla ni ranje op era ci j e Pustin jska oluj a. Ume tnost rat a našla je primenu u ko ns ti tuisanju b iznis i menadžerskih st ra te gija. Up. ht tp// en.wikiped ia. org/wiki/t he A r t of War 73
BILJANA ĐOROVIĆ iz neo u knji zi Ma ši ne vi zi je. Sta nje po lar ne iner ci je, kao sta nje im po tent nog za to če ni štva pred fik si ra ju ćom i fa sci ni ra ju ćom slikom TV ekra na, po ka za lo je svu sna gu dej stva u uslo vi ma gleda nja ra ta za Ko so vo i to ne sa mo na TV pu bli ku ko ja je ovaj rat pra ti la iz svo jih do mo va, već i na sam voj ni per so nal u ba ra ka ma. U uslo vi ma u ko ji ma ar mi ja oku pi ra te ri to ri ju tek na kon za vr šetka ra ta ko ji je pot pu no auto ma ti zo van i ko ji se vo di na da lji nu, po lar na iner ci ja po sta je vo de ći fe no men, a sva ki rat do bi ja svoju me dij sku glo bal nu re pre zen ta ci ju. Ulo ga Ce za ra, Na po le o na, ve li kih voj sko vo đa, da nas je pre pu šte na soft ve ru ko ji od lu ču je sud bi nu ra to va po put Fal con vi ew Maj kro sof to vog soft ve ra, ko ji je Bil Gejts na ja vio kao sa vr šen pro gram za de struk ci ju mo sto va na Ko so vu. U uslo vi ma po lar ne iner ci je, ne do stat ka po li tič ke in te li gen ci je i mo guć no sti sa gle da va nja do me ta eks tre mi zma savre me ne teh no lo ške na u ke, Mi ni star stva isti ne bez ot po ra stvara ju uslo ve za neo me ta no spro vo đe nje dikta ta mo ći uvi je nog u oblan du hu ma ni tar nih in ter ven ci ja. Rat za Ko so vo ušao je u isto ri ju kao pr vi In fo-rat. NA TO je upotre bio in fo war teh ni ku pro tiv srp ske voj ne struk tu re, a na kon bom bar do va nja Ki ne ske am ba sa de u Be o gra du, ha ker ska ak tivnost usme re na na US De fen se De part ment, dra ma tič no je po veća na. Mno gi voj ni struč nja ci su ovaj rat tre ti ra li kao pro bu za upo tre bu no ve rat ne teh no lo gi je i pro me nu pri ro de ra to va nja u III mi le ni ju mu. In for ma ci o ni rat je u slu ča ju in va zi je na Sr bi ju imao, sma tra Pol Vi ri lio, dva kom ple men tar na aspek ta: Su spen zi ju te le vi zij skog emi to va nja na EUTEL SAT-u, 26. maja 1999. go di ne, ra ci o na li zo va nu neo p hod no šću da se ućut ka srpska pro pa gand na ma ši na, Lan si ra nje sa ve znič ke Co man do So lo mi si je: če tvo ro mo tornog HER CU LES EC 130E, sa ra dio i TV sta ni com u svom pr tlja žni ku. Ra di lo se o avi o nu opre mlje nom za in for ma ci o ni rat. Ula skom u bor be nu zo nu, ope ra te ri su emi to va li po ru ke sni mlje ne na srpsko hr vat skom je zi ku kao deo psi ho lo ške ope ra ci je raz vi je ne na ode lje nju Fort Bregg-a, spe ci ja li zo va nom za in fo war. Pet speci ja li sta i je dan lin gvist bi li su uklju če ni u ove ope ra ci je. Coman do So lo je mo gla emi to va ti TV pro gra me na pro sto ru grado va sred nje ve li či ne, a pro gram ra dio-sta ni ca mo gao se ču ti u prostoru od ne ko li ko sto ti na ki lo me ta ra. Rat va zdu šnim ta la si ma, elek tro mag net nim etrom, za Vi ri lia ozna ča va no vu eru ko ri šće nja her ci jan skog TV etra kao de tekto ra ra dar skog si ste ma ko ji omo gu ću je da se usta no vi da ta ba za ko ja uklju ču je pod ručja na ko ji ma se emi tu ju te le vi zij ski ka na li 74
BILJANA ĐOROVIĆ i FM ra dio, či me te le vi zi ja ne po sta je sa mo pa nop ti kon (te lenad gle da nje) već ko smički fe no men u ko me je mo gu će, in terven ci jom kroz va zdu šne ta la se, de tek to va ti bi lo ko ju ak tiv nost, bi lo ko ji po kret. Ra di se o fan tom skoj zlo bi i ro đe nju ne me straže (si lent sen try) ko ja je ozna či la po če tak ne ra ta zve zda već Zvezda ne po li ci je. Pe riod iz me đu Za liv skog ra ta i ra ta za Ko so vo, za Vi ri li ja predsta vlja ju no ve na či ne pro mo ci je oruž ja, va ša re teh no lo ške ta štine, uklju če ne u stra te gi ju to tal nog ra ta ko ji pod ra zu me va i zastra ši va nje po ten ci jal nih pro tiv ni ka re pre zen ta ci jom po ten ci ja la voj no-in du strij skog kom plek sa. Po li tička rav no te ža iz me đu na ci ja traj no je po re me će na Ko sovskim ra tom, i pred sta vlja za pra vo raz voj do ga đa ja ko ji su omogu će ni na kon što je Za liv ski rat ozna čio kraj sta tus quo-a u vojnoj rav no te ži iz me đu is točnog i za pad nog blo ka. To je ono što je ge o stra te ški gu ru, autor: Teh no tron ske ere i Ve li ke ša hov ske ta ble, Zbig njev Bže žin ski (Zbig ni ew Br ze zin ski) i obe lo da nio u in ter vjuu pa ri skom Mond-u (Le Mon de, 17.04.1999.) ka da je rekao da bez pre te ri va nja mo že mo iz ja vi ti da bi ne u speh NA TO-a zna čio i pre sta nak kre di bi li te ta Atlan ske ali jan se i kon se kventno sla blje nje ame rič ke li der ske po zi ci je u sve tu 20. Po mi šlje nju Bže žin skog, ta po sle di ca bi ima la ne sa gle di ve kon se kven ce po svet sku sta bil nost. Re de fi ni sa nje stra te škog kon cep ta NA TO ali jan se od vi ja lo se u zna ku bom bar do va nja Sr bi je: Glo bal Stra te gic Con cept, na javljen je 23. apri la 1999. go di ne, na dan pro sla ve pe de se to go dišnji ce NA TO-a. Ovaj kon cept, Vi ri lio vi di kao na ja vu voj nih inter ven ci ja kao glo ba li tar nih me ta ge o fi zič kih i ge o fi zičkih pre feren ci ja la. Glo ba li ta ri zam (Vi ri li o va ter mi no lo ška od red ni ca koja ukazuje na totalitarističku prirodu glo ba li za ci je) us po sta vlja domi na ci ju vre men ske di men zi je nad pro sto rom. Stra te ška su prema ci ja je teh no lo ška: tem po ral na di men zi ja po be đu je pro stor nu, ko ja je bi la ka rak te ri stič na za sta re stra te ške do mi na ci je. Or bi talna i ki ber net ska do mi na ci ja, po sta le su deo voj ne stra te gi je SAD: udru že ne voj ne struk tu re po sti žu kon tro lu nad svim ele men ti ma rat nog pro sto ra ko ji se pro ši ru je na či ta vu pla ne tu: ze mlju, vazduh, vo de na pro stran stva i sve mir uklju ču ju ći i in for ma ci oni pro stor. Psi ho lo ške ope ra ci je, pro pa gan da i di plo ma ti ja, po ovom voj nom strateškom kon cep tu, ula ze u kor pus in for ma ci o ne do mi na ci je. Glo ba li ta ri zam ti me ula zi u po sled nju fa zu pro ce sa us po stavlja nja to tal ne do mi na ci je i kon tro le kao osnov nih pre ten zija 20 Noctiummes T. i Page J. P., Yugo sla vi a: An imperi alist war for a new worldor der, http //www.i nf o rmawo r ld.com/i nd ex/78852 2650.pd f 75
BILJANA ĐOROVIĆ i ciljeva vla sti (u Fu ko o vom smi slu): glo bal no nad gle da nje i kon tro la glo ba li za ci ja ge o po li tič kih re la ci ja i ge o fi zičko op ko ljava nje pla ne te. Na ci o nal na pro ti vra ket na od bra na SAD (Na ti o nal Mis sle Defen ce NMD), od 1990. go di ne ne pre kid no po ve ća va svo je am bi ci je i ula zi u stra te gi ju do mi na ci je pu nog spek tra: voj na stra te gi ja i pra te ći si ste mi omo gu ći će po sta vlja nje šti ta ko ji će bi ti de lo tvo ran u svim fa za ma ra ket nog dej stva u svim ge o fi zičkim re fe ren ci ja li ma. Pro stor ko ji je do ovog tre nut ka pred stavljao voj ni iza zov za us po sta vlja nje ko mu ni ka ci ja, pre sre ta nja i nad gle da nja po stao je pro stor ko ji se in ten ziv no na o ru ža va. Sa te li ti postaju pra va sli ka pri ro de vla sti: oruž je ko je osva ja ko smos. Tem po ral na kom pre si ja, ka rak te ri stič na za eru ki ber ne tič ke glo ba li za ci je na ci ja, vo di uru ša va nju po li tič ko-eko nom ske stabil no sti u sve tu. Hu ma ni tar na ra ci o na li za ci ja ra ta pro tiv Ju gosla vi je omo gu će na je to tal nim pre o bra ža jem in for ma ci o nog u dez in for ma ci o no po lje: era in for ma ci o ne pre o kre će se u eru dez in for ma ci o ne re vo lu ci je, a cen zu ra za ko ju se na Za pa du sma tra lo da pri pa da ze mlja ma u ko ji ma ne ma de mo kra ti je, savr še no je in kor po ri ra na u si stem i za ce men ti ra na pro iz vod njom do ga đa ja i di jag no sti kom u ko ju se ne sme sum nja ti, jer je ustano vlje na na ba zi kr še nja ljud skih pra va: obo že ne su no ve sve te kra ve pro pa gan de sa hu ma ni tar nim pre tek stom. Jed na od meto da ko ji ma se dez in for mi sa nost po sti že je po pla va in for maci ja. Isti na, či nje nična isti na u ve zi sa do ga đa ji ma na Bal ka nu je cen zu ri sa na dok je fa bri ka ci ja do ka za pre pu šte na ma ši ne riji ko ja do da na da na šnjeg ko ri sti sve li ni je i stra te gi je ob mane, mre že i teh ni ke u ko je se ne sme i ne mo že sum nja ti bu dući da su po dr ža ne sve vi de ćim okom sa te lit ske teh no lo gi je kao teo lo gi zo va nog tehnološkog dis po zi ti va in for ma ci o ne glo bal ne do mi na ci je. Ti po vi oruž ja ko je je te sti ra no na pro sto ru Sr bi je ima lo je za cilj, ne vi še da uni šti ne pri ja te lja, već da ga ne u tra li še. Hu ma ni tar ni rat se vo di hu ma nim bom ba ma: ta kva je pri ro da gra fit nih bom bi ko ja, po Vi ri liu, pred sta vlja dru go li ce ne u tron ske bom be, name nje ne uni šte nju ne pri ja telj skih voj ni ka, pri če mu se osta vlja ju ne tak nu tim in sta la ci je, a okru že nje se ne kon ta mi ni ra u du žem vre men skom pe ri o du. U oba slu ča ja me đu tim cilj je da se eli mini še ži vot bi lo di rekt no, bi lo uni šta va njem ener get ske vi tal no sti pro tiv ni ka. Prin ci pi ina u gu ri sa ni to kom Ra ta za Ko so vo, po sta li su op šti prin ci pi, a po be da u in fo-ra tu, na sta lom na te me lji ma pa nop tičke je din stve no sti vo di la je sve op štoj pa si vi za ci ji po pu la ci je. 76
BILJANA ĐOROVIĆ Ključ na kon se kven ca ra ta či stih ru ku je mi li ta ri za ci ja ne sre će i de sta bi li za ci ja dnev nog ži vo ta na ci ja i nji ho vih eko no mi ja bez pret hod ne ob ja ve ra ta. Ovim ra tom, ušli smo u do ba u ko me je de sta bi li za ci ja nor ma li zo va na i ra ci o na li zo va na, a tra ga nje za pra vim uzro ci ma i po či ni o ci ma one mo gu će no: do ba si stem skog i si ste ma tič nog tran spo li tič kog ha o sa na ci ja. Stra te gi je ob ma ne ina u gu ri sa ne uvo đe njem in for ma ci o nog ra ta obez be di le su re a li za ci ju kon cep ta to tal nog ra ta, či ja rat na maši na ra di na ni vou po pu la ci ja ši re ći ska lu ra to va nja na pro stor bi o po li ti ke: na de lu je dis per zi ja ra ta u so ci jal nu for mu ko ja uklju ču je i sam ži vot. In for ma ci o ni rat, ka že Vi ri lio, ne ma ni šta sa de struk ci jom ko ju do no se bom be i gra na te. On se ti če in for ma ci o nih si ste ma sa mog ži vo ta. Kon ver gen ci ja na u ke 21, teh ni ke (teh no e vo lu ci ja čo ve ka) 22 i mo ći vo de re a li za ci ji zaklju ča ka Po la Vi ri lia: atom ska bom ba, in for ma tič ka bom ba i demo graf ska bom ba pred sta vlja ju pred u slo ve za to tal ni rat, u koji, udru že nim sna ga ma, ula ze: voj no-in du strij ski kom pleks (sa me di ji ma kao glav nim oslon cem for ma ti za ci je čo ve ka po me ri po ret ka) i duh euge ni ke una pre đen ge ne tič kim do stig nu ći ma u obla sti bi o in že nje rin ga. Ogro man de mo graf ski rast ne osta vlja rav no du šnim no si o ce mo ći: te ško je ne na nju ši ti da se eks peri men ti ko ji se ti ču in du stri ja li za ci je ži vih bi ća ne će za u sta vi ti na ne go va nju pa ci je na ta ili na po mo ći ste ril nim pa ro vi ma, već da će za vr ši ti sa sta rim de li ri ju mom o no vom čo ve ku, onom koji za slu žu je da pre ži vi nat čo ve ku dok obi čan čo vek tre ba da bu de is tre bljen, da ne sta ne, kao ne ka da šnji di vljak, ka ko bi se iz be glo da svo jim ve li kim bro jem op te re ti su že nu pla ne tu 23. 21 N a po četku 21. veka Vi ri li ova te orija kultur e se ba vi transp lantaci jom - treć om r evolucijo m koja b riše ra zl ike izm eđu lj ud skog te la i tehn ologije. Na del u j e nova eu ge ni ka, smatra V ir i lio, k oju sa j edne st rane re pr ez entuje militari zacija tehnonau ke proti v ljudskog tel a i p ol it ik a st varanja nov og svet a od ma ter ia hu man ae a sa druge le gi timiza cij a ov og proces a par ad igmatič no repreze ntovana Stelarkovo m zabri nutoš ću za veru pilot a u Kosovs kom rat u. To j e zbog toga, kaže Viri lio, što i p iloti i S telark repr ez en tu ju jednu istu s tva r: posle dnjeg č ov ek a pr e nego št o autom atiz acija p re uz me komand u u formi e ndokolon iz acije l judsko g subje kt a, izv edene u us lo vima u kojima sedržave o kr eću protiv na roda. Šire u: Arm itage J., Pa ul Virilio Hypermodern, in: CTHEORY Theory, T echnology and Culture vol 2 3, No 3, Wed, 15 Nov 2000, ed s. Kroker A. i M., http://www.n ett ime.o rg/lis ts-arc hives/ net ti me-l- 0011 /msg0 0154.html 22 Doku menti d aju sliku bliske budućno sti: u z ak lj uč ku broj 20, Evrop sk e g rupe za etiku u nauci i novim t eh no l ogijama, koj a je r azmatr ala etičke a sp ekte upotrebe implatacione SM ART tehnologije, otkriva se bespogo vorna spremnost d a se tehn otr on sk a e ra raz vija u k on te ks tu pro mene lj uds kih bioloških kara kteristik a, nakon obezb eđ ivanja dalj ih z akonskih os nova za na dzor i kontrolu. Ovaj dokument j e analiziran u p oglavlju Vrebači utva ra, str. 181-184. EGE Opinion No 20: Ethical Aspects of ICT Implants in the Human Body, http://europa.eu.int/comm/european_group_ethics/index_en.htm 23 Ibid., str. 134. 77
BILJANA ĐOROVIĆ Lo gi sti ka per cep ci je po ka za la se kao ve o ma moć no sred stvo za ma ni pu la ci ju jav nim mnje njem bu du ći da teh no lo gi ja omogu ća va da te le vi zi ja kre i ra do ga đaj. Ona je me dij ko ji stva ra kri ze, ko ji in ter ve ni še u stvar no sti ta ko da vir tu el no do vo di do de struk ci je stvar no sti. Vir tu el na stvar nost, kao ak ci dent u sa moj re al no sti stva ra vr stu inert no sti kod lju di ko ja je po stala ma sov ni fe no men. Fe no men po lar ne iner ci je, omo gu ćen je za pra vo kon fu zi jom sve sti o re al no sti ko ja se za sni va na fi zičkim sen za ci ja ma ko je se mo gu ta ko đe po sti ći ko ri šće njem speci jal nih da ta ru ka vi ca, ko je su u sta nju da stvo re uti sak re alno sti pred me ta ko ji se nji ma vir tu el no do di ru ju. Ti me što sli ke za do bi ja ju atri but re al nog, vir tu el na re al nost po sta je ko smič ki do ga đaj. Vi ri lio se ne sla že sa Bo dri ja rom u ve zi sa sta tu som su bjek ta vir tu el ne re la ci je. Za raz li ku od Bo dri ja ra ko ji pro cese ko ji se de ša va ju u vir tu el noj re al no sti na zi va si mu la ci jom, Vi ri lio ih sma tra sup sti tu ci jom. Svet je za sta reo i no ve teh no logi je ga sup sti tu i šu vir tu el nom re al no šću. To je pra vi, ko smič ki smi sao pro me ne ko ja je de fi ni tiv na. Ušli smo u svet u ko me je vir tu el na re al nost uzur pi ra la pra vo na isti nu, ka ko bi, ser vi ra na ane ste zi ra noj pu bli ci, po slu ži la post hu ma noj po li ti ci za sti ca nje neo gra ni če ne mo ći. Od nos per cep ci je, br zi ne i ljud skog sta nja for mi ra se u zna ku tri jum fa teh no lo ški ge ne ri sa nih re la ci ja omo gu će nih sve pri sutnom ekran skom teh no lo gi jom ko ja ne pre kid no osna žu je sta nje po lar ne iner ci je i omo gu ća va neo pa žen pre la zak u nad gle da na i kon tro li sa na dru štva, pri če mu se bri še pro stor iz me đu ljud skog te la i teh no lo gi je. Tran splan ta ci ja tre ća re vo lu ci ja, obez be đu je upad u ljud sko te lo ne sa mo pro te za i or ga na već i elek tron ske teh no lo gi je, ko ja pre tva ra čo ve ka u bez lič ni bi o o bjekt što u kontek stu bio-mo ći ne u mit no vo di euge ni ci. Sva ki je da tum za to po go dan i sva ko sred stvo do stup no. Usa vr še na teh no lo gi ja he ge mo ni je ubr za no re a li zu je pro je kat ki ber net skog euge ni zma ko ji po či va na na u ci i sve op štem sa u česni štvu u pro ce su oba ve zu ju će i ne u pit ne glo bal ne har mo ni zaci je u kon tek stu je din stve nog tr ži šta, nad ko jim bdi ju Svet ska tr go vin ska or ga ni za ci ja i osta le in sti tu ci je No vog svet skog poret ka, zah te va ju ći ko mer ci ja li za ci ju ce li ne ži vo ta i pri va ti za ci ju sve u kup ne ge net ske ba šti ne čo ve čan stva. Vre ba či utva ra bud no vre ba ju na po sled nje čo ve čan stvo. 78
BILJANA ĐOROVIĆ LI TE RA TU RA: Vi ri lio P., War and Ci ne ma, Ver so, Lon don-new York 1989. Vi ri lio P., Ma ši ne vi zi je, Sve to vi: No vi Sad, Ok to ih: Pod go ri ca 1993. Vi ri lio P., Open Sky, Ver so, Lon don 1997. Vi ri lio P., In for ma tič ka bom ba, Sve to vi, No vi Sad 2000. Vi ri lio P., Stra tegy of De cep tion, Ver so, Lon don 2000. Vi ri lio P., The In for ma tion Bomb, Ver so, Lon don 2000. Vi ri lio P., Lan dsca pe of Events, MIT Press, 2000. Vi ri lio Li ve: Se lec ted In ter vi ews, edi ted by John Ar mi ta ge, Sage, London 2001. Vi ri lio P., Gro und Ze ro, Verso, Lon don 2002. Vi ri lio P., De sert Screen: War at the Speed of Light, Con ti nu um, London 2002. Vi ri lio P., The City of Pa nic, Berg, Ox ford-new York 2005. Vi ri lio P., The Uni ver sity of Di sa ster, Po lity, Cam brid ge 2010. Eng dahl W., Sje me uni šte nja, ge o po li ti ka ge net ski mo di fi ci ra ne hra ne i glo bal no car stvo, DE TEK TA, Za greb 2005. Ve bo gra fi ja: Po li ti ka On li ne, 30.06.2009, http:// www.po li ti ka.rs/... /Al ban ci-prisvo ji li-i-mi los ha-obi li ca.lt.html Bill Ga tes & GMO gi ants Do om sday Seed Va ult in the Arc tic, ht tp:// www.un eq ualprotec tion.c om/.../b il l-gates -gmo-giants -d oomsday-seed- va ult-arctic Ctheo ry I nterview With Paul Virilio: The Kosovo War Took Place In Orbital Space, Paul Virilio in Conversation with John Armitage, http:// www.ctheory.net/text_file.asp?pick=132 http:// www.en.wikipe dia.org/wi ki/the Art of War Noc ti um mes T. i Pa ge J. P., Yugo sla via: An im pe ri a list war for a new world or der, http:// www.infor ma world.com/inde x/78852 2650.pdf Ar mi ta ge J., Paul Vi ri lio Hyper mo dern, in: CTHE ORY The ory, Techno logy and Cul tu re, 15 Nov 2000 20:36:40-0000, eds. Kro ker A. i M., http://www.nettime.org/lists-archi ves/nettime-l-0011/msg00154. html EGE Opinion, Ethical Aspects of ICT Implants in the Human Body, http://europa.eu.int/comm/european_group_ethics/index_en.htm 79
BILJANA ĐOROVIĆ Biljana Đorović Radio Television of Serbia, Radio Belgrade 2, Belgrade CYBERNETIC EUGENICS:CULTURE IN THE BERMUDA TRIANGLE AND THE DISAPPEARANCE OF MAN Abstract In the work Cybernetic Eugenics: Culture in the Bermuda Triangle and the Disappearance of Man we identify strategic concepts and theoretical directions and analysis of culture in the late twentieth and early twenty-first century, authored by Paul Virilio, a cultural theorist and phenomenologist, whose thought is based in physics, philosophy, politics and urban planning. Paul Virilio s analysis is focused on mutual interweaving and taking human s ontology that takes place in the triangle of war - speed - the means of representation, such as machines of perception and logistics of perception. Virilio s project is not, however, aimed only at identification of the impact of internal logic of individual technologies or technological phenomena on culture, but also penetrates into broad implicit impact that this technology has on the collective perception of space and time, where each new technological device has affected the discipline and colonization of the human subject, allowing establishment of the globalitarian power which, supported by science without conscience and bio-technological extremism, shatters and breaks down the very foundations of humanity. Key words: Paul Virilio, culture, logistics of perception, polar inertia, dromology, bio-politics 80
MIROSLAV VIĆENTIJEVIĆ Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd DOI 10.5937/kultura1237081V UDK 316.722 316.776:004.738.5 130.2 pregledni rad KULTURA VIRTUELNE (NE)REALNOSTI Sa že tak: In ter net se mo že od re di ti kao zna čenj ski flo tant no okru že nje u či je se ko do ve pre sli ka va ju sva ko dnev ni či no vi su bjek ta ili dru štve ne gru pe, okru že nje ko je je no vi na sa mo po se bi (u smi slu sa mog me di ja), ali i u po gle du na či na na ko ji re kon sti tu i še pro ces ko mu ni ka ci je. Me dij (ka nal, sred stvo) ko mu ni ka ci je, u slu ča ju in ter ne ta, spa ja tek stu al ne, audio i vi zu el ne ele men te, pri do da ju ći im in ter ak tiv nost - mo guć nost uti ca ja na for mu i sa dr žaj tra že ne in for ma ci je. Pa ra doks su bjek ta i iden ti te ta le ži u či nje ni ci da je su bjekt isto vre me no slo bo dan da zada ko or di na te svog pri su stva na Mre ži kre i ra njem svog lič nog pro fi la, ali isto vre me no i utam ni čen pro sto rom kom pju ter skog ekra na ko ji je ne stao i u pot pu no sti pre krio vi zu el no po lje. Po sta vlja se pi ta nje da li je za i sta reč o stvar no sti i ko pi ji stvar no sti ; da li smo na pomo lu jed ne no ve, dru ga či je re al no sti u ko joj se pre pli ću re al no i vir tu el no. Ključ ne re či: vir tu el na re al nost, in ter net, iden ti tet, kič kul tu ra No vi ob lik dru štve ne ak tiv no sti, mi slim na oblast saj ber kul ture, po ja vio se na stan kom in ter ne ta i di gi ta li za ci jom stvar no sti. Sa mih de fi ni ci ja ima na pre tek: sa vre me na dru štve na na u ka je pro du ko va la raz li či te, pod jed na ko le gi tim ne, opi se i od re đe nja saj ber kul tu re, i te ma ti zo va la nje ne broj ne aspek te i ka rak te ri stike, usta no viv ši no vu gra nu pro u ča va nja dru štva po zna tu kao cyber cul tu re stu di es (stu di je saj ber kul tu re). Sa dru ge stra ne, lična par ti ci pa ci ja u di gi tal nom Uni ver zu mu - ru ti ni ra ni bo ra vak ko ri sni ka u saj ber pro sto ru, upo tre ba Mre že kao do mi nant nog me di ja ko mu ni ka ci je i osta li ni voi upo tre be, stvo ri li su je zič kostvar no sni kon strukt u okvi ru ko jeg su ter mi ni saj ber, vir tu el no i on li ne sa mo ra zu mlji vi, bu du ći da pred sta vlja ju već usta lje ne prak se bo rav ka i či nje nja u vir tu el nom vre me nu i di gi ta li zo va 81
MIROSLAV VIĆENTIJEVIĆ nom pro sto ru. Sam po jam saj ber pro sto ra for mi ran je u knji ževnom prav cu saj ber pan ka, i ina u gu ri še ga autor Vi li jem Gib son ro ma nom Ne u ro man ser. Saj ber pank je po dža nr u okvi ru žan ra na uč ne fan ta sti ke, ko ji je kra jem 80-tih go di na XX ve ka na stao kao spoj te ko vi na sf-a sa pred sta va ma o glo ba li zo va nom društvu, teh no-bun tov ni štvu i vi zi ji ljud skog is ku stva u kul tu ri kojom do mi ni ra ju teh no lo gi ja, me di ji i in for ma ci ja. Saj ber pank je do ne kle pred vi deo i si mu li rao si tu a ci ju su tra šnji ce, ali sa jed nom raz li kom u od no su na pret hod ne uto pij ske sf mo de le - no vi nom ocr ta nom upra vo u či nje ni ci da saj ber pank na ra tiv idej no isto vre me no in kor po ri ra i pre va zi la zi (ta da šnje) do mete teh no lo škog i dru štve nog raz vit ka. Upo tre ba poj ma saj ber, pr vo bit no re zer vi sa na za eli tu ko ja je po se do va la teh no lo ško zna nje nu žno za upo tre bu ra ču na ra, oma so vlju je se kra jem XX ve ka sa kre i ra njem tzv. user fri endly okru že nja i po ja vom inter ne ta. Je dan od pre sud nih mo me na ta sva ka ko je 1995. - poče tak ma sov ne upo tre be Vorld Vajd Ve ba (World Wi de Web-a) i ka sni je br zo odo ma će nje raz li či tih sin tag mi sa pred lo škom saj ber: saj ber iden ti tet, saj ber pro stor i vre me, saj ber za jed ni ca, saj ber umet nost itd. Saj ber kul tu ra se još sre će i pod si no nimnim na zi vi ma di gi tal na kul tu ra, in ter net kul tu ra, vir tu el na kul tura, ki ber kul tu ra, kul tu ra mre že itd. Svi ovi ter mi ni uka zu ju na ne ku od do mi nant nih ka rak te ri sti ka okru že nja u ko jem se odvi ja ju ko mu ni ka ci ja i raz me na in for ma ci ja, pre sve ga na ulo gu in ter ne ta u ge ne ri sa nju po je din ca, i nje nog vre me na i pro sto ra. Kul tu ra mre že je za pra vo jed na vr sta Espe ran to kul tu re: to je van-vre me na i van-pro stor na kul tu ra (u sop stve nim ter mini ma, ona po sto ji sa mo u re al nom vre me nu, kul tu ra ko ja je bez pra va ca u (te ri to ri jal nom) pro sto ru ili sve za u (isto rij skom) vre me nu 1. U no vi joj li te ra tu ri po jam vir tu el ne re al no sti (VR Vi tual Rea lity) ozna ča va se kao ne po sto je ći svet si mu li ra nog do ga đa ja u ko ji se ula zi po mo ću ra znih teh nič kih po ma ga la. Vir tu el na stvar nost se mo že ob ja sni ti kao po sred no iz vo đe nje stvar nosti, teh nič kim po ma ga li ma, ko ja mo že zna či ti beg iz po sto jeće u ne po sto je ću stvar nost ko jom se us po sta vlja pu na kon tro la nad čo ve kom i nje go vim po stup ci ma. Ka ko na gla ša va Div na Vuk sa no vić, De kar tov prin cip ko he ren ci je stvar no sti, kao re levan tan do kaz raz li ko va nja re al no sti (bud nog sta nja i sve sti) od sfe re sno va, u da na šnjem sve tu ozbilj no je uz dr man no vim eksta tič kim i erot skim is ku stvi ma što ih pru ža ju in ter net, mo bil na te le fo ni ja ili glo bal na in du stri ja za ba ve. Da uče sta lo obi ta vanje u tzv. so ba ma za če to va nje (chat ro oms) raz li či tim in te re sno 1 Ro berts K. i Web ster F., Pro spects of a Vir tual Cul tu re, Sci en ce as Cul tu re, Car fax Pu blis hing (Taylor & Fran cis Gro up), Vo lu me 11, Num ber 2, 2002, str. 242. 82
MIROSLAV VIĆENTIJEVIĆ za sno va nim vir tu el nim za jed ni ca ma (vir tual com mu ni ti es), pa čak i či ta vim vir tu el nim gra do vi ma (cyber towns), po sta je sve pri sut ni ji ob lik sa vre mene eg zi sten ci je, ko ja se vše ne do vo di u pi ta nje, je ste sa svim oči gled na či nje ni ca. 2 Ove no ve for me eg zi sten ci je re a li zu ju se kroz no ve ob li ke vla sti tog iden ti te ta, for mi ra nog uklju či va njem u mre žnu ko mu ni ka ci ju. Po ru ke ko je pro is ti ču iz sa mog či na pi sa nja (e-mail i chat) kon stru i šu ka ko iden ti tet sa mog ko ri sni ka Mre že, ta ko i pro stor u ko me se formi ra ju naj ra zli či ti je vir tu el ne on li ne za jed ni ce, ko je sa či nja va ju po seb ne mre žne sve to ve. Di gi tal no pro iz ve de ne per so ne, is ti če Vuk sa no vić, po ten ci jal no be smrt ni ava ta ri, se lid be du ša iz jed ne u dru gu me dij sku eg zi sten ci ju pred sta vlja ju kao ne ku vrstu teh no lo ški kon stru i sa nih, me ta fi zič kih dvoj ni ka ili mul ti plih in di vi du a li te ta. Sam po jam in di vi du al no sti, na ko jem se in si stira lo u gra đan skom mo der nom dru štvu, iz gu bio je na zna ča ju, po što je re al ni isto rij ski pro stor sup sti tu i san vir tu el nim. Anonim na go mi la gra đa na ko ja uče stvu je u pro te stu or ga ni zo va nom po sred stvom in ter ne ta i mo bil ne te le fo ni je (SMS), ne pred stavlja vi še ni ka kav isto rij ski su bjekt pro me ne, ni ti pak in di vi du alni čin pru ža nja ot po ra (samo sve snih) gra đa na, od no sno ci vil nih po kre ta u ra ni jem smi slu re či. 3 Ka ko da lje na vo di autor ka, sajber go mi la, sa či nje na od pu kih in ter net po tro ša ča, ni je ni su bjekt ni objekt mo gu ćih pro me na. Ovaj ob lik ko lek ti vi te ta bez svojstva ka rak te ri še go to vo pot pu no od su stvo sve sti, de fi ni sa ne u rani jem smi slu tog poj ma, a ra ci o nal no op ho đe nje bi va za me nje no te le snim ko je je ima nent no sve tu me di ja. De lo va nje ra di kal nih po kre ta mla dih po put skin he ads-a ili ra znih te ro ri stič kih udru živa nja ko ji se ak ti vi ra ju, ali i ve što skri va ju u in ter net pro sto ru na eg zi bi ci o nim pro mo saj to vi ma, naj bo lji je pri mer le gi ti mi za ci je na si lja i vir tu el nog te ro ra saj ber dru štva u na sta ja nju. Me dij ske eg zi sten ci je, otu da, ni su ni šta dru go do sa mo svest kao ko di ra na po ru ka; sta ri re ži mi u no vom ma trik su; cir ku la ci ja usa mlje no sti, lu di la i ne slo bo de; brend kao ta kav, is ti če Vuk sa no vić. Ob li ci vir tu el nog za jed ni štva nu de se kao bez broj ma lih (se kundar nih) sve to va u ko ji ma po je di nac mo že da uče stvu je ne ret ko bez ob zi ra na svo ja pret hod na is ku stva. Net gra do vi, dr žave ili on li ne za jed ni ce (on li ne com mu ni ti es) če sto gru bo presli ka va ju po sto je će struk tu re od no sa, for mi ra ju ći to po gra fi ju in ter net pro sto ra ko ja na li ku je stvar no sti, ali je za pra vo perver ti ra od no som u ko jem se pre u ze te ka te go ri je us po sta vlja ju kao pra zni ozna či te lji, me sta bez pro šlo sti i iz van te ri to ri jal no sti (dru gim re či ma: dis to pi ja). Uče stvo va nje u vir tu el noj stvar no sti pod ra zu me va da se oso ba, ka ko ve li Bo dri jar (Ba u dril lard), sa 2 Vuk sa no vić D., Fi lo zo fi ja me di ja: on to lo gi ja, este ti ka, kri ti ka, Či go ja štampa, Be o grad 2007, str. 63. 3 Ibid., str. 71. 83
MIROSLAV VIĆENTIJEVIĆ ži ma u jed nu hi per po ten ci jal nu tač ku 4, u ko joj ko mu ni ka ci ja istovreme no otu đu je i omo gu ća va tre nut no pri su stvo - ili pak stva ra ilu zi ju mo guć no sti bes ko nač nog sim bo lič kog pro iz vo đenja sop stva. Vir tu el ni kon strukt oso be, nick na me ili ava tar mo že da od ra ža va stvar ne ka te go ri je kroz ko je se lič nost defi ni še, ali osta vlja i pot pu nu slo bo du da se uvr ste no ve, že lje ne ili pot pu no dru ga či je ka rak te ri sti ke vir tu el ne per so ne. Uzev ši u ob zir sve mo guć no sti, sam vir tu el ni pro stor u ko jem se ko muni ci ra (i ko ji je uvek do ne kle za dat na me ra ma nje go vih tvo raca ) bi va pre o bli ko van stvar nim či no vi ma nje go vih ko ri sni ka, u kraj njem slu ča ju nji ho vim te li ma, po tre ba ma i že lja ma. No vi na ko ju in ter net i cyber com mu ni ti es do no se, či ni se, ni je sa dr ža na u to me da na sta ju pot pu no no vi vi do vi ko mu ni ka ci je ko ji su liše ni pret hod nih pre pre ka. Slo bo da o ko joj se to li ko go vo ri ni je pot pu na: to je ale a to rič ka igra u ko joj se ko ri snik opre de lju je za pret hod no za da te ele men te i for me ko mu ni ka ci je. Iz post mo derni stič ke per spek ti ve iden ti tet po sta je sve ne sta bil ni ji i lo mlji vi ji. Čak su ne ki auto ri sprem ni do ve sti u pi ta nje uop šte po sto ja nje iden ti te ta kao mo guć no sti lič ne nad grad nje, sve snog iz bo ra, što se oprav da va ka u za li te tom op štih dru štve nih ten den ci ja postmo der nog dru štva. Ovim sta vo vi ma se na pa da i sam po jam subjek ta i iden ti te ta, tvrd njom da je on sa mo mit i ilu zi ja. Bo dri jar na gla ša va da su su bjek ti im plo di ra li u ma se, da frag men tar ni, ne po ve za ni i dis kon ti nu i ra ni vid is ku stva pred sta vlja fun da mental nu ka rak te ri sti ku post mo der ni stič ke kul tu re. U post mo der nistič kom sve tu in for ma ci ja, lič nost kao su bjekt, u naj bo ljem sluča ju pred sta vlja ter min u ter mi na lu, ili ki ber ne ti zo va ni efe kat fan ta stič nog si ste ma kon tro le. In ter ak tiv na moć in ter ne ta vr lo br zo će se pro ši ri ti na no vu vr stu te le vi zij skog pro gra ma ko ja, pre ma Mek nej ru (McNa ir), predsta vlja kom bi no va no sni ma nje uži vo sa ele men ti ma do ku mentar nih sa pu ni ca i kvi zo va. 5 Iz vor na ver zi ja Ve li kog bra ta pro izve de na je u Ho lan di ji, a u le to 2000. go di ne pro gram je iz ve den u Špa ni ji i Bri ta ni ji, da bi se ka sni je pro ši ri la na či ta vu Evro pu. Ovaj vid ske ni ra nja i po sled njeg ostat ka pri vat no sti obi lu je prika zi ma bla go sek su al nog sa dr ža ja, tra ča re njem i splet ka re njem, te is ka zi va njem la žnog mo ra la i dru gih ob li ka kič ospo lje nosti, ko ja ima za svr hu lič nu pro mo ci ju i po pu lar nost. Ume sto da po sta nu po pu lar ni jer su ne što uči ni li, uče sni ci ta kvog vi da la ke za ba ve ko ji se na ovaj na čin ot kri va ju jav no sti, po sta ju pozna ti sa mo za to što po sto je. Ova svo je vr sna apo lo gi ja ne ra du, me di o kri tet stvu i ba nal no sti kroz me dij ski ka nal pro mo ci je in 4 Bo dri jar Ž., Dru go od isto ga, La pis, Be o grad 1994, str. 28. 5 McNa ir B., Strip tiz kul tu ra. Seks, me di ji i de mo kra ti za ci ja žud nje, Na kla da Je sen ski i Turk, Za greb 2004. 84
MIROSLAV VIĆENTIJEVIĆ sti tu ci o na li zu je ta kve ob li ke po na ša nja i ži vlje nja kao po želj ne i pri hva tlji ve. Mo gu se na ve sti i dru gi pri me ri brač ne ali jan se iz me đu Ve li kog Bra ta i ve li kog bi zni sa, ko ji su po ve za ni me dij skim i in for maci o nim teh no lo gi ja ma. Je dan je po kret Mo ve ments.org, či ji je pr vi osni vač ki kon gres odr žan 2008. go di ne u Nju jor ku. Vi so ki či nov ni ci Stejt de part men ta SAD, čla no vi naj u ti caj ni jeg Sa veta za me đu na rod ne od no se, biv ši sa rad ni ci Sa ve ta za na ci o nalnu bez bed nost, sa vet ni ci Mi ni star stva na ci o nal ne bez bed no sti SAD, sa rad ni ci kor po ra ci je RAND su se sa sta li sa pred stav nici ma AT&T, Gu gla, Fej sbu ka, En-bi-si ja, Ej-bi-si ja, Si-bi-esa, Si-en-ena, Em-es-en-bi-si ja, Em-ti-vi ja i dru gih kom pa ni ja ka ko bi pu sti li u rad no vi glo bal ni pro je kat za na pre do va nje de mokra ti je. Tra go vi Mo ve ments.org se mo gu ose ti ti u do ga đa ji ma arap skog pro le ća. Mi šel Fu ko (Mic hel Fo u ca ult) je pret po sta vljao da funk ci ju panop ti ku ma, kao za tvo ra u ko me će se za tvo ri ti ljud ska svest, mo gu na se be da pre u zmu sred stva za ma sov no in for mi sa nje. Osnov ni cilj pa nop ti ku ma Fu ko je opi sao na sle de ći na čin: neo p hod no je da se za tvo re nik do ve de u sta nje pot pu nog po i manja da ga nad zi ru bez pre stan ka, či me se obez be đu je ne pre kid no funk ci o ni sa nje vla sti, te će se vlast pre tvo ri ti u sa vre me nu ma šinu za kon tro lu čo ve ka. U XXI ve ku se, ono o če mu je Fu ko razmi šljao, de si lo u glo bal noj sra zme ri, pri če mu su dru štva ko ja ne pri pa da ju Za pad noj ci vi li za ci ji ko ja je iz mi sli la pa nop ti kum do bro volj no ušla u taj me đu na rod ni za tvor u ko me ne po sto je zido vi. To su mno go broj ne so ci jal ne mre že i ser vi si in ter ne ta, ko je su u sva ko dnev nom ži vo tu po sta li pot pu no uobi ča je ni: Fej sbuk, Tvi ter, Gugl i mno gi dru gi. Ta vir tu el na usta no va ima svog pasti ra i do bro volj ne po moć ni ke za oba vlja nje nad zo ra. Po ja vlju ju se i sve no vi ji pro iz vo di teh no lo gi je za kon tro lu. Na pri mer Gugl Aps. On po dr ža va ne ko li ko veb-pri lo ga i uklju ču je Dži mejl, Gugl ka len dar, GuglTok, Gugl doks i Gu gl sajts. Apps i slič ne pro gram ske pa ke te ko ji uklju ču ju mo guć no sti nad zi ra nja, uključu ju ći u to i nad zor nad svo jim naj bo lje pla će nim sa rad ni ci ma. Da glas Me ril, biv ši di rek tor Gu gla za in for ma ci o ne teh no lo gi je ka že da Apps pred sta vlja po tra gu ko ja se sa mo pra vi da je zajed nič ki rad i pre ma nje go vom mi šlje nju, sve te no vi ne sa mo po ve ća va ju sra zme re pri su stva Ve li kog Bra ta u in ter net mre ži. Od ma ja 2007. go di ne Gugl sa ku plja sve lič ne po dat ke o ko risni ci ma, što je ru ko vod stvo te kom pa mi je i zva nič no po tvr di lo. Neo p hod no je da se kon sta tu je da Gu gl pred sta vlja in for ma ci o ni ka nal sa vi še od 50 pro ce na ta glo bal nog tra fi kin ga u in ter ne tu. Pot pu no je ja sno da iza skan da la iz me đu Ki ne i te kor po ra ci je sto je ne sa mo eko nom ski in te re si, već i pi ta nja kon tro le ko risni ka, kao i špi ju na ža (do volj no je sa mo da se pri se ti mo kar ti 85
MIROSLAV VIĆENTIJEVIĆ Gu gla, ko je su iza zva le po do zre nje čak i kod bez bed no snih orga na mno gih ze ma lja). Od sko ro su i lič na sa op šte nja na Fej sbuku po če la da se in dek si ra ju pre ko pre tra ge si ste ma Gu gla i sa da mo že da ih pro či ta sva ko ko to že li. Od 2011. go di ne SAD zvanič no ko ri ste in ter net ka ko bi obez be di le svo ju pri sut nost u onim tač ka ma sve ta, u ko ji ma iz raz li či tih raz lo ga fi zič ki ne posto je ame rič ka pred stav ni štva. Ta ko je Stejt de part ment otvo rio vir tu el nu am ba sa du Ira na pod pred lo gom učvr šći va nja ve za sa iran skim na ro dom. A u ja nu a ru 2012. go di ne Va šing ton je, ka ko bi nje go ve di plo ma te pro ši ri le ko ri šće nje so ci jal nih mre ža, na pra vio ak ci ju, zva nič no na zva nu Me sec ume ća upra vlja nja dr ža vom u XXI ve ku. Mark Po ster na gla ša va da lju di, po red že lje da se be pred sta ve u što bo ljem sve tlu pu tem fo to gra fi ja i dru gih vi do va in ter net prezen ta ci je, uži va ju u na ra ti vu u saj ber pro sto ru. Lju di iz gle da uživa ju da pre no se pri če oni ma ko je ni ka da ni su sre li, i ve ro vat no i ne će. Či ni se da te pri če po ti ču iz nji ho vog ži vo ta, a mno ge su bez sum nje iz mi šlje ne i ku pa ju se u la ži kao par ex cel len ce kič po ja vi. 6 Da je ča rob no is pri ča ti svo ju pri ču dru gi ma, mno gim, mno gim dru gi ma uve ra va nas E. Katz ko ji tvr di da teh no lo gi ja raz bi ja ide ju ko mu ni ka ci je ma nji ne sa mno štvom. Ne ki ko muni ka to ri bi će uvek moć ni ji od dru gih, ali ve li ka ide ja iza saj ber pri če je da, pr vi put mno gi go vo re sa mno gi ma. Sva kog da na oni ko ji mo gu se bi da do zvo le kom pju ter sku opre mu i pla ća nje te le fon skih ra ču na mo gu da bu du vla sti ti pro iz vo đa či, agen ti, iz da va či i pu bli ka. Nji ho ve pri če po sta ju sve idi o sin kra tič ni je, in ter ak tiv ni je i in di vi du a li stič ki je, is pri ča ne na ra znim fo ru mima ra zno li koj pu bli ci, na raz li či te na či ne. Iz la zak iz ano nim no sti u ve štač ki stvo re nu re al nost, kao pan dan stvar noj re al no sti, u sve tu ko ji ni je kon sti tu i sao svoj te melj ni smi sao i svo ju le stvicu vred no sti, ka ko na vo di Rat ko Bo žo vić, tri vi jal na svest ki ča i nje go va pri la go dlji vost, a po če sto i mag ne ti zam, mo gu de lo va ti i kao dro ga i kao za bo rav. Ov de se re fe rent ni okvir kič kul tu re iz me šta u no ve pro sto re i do bi ja no ve ob li ke ma ni fe sto va nja. To li ko je sra stao sa obič nim i sva ko dnev nim ak tiv no sti ma da ga je če sto ne mo gu će odvo ji ti i pre po zna ti. On za pra vo ži vi u od su stvu bi lo ka kve sve sti o njemu, što je po ra ža va ju ća či nje ni ca no vo stvo re ne stvar no sti, kao no vog ob li ka eg zi sten ci je sva ko dnev nog ži vo ta. Bez ob zi ra da li je reč o no vim is po lja va nji ma por no graf skog ki ča ko jim je prepla vljen in ter net pro stor, tri vi jal ne na ra tiv no sti, vir tu el nog te rora i na si lja kao le gi ti mi za ci je zla, ili in ter net klu bo va za za šti tu ljud skih pra va bez ika kve mo ći uti ca ja, ovaj ob lik ve štač ke društve ne ak tiv no sti mo že ima ti kom pen za tor sku ulo gu u stva ra nju 6 Po ster M., Mo de of In for ma tion, Pol lity Press, Cam brid ge 1991. 86
MIROSLAV VIĆENTIJEVIĆ pri vi da, ilu zi je za do volj stva ko ja uzi ma da vir tu el ne za jed ni ce ima ju atri bu te stvar nih za jed ni ca, kao što se i stvar no odr žava pri su stvom ima gi nar nog. U ta kvoj sve op štoj in ver zi ji si stema al ter na tiv no re še nje u vi du vir tu el ne stvar no sti, no vo na sta li saj ber pro stor kao no vi ob lik po sto ja nja i de fi ni sa nja su bjek tivno sti, za sni va se na prin ci pi ma pro pa da nja stvar nih za jed ni ca. Ov de se ne ra di o pot pu nom ne gi ra nju stvar nog vir tu el nim, jer bi tim či nom i vir tu el no bi lo ugro že no, već op stan ku stvar nog, ali na ru bo vi ma svo je eg zi sten ci je, či me vir tu el no posti že svoj pu ni le gi ti mi tet. Od go vor na ini ci jal no pi ta nje - da li na sta je no va stvar nost na pra gu već po sto je će, tj. da li smo pred re vo lu ci jom ko ja neće za hva ti ti sa mo sred stva ko mu ni ci ra nja, ni je mo gu će da ti u ovom tre nut ku. Teh no kul tu ra Za pa da se sva ka ko me nja u pravcu ko ji pod ra zu me va čvr šću in te gra ci ju ljud skih po tre ba i moguć no sti teh no lo gi je. Kao što tvr de teh no re a li sti (tec hno re a lism movement), In ter net je re vo lu ci o na ran, ali ne i uto pij ski. LI TE RA TU RA: Ba u dril lard J., Si mu la kru mi i si mu la ci ja, Sve to vi, No vi Sad 1991. Ba u dril lard J., Dru go od isto ga, La pis, Be o grad 1994. Bo žo vić R., Lek si kon kul tu ro lo gi je, Agen ci ja Ma tić, Be o grad 2006. Ke vin R. i Frank W., Pro spects of a Vir tual Cul tu re, Sci en ce as Cul ture, Car fax Pu blis hing (Taylor & Fran cis Gro up), Vo lu me 11, Num ber 2, 2002. McNa ir B., Strip tiz kul tu ra. Seks, me di ji i de mo kra ti za ci ja žud nje, Nakla da Je sen ski i Turk, Za greb 2004. Po ster M., Mo de of In for ma tion, Pol lity Press, Cam brid ge 1991. Vuk sa no vić D., Fi lo zo fi ja me di ja: on to lo gi ja, este ti ka, kri ti ka, Či go ja štam pa, Be o grad 2007. 87
MIROSLAV VIĆENTIJEVIĆ Miroslav Vićentijević University of Arts in Belgrade, Faculty of Drama Arts, Belgrade THE CULTURE OF VIRTUAL (UN)REALITY Abstract The Internet could be defined as a semantically floating environment whose codes mirror everyday acts of a subject or social group; such environment is a novelty per se (in the sense of the medium itself), but also concerns the way in which the communication process is being reconstituted. A medium (channel, means) of communication, as far as the Internet is concerned, connects textual audio and visual elements adding interactivity to them the possibility of influencing the form and content of requested information. The paradox of a subject and an identity lies in the fact that the subject is simultaneously free to set coordinates of his/her presence on the Web by creating his/her personal profile, but at the same time is imprisoned within cyber space of the screen entirely occupying the visual field. So, we have to ask if the `reality` and `copy of reality` are the issue here or are we at the beginning of a new, different reality within which `real` and `virtual` are being increasingly intertwined? Key words: virtual reality, Internet, identity, culture of kitsch 88
DIVNA VUKSANOVIĆ Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd DOI 10.5937/kultura1237089V UDK 316.77 004.738.5:316.472.4 originalan naučni rad FENOMEN QUOTES KAO SIMPTOM ODSUSTVA (KRITIČKE) REFLEKSIJE NA DRUŠTVENOJ MREŽI FEJSBUK 1 Mom tati Milentiju Puru Vuksanoviću Sa že tak: Tekst kri tič ki pre i spi tu je ak tu el na po i ma nja po je di nih kul turnih fe no me na (qu o tes), u sve tlu raz ma tra nja kom plek sa glo bal nog komu ni ka cij skog i me dij skog na pret ka, za sno va nog na ubr za nom raz vo ju no vih teh no lo gi ja i pro ce sa dru štve nog umre ža va nja, a po sred stvom ko ri šće nja In ter ne ta i tzv. so ci jal nih mre ža, kao što je Fej sbuk. U fo ku su is tra ži va nja je is tak nu ta po ja va pre ko mer nog ci ti ra nja, ko ja je go tovo pre pla vi la dru štve ne mre že, op štim sup sti tu i sa njem pi ta nja smi sla, ri tu a li zo va nim ob li ci ma ko mu ni ci ra nja u vir tu el nom pro sto ru, te prizi va nja se ća nja na ne ka da šnje po jav ne ob li ke kul tu re, bi lo u funk ci ji si mu li ra nja tra di ci o nal nih obra za ca kul tur nog po na ša nja ili pak poku ša ja pri sva ja nja/in tro jek to va nja ci ti ra nih is ku sta va u svr hu vla sti te iden ti tet ske de kon struk ci je. Ključ ne re či: Fej sbuk, smi sao, qu o tes, se ća nje, ko mu ni ka ci ja 1 Tekst je nastao kao deo naučnog projekta Istorija srpske filozofije, koji se realizuje uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. 89
DIVNA VUKSANOVIĆ Šta je duh? Moj duh. Ovo sam ja. A ovo je ci gla. Je di na bit na raz li ka iz me đu me ne i ci gle, ja imam duh. 2 U da na šnjem vre me nu, kao da iz no va va lja po sta vi ti pi ta nje du hov ne eg zi sten ci je, ali u ta kvom am bi jen tu ko ji ne či ne isklju či vo ma te ri jal ne stva ri, već i tzv. vir tu el ne, što je omo gu ći lo ši re nje me dij ske ki ber ne tič ke (cyber), od no sno di gi tal ne kul ture, 3 pre sve ga za hva lju ju ći eks pan zi ji no vih ko mu ni ka ci o nih i me dij skih teh no lo gi ja. Naš je stav, me đu tim, da je ov de pre vashod no reč o pse u do kul tur nim po ja va ma (iz u ze ci, kao i obič no, po tvr đu ju vla da ju će pra vi lo, tj. et hos od re đe ne dru štve ne zajed ni ce), ko je evi dent ni teh no lo ški pro gres, u spre zi sa glo bali zo vanim ka pi ta lom, na sto je da pred sta ve kao svet kul tu re, od nosno naj bo lji od svih mo gu ćih sve to va. Sve po či nje, tvr di Džim Ko lins (Col lins), od te le vi zi je kao mas-me di ja, ko ja gra di jed nu po sve bi zar nu re la ci ju s post mo der nim do bom, is tra java ju ći na de struk tiv no sti i sla bim stra na ma ka ko te le vi zi je, ta ko i tzv. na do la ze će post me dij ske kul tu re, što su sva ka ko de tektova le ak tu el na te o ri ja, od no sno sa vre me ne stu di je kul tu re, još kra jem pro šlog ve ka. 4 2 Sti ven Lo, Fi lo zof ski faj lo vi: Pa met no pra se! Vir tu el na re al nost, ve žbe iz anali tič ke fi lo zo fi je i još po ne što, Pla to, Be o grad 2003, str. 161. 3 Go vo ri ti o di gi tal nom zna či ko ri sti ti ga kao me to ni mi ju za či ta vu mre žu vir tu el nih pri vi da, tre nut nih ko mu ni ka ci ja, sve pri sut nih me di ja i glo bal nih mo guć no sti uklju če nja, ko ji či ne do bar deo na šeg sa vre me nog is ku stva. To zna či go vo ri ti o ši ro koj le pe zi pri me na i me dij skih ob li ka ko je omo gu ću je di gi tal na teh no lo gi ja, go vo ri ti, iz me đu osta log, i o vir tu el noj stvar no sti, di gital nim spe ci jal nim efek ti ma, di gi tal nom fil mu, di gi tal noj te le vi zi ji, elek tronskoj mu zi ci, vi deo igra ma, mul ti me di ji ma, in ter ne tu, svet skoj mre ži, di gi talnoj te le fo ni ji i WAP-u, kao i ra znim kul tur nim i umet nič kim od go vo ri ma na sve pri sut nost di gi tal ne teh no lo gi je, kao što su, na pri mer, ki ber pank ro ma ni i fil mo vi, teh no i post-pop mu zi ka, no va ti po gra fi ja, net.art i ta ko da lje. Mi bi smo ov de, sva ka ko, do da li i svo je vr snu kul tu ru ci ti ra nja (qu o tes), što se po ja vlju je na raz li či tim In ter net saj to vi ma, blo go vi ma i po naj vi še na FB dru štve noj mre ži. To ta ko đe uka zu je na či tav svet po ve za nog ka pi ta li zma ko jim do mi ni ra ju pro iz vo đa či vi so kih teh no lo gi ja kao, na pri mer, Maj kro soft ili So ni, na ta ko zva ne dot.com kom pa ni je za sno va ne na in ter ne tu, ko je su u jed nom tre nut ku iz gle da le kao ide al ni uzor za po slo va nje u dva de set pr vom ve ku, kao i na ne u hva tlji vi kom pleks kor po ra ci ja ko je, za hva lju ju ći mo dernim teh no lo gi ja ma, ra de na glo bal nom ni vou i po ne kad da ju uti sak da po sedu ju ve ću moć od dr ža va na ci ja., Gir Č., Uvod: Šta je di gi tal na kul tu ra?, u: Di gi tal na kul tu ra, Clio, Be o grad 2011, str. 17. 4 Upor. Col lins J., Watching our sel ves watch te le vi sion, or who s your agent?, u: Cul tu ral Stu di es, Vol. 3, Num ber 3, Ro u tled ge, Lon don, Oc to ber 1989, str. 261. 90
DIVNA VUKSANOVIĆ S dru ge stra ne, moć ni ra ču nar ski si ste mi, umre že ni u kor po racijske, kao i po pu lar ne dru štve ne mre že, de li mič no su bi li za mišlje ni kao ogrom ni pro sto ri za skla di šte nje in for ma ci ja, ali i razli či tih du hov nih i kul tur nih tvo re vi na čo ve čan stva. Ma no vi če va (Ma no vich) vi zi ja je re ci mo bi la ta kva da je on an ti ci pi rao konstru i sa nje jed nog gran di o znog kul tur nog soft ve ra, 5 u ko me bi bi la po hra nje na sva do sa da šnja, uglav nom tra di ci o nal na kul tu ra, a na osno vu po ve snih či nje ni ca ko je se mo gu sup sti tu i sa ti binar nim ko dom ra ču nar skog je zi ka. Ova soft ver ski sin te ti sa na kul tu ra, ka ko je za mi slio Ma no vič, mo gla bi pred sta vlja ti bi lo kon ti nu i tet ili dis kon ti nu i tet sva ke mo gu će kul tu re. U klju ču čita nja i in ter pre ti ra nja obe ove kul tu re (da kle, sta re i tra di cio nal ne, s jed ne, i no vi je teh no-kul tu re, sa dru ge stra ne), va lja za pa zi ti da one, od dav ni na pa sve do na ših da na, ope ri šu cita ti ma (quotes), kao ozna ka ma onih bit nih me sta u ko ji ma se, de li mič no ili u pot pu no sti, su bli mi ra glo bal no du hov no na sle đe čo ve čan stva. Ne ka da su ovu funk ci ju oba vlja le gno me, sen tenci je ili na rod ne po slo vi ce, ku va ri ce, i dru gi frag men tar ni medi ji - da nas su to, jed no stav no qu o tes. 6 Šta vi še, mo glo bi se re ći da ve li ki deo tzv. sta tu sa i po sto va, vi dlji vih po zi do vi ma da na šnjih FB ko ri sni ka, či ne raz li či te mi sli i iz re ke, pre u ze te iz bo ga tog ar se na la kul tur ne ba šti ne čo ve čan stva (usme ne i pi sa ne re či), ob li ko va ne po me ri saj to va kao što je tzv. ze mlja ci ta ta (Qu o te land). 7 Na rav no, ci ta ti da na šnji ce ne mo ra ju bi ti is klju či vo je zič ke, od no sno lo go sne pri ro de; u sa vre me nom do bu usta li lo se audio- 5 Vid. Ma no vič L., Me ta me di ji, Iz bor tek sto va, Cen tar za sa vre me nu umet nost, Be o grad 2001. 6 Ilu stra ci je ra di, na ve šće mo ov de ne ko li ko oda bra nih pri me ra, pre u ze tih sa dru štve ne mre že Fej sbuk, u pe ri o du sep tem bar-ok to bar 2012. go di ne: Pre ne go što sa mom se bi utvr diš di jag no zu de pre si je ili ni skog sa mo po u zda nja, pro ve ri da ni si pro sto okru žen se ro nja ma (V. Alen /Al len/); Po treb no je mno go vre me na da čo vek po sta ne mlad (P. Pi ka so / Pi cas so/); The Two Most Im por tant Days In Your Li fe Are... The Day You Are Born, And... The Day You Find Out Why (M. Tven /Twa in/); Lo ve lo oks not with the eyes, but with the mind (V. Šek spir /Sha ke spe a re/); So me pe o ple feel the rain. Ot hers just get wet (B. Mar li /Mar ley/). Če sto ci ti ra ni mi sli o ci na ovoj mreži su i Al bert Ajn štajn (Ein stein), Da laj La ma, Nel son Man de la (Man de la), Pa o lo Ko e ljo (Co el ho), Ru mi, i dru gi, dok su od do ma ćih auto ra na FB neret ko pri sut ne mi sli Me še Se li mo vi ća, Iva An dri ća, Mi ro sla va Mi ke An ti ća, Du ška Ra do vi ća, Jo va na Du či ća... Na Mre ži se ta ko đe usta li lo ci ti ra nje ano nim nih ili ma nje po zna tih mi sli la ca, či je sen ten ci je osta ju upam će ne i biva ju va ri ra ne i/ili re ci kli ra ne, te na ve de ne u ne ko li ko va ri jan ti, po put sle de će: You ve got ta dan ce li ke the re s no body watching, lo ve li ke you ll ne ver be hurt, sing li ke the re s no body li ste ning, and li ve li ke it s he a ven on earth. Slič no, na FB-u se na vo de i ci ta ti ko ji su zbog pre ko mer ne upo tre be po sta li go to vo li še ni smi sla, jer po či va ju na lič nim sta vo vi ma mno štva, tran sfor misa nim u hit-pa ro le go di ne, po put, na pri mer, vo de će re če ni ce na FB mre ži za 2012. go di nu ko ja gla si: Li fe is too short to wa ste ti me ha ting anyone. 7 Vid. Qu o te land.com Qu o ta ti ons on every to pic, by every aut hor, etc. 91
DIVNA VUKSANOVIĆ vi zu el no, ili pak sa mo vi zu el no ci ti ra nje, ko je je po seb no favo ri zo va la post mo der na epo ha, i to u raz li či tim umet nič kim di sci pli na ma - u fil mu, vi deo-ar tu, vi zu el noj mu zi ci, vi deopo e zi ji, i sl. Me đu tim, mi će mo se ov de pr ven stve no ba vi ti slede ćim pa ra dok som: po pu lar nim - naj če šće knji žev nim - ci ta tima, pri sut nim na dru štve nim mre ža ma ka ko što je Fej sbuk, ko ji, po svo joj struk tu ri, da le ko vi še pod se ća ju na vi zu el ni, od no sno mul ti me di jal ni pro stor re a li zo va nja je zi ka kao ta kvog, ne go na knji gu kao me dij iz ra ža va nja, ili bi lo ko ju slič nu tra di ci o nal nu tvo re vinu sve ta kul tu re, za sno va nu na is ka zi ma re a li zo va nim u do me nu je zi ka, po sma tra no u užem smi slu re či. Na i me di ja lek tič ko kre ta nje je zi ka pod ra zu me va, iz me đu ostalog, i kon flik tu al no po sre do va nje raz li či tih je zič kih prak sâ (vitgen štaj nov ski ar ti ku li sa no - je zič kih iga ra ), ka da je reč o re la ci ji frag men ta i ce li ne. U ovom smi slu, mo že se re ći da go to vo ce lo kup na fi lo zof ska mi sao, tran sfor mi sa na u od re đe ne je zič ke struk tu re, ma nje ili vi še uspe šno ba lan si ra iz me đu dva po la ri te ta: onog iz ra ža va nja ko je pre ten du je na mi sa o nu i je zičku ce lo vi tost iz re če nog, s jed ne, od no sno spon ta nog ili ho ti mičnog frag men ta ri zo va nja mi sa o nih i je zič kih pro ce sa kao ta kvih, s dru ge stra ne, što se, isto rij ski po sma tra no, ve zi va lo za me tod, stil, ide o lo gi ju ili po li ti ku ka ko je zi ka ta ko i sa mog mi šlje nja. Ci tat nost je, sa gle da na unu tar ovog kon tek sta je zič kih i mi sao nih od no še nja frag men ta i to ta li te ta, ima la po se ban, dvo stru ki sta tus: unu tar ce lo vi tih je zič kih i mi sa o nih en ti te ta, za u zi ma la je po zi ci ju bi lo frag men ta ili kon ti nu i ra ne je zič ke mi sli (text), dok je, na su prot ovo me, izo lo va no od (con)tex ta sa op šta va nja, funkci o ni sa la i kao frag ment i kao ce li na po se bi. Ta ko zva no post mo der no mi šlje nje, ka ko je po zna to, pri da je pose ban zna čaj frag men ti ra nom re flek siv nom sta vu i iz ra zu, zahva lju ju ći, pre sve ga, ni če an skoj tra di ci ji ko ja re ak tu e li zu je Pre so kra ti ke, te auto ri ma po zne Mo der ne, od no sno te o rij skim i ide o lo škim sled be ni ci ma pred stav ni ka frank furt ske fi lo zofske ško le, a na ro či to Val te ra Be nja mi na (Be nja min), Te o do ra Ador na (Ador no) i nje go ve re flek siv ne prak se ne ga tiv ne di jalek ti ke, od no sno ra di kal ne kri ti ke vla da ju ćih mne nja i stvar nosti la žnog to ta li te ta ko ju ne kri tič ki is ka zi uvek već po tvr đu ju. Post mo der na me đu tim teh ni ku ci ti ra nja ap stra hu je i de fi ni še je kao po se ban me tod mi šlje nja, da bi je ko nač no fe ti ši zo va la, bez ika kvog pro blem ski us po sta vlje nog od no sa pre ma vla daju ćim po reci ma, ka ko mi šlje nja, ta ko i je zič kog de lo va nja, te, na po slet ku i sa me kul tur ne prak se. Struk tu ral na ko in ci den ci ja iz me đu post mo der ni stič kih je zič kih kon ven ci ja i no vo me dij ske kul tu re In ter ne ta i dru štve nih mre ža, re zul ti ra da ljom eksplo a ta ci jom ide je i prak se ci tat no sti, če mu na ro či to po go duju 92
DIVNA VUKSANOVIĆ rizom ska, od no sno mrežna in fra struk tu ra ko mu ni ci ra nja, hiper tek stu al nost i sl. Kri sti jan Sal mon (Sal mon) je, na sto je ći da de fi ni še ove pro ce se, de tek to vao po tre bu na šeg vre me na za no vim ob li ci ma na ra ci je (mi ta, pri če, ne fi lo zof skog is ka za), ko ji bi bi li pri la go đe ni tehno lo gi ji ko ri šće nja tzv. no vih me di ja. Vre me Ho me ra, Šek spira i Spil ber ga je pro šlo, tvr di se u član ku iz Nju jork Taj msa iz no vem bra 2008, ko ji na ja vlju je stva ra nje no ve la bo ra to ri je u In sti tu tu za teh no lo gi ju u Ma sa ču set su (MIT) po sve će ne na ra ci ji bu duć no sti (Cen tar za sto ri te ling bu duć no sti Cen ter for Fu ture Storytel ling). Cilj je da se kla sič ni ob li ci na ra ci je pri la go de na ra ci ji no vih me di ja, od in ter ne ta do hi per ko mu ni ka ci je. 8 U funk ci ji pri vla če nja pa žnje ve li kog bro ja ko ri sni ka no vih ob li ka me dij ske ko mu ni ka ci je i stva ra nja pro fi ta, če mu će zna čaj nu podr šku pru ži ti is tra ži va nja MIT-a, ali i nji ho va prak tič na pri me na, pro me ni će se, ka ko tvr di Sal mon, svi do sa da šnji ob li ci ko muni ci ra nja unu tar in du stri je spek ta kla (ovo se po seb no od no si na sli ku i film), 9 što će ne sum nji vo za hva ti ti i fi lo zof ske, knji ževne i osta le kla sič ne na ra ti ve ko ri šće ne na In ter ne tu, od no sno na dru štve nim mre ža ma po put Fej sbu ka i Tvi te ra, na pri mer. U MIT-u sma tra ju, ela bo ri ra Sal mon, da no ve teh no lo gi je mo gu stvo ri ti no ve na či ne pri po ve da nja pri ča i iz vr ši ti re vo luci ju sto ri te lin ga, ko ja će mo ra ti da se pri la go di no vim mul ti medi jal nim sred stvi ma. Pri če mo ra ju bi ti pri vlač ni je, otvo re ni je, in ter ak tiv ne i pri la go đe ne no vim dru štve nim mre ža ma. 10 Ne zavi sno od vi zi ja eks pe ra ta MIT-a, mo že se s pra vom za klju či ti da je era tran sfor mi sa nja pre đa šnjih na ra ti va u no ve po jav ne ob li ke je zič kog iz ra ža va nja, pri la go đe ne ka ko ak tu el noj teh no lo gi ji tako i du hu vre me na, ušla u ma sov nu upo tre bu, su de ći po evident noj ci ta to ma ni ji (re pro du ci bil nost no vih me di ja?) ko ri sni ka Fej sbu ka, što de li mič no vre di i za uče sni ke u ko mu ni ci ra nju na osta lim dru štve nim mre ža ma. Pru ža nje ot po ra ovim no vim strate gi ja ma, uglav nom je ne vi dlji vo i go to vo ne mo gu će, osim kao tak ti ka; ako se iz u zmu po je di nač ni slu ča je vi auto i ro ni za ci je, tj. upo tre be ci ta ta pro tiv FB, ali i sva ke dru ge ci tat no sti ko ja pre ozna ča va tzv. vi šak smi sla, ka rak te ri sti čan za me dij sku sfe ru, ne go što je lo go sne pri ro de, mo gu ći re volt naj če šće bi va ap sorbo van teh ni kom i teh no lo gi jom na ovaj ili onaj na čin, što adekvat no ilu stru je sle de ći ap surd: Ne vo lim da ci ti ram, jer uvek mi slim (T. Pa i ne /Pejn/). 8 Sal mon K., O sve tu bez pri ča, u: Stra te gi ja Še he re za de: Pri log Storytel lin gu, Clio, Be o grad 2011, str. 97. 9 Vid. isto, str. 98. 10 Isto. 93
DIVNA VUKSANOVIĆ No, uglav nom ne pro mi šlje no, neo d me re no i ne kul ti vi sa no citi ra nje, s ra zno vr snim mo guć no sti ma gra na nja i umno ža va nja: do slov no ci ti ra nje iz vo ra, copy-pa ste me tod, ali i še ro va nje, i to u mul ti me di jal nom klju ču, do ve li su do ne ve ro vat ne eks panzi je, tj. pro li fe ra ci je ci ti ra nja u do me nu dru štve nih mre ža kao što je Fej sbuk, na osno vu če ga bi se mo glo za klju či ti da je ov de reč o pa to lo škoj ci ta to ma ni ji i dra ma tič nom ne sta ja nju ori gi na la, od no sno ra di kal noj de za u ra ti za ci ji i pro fa ni sa nju mi šlje nja, te sa mog je zi ka, re flek to va nog u ra ni jem smi slu re či. U kon tra stu, ili kao do pu na ne kom vi zu el nom sa dr ža ju po sta vlje nom na društve noj mre ži, ci tat po sta je glav ni re pre zent re či, smi sla, mi šljenja i du ha, kao sup sti tu ent lo go sa, pre pa ri ra nog za FB ko ri sni ke. Ali on se če sto ko ri sti i bez po zna va nja kon tek sta (re ci mo knji ge ili fil ma u ko ji ma je upo tre bljen), te ta ko nje gov sa dr žaj ili bi va tre ti ran kao sa mo ra zu mljiv i sa mo do vo ljan, ili mu se pri pi su je ad hoc zna če nje, već pre ma tre nut nom ras po lo že nju ko ri sni ka, što ga upo tre blja va kao sta tus ili post. Ta ko đe ni je re dak slučaj da ci tat bi va re kon tek stu a li zo van sli kom, od no sno vi zu el nim iden ti te tom u od no su na ko ga se po sta vlja bi lo kao fi gu ra (citat je u pred njem pla nu) ili kao po za di na, od no sno pu ka je zič ka ilu stra ci ja od re đe nog vi zu el nog sa dr ža ja. Za ni mlji vo je na po me nu ti da, u od no su na stan dard ne post moder ni stič ke te o ri je ci tat no sti, u eri eks pan zi je no vih ko mu ni kaci o nih teh no lo gi ja, auto ri kri tič ke ori jen ta ci je, po put Fre dri ka Džej mso na (Ja me son), ta ko đe uvo de kon cept tzv. no vih na rati va kon kret ni je, je dan do dat ni mo tiv u stan dard nu inter pre ta ci ju di ja lek ti ke od no sa ce li ne i frag men ta, tj. to ta li te ta ima gi nar nog (VR) i nje go vog frag men ta i/ili tek stu al nog ci tata, bez ob zi ra na to da li je u pi ta nju knji žev no de lo ili filmska umet nost, na pri mer. Reč je, na i me, o ale go rij skom tu mače nju ide je to ta li te ta kao za ve re, te o spe ci fič nom od no su ci ta ta pre ma ima gi nar noj ce li ni me dij ski umre že nog sve ta. U ovom sve tlu mi šlje no, ci tat se, pre ma na šim in tu i ci ja ma, po ka zuje kao deo sve op šteg ima gi na ri ju ma, kao onaj en ti tet što sto ji u di ja lek tič koj re la ci ji pre ma za ve ri, pro ži ma ju ći se sa svojim pri vid nim kon tra stom u po lju di ja lek tič kih iga ra me dij skih si mu la kru ma. U tek stu To ta li tet kao za ve ra, Džej mson is ti če sle de će: U širo ko ras pro stra nje noj pa ra li zi ko lek tiv nog i dru štve nog ima ginar nog (što, u na šem slu ča ju za stu pa ju VR, mas-me di ji, In ter net i dru štve ne mre že prim. D.V.), ko je osta je ne mo (Karl Kraus) u su o ča va nju sa am bi ci o znim pro jek tom fan ta zi ra nja eko nomskog si ste ma na glo bal nom ni vou, je dan sta ri ji mo tiv, mo tiv za ve re, do bi ja na sve ži ni i op sto ja va kao na ra tiv na struk tu ra sposob na da ob je di ni mi ni mal ne osnov ne kom po nen te: po ten cijalno beskraj nu mre žu i uver lji vo ob ja šnje nje nje ne ne vi dljivosti, 94
DIVNA VUKSANOVIĆ drugim re či ma, da ob je di ni ko lek tiv no i epistemološko. 11 Zave ra ta ko po sta je si no nim sa zna nja u epo hi do mi na ci je ma sovnih i no vih me di ja (u iro nij skom smi slu re či), dok ci ti ra nje, tj. frag men ta ri zo va nje to ta li te ta pod ra zu me va razli či te in ter preta tiv ne pri vi de istog. Pro li fe ra ci ja ci tat no sti, na da lje, go vo ri o dru gom za ve re, o ne mo guć no sti da se iz van nje sa zna isti na, ka ko u epi ste mo lo škom ta ko i u dru štve nom smi slu re či. Od sustvo isti ne, tj. nje no pri su stvo u za ve ri kao je di nom mo gu ćem vi du to ta li te ta umre že nog do ba, pri kri va se, ka ko nam se či ni, nje nom ogo lje nom isti nom, od no sno ot kri ve no šću u vi du ra su tih frag me na ta i ci ta ta, što su naj če šće pri sut ni na Mre ži po naj vi še na Fej sbu ku - u ob li ku na vo da mi sli zna me ni tih lju di: na uč ni ka, ver skih li de ra, umet ni ka, po li ti ča ra itd. Osim što, is trg nu te iz kon tek sta, ove mi sli naj če šće za do bi ja ju ko no ta ci ju ko ju im pre di ci ra sam ko ri snik, sme šta ju ći ih u besko nač ne ar hi va ri ju me pri vat nih is ku sta va, na me nje nih pri vile go va nim ko ri sni ci ma, po pu lar no na zva nim - FB pri ja te lji ; nji ho va osnov na svr ha, či ni se, ni je u pod sti ca ju na mi šlje nje, već je tu pre reč o ne ka kvoj re cep tu ri za us pe šan ili sre ćan ži vot, 12 te o mo gu ćoj ute hi, uko li ko pret hod ni uslo vi ni su is punje ni. Pri vid isti ni to sti ovih mi sli sa sto ji se u sle de ćem: naj pre, oni su a pri o ri u di ja lek tič koj re la ci ji sa ce li nom: bi lo kao s privi dom ili za ve rom, a ta ko đe su i dog mat ska po tvr da jed ne ili dru ge op ci je. I na po slet ku, iz gle da da ci ta ti ili mi sli ve li kih ljudi, što su če sto ko ri šće ni na FB dru štve noj mre ži, pred sta vlja ju ne ku vr stu po ku ša ja in stant is ce lje nja. Ima me đu tim i onih pri me ra na FB mre ži što na vod no fa vo rizu ju knji gu, či ta nje, i dru ge slič ne du hov ne ak tiv no sti, a ko ji se pre tva ra ju u an ti te zu kul tur nih fe no me na. Na ve šće mo ov de ka rak te ri sti čan pri mer ko ji bi tre ba lo da pod stak ne na či ta nje, a ko ji, ka ko nam se či ni, re du ku je re flek si ju na pu ko i do slov no ci ti ra nje bi lo če ga što je pre u ze to iz tra di ci o nal nog me di ja knjige, pri če mu se sa mo pro mo vi sa nje či ta nja i umet nič ke li te ratu re na FB pre tva ra u čin ko ji gu bi auten tič nu re la ci ju sa sve tom kul tu re: It s the In ter na ti o nal Bo ok We ek. The ru les: Grab the clo sest bo ok to you, turn to pa ge 52, post the 5 th sen ten ce as your sta tus. Don t men tion the ti tle. Don t che at. Copy the ru les 11 Fre drik Džej mson, To ta li tet kao za ve ra, Pre lom br. 4, Ško la za isto ri ju i te ori ju umet no sti Cen tar za sa vre me nu umet nost, Be o grad, je sen/zi ma 2002, str. 101. 12 Ne mo že mo svi bi ti fi lo zo fi, is ti če Sead Alić, i uži va ti u tra ga nji ma po če sto her me tič nim dis kur si ma sta za onih ko ji su kre nu li tim pu tem. No, ono što se mo že, to je pi ta nje o od no su sre će i me di ja sta vi ti u kon tekst bje li ne isho di šta pi ta nja o sre ći, na ko joj će se naj bo lje ocr ta ti si lu e te ko je se nad vi ja ju nad no vo kom po ni ra ne ob li ke sre će. Sead Alić, Me di ji i sre ća, u: Ma sme di ji, za tvor bez zi do va: tek sto vi fi lo zo fi je me di ja, Cen tar za fi lo zo fi ju me di ja i medi o lo ška is tra ži va nja, Za greb 2012, str. 145. 95
DIVNA VUKSANOVIĆ as part of your sta tus. O ap surd no sti ide je da se da da i stič kim po stup kom na su mič nog iz bo ra ci ta ta iz ne ke knji ge, i nje go vim po sta vlja njem u vi du sta tu sa na FB pro fil ko ri sni ka, pri vu če pažnja či ta lač ke ne pu bli ke i ti me ne či ta lac pre ve de u po pu laci ju kon zu me na ta, lju bi te lja ili onih ko ji su na bi lo ko ji na čin za in te re so va ni za me dij knji ge i či ta nje, a po vo dom mar ki ra nog ju bi le ja, 13 ne sa mo da pred sta vlja vul ga ri zo va nje avan gard nog umet nič kog po stup ka ko ji ti me za do bi ja mar ke tin šku di men zi ju, već ma ni fe stu je, pre ma na šem mi šlje nju, i re tro grad nu upo trebu ci ti ra nja u svr hu ko ja ne ide u pri log knji zi, već pri mi tiv noj umet no sti kom bi no va nja, te upo tre bi teh no lo gi je u ci lju prostog po i gra va nja frag men ti ma ni če ga (ne-smi sla). Da ukrat ko po en ti ra mo: teh no lo gi ja ov de re a li zu je svo ju igru, a knji ga je, u ovom slu ča ju, sa mo ma te ri jal ko ji ona upo tre blja va i ne kri tič ki pre ra đu je. Na sli čan na čin, na dru štve nim mre ža ma kao što je Fej sbuk, kori ste se i ci ta ti in kor po ri ra ni unu tar sli ke, ili ne ke ma nje ili vi še ade kvat no iza bra ne po za di ne (po kat kad su ci ta ti is tak nu ti na ne u tral noj po za di ni, dok je če šći slu čaj da do la zi do uza jamnog pro ži ma nja, kon fron ti ra nja, ili pu kog ilu stro va nja ci ti ra nog je zič kog sa dr ža ja po sred stvom oda bra ne po za di ne, od no sno selek to va nog, pro prat nog vi zu el nog ma te ri ja la), što kao po stu pak mo že da aso ci ra bi lo na avan gard nu ili na post mo der nu teh ni ku ko la ži ra nja, pa čak i na tzv. me đu nat pi se, ko ji ma se ko menta ri še rad nja ili se fin gi ra ju di ja lo zi u do bu eks plo a ta ci je ne mog fil ma. Ne spo re ći pret po stav ku da upo tre ba ci ta ta na od re đe noj dru štve noj mre ži mo že da ozna či trag jed ne kul tu re, upi san u me dij dru ge, ipak je, po na šem mi šlje nju, pre o vla đu ju ći uti sak da ci ta ti pri sut ni na dru štve nim mre ža ma, na či nom iz bo ra, plasma nom, ko li či nom, od no sno uče sta lim ko ri šće njem na FB-u, te pri la go đa va njem vi zu el nom, kao i mul ti me di jal nom kon tek stu upo tre be, bez ob zi ra na to ko me se pri pi su ju, du hov nim autori te ti ma ili ano nim nim lič no sti ma, gu be svo ju ra ni ju kul tur nu ulo gu, za do bi ja ju ći jed nu po sve no vu. Na i me ova no va ulo ga ci ta ta kao da vi še ne slu ži re flek si ji ili pod sti ca nju na kri tič ko raz mi šlja nje (ma da ima slu ča je va koji is ka zu ju stav sub ver zi je?), 14 već po sta je onaj di ja lek tič ki 13 Ovaj sta tus je tre ba lo po sta vi ti na ko ri snič ki zid po vo dom obe le ža va nja Među na rod nog da na knji ge; tom pri li kom je pre u zet i is tak nut na ne ko li ko pro fila, uz pro prat ne kri tič ke opa ske ili bez njih, da na 23. sep tem bra 2012. go di ne. 14 Ti pi čan pri mer po ku ša ja me dij ske sub ver zi je cyber pro sto ra pred sta vlja, reci mo, re vo lu ci o nar ni anar hi stič ki FB pro fil (Ti me li ne) pod na zi vom An ti- Me dia. I ov de se, na i me, obi la to ko ri ste ci ta ti, ali pre te žno oni, ko ji tre ba da pod stak nu is po lja va nje kri tič kog sta va (mi šlje nja) i prak tič kog an ga žma na ko ri sni ka. Ilu stra ci je ra di, na ve šće mo ne ko li ko ka rak te ri stič nih ci ta ta (pa rola) sa ovog pro fi la, is tak nu tih to kom sep tem bra i ok to bra 2012. go di ne: We cre a te not hing. We own everything ; Stop watching me ; If they want your 96
DIVNA VUKSANOVIĆ momenat poj ma ko ji re fe ri še, ume sto na lo gos, na me dij kao ta kav, na nje go vu vla sti tu struk tu ru i una pred pro gra mi ra ne poten ci ja le upo tre be. Jed na od ta kvih mo guć no sti je i te ra pe ut ska, tj. na vod na (sa mo)is ce lju ju ća funk ci ja ci ta ta na Fej sbuk mre ži, bi lo da je reč o ko di fi ko va nim re li gij skim, ili in di vi du al nim po ku ša ji ma is ka zi va nja sta vo va po sred stvom dru gih, a ko ji bi tre ba lo da po se du ju ne ko ma gij sko, ali i per su a ziv no svoj stvo isce li telj skog ka rak te ra. S dru ge stra ne, čest je slu čaj da agre sivna, a po kat kad i kom pul siv na upo tre ba ci ta ta na Mre ži uka zu je na nar ci stič ko ogle da lo obra ća nja sa mom se bi i svom vla sti tom du hu, ne ret ko u svr hu sa mo o hra bri va nja (pa i sa mo ob ma ne), potcr ta va nja sop stve nih po gle da na svet i evi den ti ra nja ne kog zna čaj nog, eg zi sten ci jal nog pro ble ma, i to pu tem pre u zi ma nja od go va ra ju ćih mne nja, u ci lju nji ho vog sim bo lič kog raz re še nja, ili, mo žda, re al nog su če lja va nja s dru gim. Na ovaj na čin, citi ra nje bi va is ko ri šće no kao ne ka vr sta vir tu el ne is po ve da o ni ce i in stant ute he - pri vid ne, tj. si mu li ra ne te ra pe ut ske prak se, ko ja kao da, u sve ve ćoj me ri, po sta je deo sva ko dnev nih, uobi ča je nih ri tu a la sa vre me nog čo ve ka. U ne do stat ku slo bod nog vre me na, vo lje, mo ti va i in tro spekci je, ume sto auten tič no us po sta vlje ne re la ci je pre ma du hu, dru go me, i sa mo me se bi, qu o tes obič no slu že kao vir tu el na ma ska re flek siv no sti. Jer če mu još mi šlje nje, ka da je već sve re če no (i uči nje no). U du bo kom re zer vo a ru soft ver ski pohra nje ne mu dro sti za sva ko dnev nu upo tre bu, iz vir tu el nog spre mi šta bes ko nač nog sve ta me dij ski ar hi vi ra ne kul tu re, dovolj no je klik nu ti na od go va ra ju ćem me stu, i re flek si ja će (za jed no sa ador nov skim muč nim poj mom ) bi ti iz bri sana ča ro li jom no vih teh no lo gi ja, što će lju bav pre ma mu dro sti, kri tič kom i pre i spi tu ju ćem mi šlje nju, za me ni ti atrak tiv nim, po god nim, go to vim re še nji ma u ob li ku oda bra nih, a po tom i ra do kon zu mi ra nih ci ta ta na dru štve noj mre ži Fej sbuk. opi nion, they ll gi ve it to you!!. Slič nih pri me ra auto i ro nič no ko ri šćenih cita ta ( me dij ska sa mo svest?) ima i na FB pro fi lu pod na zi vom: Li fe is a Bitch Qu o tes, ma da su oni naj če će ar ti ku li sa ni ta ko da de lu ju po li tič ki neu tral no : Your Fa ce bo ok posts ma ke you se em real in te re sting. But re member, de ar, the re are pe o ple who know you in real li fe, i sl. 97
DIVNA VUKSANOVIĆ LI TE RA TU RA: Alić S., Me di ji i sre ća, u: Ma sme di ji, za tvor bez zi do va: tek sto vi filo zo fi je me di ja, cen tar za fi lo zo fi ju me di ja i me di o lo ška is tra ži va nja, Za greb 2012. Col lins J., Watching our sel ves watch te le vi sion, or who s your agent?, u: Cul tu ral Stu di es, Vol. 3, Num ber 3, Ro u tled ge, Lon don, Oc to ber 1989. Džej mson F., To ta li tet kao za ve ra, Pre lom br. 4, Ško la za isto ri ju i te o ri ju umet no sti Cen tar za sa vre me nu umet nost, Be o grad, je sen/ zi ma 2002. Gir Č., Uvod: Šta je di gi tal na kul tu ra?, u: Di gi tal na kul tu ra, Clio, Beo grad 2011. Lo S., Fi lo zof ski faj lo vi: Pa met no pra se! Vir tu el na re al nost, ve žbe iz ana li tič ke fi lo zo fi je i još po ne što, Pla to, Be o grad 2003. Ma no vič L., Me ta me di ji, Iz bor tek sto va, Cen tar za sa vre me nu umetnost, Be o grad 2001. Sal mon K., O sve tu bez pri ča, u: Stra te gi ja Še he re za de: Pri log Storytel lin gu, Clio, Be o grad 2011. www. Qu o te land.com Qu o ta ti ons on every to pic, by every aut hor, etc. Divna Vuksanović University of Arts in Belgrade, Faculty of Drama Arts, Belgrade QUOTES PHENOMENON AS A SYMPTOM OF THE LACK OF (CRITICAL) REFLECTION ON THE FACEBOOK SOCIAL NETWORK Abstract The paper critically reviews current understanding of certain cultural phenomena (quotes), considered in the light of complex global communication and media progress, based on the rapid development of new technologies and social networking and through the use of the Internet and the so-called social networks such as Facebook. The focus of research has highlighted the appearance of over-quoting, which has almost overwhelmed all social networks substituting the opinions, ritualizing forms of communication in the virtual space and invoking memories of the old cultural phenomena. In this way, users either simulate the traditional patterns of cultural behavior on the network or they quote/adapt suitable experiences leading to deconstruction of their own identity. Key words: Facebook, meaning, quotes, memory, communication 98
KATARINA ŠMAKIĆ Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Služba za međunarodnu saradnju i odnose sa javnošću, Beograd DOI 10.5937/kultura1237099S UDK 316.77 028:316.7 originalan naučni rad (NE)KULTURA DIGITALNOG DOBA Sa že tak: Da na šnji stu den ti pri ča ju di gi tal nim je zi kom i pro ce su i ra ju in for ma ci je ve o ma raz li či to od pret hod nih ge ne ra ci ja. Po sto ji do volj no do ka za ko ji po tvr đu ju da je pi ta nje uti ca ja di gi tal nih teh no lo gi ja na omla di nu i pro ce se uče nja ne pra ved no za po sta vlje no i da se obra zov ne in sti tu ci je i nad le žni or ga ni mo ra ju ozbilj no po sve ti ti iz u ča va nju ove obla sti. Ne ma obra zo va nja bez ko mu ni ka ci je, ali ka kvu ko mu ni ka ciju obez be di ti u obra zov nom si ste mu ko ji se na la zi u di gi tal nom do bu. U vre me pre po ja ve elek tron skih mas-me di ja, uči telj je bio naj va žniji u da va nju in for ma ci ja o sve tu svo jim uče ni ci ma, bio je za du žen za us po sta vlja nje nji ho vog vred no snog si ste ma i nor mi u dru štvu, što je sa uvo đe njem ma sov nih me di ja pro me nje no. Di gi tal no do ba do ne lo je sa so bom iz u ča va nje ve šti na kao što su pro ce na, ana li za, pri stup, učestvo va nje i kre a tiv nost, a ko je su od zna ča ja to kom re ša va nja pro blema ko ji se ja vlja ju u sva ko dnev nom ži vo tu. U ra du se kri tič kom anali zom ob ra đu je glo bal ni fe no men di gi tal nih do mo ro da ca sa po sebnim aspek tom na nji ho ve spo sob no sti uče nja u tra di ci o nal nom okvi ru obra zo va nja. Ključ ne re či: di gi tal ni do mo ro ci, di gi tal no do ba, mul ti me dia, me dij sko opi sme nja va nje, obra zo va nje, kul tu ra XX vek je, osim ve li kog na pret ka u svim obla sti ma na uč nog is tra ži va nja, sva ka ko iz ne drio i niz kul tur nih ge ne ra ci ja ko je su ima le druk či je so ci jal ne kon tek ste. Ve ko vi ma su sta ri ji lju di bili na po lo ža ji ma, zbog svo ga is ku stva i zna nja, bi li su no si o ci po li tič ke i eko nom ske mo ći. 1 Mla di do bi ja ju sve ve ći broj infor ma ci ja pu tem me di ja i po sta ju no si o ci po li tič kih pro me na, i 1 Bu bo njić M., Saj ber svet kao ale go rij ska pa ra dig ma no ve ci vi li za ci je, u: Časo pis za upra vlja nje ko mu ni ci ra njem broj 17, go di na V, Fa kul tet po li tič kih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gra du, Be o grad 2010, str. 69. 99
KATARINA ŠMAKIĆ ta da po jam ge ne ra ci ja do bi ja sa svim no vo zna če nje i so ci jal nu ko no ta ci ju. Oso be ro đe ne od po čet ka osam de se tih go di na pro šlog ve ka pa do kra ja de ve de se tih go di na XX ve ka se na zi va ju još i ge ne ra cijom M, što ozna ča va da su nji ho ve ka rak te ri sti ke da su mo bil ni, mul ti funk ci o nal ni i da se ko ri ste mul ti me di ji ma. Go di ne 1997. na stao je Gugl (Go o gle), pa se pra vi još jed na ge ne ra cij ska distink ci ja na B. G. (pre Gu gla) i A. G. (po sle Gu gla). Ge ne ra ci ja ro đe na po sle 1997. go di ne je ro đe na u vre me di gi tal ne teh nolo gi je, i za njih mo že mo re ći da su istin ska de ca di gi tal nih kolo ni ja. Za tvor ca ter mi na di gi tal ni do mo ro ci (Di gi tal na ti ves) sma tra se pi sac i di zaj ner soft ve ra za uče nje Mark Pren ski (Mark Prensky). Mark Pren ski u svom ra du 2 opi su je pro me nu da našnjih ge ne ra ci ja ne kao stil sku, je zič ku ili bi lo ko ju pro me nu koja je bi la osnov na ka rak te ri sti ka pro me na pret hod nih ge ne ra ci ja. On je opi su je kao je din stve nu pro me nu ko ja je usle di la usled brzog ra sta i upo tre be di gi tal ne teh no lo gi je to kom po sled nje de ceni je XX, ve ka. Na po mi nje i da obra zov ni si stem ko ji po sto ji vi še ni je po go dan za ove ge ne ra ci je jer one jed no stav no ne pripa da ju ni jed nom ša blo nu ko ji je vla dao u pro šlo sti. Da na šnji stu den ti pri ča ju di gi tal nim je zi kom i pro ce su i ra ju infor ma ci je ve o ma raz li či to od pret hod nih ge ne ra ci ja. Ge ne ra ci je ro đe ne pre ge ne ra ci je di gi tal nih do mo ro da ca Mark Pren ski nazi va di gi tal nim imi gran ti ma, za to što se di gi tal ni imi gran ti pri lago đa va ju no vom okru že nju, za raz li ku od di gi tal nih do mo ro daca ko ji su ro đe ni u ta kvom okru že nju. Niz je pri me ra ko ji po kazu ju raz li ku iz me đu ove dve ge ne ra ci je, po čev ši od či nje ni ce da se di gi tal ni imi gran ti pr vo obra ća ju in for ma ci ja ma u štam pa nom ob li ku pre ne go što se obra te in ter ne tu; uko li ko že le da po ka žu ne što na in ter ne tu po zo vu ko le gu u kan ce la ri ju i po ka žu mu na ekra nu, ume sto da mu jed no stav no po ša lju URL adre su. Naj bo lji pri mer ko ji opi su je di gi tal ne imi gran te je ste ka da na zo vu ko le gu da pi ta ju da li je do bio nji ho vu elek tron sku po štu. Upra vo je, po mi šlje nju Pren skog, to raz log ne u kla pa nja da našnjih ge ne ra ci ja u već kre i ra ni obra zov ni si stem. Pro fe so ri su ge ne ra ci ja di gi tal nih imi gra na ta, dok su stu den ti di gi tal ni domo ro ci, oni jed no stav no pri ča ju raz li či tim je zi ci ma. Ge ne ra cija di gi tal nih imi gra na ta je pri hva ta la no ve teh no lo gi je kao vid za ba ve, dok di gi tal ni do mo ro ci usva ja ju no ve ve šti ne i zna nja upra vo pu tem tih teh no lo gi ja. Da na šnji pro fe so ri mo ra ju da se po tru de da ko mu ni ci ra ju na je zi ku svo jih stu de na ta. Sve je u 2 Prensky M., Di gi tal Na ti ves, Di gi tal Im mi grant. On the Ho ri zon, MCB Uni ver sity Press, Vol. 9 No. 5, po se će no 22.02.2012. URL: http://www. mar cprensky.com/wri ting/ Prensky%20-%20Di gi tal%20 Na ti ves, %20Di gital%20im mi grants%20-%20part1.pdf. 100
KATARINA ŠMAKIĆ su šti ni pre zen ta ci ja, Pren ski na vo di da ako di gi tal ni do mo ro ci mo gu od naj ra ni je do bi da ume mo ri šu pre ko sto Po ke mon 3 karak te ra sa svim nji ho vim ve šti na ma, isto ri jom i raz vo jem, isto ta ko mo gu i da na u če ime na, na ro de, glav ne gra do ve i od no se svih na ci ja u sve tu, ali sve za vi si od to ga ka ko im je gra di vo pre zen ti ra no. Pren ski na vo di da je neo p hod no iz u me ti no ve me to do lo gi je za sve pred me te na svim ni vo i ma obra zo va nja, a sve u ci lju pre laska ge ne ra cij skog ja za. Osim pro me na u me to do lo gi ji, pre dava či tre ba da ima ju na umu da se i mo zak da na šnjih ge ne ra ci ja pro me nio. Ba zi ra no na is tra ži va nji ma u obla sti ne u ro bi o lo gi je mo zak kao or gan se stal no na no vo or ga ni zu je. Sta ra ide ja da ljudi ima ju ogra ni čen broj mo žda nih će li ja ko je iz u mi ru jed na po jed na je za me nje na is tra ži va njem ko je po ka zu je da se mo žda ne će li je kon stant no ob na vlja ju. 4 Ova kav fe no men je teh nič ki poznat kao ne u ro pla stič nost. 5 Di gi tal ni do mo ro ci raz li či to raz mišlja ju jer od ra sta ju uz kom pju ter i osta le di gi tal ne teh no lo gi je ko je ih prak tič no uve žba va ju da mi sle mul ti di men zi o nal no, da pre kla pa ju svo je mi sli, da ra de stva ri pa ra lel no, a ne re dom, jednu po jed nu. Uko li ko im pa žnja na ča su opa da to ni je za to što su ne za in te re so va ni ili ne kon cen tri sa ni, već za to što im ta kav na čin pre zen to va nja gra di va ni je pri hva tljiv. [...] ni je ov de reč o to me da na stav nik tre ba da po sta ne Ha ri Po ter, a na stav ni ca La ra Kroft. Ali, ako tre ba da pre no se or ga nizo va ne in for ma ci je, to će naj lak še uči ni ti ako i sa mi po sta nu lik za iden ti fi ka ci ju uče ni ka. 6 Pre ma iz ve šta ju Cen tra za obra zovno is tra ži va nje i ino va ci je (CE RI) 7, ko ji se ba vio te mom efe ka ta teh no lo gi ja na raz voj kog ni tiv nih ve šti na, so ci jal nih vred no sti, 3 Po ke mon (engl. Pokémon) skr. od Pocket Monsters što znači Džepna Čudovišta je naziv medijske franšize koju je stvorio Satoši Tajiri 1996. godine i koja je u vlasništvu japanske kompanije Nintendo. Posećeno 24.02.2012, http://sr.wikipedia.org/sr-el/pokemoni. 4 Paul Perry u American Way, 15. 05. 2000. godine u Prensky M., Digital Natives, Digital Immigrant, Part II: Do They Realy Think Differently?. On the Horizon, MCB University Press, Vol. 9 No. 6, posećeno22.02.2012, http:// www.marcprensky.com/writing/prensky%20%20digital%20natives,%20 Digital%20Immigrants%20-%20Part2.pdf. 5 Prensky M., Digital Natives, Digital Immigrant, Part II: Do They Realy Think Differently?. On the Horizon, MCB University Press, Vol. 9 No. 6, posećeno22.02.2012, http://www.marcprensky.com/writing/prensky%20 %20Digital%20Natives,%20Digital%20Immigrants%20-%20Part2.pdf. 6 Radojković M., Medium sindrom, Protocol, Novi Sad 2006, str. 127. 7 OECD, New Millennium Learners: Initial findings on the effects of digital technologies on school-age larners, in: OECD/CERI International Conference: Learning in the 21st Century: Research, Innovation and Policy, Paris, posećeno 29.02.2012, http://www.oecd.org/dataoecd/39/51/40554230. pdf. 101
KATARINA ŠMAKIĆ ži vot nog sti la i obra zo va nja, po ja vi le su se če ti ri ja sne po ru ke o uti ca ju teh no lo gi ja na te obla sti: Po sto je čvr sti do ka zi o efek ti ma teh no lo gi ja na raz voj kog ni tivnih ve šti na, na ro či to u obla sti ma ve za nim za vi zu el no pro stor ne ve šti ne i ne ver bal ne for me in te li gen ci je. Di gi tal ne teh no lo gi je su pri do da te već slo že noj sli ci iz la ga nju me di ji ma, ta ko da nji hov efe kat na so ci ja li za ci ju va ri ra. Po kaza no je da vre me ko je se po sve ću je di gi tal nim teh no lo gi ja ma, kao i vre me ko je se po sve ću je dru gim me di ji ma, sma nju je vreme ko je se pro vo di u kru gu po ro di ce gde se in ter ak ci ja od vi ja li cem u li ce. Vre me pro ve de no uz di gi tal ne teh no lo gi je omo guću je raz vi ja nje dru gih for ma so ci ja li za ci je u saj ber pro sto ru, ko ji ni je pod nad zo rom od ra slih oso ba. U ko mu ni ka ci ji po sred stvom kom pju te ra fi zič ko pri su stvo ni je zah te va no te sto ga ret ko do lazi do po zi tiv nih i bli skih ve za, po ru ke mo gu bi ti shva će ne pogre šno ili ne ja sno, a uvi đa mo i ne do sta tak re la ci o nih zna ko va ko ji pro is ti ču iz fi zič kog kon tek sta, kao i ne ver bal nih zna ko va ko ji su u ve zi sa gla som, po kre ti ma te la, iz ra zi ma li ca i fi zič kim iz gle dom. 8 Da to je vi še em pi rij skih do ka za ko ji po dr ža va ju ide ju da igra nje vi deo igri ca ko je po dra ža va ju na si lje ili sek su al ne ste re o ti pe ima ne ga ti van uti caj na mla de lju de, na ro či to uko li ko se pre te ra no ko ri ste. Po sto je po te ško će ka da je u pi ta nju is tra ži va nje efe ka ta tehno lo gi je na obra zo va nje. U prak si ne po sto ji do kaz o efek ti ma teh no lo gi je u od no su na aka dem sko una pre đi va nje, ve ro vat no zbog to ga što se u obra zo va nju mo že ko ri sti ti ve li ki broj me todo lo gi ja i stra te gi ja, kao i zbog to ga što još ni je ura đen do bar me to do lo ški pri stup ovoj te mi. Di gi tal ni me di ji sa dr že ka rak te ri sti ke ko je da ju mo guć nost za po bolj ša nje raz li či tih kog ni tiv nih spo sob no sti. To kom go di na nji ho va upo tre ba u for mal nim ili ne for mal nim uslo vi ma se odno si la na tre ning ili efek te ko je ta kva upo tre ba ima na me mori ju, pa žnju, pla ni ra nje, upo tre bu stra te gi je, je zi ka, mi šlje nja i vi zu el no pro stor nih ve šti na. Is tra ži va nja u ovim obla sti ma išla su u raz li či tim prav ci ma, po čev ši od to ga ka ko se raz li či ti digi tal ni ma te ri ja li pro ce su i ra ju, ko je kog ni tiv ne spo sob no sti ak ti vi ra ju ili na ko je uti ču, ka ko di gi tal na sred stva uti ču na izgrad nju men tal nih mo de la, ka ko is tre ni ra ti od re đe ne kog ni tiv ne ve šti ne u kon tek stu aka dem skog uče nja, pa sve do to ga ka ko uti ču na kog ni tiv ne ve šti ne upo tre ba kom pju te ra i in ter ne ta u 8 Milutinović I., Između utopije i moralne panike: o društvenoj vrednosti interneta, Časopis za upravljanje komuniciranjem broj 18, godina VI, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd 2011, str. 39. 102
KATARINA ŠMAKIĆ kuć nim uslo vi ma ra di igra nja igri ca, tra ga nja za in for ma ci ja ma i komuni ka ci ji uop šte. Po sto ji do volj no do ka za ko ji po tvr đu ju da je pi ta nje uti ca ja digi tal nih teh no lo gi ja na omla di nu i pro ce se uče nja ne pra ved no za po sta vlje no i da se obra zov ne in sti tu ci je i nad le žni or ga ni mo ra ju ozbilj no po sve ti ti iz u ča va nju ove obla sti. [...] obra zova nje, kao pri rod no iz vo ri šte kul tu re, ne mo že se, mi mo kompju ter ske mre že i vir tu el nog ko mu ni ci ra nja, za sni va ti sa mo na li ne ar noj lo gič no sti go vo ra i fo net skog pi sma. Sa vre me no obrazo va nje tra ži no vi am bi jent, jer ni je pa si van pri jem in for ma ci ja, već prven stve no uče stvo va nje. Za to od go vor na pi ta nje: ka kve so ci jal ne po sle di ce iza zva ti no vi me dij i no vi ob lik ko mu ni ci ranja, za vi si po naj pre od sprem no sti sva ke za jed ni ce da kom pjuter sku mre žu i vir tu el no ko mu ni ci ra nje uklju če u in sti tu ci o na lizo va ni obra zov no-vas pit ni pro ces: (1) te o rij ski kao pred met is tra ži va nja i iz u ča va nja i (2) prak tič no kao obra zov ni me dij i ko mu ni ka ci o nu prak su u obra zov no-vas pit nom pro ce su. 9 Ne ma obra zo va nja bez ko mu ni ka ci je, ali ka kvu ko mu ni ka ci ju obez be di ti u obra zov nom si ste mu ko ji se na la zi u di gi tal nom dobu. U vre me pre po ja ve elek tron skih mas-me di ja, uči telj je bio naj va žni ji u da va nju in for ma ci ja o sve tu svo jim uče ni ci ma, bio je za du žen za us po sta vlja nje nji ho vog vred no snog si ste ma i normi u dru štvu, što je sa uvo đe njem ma sov nih me di ja pro me nje no. In ter net omo gu ća va pri stup in for ma ci ja ma ko je se na la ze ši rom sve ta, uče nje o ra znim stva ri ma da tim iz mno go broj nih raz li či tih iz vo ra, mo guć nost po ve zi va nja u vir tu el ne za jed ni ce i raz me na po da ta ka i in for ma ci ja, sve to je da lo mo guć nost sti ca nja zna nja ko ja su ko ri sna i ka sni je to kom ži vo ta, što ni je bio slu čaj u tradi ci o nal nom si ste mu uče nja gde su do bi je na zna nja sa mo de lom mo gla da bu du is ko ri šće na u ži vo tu. Di gi tal no do ba do ne lo je sa so bom iz u ča va nje ve šti na kao što su pro ce na, ana li za, pri stup, uče stvo va nje i kre a tiv nost, a ko je su od zna ča ja to kom re ša va nja pro ble ma ko ji se ja vlja ju u sva ko dnev nom ži vo tu. Broj na em pirij ska is tra ži va nja po ka zu ju da ni jed na dru ga ak tiv nost ne za oku plja to li ko na šu pa žnju i vre me kao ma sme dij ski sa dr ža ji 10, i ka ko to is ko ri sti ti u ko rist obra zo va nja? [...] mul ti me dij ska uči o ni ca je, za pra vo, no vi ob lik obra zov novas pit nog ra da u či jem su sre di štu i da lje su bjek ti na sta ve i učenja uči telj i uče nik, ali u ovoj uči o ni ci sa mo sa re la tiv no, a ne ap so lut no raz dvo je nim so ci jal nim ulo ga ma. Uči telj vi še ni je sve zna ju ći emi ter po ru ka, ni ti je uče nik pa siv ni pri ma lac goto vih zna nja. I je dan i dru gi su is tra ži va či u bes kra ju kom pju 9 Radojković M. i Miletić M., Komuniciranje mediji i društvo, Učiteljski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd 2008, str. 167. 10 Miletić M., Resetovanje stvarnosti, Protocol, Novi Sad 2008, str. 131. 103
KATARINA ŠMAKIĆ ter skih da to te ka i hi per tek stu ši rom sve ta ra za pe te elek tron ske mre že. Mno štvo raz li či tih me di ja (od elek tron ske olov ke i foto-apa ra ta, pre ko svih mas-me di ja i la ser skih ure đa ja za stva ranje tro di men zi o nal nih ho lo graf skih fi gu ra), sa bra nih u lo kal nu/ in ter nu mul ti me dij sku kom pju ter sku mre žu, uklju če nu u glo balni si stem ra ču nar skih mre ža, omo gu ća va agre gi ra nje svih klasič nih ob li ka na sta ve i uče nja/ko mu ni ci ra nja u je dan sa svim novi na čin ra da, ko ji isto vre me no omo gu ća va grup ni rad i pot pu nu in di vi du a li za ci ju na sta ve i uče nja. To je mul ti me dij ska uči o ni ca, da kle naj mo der ni ja pe da go ška ko mu ni ka ci o na si tu a ci ja, a ne tro di men zi o nal ni pro stor, u ko joj je cilj ovla da va nje me to dom (me to di ma) ka ko do la zi ti do sa zna nja/in for ma ci ja, ko je će svako in di vi du al no zna nje či ni ti di na mič nim i, sa o bra zno vre menu, pro men lji vim kog ni tiv nim vo lu me nom, a ne re cep ci ja zatvo re nih pa ke ta zna nja, jed nom za u vek na u če nih i do volj nih za ceo ži vot. 11 Pred no sti ži vlje nja u di gi tal nom do bu pr vo su uvi de li pro iz vođa či ko ji po slu ju na tr ži štu kao ide a lan pro stor za re kla mi ra nje svo jih pro iz vo da. Još je dan od ci lje va obra zo va nja u di gi tal nom do bu je ste raz vi ja nje me dij ske kom pe tent no sti kod de ce, kao uslo va u raz u me va nju me dij skih po ru ka ko ji ma se za tr pa va ju sva kog da na. Po red ško le kao in sti tu ci je obra zo va nja, de ca digi tal nih ko lo ni ja do dat no se obra zu ju va nin sti tu ci o nal no kroz me di je ma sov nih ko mu ni ka ci ja. Ma sme dij sko obra zo va nje je do kaz edu ka tiv ne funk ci je me di ja, i je di na za šti ta de ce je ste da se kroz pro ce se uče nja raz li či tih ve šti na u ob ra di ma sme dij skih po ru ka raz vi je kri tič ko pro mi šlja nje o da tom sa dr ža ju. Me đu tim, Dej vid Ba kin gem (Da vid Buc king ham) na vo di da stav raz voj nih te o ri ja o ne kom pe tent no sti de ce, ko ji je ar gu men to van nji ho vom ne zre lo šću, ne is ku stvom, kog ni tiv nom ne raz vi je no šću, de cu čini ma nje spo sob nom da se od u pru štet nim sa dr ža jem. 12 Ras pravlja ju ći o ogra ni če nji ma me dij ske kom pe ten ci je kroz re kla mi ranje br ze hra ne, on na vo di či nje ni cu da ni ve ći na od ra slih ni je u sta nju da se od u pre i sve sno sa gle da teh ni ke stva ra nja me dij skog sa dr ža ja, ta ko da se ne kom pe ten ci ja ne od no si sa mo na de cu. 13 Ba kin gem sma tra da me dij ski kom pe ten tan ko ri snik mo že done ti ra ci o nal nu od lu ku sa mo ako je ade kvat nog obra zo va nja i in for mi sa no sti. Me di ji ma sov nog ko mu ni ci ra nja pro iz vo de, si mu li ra ju, opona ša ju stvar nost. Me dij ska stvar nost je uvek dru ga i kao ta kva 11 Isto, str. 141-142. 12 Buckingham D., Children and New Media, u: The Handbook of New Media, eds. Lievrouw L. A. i Livingstone S., Sage Publications, London, str. 75-91. 13 Matović M., Medijska pismenost i deca u novom medijskom okruženju, Časopis za upravljanje komuniciranjem broj 19, godina VI, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd 2011, str. 61. 104
KATARINA ŠMAKIĆ po sta je deo pri rod ne stvar no sti. 14 Mi le tić na vo di mo del me dijskog opi sme nji va nja na svim ni vo i ma in sti tu ci o nal nog obra zova nja, tzv. če tvo ro fa zni di dak tič ki mo del AARA (Awa reness Analysis Re flec tion Ac tion). 15 Pr vi ko rak je uvid u sve snost o mas-me di ji ma do ko je se do la zi uče njem, nji ho vim teh nič ko teh no lo škim ka rak te ri sti ka ma, je zi ci ma ko je ko ri ste, in terak ci ji sa dru štvom, tre nut nim efek ti ma i po sle di ca ma nji ho vog de lo va nja. Ovo je ko rak is tra ži va nja, uče sni ci is tra žu ju te mu, ot kri va ju ći tač ke ten zi je iz me đu lič nih vred no sti i ma sov nih me di ja. 16 Dru ga fa za je raz vi ja nje spo sob no sti ana li ze me dijskih sa dr ža ja. Ova fa za pod ra zu me va raz la ga nje me dij skih sadr ža ja na mo ti ve nji ho vog na stan ka, sin tak tič ku, se man tič ku, prag ma tič ku i sa dr žaj nu struk tu ru. Uklju ču je okru že nje u ko jima me dij funk ci o ni še, kao i nje go vu or ga ni za ci o nu struk tu ru, na čin upra vlja nja i fi nan si ra nja tog me di ja, te so ci jal ni kon tekst (eko nom ski, po li tič ki, kul tur ni, de mo graf ski i dru ge). Tre ća fa za raz vi ja spo sob no sti ve za ne za pro mi šlja nje me di ja u nji ho vom sa znaj nom, ak si o lo škom, etič kom i este tič kom ob li ku nji ho vog dru štve nog de lo va nja jer [...] ka da se (mas)-me di ji ma ovla da kao či nje ni ca ma stvar no sti i shva ti ka ko pro iz vo de opo na ša ju/ si mu li ra ju/udva ja ju no vu stvar nost, ši re ći pri vid nom stvar nošću gra ni ce stvar ne stvar no sti, po sta vlja se pi ta nje, cen tral no za me dij sku pi sme nost, us po sta vlja nja kri tič ke dis tan ce... 17 Posled nja fa za ovog mo de la me dij skog opi sme nja va nja je de la nje, jer me dij ski pi smen po je di nac bi će sve stan ulo ge mas-me di ja i na či na na ko je one ob li ku ju stvar nost. Ve ro vat no naj ve ći deo em pi rij skog is tra ži va nja se od no sio na uti caj di gi tal nih me di ja na raz voj ili tre ning vi zu el no pro stor nih ve šti na. Mno ge kom pju ter ske apli ka ci je ima ju di zajn ko ji zah teva vi zu el no pro ce su i ra nje in for ma ci ja. Kon stant no po bolj ša vanje gra fič kog di zaj na i sve re a li stič ni je vi deo igri ce po sled njih go di na pred sta vlja ju no ve di men zi je pro sto ra, ko je pru ža ju uvid u no vo okru že nje omla di ne, gde oni raz vi ja ju ve šti ne ko je se tiču vi zu el ne pa žnje, ori jen ta ci je i pro stor ne pre zen ta ci je. Is tra živa nje o una pre đi va nju pro stor nih spo sob no sti pu tem kom pju terskih iga ra je da lo do ka ze da ta kve ve šti ne mo gu da se po bolj ša ju kroz ve žba nje pu tem vi deo iga ra. 18 Ma sov ni me di ji se utr ku ju 14 Isto, str. 152. 15 Isto, str. 154. 16 Posećeno 09.03.2012, http://www.medialit.org/reading-room/media-literacyeducation-technological-age. 17 Miletić M., Resetovanje stvarnosti, Protocol, Novi Sad 2008, str. 155. 18 Souvignier E., Training räumlicher Fähigkeiten, in: Handbuch Kognitives Training, eds. Klauer K., Göttingen:Hogrefe, str. 293-319, in: OECD, New Millennium Learners: Initial findings on the effects of digital technologies on school-age larners, OECD/CERI International Conference: Learning in the 105
KATARINA ŠMAKIĆ u osva ja nju obla sti ko je se ti ču zna nja i za ba ve, pa na sta je no vi ter min edu ta in ment, do bi jen sa ži ma njem edu ca tion i en ter ta i nement, ter min ko ji ni je mo gu će pre ve sti sem kao uop šte ni pri stup zna nju pu tem sve ta za ba ve i iga ra. 19 Dru ga in te re sant na te ma je uti caj di gi tal nih me di ja na ve šti ne pam će nja, ko ja je ob ra điva na u od no su na is tra ži va nje ko je se ba vi lo uti ca jem na sil nog sa dr ža ja u me di ji ma na mla de lju de. Utvr đe no je da ja ka emotiv na is ku stva to kom in ter ak ci je sa di gi tal nim me di ji ma mo gu da ome ta ju ve šti ne pam će nja i da ima ju du go roč ne efek te na uče nje. Ova tvrd nja sto ji iza hi po te ze da emo tiv ni do ga đa ji utiču na to ka ko se stva ri pri hva ta ju i pam te. Na pri mer, u slu ča ju žr ta va na si lja, ma lo ko ja žr tva mo že da se se ti svih ele me nata ta kvog do ga đa ja. Glav na za bri nu tost je u to me što da na šnje kom pju ter ske igre i fil mo vi i je su na pra vlje ni da iza zo vu sna žne emo tiv ne od go vo re, što u ve li koj me ri uti če na na u če no u ško li ili kod ku će. Ni jed no se is tra ži va nje ni je spe ci jal no fo ku si ra lo na efek te me di ja ko je se ti ču ra đe nja vi še stva ri od jed nom, ma da ne u ro lo ška is tra ži va nja pred la žu da je ka pa ci tet mo zga ogra ničen i da pa žnja ko ju dr ži mo pri li kom jed ne rad nje opa da ka da se u to uklju či još jed na rad nja. 20 Na čin na ko ji mla di lju di rade vi še stva ri u isto vre me dok se de za kom pju te rom se raz liku je, jer oni ne po ku ša va ju da ra de vi še stva ri od jed nom, ne go se pre ba cu ju sa raz li či tih ak tiv no sti. Ono što je oči gled no ka da je ovaj fe no men u pi ta nju je ste da on po sta je glav no obe lež je mla de ge ne ra ci je. Udru ži va njem elek tron skih teh no lo gi ja i nji ho vo ko ri šće nje dovo di do po me ra nja pri o ri te ta, ali i na iz me nu de fi ni ci je obra zova na oso ba. [...] ume sto sti ca nja spe ci ja li zo va nog zna nja kroz in ten ziv no či ta nje, od uče ni ka se oče ki va lo da stek nu uop šte ni po gled na svet kroz eks ten ziv no či ta nje. Na gla sak je ta ko đe počeo da se po me ra s ci lja nog ana li zi ra nja in for ma ci ja i kri tič kog mi šlje nja na br zu pro ce nu i ob ra du in for ma ci ja. 21 U po sled njih tri de set go di na sve ve ći broj ško la ra ca je ele men tar no ne pi smen, što iza zi va sve ve ću bri gu struč nja ka. Fi dler na vo di da de fi ni ci ja pi sme no sti, ko ja je na ma po zna ta, vi še ne će bi ti od zna ča ja zbog 21st Century: Research, Innovation and Policy, Paris, posećeno 29.02.2012, http://www.oecd.org/dataoecd/39/51/40554230.pdf. 19 Bal F., Moć medija, Clio, Beograd 1997, str. 21. 20 Just M. A., Carpenter P. A., Keller T. A., Emery L., Zajac H. i Thulborn K. R., Interdependence of Nonoverlapping Cortical systems in Dual Cognitive Tasks, Neuroimage 14(2), str. 417-426, u: OECD (2008), New Millennium Learners: Initial findings on the effects of digital technologies on school-age larners, OECD/CERI International Conference: Learning in the 21st Century: Research, Innovation and Policy, Paris, posećeno 29.02.2012, http://www. oecd.org/dataoecd/39/51/40554230.pdf. 21 Fidler R., Mediamorphosis, razumevanje novih medija, Clio, Beograd 2004, str. 159. 106
KATARINA ŠMAKIĆ to ga što će no vi ob li ci kom pju ter skih audio/vi zu el nih me di ja svr sta ti pi sa ni je zik i štam pa ne me di je me đu elit ne ob li ke komu ni ka ci je. 22 Uko li ko pra ti mo raz li či te po sto ve na dru štve nim mre ža ma do la zi mo do za ključ ka da mla đe oso be ne vo de ra ču na o osnov nim pra vi li ma pi sa nja, s ob zi rom da su je zik, sim bo li i nor me osnov ne kom po nen te kul tu re, on da mo že mo uka za ti i na ne kul tu ru pri li kom ko ri šće nja di gi tal nih teh no lo gi ja. U odre đe nju čo ve ka kao bi ća ko je stva ra i upo tre blja va zna ko ve i sim bo le, ho mo symbo li cum, uzi ma mo taj ula zak u svet je zičkih iga ra gde one od re đu ju vr stu dru štve nih od no sa. Raz me nom je zič kih i dru gih zna ko va i sim bo la čo vek iz gra đu je dru štve ne od no se, osno vu i na do grad nju sva kog dru štva. 23 Ško la je in stitu ci ja gde se svet je zič kih iga ra i od re đi va nje vr ste dru štve nih od no sa iz u ča va od naj ra ni je do bi, ali u vre me nu di gi tal ne teh nolo gi je i ne pre kid nog umre ža va nja, in sti tu ci ja ško le gu bi bit ku sa do sa da šnjom mi si jom ko ja joj je pri pi sa na pre mno go ve ko va. Ško la, ka kvu pri želj ku je mo ili ka kvu od ba cu je mo, ima funk ciju se lek ci je. Je dan od da nas pri zna tih po zi tiv nih ci lje va je ste da bi oko 80% mla dih istog uz ra sta tre ba lo da bu de pri mlje no na po la ga nje ma tu re. Na rav no! Ali šta bi va sa onih pre o sta lih 20%? Čim uđe mo u okvi re ova kve stvar no sti, spo ti če mo se o zdra vora zum ska za pa ža nja: ško la ne mo že da usre ći sve, u njoj mo ra da bu de i obo re nih na is pi ti ma, itd. Pred la že mo dru ga či je tuma če nje ova kve stvar no sti: si stem, ko ji is klju ču je i upro pa šća va je dan deo svog bo gat stva (zar bo gat stvo jed ne ze mlje ni je naj pre u nje noj mla do sti?), pred sta vlja je dan lo še vo đen si stem. 24 Ako ško la, kao in sti tu ci ja obra zo va nja, vr ši se lek tiv nu ulo gu obra zova nja, on da mo že mo re ći da di gi tal ni me di ji igra ju ve li ku ulogu u obra zo va nju ce lo kup ne na ci je zbog to ga što pru ža ju ve li ki broj zna če nja i za do volj sta va ogrom nom bro ju po je di na ca, ali isto ta ko [...] ova spe ci fič na kom bi na ci ja ve li kih bro je va či ni i od ra ža va dru štve ni ob lik po znat pod na zi vom kul tu ra. Jer, upra vo po je di nač ne kul tu re u od re đe nim ele men ti ma de lo va nja stva ra ju i od ra ža va ju dru štve no pri hva tlji ve mo de le zna če nja i za do volj stva 25. No va ter mi no lo gi ja ko ju ko ri ste di gi tal ni do mo ro ci po sta la je du bo ko uko re nje na u kul tu ru i go vor, sve je vi še ter mi na ko je di gi tal ni imi gran ti ne će raz u me ti, a uko li ko im se i ob ja sne ne će shva ti ti okvi re de lo va nja ta kvih ter mi na. U ce lo kup nom br zom po ra stu ter mi na ko ji ko ri ste di gi tal ni do mo ro ci, ko ji na sta ju kao odo ma će ni ter mi ni stra nih iz ra za, uglav nom iz en gle skog je zika, 22 Isto, str. 160. 23 Radojković M. i Miletić M., Komuniciranje i društvo, Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2008, str. 10. 24 Gone Ž., Obrazovanje i mediji, Clio, Beograd 1998, str. 126. 25 Crnobrnja S., Estetika televizije i novih medija, Clio, Beograd 2010, str. 277. 107
KATARINA ŠMAKIĆ mo že mo vi de ti br zo ši re nje me đu od re đe nim ka te go ri ja ma i njiho vu upo tre bu na me sti ma na ko ji ma ni su pri klad ni. Naj bo lji pri mer za to je po ja va ra zno ra znih sa dr ža ja na dru štve noj mre ži Fej sbuk (Fa ce bo ok) gde po se ti o ci ima ju op ci ju laj ko va nja (like), što u pre vo du zna či da se po se ti o cu ne što svi đa i op ci ju ko men ta ra da te sli ke. Uko li ko uzme mo uče sta lost po sta vljanja ske ni ra nih umr li ca naj bli žih i ob ja ve o ne mi lom do ga đa ju na dru štve noj mre ži, i uko li ko oprav da mo ta kav po stu pak, da li mo že mo oprav da ti i laj ko va nje od stra ne ve ći ne pri ja te lja na dru štve noj mre ži. Či ni se da će po ja va ovih no vih di gi tal nih (ne)kul tur nih sa dr ža ja da otvo ri vra ta ula sku no vih pra vi la, ko je ne će dik ti ra ti ško le, kao in sti tu ci je obra zo va nja, ni tra di ci o nal ne po ro dič ne vred no sti, već svet di gi tal nih teh no lo gi ja. LI TE RA TU RA: Bal F., Moć me di ja, Clio, Be o grad 1997. Bo dri jar Ž., Ame ri ka, Buddy Bo oks, Kon tekst, Be o grad 1993. Bo dri jar Ž., Si mu la kru mi i si mu la ci ja, Sve to vi, No vi Sad 1991. Bu bo njić M., Saj ber svet kao ale go rij ska pa ra dig ma no ve ci vi li za ci je, u: Ča so pis za upra vlja nje ko mu ni ci ra njem broj 17, go di na V, Fa kul tet po li tič kih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gra du, Be o grad 2010. Buc king ham D., Chil dren and New Me dia, in: The Hand bo ok of New Me dia, eds. Li e vro uw L. A. i Li ving sto ne S., Sa ge Pu bli ca ti ons, London 2002. Cr no br nja S., Este ti ka te le vi zi je i no vih me di ja, Clio, Be o grad 2010. Fi dler R., Me di a morp ho sis, Clio, Be o grad 2004. Fischer H., Di gi tal Shock: Con fron ting the New Re a lity, McGill-Qu een s Uni ver sity Press, Mon treal 2006. Go ne Ž., Obra zo va nje i me di ji, Clio, Be o grad 1998. Lo ri mer R., Ma sov ne ko mu ni ka ci je, Clio, Be o grad 1998. Mak ner B., Teh no lo gi ja: No ve teh no lo gi je i me di ji, u: Uvod u stu di je me di ja, pri re di li Brigs A. i Ko bli P., Clio, Be o grad 2005. Ma to vić M., Me dij ska pi sme nost i de ca u no vom me dij skom okru ženju, u: Ča so pis za upra vlja nje ko mu ni ci ra njem broj 19, go di na VI, Fa kul tet po li tič kih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gra du, Be o grad 2011. Mi le tić M., Re se to va nje stvar no sti, Pro to col, No vi Sad 2008. Mi lu ti no vić I., Iz me đu uto pi je i mo ral ne pa ni ke: o dru štve noj vred nosti In ter ne ta, Ča so pis za upra vlja nje ko mu ni ci ra njem broj 18, go di na VI, Fa kul tet po li tič kih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gra du, Be o grad 2011. OECD, New Mil len ni um Le ar ners: Ini tial fin dings on the ef fects of di gi tal tec hno lo gi es on school-age lar ners, OECD/CE RI In ter na ti onal Con fe ren ce: Le ar ning in the 21st Cen tury: Re se arch, In no va tion and Po licy, Pa ris, po se će no 29. 02. 2012, http://www.oecd.org/da ta o 108
KATARINA ŠMAKIĆ ecd/39/51/40554230.pdf. Prensky M., Di gi tal Na ti ves, Di gi tal Im migrant. On the Ho ri zon. MCB Uni ver sity Press, Vol. 9 No. 5, Po se će no 22.02.2012, http://www.mar cprensky.com/wri ting/ Prensky%20-%20 Di gi tal%20 Na ti ves, %20Di gi tal%20im mi grants%20-%20part1.pdf. Prensky M., Di gi tal Na ti ves, Di gi tal Im mi grant, Part II: Do They Realy Think Dif fe rently?, On the Ho ri zon, MCB Uni ver sity Press, Vol.9 No.6, Po se će no22.02.2012, http://www.mar cprensky.com/ wri ting/prensky%20%20di gi tal%20na ti ves,%20di gi tal%20im migrants%20-%20part2.pdf. Ra doj ko vić M., Me di um sin drom, Pro to col, No vi Sad 2006. Ra doj ko vić M. i Mi le tić M., Ko mu ni ci ra nje, me di ji i dru štvo, Uči teljski fa kul tet, Uni ver zi tet u Be o gra du, Be o grad 2008. Rot N., Osno vi so ci jal ne psi ho lo gi je, Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva, Be o grad 1972. Štam buk V., In for ma ti ka, Fa kul tet po li tič kih na u ka, Či go ja štam pa, Be o grad 2007. Veen W. i Vrak king B., Ho mo Zap pi ens: Gro wing Up in a Di gi tal Age, Net work Con ti nu um Edu ca tion, Lon don 2006. Katarina Šmakić University of Belgrade, Faculty of Agriculture Department of International Cooperation and Public Relations, Belgrade (LACK OF) CULTURE IN DIGITAL AGE Abstract Digital language is the language of young generations; they process information very differently from previous generations. There is sufficient evidence to confirm that the impact of digital technology on youth is unjustly neglected and that the educational institutions and the authorities have a serious commitment to research this area. There is no education without communication, but what kind of communication is necessary for educational system in digital age? In the time before the advent of electronic mass media, the teacher was the most important for providing information about the world; he/she was responsible for setting up a student s system of values as well as society norms. The digital age has brought skills such as assessment, analysis, access, participation and creativity, necessary for solving everyday problems. The global phenomenon of digital natives is discussed in a critical analysis and with special attention to their ability to learn in a traditional education system. Key words: digital natives, digital age, multimedia, media literacy, education, culture 109
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ Akademija lepih umetnosti, Beograd DOI 10.5937/kultura1237110M UDK 395 15 originalan naučni rad GALATEO O LEPOM PONAŠANJU. BONTON ĐOVANIJA DELA KAZE IZ 1558. GODINE Sa že tak: Uput stva za le po po na ša nje, bon to ni, pred sta vlja ju od raz prin ci pa ko ji ob li ku ju sva ko dnev ni ži vot jed ne za jed ni ce. Pr vi mo derni ta kav spis je ste Ga la teo Đo va ni ja de la Ka ze, iz 1558. U nje mu autor na vo di set pra vi la ko jih tre ba da se pri dr ža va po je di nac uko liko že li da bu de us pe šan član dru štva. Po je di nac ko me se on obra ća ni je onaj ko ji te ži da se is tak ne u dvor skom mi ljeu, po put Ka sti ljo neo vog Dvo ra ni na, već gra đa nin ko ji ži vi u re pu bli kan skom am bi jentu. Ga la teo pred sta vlja di rekt no uput stvo za ci vi li zo va no po na šanje ko je je pred u slov za op sta nak za jed ni ce. U ra du se osvr će mo na ovaj spis kao tekst ko ji ne gu bi svo ju ak tu el nost, jer se u nje mu pa žnja obra ća na one mo de le po na ša nja ko ji le že u osno vi de fi ni ci je uljudno sti, ko ja ka rak te ri še kul tur ne na vi ke ko je se sma tra ju po zi tiv nim i po želj nim obra sci ma i u vre me nu u ko me mi ži vi mo. Ključ ne re či: bon ton, re ne san sa, Gi o van ni del la Ca sa, Ga la teo, humani stič ka kul tu ra Knji ge o le pom po na ša nju, po pu lar ni bon to ni, sto je u po sebnom od no su pre ma vre me nu u ko me na sta ju. 1 One su od raz princi pa i pret po stav ki, ako ta ko mo že mo re ći, ko ji ob li ku ju svako dnev ni ži vot jed nog dru štva, nu de ći ko deks po na ša nja nje govih čla no va. One su ne sum nji vo ve o ma ko ri sne kao ilu stra ci ja 1 Rad je re a li zo van u okvi ru pro jek ta Mo der ni za ci ja za pad nog Bal ka na, Filo zof ski fa kul tet, Be o grad, ko ji fi nan si ra Mi ni star stvo za na u ku i teh no lo ški raz voj Re pu bli ke Sr bi je, OI 177009. 110
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ određe nog isto rij skog tre nut ka, ali su sva ka ko mo žda čak i vi še od to ga. Mo gu se uze ti i kao od raz men ta li te ta i sve to na zo ra jedne epo he ta ko nam omo gu ćiv ši da upli va mo u nje nu kom pleksnu dru štve nu i in te lek tu al nu struk tu ru. 2 Sva ko vre me no si no ve iza zo ve i ra đa po tre bu za usta no vlje njem ne kih no vih ma ni ra i ob zi ra, a po seb no ovo na še, u ko me se br zo sme nju ju sve no vi je i no vi je vr ste i for me ko mu ni ka ci je, u ko me su ko ri sni ci kompju te ra ili mo bil nih te le fo na, na pri mer, pri nu đe ni da se sna la ze u od no su na svo je usta lje ne na vi ke, pri če mu se ot kri va nji hov lič ni od nos pre ma sve tu u ko me ži ve. U skla du sa tim, kao jed no od no vi jih uput sta va za le po po na ša nje, po ja vio se i no vi bon ton za ko ri sni ke dru štve nih mre ža. 3 Su o če ni sa na vi ka ma ko je ne guje sre di na u ko joj ži vi mo (a na sva kom ko ra ku smo pri nu đe ni da se iz no va ču di mo ne do stat ku kon sen zu sa o pri hva tlji vim ma niri ma), kao i sa na vi ka ma ko je ra đa teh no lo ški raz voj, ali i ba zična neo bra zo va nost i sa mo do volj nost po je di na ca, od lu či li smo da pred sta vi mo ide je pri sut ne u jed nom sta rom bon to nu, pr vom ko li ko je na ma po zna to svo je vr ste, ču ve nom spi su Ga la teo o le pom po na ša nju (Ga la teo, ove ro de co stu mi), ita li jan skog huma ni ste Đo va ni ja de la Ka ze (Gi o van ni del la Ca sa), ob ja vlje nom u Ve ne ci ji 1558. go di ne. 4 Isti na u ve o ma ogra ni če noj me ri, vi deće mo da nje go ve bri ge, ili bri ge nje go vog vre me na, ni su da le ko od na ših, i u nje go vom soč nom i du ho vi tom tek stu sre šće mo re ak ci ju na mno ge i da nas pri sut ne i ne po želj ne na vi ke za koje ima mo obi čaj da mi sli mo da su nam već sa mim ro đe njem uti snu te kao duh ko lek tiv nog obi ča ja. Ra đa nje evrop ske ari sto krat ske kul tu re ne gde s po čet ka 16. ve ka iz ne dri lo je po tre bu za ko di fi ka ci jom ži vot nih na vi ka oda bra ne eli te, pri če mu su se po ja vi le ras pra ve i uput stva za pro iz vo đe nje ugod no sti sva ke vr ste. Obra sci po želj nog po na ša nja de fi nisani su upo re do sa na stan kom i raz vo jem no vo ve kov ne dvor ske 2 Ta ko je sa knji ga ma o bon to nu, pra vi li ma za le po po na ša nje u ko ji ma se danas mo gu na ći uput stva za sva ku pri li ku: od raz li či tih sve ča no sti, bi ra nja poklo na, raz go vo ra za po sao, me đu ljud skih od no sa u svim pri li ka ma (čak i onih ve o ma in tim nog ka rak te ra) do po na ša nja pre ma ži vo ti nja ma. Vi de ti du ho vi ti bon ton u ko me se op šta pra vi la le pog po na ša nja po re de sa sr bi jan skim na vika ma De la ka za B. i Sar ti ra na L., Bon ton 2000. Stil i pra vi la za lep gra đan ski ži vot, MAH Be o grad 2001; Ro bin son D., Po slov ni bon ton. Vo dič kroz bi znis eti ke ci ju, PS Gr meč, Be o grad 2000. 3 Vi de ti Fej sbuk bon ton: sa ve ti po mo ću ko jih će te ma nje do sa đi va ti svo jim onli ne pri ja te lji ma, http://www.sme dia.rs/bi znis/ta go vi/89089/fej sbuk-bon ton. html. 4 Ca sa G. del la, Trat ta to di Mes ser Gi o van ni del la Ca sa nel qu a le, sot to la per so na d un vec chio idi o ta am ma e stran te un suo gi o va net to, si ra gi o na de mo di che si deb bo no o te ne re o schi fa re nel la co mu ne con ver sa zi o ne, co nomi na to Ga la teo, ove ro de co stu mi, Ve ne zia 1558, http://www.clas si ci ta li a ni. it/in dex022.htm 111
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ kulture, 5 u ko joj se po ja vio je dan no vi fe no men, od no sno način ži vo ta ko ji je obra zo va nu, na ro či to si ro ma šnu, evrop sku aristokra ti ju na vo dio da uhle blje nje tra ži na no vim dvo ro vi ma nove eli te, kao i da pri hva ti od re đe ne pre po ru ke za po na ša nje ko je je mo glo da toj si ro ma šnoj ari sto kra ti ji omo gu ći da obez be di us pe šan us pon na dru štve noj le stvi ci. 6 Sa dru ge stra ne, ko di fi kaci ja po na ša nja po je di na ca, u vre me nu ko jim se ba vi mo, na ro čitu pa žnju du gu je grad skoj, ur ba noj kul tu ri, u ko joj je po je di nac su o čen sa svo jim sva ko dnev nim oba ve za ma u ko mu ni ka ci ji sa dru gi ma mo rao da usvo ji one obra sce po na ša nja oko ko jih je, sva ka ko, mo rao po sto ja ti kon sen zus i ko ji su ga ran to va li život u ure đe noj za jed ni ci, na či niv ši ga ta ko od go vor nim čla nom za jed ni ce. 7 Ka da na umu ima mo po jam kul tu re, mo že mo mi sli ti na pre fi njenost ma ni ra (ugla đe nost, uč ti vost) ko ja im pli ci ra pri pad ni štvo vi šoj dru štve noj kla si, mo že mo mi sli ti na obra zo va nje ko je pose du je po je di nac, ali i na umet nost ko ja im pli ci ra ose tlji vost i spo sob nost da se iz naj vi ših ostva re nja ljud skog uma raz u me ju ne ka kve fi lo zof ske isti ne. No ka da se sret ne mo sa uput stvi ma za pri stoj no po na ša nje, mi raz u me mo da je osnov ni pred u slov za ostva re nje ide ja is ka za nih u nji ma upra vo sve u kup nost is ku sta va ko ji ma do pri no si ne go va nje sva ova tri po me nu ta do me na. Ako po đe mo pak od de fi ni ci ja poj ma kul tu ra u reč ni ci ma ter mi na iz raz li či tih na uč nih di sci pli na, na i la zi mo na kom plek snost sa mog zna če nja ovog poj ma. Ne za la ze ći u po lje an tro po lo ških i soci o lo ških is tra ži va nja, ve ru je mo da ni smo da le ko od isti ne ako utvr di mo da ter min kul tu ra im pli ci ra i raz voj po je din ca i raz voj gru pe ili ce log dru štva, i pret po sta vlja je dan niz ili si stem za datih vred no sti ko je čla no vi gru pe de le da bi nji ho va in ter ak ci ja i ko mu ni ka ci ja bi la što uspe šni ja. Pod se ti mo i da je reč kul tu ra u upo tre bu, u Evro pi, ušla sre di nom 15. ve ka, i da po ti če od latin skog gla go la co le re, što zna či kul ti va ci ja tla. U zna če nju ko je joj da nas pri da je mo, a ko je im pli ci ra edu ka ci ju, od no sno ne go va nje i du ha i te la, po ja vi la se oko 1500. go di ne. Jed na od de fi ni ci ja poj ma kul tu ra gla si: sve u kup nost obra za ca po na ša nja, ve ro va nja, in sti tu ci ja ko je se ne gu ju i pre no se u društvu i svi dru gi pro iz vo di čo ve ko vog ra da i mi sli; ovi obra sci i pro iz vo di se sma tra ju iz ra zom ne kog od re đe nog pe ri o da, kla se, dru štva ili na ro da; do mi nant ni sta vo vi i po na ša nje ko ji ka rak 5 Vi de ti još uvek ak tu el ni zbor nik Chit to li ni G. et al., Ori gi ni del lo Sta to: Proces si di for ma zi o ne sta ta le in Ita lia fra me di o e vo ed età mo der na, Il Mu li no, Bo log na 1994. 6 Do volj no je na ve sti Ca sti gli o ne B., Dvo ra nin, Cen tar za kul tur nu dje lat nost, Za greb 1986. 7 Vi de ti Ha le J., The Ci vi li za tion of Euro pe in the Re na is san ce, Har per Pe rennial, Lon don 1993. 112
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ te ri šu funk ci o ni sa nje jed ne gru pe ili or ga ni za ci je; in te lek tu al na i umet nička ak tiv nost i de la ko ja iz nje pro iz la ze; raz voj uma pu tem po u ke i edu ka ci je i pro sve tlje nje ko je one do no se; vi sok ste pen uku sa i ra fin ma na for mi ra nih pu tem estet skog i in te lektu al nog obra zo va nja; ob ra da ze mlje, uz goj ži vo ti nja ili bi lja ka; ga je nje mi kro or ga ni za ma, će li ja ili dru ge ži ve ma te ri je u na roči to pri pre mlje nim uslo vi ma; ko lo ni ja mi kro or ga ni za ma, po put bak te ri ja. 8 Iako da nas po jam kul tu ra uzi ma mo pri lič no slo bod no, nje go vi ekvi va len ti, ba rem u naj sta ri joj na ma do stup noj li te ra tu ri o le pim ma ni ri ma, od no sno dru štve no po želj nom po na ša nju, a ko ja je na sta la u Ita li ji, je su co stu me i de co ro, ko ji pod ra zu me va ju i le po po na ša nje i ne go va nje ne kih oso bi na (lič no sti), kao i pri stoj nost, kao neo p hod nih ele me na ta u me đu ljud skim od no si ma i ko muni ka ci ji. A sve ovo re zul tat je kul ti va ci je, obra zo va nja, lično sti, ali i jed ne mno go zna čaj ni je oso bi ne: uva ža va nja, po što va nja oko li ne, iz kog pro iz i la zi pri jat nost u ko mu ni ka ci ji. Ne zna mo tačno ko ji bi spis mo gao bi ti naj sta ri ji u ni zu onih u ko ji ma se na la ze ma kar i us put ni po me ni, od no sno uput stva za le po po na ša nje, ali se sva ka ko mo že mo po zva ti na naj sta ri ji po zna ti spis u evrop skom kon tek stu, a to je Te so ret to Bru ne ta La ti ni ja (Bru net to La ti ni) iz 1269. go di ne, 9 jed na du gačka po ema u ko joj se u autor ba vi ži vo tom u vi te škoj sre di ni, ali u par na vra ta uka zu je na neo p hod nost ne go va nja le pih ma ni ra ko je tu ma či kao po sle di cu uva ža va nja oko li ne. Po sle nje ga, na li sti bi se mo gao na ći spis iz 1309. go di ne Do cu men ti d Amo re u ko me se autor Fran če sko da Bar be ri no (Fran ce sco da Bar be ri no) ta ko đe ba vi dvor skom eti ke ci jom. Ovi spi si ima ju ja snu mo rali za tor sko-di dak tičku no tu u ko joj zna čaj nu ulo gu u po želj nom po na ša nju po je din ca igra ne go va nje kar di nal nih vr li na, po put Li bro de bu o ni co stu me iz 1360. go di ne Pa o la Čer tal da (Pa olo Cer tal do). Ova vr sta li te ra tu re kul mi ni ra ču ve nim Ka sti ljo neo vim (Baldessare Castiglione) Dvo ra ni nom, u ko me se su mira ju uput stva za us pe šan dvor ski ži vot i na pre do va nje u slu žbi, ali i ide je ne po sred no is ka za ne u hu ma ni stičkim trak ta ti ma o obra zo va nju. Ga la teo Ðo va ni ja de la Ka ze 10 za pra vo pred stavlja pr vi mo der ni bon ton, u ko me se autor sva ka ko osla nja na pret hod nu tra di ci ju, ali se obra ća ši roj pu bli ci. 8 Ame ri ca He ri ta ge Dic ti o nary, http://edu ca tion.yahoo.com/re fe ren ce/dic ti onary/en try/cul tu re 9 La ti ni B., Te so re to, Can to XV, Fi ren ze MDCCCXXIV, http://archive.org/ details/pataffiotesorett00latiuoft) 10 Najiscrpnija biografija Đovanija dela Kaze je neobjavljena doktorska teza: Santosuosso A., Life and Thought of Giovanni della Casa, 1503-1556, Ph.D. Dissertation, University of Toronto, University Microfilms, University of Michigan, Ann Arbor, MI, 1972. 113
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ Slo ži će mo se da red, uva ža va nje dru gih, ma ni ri i pra vi la obezbe đu ju struk tu ru ži vo ta i dru šta va i po je di na ca. 11 U ha o su pr ve po lo vi ne 16. ve ka, uput stva ko ja je nu dio Ga la teo mo gla su da pru že ko ri sne sa ve te, ali i da obez be de i us pon na dru štvenoj le stvi ci, da ju ći sva ko me pri li ku da po bolj ša svoj ži vot. Ono što je va žno is ta ći je ste da je, za raz li ku od Dvo ra ni na, ko ji je je dan od trak ta ta o po želj nom po na ša nju ko ji pret ho de de la Ka zi nom, Ga la teo trak tat ko ji je usme ren ka sva kom poje din cu. Na stao u re pu bli ci, Ve ne ci ji, on je sva ka ko mo rao da no si ova kvo obe lež je ži vot na prin čev skom dvo ru je pod razu me vao eti ke ci ju ko ja ni je bi la nu žna u re pu bli kan skom ambi jen tu. Ta ko đe, Dvo ra nin je spis u ko me je pri sut na do bra do za onog in te lek tu al nog neo pla to ni čar skog na no sa fi ren tin ske re ne san se, sa jed ne stra ne, ali i do bra do za uto pij skog u mo gućno sti ostva re nja zah te va ili pred lo ga po na ša nja ko ji je po nu dio Ka sti ljo ne, ta ko da Dvo ra nin u iz ve snom smi slu osta je je dan iz vr stan, so fi sti ci ra ni, knji žev ni tekst ko ji je naj pre de mon straci ja ak tiv nog do ko li čar skog se tin ga ur bin skog dvo ra, u ko ji je rad nja sme šte na, i ko ji ne raz re ša va di le mu o pr ven stvu ak tiv nog ili kon tem pla tiv nog ži vo ta po je din ca, ra di je isti ni za vo lju osla nja ju ći se na ovaj dru gi. 12 Ga la teo, baš na pro tiv, ima za cilj da upu ti svog či ta o ca, da ga pod u či, ve ru ju ći da je čo vek kao dru štve no bi će oba ve zan da sle di ne ka pra vi la po na ša nja da bi mo gao da funk ci o ni še u za jed ni ci, ali i spo so ban da ih na u či i pri me nju je bez ob zira na svo je po re klo. Ov de do la zi mo i do re ne san snog kon cep ta obra zo va nja i do onih pi ta nja ko ja se ti ču mo guć no sti čo ve ka da sop stve nom ak ci jom, uz po moć op šteg obra zo va nja, za se be iz bo ri dru štve nu po zi ci ju ko jom mo že da pre va zi đe svo je nisko po re klo. 13 Ta ko, su ge ri še mo da li te ra tu ra o ma ni ri ma, ba rem u hu ma ni stič koj re ne san snoj kul tu ri, mo že da se sa gle da i kao 11 Schiera P., Legitimità, disciplina, istituzioni: Tre presupposti per la nascita dello Stato moderno, in: Origini dello Stato: Processi di formazione statale in Italia fra medioevo ed età moderna, eds. Chittolini G. et al., Il Mulino, Bologna 1994, str. 17-48. 12 Niz je traktata čiji su autori sledili Dvoranina, poput Il Nennio Govambatiste Nene di Barija (Giovambattista Nenna di Bari), Venecija 1542; Gentilhuomo Đirolama Mucija (Girolamo Muzio), Venecija 1571; Civil Conversazione Stefana Gvaca (Stephano Guazzo), 1575. Retki su spisi o ovim traktatima. Videti, nedovoljno iscrpan, osvrt: Holme J. W., Italian Courtesy-Books of the Sixteenth Century, The Modern Language Review, Vol. 5, No. 2 (Apr., 1910), str. 145-166. Za do sada, koliko je nama poznato, jedino poređenje tekstova Dvoranina i Galatea videti Adams H., Il Cortegiano and Il Galateo, The Modern Language Review, Vol, 42, No. 4 (Oct., 1947), str. 457-466. 13 Kallendorf C. W., Humanist Educational Treatises, Harvard University Press, Cambridge, MASS 2002; Albert Rabil Jr., Knowledge, Goodness, and Power: The Debate over Nobility among Quattrocento Italian Humanists, Binghamton, NY 1991. 114
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ do puna trak ta ti ma o obra zo va nju, pred sta vlja ju ći či ta o cu niz bene fi ta ko je te melj no obra zo va nje so bom no si. Uz gred, va žno je is ta ći da se de la Ka za obra ća mu škar ci ma. Trak ta ti o po na ša nju že na ima li su u ovo vre me sa svim dru ga či je obe lež je, ko je ov de ne mo že bi ti pred met na šeg raz ma tra nja. Na i me nji ho vi auto ri su se ba vi li mo ral nim na če li ma ko ja je tre ba lo da sle di že na u sva koj od svo jih da tih so ci jal nih ulo ga: 1) de voj ke za uda ju, 2) su pru ge i maj ke, i 3) udo vi ce. 14 Đo va ni de la Ka za je svo joj knji zi dao na slov ko ji od mah ot kri va či me se on u njoj ba vi: Trak tat u ko me se, u li ku jed nog neobra zo va nog star ca ko ji pod u ča va svog mla dog ro đa ka, go vo ri o ma ni ri ma ko je tre ba ne go va ti ili iz be ga va ti ka da se bo ra vi u dru štvu, pod na slo vom Ga la teo o le pom po na ša nju. Trak tat je pi san u for mi uput stva za pri stoj no po na ša nje ko ja je dan sta rac, po ime nu Ga la teo, da je svom mla dom ro đa ku i upu ću je ga da je obi čaj ne što što tre ba da po zna je i uva ža va sva ki po je di nac ko ji se be sma tra go spo di nom. De la Ka za bi ra da se po za ba vi gre škama u po na ša nju, a ne onim što je, ka ko smo na ve li, bi la ve ći nom te ma trak ta ta o ple me ni to sti jer su pri li ke, tvr di on, za is po ljava nje vr li na po put hra bro sti i pra ved no sti, ko je su ne sum nji vo neo p hod ne, ret ke ili ba rem mno go re đe od sva ko dnev ne po tre be da se po ka žu do bri ma ni ri. Ga la teo od mah na po čet ku na ja vlju je da će go vo ri ti: (...) o to me ka ko mi slim da se mo ra mo po na ša ti ka da raz gova ra mo ili do la zi mo u kon takt sa dru gi ma da bi smo bi li uljudni, pri jat ni i do brih ma ni ra. Ako to ni je vr li na, on da joj je ve oma slič na. I iako je bi ti ve li ko du šan ili is tra jan ili ple me nit bez sum nje ve li čaj ni je i vred ni je hva le ne go le po ta i ma ni ri, ipak su pri jat ne na vi ke i pri stoj no po na ša nje i re či mo žda jed na ko ko ri sne oni ma ko ji ih po se du ju kao što su ne kim dru gim lju dima ple me ni ti duh i sa mo u ve re nost. Raz log to me je što sva ko mo ra da do la zi u do dir sa dru gim lju di ma i sa nji ma raz go va ra sva ko ga da na; sa mim tim, do bri ma ni ri se upra žnja va ju mno go pu ta to kom jed nog da na, a pra ved nost, hra brost i dru ge ve će i ple me ni ti je vr li ne do iz ra ža ja do la ze mno go re đe. Ve li ko du šne i ple me ni te oso be ne mo ra ju sva kog da na da prak ti ku ju te vr li ne; ta ko se ni ko ne po na ša pre vi še če sto (...) Baš kao što pri jat no i pa žlji vo po na ša nje ima moć da pod stak ne do bro na mer nost onih sa ko ji ma ži vi mo, gru bi i ne pri stoj ni ma ni ri dru ge na vo de da nas mr ze i pre zi ru 15. Osnov na stvar je ste da ne ko ko se sma tra go spo di nom svo je pona ša nje ne sme da pri la go đa va svom ka pri cu, već mo ra da se 14 Takav je na primer Galateo delle Donne Frančeska da Barberina, nastao otprilike kada i njegovi Documenti d Amore. 15 Casa, Galateo, Cap. I: Ideale di vita: i buoni costumi sono utili alla società. 115
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ sta ra da uga đa oni ma sa ko ji ma sva ko dnev no do la zi u do dir, uz do bru do zu ume re no sti, i to je smi sao ko ji pro ve ja va kroz ceo de la Ka zin trak tat. On upo zo ra va da pre vi še tru da da se ugo di dru gi ma ra đa uti sak ko ji je jed na ko ne po že ljan, jer oda je uti sak ne u me re no sti i ne is kre no sti: Ugod nim ma ni ri ma se sma tra ka da u ob zir uzme mo za do voljstva dru gih lju di, ne na ša. I ako po ku ša mo da pre po zna mo ono što uop šte go di ve ći ni lju di i ono što im ne pri ja, la ko će mo otkri ti ko je ma ni re tre ba od ba ci ti, a ko je tre ba ne go va ti u ži vo tu u za jed ni ci. Re ci mo on da da je ne pri jat na sva ka stvar ko ja ne go di ču li ma, i ko ja ne ra đa že lju, i sva ka ona stvar ko ja u misao do vo di ne pri jat ne stva ri, ili sve što um od ba cu je, i tre ba je iz be ga va ti 16. Ta ko da kle Ga la teo kre će go vo rom o čul nom is ku stvu i upo zora va da pr lja ve, ru žne, od boj ne stva ri ni ka ko ne tre ba ni či ni ti ni ti po mi nja ti u pri su stvu dru gih lju di. Ne sa mo to: za mno ge je uz ne mi ru ju će ka da se one čak i na go ve ste ne či jim po na ša njem. S tim u ve zi, na pri mer, (...) ne pri sto jan je obi čaj ko ji ima ju ne ki lju di ko ji, pred svi ma, sta vlja ju ru ke na bi lo ko ji deo te la ko ji pad ne na pa met. Slič no, ni je pri stoj no da se do bro vas pi tan go spo din spre ma da udo vo lji svo jim fi zič kim po tre ba ma u tuđem pri su stvu. Ili da, za do vo ljiv ši svo je fi zič ke po tre be, na me šta ode ću pred nji ma. I, po mom mi šlje nju, po po vrat ku iz zo va priro de [kur ziv A.M.] ne bi tre ba lo ni da pe re ru ke pred pri stoj nim dru štvom, jer raz log iz kog to či ni u nji ho vu ma štu do vo di ne što ru žno (...) Još bi ma nje tre ba lo dru gi ma nu di ti da po mi ri šu ne što ne pri jat nog mi ri sa, ka ko to ne ki baš vo le da ra de, čak im sta vi ti to pod nos uz re či: Vi di te vi, go spo di ne, mo lim vas, ka ko ovo smr di. (...) I baš kao što ta kve i slič ne stva ri uz ne mi ra va ju ču la na ko ja de lu ju, škr gu ta nje zu bi ma, zvi ždu ka nje (...) ne pri ja ju uhu i čo vek se mo ra uz dr ža va ti od njih ko li ko god je mo gu će (...) Ima i onih ko ji ka šlju ili ki ja ju ta ko gla sno da za glu šu ju okoli nu. A ne ki su to li ko in di skret ni ka da to či ne da is pr ska ju li ca onih ko ji se na đu u nji ho voj bli zi ni 17. Jed na ko je ru žno, da lje će Ga la teo, ze va ti u pri su stvu dru gih, a na ro či to gla sno za vi ja ti pri li kom tog či na, cok ta ti i ši rom otva rati usta ka da se že li za po de nu ti raz go vor ili od bra ni ti ar gu ment ti po stup ci su ru žni i za oko i za uho. Us put, ze va nje je znak dosa de ili ne ma ra i ne za in te re so va no sti za dru štvo, što je jed na ko ne pri stoj no i ne do stoj no go spo de - i te ka ko iza zi va od boj nost. 16 Casa, op. cit., Cap. II: Le azioni si devono fare non a proprio arbitrio per il piacere di coloro coi quali si è in compagnia. 17 Casa, op. cit., Cap. III, Cose laide da non fare o nominare. 116
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ A ka da iz du vaš nos ne bi tre ba lo da otvo riš ma ra mi cu i gle daš unu tra kao da su ti iz no sa si šli bi se ri ili ru bi ni. Ovo je od vrat na na vi ka zbog ko je te ni ko ne će vo le ti, ne go će, ako te je već ne ko i za vo leo, ve ro vat no od mah pre sta ti da te vo li (...) Ne pri sto ji ni nad vi ti nos nad tu đe vi no ili je lo da bi se omi ri sa li. Isto ta ko ne bih že leo ni da ne ko mi ri še ni svo je pi će ili je lo iz stra ha da neke stva ri ko je lju di sma tra ju od vrat nim ne is pad nu iz no sa, čak i ako se to ne bi do go di lo. 18 Šta bi re kli (...) o oni ma ko ji, sa svim za bo ra vlja ju ći na dru ge, kao svi nje sa nju ška ma u po mi ja ma, ne po di žu ni gla vu ni oči, a ka moli ru ke, iz je la pred so bom? ili za one ko ji je du, ili ra dije, gu ta ju hra nu na du tih obra za kao da svi ra ju tru bu ili du va ju va tru? ili za one ko ji ru ke uma žu sko ro do la ka ta? (...) čak ni bri sa nje pr sti ju o ko mad hle ba ko ji će se po je sti ni je pri stoj na na vi ka (...) Slu ge ko je slu že go spo du pri obe du ne sme ju, ni u kom slu ča ju, da se če šu po gla vi (...) dok go spo da je de, ni ti da ru ke dr že na bi lo kom po kri ve nom de lu te la (...) Nji ho ve ru ke mo ra ju se ja sno vi de ti (...) či ste, bez ika kvog tra ga pr ljav šti ne. Oni ko ji slu že je lo i pi će se sve vre me mo ra ju mar lji vo uz dr žava ti od plju va nja, ka šlja nja, po go to vo od ki ja nja. Jer, u ta kvim slu ča je vi ma, čak i sum nja u ne mar jed na ko uz ne mi ra va one ko ji obe du ju kao i sam ne mar (...) Ako si (...) pe kao hleb na uglju, ne smeš da du vaš u nje ga ako ima osta ta ka pe pe la, jer ka žu da ne ma ve tra bez ki še. Ra di je ne žno otre si je lo, ili ne ka ko druga či je uklo ni pe peo (...) Ka da ne ko sa ne kim go vo ri, ne bi treba lo da se to li ko pri bli ži svom sa go vor ni ku da mu du va u li ce, jer ćeš vi de ti da mno gi lju di ne vo le da mi ri šu tu đi dah, čak i ka da ni je ne pri jat nog mi ri sa. Ovi i dru gi ma ni ri su ne pri jat ni i tre ba ih iz be ga va ti jer, kao što već re koh, mo gu da sme ta ju ne kim ču li ma... 19 Ovi du ho vi ti pa su si pred sta vlja ju od raz kul tu re, na vi ka jed nog vre me na, ali ne gu be svo ju ak tu el nost ni da nas. Usme ra va nje čo ve ko ve pa žnje na na iz gled ne va žne de ta lje ko ji se ti ču čulnog is ku stva je ste pr va ste pe ni ca u nje go voj kul ti va ci ji. 20 Tek ka da po je di nac osve sti svo je čul no is ku stvo, i uve žba po na ša 18 Casa, op. cit., Cap. III, Cose laide da non fare o nominare. 19 Casa, op. cit., Cap. V, A tavola: modi dei commensali e dei servitor. 20 Dela Kaza počinje od čulnog iskustva, kako vidimo, kao temelja za dalje rukovođenje pojedinca, lagano se pozabavivši i retorikom i logikom i nekim drugim intelektualnim sferama života, sledeći Platonov model obrazovanja, što je aspekt ovog dela koji takođe do danas nije dobio svoje tumačenje u nauci. Antički koncept obrazovanja, koji se bazirao na Platonovoj preporuci da se krene od čulnog iskustva (odnosno fizičkih vežbi), pa da se nastavi učenjem apstraktnijih pojmova da bi se stiglo do metafizike, bio je prihvaćen tokom renesanse. O tome više Campagnac E. E. i Forbes K., Sadoleto on Education. A Translation of the De Pueris Recte Instituendis, Oxford University Press, London 1916; Kallendorf, op. cit. 117
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ nje, 21 mo že da poč ne da se ba vi i ne što uz vi še ni jim te ma ma koje se od no se na lo še ma ni re ko ji ne vre đa ju ni jed no ču lo, ali pred sta vlja ju uvre du za ve ći nu lju di, jer se sma tra ju zna ci ma nepošto va nja i ne u vi đav no sti. Da kle, de la Ka za na sta vlja da go vo ri o sup til ni jim na vi ka ma koje se mo ra ju iz gra di ti u ko mu ni ka ci ji sa dru gi ma. On uka zu je na to da su čo ve ko ve po tre be ra zno vr sne, ali da ih ne tre ba upražnja va ti ka da se bo ra vi sa dru gim lju di ma. 22 Ta da, upo zo ra va dela Ka za, čo vek že li ono što mo že da olak ša dru štve ne od no se, a to će bi ti lju ba znost, po što va nje i pri jat nost. Sto ga se ne sme ni re ći ni ura di ti ni šta što mo že da na go ve sti da čo vek dru gu oso bu ma lo vo li ili ima lo še mi šlje nje o njoj: (...) ne pri stoj na je na vi ka mno gih da br zo uto nu u san čim ne ka ugled na gru pa lju di sed ne da raz go va ra. Ti me po ka zu ju da ima ju lo še mi šlje nje o pri sut ni ma i da vr lo ma lo ce ne i njih i nji ho vu di sku si ju. Da ne po me nem da sva ko ko za spi, na ro či to ako je u ne u god noj po zi što je ne iz be žno te ži da ura di ne što što je ne pri jat no i vi de ti i ču ti (...) Iz istog raz lo ga sme ta i na vi ka da se usta ne dok osta li se de i raz go va ra ju i še ta po so bi. Ima i onih ko ji se ta ko vr po lje, iz vi ja ju, pro te žu i ze va ju (...) ja sni [su to, prim. A.M.] zna ci da ni su za do volj ni dru štvom. Na pra sna po tre ba za či ta njem pi sa ma, sec ka nje i tur pi ja nje nokti ju, mr mlja nje, lup ka nje pr sti ma, okre ta nje le đa dru gi ma sve su to zna ci ne u va ža va nja. Jed na ko je ru žno po di ći no gu to li ko vi so ko da se vi de oni de lo vi te la ko ji su, ina če, po kri ve ni, kao i na sla nja ti se na sa go vor ni ka ili ne kog dru gog pri sut nog (tre ba sta ja ti us prav no) ili gur ka ti ga i pod ba da ti lak tom uz re či: Ni je li ta ko? Šta ka že te na to? 23 U po gla vlju ko je sle di 24, de la Ka za go vo ri o sa mo ži vo sti i arogan ci ji onih ko ji pro iz vo de ne pri jat nost pred obed ti me što ni su sprem ni za je lo, opra nih ru ku i slič no, ili ko ji se baš ta da se te da ima ju ne kog po sla, ali i onih ko ji za bo ra vlja ju na po tre be dru gih tra že ći naj bo lji kre vet, naj lep šu so bu, za pra vo sta vlja ju ći se be i svo je po tre be na pr vo me sto ne oba zi ru ći se na dru ge. On defi ni še aro gan ci ju kao ne do sta tak po što va nja pre ma dru gi ma. Sva ki naš čin mo ra da im pli ci ra uva ža va nje onih lju di u či jem se dru štvu na la zi mo. Sva ka ko, de la Ka za sma tra i da su su protsta vlja nje ras po lo že nju dru štva ili te mi, ali i pre ve li ka fi no ća i ose tlji vost, lo ši jer se dru štvo u pri su stvu oso ba ko je su to me 21 O tome dela Kaza govori na kraju svog traktata, i na to ćemo se vratiti. 22 Casa, op. cit., Cap. VI, Comportamenti da tenere in compagnia degli altri. 23 Isto. 24 Casa, op. cit., Cap. VIII, Non avere a tavola modi violenti o noiosi o sconci... 118
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ sklo ne ne mo že opu sti ti, te se nji ho vo pri su stvo sma tra op tere će njem. 25 Ta kvo po na ša nje, po me ni mo uz gred, ne vo di društve nom uspo nu ko ji je sa mo us put na sta ni ca u Ga la teu. U go vo ru o ce re mo ni ja ma i for mal no sti ma u po na ša nju ko je su če sto od raz ne is kre no sti i opor tu ni zma, de la Ka za opet do vo di u se ća nje Ka sti ljo ne o vog Dvo ra ni na ko ji je sa vr še ni po da nik ili dru žbe nik vla dar ske lič no sti, i mo že se uči ni ti da jed na do za pretvor no sti pre o vla đu je u nje go vom po na ša nju i da mu je di no vešti na ko jom skri va sop stve nu lič nost mo že do ne ti ve li ke ko ri sti. De la Ka za kri ti ku je ta kvu prak su, iako se ne po zi va di rekt no na Dvo ra ni na. On ra di je oda je uti sak da že li da nje gov pri stoj ni čo vek iz be ga va pre tvor nost ko li ko je god to mo gu će. 26 Naj ve ći deo ostat ka Ga la tea de la Ka za je po sve tio pri stoj nim te ma ma za raz go vor, kao i go vo ru, reč ni ku i dik ci ji, uvo de ći kao neo p hod nost re to rič ku ve šti nu ko ja ot kri va da čo vek ko me se ovaj autor obra ća je ste obra zo va ni čo vek nje go vog vre mena, iako to nig de ni je eks pli cit no iz neo. Da kle, tre ba iz be ga va ti pra zne pri če ko je ni ko me ni su za ni mlji ve, ali i pr lja ve stva ri (lasciv ne) ma kar i da ih je pri jat no slu ša ti, jer ple me ni ti ljudi dru gi ma uga đa ju bi ra ju ći ple me ni te te me. Otud te me po put onih iz Bo ka čo vog De ka me ro na ni ka ko ni su za uši pri stoj nog sve ta. 27 Na rav no, tre ba iz be ga va ti i tu žne te me ili one ko je se te ško raz u me ju, a ne tre ba ni pre pri ča va ti sno ve jer su oni bezvred ni. Ne tre ba la ga ti, ne tre ba se hva li sa ti, ša li ti se na tu đi račun ili se ru ga ti dru gi ma, ni ti im de li ti sa ve te i is pra vlja ti ih (makar ne bez lju ba zne ogra de). Du ho vi te opa ske su po želj ne, ali ne sme ju bi ti uvre dlji ve ili na me tlji ve, a tok pri če mo ra bi ti do bro osmi šljen i da sa dr ži sli ko vi te de ta lje, 28 ta ko da onaj ko ji slu ša tre ba da pred svo jim oči ma vi di do ga đa je ko ji se opi su ju (po rede ći sli ko vi tu pri ču ni sa kim dru gim ne go sa Đo to vim sli karstvom, ali i ja sno se osla nja ju ći na kon cept ut pic tu ra po e sis). 29 25 Casa, op. cit., Cap. X, Non si devono usare modi vezzosi come quelli delle donne. 26 Casa, op. cit., Cap. XIV XVII; up. Castiglione, op. cit. 27 Casa, op. cit., Cap. XI, Evitare argomenti che non interessano o temi sottili difficili da capire. Iako dela Kaza pohvalno piše i o Bokaču i o Danteu, on teme kojima su se oni bavili u svojim delima, kao i njihov jezik, uzima kao primere koje govornici ne treba da slede, bilo zbog neodgovarajućeg sadržaja bilo zbog komplikovanih metafora koje ne priliče svakodnevnom govoru. Videti i Cap. XX Sul linguaggio da tenere durante la conversazione: chiarezza, onestà; evitare parole sconce o dal doppio senso. 28 O svemu ovome, sa duhovitim, ali tu i tamo i preteranim primerima, dela Kaza naširoko piše u Cap. XI, XII, XIII, XVIII, XIX XXIII. 29 Poređenje sa Đotom nije neobično, ako se uzme u obzir mesto koje je njegova umetnost zauzimala u Firenci tokom XV i XVI veka, barem u teoriji. Naime, realizam njegovih slika je predstavljao impetus slikarima renesanse koji su se oslanjali na vidljivi svet i nastojali da ga prikažu u svim njegovim fenomenima. To mesto su mu dodelili i Bokačo i Dante. Dela Kaza, istina, 119
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ Ne tre ba re ci to va ti pom pe zno, ni ti gu ta ti re či, go vo ri ti br zo i bez pre stan ka, jer ti ma ni ri ni su pri stoj ni i te ško ih je slu ša ti. 30 Sve u sve mu, tre ba ima ti me re i po se do va ti jed nu po seb nu osobi nu: pre fi nje nost (gra zia), kva li tet ko ji je te ško de fi ni sa ti i ko ji se naj če šće sa mo ose ća kao fi ni duh ko ji oba vi ja oso bu pri jat ne spo lja šnjo sti i ne go va nog uma. Kao do pu nu ovoj pre fi nje no sti, Đo va ni de la Ka za po sled nje stra ni ce svog trak ta ta is pu nja va novom te mom, za pra vo go vo rom o le po ti, pro por ci ja ma, o to me da je ma ni re mo gu će na u či ti na osno vu pra vi la te o ri je i prakse i uz ve žbu. Za pra vo, ovaj po sled nji deo Ga la tea se či ni i naj dra go ce ni jim, jer se de la Ka za ot kri va kao obra zo va ni čo vek svog vre me na. Sa svim neo če ki va no, on za zi va pri mer an tič kog skulp to ra Po li kle ta, tvor ca ka no na pro por ci ja ko ga na zi va Chia ris si mo (Bi stre Gla ve) i ko ji je sa ku pio sva pra vi la svog zana ta, i po ka zao ka ko de lo vi te la tre ba da se me re da bi sta ja li u sa vr še noj pro por ci ji u od no su jed nih pre ma dru gi ma i pre ma ce li ni: na rav no ra di se o Po li kle to vom Ka no nu ko ji je tre ba lo da sle de po to nji maj sto ri. Lju di se, ka že de la Ka za, lak še vo de čuli ma ne go umom; sto ga, bo lje uči mo iz spe ci fič nih pri me ra ne go po mo ću op štih prin ci pa, te je Po li klet is kle sao sta tuu, Ka non, ko ja je tre ba lo da ilu stru je pra vi la ko ja je iz lo žio u svom spi su. 31 Ovim je do ne kle de la Ka za oprav dao pri me re ko je je obi la to da vao u pret hod nim po gla vlji ma, ali mno go vi še je oprav dao nedo sta tak nji ho vog još ve ćeg bro ja kao vo di ča za pri stoj no po naša nje usled ne do stat ka vre me na i sta ro sti go vor ni ka, Ga la tea. Pre ka sno je za me ne da na pi šem i dru gi deo i za pra vo sa sta vim dru gi Ka non, pre ma ko me bi se ži ve lo i da ilu stru jem go re nave de na pra vi la, pre tva ra ju ći ih u vi dlji vi pri mer, po put sta tue koju je na či nio Po li klet. U stva ri ma ko je se ti ču ma ni ra i obi ča ja, na sta vlja Ga la teo, ni je do volj no po zna va ti te o ri ju i pra vi lo, već je neo p hod no ve žba ti ih, i to to kom mno go go di na. Da su u mo joj mla do sti, ka da sam bio ne žan i pod lo žan utica ji ma, oni ko ji su bri nu li o me ni zna li ka ko da usme re mo je na vi ke ko je su po pri ro di ve ro vat no bi le gru be i si ro ve i smek ša li ih i is po li ra li, mo žda sam i mo gao po sta ti ta kav kakvog sa da na sto jim da na či nim od te be kog te vo lim kao si na. Iako je sna ga pri ro de ve li ka, ona se če sto pre va zi la zi i is pra vlja obi ča jem. Ali neo p hod no je po če ti su prot sta vlja ti se nji ma ra no, i kon tro li sa ti ih pre ne go što po sta nu pre vi še moć ne i sna žne. Me đu tim, ve ći na lju di ovo ne ra di ne go ih po gre šnim sta za ma ne pominje eksplicitno koncept ut pictura poesis, ali je on bio sveprisutan u humanističkim traktatima iz 16. veka. 30 Upor. Castiglione, op. cit., str. 56-58. 31 Casa, op. cit., Cap. XXV, Aneddoto del Maestro Chiarissimo; il costume e la gaione sono i maestri per porre freno alla natura; l educazione deve essere impartita fin nella più tenera età. 120
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ vo de nji ho vi in stink ti ko je sle de bez ika kvog ot po ra ma gde ih oni vo di li. Ti me oni mi sle da se po vi nu ju svo joj pri ro di kao da čo ve ku ni je pri ro đen ra zum [kur ziv A.M.]. Na pro tiv, ra zum je go spo dar i uči telj: on ima moć da iz me ni po kva re ne na vi ke i pomog ne i po dig ne pri ro du ka da god, s vre me na na vre me, ona posr ne ili pad ne. Naj če šće ipak ne slu ša mo svoj ra zum i ta ko smo uglav nom slič ni zve ri ma ko ji ma Bog ni je dao ra zum. 32 Stav da se čo vek raz li ku je od osta lih bož jih stvo re nja ti me što mu je Bog po da rio ra zum je već is ka zao Pi ko de la Mi ran do la (Pi co del la Mi ran do la) u svom ču ve nom de lu Go vor o do stojan stvu čo ve ko vu, ob ja vlje nom 1490. go di ne. Na i me, čo ve ku je Bog dao ra zum i slo bo du da se be ob li ku je, da bu de svoj slikar i va jar, te da bi ra da li će ži vot pro ve sti u pu koj čul no sti ili će se ru ko vo di ti ra zu mom. 33 A ra zum ima moć nad ži vo ti nja ma, sla žu se oba auto ra, te ako se di vlje ži vo ti nje pod re đu ju ra zumu, su prot no svo joj pri ro di po sta ju mu dri je. Ko li ko, pi ta dela Ka zin ju nak Ga la teo, bi smo mi bo lji po sta li uko li ko bi smo po slu ša li ono če mu nas uči naš sop stve ni ra zum? Ču la vo le i žu de za tre nut nim za do volj stvi ma i uža sa va ju se onih do sad nih stva ri ko je ta za do volj stva od la žu po put ra zu ma ko ji je ču li ma stran i ko ji za is kva re no nep ce ima ukus gor či ne, ma ko li ko bio sla dak. Sto ga mi od bi ja mo da ga pro ba mo i svo ju la komost bra ni mo re či ma da pri ro da ne po zna je ni ma mu ze ni uzde ko je je mo gu po kre ta ti ili za u sta vlja ti. Vre me nom čo vek, uz po moć ra zu ma, pre va zi la zi sta nje čul no sti i in stink te ko ji karak te ri šu de tinj stvo i uz di že se iz nad ži vo tinj skog sta nja. Pa nije isti na da pri ro da ne po zna je ni uzde ni go spo da ra. Na pro tiv, ima ih dvo ji cu: je dan su do bri ma ni ri, a dru gi je ra zum. Bez do brih ma ni ra ko ji su de te i pro iz vod vre me na, ra zum ne mo že da ne pri stoj nog čo ve ka pre tvo ri u pri stoj nog, za klju ču je de la Ka za i do da je... re ci mo da su pri jat ni ma ni ri oni ko ji pri ja ju ili ba rem ne vre đa ju ni jed no ču lo, že lje ili ma štu onih sa ko ji ma do la zi mo u do dir 34. Pre va zi la že nje pri ro de ni je do bi lo svoj kraj nji iz raz ovim is kazom u trak ta tu de la Ka ze. Da li po na vi ci ili ne, autor se da lje ba vi i le po tom i ljup ko šću. Istim poj mo vi ma se ba vio i Ka sti ljone, 35 ali su oni u ma nje ili vi še me ta fi zič kim okvi ri ma spa dali u ne za o bi la zne kon cep te fi lo zof ske i te o lo ške mi sli 16. veka, du gu ju ći neo pla to ni zmu ko ji ih je to kom ovog ve ka obi la to 32 Casa, op. cit., Cap. XXV. 33 Mirandola P., Govor o dostojanstvu čovekovu, Filip Višnjić, Beograd 1994, posebno str. 32-33. 34 Casa, op. cit., Cap. XXV. 35 Castiglione, op. cit., str. 53-55, 233-238. 121
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ na ta pao. 36 Ta ko se de la Ka za pre pu šta osvr tu na ove kon cep te, utvr div ši naj pre da se čo vek od ži vo ti nja raz li ku je po još jed noj oso bi ni: Mo raš raz u me ti da lju di žu de za le po tom, me rom i skla dom [za pro por ci ja ma, A.M.] Na su prot to me, lju di pre zi ru ru žne, ne prirod ne stva ri i slu čaj nost. Ovo je čo ve ko va na ro či ta oso bi na, jer osta le ži vo ti nje ne ume ju da pre po zna ju le po tu ili sklad u bi lo kom ste pe nu. Sto ga, bu du ći da su le po ta, me ra i sklad stva ri ko je su svoj stve ne sa mo na ma, mo ra mo ih ne go va ti i vo le ti (...) Iako je te ško pre ci zno iz ra zi ti šta je to le po ta, ipak, da bi mo gao da stek neš ne ku na zna ku to ga šta je ste le po, že lim da znaš da, ka da po sto ji od go va ra ju ći sklad de lo va sa mih po se bi, ka da po sto ji sklad iz me đu njih, i iz me đu njih i ce li ne, tu po či va le po ta. Ali le po ta kao sklad ni je ogra ni če na sa mo na fi zič ku le po tu te la, već se ona od no si i na go vor i po na ša nje ko je mo ra da od go vara sva koj pri li ci, sta ro sti, so ci jal noj pri pad no sti i slič no: da kle, mo ra se po što va ti pra vi lo de ko ru ma (si no ni ma za pri stoj nost, na ko ji se de la Ka za ta ko đe ne po zi va eks pi li cit no). 37 Jer čo ve kov um vo li sklad, uži va u nje mu i ra du je mu se 38. Autor, me đu tim, ot kri va ili pod se ća po no vo sa mo im pli cit no na to da se on ne obra ća sa mo vi so ko obra zo va nim či ta o ci ma, is tan ča nog du ha ne go va nog lju ba vlju za sa zna njem, već i oni ma či ji um ni status ni je pre te ra no uz na pre do vao, ako ta ko sme mo da se iz ra zimo. Na i me, de la Ka za do da je da ra di je go vo ri o stva ri ma ko je se ti ču pri stoj no sti i uljud no sti u po gla vlju u ko me se ba vi ču li ma i že lja ma, ta ko da ih sva ko mo že lak še pre po zna ti. Sva ki čo vek lak še is ku ša va ose ća nja i že lje, ali ne mo že sva ki da isto do živi ra zum, na ro či to ka da se ra di o stva ri ma ko je su le pe, mi le ili pri vlač ne 39. Po red sve ga do sa da re če nog, de la Ka za opo mi nje da čo vek ko ji že li da ga sma tra ju uljud nim tre ba da se ču va po ro ka (po put požu de, za vi sti, pro ždr lji vo sti) i tvr di da su do bre, mo ral ne, stvari le pe po se bi, ali ne će osta vi ti ta kav uti sak ako se ne či ne sa ljup ko šću: 36 Ovo je velika tema, a njome smo se bavili u radu Kako stvoriti idealnu Lepoticu? Kampanja Dove (Natural) Beauty kao prilog istoriji pojma podražavanja prirode i njenog prevazilaženja: ilustracija procesa studije, selekcije i idealizacije, Međunarodni interdisciplinarni simpozij Filozofija medija (2012) Umjetnost i mediji / International Interdisciplinary Symposium Philosophy of Media (2012) Art and Media, Opatija, Hrvatska, 19 22. 9. 2012. 37 Za sumu koncepta dekoruma videti Lee R. W., Ut Pictura Poesis. The Humanistic Theory of Painting, Norton & Norton Inc., New York 1967. 38 Casa, op. cit., Cap. XXVII, La bellezza è harmonia: anche il vestire deve essere armonico. 39 Casa, op. cit., Cap. XXVII. 122
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ (...) čo vek ne sme da se za do vo lja va sa mo ra de ći ono što je dobro, već mo ra da se tru di da to či ni na lju bak na čin. A ljup kost [gra zia, A.M.] ni je ni šta dru go do ne što slič no sve tlo sti ko ja si ja iz pri klad no sti ko je po se du ju stva ri ko je su zgod no ure đe ne i po re đa ne u me đu sob nom od no su i od no su na ce li nu. Bez ove me re, čak i ono što je do bro ne će bi ti le po, a le po ne će bi ti ugodno. I baš kao što je lo ko je, iako je zdra vo i hran lji vo, go sti ma ne će pri ja ti ako je bez u ku sno ili ne u ku sno, ta ko će po ne kad bi ti i sa čo ve ko vim ma ni ri ma. Čak i ako u nji ma ne ma ni čeg lo šeg, či ni će se glu pa vim ili ne u ku snim uko li ko ih on ne za či ni onom slat ko ćom ko ja se na zi va (...) ljup kost ili pri vlač nost 40. Vr lo br zo, me đu tim, pi sac ovog trak ta ta, ili nje gov gla sno govor nik Ga la teo, vra ća se na pi ta nja le pog po na ša nja. Po sle ukazi va nja na to da uljud ne oso be mo ra ju da pa ze na sklad svog sve u kup nog po na ša nja, on se vra ća prak tič nim uput stvi ma koji ma i za vr ša va trak tat. Na i me, ni je pri stoj no (...) če ša ti se za sto lom [pri li kom obe da, A.M.] Ta da čo vek mo ra, ko li ko je god mo gu će, da iz be ga va da plju je; ako baš mo ra, to tre ba da či ni dis kret no (...) Mo ra mo vo di ti ra ču na i to me da ne pro ždi re mo hra nu te iza zo ve mo štu ca nje ili ne što dru go ne pri jat no, kao što se de ša va lju di ma ko ji žu re i hva ta ju se za va zduh ili di šu ta ko te ško da ner vi ra ju dru štvo. Slič no to me, ni je pri stoj no bri sa ti zube sal ve tom, još ma nje pr stom, jer su to ne pri stoj ne stva ri. Ne pri sto ji se ni is pi ra ti usta vi nom i plju va ti u jav no sti. Ni je pristoj na ni na vi ka da se čač ka li ce dr že u usti ma ka da se usta je od sto la (...) ili za de nu te iza uha, ka ko to či ne bri ce. Sva ka ko gre še i oni ko ji no se čač ka li ce za ka če ne za la nac oko vra ta (...) to je znak da je ta per so na do bro opre mlje na i sprem na da se sta vi u slu žbu svo je pro ždr lji vo sti (...) A var va r ska je i na vi ka iza zi va ti ne ko ga na nad me ta nje u pi ću. 41 (...) Ne tre ba ski da ti ode ću u javno sti, po go to vo do nju, jer to ne od go va ra pri li ci (...) U jav no sti ne tre ba da se če šljaš ni ti pe reš ru ke; jer to su stva ri ko je se ra de u spa va ćoj so bi, a ne pred tu đim oči ma. Iz u ze tak je ka da se ru ke pe ru pred obed, jer to ta da tre ba či ni ti pred dru gi ma, čak i ako ni je neo p hod no pra ti ih, ta ko da sva ko ko sta vi ru ke u istu zde lu mo že da bu de si gu ran u tvo ju či sto ću 42. Slič no to me, sle di jed na ko du ho vi to uput stvo da se u jav no sti ne tre ba po ja vlji va ti sa ka pom za spa va nje, da ne tre ba na me šta ti pan ta lo ne, pra vi ti gri ma se, po ka zi va ti je zik, gla di ti bra du, tr ljati ru ke, uz di sa ti, ku ka ti, drh ta ti, pro te za ti se i pri tom se gla sno oda zi va ti, ne tre ba se glu pa vo sme ja ti, ni ti usi lje no... Sve ovo na 40 Casa, op. cit., Cap. XXVIII, Fuggire vizi come lussuria, avarizia, crudeltà; ogni azione deve essere armonica. 41 Casa, op. cit., Cap. XXIX, Norme generali di comportamento. 42 Casa, op. cit., Cap. XXX, Ancora norme di comportamento. 123
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ šta je uka zi vao Ga la teo (a sa či me se mi da nas i te ka ko sre će mo na sva kom ko ra ku!) ne pred sta vlja ma le de ta lje u kon tek stu društve nog ži vo ta po je din ca, ma ka ko se be zna čaj nom či ni sva ka od gre ša ka u po na ša nju ko ji ma je po sve ći vao pa žnju od pr ve do po sled nje stra ne ovog trak ta ta. Još jed nom po no viv ši zna čaj iz ba lan si ra nog, sklad nog, po na ša nja u ce li ni, Ga la teo za vr ša va svoj ogled sjaj nim is ka zom da je: (...) sve što po se du je sla dak i pre fi nje ni ukus za či nje no ru kom ljup ko sti i le po te. Šta on da da ka žem o onim lju di ma ko ji ustaju od rad nih sto lo va sa olov kom za de nu tom za uho? I o oni ma ko ji ma iz usta vi ri ma ra mi ca? I o oni ma ko ji di žu no ge na sto? I o oni ma što plju ju u dla no ve? I o mno gim dru gim ne bro je nim glu pim stva ri ma ko je se sve i ne mo gu po bro ja ti, a što ne ću ni pro ba ti da uči nim. Za i sta, mo žda ima mno go lju di ko ji će re ći da je već pre vi še i onih ko je sam do sa da po me nuo. * * * Đo va ni de la Ka za ko ji se u ovom trak ta tu ni je ba vio ap strakt nim pro mi šlja nji ma ka kva su pri pa da la vi so koj hu ma ni stič koj kultu ri, iako je kao cr kve ni pre lat bio iz van red no obra zo van, već se po za ba vio pro ble mi ma od go ja so ci jal no od go vor ne lič no sti, na na čin ko ji pred sta vlja re zul tat pro me na u ita li jan skom društvu 16. ve ka. De la Ka za je ve ro vao da se sva ki po je di nac i onaj obra zo va ni i onaj neo bra zo va ni mo že na u či ti pri stoj nom po na ša nju i u tom smi slu, vi dev ši ga kao sve snog i de lat nog poje din ca, baš kao što ga je vi deo Pi ko de la Mi ran do la, ko ji je in si sti rao na to me da je čo vek ob da ren umom da bi mo gao da bi ra iz me đu do bra i zla, iz me đu vr li ne i po ro ka i ti me ob li ku je svoj ži vot. Ta ko ovaj trak tat de fi ni tiv no ni je upu ćen sa mo oni ma ko ji su ple me ni tog po re kla, već i oni ma či je ro đe nje ni je obeća va lo us pon na dru štve noj le stvi ci, po put Ga la tea. Jer, iako to de la Ka za ni je eks pli cit no ob ja snio, Ga la teo je sta rac ko ji ni je bio ple me ni tog ro da (što on ot kri va u po gla vlju XXV), ali se, za hva lju ju ći svom obra zo va nju i du gom te sa nju na vi ka, na šao u slu žbi bi sku pa Ve ro ne, Đo va ni ja Ma tea Gi ber ti ja (Gi o van ni Mat teo Gi ber ti), kao po sta ri ji dis kret ni go spo din fi nih ma ni ra i ve li ke uče no sti. 43 Da kle, ak tu el nost Ga la tea le ži u ide ja ma i upo zo re nji ma ko je smo po ku ša li da iz lo ži mo u ovom ra du. Ne sa mo da se isti, ili slič ni sa dr ža ji, na la ze u sa vre me nim uput stvi ma za le po po na šanje, već pred sta vlja ju osnov ni test kul ti va ci je jed ne lič no sti, ali i ga rant ži vo ta u ure đe nom gra đan skom dru štvu. 43 Casa, op. cit., Cap. IV 124
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ LI TE RA TU RA: Ca sa G. del la, Ga la teo ove ro de co stu mi, Ve ne zia 1558, http://www. clas si ci ta li a ni.it/in dex022.htm Da Cer tal do P., Li bro di bu o ni co stu mi, c. 1360, http://www.bi bli o teca i ta li a na.it/xtf/vi ew?do cid=bi bit001248/bi bit001248.xml&doc.view=print&chunk.id=d6127e124&toc.depth=1&toc.id=0 La ti ni B., Te so re to, Fi ren ze MDCCCXXIV, http://archive.org/details/ pataffiotesorett00latiuoft Castiglione B., Dvoranin, Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb 1986. Hanning R. W. i Rosand D., Castiglione. The Ideal and the Real in Renaissance Culture, Yale University Press, New Haven and London 1983. Delakaza B. i Sartirana L., Bonton 2000. Stil i pravila za lep građanski život, MAH Beograd 2001. Robinson D., Poslovni bonton. Vodič kroz biznis etikeciju, PS Grmeč, Beograd 2000. Holme J. W., Italian Courtesy-Books of the Sixteenth Century, The Modern Language Review, Vol. 5, No. 2, 1910, str. 145-166. Adams H., Il Cortegiano and Il Galateo, The Modern Language Review, Vol, 42, No. 4, 1947, str. 457-466. Santosuosso A., Life and Thought of Giovanni della Casa, 1503-1556, Ph.D. Dissertation, University of Toronto, University Microfilms, University of Michigan, Ann Arbor, MI 1972. Kallendorf C. W., Humanist Educational Treatises, Harvard University Press, Cambridge, MASS 2002. Rabil Jr. A., Knowledge, Goodness, and Power: The Debate over Nobility among Quattrocento Italian Humanists, Binghamton, NY 1991. Campagnac E. E. i Forbes K., Sadoleto on Education. A Translation of the De Pueris Recte Instituendis, Oxford University Press, London 1916. Chittolini G. et al., Origini dello Stato: Processi di formazione statale in Italia fra medioevo ed età moderna, Annali dell Istituto Storico Italo-Germanico, vol. 39, Il Mulino, Bologna 1994. Hale J., The Civilization of Europe in the Renaissance, Harper Perennial, London 1993. 125
ANGELINA MILOSAVLJEVIĆ Angelina Milosavljević Academy of Fine Arts, Belgrade GALATEO ON MANNERS. THE RULES OF CIVILITY BY GIOVANNI DELLA CASA, 1558 Abstract The rules of civility (the popular books on manners) may serve as reflections on the principles that shape everyday life of a society, offering codes of conduct to its members. Such was, possibly the first such modern book, Giovanni della Casa s Galateo of 1558, in which the author dealt with the bad habits that were to be overcome if one wished to be considered a gentleman. Galateo did not represent a set of propositions meant for successful service at a princely court, such as Castiglione s Cortegiano. It was written, instead, as a set of rules, which one was to follow as an active and civilized member of a republican society. Galateo focused on those models of conduct that represented basis for the definition of civility which understands the existence of cultural habits that are still considered positive and welcome, focusing on politeness, respect and consideration for others we are so much in the need of today. Key words: book on manners, Renaissance, Giovanni della Casa, Galateo, humanism 126
BORIS MILOSAVLJEVIĆ Balkanološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd DOI 10.5937/kultura1237127M UDK 316.344.32 34 Јовановић С. 82 Поповић Б. originalan naučni rad KULTURNI OBRAZAC I POJAM POLUINTELEKTUALCA Sa že tak: Pod kul tu rom jed nog na ro da, Slo bo dan Jo va no vić pod razu me va sve gra ne du hov nog ži vo ta, na u ku, ve ru, mo ral, knji žev nost, umet nost, po li ti ku, pra vo, voj sku, pri vre du, obi ča je i za ba ve. U ra du se pri ka zu je tip po lu in te lek tu al ca, ona ko ka ko je opi san u Jo va no vi ćevim ra do vi ma. Uka zu je se na srod nost sa poj mo vi ma iz te o ri je sko ro jevi ća Bog da na Po po vi ća. Evo lu ci ja ti pa po lu in te lek tu al ca do vr ša va se nje go vim za u zi ma njem me sta in te lek tu al ca. U ra du se raz ma tra da li po jam po lu in te lek tu al ca, ka ko je od re đen kod Slo bo da na Jo va no vi ća, mo že da se pri me ni i na da na šnje vre me. Ključ ne re či: kul tu ra, kul tur ni obra zac, po lu in te lek tu a lac, Slo bo dan Jo va no vić, Bog dan Po po vić Uvod 1 Od su stvo kul tur nog obra sca je, ka ko Slo bo dan Jo va no vić smatra, do šlo do iz ra ža ja u me đu rat nom pe ri o du, ka da je na ci o nal ni obra zac bio za ne ma ren jer je iz gle da lo da su na ci o nal ni za da ci is pu nje ni uje di nje njem srp skog na ro da. Sta ri po li tič ki obra sci ni su od go va ra li no vim pri li ka ma, a no vi obra sci, osim ko mu nistič kog, još ni su bi li iz gra đe ni. U ta kvim, me đu rat nim okol nosti ma, iz gle da lo je da sva ko tre ba da se ba vi sa mo svo jim privat nim po slo vi ma. Jav na svest je osla bi la i zna ci kva re ži na ra vi sta li da se ja vlja ju. U te zna ke spa da i po ja va po lu in te lek tu al ca, ko ji se u sve ve ćem bro ju sre tao u jav nom ži vo tu. 2 Pod po lu 1 Rad je na pi san u okvi ru pro jek ta br. 177011 Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja Republike Srbije. 2 Jo va no vić S., Je dan pri log za pro u ča va nje srp skog na ci o nal nog ka rak te ra [1957, 1964], Sa bra na de la 12, pri re dio Sa mar džić R. i Stoj ko vić Ž., BIGZ, Ju go sla vi ja pu blik, SKZ, Be o grad 1990 1991, (da lje: SD), str. 571. 127
BORIS MILOSAVLJEVIĆ in te lek tu al cem se pod ra zu me va oso ba ko ja ne ma ni kul tur ni ni mo ral ni obra zac, a pri to me je uspe šno za vr ši la ško lo va nje i diplo mom ste kla ula zni cu u krug in te li gen ci je: Mi smo svi ima li pri li ke da vi di mo mla de Pa ri zli je, ko ji su se vra ti li iz Pa ri za isti ona kvi se lja ci ka kvi su i oti šli. 3 Po što ni je do bio pod strek za du hov no sa mo ra zvi ja nje, po lu in te lek tu a lac sve pro ce nju je prema to me ko li ko do pri no si uspe hu u ži vo tu, shva će nom u ma te rija li stič kom smi slu: Po li tič ka am bi ci ja jed nog po lu in te lek tu al ca upra vo i ni je po li tič ka. Ona se sa sto ji sa mo u to me, da se čo vek kroz po li ti ku obo ga ti, i da na vi so kim po lo ža ji ma pro go spo du je. On ne zna ni za ka kve vi še i op šti je ci lje ve. Tek kad po lu in telek tu a lac iz bi je na vr hu nac po li tič kog uspe ha, vi di se ka ko je on mo ral no za kr žljao. 4 Jo va no vić na gla ša va da je po ja va polu in te lek tu al ca bo le sna dru štve na po ja va. Ško la ne mo že da se ogra ni ča va sa mo na pru ža nje zna nja, bez vas pi ta va nja ka rakte ra. 5 Mno gi vr hun ski struč nja ci mo gu, pre ma Jo va no vi ću, da bu du po lu in te lek tu al ci, jer su sve svo je sna ge is tro ši li u jed nom uskom sme ru, na u štrb kul tu re i ši ri ne obra zo va nja. Po red ti pa uspe šnog, po sto ji i tip ne u spe šnog po lu in te lek tu al ca. Jo va no vić is ti če da je pra vi in te lek tu a lac ko ji je ne za po slen ili za po sta vljen, ne iz be žno opo zi ci o nar, a da je po lu in te lek tu a lac u tom po lo ža ju opa san, jer ne ma mo ral nih ob zi ra ko ji bi mogli da ubla že nje go vu ogor če nost, zbog če ga ni je bi lo slu čaj no da su mno gi ozlo je đe ni po lu in te lek tu al ci oti šli u ko mu ni ste. 6 Ovo Jo va no vi će vo sta no vi šte, iako ni je bi lo eks pli cit no iz ra žava no (do bro po zna ta Jo va no vi će va lju ba zna su zdr ža nost), na slući va no je, te je do pri no si lo raz vit ku ne ga tiv nih emo ci ja pre ma nje mu i uskom kru gu nje go vih pri ja te lja i po zna ni ka. 7 Po ga đa sa lon ske ko mu ni ste i pro ko mu ni stič ki ori jen ti sa ne so ci ja li ste ko ji su ima li kon takt sa Srp skim knji žev nim gla sni kom, Uni verzi te tom ili be o grad skom čar ši jom. Ve li bor Gli go rić (1932) go vo ri o dru štve noj po zi ci ji, ko ja Jo va no vi ća one mo gu ća va da raz u me mark si zam: Slo bo dan Jo va no vić pri pa da in te li gen ci ji do ma ći na u na šim va ro ši ma, onom re du gra đan skih in te lek tu ala ca ko ji ne ma ju da se bo re za `dan i ko mad`, čvr sto su ute melje ni u gra đan ske tra di ci je i pre ma ak tiv no sti svo ga do ba ima ju kri te ri jum ren ti je ra, ne za vi snost i slo bo do um nost ba zi ra nu na 3 Jo va no vić S., Uroš Pe tro vić, SD 11, 1926, str. 713. 4 Jo va no vić S., Je dan pri log, str. 572. 5 Kri ti ku po zi ti vi stič kog obra zov nog si ste ma vid. u: Jo va no vić S., Sve svo je sred njo škol sko obra zo va nje, Spo me ni ca o sto go di šnji ci Pr ve mu ške gim na zije u Be o gra du, Gre go rić D., Be o grad 1939, str. 310 312. 6 Jo va no vić S., Je dan pri log, str. 572. 7 Vid. Dža džić P., Ve li bor Gli go rić ili `i den ti fi ka ci ja s agre so rom`, Ho mo balca ni cus, ho mo he ro i cus, BIGZ, Be o grad 1987. 128
BORIS MILOSAVLJEVIĆ privatnoj svo ji ni. 8 Ove opa ske pod se ća ju na pri ka ze i pa ra fra ze Cicvariće vih (1912) ogor če nih ko men ta ra: Slo bo dan Jo va nović je ari sto kratski vas pi tan; sto ga on so ci jal na pi ta nja re ša va s jedne kraj nje uske, kraj nje is klju či ve ari sto krat ske tač ke gle dišta. 9 Ko mu ni stič ki ak ti vi sti ko ji su ujed no bi li i vo de ći me đurat ni mark si stič ki te o re ti ča ri, svo de Jo va no vi ćev na uč ni objek tivi zam i ne u tral nost na la žni gra đan ski objek ti vi zam, tj. su bjekti vi zam. 10 Pri to me ne da ju ob ja šnje nje za što ne uzi ma ju u ob zir nje go vu kri ti ku mark si stič kog (Bu ha ri no vog, Le nji no vog, Lu kače vog) re duk ci o ni zma sva kog na uč nog i po li tič kog sta no vi šta na kla sne, tj. eko nom ske osno ve (kri ti ka eko nom skog mo ni zma). 11 U po sle rat nom pe ri o du spa ja ju se ra na le vi čar ska, vr lo lič na kriti ka, sa ko mu ni stič kom i Jo va no vić se dis kva li fi ku je kao građan ski in te lek tu a lac, kla sno naj sve sni ji ide o log de snog kri la srp ske bur žo a zi je i naj ta len to va ni ji apo lo get nje nih in te re sa. 12 Ceo svet pre re vo lu ci je za tva ra se u okvir ma lo gra đan šti ne, re ak ci je i kon tra re vo lu ci je (kla snih ne pri ja te lja), pro tiv ko je su, pre ma Le nji no vom uput stvu, sva sred stva do pu šte na, po čev ši od iz vr ta nja te za, iz no še nja ne i sti na do me ta fo rič kog i do slov nog uki da nja. 13 Jo va no vić je po sle osu de po li tič kog su da bio osuđen, za jed no sa svo jim de lom, i na za bo rav. Ta ko to nu u za bo rav i is pa da ju iz kru ga in te re so va nja poj mo vi kao što su kul tur ni obra zac, na ci o nal ni ka rak ter i po lu in te lek tu a lac. 14 Ve li ke pro me ne kroz ko je je pro šao srp ski na rod, pro u zro ko va ne ko mu ni stič kom re vo lu ci jom, isto rij ski slo je vi ko ji de le na še vreme od pred rat nog, kao i mark si stič ka me to do lo gi ja ko ja se vi še ne sve sno ne go sve sno pod ra zu me va u dru štve nim na u ka ma do da na šnjih da na (pre sve ga vul gar ni eko nom ski mo ni zam ko ji kasni je od ba cu je i mark si zam), pred sta vlja ju sko ro ne pre mo sti vu pro va li ju za raz u me va nje ra ni jeg sve ta kao je din stve ne isto rij ske ce li ne. Iako je Jo va no vi će va stu di ja o kul tur nom obra scu, u ko 8 Gli go ri će vo tu ma če nje gra đan skog Jo va no vi ća je na li ni ji nje go ve dobro po zna te i ve o ma lič ne kri ti ke kru ga oko Srp skog knji žev nog gla sni ka (Bogdan Po po vić, Jo van Sker lić, Bran ko La za re vić). Gli go rić V., O Slo bo danu Jo va no vi ću, Oni ko ji od la ze, Be o grad 1932, str. 21. 9 Ci cva rić K., So ci o lo gi ja Slo bo da na Jo va no vi ća, Kri tič ki ese ji, De be lje vić S., Be o grad 1912, str. 44. 10 Pri ca O. [O. P], Slo bo dan Jo va no vić o štraj ko vi ma u Fran cu skoj [1937], Izbor čla na ka, pri re dio Se fe ro vić N., Kul tu ra, Be o grad 1960, str. 48 52. 11 Vid. Jo va no vić S., Marks, SD 9, str. 275, 292. 12 Stoj ko vić A., Raz vi tak fi lo so fi je u Sr ba, Slo vo ljub ve, Be o grad 1972, str. 273. Upor. Mi lić B., Slo bo dan Jo va no vić o so ci ja li zmu i mark si zmu, kri tič ki osvrt na je dan ob lik bur žo a skog kon zer va ti zma, Mla dost, Be o grad 1985, str. 10. 13 Jo va no vić S., Ti tov go vor pred So ci ja li stič kim sa ve zom, [1957], Po ru ke, prire di li Tr ku lja J. i La zić Ž., Slu žbe ni gla snik, Be o grad 2006 (da lje: Po ru ke), str. 237. 14 Po ne kad se ko ri stio, ali sa dru ga či jim zna če njem. 129
BORIS MILOSAVLJEVIĆ joj se raz ma tra i po jam po lu in te lek tu al ca, na pi sa na po sle ra ta, a ob ja vlje na po zno (1963), od no si se na pi ta nja iz me đu rat nog pe ri o da. 15 Ko nač nim pa dom ko mu ni zma i ob no vom par la menta ri zma, Jo va no vi će va po li tič ka raz ma tra nja po sta ju po no vo aktu el na, jer su te me ko ji ma se ba vio u svo je vre me bli ske da našnjim pi ta nji ma, dok su po li tič ke te me iz vre me na so ci ja li zma pot pu no stra ne oni ma či je od ra sta nje i obra zo va nje ni su, ma kar de lom, ob u hva ti li vre me Ti to ve Ju go sla vi je. S ob zi rom na to da je Jo va no vi će va te o rij ska mi sao sve ak tu el ni ja, po ku ša će mo da bli že ra sve tli mo po jam po lu in te lek tu al ca u zna če nju ko je je on imao u svo je vre me, kao i da pro ve ri mo da li je pri men ljiv i na da na šnje vre me, ali ne sa mo kao ter min pod ko jim se pod ra zume va ne do volj no obra zo van in te lek tu a lac ili fah-idi ot, već kao po jam ko ji sa dr ži, ako ne svu kom plek snost, a on da naj va žni je ka rak te ri sti ke ko je je imao u Jo va no vi će vom tek stu. 16 Po lu in te lek tu a lac i srod ni poj mo vi (sko ro je vić, dr gur-gur) Jo va no vi ćev po jam po lu in te lek tu a lac je bli zak ter mi nu Bogda na Po po vi ća sko ro je vić (no u ve au ric he, ar ri vi ste, par ve nu) i ko va ni ci dr gur-gur (za na uč ne i po li tič ke ka ri je ri ste) Pa vla Ma rin ko vi ća. 17 U svim ovim slu ča je vi ma reč je bi la o po ku ša ju de fi ni sa nja jed nog dru štve no-psi ho lo škog ti pa to ga vre me na. 18 Pre ma te o ri ji sko ro je vi ća Bog da na Po po vi ća, sko ro je vić ne ma ni sa mo kri ti ke ni ti sa mo di sci pli ne, već ga raz di ru ne za do vo ljeni ape ti ti [ ] Ne mo že da če ka red, i ni o ko me ne vo di ra ču na. On je za sle pljen onim što su sta ri Gr ci zva li hi bris, a to je ona bez oč na osi o nost ko ja do la zi od pre ce nji va nja svo je mo ći. 19 Pre ma me ta fo ri Bog da na Po po vi ća, na na šem pu tu uz br do, cilj sko ro je vi ća ni je da se pop ne na br do, jer svo je na pre do va nje ne od me ra va pre ma vi si ni br da, već pre ma na pre do va nju onih ko ji se sa njim pe nju: Nje go vo je za do volj stvo da bu de vi ši od drugih, ne bli ži pra vom ci lju. 20 Osli ka va ju ći so ci jal dar vi ni stič ki tip (self-ma de man), ne za si to am bi ci o znog, bes kru pu lo znog i lu ka 15 Jo va no vić S., Je dan pri log za pro u ča va nje srp skog na ci o nal nog ka rak te ra [1957, Glas Ka nad skih Sr ba, 1963], SD 12, str. 541 582. 16 Ivan Iljin raz ma tra tip do mi nant nog (ko mu ni stič kog/so ci ja li stič kog) po lu inte li gen ta ko ji ni je za vr šio ško lo va nje, ali je na či tan (Za vist kao uzrok ne sre ća, 1952). 17 Jo va no vić S., Pa vle Ma rin ko vić, SD 11, 1948, 1961, str. 276. 18 Jo va no vić S., Bog dan Po po vić, SD 11, 1948, 1961, str. 728 729. O poj mu po lu in te lek tu a lac vid. Jo va no vić S., O kul tur nom obra scu, u: Je dan pri log, str. 566 573; Bog dan Po po vić, str. 728. 19 Upor. Po po vić B., Psi ho lo gi ja sko ro je vi ća [1922], Sa bra na de la 6, pri re dio Tar ta lja I., ZUNS, Be o grad 2001, (da lje: Sa bra na de la), str. 315; Jo va no vić S., Bog dan Po po vić, str. 728. 20 Po po vić B., Psi ho lo gi ja sko ro je vi ća, str. 324. 130
BORIS MILOSAVLJEVIĆ vog lak ta ša (dr gur-gur), Pa vle Ma rin ko vić je osve tlio tam nu stra nu u to vre me i u Be o gra du mno go hva lje nog ti pa vred nog i bi strog đa če ta ko je se iz se o skog pro le ta ri ja ta sop stve nim snaga ma us pi nje do naj vi ših na uč nih i po li tič kih zva nja i po lo ža ja. Po po vić na gla ša va da sko ro je vić mo že bi ti i onaj ko ji se na glo i ne pra vil no us pi nje na vi še, kao i ko le no vić ko ji je stao da se kvari i usled to ga kli zi na ni že, da bi se na kra ju iz jed na či li u istom ti pu. Kao naj i stak nu ti ji pri mer ovog ti pa, Po po vić je na vo dio mi ni stra Džoa Čem br le na (Jo seph Cham ber lain), oca en gle skog pre mi je ra Ne vi la Čem br le na (Art hur Ne vil le Cham ber lain), a kao ko le no vi ća ko ji po sta je tip sko ro je vi ća, po sled njeg ne mačkog ca ra Vil hel ma II ( iako je na pre sto lu ro đen ), 21 jer su i jedan i dru gi bi li li še ni sa mo kri ti ke i sa mo di sci pli ne. 22 Po po vić je te o ri ju sko ro je vi ća pri me nji vao na po je din ce, dru štve ne gru pe i re do ve, ali i na na ro de. Po seb no na gla ša va da pra vi se ljak ni kad ni je sko ro je vić: Ja sam od u vek sma trao se lja ke kao ari sto kra te na nji hov na čin [ ] ali čim osta vi te se lja ke i pre đe te na naj manjeg du ćan dži ju, na ma log tr gov ca, na se o skog uči te lja i ta ko da lje, od mah će te [među nji ma] pre po zna ti sko ro je vi ća. I da lje, u sa lo nu, u pri vat noj ku ći za ve če rom, na di plo mat skim in ter naci o nal nim kon fe ren ci ja ma, na sed ni ca ma knji žev nih i na uč nih dru šta va. 23 Na vo di i tip stu den ta ko ji je ser vi lan pre ma pro fe soru do is pi ta pa po sle s vul gar nom be stid no šću bu lji u nje ga bez po zdra va. 24 Po po vić sma tra da ti pu sko ro je vi ća od go va ra ta dašnji bu gar ski na ci o nal ni ka rak ter. Bu ga ri su svo je uspe he po stigli la ko i jef ti no, zbog če ga se kod njih ja vio hi bris. 25 Jo va nović me đu tim uka zu je na sla bo sti tog kri te ri ju ma, jer ima to li ko pri me ra da sko ro je vi ća ni je mo gao da sa ču va od hi bri sa ni je dan sa naj ve ćom mu kom iz vo je va ni uspeh. 26 Na gla ša va da je naj važni ja te za Po po vi će ve te o ri je sko ro je vi ća da na va la sko ro je vića nu žno pro iz vo di ve će ili ma nje po re me ća je u dru štve nom živo tu, ko ji po ne kad mo gu oti ći to li ko da le ko da se raz vi ju u kri zu kul tu re. Za raz li ku od da na šnjeg, pot pu no ne ga tiv nog zna če nja poj ma in hi bi ci ja, Bog dan Po po vić na gla ša va da kul tu ra pretpo sta vlja, pre sve ga, in hi bi ci ju (taj iz raz či nio se Bog da nu najpri klad ni jim), a sko ro je vić, da bi raz vio što ve ću ko li či nu sna ge 21 Ibid., str. 317. 22 Jo va no vić S., Bog dan Po po vić, str. 729. U pri ka zu ro ma na Kvi san te (Qu isanté) en gle skog pi sca Ho u pa (A. Ho pe), Jo va no vić ana li zi ra mo del po li tiča ra sko ro je vi ća u En gle skoj. Vid. Jo va no vić S., Kvi san te, ro man An to ni ja Ho pa, SD 12, 1900, str. 529 534. 23 Po po vić B., Psi ho lo gi ja sko ro je vi ća, str. 323. 24 Ibid., str. 326. 25 U ne mač koj aro gan ci ji ta ko đe pre po zna je jed nu sko ro je vić ku ka rak te ri sti ku. Vid. Po po vić B., Psi ho lo gi ja sko ro je vi ća, str. 319 322. 26 Jo va no vić S., Bog dan Po po vić, str. 729. 131
BORIS MILOSAVLJEVIĆ ra di svog uspe ha, gle da da se što vi še oslo bo di baš in hibici je. 27 Te o ri ja sko ro je vi ća je Bog da nu Po po vi ću bi la po la zna tač ka za raz mi šlja nja o po li ti ci. Pod ra di ka li zmom (ne Ra di kal nom stran kom) ko ji je sma trao za zlo, pod ra zu me vao je me to do logi ju ko ja ne re ša va po li tič ke pro ble me na osno vu ste če nog isku stva, već pre ma una pred po sta vlje nim fi lo zof skim na če lima. 28 Po po vi će va kri ti ka sko ro je vi ća na la zi se već u nje go voj ra noj stu di ji (1889) o Bo mar šeu (Be a u mar cha is). 29 Osno ve Jo va no vi će ve kri ti ke po lu in te lek tu al ca tre ba tra ži ti u nje go vim tek sto vi ma sa te ma ti kom iz po li tič ke fi lo zo fi je i te ori je, od no sno ra noj kri ti ci Ru so o vog uče nja (1895). Jo va no vić na i me na gla ša va da Ru so in di vi du al ne slo bo de žr tvu je op štoj, ega li ta ri stič ki shva će noj slo bo di. Sle de ći Kon sta no vu (Be njamin Con stant) kri ti ku, is ti če da Ru so ni je ogra ni čio vlast, ni ti ju osla bio; on je za dr žao bez gra nič nu, ali svi ma do stup nu vlast. Zbog to ga je ideal sva kog gra đa ni na u Fran cu skoj da bu de ne što u dr žav noj upra vi: Kao što je Ben ža men Kon stan pri me tio, to i ni je slo bo da, ne go de spo ti zam, ali vul ga ri san. 30 Ni je iz vr še na po de la vla sti, ni ti je ona po sta la ogra ni če na, tj. od go vor na. 31 Jova no vić sma tra da je Ru so mo gao vlast osta vi ti neo gra ni če nom kao što je bi la, ali za vla da re pro pi sa ti stro že kva li fi ka ci je. Ako je zbog po gre šnog po i ma nja jed na ko sti hteo da uki ne kva lifi ka ci je, on da je mo rao ogra ni či ti vlast do ko je sva ko mo že da do đe. Ru so je, is ti če Jo va no vić, bio du žan da ogra ni či i osla bi vlast, a on je uči nio ne što tre će, što je upra vo naj lo ši je re še nje. Ru so je na i me osta vio ap so lut nu vlast do stup nu sva ko me: U to me po gle du Ru so o ve ide je ima ju ta ko re ći ple bej ski ka rak ter. Ple be jac je bun tov nik, ali oso bi te vr ste. On se ne bu ni pro tiv vla sti, ne go pro tiv vla sni ka. To je je dan čo vek ko ga je sud bina po sta vi la do le, a ko ji ima am bi ci ju da se što vi še po dig ne. Ali baš za to što ima tu am bi ci ju, on i ne po mi šlja da vi ša me sta uki ne. On ne vi če za to što ima ta kvih me sta, ne go vi če za to što je nje mu pri stup do njih us kra ćen. To je čo vek ko ji ho će da se pro gu ra. I odi sta, po ko ji put na ma mo ra bi ti već i muč no što 27 Jo va no vić S., Bog dan Po po vić, str. 729. Up. Po po vić B., Ob u zda vaj te ose ćanja!, Sa bra na de la 6, 210 217. 28 Jo va no vić S., Bog dan Po po vić, str. 729. Vid. Po po vi ćev kri tič ki osvrt na ra dika li zam Jo va na Sker li ća u: Po po vić B., Jo van Sker lić kao knji žev ni kri ti čar, Sa bra na de la 1, 1920, str. 335 i da lje. 29 Vid. Po po vić B., Bo mar še, Sa bra na de la 2, 1889, str. 29 152, po seb no str. 146. i da lje. 30 Vid. Jo va no vić S., O dru štve nom ugo vo ru, SD 12, 1895, str. 198. Up. Constant B., De la re spon sa bi lité de mi ni stres, in: Œuvres po li ti qu es, eds. C. Lou an dre, Pa ris 1874, 95 110. 31 U re al no sti vlast je neo gra ni če nost i zbog to ga su svi kon ti nen tal ni po ku šaji stva ra nja ko lek tiv ne vla sti za vr ši li u ti ra ni ji po je din ca (Ro be spjer, Na poleon). Vid. Jo va no vić S., Berk, SD 10, 1935, str. 195. 132
BORIS MILOSAVLJEVIĆ Ru so o ve po li tič ke ide je iz gle da ju [ka o] fi lo zo fi ja ta kvog jed nog čo ve ka. 32 Jo va no vić na gla ša va da tre ba ima ti u vi du da Ru soo va jed na kost ni je sim pa tič na jed na kost, ko ja se ja vlja ka da lju di že le da uklo ne raz li ke da bi se što pri sni je zbli ži li. Upra vo su prot no, ona na sta je iz stra ha da dru gi ne bu de bo lji, od no sno iz stra ha od ti ra ni na, što u osno vi pred sta vlja su rev nji vost na tu đu ve li či nu, pa tek on da bri gu za vla sti tu slo bo du: U ne ku ru ku, na nju bi se mo glo pri me ni ti ono što je Pru don (Pi er re-jo seph Pro ud hon) o de mo kra ti ji uop šte tvr dio, na i me, da je ona za vist (La Démoc ra tie, c est l en vie). 33 U Jo va no vi će vom ter mi nu plebe jac tre ba tra ži ti ko ren nje go vog ka sni je for mu li sa nog poj ma po lu in te lek tu a lac, ko ji je bio bli zak ter mi nu Bog da na Po po vi ća sko ro je vić. 34 En gle ski obra zac vas pi ta nja Sko ro je vić je po jam su pro tan en gle skom vas pit nom obra scu gospo di na (gen tle man), ko ji je Bog dan Po po vić shva tao kao obrazac sa vre me nog kul tur nog čo ve ka: Taj iz raz džen tlmen ne treba po gre šno raz u me ti. On ne zna či ari sto kra ta. Bi lo bi mno go tač ni je re ći da džen tlmen zna či do bro vas pi ta nog čo ve ka čove ka ko ji je do bio do bro po ro dič no i do bro škol sko vas pi ta nje, prem da ni je is klju če na mo guć nost da ne ko i iz van svo je ku će i ško le do bi je do bro vas pi ta nje. 35 Jo va no vić uka zu je na to da je kul tur ni obra zac en gle skog džen tlme na za sno van na na sle đu sta rog hu ma ni zma, na dah nu tog sto ič kom fi lo zo fi jom Epik ta ta i Mar ka Aure li ja, ko ji se ne go vao u en gle skim sred njim ško la ma. Osnov na ide ja je da se, pre ma sto ič kim uzo ri ma, tra ži unu tra šnji mir i ujed na če no i rav no mer no ras po lo že nje. Dru štve ni sa o braćaj tre ba da bu de što je mo gu će vi še pra vil nog i mir nog to ka, ta ko da čo vek u ko mu ni ka ci ji sa dru gi ma uvek bu de je dan isti, ne ot kri va ju ći svo ja tre nut na ras po lo že nja: U is toj me ri, tre ba se ču va ti da ni dru gi ne uvu ku nas u krug svo jih či sto lič nih stvari. U sva kom tre ba da po štu je mo čo ve ka, ali ni za či ju lič nost ne tre ba da se ve že mo su vi še. Uvek jed ni isti, mi tre ba da se pre ma sva kom po na ša mo vi še ili ma nje na isti na čin. Sa mo on da, ako lju di bu du iz ba ci li iz svo jih me đu sob nih od no sa svo je oso be nosti, svo ja uzru ja va nja, svo je ja, ko je je u stva ri sa mo za njih važno sa mo on da mo gu nji ho vi me đu sob ni od no si bi ti po šte đe ni 32 Jo va no vić S., O dru štve nom ugo vo ru, str. 199 200. 33 Ibid., str. 193. Up. Pro ud hon P-J., La révo lu tion so ci a le démon trée par le coup d état du 2. décem bre Œuvres com ple tes 7, Li bra i rie in ter na ti o na le, Pa ris 1868, str. 53. 34 Up. Po po vić B., Psi ho lo gi ja sko ro je vi ća, 324; Jo va no vić S., Bog dan Po pović, str. 728 729. O poj mu po lu in te lek tu a lac vid. Jo va no vić S., O kul tur nom obra scu, u: Je dan pri log, str. 566 573. 35 Jo va no vić S., Bog dan Po po vić, str. 728. 133
BORIS MILOSAVLJEVIĆ bu ra i po tre sa. Sa mo vla da o ko joj su sto i ci go vo ri li, pro iz vo di, kad se pri me ni na dru štve ni sa o bra ćaj, ono što se zo ve takt. 36 Sam Jo va no vić je usvo jio ne ka od pra vi la ova ko de fi ni sa nog dobrog po na ša nja, ali ne ne kri tič ki. On je po seb nu pa žnju po sve tio iz u ča va nju Me re di ta (Ge or ge Me re dith), 37 či ja je osnov na te ma upra vo kri ti ka džen tlmen skog vas pi ta nja. Jo va no vić sve do či da je Bog da nu Po po vi ću skre tao pa žnju na na čel ni pro blem da svaki vas pit ni si stem, sa mim tim što je si stem, ima svo je sla bo sti. Pre po ru či vao mu je Me re di to vu kri ti ku džen tlmen skog vas pi tanja: Sa sa mo sa vla đi va njem mo že se ta ko pre te ra ti da ose ćajnost bu de sa svim ugu še na, a po nos pre ko mer no raz vi jen. U tom slu ča ju sa sr dač no šću sla bi i iskre nost, i mo že se de si ti da ce lo na še bi će po sta ne iz ve šta če no. 38 Bog dan Po po vić je Jo va novi ću od go vo rio da ne pi še za En gle ze, već za Sr be pla ho vit na rod ko ji se još ni je na u čio sa vla đi va ti i da ne ma opa sno sti da će se usled džen tlmen skog vas pi ta nja od jed nom isu vi še profi ni ti. 39 Iz istih raz lo ga, mo že se za klju či ti, Bog dan Po po vić čvr stom ru kom upra vlja knji žev nim ži vo tom pre ko Da ni či ćeve ka te dre i Srp skog knji žev nog gla sni ka. Jo va no vić za klju ču je da je Po po vi će va vlast u knji žev no sti jed no vre me ne sum nji vo bi la dik ta tu ra, ali uka zu je da je, u vre me ka da se sle po ve ro valo u na uč ni po zi ti vi zam i ma te ri ja li zam, po sti gla ve li ki uspeh u vas pi ta va nju uku sa i po seb no po što va nju ko je je za do bi la kul tu ra i knji žev nost. 40 Jo va no vić se sla že sa gle di štem Bog da na Po po vi ća da je Sr bi ma po treb na En gle ska sa mo di sci pli na. Po pović is ti če tri en gle ske uzor ne vr li ne lju bav pre ma (in di vi du alnoj, ne ega li ta ri stič koj) slo bo di, pa tri o ti zam i prav nu jed na kost (pra vo kri ti ke). 41 Jo va no vić uka zu je na to da se u En gle skoj po jam džen tlme na me njao vre me nom, a da ga je Po po vić shva tao pre ma vik to rijan skom stan dar du. Is ti če da je bri tan ska sred nja ško la, ima la, kao i ne ka da grč ki so fi sti, za cilj da od ne gu je oso bi ne po treb ne po li ti ča ru: Po li ti ča ru je, od svih vr li na, sa mo di sci pli na naj potreb ni ja. Ko ne ume da vla da so bom, taj ne ume da vla da ni drugi ma. U po li ti ci ni je do volj no bi ti ener gi čan; tre ba bi ti još i umeren; bez ener gi je se ne mo že za do bi ti vlast, ali bez ume re no sti 36 Ibid., str. 726. 37 Jo va no vić S., Džordž Me re dit, SD 11, 1920, str. 487 493. 38 Jo va no vić S., Bog dan Po po vić, str. 726. Vid. kri tič ko iz da nje Me re di to vog Ego i sta, Me re dith G., The Ego ist, eds. Ste ven son R. C., Bro a dvi ew Press, 2010. 39 Jo va no vić S., Bog dan Po po vić, str. 727; Po po vić B., Šta Sr bi ima ju da na u če od En gle za, Sa bra na de la 6, 1918, 1938, str. 227 246. 40 Po po vić B., O vas pi ta va nju uku sa, Sa bra na de la 4, 1895, str. 21 48. 41 Po po vić B., Tri oso bi ne en gle skog na ro da, Sa bra na de la 6, 1940, str. 311 329. Up. Rakić V., Bogdan Popović, iz razgovora i sećanja davnih, priredio Tartalja I., Biblioteka grada Beograda, Beograd 2004, 82 i dalje. 134
BORIS MILOSAVLJEVIĆ se ona ne mo že odr ža ti, jer zlo u po tre be vla sti sa mo ume re nost spre ča va. 42 Jo va no vić uka zu je na pri mer (en gle skog pre mi je ra) Bal fu ra (Art hur Bal fo ur) ko ji ni je imao ni če ga za jed nič kog sa da na šnjim pro fe si o nal nim po li ti ča rem ko ji spa ja s osku di com op šte kul tu re ja či nu am bi ci je i br zo shva ta nje tre nut ne si tu a ci je. Bal fur je bio vi so ko obra zo van čo vek, ko ji se ba vio po li ti kom vi še po du žno sti ne go iz am bi ci je, i ko ji ni je gle dao sa mo na tre nut nu si tu a ci ju, ne go i na ono što po sle nje ima da do đe. 43 U stu di ji o Ber ku, ana li zi ra ju ći en gle sko po li tič ko is ku stvo iz ko jeg je te o re ti za ci jom iz ve den uni ver zal ni mo del sa vre me nog par la men ta ri zma, 44 Jo va no vić uka zu je da po li ti ka, za raz li ku od teh ni ke, ni je pro iz vod is klju či vo ljud skog uma, jer su njoj moral ne oso bi ne po treb ni je ne go um ne. 45 En gle zi su za me ra li džen tlmen skom vas pi ta nju da vi še ne gu je mo ral ne, ne go in te lek tu al ne spo sob no sti, zbog če ga je džentlmen imao ka rak ter, ali ne i zna nje. 46 U Sr bi ji, upra vo su protno, od po li ti ča ra se tra ži la in te li gen ci ja, a ne ka rak ter: Ako su En gle zi is ku si li da ka rak ter ni je do vo ljan, mi smo is ku si li ne ma nje, da ni in te li gen ci ja ni je do volj na. 47 Jo va no vić na gla ša va da džen tlmen sko vas pi ta nje, iz me đu dva ra ta već iz gle da za stare lo. Džen tlmen sko vas pi ta nje zah te va sa mo di sci pli nu, ko ja se ne mo že ste ći bez ve li kog na po ra. Is ti če da je ova kvo vas pi tava nje mo gu će u vre me mi ra, ali ne i u vre me dru štve nih kriza, ka da je po je di nac vi še upu ćen na svo ju gru pu ne go na se be sa mog. Jo va no vić sve do či da je Bog dan Po po vić po sled njih go di na njiho vog dru že nja če sto go vo rio o srp skom na ci o nal nom ka rakte ru i da Sr bi ne uvi đa ju ko li ko im je po treb na kul tu ra: To je uzrok da na še do bre oso bi ne osta ju u si ro vom sta nju, dok se na še rđa ve oso bi ne raz vi ja ju ne sme ta no. 48 Ne sum nji vo je da je Jo va no vić pod sti ca je i ide je za raz ma tra nje pi ta nja srp skog na ci o nal nog ka rak te ra i kul tur nog obra sca do bio u raz go vo rima sa Bog da nom Po po vi ćem. 49 Tre ba na po me nu ti da je Po po vić 42 Jo va no vić S., Bog dan Po po vić, str. 753. 43 Jo va no vić S., Ar tur Bal fur, SD 2, 1930, str. 681. 44 Jo va no vić S., Berk, str. 212. 45 Ibid., str. 28. Upor. Berk E., Raz mi šlja nja o re vo lu ci ji u Fran cu skoj, Fi lip Vi šnjić, Be o grad 2001; Bur ke E., Re flec ti ons on the Re vo lu tion in Fran ce, A Cri ti cal Edi tion, eds. Clark J. C. D., Stanford Univ. Press, Stanford 2001, str. 220. 46 Jovanović S., Bogdan Popović, str. 754. 47 Ibid. 48 Ibid., str. 727. 49 Up. Knežević R., Predgovor u: Jovanović S., Moji savremenici, Avala, Vindzor 1961. 135
BORIS MILOSAVLJEVIĆ bio i među osniva či ma Srp skog kul tur nog klu ba (1937), ko ji u samom svom ime nu sa dr ži po jam kul tu re. Kul tur ni obra zac Jo va no vić kul tu ru de fi ni še kao po jam ši ri od na u ke, umet no sti i po li ti ke: Ka da je reč o kul tu ri jed nog na ro da, mo ra ju se uze ti u ob zir sve gra ne nje go vog du hov nog ži vo ta: ne sa mo nje go va na u ka, ne go isto ta ko nje go va ve ra i mo ral, nje go va knji žev nost i umet nost, nje go va po li ti ka i pra vo, nje go va voj ska i pri vre da, nje go vi obi ča ji i za ba ve... Tek na osno vu sve ga to ga mo že se re ći ka kav kul tur ni obra zac taj na rod ima, i ko li ko je taj obra zac pro du bljen i pre fi njen. 50 Raz ma tra ju ći naj op šti je evrop ske kultur ne obra sce, Slo bo dan Jo va no vić uka zu je na re ne san sni kultur ni obra zac u Ita li ji, hu ma ni stič ki kul tur ni obra zac XVI II ve ka i en gle ski kul tur ni obra zac. Vi so ki hu ma ni stič ki kul tur ni obrazac je bio for mi ran na osno vu uzo ra iz an tič ke fi lo zo fi je. Hu mani sti ni su bri nu li o usa vr ša va nju usta no va, već po je din ca, ko je po či nje sa mo po sma tra njem i sa mo sa vla đi va njem. Sle de ći sta re grč ke iz re ke po znaj se be sa mog i sve sa me rom, 51 hu ma ni sti su sma tra li da u tra že nju me ri la vred no sti sve stva ri tre ba uzima ti kao de lo ve jed ne ce li ne i uskla đi va njem od ba ci va ti jed nostra no sti i pre te ra no sti. Čo vek obra zo van pre ma hu ma ni stič kom obra scu ne be ži od uspe ha u ži vo tu, ali pa zi da mu uspeh ne po sta ne neo do lji va strast i svoj du hov ni raz voj sma tra glav nim ci ljem: Hu ma ni sti su na u či li od an tič kih fi lo zo fa da ne tre ba žive ti na su mi ce, da ima jed na ve šti na ži vlje nja ko ju va lja na u či ti, i da sa mo ta ve šti na uno si re da i je din stva u naš ži vot. 52 Hu mani stič ki obra zac je du go vla dao na Za pa du, a nje go vi po seb ni iz ra zi su en gle ski go spo din (gen tle man), ne mač ki kul tur ni čo vek (Kulturträger), fran cu ski ča stan čo vek (honnête hom me). 53 Taj obra zac je po ste pe no po ti ski van. Sta ri hu ma ni zam je te žio da na što vi ši ste pen obra zo va nja uz dig ne ma kar i ma nji broj lju di, a sa vre me na de mo kra ti ja, su prot no to me, te ži pro sve ći va nju što ve ćeg bro ja lju di, ma kar se zbog to ga ste pen obra zo va nja sni žavao. Pre ma sta rom obra scu va žno je bi lo ka kav je ko, a ne šta je po sti gao i ko li ko us peo. 54 50 Jovanović S., Jedan prilog, str. 566. 51 Poznate grčke izreke za koje postoje svedočanstva da su bile urezane u zidove hramova u Delfima (γνῶθι σεαυτόν; μηδὲν ἄγαν) ili se pripisuju pojedinim mudracima (μέτρον ἄριστον), Paus. 10. 24: 1; D. Laert. 1.6: 91. 52 Jovanović S., Jedan prilog, str. 567. 53 Up. Saisselin R. G., De l honnête homme au dandy ou d une esthétique de l imitation à une esthétique de l expression, in: L honnête homme et le dandy, eds. par Alain Montandon (Ėtudes littéraires françaises), Gunter Narr Verlag, Tübingen 1993, str. 13 14. 54 Jovanović S., Jedan prilog. 136
BORIS MILOSAVLJEVIĆ Po čet kom XIX ve ka, u vre me ob no ve srp ske dr žav no sti, do minan tan je sta ri tra di ci o nal ni kul tur ni obra zac. 55 To kom tur ske vla da vi ne je osta lo uglav nom kon zer vi ra no na sle đe no sta nje u kul tu ri srp skog na ro da, ka kvo je po sto ja lo u sred njo ve kov noj dr ža vi. Na kon uspe šno za vr še nih ra to va za oslo bo đe nje i obno vu srp ske dr ža ve, sre di nom XIX ve ka, do šlo je do obr ta u sko ro svim gra na ma du hov nog ži vo ta Sr bi je. Kri ti ku tra di ci je u ime ra ci o na li zma i li be ral nih ide ja, za po čeo je još u XVI II veku, ka da je du hov no vođ stvo na šeg na ro da pri pa da lo Cr kvi, Do si tej Ob ra do vić, naš pr vi pro sve ti telj i za pa da njak. 56 Pod uti ca jem Do si te je vog pro sve ti telj stva i Vu ko vih re for mi, kao i obra zo va njem omla di ne u ne mač kim dr ža va ma i Fran cu skoj, srp ska kul tu ra se sve vi še odva ja la od cr kve. Li be ral ni ide o lozi su se za la ga li za vol te ri jan sku gra đan sku re li gi ju bez čude sa, po po va i fa na ti zma. 57 Mla da srp ska in te li gen ci ja, ko ja je ve ru u Bo ga sve vi še za me nji va la ve rom u na u ku, slo bo du i pro sve tu, i cr kva, za jed nič ki su mo gli da ra de još sa mo na na ci o nal nom po lju. Dvo ji ca vo de ćih mo ra li sta, Do si tej Ob ra do vić, sa svo jom verom u škol ska zna nja, i Sve to zar Mar ko vić, sa svo jim poj mom bo ljeg čo ve ka, 58 ni su ute me lji li no vi kul tur ni obra zac, ko me za me na ni je mo gao da bu de ni na ci o nal ni obra zac do brog Srbina, osmi šljen u vre me Uje di nje ne omla di ne srp ske, ni ti po litič ki obra zac so ci ja li ste ili li be ra la. Jo va no vić uka zu je da Marko vi ćev bo lji čo vek ima slič no sti sa Tur ge nje vlje vim li kom Ba za ro va. Za raz li ku od kul tur nog čo ve ka, ko ji pa zi da se što pot pu ni je i sklad ni je raz vi ja, Mar ko vi ćev bo lji čo vek je sleđe ni in te lek tu a lac. Za raz li ku od Do si te je ve ru so ov ske sen timen tal ne ose ćaj no sti, Mar ko vi ćev bo lji čo vek se usi lja vao da u svim pri li ka ma bu de ona ko iz nad svo jih lič nih ose ća nja, kao što je to na uč nik u tre nu ci ma pro ma tra nja i is tra ži va nja. 59 Mar ko vi ćev po zi ti vi stič ki ideal je čo vek ko ji ne ma ni šta sebič no, ni ti su bjek tiv no, ali u isto vre me ne ma ni sr ca: U naše vre me, ko mu ni sti su po ka za li ka kav taj ideal iz gle da, kad se ostva ri. 60 Jo va no vić na gla ša va da po sle Do si te ja Ob ra do vi ća i Sve to za ra Mar ko vi ća u srp skoj knji žev no sti ni je bi lo zna čaj nijih mo ra li sta, iako su mo ra li sti do ne kle bi li i Bog dan Po po vić, 55 Vid. Jeremić D., O filozofiji kod Srba [1968], Plato, Beograd 1997; Jovanović S., Jedan prilog, str. 567. 56 Jovanović S., Jedan prilog, str. 545. 57 Popov, Liberalne ideje, str. 315. 58 Jovanović S., Jedan prilog, str. 569. 59 Ibid., str. 569. 60 Ibid., str. 569. 137
BORIS MILOSAVLJEVIĆ Boži dar Kne že vić i Uroš Pe tro vić. 61 Nje goš je dao na ci o nal ni, a ne kul tur ni ili mo ral ni obra zac. 62 Srp ska in te li gen ci ja ni je pre sa di la ni je dan stra ni kul tur ni obrazac, ni ti je sa sta vi la ne ki ori gi nal ni obra zac na osno vu kul tur nih ele me na ta srp skog na ro da. Jo va no vić na gla ša va da je neo bično što in di vi du a li stič ki na rod, kao što su Sr bi, ni je po sve ćivao vi še pa žnje raz vi ja nju kul tur nog obra sca, ko ji je po treb ni ji po je din cu, ne go za jed ni ci. 63 Za klju čak. (Ne)sa vre me nost poj ma po lu in te lek tu a lac Po jam po lu in te lek tu al ca je ve zan za vre me ko je je, zbog istorij skih slo je va ko ji ga de le od na šeg vre me na, ve o ma da le ko da na šnjem či ta o cu. Obič no se po ru ke iz tog vre me na raz u meva ju dru ga či je u od no su na to ka ko su ta da bi le raz u me va ne. Na pri mer, kri ti ka sko ro je vi ća je u vre me ko mu ni zma bi la preu sme re na na kri ti ku ce log pret ko mu ni stič kog dru štva. Nu ši će va i Srem če va (u osno vi kon zer va tiv na i tra di ci o na li stič ka) kri ti ka po je di nih fe no me na u dru štvu i psi ho lo ških ti po va kao što je sko ro je vić, a ne ce log dru štva, pri ka zi va na je kao kri ti ka (ma lo) gra đan skog men ta li te ta ce log bur žo a skog sve ta, ko ji je ko muni zam za u vek osta vio u isto ri ji. Od sa mog po čet ka no ve vla sti, ide ja je bi la da se iz vrg ne ru glu i osra mo ti sve što je pret ho dilo Ti to vom re ži mu i što ni je hte lo da mu se pri klo ni. 64 Ko li ko je iz me njen na čin raz mi šlja nja, naj bo lje bi se mo glo pri ka za ti pri me rom da bi oso ba ko ja se u pot pu no sti ukla pa la u Jo va novi ćev po jam po lu in te lek tu al ca, da nas bi la sma tra na za oso bu od kul tu re, in te lek tu al ca i ko le no vi ća. Po sle ra ta, to kom pri nud nih ve štač kih pro ce sa ni ve la ci ja na go re i na do le ce lo kup nog sta novni štva Ju go sla vi je, pre se lja va nji ma i po ku ša jem da se na pre čac ofor mi za ko mu ni zam/so ci ja li zam pre ko po treb na vla da ju ća rad nič ka kla sa, ko ja je pre ra ta, pre ma naj ši rem shva ta nju ovog poj ma, ob u hva ta la je dva 10% sta nov ni štva Ju go sla vi je, ni ka kav zna čaj se vi še ni je pri da vao bur žo a skoj kul tu ri. 65 Ka sni je među tim, su prot sta vlja njem Sta lji nu, sa oslon cem na za pad nu pomoć, oži vlja va bur žo a ski i na ci o nal ni duh u knji žev no sti, či ja je neo če ki va na po pu lar nost i či ta nost oštro kri ti ko va na (uklju ču jući i nad re a li ste sa put ni ke) i su zbi ja na plan skim pre vo đenjem 61 Jovanović S., Bogdan Popović, str. 717 754; Uroš Petrović, str. 711 716. 62 Jovanović S., Njegoš, SD 11, 1925, str. 789. 63 Jovanović S., Jedan prilog, str. 571. 64 Jovanović S. et al., Ocena o suđenju [15. 7. 1946], Poruka, 1. 8. 1955, str. 30 31. 65 Jovanović S., Kardeljev govor u Oslu, Poruke,1955, str. 155. 138
BORIS MILOSAVLJEVIĆ i štam pa njem kla si ka mark si zma i fran cu skih pro sve ti te lja ma te ri ja li sta. 66 Obr ta nje ce log dru štva na gla vač ke do ve lo je do ko re ni tih prome na, u ko ji ma su po je di ni pred rat ni po lu in te lek tu al ci, među nji ma upra vo i oni ko je je Jo va no vić imao u vi du ka da je opi si vao ovaj fe no men, sa vi so kim po lo ža ji ma u so ci ja li stič koj kul tu ri i na uč nim in sti tu ci ja ma, do bi li i auru istin skih in te lek tua la ca, naj če šće spo je nu sa sfu ma tom pred rat nog go spo di na, ko ji je u mla do sti ne što na u čio, što bi, ka ko se ta da gle da lo, do li ko va lo go spo šti ni, npr. fran cu ski (obič no kao iz be gli ca na ubr za nom ško lo va nju to kom Pr vog svet skog ra ta, a ne kao probra ni dr žav ni pi tom ci iz pret hod nih ge ne ra ci ja). Ako ima ne ku po ro dič nu pred i sto ri ju, ko ju ni je mo gao sa kri ti u vre me ka da se fal si fi ku ju bi o gra fi je da bi se što vi še is ta klo po li tič ki po dobno pro le ter sko, ne-bur žo a sko i ne-ku lač ko po re klo, obič no se sa pod sme hom od no si pre ma sve mu što pret ho di ko mu ni zmu, svo ji ma i sa mom se bi, što je sve sra ču na to da osta vi od go vara ju ći uti sak na sa be sed ni ka. Ta ko se u po rat nom dru štvu poste pe no for mi ra la pred ra su da da je u ovom ti pu sa ču va no sve naj bo lje, a uki nu to sve naj lo ši je iz pro šlog, u okvi ru sa me lično sti ko ja je svo jom na pred no šću pre va zi šla pro šlo i svo jim (mark si stič ko-hu ma ni stič kim) ko smo po li ti zmom se uz di gla iz nad pro vin ci jal ne ma lo gra đan šti ne. Za ovaj tip, kao i za sve pra ve ko mu ni ste, ve ra, po ro di ca i na ci o nal no ose ća nje su bi li i osta li ma lo gra đan ske pred ra su de. 67 Upra vo se ov de na la zi rodno me sto i taj na kri ti ke ce lo kup ne srp ske tra di ci je i kul tu re kao fi lo zo fi je pa lan ke. Jo va no vi ćev ski tip po lu in te le ku tal ca, za hva lju ju ći svom opor tuni zmu, ni je pre ži veo sa mo ve li ke lo mo ve ka kvi su bi li rat, re volu ci ja, in for mbi ro, već je, upra vo ovaj tip, za u zeo me sto auto rite ta u po sle rat noj so ci ja li stič koj kul tu ri. Na je dan ili na dru gi način, na šao je oslo nac u sa mom vr hu so ci ja li stič ke bi ro kra ti je. Pre ma Ana to mi ji jed nog mo ra la (1954) Mi lo va na Đi la sa, tip čo ve ka ko ji je pre o vla dao na vr ho vi ma stran ke, ni je tip bo ljeg čo ve ka ili no vog so ci ja li stič kog čo ve ka, ni ti uop šte ne ki novi tip, već sa svim sta ri tip, tip rat nog pro fi te ra sa svom svojom sa mo ži vo šću, raz me tlji vo šću i ras ko ši. 68 Jo va no vić uka zuje da Ti to i dru ži na ži ve u go spod stvu i bo gat stvu, i kao svi skoro je vi ći, ne sa mo da ra si pa ju, ne go se ti me još i raz me ću. Taj njihov luk suz, ko ji je čak i Đi la sa uz bu nio, mo rao je kod osta lih 66 Jovanović S., Titovci i duhovni život u Jugoslaviji, Poruke, 1954, 112 118. 67 Jovanović S., Omladina u Jugoslaviji, Poruke, 1956, str. 206. 68 Jovanović S., Titovci i duhovni život u Jugoslaviji, Poruke, 1954, str. 118. 139
BORIS MILOSAVLJEVIĆ komuni sta iza zva ti raz o ča ra nje i to ne sa mo o ko mu ni stič kim vo đa ma, ne go i o ko mu ni zmu uop šte. 69 Iako je do ši re nja ti pa po lu in te lek tu al ca do šlo u me đu rat nom peri o du, po sto jao je in te lek tu al ni ko rek tiv i uzor ni mo del, ko ji, ako i ni je uvek mo gao da spre či po lu in te lek tu al ca da za u zme me sto in te lek tu a la ca, mo gao je da omo gu ći ja sno raz li ko va nje po lu inte lek tu al ca i in te lek tu al ca. Re vo lu ci o nar na prav da me đu tim ni je Slo bo da nu Jo va no vi ću pre su di la sa mo kao po li ti ča ru, već i kao kul tur nom i in te lek tu al nom uzo ru, ko ji u svo jim re vo lu ci o narnim po kli či ma (1944) osli ka va Mar ko Ri stić: ži vi spo me nik na še eru di ci je, du ho vi to sti i sti la, oli če nje na še in te lek tu al ne elite, pred sed nik Srp skog klu ba i ju go slo ven ske vla de. 70 Ni je reč o kri zi, već o po to pu pret hod nog sve ta, kra ju ce le jed ne epo he. Za raz li ku od mark si sta ko ji u re vo lu ci ji vi de vred nost po se bi, Jo va no vić je o re vo lu ci ja ma go vo rio kao o ele men tar nim nepo go da ma, po pla va ma, ze mljo tre si ma, po sle ko jih je te ško, ako je uop šte i mo gu će, ob no vi ti dr ža vu i dru štvo, po go to vo ako se ra zo ri sa mo nji ho vo sre di šte. U stu di ji o Ber ku (Ed mund Bur ke) uka zu je da je ka rak ter na ro da isto rij ski uslo vljen i da ra di kal na pro me na mo že da osta vi ne sa gle di ve po sle di ce. 71 Kul tu ra je uvek ve za na za kon kret ne lič no sti i ako se one uklo ne, ukla nja se i zna če nje ko je je kul tu ra do ta da ima la. Po što da nas ne po sto ji kul tur no je zgro ko je je ta da po sto ja lo, ne po sto ji ni kri te ri jum pre ma ko jem bi se mo gao od re đi va ti po jam po lu inte lek tu al ca, ka ko ga je od re đi vao Slo bo dan Jo va no vić. U na rednom pe ri o du re vo lu ci o nar ni (po lu)in te lek tu a lac, ko ji je za u zeo me sto uklo nje nog uzor nog kul tur nog sre di šta, po sta je no vi uzorni mo del pre ma ko me se obra zu ju i rav na ju na red ne ge ne ra ci je. Po što je za u zeo me sto auto ri te ta i ar bi tra, ni ko ni je mo gao osta ti pot pu no čist od nje go ve vla sti. To se od no si lo i na unu tra šnju emi gra ci ju, ko ja se, ko li ko je god to bi lo mo gu će, is klju či va la iz no vog so ci ja li stič kog ži vo ta, a ko joj su pri pa da li pre o sta li prija te lji i srod ni ci Slo bo da na Jo va no vi ća: Oni ko ji su ne ka da bi li pr vi, sa da tre ba da bu du po sled nji, bi li kri vi ili ne, a oni ko ji su bi li po sled nji, sa da tre ba da bu du pr vi, ili su bar je di ni ko ji imaju iz ve snog iz gle da da to bu du, ima li za za jed ni cu bi lo ka kvih za slu ga ili ne. 72 Kao što se sta nov ni štvo zbog ko mu ni stič kih 69 Jovanović S., Današnje stanje jugoslovenske komunističke stranke, Poruke, 1955, str. 184. Up. sa ruskim obaveštajnim podacima (1950) o 22 poseda (1% teritorije Jugoslavije) kojima Tito raspolaže, između ostalih, pravo feudalno imanje u Han Pijesku. Vid. Dok. Br. 92 (RGASPI, 495-277-21/1) u: Simić P. i Despot Z., Tito, strogo poverljivo, arhivski dokumenti, Službeni glasnik, Beograd 2011, str. 208. 70 Ristić M., Politika, 13. 12. 1944, str. 1. 71 Jovanović S., Berk, str. 211. 72 Vid. Milanov K., Titovština u Jugoslaviji, Pert 1952, str. 24. 140
BORIS MILOSAVLJEVIĆ eks pe ri me na ta (ne u spe li po ku šaj for mi ra nja kol ho za i sov hoza, pre se lje nja zbog ve štač kog stva ra nja rad ni štva) bes po vrat no iz me ni lo za sa mo ne ko li ko go di na vla sti ko mu ni stič ke par ti je, tako su se iz me ni li i in te lek tu al ci. 73 Iz ve sno je da se u jed nom op šti jem smi slu mo že ob no vi ti i pojam po lu in te lek tu al ca i po ne kad se on i ko ri sti, ali se sa mo deli mič no po kla pa sa kom plek snim zna če njem ko je je kod Jo vano vi ća imao. Op šte va že će je shva ta nje da ni je do volj no ima ti eks per te, već i vas pi ta nje i mo ral. Mo ral, me đu tim, ne mo že da se ve že sa mo za ra ci o nal nu od lu ku, već i za vre me, tj. is ku stvo, zbog če ga ni je jed no stav no utvr di ti mo ral ne kri te ri ju me. Da bi se do šlo do mo ra la i do utvr đi va nja kul tur nih vred no sti ko je na di la ze lo kal ne, po treb no je sa gle da ti osnov nu kul tur nu pa radig mu srp skog na ro da, jer je na osno vu nje mo gu će sa gle da ti evo lu ci ju po li tič kih obra za ca, na ci o nal nog ka rak te ra i kul tur nih osno va. Pi ta nje po lu in te lek tu al ca u smi slu u ko jem ovaj po jam ko ri sti Jo va no vić, u stva ri, po no vo otva ra, ši re, op šti je, i va žni je, pi ta nje srp skog kul tur nog obra sca. LI TE RA TU RA: Berk E., Raz mi šlja nja o re vo lu ci ji u Fran cu skoj, Fi lip Vi šnjić, Be ograd 2001. Bur ke E., Re flec ti ons on the Re vo lu tion in Fran ce, A Cri ti cal Edi tion, eds. Clark J. C. D., Stanford Univ. Press, Stanford 2001. Constant B., De la responsabilité de ministres, in: Œuvres politiques, eds. Louandre C., Paris 1874, str. 95 110. Cicvarić K., Sociologija Slobodana Jovanovića, u: Kritički eseji, priredio Debeljević S., Beograd 1912, str. 43 80. Džadžić P., Velibor Gligorić ili `identifikacija s agresorom`, Homo balcanicus, homo heroicus, BIGZ, Beograd 1987. Gligorić V., Slobodan Jovanović, Oni koji odlaze, Beograd 1932, str. 21 24. Jeremić D., O filozofiji kod Srba [1968], Plato, Beograd 1997. Jovanović S., O društvenom ugovoru [1895], Sabrana dela 12, priredili Samardžić R. i Stojković Ž., BIGZ, Jugoslavijapublik, SKZ, Beograd 1990 1991, (dalje: SD), str. 175 208. Jovanović S., Kvisante, roman Antonija Hopa, SD 12, 1900, str. 529 534. Jovanović S., Džordž Meredit, SD 11, 1920, str.487 493. Jovanović S., Njegoš, SD 11, 1925, str. 789. Jovanović S., Uroš Petrović, SD 11, 1926, str. 711 716. 73 Ibid., str. 20, 46, 104. 141
BORIS MILOSAVLJEVIĆ Jovanović S., Artur Balfur, SD 2, 1930, str. 673 681. Jovanović S., Berk, SD 10, str. 149 212. Jovanović S., Sve svoje srednjoškolsko obrazovanje, u: Spomenica o stogodišnjici Prve muške gimnazije u Beogradu, priredio Gregorić D., Beograd 1939, str. 310 312. Jovanović S., Pavle Marinković, SD 11, 1948, 1961, str. 267 296. Jovanović S., Bogdan Popović, SD 11, 1948, 1961, str. 717 751. Jovanović S., Titovci i duhovni život u Jugoslaviji [1954], Poruke, priredili Trkulja J. i Lazić Ž., Službeni glasnik, Beograd 2006 (dalje: Poruke), str. 112 118. Jovanović S., Današnje stanje jugoslovenske komunističke stranke, Poruke, 1955, str. 180 187. Jovanović S., Omladina u Jugoslaviji, Poruke, 1956, str. 201 207. Jovanović S., Titov govor pred Socijalističkim savezom, Poruke, 1957, str. 236 240. Jovanović S., Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera, SD 12, 1957, 1963, str. 541 582. Knežević R., Predgovor u: Jovanović S., Moji savremenici, Avala, Vindzor 1961. Meredith, G., The Egoist, eds. Stevenson R.C., Broadview Press, 2010. Milanov K., Titovština u Jugoslaviji, Pert 1952. Milić B., Slobodan Jovanović o socijalizmu i marksizmu, kritički osvrt na jedan oblik buržoaskog konzervatizma, Mladost, Beograd 1985. Prica O. [O. P], Slobodan Jovanović o štrajkovima u Francuskoj [1937], u: Izbor članaka, priredio Seferović N., Kultura, Beograd 1960, str. 48 52. Popović B., Bomarše [1889], u: Sabrana dela 2, priredio Tartalja I., ZUNS, Beograd 2001, (dalje: Sabrana dela), str. 29 152. Popović B., O vaspitavanju ukusa [1895], Sabrana dela 4, str. 21 48. Popović B., Jovan Skerlić kao književni kritičar [1920], Sabrana dela 1, str. 323 349. Popović B., Psihologija skorojevića [1922], Sabrana dela 6, str. 314 326. Popović B., Tri osobine engleskog naroda [1940], Sabrana dela 6, str. 311 329. Popović B., Obuzdavajte osećanja!, Sabrana dela 6, str. 210 217. Proudhon P-J., La révolution sociale démontrée par le coup d état du 2. décembre Œuvres completes, 7, Librairie internationale, Paris 1868. 142
BORIS MILOSAVLJEVIĆ Rakić V., Bogdan Popović, iz razgovora i sećanja davnih, priredio Tartalja I., Biblioteka grada Beograda, Beograd 2004 Ristić M., Izdajnik Draža Mihailović i njegovi fašistički saučesnici, Politika, 13. 12. 1944, str. 1. Saisselin R. G., De l honnête homme au dandy ou d une esthétique de l imitation à une esthétique de l expression, in: L honnête homme et le dandy, eds. par Alain Montandon (Ėtudes littéraires françaises), Gunter Narr Verlag, Tübingen 1993. Stojković A., Razvitak filosofije u Srba, Slovo ljubve, Beograd 1972. Boris Milosavljević Institute for Balkan Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade THE CONCEPTS OF THE CULTURAL MODEL AND THE SEMI-INTELLECTUAL Abstract The culture of a nation as understood by Slobodan Jovanović (1869 1958) encompasses all aspects of intellectual life, science, religion, ethics, literature, art, politics, law, army, economy, customs and leisure. The paper presents the phenomenon of a semi-intellectual as described and understood at the time the term was invented. It points to association with the concepts used in Bogdan Popović s (1864 1944) theory of the parvenu. The semi-intellectual s evolution ends with his taking over the position of the intellectual. The paper examines if the concept of the semi-intellectual as defined by S. Jovanovic is applicable to the present time. Key words: culture, cultural model, semi-intellectual, Slobodan Jovanović, Bogdan Popović 143
MARKO STAMENKOVIĆ Univerzitet u Gentu, Belgija DOI 10.5937/kultura1237144S UDK 75.044 originalan naučni rad ČITANJE AMBASADORA FUNDAMENTALNI NARCIZAM, PONIŠTENJE SUBJEKTA I JOŠ JEDNA SKICA ZA AUTODESTRUKTIVNU FUNKCIJU POGLEDA Sa že tak: Ovaj tekst na stao je u kon tek stu pre li mi nar nih is tra ži va nja auto ra na te re nu ana li ze sli ke, u ko jem funk ci ja po gle da ima pre su dan zna čaj u ope ra ci ji po ni šte nja su bjek ta po sma tra nja. Tekst po la zi od po zna tih te o rij skih i isto rij sko-umet nič kih tu ma če nja sli ke Am ba sa do ri, ko jom Hans Hol bajn Mla đi, u pr voj po lo vi ni še sna e stog ve ka, su protsta vlja ne sa mo op tič ku, ne li ne ar nu per spek ti vu do mi nant noj cen tral noj ge o me trij skoj per spek ti vi, ne go i jed nog ge o me trij skog (pra vo li nij skog, stra ight) su bjek ta dru ga či jem su bjek tu: op tič kom, eks-cen trič nom, skopič kom. Na me ra tek sta je da, i pet ve ko va ka sni je, još jed nom pro budi sta tič nog, fik si ra nog i fo ku si ra nog po sma tra ča (simp to ma i glav nog pro ta go ni stu isto ta ko sta tič ne, fik si ra ne i fo ku si ra ne kul tu re po gle da) u ci lju za u zi ma nja ra di kal no dru ga či je po zi ci je po sma tra nja. Za što? Zato što se iz me šta njem Hol baj no vog po sma tra ča iz po zi ci je sta tu sa quo (de cen tri ra njem nje go vog po gle da, op tič kim po me ra njem iz udob no sti fik si ra ne tač ke opa ža nja, kao i nje go vim fi zič kim po me ra njem) ta ko decen tra li zo va nom, eks cen trič nom po sma tra ču nu di pri li ka da se još jed nom, i sva ki put iz no va, ak tiv no uklju či u isto rij ska po me ra nja ka dru ga či joj kul tu ri po gle da. Ov de se pod dru ga či jom kul tu rom pogle da pod ra zu me va ona kul tu ra zbog ko je, kon stant nim pre ko ra če njem gra nica ne kul tu re po gle da, ima mo raz lo ga da ve ru je mo u mo guć nost dru gači jeg sve ta, dru ga či jeg po i ma nja sve ta sli ke i dru ga či jeg po i ma nja sli ke sve ta - dru ga či jeg od onog u ko jem, po put za ro blje ni ka, že li da nas zadr ži kon zer va tiv na, ata vi stič ka, sa mo do volj na, pa tri jar hal na i pa triot ska kul tu ra jed nog oko re lo cen tra li stič kog, tvr do gla vo fron tal nog i ne pri ko sno ve no pra vo ver nog ( stra ight ) po gle da na svet. Ključ ne re či: (ne)kul tu re po gle da, po ni šte nje su bjek ta, nar ci zam gleda nja, Hol bajn 144
MARKO STAMENKOVIĆ Uvod: prin cip kon tra sta 1 Oni jed no stav no osta ju us prav ni oko pra zni ne ko ja ih či ni čud no sa mim, i bli skim. Ju lia Kri ste va 2 Dve su mu ške fi gu re pred sta vlje ne na sli ci Am ba sa do ri 3 : jed na sa de sne, dru ga sa le ve stra ne otvo re nog dvo sprat nog or ma ri ća. Obe po li ce or ma ri ća, gor nja (po kri ve na ći li mom) i do nja (ot krive na), no se ra zno vr sne pred me te me đu ko ji ma se mo gu pre pozna ti od re đe ni in stru men ti (mu zič ki i na uč ni) i knji ge. Mu škarci sto je na de ko ra tiv nom po du. Ta mo, iz me đu nji ho vih no gu, u prvi plan iz bi ja ne ka kav bez o bli čan pred met, ko ji po sta vljen pod uglom u od no su na ni vo po da ba ca sko ro ne pri met nu sen ku. Poza di nu za tva ra ze le na za ve sa sa mo se u gor njem le vom uglu u od no su na nas na zi re ver ti kal na me tal no-si va li ni ja, u ko joj prepo zna je mo us prav nu ana tom sku fi gu ru ko ja iz gle da kao da lebdi u va zdu hu. Mu škar ci, u pu noj ve li či ni, fron tal no okre nu ti ka na ma, sto je mir no, us prav ni, ne po mič ni, su zdr ža ni, go to vo na lik mu zej skim vo šta nim fi gu ra ma. Onaj sa le ve stra ne u od no su na nas za u zi ma ma lo opu šte ni ju po zu, shva će nu u smi slu kla sič nog kon tra po sta, sa bla go sa vi je nom no gom u le vom ko le nu, dok je dru gi za u sta vljen u di sci pli no va nom sta vu. Obo ji ca se osla nja ju lak tom na gor nju po li cu kre den ca. Uoč lji va je raz li ka u nji ho voj ode ći. Mu ška rac le vo ode ven je ras ko šno i osta vlja uti sak sa mo do pa dlji vog bo ga ta ša ko ji po znaje estet ske nor me: on no si sjaj nu pur pur nu ko šu lju i cr ni ogr tač oper va žen sve tlim kr znom, ko ji, ot kri ven, po ka zu je do nji sloj gar de ro be ve zan upa dlji vom ma šnom oko stru ka - ne što na lik cr noj suk nji ko ja mu ot kri va no žne li sto ve i obu ću, jed no stav nu i ta ko đe cr nu. De snom ru kom dr ži pred met ko ji bi mo gao bi ti bodež to su, u sva kom slu ča ju, ko ri ce za ne ko oruž je (jer ono što 1 Pr vo bit na ver zi ja ovog tek sta na sta la je to kom pr ve po lo vi ne 2003. go di ne u kon tek stu mog ra da na di plom skoj te zi pod na slo vom Kon cept po gle da i či ta nje sli ke, od bra nje noj u ju nu iste go di ne na Ka te dri za isto ri ju mo der ne umet no sti Ode lje nja za isto ri ju umet no sti Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du. Ovaj tekst, neo bja vljen do sa da, kao i uku pan rad na svo joj diplom skoj te zi (ta ko đe neo bja vlje noj), sma tram jed nim od ključ nih ele me na ta za for mi ra nje te o rij skih uslo va u ko ji ma je sep tem bra 2011. go di ne za po če to mo je is tra ži va nje u okvi ru dok tor skih stu di ja na Fi lo zof skom fa kul te tu Univer zi te ta u Gen tu (Bel gi ja), pod na zi vom Kul tu re su i ci da. Te o ri je i prak se ra di kal nog po vla če nja - Tran sna ci o nal na kul tu ral na i me dij ska pa ra dig ma (2001-2011). 2 Kri ste va J., Cr no sun ce. De pre si ja i me lan ho li ja, No vi Sad 1994, str. 169. 3 Po gle da ti: Hol bajn H., Am ba sa do ri, Na ci o nal na ga le ri ja, Lon don. The Nati o nal Gal lery, Hans Hol bein the Youn ger, The Am bas sa dors, 27.09.2012, http://www.nationalgallery.org.uk/paintings/hans-holbein-the-younger-theambassadors 145
MARKO STAMENKOVIĆ se mo žda na la zi u nji ma ne do stup no je na šem po gle du), na koji ma je iz gra vi ran broj dva de set de vet. Tom istom ru kom on kao da bla go po me ra ogr tač u stra nu i ne do zvo lja va da mu pre kri je ode ću is pod: kao da što vi še že li da is tak ne du ga čak la nac ko ji mu vi si oko vra ta i za vr ša va se ve li kim me da ljo nom, sa fi gu ralnom pred sta vom u sre di ni. Za raz li ku od nje ga, mu ška rac de sno le vom ru kom pri mi če svoj ogr tač uz te lo i kao da se za kop ča va, ne osta vlja ju ći mo guć nost da se pre po zna osta tak nje go ve ode će is pod. Te lo ovog dru gog mu škar ca to li ko je za tvo re no tka ni nom ode će ko ja se spu šta do po da, da mu čak i sto pa la osta ju po krive na i ta ko sa kri ve na od nas. On je ob u čen mno go skrom ni je: nje go va jed no stav na, go to vo mo no hrom na odo ra, de ko ri sa na ne u pa dlji vim li ne ar nim mo ti vom ko ji se za ni jan su raz li ku je od do mi nant ne braon bo je ogr ta ča, oper va že na tam nom dla kom, u pot pu no sti mu za tva ra te lo, po put ne ka kvog oklo pa, i osta vlja tek ma lo otvo ra pri vr hu, gde vi di mo cr nu ko šu lju sa be lim okovrat ni kom. Knji ga na ko ju se na sla nja ima is pi san broj dva deset pet. U de snoj ru ci no si ne što na lik ru ka vi ca ma. Čak i nje go ve ša ke, sa vi je ne dok pri dr ža va sa svim la ke pred me te, sa kri va ju mu sko ro sve pr ste i de lu ju zgr če ni je i na pe ti je u od no su na šake mu škar ca le vo: nje go vi du gi pr sti ot kri ve ni su u opu šte nom ge stu i sa svim oda ju nje gov le že ran stav, to li ko da mo že mo pretpo sta vi ti da su čak i ko ri ce bo de ža, na ko je sa mo na sla nja svo je pr ste, za pra vo pra zne (osim u slu ča ju da su ne čim pri ka če ne za nje gov ogr tač). Na gla va ma no se slič ne cr ne ka pe, ali ne sa svim iste: ovom le vo ona, da ta kao iz pro fi la, iz gle da po put pljo sna te pe čur ke, sa je dva pri met nom sme đom de ko ra ci jom u gor njem de lu; onom de sno ka pa se is ti če tro stra nim špi ce vi ma i sa svim je bez ukra sa. Obo ji ca no se bra du i br ko ve, s tim što na oso bi le vo iz gle da kao da je to me po klo nje na ve ća pa žnja (nje go va bra da de lu je ured ni je i mo der ni je, kao na ro či to ob li ko va na i za češlja na po sre di ni), dok kod dru ge oso be, ma da ni je za pu šte na, ipak de lu je pri rod ni je, pu šta na bez na zna ka na ro či te sprem no sti da nje nom ob li ko va nju po sve ti ve ću pa žnju. I li ce oso be le vo, mla da lač ko i ru me no, de lu je pri jat ni je, ne go va ni je; ono dru go li ce, tam no pu to, iz gle da buc ma sti je i ma nje pre fi nje no, i sto ga ma lo zre li je. Opi sa ne fi gu re de le kom po zi ci ju po ver ti ka li na tri pro stor na de la: le vi, de sni i cen tral ni. Pred me ti na po li ca ma pri pa da ju cen tral nom de lu ta ko ome đe nog pro sto ra, ali sâm kre de nac je ta ko đe shva ćen kao ho ri zon tal no po de ljen pro stor: gor nja i donja po li ca kre den ca no se, po sve mu su de ći, in stru men te ko ji su do ve de ni u ne ku me đu sob nu ve zu, i ko ji se, shod no ni vou koji za u zi ma ju, mo gu isto ta ko raz li ko va ti po prin ci pu kon tra sta. Pr va raz li ka ko ju uoča va mo ti če se ći li ma ko jim je pre kri ve na sa mo gor nja po li ca. Pret po sta vlja mo, s ob zi rom na de ko ra tiv nu she mu, da je ori jen tal nog po re kla. Od pred me ta na po li ca ma, 146
MARKO STAMENKOVIĆ ko je la ko mo že mo pre po zna ti, od mah iz dva ja mo glo bu se: onaj gor nji is pu njen je po da ci ma ko ji se ti ču ne ba i ne be skih te la, dok je do nji sa svim si gur no obi čan, ze malj ski glo bus. Po red zemalj skog glo bu sa vi di se jed na ve li ka la u ta, za tim je dan še star, dve knji ge (od ko jih je jed na otvo re na, a dru goj je me đu li sto ve umet nut ne ka kav pred met, na lik le nji ru). Po red otvo re ne knjige vi di mo ne ko li ko ce va stih otvo ra. Is pod do nje po li ce kao da se na la zi još je dan pred met, po kri ven sen kom on naj vi še li či na (još jed nu) la u tu, okre nu tu li cem pre ma po du. Pred me ti na gor njoj po li ci, po red već pre po zna tog ne be skog glo bu sa i za tvore ne knji ge o ko ju se osla nja mu ška rac sa de sne stra ne, te že se mo gu ime no va ti ono što ih po ve zu je i olak ša va de tek ci ju je ste mer ni si stem, od no sno ska la po de o ka ko jim se sva ki od njih može pri hva ti ti kao (1) mer ni in stru ment, (2) ne ka vr sta ča sov ni ka, i ko nač no (3) obje kat na uč ne pri ro de. Bu du ći da se na la ze na is toj po li ci kao i ne be ski glo bus, pret po sta vlja mo da se ra di o instru men ti ma ko ji se ti ču astro no mi je. Ze le na za ve sa u po za di ni, bo ga to de ko ri sa na flo ral nim mo ti vi ma, iz ve de na je od ne kog teškog i ve ro vat no sku po ce nog ma te ri ja la. Ona za hva ta či tav zadnji plan sli ke. Je di no par ti ja u gor njem le vom uglu, već usta novlje na kao fi gu ra u ver ti kal nom po lo ža ju, osta je je dva ot kri ve na. Bli žim za gle da njem po sta je ja sno da se ra di o pred sta vi ras petog te la. Pret po sta vlja mo da je u pi ta nju tra di ci o nal na pred sta va Hri sto vog ras pe ća. Pod je sa svim pre ci zno de ko ra tiv no iz ve den u ge o me trij skoj ras po de li po vr ši ne, i da ni je ne ja snog ob li ka u pred njem pla nu, iz gle dao bi mo žda ma nje za ni mljiv. Ono što ov de mo ra bi ti pri me će no je ste da su mu škar ci za u ze li sa svim raz li čit od nos pre ma si me trič nim de ko ra tiv nim kru žni ca ma u ni vou po da: dok mu ška rac le vo jed nom svo jom no gom stu pa u pro stor kru žni ce pred so bom, dru gi osta je po vu čen una zad i osta vlja svo ju kru žni cu ne is pu nje nom, pra znom. Već na de no ta tiv nom ni vou ja sno je da se ra di o sli ci ba zi ra noj na kon tra sti ma. Prin cip kon tra sta iz ve den je re kon struk ci jom ce lo vi to sti sli ke na osno vu po nu đe nih frag men tar nih in di ka ci ja. Ti me smo, ski da njem pr vog ve la sa sli ke ko ju ana li zi ra mo, obezbe di li se bi pra vo da, ula že njem u te lo sli ke, po sta ne mo je dan od nje nih pro ta go ni sta, da bu de mo deo do ga đa ja ko ji analizi ra mo: sa vla da na je pr va ba ri je ra iz me đu sli ke i po sma tra ča i obez beđe no nam je pra vo na ak tiv nu par ti ci pa ci ju u sli ci, u ulo zi na rato ra ko ja nam je ti me po tvr đe na. Ovim su, me đu tim, sa mo otškri nu ta vra ta zna če nju ko je sli ka nu di: da bismo ga ot kri li ili mu se ba rem pri bli ži li, mo ra će mo da us po sta vi mo du blji od nos sa sli kom. Iz tog će od no sa, ve ru je mo, pro iz i ći je dan nov ob lik smi sla, ko ji se vi še ne će ba zi ra ti sa mo na frag men tar no sti ponu đe nih po ru ka, već na ko he rent no sti zna če nja pro iz ve de noj u cir ku la ci ji tih po ru ka kroz la nac ozna či te lja. Sli ka, shva će na kao hi per tekst, po sta je onaj ob lik na ra ci je u ko jem se pod ra zu me va 147
MARKO STAMENKOVIĆ ko a u tor stvo nje nog či ta o ca: ta ko je po stig nut osnov ni uslov za afir mi sa nje otvo re no sti iz ko je se plu ral nost zna če nja sli ke/teksta iz vo di kroz raz ot kri va nje nje nih slo je va, nji ho vu raz grad nju. U toj raz grad nji ana to mi je sli ke po či va pro duk ci ja nje nih zna čenja: Tekst je plu ra lan, što ne zna či da ima vi še zna če nja, ne go da pro iz vo di mno štvo zna če nja 4. Tekst je da kle shva ćen ne kao objekt, već kao pro stor iz me đu objek ta i či ta o ca/gle da o ca pro stor sa sta vljen od zna če nja ko ja se bes ko nač no umno žava ju i ko ja ne ma ju ni jed nu sta bil nu tač ku po re kla, ni ti za tva ranja 5. Neo gra ni če no eks ten zi van po svo joj pri ro di, taj pro stor je pro stor in ter tek stu al no sti pre sek ozna ča va nja. Reč je da kle o Am ba sa do ri ma. De lo Han sa Hol baj na Mla đeg (Hans Hol bein the Youn ger), iz 1533. go di ne, da nas u lon donskoj Na ci o nal noj ga le ri ji, u te o rij skom smi slu ima ul ti ma tiv nu vred nost za ana li zu on to lo škog sta tu sa sli ke po se bi, tj. sli ke kao vi zu el nog me di ja. Ono se da nas, sa isto rij skom dis tan com od sko ro pet sto ti na go di na od na stan ka, mo že či ta ti i u klju ču vizu el ne pred sta ve te žnji no ve, uje di nje ne Evro pe: de lo ne mač kog auto ra ro đe nog u Aug sbur gu, obra zo va nog na is ku stvu ita li janskih maj sto ra, na sta lo je u En gle skoj to kom nje go vog an ga žmana u vi so kim kru go vi ma, i ima lo je za sa dr žaj su sret dvo ji ce pri ja te lja Fran cu za, stra na ca u Lon do nu, po ve za nih ka ko lič nim ta ko i zva nič nim raz lo zi ma u či joj osno vi le ži ide ja oču va nja in te gri te ta (pri ja telj stva/ka to lič ke Evro pe), a sve u tre nut ku kada isto rij ske okol no sti pru ža ju do volj no raz lo ga za za bri nu tost i sum nju u mo guć nost is pu nje nja ta kvih oče ki va nja. U svo joj mo no gra fi ji o Hol baj nu, He len Leng don (He len Langdon) uka zu je na po da tak po vo dom Am ba sa do ra da su mu ške fi gu re na sli ci iden ti fi ko va ne po sred nim pu tem, jer u auto ro voj za o stav šti ni ni su osta li sa ču va ni ni ka kvi pri prem ni cr te ži za ovu sli ku, ni ti je pot pu no ja sno ka ko je do šlo do nje ne po rudž bi ne. Mu ška rac sa le ve stra ne pre po znat je kao Žan de Den tvil (Jean de Din te vil le) na osno vu jed nog cr te ža Ža na Klu ea (Jean Clo uet), na sta log u isto vre me ka da i Hol baj no va sli ka. 6 Ovaj mi ste 4 Roland Barthes, From Work to Text, in: Art After Modernism: Rethinking Representation, eds. Wallis B., New York 1984, str. 169-174. 5 Burgin V., Re-reading Camera Lucida, in: The End of Art Theory: Criticism and Postmodernity, eds. Burgin V., London 1986, str. 73-92. Ovaj tekst je indikativan zbog genealogije binarnog kvaliteta slike u Bartovim ranijim radovima na polju semiološkog pristupa vizuelnosti, sa polazištem u pretpostavljenoj analogiji između prirodnog jezika, s jedne strane, i svih ostalih sistema značenja tretiranih sa stanovišta lingvističke nauke, s druge strane. U tom smislu, Burgin uspostavlja istorijski razvoj bartovskog lanca binarnih parova: denotacija/konotacija (Fotografska poruka, 1961; Retorika slike, 1964), očigledno/tupo značenje (Treće značenje, 1970), studium/ punctum (Camera lucida, 1980). 6 Langdon H., Holbein, London 1993, str. 64. 148
MARKO STAMENKOVIĆ ri o zni Fran cuz bio je ple mić iz Po li si ja (Po lisy), do me na u ko me je po se do vao svoj za mak (glo bus na do njoj po li ci po ka zu je tu lo ka ci ju). Za nje ga se zna da je bio ime no van am ba sa do rom u Lon do nu, u slu žbi fran cu skog kra lja Fran soa I (François I). Tamo je bo ra vio od po čet ka fe bru a ra do no vem bra 1533. go di ne. Po up-he ne si (John Po pe-hen nessy) is ti če ale go rij ski ka rak ter Hol baj no ve sli ke, upra vo u ve zi sa fi gu rom Ža na de Den tvi la u ko me vi di nje nog na ru či o ca: Hol baj no va sli ka je pr va u ni zu od tri ale go rij ske pred sta ve ko je re gi stru ju tri pre lom na tre nut ka u ži vo tu i ka ri je ri ovog ple mi ća. 7 Ona se ti če od go vor no sti ko ju je, kao di plo ma ta svo je ze mlje, pre u zeo sa ci ljem da - u tre nut ku ka da je brač na afe ra na naj vi šoj po li tič koj in stan ci pre ti la Engle skoj ras ki dom sa ka to lič kim cen trom u Ri mu, ak tu el nom engle skom vla da ru Hen ri ju VI II (He nry VI II) eks ko mu ni ka ci jom, a Evro pi raz vo jem ukup ne ne sta bil no sti oba vi mi si ju či ji bi se ko na čan cilj sa sto jao u pre va zi la že nju ras ko la i po ten ci jal nih ne mi ra, kao i u ob na vlja nju in te gri te ta ka to lič ke Evro pe. To je da kle bio je dan iz u zet no zna ča jan i mo ral no oba ve zu ju ći za datak, zbog če ga je Den tvil imao do volj no raz lo ga da po ru či vi zuel ni do ku ment o svo joj mi si ji u En gle skoj, i to od ta da jed nog od naj ce nje ni jih sli ka ra na Ostr vu. Osta le dve sli ke Po up-he ne si do vo di u ve zu sa Hol baj no vom. Pr va od njih je de lo ne po zna tog auto ra, ve ro vat no Fla man ca, i po svo joj kom po zi ci o noj struk tu ri i po li tič ko-re li gi o znom simbo li zmu in di ka tiv na je i za in ter pre ta ci ju Am ba sa do ra. 8 Ona je bi blij ska po te ma ti ci (Moj si je i Aaron pred fa ra o nom) i njena na rudž bi na da ti ra iz 1537. go di ne, pe ri o da u ko me se nad poro di com Den tvil nad vi la sen ka no ve kri ze, ko ja je re zul ti ra la pro go nom Ža no ve bra će iz Fran cu ske. Sli ka pred sta vlja gru pu mu ških fi gu ra u či jem cen tru pre po zna je mo Ža na de Den tvi la u ulo zi Moj si ja, dok pred fi gu rom fa ra o na (či je cr te li ca ot kri vaju ak tu el nog fran cu skog kra lja Fran soa I) po ka zu je pr stom na svog bra ta Fran soa (François de Din te vil le), bi sku pa iz Ok se ra (Auxer re), u ulo zi Aro na, pra ved nog sve šte ni ka. Na lič je sli ke ot kri va, po red iden ti te ta još dve fi gu re u po za di ni - pre o sta la dva Ža no va bra ta: Gi jo ma (Gu il la u me) i Go šea (Ga uc her), i mo to 7 Pope-Hennessy J., The Portrait in the Renaissance, London 1966, str. 252. 8 U svojoj analizi ove slike, Entoni Blant (Anthony Blunt) ističe da je naručilac bio Žanov brat, Fransoa de Dentvil, za koga se pretpostavlja da je tom narudžbom želeo da uspostavi pandan sa slikom svog brata, izvedenom četiri godine ranije (dakle sa Ambasadorima), kako bi ove dve slike visile na zajedničkom zidu. Blant takođe ukazuje na pogrešnu atribuciju ove slike u osamnaestom veku, jer je utvrđeno da osoba za koju se ranije mislilo da predstavlja njenog autora, izvesni Feliks Kretjen (Félix Chrétien), nije ni bio slikar po vokaciji, nego sekretar biskupa od Oksera, tj. Fransoa de Dentvila. Pogledati u: Blunt A., Art and Architecture in France 1500-1700, Harmondsworth, Middlesex 1973, str. 115. 149
MARKO STAMENKOVIĆ po ro di ce ko ji ot kri va zna če nje bi blij ske pa ra bo le. Sre ća je prati lac vr li ne je po ru ka ko ja tre ba da uka že na za slu ge pra ved nog bi sku pa iz Ok se ra, i na na du i oče ki va nja po ro di ce Den tvil da će, u slu ča ju pret nji tro ji ci Ža no ve bra će iz go nom iz Fran cu ske, prav da za jed no sa mi lo šću i pre su dom Fran soa I po be di ti lju bomo ru i okrut nost glav nog ini ci ja to ra te afe re voj vot ki nju od Etam pa (Étam pes). Dru ga (i po sled nja sli ka u tom trip ti hu ), iz 1544. go di ne, od no si se na ras plet po ro dič ne afe re Den tvi lo vih i osli ka va po nov no us po sta vlja nje nji ho ve re pu ta ci je i sta bil nosti, a sve na kon po vrat ka Fran soa de Den tvi la iz pro gon stva u Fran cu sku 1542. go di ne. Autor sli ke je Pri ma ti čo (Pri ma tic cio) ko ji je u to vre me ra dio baš u Po li si ju. Ov de je, kroz vr lo ja snu alu zi ju na ko nač nu po be du Den tvi lo vih nad ko šma ri ma sud bi ne, pred sta vio Ža na de Den tvi la sa mog, ode ve nog u kla sič no ode lo an tič kog he ro ja, u ulo zi sve tog Đor đa ko me pod sto pa li ma le ži gla va sa vla da ne ne ma ni. Ona je ma ni fest na i ce re mo ni jal na u smi slu ko jim njen po ru či lac po tvr đu je re zul ta te svo jih mo ral nih na po ra ulo že nih u ci lju pre va zi la že nja svih pret hod nih kon fli kata. Po sma tra ne za jed no (Po up-he ne si na vo di da su sve tri bi le za jed no in sta li ra ne u Den tvi lo vom zam ku u Po li si ju) one ob jedi nju ju te žnju svog pa tro na da je zi kom sli ke i u ale go rij skom klju ču osta vi do kaz o ozbilj no sti si tu a ci ja ko je su ga oku pi ra le, ali pre sve ga o nje go voj lič noj ve ri u po zi ti van is hod tih si tu aci ja. Dru ga oso ba na Am ba sa do ri ma iden ti fi ko va na je kao Žorž de Selv (Ge or ges de Sel ve), još je dan Fran cuz, bi skup od La vura (La vo ur), Den tvi lov pri ja telj i bu du ći fran cu ski am ba sa dor u Ve ne ci ji. Pret po sta vlja se da je nje go va še sto ne delj na po se ta Lon do nu ima la zna čaj di plo mat ske i mo ral ne po dr ške Den tvilu. Za ni mlji vo je me đu tim da Po up-he ne si do vo di u pi ta nje i sam na ziv sli ke upra vo zbog či nje ni ce da, za raz li ku od Den tvila, Žorž de Selv, to kom bo rav ka u En gle skoj, ni je bio u sta tu su am ba sa do ra (ti tu la am ba sa do ra bi će mu do de lje na tek go di nu da na ka sni je, po vo dom nje go vog za dat ka u Ve ne ci ji), zbog če ga ovaj autor sma tra da na slov Hol baj no ve sli ke mo že do ve sti u za bu nu. 9 Obe fi gu re su nam na iz gled otvo re ne po gle di ma ko je upu ću ju sa sli ke: mu ška rac le vo usme ra va ga ma lo ude sno (ule vo u od no su na nas), dok se dru gom ze ni ce na la ze sko ro na sre di ni be o nja ča, mo žda tek uz bla gi na go ve štaj po me ra nja ule vo (ude sno u odno su na nas). Hol baj no vi am ba sa do ri ne gle da ju je dan u dru gog. Oni, iako je dan po red dru gog, si me trič ni u svom ras po re du u od no su na kre de nac u sre di ni ko ji či ni nji hov za jed nič ki oslo nac, ne ko mu ni ci ra ju di rekt no. Obo ji ca su okre nu ti pre ma na ma, ali ne gle da ju ni u nas - sa mo iz gle da kao da nas gle da ju di rekt no u oči, ali nji hov po gled je ne gde dru gde. Nji hov po gled je za 9 Pope-Hennessy J., op. cit., str. 245. 150
MARKO STAMENKOVIĆ dr žan unu tra. Hla dan, rav no du šan i da lek, nji hov po gled otkri va uz dr ža nost i opre znost. Ne pret po sta vlja ni ka kvu raz me nu sa na ma. Bez zah te va za re ci pro ci te tom, on sa mo pro du blju je dis tan cu iz me đu njih i nas. Dis tan ca je neo p ho dan uslov da bi se po di gla fik tiv na pre gra da iz me đu sli ke i iz van-pro sto ra: jer ono što ih odva ja od nas je ste aura in di vi du a li zo va nog prisu stva ko ju no se i ko jom šti te svo ju in tim nost od po sma tra ča. 10 Bli skost ko ju nam sli ka nu di la žna je - is pu nje nost ve ro do stoj no iz ve de nim pred me ti ma pru ža ilu zi ju stvar no sti: go to vo na dohvat ru ke, sprem ni smo da po ve ru je mo ka ko su ti pred me ti pra vi i ka ko ih je la ko do ta ći, uze ti sa sli ke, po se do va ti. Hap tič ko je ipak po be đe no op tič kim: raz o ru ža ni us po sta vlje nom dis tan com od u sta je mo od te po mi sli. Za tvo ren, po put nji ho vih te la u ode ći ko ja ih šti ti po put oklo pa, nji hov po gled či ni ih več no ne mim i ne pri stu pač nim, odvo je nim od nas i me đu so bom. I po red iz ra zi to tak til nog kva li te ta sli ke, ta gra ni ca je još nagla še ni ja pri vi le go va nim dis tan ci ra njem glav nih pro ta go ni sta. Raz log za to le ži i u či nje ni ci da su Am ba sa do ri za svog na ruči o ca ima li, pre sve ga, kult ni sta tus. Sli ka ni je bi la na me nje na po gle du jav no sti, nje na iz lo žbe na vred nost sve sno je sup sti tu ira na pri vat nom že ljom na ru či o ca da bu de po sta vlje na u nje govom lič nom pa nop ti ko nu, u ku li ko ja je či ni la deo nje go vog pri vat nog po se da: To što po sto ji ne ka pre pre ka i iz ve sna inve sti ci ja da bi se ona sa vla da la, kon sti tu tiv ni su mo men ti jedne eko no mi je ko joj pod le žu ka ko dis kur ziv no, ta ko i sko pičko po lje. Na taj na čin se te ži šte mo ći iz me šta na stra nu onih ko ji kon tro li šu ukla nja nje/po sta vlja nje ne ke pre pre ke, da ju ći im isto vre me no i pri vi le go va no me sto u po lju pro duk ci je smisla. ( ) Ta raz li ka iz me đu kult ne i iz lo žbe ne vred no sti znači i pre la zak sa jed ne eko no mi je pre gra de na ne ku dru ga či ju eko no mi ju ko ja pret po sta vlja i pre struk tu ri ra nje po lja mo ći 11. Ako je po gled am ba sa do ra in tra ver tan i iz mi če pred sta vljanju, ako je tre ba lo da po sta vi pre gra du iz me đu sli ke i nje nih po sma tra ča, gde je on da lo ci ran Po gled na sli ci Am ba sa do ri? Ide ja kom pro mi sa Oni su ih po ve za li sku pa da bi ih po ve za li sa za ko nom nor mal ne upotre be. Oni su po ve za li, spo ji li, a spri je či li ono di ja bo lič ko, ono što bi se od no si lo na du pli ci tet bez par no sti, ne čeg du plog bez pa ra. Oni su po ve za li da bi ogra ni či li jed no uz ne mi ra va ju će raš čla nji va nje. To je uslov da bi se oprav da la isti na za ko ju oni vje ru ju da mo ra po sto ja ti na sli ci. Žak De ri da 12 10 Berger J., Ways of Seeing, London 1972, str. 97. 11 Čekic J., Presecanje haosa, Beograd 1998, str. 77. 12 Derida Ž., Istina u slikarstvu, Nikšić 2001, str. 345. 151
MARKO STAMENKOVIĆ Uoča va ti pro tiv reč no sti - tra ga ti za nji ma u sli ci, iz vla či ti ih na vi de lo, upo re đi va ti ih i usta no vi ti simp to ma tič nim za pri ro du slike zna či lo bi pri hva ti ti am bi va len tan, dvo pol ni iden ti tet Am basa do ra, onu kon struk tiv nu dvo smi sle nost ko ja se na me će i tra ži da bu de ve ri fi ko va na u pu nom obi mu. Vra ća mo se za krat ko na po če tak: dve su da kle mu ške fi gu re ov de pred sta vlje ne - dvo ji ca pri ja te lja, je dan par. Par, par nost ili spa ri va nje: du pli ci tet ipak ne pret po sta vlja ap so lut nu po ve za nost - pod ra zu me va i raz dvaja nje, mo guć nost raš čla nji va nja, svo đe nja bro ja na ci fre, je dan i je dan su dva. Pro stor iz me đu njih je mo žda nji hov je di ni zajed nič ki oslo nac, ali je iz ve sno i nji hov hi ja tus ko ji za u vek izolu je jed nog od dru go ga. Ni su njih dvo ji ca ti ko ji no se auto ri tet po sred nič ke, di plo mat ske ulo ge ko ja im je do de lje na ono što za u zi ma pro stor iz me đu njih, sre di na ko ja ih isto vre me no spa ja i raz dva ja, taj dvo sprat ni kre de nac u sre di ni, to je me ta fo ri čan pro stor nji ho ve mi si je: Po sred nič ki na čin je u sre di ni iz me đu dva ju dru gih ko je sku plja i di je li u se bi, pre ma jed noj struk tu ri oba vi ja nja ko ju je te ško is po sta vi ti 13. Re še nje pro ble ma ko ji se, shod no to me, od no si na kon kre tan mo tiv ove po se te, ob ja sni lo bi i raz lo ge juk sta po zi ci je dvo ji ce mu ška ra ca na Hol baj no voj sli ci. Po up-he ne si iz no si stav da je, pre ne go iz za jed nič kih pro fe si o nal nih, di plo mat skih raz lo ga, po ve za nost ove dve fi gu re na sli ci re zul tat nji ho ve uple te no sti u ve li ku re li gi o znu kri zu tog do ba. 14 Do ta kvog za ključ ka dola zi pre sve ga na osno vu am ble mat skog ka rak te ra Hol baj no ve pred sta ve. On naj pre is ti če am bi va lent nu pri ro du Sel vo ve pose te Lon do nu, ko ja je bi la ka ko zva nič na (jer ga je za to ovlastio fran cu ski kralj lič no) ta ko i taj na, jer je ve sti iz Lon do na i re zul ta te mi si je fran cu skog po slan stva tre ba lo za dr ža ti u tajno sti od re li gi o znih opo zi ci o na ra. U ve zi s tim na vo di se da su, svo jim dru štve nim an ga žma nom, i Den tvil i Selv pri pa da li frak ci ji ume re nih re for ma to ra, za raz li ku od fran cu skih kle rikal nih ekstremista, či ji je pred vod nik bio Mon mo ren si (Montmo rency). La u tu sa slo mlje nom ži com, ko ja se na la zi na do njoj po li ci iz me đu dve ju fi gu ra na Am ba sa do ri ma, i ko ja tra di ci o nalno sim bo li zu je ne slo gu, ras kol (ono što će nam u da ljoj ana li zi sli ke po mo ći da de fi ni še mo i ide ju ras ce pa, ali u sa svim dru gom smi slu), Po up-he ne si vi di kao am blem ko ji di rekt no upu ću je na reli gi o znu po za di nu nji ho vog an ga žma na u Lon do nu. Ko nač nu po tvr du te ze o re li gi o znoj ko no ta ci ji sli ke, ko jom se do vo de u sum nju i či sto pri vat ni raz lo zi juk sta po ni ra nja dve ju figu ra u okvi re kon ven ci o nal no pri hva će ne pred sta ve ta ko zva nog pri ja telj skog por tre ta, Po up-he ne si iz vo di na osno vu re la ci ja 13 Ibid., str. 309. 14 Pope-Hennessy J., op. cit. 152
MARKO STAMENKOVIĆ ko je ova la u ta us po sta vlja sa osta lim, pro mi šlje nom kom bi nato ri kom ukom po no va nim sim bo li ma na sli ci. Ti sim bo li uvo de u naš na ra tiv kon kret nu isto rij sku fi gu ru, či ji su pro jek ti na nivou pod ri va nja usta no vlje nih ide ja ka to lič ke cr kve pred sta vlja li ini ci jal nu ka pi slu u ru še nju i re or ga ni za ci ji či ta vog jed nog re ligi o znog, dru štve nog, po li tič kog i kul tur nog si ste ma. Ra di se o Lu te ru (Mar tin Lut her). Otvo re na knji ga po red la u te pred sta vlja ne mač ki him na ri jum ko ji sa dr ži upra vo nje gov pre vod po hvalnih pe sa ma u Sla vu Bo ži ju (Ve ni Cre a tor Spi ri tus) i po če tak nje go vih ču ve nih De set za po ve sti, za ku ca nih na vra ta vi tenber ške ka te dra le 1517. go di ne. Po sto je još dve va žne in di ka ci je re li gi o znog ka rak te ra sli ke. Pr va se od no si na do nji ni vo sli ke: pod na ko jem sto je fi gu re de ko ri san je ta ko da sve upu ću je na či nje ni cu da je Hol bajn sve sno iz veo re pli ku mo za ič ke or namen ti ke ol tar skog po da iz Vest min ster ske opa ti je (West min ster Ab bey) u Lon do nu. 15 Dru ga se od no si na gor nji ni vo sli ke: u kraj njem le vom uglu (u od no su na nas), je dva vi dlji vo i na margi ni iz u zet no de ko ri sa ne ze le ne za ve se, po ja vlju je se pred sta va Hri sto vog ras pe ća. Ova kva am ble mat ska kon ste la ci ja upu ću je Po up-he ne si ja na ne sum nji vu re li gi o znu ko no ta ci ju Hol baj novih Am ba sa do ra i on u njoj vi di sve čan ma ni fest za go va ra nog ver skog kom pro mi sa 16. Isti na ili ne, to nam još uvek ne da je po uz dan za klju čak o preci znom re li gi o znom smi slu pred sta ve: na pro tiv, sa mo do pri no si nje noj am bi va lent no sti, tim pre što ni sâm autor sli ke ni je imao pot pu no i ko nač no de fi ni san stav po pi ta nju svo je re li gi o zne opre de lje no sti. Zna se da je je dan od raz lo ga nje go vog na pu štanja Ba ze la, gra da za ko ji je ve zan ra ni pe riod nje go ve umet ničke ka ri je re, le žao upra vo u pre o bra ža ju ko jim je na di ru ći prote stan ti zam ta mo ubr za vao pro me ne, iz me đu osta log, i u sfe ri kul tur ne po li ti ke, i prak tič no pri si lja vao čla no ve sli kar skih gil di ne sa mo da pri stu pe no vom po kre tu već i da pri sta nu na pro pagi ra ni iko no kla zam. Na re li gi o zno sli kar stvo se da kle sve vi še gle da lo sa neo do bra va njem, a to je, za umet ni ka po put Hol baj na, zna či lo gu bi tak po sla i shod no to me eg zi sten ci jal nu ne si gurnost. Pi ta nje sli ke, fun da men tal no za op sta nak sli kar stva u doba re for ma ci je, na met nu lo se kao ključ ni mo tiv nje go ve od lu ke da od la skom iz Ba ze la se bi pro na đe ne ko to le rant ni je me sto za ži vot i rad. To uto či šte bi će za nje ga Lon don, u ko ji pr vi put dospe va 1526. go di ne za hva lju ju ći uti ca ji ma i ve za ma ko je je dotle 15 Videti: Langdon H., op. cit., str. 62. ( The floor-pattern is close to that of England s only mosaic floor, by the shrine of Saint Edward the Confessor in Westminster Abbey, and perhaps signifies nationalism and religion effectively combined ) 16 Pope-Hennessy J., op. cit., str. 250. 153
MARKO STAMENKOVIĆ ostva rio u hu ma ni stič kim kru go vi ma. 17 Po up-he ne si na vo di da su raz lo zi Hol baj no ve re li gi o zne di le me bi li či sto em pi rij ske priro de: Hol bajn, iako je ga jio sim pa ti je pre ma re for ma ci ji i bio ne na klo njen pap stvu, od bi jao je da pri hva ti nov cr kve ni ob red sve dok se ne obez be di za do vo lja va ju će ob ja šnje nje pri ro de tog ob re da. 18 Krug hu ma ni sta sa ko jim je Hol bajn do la zio u kon takt pre do la ska u En gle sku obez be dio mu je uslo ve za op šte obrazo va nje pri me nom tog zna nja on će de fi ni sa ti i at mos fe ru u Am ba sa do ri ma. Za to je va žno dis tan ci ra ti se od či sto re li gi o zne ko no ta ci je, ka kvu nam nu di pret hod no tu ma če nje, i po ku ša ti da u nje nom pro ži ma nju sa hu ma ni stič kim, na uč nim, pro fa nim idea li ma epo he de ši fru je mo smi sao sli ke za ko ji mi sli mo da ima oprav da nja. Ako je, ka ko tvr di Po up-he ne si, ide ja cr kve ne re for me za i sta či ni la oko sni cu Am ba sa do ra, u kom od no su pre ma toj ide ji sto je osta li pred me ti na sli ci? Ovo pi ta nje in spi ri sa no je, pre sve ga, pri ro dom pred me ta ko je uoča va mo na dve ma po li ca ma. Iz ve sno je da se ra di o objek ti ma-in stru men ti ma ko ji se do vo de u ve zu sa na u kom. Oni, s ob zi rom da za u zi ma ju cen tral ni po lo žaj u sli ci, na kre den cu iz me đu dvo ji ce pri ja te lja, ne iz o stav no, u stan dardnom iko no graf skom klju ču, re fe ri ra ju na nji ho va in te re so va nja od re đu ju ih da kle kao lju de od zna nja, obra zo va ne, in te lek tual ce. Po red već opi sa nih, re li gi o zno ko no ti ra nih, na po li ca ma se uoča va ju pred me ti pro fa nog/na uč nog ka rak te ra. U opi su koji na la zi mo kod Šej ke (Le o nid Šej ka) 19 sa zna je mo da se ra di o hro no me trij skim, astro nom skim i na vi ga ci o nim in stru men ti ma (s tom raz li kom što bi ce va sti otvo ri u de snom uglu do nje poli ce pred sta vlja li fu tro lu za ne ki mu zič ki in stru ment, ve ro vat no drve ne fla u te, ili ko ri ce za no te). Evo ka ko iz gle da taj opis: Astro nom ske in stru men te Hol bajn je na ba vio kod Krat ce ra, astro no ma i maj sto ra in stru me na ta, svog pri ja te lja, ko ga je četi ri go di ne ra ni je por tre ti rao. Na gor njoj po vr ši ni sto la, po red nebe skog glo bu sa, vi di mo ci lin drič ni sun ča ni ča sov nik. Do njega le ži kva drant i po li e drič ni sun ča ni ča sov nik sa mag net skim kom pa som iz ra đen od slo no ve ko sti. Zad nji in stru ment de sno je tor kve tum, slu žio je za od re đi va nje po lo ža ja ne be skih te la. Po lu kru žni po klo pac na tor kve tu mu sa te gom od olo va, na zvan se mi zis, slu žio je za me re nje vi si ne zve zda. Na po li ci do le le ži ze malj ski glo bus, rad Še ne ra iz Nir nber ga iz 1523. go di ne, sa is pi sa nim po li tič kim zo na ma, od ko jih su ne ke bi le i Din te vi 17 Po preporuci Erazma Roterdamskog, Holbajn odlazi prvo Tomasu Moru za koga će izvesti grupni portret porodice Mor (1526); Ambasadori (1533) nastaju na početku Holbajnovog drugog boravka u Londonu, koji traje od 1532. pa sve do smrti 1543. godine. 18 Pope-Hennessy J., op. cit. 19 Šejka L., Traktat o slikarstvu, Beograd 1964, str. 176-186. 154
MARKO STAMENKOVIĆ lov do men. Is pred glo bu sa je po lu o tvo re na ma te ma tič ka knji ga Api ja no va, štam pa na 1527 20. Ima mo da kle si tu a ci ju u ko joj iz lo že ni in stru men ti i knji ge od raža va ju di zajn sa mog kre den ca ta ko da oni na gor njoj po li ci ukazu ju na pro u ča va nje ne ba i ne be skih te la, dok objek ti na do njoj po li ci vi še uka zu ju na sva ko dnev ni, ze malj ski kon tekst. Knji ga ko ju Šej ka ov de po mi nje iden ti fi ko va na je kao Nov i de ta ljan uvod u sve tr go vač ke pro ra ču ne Pi te ra Api ja na (Pe ter Apian), iz da ta 1527. go di ne. To je in di ka ti van po da tak jer go vo ri ka ko o ko re ni ma ka pi ta li stič kog du ha na Za pa du ta ko i o sve sti moder nog evrop skog čo ve ka da ide o lo ške te me lje ma te ri ja li stič ke tra di ci je i sa vre me nog eko nom skog ži vo ta na đe upra vo u ve ri. Mar vin Pe ri (Mar vin Pe rry) u tom smi slu upu ću je na Pro te stantsku eti ku i duh ka pi ta li zma (1904) ne mač kog so ci o lo ga Mak sa Ve be ra (Max We ber). Is ti ču ći da je ka pi ta li zam po sto jao i pre re for ma ci je, u na či nu po slo va nja tr go vač kih ba na ka po sred njove kov nim ita li jan skim i ne mač kim gra do vi ma, Ve ber je bra nio te zu po ko joj je pro te stan ti zam dao po se ban di na mi zam ka pi tali zmu jer je, za raz li ku od ka to li ci zma, dao ver sku sa gla snost za za ra đi va nje nov ca i na čin ži vo ta po slov nog čo ve ka: Po slov ni lju di pro te stan ti ve ro va li su da ima ju ver sku oba ve zu da sti ču no vac, a ve ra im je uli la sa mo di sci pli nu da u to me us pe ju. Uvere ni da je pro spe ri tet bož ji bla go slov, a si ro ma štvo nje go vo proklet stvo, kal vi ni sti su ima li du hov ni pod sti caj da vred no ra de i da iz be ga va ju le njost 21. Hol bajn je sto ga pro iz veo jed nu moder nu pred sta vu eko nom ske sa mo sve sti, ne što po put ma ni fe sta po li tič ke eko no mi je in di vi du al nog spa se nja, ko ja je u in di vi du ali stič koj re li gi o zno sti vi de la svo je pra vo i čvr sto za le đe i da la još jed nu po tvr du ide ji kom pro mi sa u Am ba sa do ri ma. 22 Opi sa ni pred me ti na gor njoj po li ci su in stru men ti ko ji ma se mo gu od re di ti sa ti i da tu mi. Ra di se da kle o objek ti ma či ja je funk ci ja u iden ti fi ka ci ji vre me na. Još ra ni je po me nu ti glo bu si ima ju ta ko đe iden ti fi ka ci o nu ulo gu nji ma se od re đu je pro stor (pro stor ne ba i pro stor ze mlje). Upu ći va nje na ele men tar ne ka tego ri je vre me na i pro sto ra ni je slu čaj no. Ono pred sta vlja uvod u ko smič ku di men zi ju smi sla Hol baj no ve sli ke. Ono ta ko đe predsta vlja i sin te zu dve vr ste po jav nog sve ta vi dlji vog i ne vi dljivog, po gle du do stup nog i ne do stup nog, ze malj skog i ne be skog, ljud skog i bo žan skog. Uvo đe nje ta kvih opo zi ci ja naj pri rod ni je je in kor po ri ra no u ce lo kup ni (bi nar ni) kva li tet sli ke i kom plemen tar no je do sa da po sta vlje nim te za ma. Pred me ti na kre den cu od no se se na in te lek tu al na in te re so va nja i pro fe si o nal ne i prak 20 Ibid., str. 176. 21 Peri M., Intelektualna istorija Evrope, Beograd 2000, str. 84. 22 Bodrijar Ž., Simbolička razmena i smrt, Gornji Milanovac 1991, str. 163. 155
MARKO STAMENKOVIĆ tič ne ak tiv no sti por tre ti sa nih; oni pred sta vlja ju kul tur ni kompen di jum to ga do ba. Za jed nič ki efe kat ovih pred me ta (na uč no i re li gi o zno ko no ti ra nih) sa sto ji se u to me da de mon stri ra bli ske ve ze dvo ji ce pred sta vlje nih mu ška ra ca sa: (1) na uč nom i obrazov nom re ne san snom za jed ni com, od no sno sa hu ma ni stič kim in te lek tu al nim po kre tom, ko ji se sma trao vi so ko pro gre siv nim u to do ba, i (2) re li gi o znim po kre tom, ko ji u tom tre nut ku trpi po sle di ce pro te stant skih zah te va za ko re ni tim pre o bra ža jem cr kve nog si ste ma. Oni, ob je di nje ni na istom me stu, po ve zu ju me đu sob no su prot sta vlje ne ten den ci je epo he i tek u tom smislu pred sta vlja ju pot pun sve ča ni ma ni fest kom pro mi sa (ko ji je de fi ni san kod Po up-he ne si ja, ali u dru ga či jem i, ve ru je mo, ne do volj no oprav da nom smi slu). Že lja za skla dom od ra že na je ta ko u sim bo lič kom pri su stvu la u te ona, iako ko no ti ra re li gio zni ras kol, ta ko đe ko no ti ra po ziv i po tre bu za pre va zi la že njem tog ras ko la u du hu pro sve će nog evrop skog hu ma ni zma. Him na, upu će na Go spo du na ne mač kom, sa stra ni ca Lu te ro vog pre vo da Ve ni Cre a tor Spi ri tus, sto ji ra me uz ra me sa ova kvim te žnja ma ona je po hva la jed nom, za jed nič kom Bo gu, ko ji je spre man da pri hva ti sve hri šća ne ko ji su, dok u nje go vu mi lost ve ru ju, isto to li ko na lik jed ni dru gi ma ko li ko se i raz li ku ju. Am ba sa do ri su sli ka ko ja, uvi đa ju ći raz li ke, či ne ći ih oči gled nim (čak i na či sto de no ta tiv nom ni vou, čak i za one ko ji su, ne sposob ni da či ta ju, bar spo sob ni da gle da ju, za one ko je hri šćan ska tra di ci ja po zna je kao Bi blia pa u pe rum), po zi va na uva ža va nje raz li ka, po mi re nje i to le ran ci ju; ona ni je por tret dvo ji ce pri jate lja ona je je din stve ni por tret in sti tu ci je pri ja telj stva. Amba sa do ri ta ko na di la ze stro gu žan rov sku kla si fi ka ci ju: Hol bajn us po sta vlja ko or di na te dvoj nog por tre ta ukr šta njem kon cep ta kom pro mi sa/sin te ze ( pri ja telj ski por tret ) i kon cep ta kon tra sta (raz dva ja nja/udva ja nja), kao ne ke vr ste udvo je nog in di vi du alnog por tre ta ( in di fe rent nog por tre ta ) u či joj osno vi le ži ide ja usa mlje no sti, ili, još pre ci zni je, rav no du šno sti: Do sto jan stve no, uko če no dr ža nje Den tvi lo vo i de Sel vo vo po ka zu je, upr kos nji ho vim pri bli že nim lak to vi ma ko ji po čiva ju na sto lu pre kri ve nom ći li mom, pre dva odvo je na por treta na jed noj sli ci, a ma nje je din stve ni, dvoj ni por tret, por tret pri ja telj stva. Oni su odvo je ni glav nim de ša va nji ma sli ke, posta vlje nim po cen tral noj, ver ti kal noj osi. (...) Ipak, ov de su izdvo je nost i usa mlje nost (eg zi sten ci jal na ma nje ne go in te lek tual na) oki će ni re pre zen ta tiv nim dra go ce nim in ven ta rom re nesan se (in ven ta rom ko ji ima ku mu la tiv no dej stvo, sa na me rom da po ka že po ve za nost dvo ji ce am ba sa do ra sa na uč nič kom i 156
MARKO STAMENKOVIĆ umetnič kom pro gre siv nom eli tom re ne san se), div nom ode ćom i ret kim pred me ti ma 23. Ka no ni zo va nje sve sti o in di vi du a li zmu mo že se pri hva ti ti i kao re ci div onih fun da men tal nih ten den ci ja ra ne re ne san se ko ji ma su us po sta vlje ne no ve, an tro po cen trič ne vred no sti mo der nog do ba. Či nje ni ca je da se ta da ra đa jed na u osno vi sve tov na kultu ra, usred sre đe na na čo ve ka, po tvr du nje go ve lič no sti i sti ca nje pri zna nja za nje go va in di vi du al na do stig nu ća u obla sti ma ko je su pre ma ši va le usko shva će ne te o lo ške za dat ke sred njo ve kov ne dog ma ti ke. Ovo je vo di lo pre o ri jen ta ci ji re ne san snog čo ve ka sa na met nu te smer no sti u kru go vi ma hri šćan skog brat stva ka ra dozna lo sti po je din ca obra zo va nog na te me lji ma kla sič nog uče nja ko jim je us peo da iz gra di kri tič ki stav pre ma in sti tu ci ji cr kve i uve de na sce nu in di vi du a li zam kao re zul tat sop stve nih na po ra za du hov nim pre o bra ža jem. S dru ge stra ne, u kon tek stu ver skog ras ko la u XVI ve ku, kao ekvi va lent in te lek tu al nom in di vi du ali zmu re ne san se, re for ma ci ja je na me ta la ide ju o ver skom in divi du a li zmu pro iz i šlu iz sta va o jed na ko sti lju di i du hov noj jedna ko sti svih ver ni ka, a su prot nu usta lje noj cr kve noj hi je rar hi ji i ra zli ci iz me đu obič nih lju di i kle ra. Ovaj, u osno vi bun to van i sa mo u ve ren stav, pro mo vi sao je ve ru kao lič nu i unu tra šnju stvar ko jom je ve ri fi ko van di rek tan od nos iz me đu sva kog poje din ca i Bo ga, bez sve šte nič kog po sre do va nja. Na taj na čin, pro te stant ski duh je - raz vo jem unu tra šnjih ver skih spo sob nosti po je din ca i nje go ve auto nom ne po zi ci je u ver skim pi ta nji ma - učvr šći vao unu tra šnju si gur nost i sa mo po u zda nje no vog, moder nog Evro plja ni na. Pro te stant sko is ti ca nje in di vi du al ne sve sti i in di vi du al nog tu ma če nja Sve tog pi sma pro mo vi sa lo je da kle slo bo du sve sti i uve lo na evrop sku sce nu zah tev za to le ran ci jom ver skih shva ta nja. Hol baj no vi Am ba sa do ri, sin te zom pred stavne mno go znač no sti re li gi o zne i pro fa ne ak tu el no sti, pro kla muju upra vo prin cip to le ran ci je u vi du re pre zen ta tiv nog sli kar skog ma ni fe sta ba zi ra nog na uskla đe nim kon tra sti ma. Smrt i za ve sa De pre si ja je skri ve no li ce Nar ci sa, li ce ko je će ga od ni je ti u smrt ma da ta da ne zna da se di vi ob ma ni. Go vor o de pre si ji od ve šće nas po no vo u mo čvar ni kraj nar ci stič kog mi ta. Ju lia Kri ste va 24 Ovo udva ja nje (ko je je isto vre me no odva ja nje, raz dva ja nje, rascep) uvo di nas po la ko u ko nač ni sta di jum iko no graf ske ana li ze 23 Merenik L., Ideološki modeli: srpsko slikarstvo 1945-1968, Beograd 2001, str. 111. 24 Kristeva J., op. cit., str. 11. 157
MARKO STAMENKOVIĆ Am ba sa do ra. Šta bi mo gao bi ti raz log tom ose ća nju in di fe rentno sti ko je op te re ću je sa dr žaj ove sli ke? I šta za i sta mo že mo podra zu me va ti pod ras ce pom ko ji se u ovoj sli ci pro vla či od sa mog po čet ka, iz me đu po lo va nje ne esen ci jal ne dvo smi sle no sti, a sa da po tvr đu je kao ko nač ni re zul tat te rav no du šno sti, tog pra znog po gle da dvo ji ce pri ja te lja, tog slat kog za da ha me lan ho li je? Kri ste va, po vo dom Hol baj no vog Mr tvog Hri sto sa (1522), posta vlja pi ta nje: Da li je bo go čo vjek bio tu žan, to jest ob u zet smr ću, za to što je sek su a lan, žr tva sek su al ne stra sti? 25 Uvo đenje dis kur sa o sek su al no sti mo glo bi nas, ba rem u ovom tre nutku, od ve sti na sa svim dru gu stra nu od ono ga če mu smo re še ni da da mo za vr šni ob lik. Kri ste va me đu tim usme ra va na pa to lo ški ne nor mal nu pat nju s onu stra nu ne ja snog ero ti zma, i pla si ra te zu o oči gled no sti Hri sto vog bo la kroz Pa si ju (kao onaj ob lik re li gi o zne stra sti ko ji se u hri šćan skoj iko no gra fi ji do vo di u vezu sa Hri sto vim mu če nji ma) da bi su ge ri sa la sta nje osa mlje no sti ko je kao kom po zi ci o na či nje ni ca sli ci da je naj vi šu me lan holič nu te ži nu 26. U toj osa mlje no sti, shva će noj kao odvo je nost, na pu šte nost, izo lo va nost stra snog te la, ona ot kri va i mo gućnost su de lo va nja po sma tra ča u sli ci smr ti, u smr ti kao su štinskom zna ku ljud sko sti, ko ja je na čin da se vi di čo vje čan stvo sa dis tan ce, do smr ti. Pred sta va smr ti je re zul tat ul ti ma tiv ne tran spo zi ci je po gle da posma tra ča u ne vi dlji vi dru gi svet. Ta pre o bra že na ne vi dlji vost zavo di po gled i upu ću je mu po ziv za uče stvo va nje u dra mi Smr ti. Hol baj no va pu bli ka, gle da ju ći mr tvo Hri sto vo te lo, gle da smr ti pra vo u li ce - iako je ne mo že vi de ti; Hol bajn nam pred la že vizi ju čo vje ka pod re đe nog smr ti, čo vje ka što pri hva ta Smrt, ko ju upi ja svim svo jim bi ćem, uklju ču ju ći je ne kao uslov svo je slave ni kao po slje di cu svo je gre šne pri ro de, već kao kraj nju bit de sa kra li zo va ne stvar no sti ko ja je te melj no vog do sto jan stva 27. Re ne san sni čo vek, su o čen sa de sa kra li zo va nom stvar no šću, sa nje nom kraj njom bi ti, do sti že spo koj no vog do sto jan stva, ali i raz o ča re nje: (...) Ne za mi sli vi vi do krug i ne vi dlji va smrt Holbaj nu se po sta vlja ju kao glav no is ku še nje no vom čo vje ku i besum nje sa mom umjet ni ku. Zar vam ni šta ne iz gle da po želj ni je, jer se vri jed no sti ru še, jer ste su mor ni? 28 U Hol baj no voj ana li zi mo ra li zma smr ti u ve zi sa op štim shvata njem ži vo ta i sud bi ne, smi sao Kra ja ni je fik si ran (baš kao ni nje gov ob lik u Am ba sa do ri ma): on se kon ti nu i ra no pre me šta sa ori gi nal nog, he do ni stič kog (u ko me je, ana log no ho ra ci jev skom 25 Kristeva J., op. cit., str. 137. 26 Ibid., str. 138. 27 Ibid., str. 145. 28 Ibid., str. 149. 158
MARKO STAMENKOVIĆ car pe di em, pred sta vljao ja san po ziv na kon zu ma ci ju ži vot nih za do volj sta va, na uži va nja u sva ko dne vi ci, ko li ko god ona bila pro la zna) na pot pu no su pro tan, mo ra li stič ki (ko ji je da kle u stro gom sho la stič kom ma ni ru pro pa gi rao smer nost, po kor nost, uz dr ža nost od tih istih za do volj sta va i po ka ja nje). Pro men ljiv smi sao smr ti no si u se bi do zu am bi va lent no sti ko jom ide ja kratkog ži vo ta (vi ta bre vis) od stu pa od pret hod nih jed no znač no sti i otva ra mo guć no sti vi še smi sle nog tu ma če nja, u za vi sno sti od su bjek tiv nog ugla po sma tra nja. Iz ve sno je da, ko ji god dic tum da je bio u pi ta nju, pri su stvom lo ba nje na sli ci osta je na snazi ide ja pro la zno sti. U kon tek stu Am ba sa do ra ona se is po lja va u od no su iz me đu ne vi dlji ve sli ke lo ba nje da te u ana mor fo zi i vi dlji vog ostat ka sli ke op te re će nog ma te ri jal no šću pred me ta ko ji ge ne ral no uka zu ju na do me te ljud skog zna nja. Hol baj nova sli ka, u tom smi slu, mo že ima ti i pe si mi sti čan i op ti mi sti čan ton. Ona mo že pred sta vlja ti: (1) iz raz upo zo re nja na is pra znost i uza lud nost ljud skih na po ra ulo že nih u sti ca nje zna nja (kao i re zul ta ta tog zna nja), s ob zi rom na zna čaj ko ji se pri da vao svesti o krat ko traj no sti ži vo ta i sprem no sti na na do la ze ću smrt; (2) od stu pa nje od kon ven ci o nal nog zna če nja u smi slu po ru ke da se ( ) ži vot is pu ni stva ra la štvom i naj ve ćim unu tra šnjim bo gat stvom, bez ob zi ra na ono ne po zna to sa one stra ne ze le ne za ve se (u po za di ni sli ke) 29. Ali pre zir pre ma zna nju mo gli su is po lji ti sa mo oni ko ji su to zna nje po se do va li, ko ji su vla da li nji me i ko ji su us po sta vlja li nor me sop stve nog po na ša nja i de lo va nja na osno va ma tog znanja, raz vi ja ju ći stra te gi je in te lek tu al nog i kul tur nog raz vo ja. Inte lek tu a lac me đu tim, ko li ko god bio kri ti čan pre ma otvo re nom po lju po sto ja nja, ni ka da ni je gu bio svest o ono stra nom, o po stoja nju iza za ve se, o ko nač noj isti ni u po za di ni ovo ze malj skog ma te ri jal nog sve ta. Frag men tar na pred sta va Hri sto vog ras pe ća, vi še sa kri ve na ne go ot kri ve na u gor njem le vom uglu Am ba sa dora, mar gi na li zo van je, ali zna ča jan na go ve štaj te ide je ona, čak i u svom ne na me tlji vom pri su stvu tre ba da pod se ća i upu ću je na ne pri ko sno ven smi sao kra ja. Ona je po zi ci o ni ra na iza le đa glav nih pro ta go ni sta sli ke jer je sve de na na obje kat pro mi šljanja, več ne kon tem pla ci je, na ci tat pro šlo sti ko ji tre ba da for mi ra na ra tiv bu duć no sti. Ta ko đe, ona je in di ka tiv na za usta no vlje nje Am ba sa do ra kao in tro spek tiv nog por tre ta, u ko me se kon templa tiv nost pod ra zu me va u ob li ku nar ci so id nog sa mo po sma tranja, a či nje ni ca da se (ras pe će) na la zi sa iste stra ne sli ke ko joj pri pa da i Žan de Den tvil mo gla bi na ro či to da uka zu je na njego vu in tro vert nu, kon tem pla tiv nu pri ro du me lan ho li ka. Shod no to me, za ni mlji vo je i do vo đe nje u ve zu ove fi gu re sa tro stru kom sli kom smr ti (ras pe će lo ba nja me da ljon na Den tvi lo voj ka 29 Šejka L., op. cit., str. 176-186. 159
MARKO STAMENKOVIĆ pi). Se mjuel (Ed gar R. Sa muel) pod se ća na za slu gu Me ri Har vi (Mary Her vey) ko ja je, de tek to va njem me da ljo na u vi du lo ba nje na ka pi Ža na de Den tvi la, po nu di la te zu o lo ba nji kao nje go vom lič nom he ral dič kom obe lež ju i ti me do ve la enig ma ti čan anamor fič ki ele ment i ide ju smr ti u di rek tan od nos sa kon kret nom lič no šću sa sli ke. 30 Pri hva ti mo li ovu te o ri ju, on da se - ta kvim umno ža va njem sli ke smr ti - lo ba nja ko ja re fe ri ra na lič ni grb Žana de Den tvi la po tvr đu je kao još jed na ma ni fe sta ci ja mo toa memen to mo ri. Ali za što bi je dan am ba sa dor imao vi še raz lo ga da re fe ri ra na smrt nost od dru gog? Den tvil se na vod no če sto ža lio na svo ja me lan ho lič na ras po lo že nja, a to bi mo gao bi ti i raz log zbog ko jeg su mu to kom jed nog ta kvog pe ri o da po se ta i pri sustvo pri ja te lja bi li na ro či to va žni. Okru že nog am ble mi ma smr ti i za gle da nog u se be, Hol bajn pred sta vlja Den tvi la kroz na gla še no nar ci so id nu pri ro du nje go vog por tre ta, ko ja je sa mo pa ra van za pra vi raz log nje go ve kon cen tra ci je, pa ra van iza ko jeg se po malja slut nja o ne u mit no sti sop stve nog kra ja. Ako Kri ste va, ko ja Mr tvog Hri sto sa vi di kao iz raz Hol baj no vog sli kar skog mi ni mali zma, upo ri šte me lan ho li je na la zi u ne pred sta vlji vom, gde on da na la zi mo sli ku Smr ti u Hol baj no vim Am ba sa do ri ma? 31 To da kle ni su ni ras pe će, ni me da ljon na Den tvi lo voj ka pi, ni lo ba nja data u ana mor fo zi. To je sli ka ko ja osta je sa kri ve na iza po gle da Nar ci sa, sli ka ko ja pro vo ci ra ti me što osta je za u vek sa kri ve na iza ze le ne za ve se Am ba sa do ra. Sli ka Smr ti je sli ka pod ve lom ko ja nu di po sled nji i pre sud ni ele ment za re še nje za go net ke Am ba sa do ra, za go net ke vi dlji vog i ne vi dlji vog. Za klju čak: vi dlji vo i ne vi dlji vo Si gu ran sam da ću se po gle da ti u ogle da lo i da u nje mu ni šta ne ću vide ti. Lju di me uvek na zi va ju ogle da lom, a ka da se ogle da lo po gle da u ogle da lo, šta ima da vi di? En di Vor hol 32 Sa dr žaj Am ba sa do ra nu di nam dve vr ste po jav no sti, koje u naj jed no stav ni joj po de li mo že mo či ta ti kao pred met nu i nepredmetnu ili kao re a li stič ku i ap strakt nu. Iz mi nu ci o zne iz ved be de ta lja, iz ono ga što bi se mo glo okarak te ri sa ti kao ten den ci ja za do sti za njem si mu la ci je do ste pe na 30 Samuel R. E., Death in the Glass A New View of Holbein s Ambassadors, Burlington Magazine, CV, 1963, str. 436. 31 Holbajnov hromatski i kompozicioni asketizam prevodi nadmetanje forme sa ni izbjegnutom niti uljepšanom smrću, već fiksiranom u minimalnoj vidljivosti, u njenoj krajnjoj manifestaciji što stvara bol i melanholiju. (Kristeva J., op. cit., str. 150.) 32 Warhol A., Filozofija Endija Vorhola, Od A do B & Nazad, Beograd 1995, str. 13. 160
MARKO STAMENKOVIĆ go to vo fo to graf skog re a li zma u sli kar stvu, za klju ču je mo da se ra di o pre ci zno kon stru i sa noj i ja sno de fi ni sa noj ma te ri jal noj vidlji vo sti pred me ta (se ti mo se da je to bi la jed na od pri vi le gi ja onih re ne san snih sli ka ra ko ji su upra vo svo jom spo sob no šću za ver nim opi si va njem ma te ri jal ne stra ne pred me ta, na ro či to odeće kao iz ra za bo gat stva por tre ti sa ne oso be, sti ca li pra vo na anga žman u naj vi šim, pa i vla dar skim, pa tro na žnim kru go vi ma). Ovi su pred me ti da kle pri sut ni (pred sta vlji vi) ti me što su svo jom ma te ri jal no šću vi dlji vi i što pru ža ju mo guć nost iden ti fi ka ci je ime no va njem, či me ne spu ta no ula ze u na ra tiv sli ke. Džon Berdžer (John Ber ger) pri stu pa Hol baj no voj sli ci upra vo sa sta novi šta nje nog pred met nog sa dr ža ja i nje go vog vr hun ski po stignu tog ma te ri jal nog, tak til nog kva li te ta. Či nje ni ca da je ono što iz dva ja ulja nu sli ku od sva ke dru ge vr ste sli kar stva nje na na roči ta spo sob nost da pre do či opi plji vost, tek stu ru, sjaj, so lid nost ono ga što osli ka va, mo gla bi zvu ča ti ste re o tip no da Am ba sa dori ne sto je na po čet ku pri me ne no ve sli kar ske teh no lo gi je. Medi jem u ko jem je iz ve de na (ulja na teh ni ka), ova sli ka od ra ža va ak tu el no sti svo ga do ba, me đu ko ji ma se naj vi še is ti če dru ga či ja ar ti ku la ci ja vred no sti ro be i nje ne ku pov ne mo ći. Pred sta vlje ni pred me ti (ne ki od njih sa svim ret ki i sku po ce ni), si mu li ra ni do tan či na, nu de se svo jim tak til nim vred no sti ma po sma tra ču kao re al ni objek ti, kao objek ti ko ji se mo gu po se do va ti. 33 Po ten cijal ulja ne sli ke da ostva ri ve ći uti sak pred met ne ilu zi je od bi lo ko je sta ri je sli kar ske teh ni ke ko re spon di ra sa nje nom spo sob nošću da pre o ri jen ti še po sma tra ča od is klju či ve upo tre be ču la vi da u sme ru tran sla ci je sli ke u je zik či sto tak til ne sen za ci je. Berdžer čak ide do tle da pod re đu je pri su stvo dvo ji ce mu ška ra ca i obje ka ta iz me đu i oko njih do mi na ci ji ma te ri jal ne, struk tu ral ne pri ro de pred sta vlje nog sa dr ža ja. U tom bo gat stvu i ra zno li kosti ma te ri ja la (kr zno, svi la, me tal, dr vo, so mot, mer mer, har ti ja) Ber džer vi di re fe ren ce na sve one za nat ske prak se uklju če ne u nji ho vu re al nu pro iz vod nju i pri me nu. Ove re fe ren ce su, po red evi dent ne teh nič ke vir tu o zno sti u iz vo đe nju, Hol baj nu po slu žile kao oko sni ca nje go ve stra te gi je ci tat no sti i si mu la ci je ko ja mu je omo gu ći la sli kar sku apro pri ja ci ju po tro šač kih pro iz vo da i nji ho vu ko nač nu re pro duk ci ju i pre vo đe nje u sa dr žaj sli ke. Izra zi ta si mu la ci ja ma te ri jal no sti u Am ba sa do ri ma do kaz je da kle kul tur nih i ide o lo ških po zi ci ja svo ga vre me na: ide ja bo gat stva, ma te ri jal ne ras ko ši i ra zno li ko sti, in kor po ri ra na je u ulja nu sli ku kao do kaz no vog, di na mič nog ti pa bo gat stva (za raz li ku od onog ko je je u pret hod noj sli kar skoj tra di ci ji ima lo za cilj da sim boli zu je sta ti čan dru štve ni ili dr žav ni po re dak) ko je je na šlo svoju po tvr du u ku pov noj mo ći no vih dru štve nih for ma ci ja. Ta ko je sa ma sli ka tre ba lo da de mon stri ra že lju za onim što se mo že 33 Berger J., op. cit., str. 88-91, 94-97. 161
MARKO STAMENKOVIĆ ku pi ti nov cem, a otu da i že lju svog vla sni ka za opi plji vo šću i po se do va njem nje nog kon kret nog sa dr ža ja. S dru ge stra ne, su prot no evi dent nom, for mi ra nom, pred met nom, ma te ri jal nom i re a li stič kom sa dr ža ju sli ke, uoča va se i sli ka u sli ci, dru ga či ja od pret hod no opi sa ne. To je frag men tar na, iz obli če na, ne ja sna i ne vi dlji va sli ka, ko ja se od u pi re bi lo ka kvom ime no va nju i ko ja kao da pro vo ci ra po sma tra ča svo jim ću tanjem i nje go vom ne spo sob no šću da pre po znat ali ne po znat/ ne i den ti fi ko van pred met de fi ni še i sa gle da na na čin ko jim mu to uspe va sa ostat kom sli ke. Ona je re zul tat iz ob li če nja, sve sno in kor po ri ra nog u te lo sli ke, ko je joj da je kva li te te de for mi sa nog, ap strakt nog, ne pred met nog. Po sma trač je da kle pri nu đen da sli ku po sma tra ne kao ce lo vi tu vi zu el nu struk tu ru, vi dlji vu u svim svo jim frag men ti ma, ne go kao na pu klu/ras ce plje nu struk tu ru, isto vre me no vi dlji vu i ne vidlji vu. Ona je ce lo vi ta sa mo u me ri u ko joj bri še gra ni cu iz me đu unu tra šnjeg i spo lja šnjeg pro sto ra sli ke, či me su bjekt i objekt po sma tra nja ula ze u za jed nič ki, is pre ple te ni pro stor gle da nja. Kao po sle di ca ova kvog ras ce pa u struk tu ri sli ke na stu pi će konač ni ras cep: ras cep gle da ju ćeg su bjek ta u po lju po sma tra nja. Pr va sli ka od po sma tra ča zah te va kon ven ci o na lan pri stup: ona se obra ća oku fron tal no po zi ci o ni ra nog gle da o ca, na vi klog na usta no vljen tran sfer po gle da di rek ci jom cen tral ne ge o me trij ske per spek ti ve do tač ke ne sta ja nja. Po sma trač te sli ke je ge o me trijski, cen tri ra ni (cen trič ni) po sma trač ko ji (još uvek) ži vi u ilu zi ji da obje kat svog po gle da mo že dr ža ti pod kon tro lom svog oka. Nje gov sta tus je sto ga uslov no ak ti van i ne pri ko sno ve no li čan nje gov po gled go spo da ri objek tom ko me je usme ren. Dru ga sli ka, ap strakt na sli ka u re a li stič koj sli ci, od po sma tra ča u po četku ne zah te va ni šta upra vo za to što je na pr vi po gled ne vi dljiva. Ona je uča u re na u te lu sli ke, nje no ko nač no uto či ste je ru pa u re al nom, pred met nom po ret ku sve ta sli ke. Ali sva nje na sna ga le ži upra vo u to me: da se kao ru pa u re al nom, kao pra zno me sto sli ke, pro bi je u njen pr vi plan i pri vu če po gled po smatra ča, da ga ukro ti (la ka nov ski domp te-re gard). Ti me što iza zi va po sma tra ča, ko ji ne pri sta je na ano ma li je u se bi pod re đe nom vizu el nom po lju, upi re mu pr stom u oko, bo de ga i iri ti ra, iz ba cu je iz udob ne re ne san sne fo te lje i tra ži od nje ga da uči ni ne što, da se po me ri ili da pro ba da ne ka ko ski ne veo sa te ne vi dlji vo sti. Jer ova sli ka je ste sli ka pod ve lom i zah te va no vog, mo bil nog, decen tri ra nog po sma tra ča, spo sob nog da pod onim što ga pri vla či svo jom ne vi dlji vo šću, sa kri ve no šću pod ve lom, ot kri je ne što. I na đe šta? Ni šta, jed no ve li ko Ni šta sa kri ve no pod ve lom. U La ka no vom dis kur su veo (ili za ve sa) is po sta vlja se za fun damen tal nu sli ku čo ve ko vog od no sa pre ma sve tu i sa vr še ni pri mer ana li ze si tu a ci je že lje veo, u ma te ri jal nom smi slu, pred sta vlja 162
MARKO STAMENKOVIĆ ote lo tvo re nje pro sto ra iz me đu one ve ze iz me đu Su bjek ta koji gle da i Objek ta ko ji je gle dan, i ko ja po tvr đu je či nje ni cu da pred met že lje uvek le ži iza vi dlji vog sve ta po jav no sti, u ko me se pro na la zi sa mo sim bol že lje, jed no ve li ko ni šta: od sut nost je sli ka na ve lu, jer sa pri su stvom ve la ono što se na la zi is pod, kao ne do sta tak ko ji je skri ven od po gle da i ti me ne do stu pan oku, te ži da bu de re a li zo va no kao sli ka, kao vi zu el na pred sta va. Za ve sa je idol od sut no sti, u njoj po sma trač in kar ni ra svo je ose ća nje ovo ga ni šta ko je je sa mo sim bol (ili fa lus, sve dok se u psi ho a na litič kom kon tek stu ti če ka stra ci o nog kom plek sa). To je si tu a ci ja ekvi va lent na onoj na po čet ku Mi ši mi nog (Yukio Mis hi ma) Morna ra ko ji je iz ne ve rio mo re u ko joj glav ni ju nak, de čak No bo ru, po sma tra ju ći kroz ru pi cu u zi du svo ju maj ku dok se pre svla či, u so bi po red, ot kri va fa tal nu isti nu vi đe nja: ne do sta tak fa lu sa ni je za nje ga sa mo ana tom ski re gu la tor pol ne raz li ke, to je i uvod u bes ko nač nu op se si ju si tu a ci jom manj ka či jem se pre va zi la že nju, od tog tre nut ka, či ta vog ži vo ta fan ta zmat ski te ži. Veo isto vre meno ot kri va i skri va, on po sma tra ča na vo di da fan ta zi ra o pra voj stva ri i da pri želj ku je da je vi di 34 iako iza nje ga ne po sto ji ni šta, ili u stva ri po sto ji od sut nost (ab sen ce), jed no Ni šta kao pra zno me sto že lje, Ni šta ko je se uvek kri je iza objek ta že lje. Uvo de ći gra ni cu vi dlji vo sti u pro stor ko mu ni ka ci o ne mre že izme đu sli ke i po sma tra ča, Hol bajn re me ti gle da o čev pri stup vizu el noj pred sta vi. Kon ven ci o nal no shva ćen po gled, uslo vljen di rek ci jom cen tral ne ge o me trij ske per spek ti ve i di rekt nim, pravo li nij skim su da rom oka sa sa dr ža jem sli ke, one mo gu ća va posma tra ču da frag ment, ko jeg on pre po zna je kao mr lju, vi di u nje go vom pu nom ob li ku. Sen ka je u Am ba sa do ri ma ba če na pra vo u li ce po sma tra ču: nje go vu pa žnju, za si će nu po ret kom pred stav nog sve ta pred me ta, po či nje da pri vla či mi ste ri o zan, izob li čen de talj, ko ji kao da leb di u do njem de lu sli ke, zbu nju je po sma tra ča i, na ne ki na čin, kva ri ce lo vit do ži vljaj pred sta vljenog sa dr ža ja. Ta ko ovaj pred met gru bo raz bi ja he ral dič ku kompo zi ci ju i za ma glju je deo mo za ič kog po da 35, a ka da se ko nač no uka že na mo guć nost nje go vog de ši fro va nja ko rekt nim na či nom po sma tra nja, ne vi dlji va sli ka po či nje da iz ra nja. Taj za ma glje ni frag ment ko ji je u sen ci sâme sli ke, nje na mr lja, bi će iden ti fiko van za u zi ma njem od go va ra ju ćeg, is ko še nog ugla po smatranja kao ana mor fi čan pred met lo ba nja da ta u ana mor fo zi. Ter min ana mor fo za (grč. ana-morp ho sis, pre o bra žaj, pre i na čenje), po op tič kim za ko ni ma, od no si se na una ka že no na cr ta nu 34 Garber M., Vested Interests. Cross-dressing & Cultural Anxiety, New York 1993. Uporedi sa: Garber M., Šik od Arabije: transvestizam, transseksualizam i erotika kulturnog prisvajanja, Ženske studije 2/3, Beograd 1995, str. 162-184. 35 Langdon H., op. cit., str. 19. 163
MARKO STAMENKOVIĆ sli ku ne kog pred me ta, ali ta ko da iz gle da ona ko ka kva tre ba da je kad se gle da sa iz ve sne tač ke (op tič ka ana mor fo za), ili od bija njem od po god nog ogle da la (ka top trič na ana mor fo za) i kroz bru še na sta kla (di op trič na ana mor fo za). 36 Ana mor fič ka sli ka je zna či sli ka ko ja iz gle da nor mal no sa mo ka da se po sma tra iz neke od re đe ne per spek ti ve ili kroz ne ko pre o bra ža va ju će op tič ko sred stvo. Re ne san sni umet ni ci bi li su če sto fa sci ni ra ni ta kvim per spek tiv nim dis tor zi ja ma i uklju či va li su ih u svo je sli ke. Sma tra se da je ana mor fič ku, ve štač ku per spek ti vu ot krio Leo nar do da Vin či (Le o nar do da Vin ci). Nje gov Atlant ski ko deks (Co dex Atlan ti cus, 1487) sa dr ži dve ski ce u ko ji ma se eks peri men ti še ovom teh ni kom i ko je po ka zu ju Le o nar do vo in te reso va nje za ra di kal ne for me per spek ti ve. Jed na pred sta vlja li ce de te ta, a dru ga ljud sko oko. Ove sli ke iz gle da ju kao da su ši ro ko raz vu če ne po ho ri zon ta li, ali ako se po sma tra ju sa stra ne iz gleda ju pre ci zno i ja sno. Bi lo je po treb no is pu ni ti ne ko li ko zah te va da bi se ove sli ke is prav no vi de le. Sli ka se mo ra po sma tra ti sa fik si ra ne tač ke gle di šta ko ja je na is toj ho ri zon tal noj oso vi ni kao i cen tar sli ke. Ova tač ka mo ra bi ti pod iz ve snim uglom u od no su na ra van sli ke. Ako po sma tra če vo oko vi di sli ku sa ove tač ke, i pri tom sa mo jed nim okom, sli ka će se po ja vi ti u že lje noj for mi. Ako se u od no su na sli ku pro me ne ugao ili ra sto ja nje do ći će do iz ob li če nja. U svo joj stu di ji o Am ba sa do ri ma, Me ri Har vi je, po put mno gih dru gih kri ti ča ra, za go va ra la te zu po ko joj je lo ba nja u sre di štu do njeg pred njeg pla na Am ba sa do ra iz ob li če na re flek si jom u iskri vlje nom ogle da lu, i zah te va po sma tra nje iz kraj njeg de snog ugla ka ko bi bi la is prav no sa gle da na. Ova si tu a ci ja je vr lo dobro opi sa na kod Šej ke. Po zi va ju ći se na sta ri ju li te ra tu ru o Holbaj no vim Am ba sa do ri ma, Šej ka u svom Trak ta tu o sli kar stvu na vo di te zu o ki ne tič kom po sma tra nju pri če mu bi se sa mo jedan ugao po sma tra nja (u uslo vi ma iz la ga nja ko di fi ko va nog pravi li ma cen tral ne ge o me trij ske per spek ti ve) eli mi ni sao u ko rist suk ce siv ne, mul ti pli ci ra ne per cep ci je iz ob li če nog pred me ta na sli ci i ot kri va nja nje go vog re al nog iz gle da, sve u za vi sno sti od (1) po zi ci je sli ke u pro sto ru i (2) kre ta nja po sma tra ča. Ako je ova sli ka za i sta bi la po sta vlje na u Den tvi lo vom zam ku na stepe ni štu jed ne ku le, on da je po Šej ki nim re či ma (...) pe nju ći se ste pe ni štem, po sma trač mo gao da vi di sli ku od o zdo u ve li kom skra će nju, ta ko da se na sli ka na sce na na sli ci ni je mo gla per cepi ra ti, sem žuć ka ste blje šte će lo ba nje. Pe nju ći se da lje do jed nog od mo ri šta, gde je sli ka bi la po sta vlje na i oda kle se mo gla frontal no po sma tra ti, po sma trač bi do ži veo pro me nu, lo ba nja je ta da iš če za va la i pre tva ra la se u ne pre po zna tljiv iz du že ni pred met. A ka da bi se pe nja nje pro du ži lo i ba cio po gled od o zgo na sli ku, 36 Vujaklija M., Leksikon stranih reči i izraza, Beograd 1980, str. 44. 164
MARKO STAMENKOVIĆ ob li ci ži vo ta na sli ci bi se po no vo ras pli nu li i lo ba nja bi se opet vi de la, bez de for ma ci je 37. Ovo pre o vla đu ju će sta no vi šte me đu tim ni je i je di no, i na i šlo je na ospo ra va nje me đu kri ti ča ri ma, od ko jih tre ba is ta ći Se mjue la 38 i Bal tru ša i ti sa (Jur gis Bal tru ša i tis). 39 Si stem op tič ke anamor fo ze funk ci o ni še ta ko što zah te va od po sma tra ča iz bor tač ke po sma tra nja, ali uz ri zik da kao ne mi nov ni re zul tat tog iz bo ra uvek do đe do si tu a ci je po ni šte nja. To zna či da se za u zi ma njem is ko še ne, neo r to dok sne po zi ci je gle da nja frag ment dat u iz ob liče nju po ja vlju je kao uob li čen, ja san i vi dljiv, ali se isto vre me no po ni šta va osta tak sli ka ne po vr ši no vim iz ob li če njem, pre se ljenim sa frag men ta na osta tak sli ke. In ver zi ja ugla po sma tra nja uvo di suk ce siv nu ana mor fo zu i u toj ki ne tič koj igri vi dlji vost je stal no žr tvo va na ne vi dlji vo sti. Po sma trač sli ke je ti me pri siljen da po ve ru je u to da se re al no struk tu ri ra oko ne čeg što ne po sto ji, oko pra znog me sta, oko Ni če ga (psi ho a na li za upra vo po tvr đu je tu či nje ni cu Re al no je, za La ka na, pra zna ka te gori ja). Se mjuel za to uvo di dru gu op ci ju, i pred la že ob ja šnje nje ko je ne od u sta je od fron tal nog po sma tra nja sli ke, ali zah te va po gled kroz sta kle nu cev. 40 Ar gu ment za ova kvu tvrd nju na la zi u po dat ku iz isto rij skog kra ljev skog ar hi va: ra di se o dnev ni ku ne kog mla dog ne mač kog ple mi ća ko ji je pri li kom po se te dvoru Eli za be te I (Eli sa beth I) po čet kom XVII ve ka opi sao i svoje uz bu đe nje pred por tre tom kra lja Hen ri ja VI II u kra lji či nim apart ma ni ma u Vaj thol pa la ti (Whi te hall Pa la ce). U ve zi sa tim por tre tom, on is ti če da je bio ta ko ve što iz ve den da je kra lje vo li ce, ka da se po smatra lo po seb nim op tič kim sred stvom, iz gle dalo du že od ce log te la. Se mjuel do vo di u ve zu iz ob li če nu lo ba nju na Am ba sa do ri ma sa ovim, hro no lo ški bli skim, por tre tom jer sma tra da u to vre me ni je mo gao bi ti je din stven po na ve de noj ka rak te ri sti ci, već da je nje go vo iz vo đe nje upra vo pod ra zu meva lo upo tre bu na ro či tog so či va kroz ko je su i lo ba nja na Am basa do ri ma i, ka sni je, lik Hen ri ja VI II do bi ja li pot pu ni ob lik. Ako je to tač no, on da je po sma trač mo gao da vi di lo ba nju iz po zi ci je ko ja je di rekt no is pred sli ke (a ne vi še iz kraj njeg de snog ugla). Naj ve ro vat ni je je da se ra di lo o ce vi od du va nog sta kla de be lih zi do va, ko ju je bi lo jed no stav no ko ri sti ti, čak i u sva ko dnev nim pri li ka ma, i či ja po vr ši na po se du je re la tiv no vi sok op tič ki kvali tet. Na osno vu jed nog de ta lja u Hol baj no vom por tre tu Ge or ga Gi za (Ge or ge Gis ze) iz 1532. go di ne ce va sta va za od du va nog sta kla - Se mjuel is ti če da je ta vr sta sta kla bi la po zna ta u ra nom 37 Šejka L., op. cit., str. 176-186 38 Samuel E. R., op. cit., str. 436-441. 39 Baltrusaitis J., Anamorphic Art, New York 1977. (Anamorphoses, ou perspectives curieuses, Paris 1955) 40 Samuel E. R., op. cit., str. 439. 165
MARKO STAMENKOVIĆ XVI ve ku (on čak tvr di da se ra di o ve ne ci jan skom kri sta lu (cristal lo), ti pu bez boj nog sta kla na ro či to po pu lar nom po čet kom XVI ve ka). Sta kle na cev ko ja do zvo lja va iden ti fi ka ci ju lo ba nje ima i tu do dat nu pred nost da ula zi u sa mu kom po zi ci ju sli ke ti me što je, na od re đe ni na čin, tran sfor mi še: po sma tra njem loba nje kroz cev, u tač ki ukr šta nja nji ho vih di ja go na la, po sre di ni sli ke u ver ti kal noj li ni ji for mi ra ju se tri sfe rič na objek ta u ni zu (od ne be skog, pre ko ze malj skog glo bu sa, sve do lo ba nje); dija go nal no po lo že na, kao pan dan su prot no usme re noj di ja go na li de for mi sa nog pred me ta, ova cev či ni in te gral ni deo sli ke ko jim se po gled po sma tra ča usme ra va na vi še, ka Den tvi lo voj gla vi, fo ku snoj tač ki sli ke. Ka da je reč o me to di ko ju je sli kar usvo jio da bi iz veo ana morfo zu u Am ba sa do ri ma, Bal tru ša i tis od bi ja mo guć nost Hol baj novog di rekt nog po sma tra nja pra ve lo ba nje kroz iz ob li ču ju će staklo, i pred la že naj jed no stav ni je re še nje: si stem li ne ar ne re šet ke. Ona je naj pre omo gu ća va la pre no še nje pre li mi nar nog, pre ci zno iz ve de nog cr te ža lo ba nje u okvi re dru ge re šet ke (u ko joj bi bi lo iz ve de no že lje no iz ob li če nje), a za tim, kva drat po kva drat, konač no ko pi ra nje dis tor zi ra nog cr te ža. 41 Gri ne ve jev (Pe ter Gree na way) film Cr ta čev ugo vor (The Dra ughtsman s Con tract) in di ka ti van je u tom smi slu jer kri ti ku je tra di ci o nal ni ob lik viđe nja: on pre u zi ma li ne ar nu re šet ku za osnov ni in stru ment kritič kog mo de la ko jim se do vo di u pi ta nje va lid nost re ne san snog ge o me trij skog re ži ma sli ke kao ul ti ma tiv ne re pre zen ta ci je vi đenja. I dok je re ne san sna per spek tiv na lo gi ka pru ža la sve uslo ve za is ti ca nje cen tral nog de la sli ke i nje ne glav ne rad nje u pr vi plan, spo red ni de ta lji su funk ci o ni sa li na ra čun tih zah te va, ali u sop stve nu ko rist: iako je sta tus frag men ta, po put amorf ne loba nje u Am ba sa do ri ma, mar gi na li zo van po zi ci o ni ra njem van cen tral nog do ga đa ja kom po zi ci je ili op tič kim iz ob li če njem, on jed nom pre po znat - po sta je pre su dan ele ment u ko nač nom i ce lo kup nom efek tu sli ke. On na ru ša va strikt ni mo del gle da nja, raz bi ja ga, pro ši ru je i de kon stru i še, in fi ci ra či tav na ra tiv da bi uveo mo guć nost sa gle da va nja sve ta iz dru gog ugla, i bu kval no iz dru ge per spek ti ve. U pri log ovom he li o cen trič nom diskur su za ni mlji vo je in si sti ra nje na pa ra dig mat skom po re đe nju Hol baj no ve lo ba nje sa Sun cem: ono, ko je je uslov vi dlji vo sti sve ga, ali je sa mom oku ne do stup no jer sva ki po ku šaj oka da di rekt no vi di uslov vi dlji vo sti za vr ša va u be lom sle pi lu, is posta vlja se kao me sto sko pič kog su bjek ta na sli ci jer je sko pič ki su bjekt uvek pri su tan na sli ci, ali je nje go vo pri su stvo ne do stupno oku za pra vo to me sto je uslov mo guć no sti vi dlji vo sti ali je 41 Baltrusaitis J., op. cit. 166
MARKO STAMENKOVIĆ sa mo ne vi dlji vo. 42 Tom me stu u la ka nov skom dis kur su pri pa da ter min sco to ma (sle po po lje) iz ko jeg sli ka uz vra ća po gled svom po sma tra ču, a ko je je sâmom po sma tra ču ne vi dlji vo. U pi ta nju je ono što će ra ni per cep tu a li sti, na pri mer Mer lo-pon ti (Ma uri ce Mer lo-pon ti), na zva ti fun da men tal nim nar ci zmom sva kog vi đe nja ka da opi su ju si tu a ci ju uki da nja gra ni ca iz me đu po smatra ča i po sma tra nog (u me đu sob nom ukr šta nju nji ho vih po gleda di ja lek ti kom vi dlji vo sti i ne vi dlji vo sti): smi sao nar ci so id nog ogle da nja ne sa sto ji se je di no u uži va nju u sop stve noj ogle dalnoj sli ci (ospo lja va nju se be), već i u po vrat noj re ak ci ji ko jim to spo lja gle da me ne, tj. u či nje ni ci da me moj sop stve ni lik, u ulo zi fan to ma-za vod ni ka, isto vre me no po sma tra iz ogle da la, sa me sta ko je je sâmo ne vi dlji vo. Ope ri šu ći po prin ci pu uvla čenja, hva ta nja po sma tra ča u ono što gle da, ak tiv nost po sma tra ča ekvi va lent na je nje go voj pa siv no sti, i on bi va eli di ran (ras cepljen) u po lju po sma tra nja po sma trač i sli ka vr še me đu sob nu raz me nu, ta ko da vi še ni je mo gu će tač no usta no vi ti ko gle da a ko bi va gle dan. U svom tu ma če nju ana mor fo ze, La kan (Jac qu es La can) se nado ve zu je na Mer lo-pon ti je vu te zu o fun da men tal nom nar ci zmu sva kog ob li ka vi đe nja kao re zul ta tu uki da nja gra ni ce iz me đu po sma tra ča i onog što je po sma tra no, i re vi di ra je u kon tek stu kon kret nog pri me ra Hol baj no ve sli ke Am ba sa do ri. Kao i Barto va no ta o fo to gra fi ji, i La kan iz vo di svo ju te zu o po gle du naj pre iz ose ća nja za čud no sti ko ju u nje mu iza zi va mi ste ri o zan, is ko šen obje kat u pred njem pla nu iz me đu dve fi gu re. Ima ju ći u vi du da či tav niz pred me ta u sli ci - gru pi sa nih po prin ci pu kla sič ne si ste ma ti za ci je zna nja - uka zu je na sim bo li ku ži vot ne pro la zno sti (va ni tas), i da se ra di o pred sta vi iz vre me na uspo na sve sti o su bjek tu i raz vo ja op tič kih is tra ži va nja, La kan iz vo di za klju čak da je Hol bajn, pa ra dok sal no, uči nio vi dlji vim po ni štenje su bjek ta (the su bject as an ni hi la ted). Tra ga ju ći za funk ci jom po gle da, on se dis tan ci ra od pre li mi nar ne sim bo li ke po ko joj je ana mor fič ku sli ku do veo u ana lo gi ju sa te to vi ra nim fa lu som (ko ji da je ja snu sli ku sa mo u erek ci ji) i uka zu je na po gled kao ta kav (the ga ze as such), ko ji se, kao u ovoj sli ci, ot kri va svo jom zbu nju ju ćom i eks ten ziv nom funk ci jom. Na kra ju za klju ču je : Ova je sli ka jed no stav no ono što i sva ka, klop ka za po gled (a trap for the ga ze). Za sva ku sli ku va ži da, upra vo dok tra ži te pogled u sva koj od nje nih ta ča ka, on ne sta je. Ov de ima mo na de lu opis kon fron ta ci je su bjek ta i objek ta po gle da u tre nut ku nji hovog ras ce pa: su bje kat po gle da je uhva ćen, za ro bljen od stra ne svog objek ta i vra ćen na zad. Re flek si ja tog po gle da shva će na je kao zam ka za po gled. Za La ka na, ana mor fič ka lo ba nja pred sta 42 Stojanović B., Prilog kritici libidinalne ekonomije lokalne umetnosti, Druga godišnja izložba Centra za savremenu umetnost, Beograd 1997. 167
MARKO STAMENKOVIĆ vlja Po gled, ko ji je u sva kom dru gom slu ča ju ne vi dljiv. Dru gim re či ma, po gled da bi se po ja vio na sli ci mo ra bi ti pod vrg nut me to ni mij skom obr tu. Ovaj fan tom, fa lič ki duh, funk ci o ni še dvo ja ko: ne sa mo što či ni vi dlji vim ne vi dlji vi po gled, već kao sli ka lo ba nje alu di ra na smrt nost. Smrt je ul ti ma tiv ni pod set nik na gra ni ce sa zna nja. Sli ka fan to ma od ra ža va po sma tra ča, ali posma tra ča u nje go vom bu du ćem sta nju. Sli ka pod me će zam ku za po gled ti me što (1) re pre zen tu je po gled i (2) iz ne na đu je i objek ti fi ku je po sma tra ča na ni vo po sma tra nog objek ta. Sli ka lo ba nje u Am ba sa do ri ma taj no vi to iz ra nja iz kon tek sta ono ga što isto vre me no iza zi va i ne gi ra, a to je po jam hu ma ni tas, pred sta vljen pred me ti ma ko ji u ovoj sli ci epo he pred sta vlja ju i sim bo le va ni tas-a. I sa ma Hol baj no va sli ka na sto ji da re pre zentu je i da se su prot sta vi ono me što Mer lo-pon ti na zi va fun damen tal nim nar ci zmom sva kog vi đe nja. U okvi ru sli ke, pred stavlje ni pred me ti me nja ju svo je zna če nje od sim bo lič ne is pu njeno sti do upo zo ra va ju će smrt no sti. Pri dru že na po ja va lo ba nje u sce ni Am ba sa do ra pro vo ci ra mo men tal ni uti sak po ni zno sti kod po sma tra ča, jer on iz ne na da su o ča va sop stve nu smrt nost sa uzalud no šću ljud skog po sto ja nja i na po ra. Po sto je ta ko đe tu ma čenja ko ja do pu nju ju pret hod no. Ako iz beg ne mo ona ko ja, ba ve ći se eti mo lo gi jom lo ba nje na ni vou lo kal nih ter mi na (fran cu skog i ne mač kog) po ku ša va ju da igrom re či pre ba ce smi sao u kon tekst do set ki, 43 on da se ne su o ča va mo vi še sa lo ba njom sa mo kao okult nim sim bo lom ili am ble mom ima gi nar nog (smrti), već i sa nje nim pri su stvom u re al nom po ret ku: ona, shva će na kao te lo u pro sto ru, ba ca sen ku na po vr ši nu po da i zah te va od po sma tra ča da, u Hol baj no voj pre ci zno iz ve de noj re al no sti sli ke, dis tor zi ju ta ko đe pri hva ti kao znak da re al nost, ona ko ka ko je ču la opaža ju, mo ra bi ti po sma tra na is prav no da bi ot kri la svo je pu no zna če nje. Dru gim re či ma, la te ral nost po gle da ekvi va lent na je sta vu da fron tal no pre po zna va nje iz gle da stva ri ni je do volj no. Na ko ji da kle na čin do no si mo za klju čak o re al nom pri su stvu loba nje u po ret ku stva ri sve ta sli ke? Sup sti tu ci jom real nog, kojom se jed na sli ka stvar no sti na do me šta dru gom, iz ob li če nom, ne vi dlji vom. Jer ul ti ma tiv no sa zna nje, ono ko je se ti če Kraja, po či va u ne vi dlji vom: ne mo gu će je vi de ti sop stve nu smrt, i sto ga pred sta va lo ba nje sto ji na onoj gra ni ci iz me đu ži vo ta i nje go ve su prot no sti ko jom, kroz ana mor fo zu, uvo di ra do zna lo oko u pro stor pa ra dok sal ne, ne mo gu će pred sta ve ko ja po sta je evi dent na. 43 Cranmer (crâne mère [fr.], prazna lobanja), aluzija na kenterberijskog nadbiskupa Tomasa Kranmera koji je poništio brak između Henrija VIII i Katarine; ili Holbein (hohl bein [nem.], sveta kost), aluzija na prezime samog autora slike; videti u: Samuel E. R., op. cit., str. 436-441. 168
MARKO STAMENKOVIĆ Ono sa čim nas Am ba sa do ri su o ča va ju je ste za u zi ma nje ra di kalno dru ga či je po zi ci je po sma tra nja. To po sle dič no de sta bi li zu je auto ri tet re to ri ke ma in stre am-a, kao jed nog ide o lo ški za u vek uka lu plje nog si ste ma vi zu el nih po ru ka i otva ra pro la ze svim onim dis kur ziv nim prak sa ma ko je, za hva lju ju ći no vo u spo stavlje nom sta tu su i funk ci ji Po gle da u sli ci, do pri no se no voj, kritič koj i he te ro ge noj pro duk ci ji zna če nja. Hol bajn su prot sta vlja je dan ugao gle da nja dru go me, op tič ku (ne li ne ar nu) per spek ti vu do mi nant noj cen tral noj ge o me trij skoj per spek ti vi, i jed nog indok tri ni ra nog, ge o me trij skog su bjek ta dru ga či jem, sko pič kom su bjek tu. Am ba sa do ri ne zah te va ju vi še sa mo sta tič nog, fik si ranog i fo ku si ra nog po sma tra ča, već i de cen tra li zo va nog, eks centrič nog po sma tra ča, ko ji blu di po gle dom po sli ci tra že ći me sto oda kle ga ona spo koj no po sma tra. To je ko nač ni uzrok ras ce pa gle da ju ćeg su bjek ta pred ovom sli kom i ko nač na po tvr da njenog bi nar nog kva li te ta. To je i osnov ni raz log zbog ko jeg ovo Hol baj no vo de lo pred sta vlja ra di kal ni po mak u shva ta nju koncep ta sli ke i sma tra se iz ra zi to mo der nim. Ono sub ver ti ra ne samo tra di ci o nal ni si stem gle da nja, već raz di re či tav je dan si stem vred no sti, do vo di ga u pi ta nje, iro ni zu je i sum nja u nje ga na jedan go to vo be za zlen na čin. Ne za bo ra vi mo da je to epo ha na učne re vo lu ci je ko ja je, upra vo si ste mat skim po sma tra njem (da kle po sma tra njem) i eks pe ri men ti sa njem, otvo ri la put ka mo der nosti, da la smer ni ce mo der nom du hu i jed nu sli ku sve ta za me ni la dru gom. Skep ti ci po put Ko per ni ka (Ni co la us Co per ni cus, 1473-1543) tran sfor mi sa li su di ja gram fi zič kog sve mi ra, svr gli Zemlju sa pre sto la i ras pr ši li pto lo mej ski mo del u pa ram par čad, da bi re kon stru i sa li ra ci o nal no za do vo lja va ju ću, he li o cen trič nu sli ku uni ver zu ma. Ako ko per ni kan sko iz me šta nje Ze mlje iz sre di šta sve mi ra, kao po tvr du uni ver zal ne isti ne, me ta fo rič ki po sma tra mo i kao afirma ci ju uni ver zal ne isti ne u sli kar stvu, on da nije preterano ako na kraju ovog teksta zaključimo sledeće: iz me šta njem Hol baj no vog po sma tra ča iz udob no sti fik si ra ne tač ke opa ža nja, nje go vim pome ra njem, de cen tri ra njem nje go vog po gle da, učestvu je mo u još jed nom (isto rij skom) pome ra nju kojeg postajemo svesni upravo u trenutku gledanja slike Ambasadori. To je pomeranje pogleda na svet, pomeranja pogleda kao oblika radikalnog pomeranja iz blokirane tačke sveta u tačku koja oslobađa ali i pomeranja iz političkog i društvenog statusa quo. Zbog takve mogućnosti pomeranja kao mogućnosti promene još uvek imamo i (moramo imati) razloga da verujemo u mogućnost drugačijeg sveta i druga či jeg po i ma nja sli ke sve ta - sa svim dru ga či jeg od onog u kojem želi da nas, po put za ro blje ni ka, zadržava kon zer va tiv na, sa mo do volj na, pa tri ot ska kul tu ra jed nog oko re lo cen tra listič kog, tvrdo gla vo fron tal nog, i ne priko sno ve no pra vo ver nog ( stra ight ) po gle da na svet. 169
MARKO STAMENKOVIĆ LI TE RA TU RA: Miščević N. i Zinaić M., Plastički znak - zbornik tekstova iz teorije vizualnih umjetnosti, Rijeka 1981. Bal tru sa i tis J., Ana morp hic Art, New York 1977. Ber ger J., Ways of Se e ing, Lon don 1972. Blunt A., Art and Ar chi tec tu re in Fran ce 1500-1700, Har mon dsworth, Mid dle sex 1973. Bo dri jar Ž., Sim bo lič ka raz me na i smrt, Gor nji Mi la no vac 1991. Bonitzer P., Slepo polje, Beograd 1997. Foster H., Vision and Visuality, Seattle 1988. Bur gin V., The End of Art The ory: Cri ti cism and Post mo der nity, London 1986. Če kic J., Pre se ca nje ha o sa, Be o grad 1998. De ri da Ž., Isti na u sli kar stvu, Nik šić 2001. Gar ber M., Ve sted In te rests. Cross-dres sing & Cul tu ral An xi ety, New York 1993. Gar ber M., Šik od Ara bi je: tran sve sti zam, tran ssek su a li zam i ero ti ka kul tur nog pri sva ja nja, Žen ske stu di je 2/3, Be o grad 1995. Kri ste va J., Cr no sun ce. De pre si ja i me lan ho li ja, No vi Sad 1994. Lakan Ž., XI seminar - Četiri temeljna pojma psihoanalize, Zagreb 1986. Lakan Ž., Spisi, Beograd 1983. Lang don H., Hol bein, Lon don 1993. Me re nik L., Ide o lo ški mo de li: srp sko sli kar stvo 1945-1968, Be o grad 2001. Pe ri M., In te lek tu al na isto ri ja Evro pe, Be o grad 2000. Po pe-hen nessy J., The Por tra it in the Re na is san ce, Lon don 1966 Sa muel E. R., De ath in the Glass. A New Vi ew of Hol bein s Am bas sadors, Bur ling ton Ma ga zi ne, CV, 1963. Uspenski B., Leva i desna strana u umetnosti ikona, Škola iz Tartua, Treći program Radio Beograda, Beograd 1979. Vu ja kli ja M., Lek si kon stra nih re či i iz ra za, Be o grad 1980. Wal lis B., Art Af ter Mo der nism: Ret hin king Re pre sen ta tion, New York 1984. War hol A., Fi lo zo fi ja En di ja Vor ho la, Od A do B & Na zad, Be o grad 1995. Šej ka L., Trak tat o sli kar stvu, Be o grad 1964. 170
MARKO STAMENKOVIĆ Marko Stamenković Ghent University, Belgium READING THE AMBASSADORS FUNDAMENTAL NARCISSISM, SUBJECT ANNULMENT, AND YET ANOTHER SKETCH FOR A SELF-DESTRUCTIVE FUNCTION OF THE GAZE Abstract This text was born in the context of preliminary researches of the author in the field of picture analysis in which the function of the gaze itself is a decisive factor in the operation of annulment of the subject of gaze. The text starts from well known theoretic and art history interpretations of the picture The Ambassadors in which Hans Holbein the Younger, in the first half of the sixteeth century, counterposed not only optical nonlinear perspective against the dominant, central geometric perspective but also a geometric (linear, straight) subject to a different one: optical, ex-centric, scopic. The purpose of the paper is to wake up, once again, five centuries later, the static, fixated and focused observer (the symptom and main protagonist of a similarly static, fixated and focused culture of gaze) in order to take a radically different angle. Why? Because in displacing of the Holbein s observer from the status quo position (by de-centering his gaze, his optical removal from the comfort of a fixed point of observance and his physical moving) the de-centered, excentric observer is offered an opportunity to once again, and every time anew, get actively involved in the historic switch to a different culture of gaze. And a different culture of gaze here implies the kind of culture which, due to a constant overstepping of the limits of the un-culture of gaze, leads us to believe that a different world is possible and leads us to a different perception of the world of the picture and a different perception of the picture of the world different from the one in which the conservative, atavistic, self-sufficient, patriarchal and patriotic culture keeps us prisoners of a hardened centralistic and stubbornly frontal and undesputably orthodox (straight) view of the world. Key words: (non)culture of gaze, annulment of the subject, narcissism of looking, Holbein 171
SANJA DOMAZET Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd DOI 10.5937/kultura1237172D UDK 070.448:316.72(497.11) 2012 316.774:008(497.11) 2012 pregledni rad KOLIKO JE KULTURE U KULTURNIM RUBRIKAMA Sa že tak: Vek u ko me ži vi mo do ba je ka da smo pre za si će ni in for ma cija ma. To kom jed ne go di ne, u SAD se, na pri mer, ob ja vi oko 200 000 knji ga, ra dio-sta ni ce emi tu ju pri bli žno 70 mi li o na sa ti pro gra ma, dok te le vi zi je pro iz vo de oko 58 mi li o na sa ti te le vi zij skog pro gra ma. Od da na va šeg ro đe nja pro iz ve de no je vi še in for ma ci ja ne go to kom či tave za be le že ne isto ri je pre nje ga, a po lo vi na ukup nog bro ja na uč ni ka u na šoj isto ri ji ži vi da nas i pro iz vo di in for ma ci je. 1 Ako bi ste se od lu či li da pro či ta te sve ono što je ob ja vlje no to kom jed ne go di ne, mo ra li biste da pro či ta te po jed nu knji gu na sva ka tri mi nu ta, od no sno oko pet sto ti na knji ga dnev no. Ovo se na rav no od no si sa mo na no vi ju svet sku pro duk ci ju, a ne i na kla si ke. Po sta vlja se pi ta nje ko li ko se od no vih, upra vo ob ja vlje nih, knji ga za i sta pro či ta, ko li ko se i ka ko o knji zi i kultu ri u ce li ni pi še, ko li ko su no vi na ri sa mi obra zo va ni, i ko li ko su u stanju da nam ovu za stra šu ju ću ko li či nu in for ma ci ja se lek tu ju, po ja sne i struk tu ri šu, u do ba sve op šte kri ze, ko ja je za hva ti la i Sr bi ju, pu sto še ći je i na ma te ri jal nom, ali i na svim osta lim po lji ma, pa i kul tur nom i me dij skom. Pre go di nu da na ob ja vlje ni su kod nas re zul ta ti do ko jih su do šli stu den ti ma ster stu di ja Fa kul te ta po li tič kih na u ka u Be o gra du, a ko ji su pro u ča va li tret man knji ge u srp skim me di ji ma. Re zul ta ti su bi li da le ko od ohra bru ju ćih osim Ra dio Be o gra da 2 i spe ci ja li zo va nih do da ta ka po sve će nih knji zi, ko ji se ob ja vlju ju kao do da ci dnev nim listo vi ma, uvek vi ken dom, o knji zi se u srp skim štam pa nim me di ji ma ne pi še do volj no, a iz ve šta va se bez neo p hod ne stu di o zno sti i du bljeg poni ra nja. Ovaj rad fo ku si rao se na pra će nje i ana li zu kul tur nih ru bri ka u tri srp ska dnev na li sta, Po li ti ci, Ve čer njim no vo sti ma i Da na su, to kom pe ri o da od 26.09. do 2.10 2012. i ima za cilj da po ka že šta da nas sa dr že kul tur ne ru bri ke u ova tri štam pa na me di ja, me đu sob nu kom para ci ju nji ho vog sa dr ža ja i kva li te ta, baš kao i ko je su osnov ne te me o ko ji ma se pi še, ko ji su no vi nar ski žan ro vi naj če šće za stu plje ni. Ključ ne re či: vi šak in for ma ci ja, štam pa ni me di ji u Sr bi ji, kul tu ra, kultur ne ru bri ke, kri za 1 Pot ter W. J., Me dij ska pi sme nost, Be o grad 2011, str. 24. 172
SANJA DOMAZET Kul tur ne ru bri ke da nas u Da na su, Po li ti ci i Ve čer njim no vo sti ma in spi ra ci ja ili in for ma ci ja Ko mu ni ko log po put Pe te ra Glo ka (Pe ter Glock) ra do se podsme va kul tur nim ru bri ka ma dnev nih no vi na. Pre ma nje go vom mi šlje nju, one su na me nje ne sa mo uskom kru gu pri vi le go va nih či ta la ca, či ta o ci ma ko ji su tre ni ra ni, či ne svo je vr sni golf klub, ko ji is ka zu je la ko ig no ri sa nje pre ma sve mu iz van tog kru ga 2. Kul tur ne ru bri ke u štam pi u Sr bi ji pre tr pe le su niz pro me na, od ko jih su one iz de ve de se tih go di na XX ve ka mo žda naj vi še ošteti le srp sku kul tu ru. Ipak, mno gi no vi na ri sma tra ju da su kul tur ne re dak ci je ve li kih me di ja du go odo le va le i uspe va le da se odr že kao oaze slo bod nog mi šlje nja... Ipak, šte ta ko ja je na ne ta kultu ri i no vi nar stvu u Sr bi ji, a ti me i re dak ci ja ma, ve ća je od ono ga što su no vi na ri u ovim oaza ma us pe li da sa ču va ju. 3 Za po tre be ovog ra da ana li zi ra ne su kul tur ne ru bri ke tri dnev na srp ska li sta: Po li ti ke, Ve čer njih no vo sti i Da na sa, u pe ri o du od 26. sep tem bra 2012. do 2. ok to bra 2012. Pod poj mom kul tu ra u ovom ra du pod ra zu me va će se si stem unu tar ko ga se sve snom ljud skom de lat no šću mo že ob li ko vati, obra zo va ti, ure đi va ti, upra vlja ti, usme ra va ti raz voj, reč ju, unu tar ko jeg se mo gu or ga ni zo va ti uslo vi kul tur nog i, po seb no, umet nič kog stva ra la štva, ob li ci nje go vog pla sma na i pri je ma u naj ši roj jav no sti 4. Pod kul tur nom ru bri kom pod ra zu me va će se po gla vlje ili odeljak u dnev nom li stu ili ča so pi su sa od re đe nom sa dr ži nom i na slo vom 5. Pod poj mom me di ji u Sr bi ji pod ra zu me va ju se me di ji, ka ko štam pa ni ta ko i elek tron ski, ko ji su na srp skom je zi ku. Po li ti ka je osno va na 1904. go di ne, pred sta vlja naj sta ri ji dnevni list na Bal ka nu. Njen osni vač je i njen pr vi vla snik, Vla di slav Rib ni kar. On je sa sta vio re dak ci ju od in te lek tu al ne eli te svog do ba. Ta ko su za Po li ti ku pi sa la ta da vo de ća no vi nar ska i naj elit ni ja knji žev na pe ra. Vla sni štvo nad Po li ti kom u ovom pe rio du do ži vlja va tur bu len ci je. Pre ma naj no vi jim po da ci ma od 15. ok to bra 2012. iz Udru že nja no vi na ra Sr bi je (UNS), Po li ti ka je po no vo pre te žno u dr žav nom vla sni štvu. Ka ko će se ovo od ra zi ti na ure đi vač ku po li ti ku i na obim i kon cep ci ju kul tur ne ru bri ke, po ka za će bu duć nost. 2 Mol Š.R. i Za go rac K. A. J., No vi nar stvo, Be o grad 2011, str. 200. 3 Ibid., str. 201. 4 Dra gi će vić Še šić M. i Stoj ko vić B., Kul tu ra, me nadž ment, ani ma ci ja, mar keting, Be o grad 2010, str. 11. 5 Ibid., str. 12. 173
SANJA DOMAZET U ana li zi ra nom pe ri o du, Po li ti ka je u pro se ku iz la zi la na 40 stra na, a kul tur na ru bri ka je iz la zi la na dve stra ni ce, što pred stavlja oko 0,5 od sto sa dr ži ne li sta. U po re đe nju sa osta lim ru brika ma, naj vi še pro sto ra u Po li ti ci za u zi ma ru bri ka po sve će na spor tu, ko ja iz la zi naj če šće na če ti ri stra ni ce. Ka rak te ri stič no je da je ve ći pro stor od onog ko ji je u Po li tici po sve ćen kul tur noj ru bri ci, po sve ćen no vo u ve de noj ru bri ci Spek tar, ko ja ima lak ši sa dr žaj i obim od tri stra ni ce, a pored dnev no ak tu el nih tek sto va po sve će nih te le vi zij skom pro gramu, sa dr ži i dve stra ni ce na ko ji ma se pi še ma hom o za bav nim te ma ma, od ko jih su ne ke i po lu ta blo id nog ka rak te ra od no se se na de ta lje iz pri vat nog ži vo ta slav nih. Ukrat ko, vi še pa žnje se u naj sta ri jem dnev nom li stu na Bal ka nu po sve ću je za ba vi nego kul tu ri, što auto mat ski na vo di na za klju čak da je i Po li ti ku do ta kao sve op šti ta las ta blo i di za ci je. Kao da su ta blo i di za ci ja i glo ba li za ci ja išle za jed no. Za ni mlji vo je da je obim na i re dovna ru bri ka sa lak šim sa dr ža jem, ušla i u Ve čer nje no vo sti, kao i u Da nas. Ve čer nje no vo sti su dnev ni list ko ji po sto ji od 1953. go di ne, ka da su po kre nu te po vo dom Tr šćan ske kri ze. Ovaj dnev ni list pred sta vlja pr ve po sle rat ne po pu lar ne no vi ne ko je su kon cep ci ju gra di le na for mu li - br zo, krat ko, ja sno. U sa sta vu su Kom pa nije ko ja po se du je je da na est štam pa nih me di ja i ra dio-sta ni cu 6. U ana li zi ra nom pe ri o du ovaj list iz la zio je na če tr de set stra na, kul tu ri je bi lo po sve će no naj vi še po dve stra ni ce, dok je spor tu, na pri mer, da to tri pu ta vi še pro sto ra, te je i ov de to naj o bim nija ru bri ka, sa naj vi še ko lor fo to gra fi ja. Baš kao što je Po li tika uve la Spek tar kao tri stra ni ce re zer vi sa ne za ani mi ra nje či ta la ca, Ve čer nje no vo sti su uve le ru bri ku Spek takl, ko ja ob u hva ta isto ili vi še pro sto ra ne go kul tur na ru bri ka uvek dve stra ni ce, a po oda bi ru te ma (de ta lji iz ži vo ta jav nih lično sti, napi si o glum ci ma iz raz li či tih te le vi zij skih se ri ja la, po pu lar no na zva nih sa pu ni ce itd), slo bod no se ove dve stra ni ce mo gu svr sta ti u ru bri ku ta blo id nog ka rak te ra. Za ni mlji vo je da je kultu ri u Ve čer njim no vo sti ma po sve će no isto pro sto ra ko li ko i te le vi zij skom pro gra mu. Da li to zna či da su kul tur na ru bri ka i te le vi zij ski pro gram od pod jed na ke va žno sti za či ta o ca ili da je te le vi zi ja jed na ko kul tu ra u Ve čer njim no vo sti ma, po ka za će ana li za ko ja sle di. Dnev ni list Da nas osno van je 1997. go di ne i sve do pe to okto bar skih pro me na bio je je di ni opo zi ci o ni list ta da šnjem vlada ju ćem re ži mu Slo bo da na Mi lo še vi ća. Da nas je osno va lo se dam na est no vi na ra ko ji su i vla sni ci li sta (iz da vač je kom pani ja Dan Graf). Na me ra osni va ča bi la je da u uslo vi ma ta da šnjeg 6 To do ro vić N., Me dij ski tret man knji ge, Be o grad 2011, str. 59. 174
SANJA DOMAZET ne de mo krat skog re ži ma stvo re objek ti van i otvo ren list ko ji će ob ja vlji va ti pro ve re ne in for ma ci je, ana li tič ke tek sto ve, ko menta re i ko lum ne. List je 1997. go di ne bio za bra njen, dva de set dana ga ni je bi lo na ki o sci ma, što je do pri ne lo nje go vom ugle du, ne sa mo u Sr bi ji, već i u okol nim ze mlja ma, biv šim ju go sloven skim re pu bli ka ma, kao i me đu či ta o ci ma pre ko oke a na za hva lju ju ći in ter net iz da nju 7. Da nas iz la zi na tri de set dve stra ni ce, kul tu ri je po sve će no po dve stra ni ce, baš ko li ko i te le vi zij skom pro gra mu, spor tu tri strani ce, a lak šim sa dr ža ji ma, ko ji se na la ze u okvi ru ru bri ka Scena i Felj ton/za ba va - dve. Na stra ni ca ma Sce ne na la ze se tek sto vi naj če šće ve za ni za kon cer te, mo du i mu zi ku. Ono što se naj pre uoča va je da u sva tri li sta kul tur na ru bri ka zau zi ma tek 0,5 po sto sa dr ža ja. Ono što je u od no su na pret hod ne de ce ni je no vi na je uvo đe nje stal nih ru bri ka za bav nog ka rak te ra u sva tri li sta. Uočlji vo je da je naj ma nje ta blo i dan Po li ti kin Spek tar, da se Da na so va Sce na na la zi na sre di ni, a da je ru bri ka Spek takl u Ve čer njim no vo sti ma sa naj vi še ele mena ta ta blo id nog sa dr ža ja (za do vo lja va sa mo či ta lač ku ra do znalost, a ne edu ku je, ni ti so ci ja li zu je, kao što ne in for mi še, po što su in for ma ci je ko je ona nu di čist in fo ta in ment). Šta štam pa štam pa ili šta su te me kul tur nih ru bri ka U jed nom od obra ća nja na ci ji, Gor Vi dal (Go re Vi dal) ka že: Po lo vi na ame rič kih gra đa na ni je ni ka da po gle da la ne ke no vine. Po lo vi na ame ričkih gra đa na ni je ni ka da uče stvo va la na predsed ničkim iz bo ri ma. Mo že mo se sa mo na da ti da je u pi ta nju ista po lo vi na. Sko ra šnje ve sti o 1.358.000 ne pi sme nih u Sr bi ji, posta vlja ju pi ta nje ko me se obra ća ju kul tur ne ru bri ke u dnev nim no vi na ma. Ana li zi ra ju ći sa dr žaj Po li ti ke u pe ri o du od 26.09. do 2.10. 2012, oči gled no je da se ova ko kon ci pi ra na ru bri ka obra ća gra đa ni ma sa vi so kim obra zo va njem, ko jih je u ze mlji oko 7 po sto. No, tek sto vi su pi sa ni ja snim sti lom i je zi kom i mo gu ima ti da le ko ši ru či ta lačku pu bli ku od 7 po sto po pu la ci je. Te me ko ji ma se Po li ti ka u ovoj ne de lji ba vi mo gu se svr stati u ne ko li ko ja snih obla sti: to su ve sti i iz ve šta ji iz sve ta filma iz bro ja u broj Du brav ka La kić ša lje iz ve šta je sa film skog fe sti va la u San Se ba sti ja nu, oda kle ša lje i eks klu ziv ni in ter vju sa Ri čar dom Gi rom, (Ric hard Ge re, Po li ti ka od 28.09.), kao i ve sti i iz ve šta ji ko ji se od no se na li kov nu umet nost. Kon ti nu ira no, u ovoj ne de lji no vi nar Po li ti ke iz ve šta va i o unu tra šnjim su ko bi ma u ULUS-u i ovo me je po sve će no čak če ti ri iz ve šta ja ( Po li ti ka, 26, 27, 29. sep tem bar, 2. ok to bar). Ta ko đe, sva ko ga 7 Ibid., str. 66. 175
SANJA DOMAZET da na Politi ka iz vešta va i o po ne koj do de lje noj na gra di, npr. ( Do de lje na na gra da Mi le Ne delj ko vić, 26. 09, do de la na gra de Ži vo jin Pa vlo vić Ma ji Mi loš 27. 09, dok 28. 09. no vi nar iz vešta va o do de li na gra de Sve to zar Ćo ro vić, kao i o na gra di Karić fon da ci je Ma ri ni Abra mo vić). Či ni se da je sva ko ga da na u Sr bi ji do de lje na bar po jed na na gra da i da je da le ko vi še na gra da ne go va lid nih auto ra. Po li ti kin no vi nar iz ve šta va i o od la sku na še de le ga ci je na Sa jam knji ga u Frank fur tu bez pi sa ca, ali sa pred stav ni ci ma Mi ni star stva kul tu re i Pri vred ne ko mo re (2. 10.), ali ono što iza zi va ne ve ri cu je da se za či ta vu ne de lju u sa dr žaju kul tur ne ru bri ke na šla tek jed na je di na kri ti ka i to po zo ri šna ( Ži vot u obla ci ma, Ana Ta sić, Po li ti ka, 2. ok to bar). Za nimlji vo je da ima vr lo ma lo ve sti iz sve ta ( No va Mo na Li za, 27. sep tem bar). Na me će se za klju čak da u Po li ti ci pre o vla da va ju fak to graf ski ob li ci no vi nar skog iz ra ža va nja (vest, iz ve štaj, klasi čan in ter vju pi ta nje-od go vor), da je naj če šće pi sa no u for mi iz ve šta ja, a da je pro na đen tek je dan ana li tič ki ob lik - kri ti ka, (Po li ti ka, 2. ok to bar), kao i sve ga je dan be le tri stič ki ob lik repor ta ža o lič no sti. Ni je dan čla nak, ko lum na ili ko men tar ni su ob ja vlje ni, što po ka zu je od su stvo ana li ze i du bljeg po ni ra nja na stra ni ca ma kul tur ne ru bri ke dnev nog li sta Po li ti ke. Ana li zi ra nje Ve čer njih no vo sti u pe ri o du od 26. 09. do 02. 10. po ka za lo je sle de će: če sto se u ovom dnev nom li stu kul tur na rubri ka sma nju je sa dve na jed nu i po stra nu, u pet od se dam anali zi ra nih da na bi lo je re či o no voj knji zi Vu ka Dra ško vi ća, o kojoj je pi sa no pr vo u vi du tek sta ko ji je za pre mio či ta vu stra ni cu (26. sep tem bar), da bi već sle de ćeg da na sle dio iz ve štaj o ve likom in te re so va nju ku pa ca za ovu knji gu. U na red nim da ni ma, Ve čer nje no vo sti su na de snoj stra ni ci iz da na u dan ob ja vlji vale ve li ku re kla mu ovog ro ma na. Oči gled no je da list kul tur nu rubri ku ko ri sti i kao pro stor za mar ke ting knji ga ko je ova no vin ska ku ća iz da je. Ta ko đe, pri me će no je da pre o vla đu ju do ma će ve sti (ope ra Onje gin otva ra se zo nu u Na rod nom po zo ri štu, 30. septem bar), ili na pri mer iz ve štaj o po sta vlja nju no ve pred sta ve u re ži ji Ja go ša Mar ko vi ća, An ti go ne (1. sep tem bar). To kom ove ne de lje za be le že ne su tri ko lum ne (dva pu ta autor je bio stal ni ko lum ni sta Ve čer njih no vo sti, knji žev nik Lju bi vo je Ršu mović, ko lum na se zo ve Osve ta naj bo ljih go di na, a ob ja vlje na je (27. sep tem bra i 1. ok to bra), kao i ko lum na o omi lje nom fil mu, gde sva ke ne de lje go stu ju raz li či ti ko lum ni sti, po zna te lično sti iz kul tur nog i jav nog ži vo ta, pa je ovo ga pu ta o omi lje nom fil mu pi sao Ni ko la Vu či će vić, (30. sep tem bar). To kom ovog pe ri o da ob ja vlje na su dva kla sič na in ter vjua pi ta nje-od go vor, (28. 09. sa Alek san drom Me di ćem) i pre ko či ta ve stra ni ce sa Pje rom Ža licom (30. sep tem bar). Za pa zi li smo sa mo je dan ana li tič ki ob lik u Ve čer njim no vo sti ma to kom ove ne de lje, li kov nu kri ti ku, ko ja je ob ja vlje na 02. 09, a či ji je autor Va si li je B. Su jić. Za klju čak 176
SANJA DOMAZET je da se od če tr de set stra ni ca, ko li ko u pro se ku ima sva ki broj, 1,5 do 2 po sve ću ju kul tu ri, da se na stra ni ca ma kul tur ne ru bri ke naj če šće pri be ga va fak to ga fi ji (vest, iz ve štaj i in ter vju), da je ana li ti ka ret ka (tri ko lum ne), a da je u ana li zi ra nom pe ri o du obja vlje na tek jed na kri ti ka li kov na. Tek sto vi ko ji spa da ju u bele tri stič ki ob lik no vi nar skog iz ra ža va nja ni su to kom ove ne de lje bi li ob ja vlje ni u Ve čer njim no vo sti ma. Ana li zi ra ju ći dnev ni list Da nas, is po sta vi lo se da ovaj dnev ni list sva ko dnev no ob ra đu je naj zna čaj ni je do ga đa je ko ji se od nose na kul tu ru u do ma ćim okvi ri ma i to naj če šće u fak to graf skim ob li ci ma no vi nar skog iz ra ža va nja (ve sti, iz ve šta ji, kla sič ni inter vju). To kom ove ne de lje u Da na su je ob ja vlje no naj vi še iz ve šta ja ( U zna ku tru be, Be o grad ski džez fe sti val, 26. 09, Be o grad ski Sa jam knji ga, Pred sta vljen dvo broj ča so pi sa TFT, 1. 10, kao i iz ve štaj o cr te ži ma La za ra Vo za re vi ća, 2.10). Kri ti ka se po ja vi la sa mo jed nom, u pi ta nju je li kov na kri ti ka ko ju je pi sa la Gor da na Va si lje vić (26. sep tem bar). Dva pu ta su ob ja vlje ni kla sič ni in ter vjui pi ta nje od go vor (sa Iva nom Jef tićem, aka de mi kom, 27. 09. i sa gra fič kim di zaj ne rom An to ni jem Al ta ri kom, 29. 09). Od dvo bro ja 29.09-30.10, ovaj list po čeo je sa ob ja vlji va njem od lo ma ka iz knji ge ko ja je tek pri pre mana za štam pu; u pi ta nju je auto bi o graf ski ro man Ka va ca, iz pe ra Ve sne Mi lek (Clio, 2012). Sti če se uti sak da je oprav da no ob ja vlji va nje ovog iz van red nog šti va, ali da je ovo i na čin da se la ko is pu ni pro stor u no vi na ma. Što se ana li tičkih for mi ti če, to kom ne de lje 26.09-2.10, ob ja vlje ne su i dve ko lum ne, jed na Zlat ka Pa ko vi ća, stal nog ko lum ni ste ovog li sta (28. 09, In te lektu a lac u tran zi ci ji ), a dru ga Bo ja na Mar ja no vi ća, ko ja ko men tari še na pi se Iva na Čo lo vi ća o kul tu ri u Pe šča ni ku (1. ok to bar). Be le tri stič ke for me no vi nar skog iz ra ža va nja ni su pro na đe ne ni u jed nom ana li zi ra nom bro ju Da na sa. Ak ce nat je i u ovom li stu na že lji da se či ta o ci in for mi šu, bez du bljeg po ni ra nja ili ana li zi ra nja. Ana li za kul tur nih ru bri ka Po li ti ke, Ve čer njih no vo sti i Dana sa uka zu je nam da su u pi ta nju tri raz li či ta li sta ko ja su štin ski na vr lo sli čan na čin pi šu o kul tu ri. U sva tri li sta pre o vla đu je fak to gra fi ja, ve sti pi sa ne na na čin obr nu te pi ra mi de, iz ve šta ji, če sto in ter pre ta tiv ni, in ter vjui pi ta nje-od go vor. Ma lo je kri tič kih na pi sa, još ma nje osta lih ob li ka ana li tičkog no vi nar skog iz raža va nja. Za ni mlji vo je da to kom ove ne de lje ni smo na i šli ni na je dan ko men tar ni ti in ter vju pro fil, kao što su iz o sta le i re por ta že i cr ti ce (felj to ne sva tri li sta ob ja vlju ju na po seb nim stra ni ca ma). Iz u ze tak sa re por ta ža ma, na či njen je je di no u Po li ti ci, gde se na la zi jed na re por ta ža o lič no sti. Či ni se da je že lja sva tri li sta da in for mi šu či ta o ce, ali se la ko za pa ža da i u Po li ti ci, baš kao i u dru ga dva li sta, ima vr lo ma lo ve sti i iz ve šta ja iz svet ske kul tu re. 177
SANJA DOMAZET Osim jed nog in ter vjua pi ta nje-od go vor u Po li ti ci sa Ri čar dom Gi rom, ni u jed nom li stu ne mo že mo na i ći ni na ka kvu dru gu eks klu ziv nu in for ma ci ju ko ja bi pri vu kla i one či ta o ce ko ji ma kul tur na ru bri ka u žur na li zmu mo žda ni je pri o ri tet na. Ja sno je da ma njak sred sta va dik ti ra i sa dr žaj i kva li tet ru bri ka. Na rav no da bi bi lo vi še spolj nih sa rad ni ka, vr snih ko lum ni sta, ka da bi no vi ne ima le fi nan sij ske mo guć no sti za ta kvu sa rad nju. Adre nalin ska pi sa nja raz li či tih tek sto va od stra ne naj bo ljih no vi nar skih pe ra sve su re đa jed no stav no, sa be dom ko ja uzi ma ma ha u ze mlji, a ma te ri jal nu be du uvek pra ti du hov na, sla be i od lučnost i kre a ci ja i vo lja. Be da uspo ra va i obe sna žu je. Zbog to ga ne ma vi še od ličnih pe ra an ga žo va nih da na do bro volj noj osno vi na pi šu vr cav, ana li ti čan tekst i sve sne da im ne do sta je do ma ći eli ti zam u ru bri ka ma, sva tri li sta okre ću se in for mi sa nju kao naj va žni jem za dat ku i naj če šće pi šu o po zo ri šnom, film skom, knji žev nom i li kov nom kul tur nom ži vo tu i do ga đa ji ma ko je ve zu je mo za te če ti ri umet no sti. Što se ti če kul tur nih do da ta ka, Po li ti ka, Ve čer nje no vo sti i Da nas ima ju spe ci jal ne kul tur ne do dat ke ko je sva tri li sta obja vlju ju istog da na su bo tom. Po li ti ka kul tur ni do da tak ob javlju je od 1957, i po sve ćen je kul tu ri, umet no sti i na u ci. Do da tak se štam pa na de set stra ni ca, od ko jih je na jed noj kul tur ni vo dič. Naj za stu plje ni ji je ana li tič ki ža nr (ko men ta ri, ko lum ne, kri ti ke). U ovom do dat ku od 29. 09. na la zi mo ko men tar Iva na Me de ni ce, Iz me đu če ki ća i na kov nja, knji žev nu kri ti ku Mi haj la Pan ti ća, Pro fa no i sve to, re por ta žu o lično sti ko ju pi še o Džu nou Dija zu (Ju not Di az) Mi lan Mi šić, Pre va rant ski vo dič za lju bav, vi še pri ka za knji ga, kao i in ter vju pi ta nje od go vor sa Po lom Oste rom (Paul Auster) ko ji pot pi su je Ne da Val čić La zo vić, kao i vi še tek sto va hi brid nog ka rak te ra. No, ono što je la ko uoč lji vo je da se na vi še me sta u do dat ku na la ze tek sto vi pre u ze ti iz knji ga ko je će usko ro bi ti ob ja vlje ne (slič no će mo na i ći i u Da nasu ), kao i da je na slov ni tekst Po li ti ki nog do dat ka od lo mak iz imejl pre pi ske Go ra na Mar ko vi ća i Mi ke Oklop dži ća, Elek tron ska raz me na ti he pat nje, a da je sle de ći tekst u do dat ku ta ko đe odlo mak iz knji ge Žo zea Sa ra ma ga (Jo se Sa ra ma go), de la ko je će bi ti štam pa no, Pu to va nja jed nog slo na. Po li ti kin kul turni do da tak oči to je naj kva li tet ni je što je Po li ti ka ob ja vi la u ana li zi ra noj ne de lji, ka ko zbog te mat ski ra zno li kih tek sto va i u ve li kom bro ju za stu plje nih no vi nar skih žan ro va, tako i zbog brižlji vog oda bi ra in tri gant nih i iz u zet nih auto ra (Žo ze Sa ra ma go, Pol Oster, Mi haj lo Pan tić, Go ran Mar ko vić...) Ve čer nje no vo sti ob ja vlju ju kul tur ni do da tak na osam strana. Pr va stra ni ca uvek je po sve će na ese ju zna čaj ne lično sti iz obla sti kul tu re i umet no sti. Ovo ga pu ta, u ana li zi ra nom bro ju od 28. 07. do da tak otva ra esej Ni ko la ja Ber đa je va (Ни ко лай 178
SANJA DOMAZET Александрович Бер дя ев), Ljud sko i bo žan sko. Ta ko đe, u dodat ku se na la ze i dve top li ste po sve će ne ran gi ra nju knji ge po tražnji u knji ža ra ma, jed na do ma ća i jed na stra na, kao i se dam kra ćih i dva du ža i po drob ni ja pri ka za knji ga do ma ćih i stra nih auto ra. Ov de mo že mo na i ći i na ob ja vlji va nje pe sa ma iz pe ra do ma ćih i stra nih pe sni ka, ko je su če sto do sa da neo bja vlji va ni ru ko pi si. U ovom do dat ku na la zi se i ve li ki in ter vju pi ta nje-odgovor sa pesni kom Mi ro sla vom Mak si mo vi ćem, Bo je du nav skih ve tro va, kao i dva pro blem ska tek sta, hi brid nog ka rak te ra, Mu ra ka mi pro tiv Di la na ( Dylan, Mu ra ka mi, u su sret do de lji va nju No be love na gra de) i Stra nac u svo joj ze mlji - ne iz ve sna pro sla va veka od ro đe nja slav nog fran scu skog pi sca, Al be ra Ka mi ja (Albert Ca mus). Tek sto vi su in for ma tiv ni, ana li tič ni, pi sa ni ja snim jezi kom i sti lom i pri vla če či ta lačku pa žnju. Dok Po li ti ka na stra ni ca ma do dat ka ima tri ogla sa, Ve čer nje no vo sti ne ma ju ni je dan, i to sve do či da je fi nan sij ska si tu a ci ja u ovim no vi na ma sta bil na ono li ko ko li ko je to mo gu će u kri znim uslo vi ma. Da pod se ti mo, Ve čer nje no vo sti ute me lji le su va žnu knji žev nu nagra du Me ša Se li mo vić za knji gu go di ne. Ova kom pa ni ja ima i sop stve nu iz da vač ku de lat nost, a ob ja vlje ne knji ge re kla mi ra i ob ja vlju je o nji ma tek sto ve na stra na ma re dov ne kul tur ne ru brike. U do dat ku do mi ni ra ju ana li tič ki ob li ci no vi nar skog iz ra žava nja: kri ti ke i ko men ta ri. Uoč lji vo je da se kao do da tak Po liti ke i Ve čer nje no vo sti stručno i ana li tično ba ve li te raturom i pri ka zi ma knji ga. Vi kend do da tak dnev nog li sta Da nas iz la zi na dva de set strana. Kul tu ri su po sve će ne če ti ri od dva de set stra na - zna či, pe ti na pro sto ra. U do dat ku od 29-30. sep tem bra, na če ti ri stra ni ce nala ze se sle de ći tek sto vi: ce la stra ni ca po sve će na je od lom ku iz auto bi o graf skog ro ma na Ve sne Mi lek, Ka va ca, sle de ća stra nica se sa sto ji iz ese ja o Ni čeu (Ni etzsche) iz pe ra Ne na da Da ko vića i pri ka za knji ge Sre ća se sti če ra dom. Na tre ćoj stra ni je kolum na Bo ba na To mi ća o pet na est go di na po sto ja nja ugled ne bibli o te ke Mul ti me di ja, ko ju ob ja vlju je iz da vač ka ku ća Clio, kao i tekst hi brid nog ka rak te ra Lju bi ce Ro sić o tri de se to go dišnji ci smr ti dr Za gor ke Mi ćić, Za bo ra vlje na uče ni ca Hu ser la (Hus serl). Na is toj, tre ćoj i če tvr toj stra ni ci, Dan ka Ni ko lić pi še op šir ni ji pri kaz iz lo žbe Al fon sa Mu he (Alp hon se Muc ha) u praškoj Na rod noj ga le ri ji. Oči to je da je, bez ob zi ra na ma li pro stor ko ji se u vi kend do dat ku po sve ću je kul tu ri, stu di o zan, ana li tički i vi so ko stru čan pri laz auto ra ob ra đe nim te ma ma či ni da bu de atrak ti van i pri jem čiv za či ta o ce, te za to Da nas vi ken dom već go di na ma re dov no ima i naj ve ći ti raž. 179
SANJA DOMAZET Su mi ra nje re zul ta ta ana li ze ili da li o kul tu ri ima ko i ko me da pi še Pre ma is tra ži va nji ma me di ja ko ja se spro vo de u Sr bi ji, a re zul tati ovog is tra ži va nja po kla pa ju se sa pret hod nim, mo že se konsta to va ti da me đu raz li či tim kul tur nim po tre ba ma sta nov ni štva, po tre ba za kul tur nim uz di za njem ni je jed na od vo de ćih 8. O tome sve do či i ma li pro stor ko ji se kul tu ri po sve ću je i u na pred ana li zi ra nim li sto vi ma. Ako se kul tu ri po sve ti 0,5 po sto sa dr ža ja u no vi na ma (oči to je da su ne delj ni do da ci oaze za po sve će ne či ta o ce), ja sno je da tu pri ma ran cilj ni je kul tur no uz di za nje, već sa mo in for mi sa nje. Ta ko đe, ma njak pro sto ra ko ji se po sve ćuje kul tu ri, pra ti i ma njak ve sti i in for ma ci ja o kul tur nim zbi vanji ma u sve tu. Do ma će kul tur ne ru bri ke okre nu te su kul tur nim de ša va nji ma ma hom u Sr bi ji i to, naj če šće, u pre sto ni ci. Va lja na po me nu ti da či tav niz li sto va i ča so pi sa, baš kao i elek tronskih me di ja, uop šte ne ma kul tur nu ru bri ku. Si ro ma šno dru štvo u tran zi ci ji, kao što je Sr bi ja već či tav niz go di na, za do vo ljenju kul tur nih po tre ba pri stu pa plo šno i bez du blje ana li tično sti (otud to li ko od su stvo kri ti ka, ko men ta ra, ko lum ni, čla na ka u re dov nim, dnev nim ru bri ka ma u ovoj ana li zi ni je pro na đen ni je dan čla nak ni u jed nom od ana li zi ra nih štam pa nih me di ja). Me dij ske po nu de svo de se uglav nom na ko mer ci jal no is pla ti ve sa dr ža je. Ta ko se ne sta bil nost po li tičkog si ste ma, lo ša eko nomska si tu a ci ja, ni zak obra zov ni ni vo sta nov ni štva, ka pi ta li stički si stem aku mu la ci je ka pi ta la u ko me se bri ga vo di is klju či vo o za ra di u po slo va nju, di rekt no od ra ža va ju na ure đi vač ku po li tiku, što do vo di do za o sta ja nja kul tur nog ži vo ta ze mlje u ce li ni, a sa mim tim i do po ti ski va nja kva li tet nih me di ja. 9 Gra đa nin Sr bi je da nas, ko ji ži vi naj če šće na eg zi sten ci jal nom mi ni mu mu, ne sti že ni da osve sti ne do sta tak kul tur nog sa dr ža ja i u pri vatnom i u jav nom ži vo tu, a ako je to ga kat kad i sve stan, ne zna ka ko da pro na đe put do za do vo lje nja kul tur nih po tre ba, jer i ne raz li ku je istin sku kul tu ru od pa tvo re ne, pa se okre će ta blo i di ma, ki ču i šun du. Ne tre ba iz gu bi ti iz vi da po da tak da sa mo 7 po sto sta nov ni ka Sr bi je ima naj vi še obra zo va nje (u Ka na di je, na primer, 51 pro ce nat sta nov ni štva sa za vr še nim fa kul te ti ma), pa se sto ga ne iz be žno kon klu di ra da u Sr bi ji mno go gra đa na i ne ma kul tur ne po tre be. Otu da iz o sta nak kul tur nih ru bri ka iz mno gih me di ja ni ko me tu i ne ne do sta ju. Ako bi štam pa ni me di ji jed nu sport sku stra nu po klo ni li kul tur nim sa dr ža ji ma, naj ve ro vat ni je bi se ti raž auto mat ski sma njio, po što je tre nu tak ka da bi me diji, pro mo vi šu ći kul tu ru kao pred u slov bo ga ti jeg i di na mični jeg ži vo ta za jed ni ce i pro me ni li kul tur ne po tre be, kao da je pro šao. 8 Ibid., str. 13. 9 Ibid., str. 13. 180
SANJA DOMAZET Na i me, bo gat i di na mi čan ži vot, tačni je pri vid istog, upra vo vode oni ko ji ma u kul tur nim ru bri ka ma ni je me sto i ko je ta mo nika ko ne mo že mo na ći. Ali za to cve ta car stvo ta blo i da, sa svo jim he ro ji ma i he ro i na ma u zam ko vi ma od naj ra zli či ti jih vr sta si likon skih ma te ri ja la, ko ji tra ju du go, ot por ni su na udar ce i (pre) du go se re ci kli ra ju. Upr kos ve li kom i oči gled nom tru du kul tur nih re dak ci ja Po liti ke, Ve čer njih no vo sti i Da na sa, iz u zet no je te ško pra vi ti kva li tet ne kul tur ne ru bri ke u tre nut ku ka da je pro iz vod nja sve ga, pa i vred no sti po ti snu ta u ko rist po tro šnje, a stva ra nje vred no sti je za me nje no stva ra njem po tre ba i stva ra njem po tro ša ča 10. Kul tu ra i kri za, ili i kri za je u kri zi Goj ko Bo žo vić tvr di da je kri za grup no pu to va nje, a na še društvo de fi ni še kao dru štvo u ko me je i kri za u kri zi. Po sta vlja se pi ta nje da li je obi lje in for ma tiv no sti u dnev nim kul tur nim ru brika ma, a ma njak kre a ci je, su štin ski ma njak ide ja, no vih, sve žih ide ja ko je či ne da se per cep ci ja pro ši ri i stvo ri no vo, jer no vo je uvek iz nad sa vr še nog, po sle di ca ne do stat ka ne sa mo ener gije, vo lje, ela na, već i onog ključ nog ide ja. Je di ni na čin da se pre vla da sva ka kri za je ste stva ra nje no vih vred no sti i no vih ide ja. Kri za i na sta je u za jed ni ci u ko joj ne ma ra zum nih ili čak ni ka kvih ide ja. Kri za je sa mo jav ni iz raz pri zna nja da je ne ka za jed ni ca ne moć na, ne spo sob na, po ne kad i ne za in te re so va na da stva ra no va do bra i no ve vred no sti. 11 Opa da nje kva li te ta kul tur nih ru bri ka, kao i in te re so va nja za nji hov sa dr žaj i po sto ja nje, po tvr đu je i po stu lat Čar lsa Si mi ća (Char les Si mić), ko ji tvr di da ži vi mo u do bu ne zna nja. Op šte ne zna nje ko je se gra ni či sa idi o ti zmom, naš je no vi na ci o nal ni cilj. Tvr di se da su obra zo va ni lju di naš naj ve ći na ci o nal ni resurs, ali da li su nam oni i da lje po treb ni? Či ni se da ni su. Ide al ni gra đa nin po li tič ki ko rum pi ra ne dr ža ve, ka kva je u ovom tre nutku na ša dr ža va, je ste la ko mi sle ni glu pak ko ji ne raz li ku je isti nu i glu post... Pre sve ga, od ne zna li ca se mo že vi še za ra di ti ne go od pro sve će nih, a istin ski obra zo va no sta nov ni štvo ne bi bi lo do bro ni za po li ti ča re, ni za taj nji hov bi znis... I za to se, uve ren sam, mi li o ni do la ra tro še sa mo na to da mo ji su gra đa ni osta nu ne zna li ce. 12 Ta ko đe, po sta vlja se i pi ta nje da li, upr kos naj bo ljim na sto ja nji ma re dak ci ja, opa da nje bro ja kul tur nih ru bri ka na me dij skom tr ži štu i nji ho vo svo đe nje na go lu fak to gra fi ju ta mo gde su još op sta le, 10 Bo žo vić G., Kri za je grup no pu to va nje, Be o grad 2012, str. 7. 11 Ibid., str. 143. 12 Ibid., str. 146. 181
SANJA DOMAZET ali gde im se stal no sma nju je pro stor, na ja vlju je za pra vo ono što Ba fet (Buf fet), je dan od vla sni ka Va šing ton po sta (Washing ton Po sta), krat ko zo ve smrt no vi na. Da bi smo to iz be gli, ne izbe žno je na ći na či na da se ob ja sni nji ho va va žna ulo ga u ži vo tu či ta la ca, kao i na ći na čin da se ona po dr ži. Ovo je ključni iza zov sa ko jim se u na red nim go di na ma mo ra ju su o či ti no vin ska indu stri ja i svi oni ko ji ma je sta lo do no vi na. 13 Is ku stvo po ka zu je da uki da nje kul tur nih ru bri ka u jed nom li stu re dov no na ja vlju je uki da nje tog li sta. Da li sta nje na ivi ci op stan ka u ko ji ma se nala ze kul tu ra, pa i kul tur ne ru bri ke kod nas, od no sno od su stvo istih iz ve ći ne štam pa nih i elek tron skih me di ja, za pra vo zna či da smo na pu tu da pri zna mo da naš svet ni je pro duk ti van: u nje mu se ne ce ne ni rad, ni ume će, ni po sve će nost, ni kre a tiv nost, već upra vo su prot no 14, i da se on mo ra tran sfor mi sa ti iz ne de latnog u de la tan, a ži vot iz pa siv nog ne stva ra la štva, u pro ak ti van, kre a ti van, vi bran tan. Mo žda je pr vi ko rak na tom pu tu uve ća nje me dij ske pi sme no sti kod sta nov ni štva, ko ja bi po ste pe no do vela i do kva li tet ni jeg me dij skog sa dr ža ja, jer bi po tre ba za njim re zul to va la i re a li za ci jom. Pi šem. Svet se vi še ne skla pa oko me ne. Ka kvi smo mi sreć ni ci. Svet vi še ne bi va sve uži. 15 Ali put do tre nut ka ka da će mo iz go vo ri ti ovu re če ni cu je ve o ma dug i još uvek ni je po čeo. Da kle, kul tu ra još po sto ji, o kul tu ri se još uvek pi še, sa mo što se njen unu tar nji ka pi tal ni sa dr žaj iz da na u dan sma nju je, ma te ri ja se osi pa, in ven ci ja sla bi, si stem pa da. Od su stvo kul tu re iz mno gih me di ja na ja vlju je da za njom ne ma po tre be ni kod či ta laca. Ona je u ose ci. Ži vi mo u do ba pli me po tro šačkog sa mo za bo ra va. Kul tur ne ru bri ke su po ku ša ji da ne pre sta ne mo da se pi ta mo oda kle do la zi mo i ku da ide mo. Či nje ni ca je da mo gu u pu nom smi slu po sto ja ti sa mo oni koji či ta ju i pi šu. To nam uka zu je da vi še od mi lion i tri sto ti ne hi lja da sta nov ni ka Sr bi je ži vi, a da još ni je ro đe no, ili svet za njih ni je ro đen, po što su, ka ko re ko smo na po čet ku ra da, ne pisme ni. Za njih su kul tur ne ru bri ke tek niz ne ra zu mlji vih zna kova. Oni su istin ski van ze malj ci ili pro to tip var va ra ko ji ni ka da ne ne sta je iz kul tu re. Kao da je je di ni put na pret ka i iz la že nja na sve tlost, po če tak pre stan ka sve op šteg po tro šač kog sa mo zabo ra va. Ali to ne će bi ti lak put. Jer su sva bu đe nja ne pri jat na i te ška, a čo vek, sla bo bi će, na u čio je da iz be ga va ne pri jat no sti spo zna ja, čak i on da ka da mu one pro du ža va ju, osmi šlja va ju i spa ša va ju ži vot. Kul tur ne ru bri ke po sto je da re vi ta li zu ju kul tu ru i u tom smi slu je nji hov zna čaj da le ko ve ći od ono ga ko ji im se uobi ča je no pri da je. Kon fu ci je je dav no re kao da ka kva je muzi ka u dru štvu, ona kvo je i dru štvo. Mo že mo sa mo do da ti, da 13 Tjo u rou Dž., Me di ji da nas, 2012, str. 468. 14 Bo žo vić G., Kri za je grup no pu to va nje, Be o grad 2012, str. 6. 15 Ibid., str. 16. 182
SANJA DOMAZET ka kve su kul tur ne ru bri ke, ona kva je i kul tu ra i dru štvo. Zbog to ga od su stvo kul tur nih ru bri ka iz mno gih štam pa nih i elek tronskih me di ja i svo đe nje re dov nih kul tur nih ru bri ka na in for mativ nost za bri nja va. Jer, re ko smo na po čet ku, ži vi mo u po pla vi in for ma ci ja. A na še je dru štvo oči to dru štvo sa ve li kim bro jem me dij skih ne pli va ča. LI TE RA TU RA: Bo žo vić G., Kri za je grup no pu to va nje, Be o grad 2012. Dra gi će vić Še šić M. i Stoj ko vić B., Kul tu ra, me nadž ment, ani ma ci ja, mar ke ting, Be o grad 2010. Mol Š. R. i Za go rac Kerš ner A. J., No vi nar stvo, Be o grad 2011. To do ro vić N., Me dij ski tret man knji ge, Be o grad 2011. Tjo u rou Dž., Me di ji da nas, Be o grad 2012. Po ter Dž., Me dij ska pi sme nost, Be o grad 2011. Kor ni D., Eti ka in for mi sa nja, Clio, Be o grad 1999. Ki e ran M., Me dia Et hics: A Phi lo sop phi cal Ap pro ach, CT: Pra e ger, West port 1997. Le wis J., Lan gu a ge Wars, Plu to Press, Lon don 2005. Mass Me dia dic ti o nary, El mo re, USA 1992. Thayer L., Et hics, Mo ra lity and the Me dia, New York 1980. Wil son B., Me dia Tec hno logy and So ci ety, From the Te le graph to the In ter net, Lon don New York 1998. 183
SANJA DOMAZET Sanja Domazet University of Belgrade, Faculty of Political Sciences, Belgrade THE MEASURE OF CULTURE IN CULTURAL SECTIONS Abstract We live in a time when our lives are saturated with information. We daily receive numerous messages through various media outlets. For example, in the US, during one year, about 200 000 books are published, approximately 70 million hours of programs are broadcast by radio stations and about 58 million hours of television programs are produced. From the day of your birth until today more information was produced than during all recorded history before you, while half the total number of all scientists in history lives and produces information today. Every year we publish more books. If you decided to read everything that has been published in one year, you would have to read one book every three minutes, which is about five hundred books a day. This, of course, only refers to the latest world production, and not the classics. Question is how many of the newly published books are read, how and how much the books and culture in general are covered in commentaries, how well the journalists are trained and if they are at all capable of selecting, clarifying and structuring such a horrific amount of information for us at a time of world crisis which has devastated Serbia as well in material, cultural and also media-related sense. A year ago results were published in Serbia of a study conducted by master student of the Faculty of political sciences in Belgrade who investigated the treatment of the book in Serbian media. These results were far from encouraging apart from Radio Belgrade 2 and special weekend newspaper additions dedicated to book reviews,the book is generally neglected in the Serbian printed media, while the book reports themselves lack the necessary serious approach and deeper pondering. Focus of this paper is monitoring and analysis of cultural contributions in three daily newspapers, the Politika, the Večernje novosti and the Danas over a period 29.09.2012 2.10.2012. Its purpose was to show the content of these cultural sections, to make a comparative analysis of their content and quality of content, as well as to pinpoint the basic topics covered and pursue the question if the printed media create contents that raise public attention. The analysis had an empirical and conceptual approach, and covered quantity and quality baselines. Key words: redundant information, the printed media in Serbia, culture, the culture section, the crisis 184
DEJANA PRNJAT Alfa univerzitet, Akademija umetnosti, Katedra za produkciju u umetnosti i medijima, Beograd DOI 10.5937/kultura1237185P UDK 069.4/.5:17 pregledni rad MUZEJI I ETIKA: PRISVAJANJE PROŠLOSTI Sa že tak: U ra du će mo po ku ša ti da osve tli mo jed no od pi ta nja ko ja se ti ču eti ke mu ze ja, a to je pi ta nje pra va mu ze ja na po se do va nje ar te faka ta ko ji či ne deo kul tur ne ba šti ne dru gih ze ma lja. Ovo pi ta nje po sta lo je sve pri sut ni je u jav no sti u po sled njih de se tak go di na, s ten den ci jom do bi ja nja još ve ćeg zna ča ja. Po sto ji ne ko li ko bit nih sa stav nih de lo va ovog pro ble ma. Jed no od njih se od no si na či nje ni cu da su mno gi mu zeji do pred me ta ko ji či ne nji ho ve zna čaj ne ko lek ci je do šli bez pre te ra nog in si sti ra nja na utvr đi va nju vla sni štva nad ar te fak ti ma ko je su ku po va li i do bi ja li od svo jih do na to ra, ali su isto ta ko do mno gih do šli i le galnim pu tem. Ne ki is tra ži va či ta ko đe otva ra ju pi ta nje auten tič no sti onih ko ji po tra žu ju ar te fak te. Ta ko, na pri mer, pi ta ju se oni, s ob zi rom da etrur ska ci vi li za ci ja vi še ne po sto ji, ko me bi pred me te ko ji či ne etrur sku ku ltur nu ba šti nu tre ba lo vra ti ti? Ita li ji? Ključ ne re či: mu ze ji, eti ka mu ze ja, mu zej ske ko lek ci je, kul tur na baština, pljač ka kul tur nog na sle đa U ce lom sve tu i u ukup nom ži vo tu ni šta ni je zna čaj ni je od od lu či va nja šta je is prav no Kla rens I. Lu is (Cla ren ce I. Le wis) Pre ne ko li ko go di na ame rič ki glu mac Ha ri son Ford (Har ri son Ford), ko ji je go di na ma tu ma čio po pu la ran lik ar he o lo ga In dija ne Džon sa (In di a na Jo nes), iza bran je za čla na Od bo ra di rekto ra Ar he o lo škog in sti tu ta Ame ri ke. Pred sed nik ove naj sta ri je i naj ve će ne pro fit ne or ga ni za ci je ko ja se ba vi ar he o lo gi jom u toj ze mlji, Bra jan Ro uz (Brian Ro se), obra zlo žio je ovu od lu ku reči ma da je Ha ri son Ford od i grao zna čaj nu ulo gu u pod sti ca nju in te re so va nja jav no sti za ar he o lo ška is tra ži va nja 1. 1 Ford elected to Boston-based archaeological group, 15. maj 2008, 01. novembar 2012, http://usatoday30.usatoday.com/life/topstories/2008-05-15-185
DEJANA PRNJAT Ova vest iza zva la je raz ne re ak ci je u jav no sti. Dok su je jed ni pri mi li s ne ve ri com, s ob zi rom da Ford ni je ar he o log, dru gi su bi li odu še vlje ni. Bi lo je i onih ko ji su po sta vi li pi ta nje da li bi lik In di ja ne Džon sa tre ba lo da po slu ži kao uzor, s ob zi rom da on za pra vo ile gal no sa ku plja vred ne ar te fak te ši rom sve ta i od no si ih sa nji ho vih ori gi nal nih lo ka li te ta? U pred go vo ru za knji gu Eti ka pri ku plja nja kul tur nih do ba ra: Či ja kul tu ra? Či je na sle đe? Bra jan Fa gan (Brian Fa gan) opi suje eufo ri ju ko ja je pro pra ti la pi o nir ske da ne ar he o lo gi je i prva ot kri ća ra nih ci vi li za ci ja u Egip tu i Grč koj u 19. ve ku, ko ja zaslu žu ju, pre ma nje go vim re či ma, sla vu avan tu ra upra vo In di jane Džon sa. Kao po sle di ca pr vih pro na la za ka, hi lja de rad ni ka je na sta vi lo da ko pa i tra ži sta re gra do ve. Ta ko je ro đe na arhe o lo gi ja kao na u ka, ko ja je kao po sle di cu osta vi la i uža sno za ve šta nje ko je se od no si na pljač ku i oti ma nje pro šlo sti 2, za klju ču je Fa gan. Sva ke go di ne kra dljiv ci opljač ka ju ve li ki broj umet nič kih predme ta sa ar he o lo ških na la zi šta, ver skih obje ka ta, iz grob ni ca, ali i iz mu ze ja i pri vat nih ko lek ci ja. Ti objek ti uglav nom sti žu na cr no tr ži šte, gde kup ci ne pi ta ju mno go o po re klu ro be. 3 Naj ve ći broj ova kvih pljač ki de ša va se u si ro ma šnim ze mljama ko je ima ju bo ga to kul tur no na sle đe. U tek stu pod na zi vom Ku po vi na, pro da ja, po se do va nje pro šlo sti, pro fe sor Sten ford uni ver zi te ta, Pol Ha ri son (Paul Har ri son), is ti če da se tre nut no naj vi še pljač ka u Azi ji. Pre ma nje go vim re či ma, od no se se ce li de lo vi hra mo va, ko ji sa mo jed nog ju tra osva nu u sta nu ne kog ja pi ja u Nju jor ku. 4 Ha ri son je struč njak za san skrit i sve stan je da ma te ri ja li ko ji sti žu do nje ga naj če šće do la ze ile gal nim pu te vi ma. Če sto se iz Av ga ni sta na pro kri jum ča re u Pa ki stan, a za tim u Ve li ku Bri ta niju. Pre ma nje go vim re či ma, vla sni štvo nad pred me tom je jed na stvar, ali in for ma ci ja pri pa da svi ma. Ipak, za klju ču je Ha ri son, uvek osta je mo ral na ne la go da oko sve ga 5. 2281809998_x.htm 2 Fagan B., Foreword to The Ethics of Collecting Cultural Property: Whose Culture? Whose Property?, eds. Messenger P.M., Albuquerque 1999, str. 18. 3 Robert R., Sellers of Stolen Art Feed Burgeoning Black Market, New York 1988, str. 11. 4 R. S., Buying, selling, owning the past, 28. januar 2008, 05. avgust 2012, http://multi.stanford.edu /features /heritage/ 5 Ibid. 186
DEJANA PRNJAT IKOM-ov etič ki ko deks Pre ma de fi ni ci ji Ma ri Ma la ro (Ma rie Ma la ro) etič ki ko deks posta vlja stan dar de ko je pro fe si ja sma tra su štin skim za oču va nje svog in te gri te ta 6. Za mu ze je, etič ki ko deks for mu li sao je Me đu na rod ni sa vet muze ja IKOM (ICOM In ter na ti o nal Co un cil of Mu se ums), među na rod na ne vla di na i ne pro fit na or ga ni za ci ja osno va na 1946. go di ne pod okri ljem UNE SKO-a. Pre ma de fi ni ci ji Sa ve ta od 2007. go di ne, usvo je noj na 21. Gene ral noj kon fe ren ci ji u Be ču, mu zej je ne pro fit na, traj na in stitu ci ja u slu žbi dru štva i nje go vog raz vo ja, otvo re na za jav nost, ko ja na ba vlja, ču va, is tra žu je, ko mu ni ci ra i iz la že ma te ri jal ne i ne ma te ri jal ne do ka ze o lju di ma i nji ho vom okru že nju ra di obrazovanja, pro u ča va nja i uži va nja 7. Ak tiv no sti Sa ve ta usme re ne su na: 8 Sa rad nju i ko mu ni ka ci ju pro fe si o na la ca Ši re nje zna nja i in for mi sa nje jav no sti Tre ning pro fe si o na la ca Raz voj pro fe si o nal nih stan dar da Pro mo vi sa nje pro fe si o nal ne eti ke Oču va nje kul tur nog na sle đa Bor bu pro tiv ile gal ne tr go vi ne. Sa vet je pr vi put na pra vio do ku ment o etič kim pi ta nji ma 1970. go di ne, a še sna est go di na ka sni je na stao je i pr vi Ko deks pro fesi o nal ne eti ke, ko ji se po vre me no ažu ri ra. Pre ma ovom Ko deksu, ni je dan pred met ili pri me rak ne tre ba na ba vi ti ku po vi nom, po klo nom, raz me nom ili kao le gat uko li ko mu zej ko ji sti če predmet ni je za do vo ljan po sto je ćim do ka zom o pra vu vla sni štva. Do kaz o za ko ni tom vla sni štvu u ze mlji ni je nu žno i is pra va o vla sni štvu 9. Na ža lost, ovaj Sa vet ima sa mo sa ve to dav nu ulo gu, pa nje go ve pre po ru ke ni su prav no oba ve zu ju će. 6 Malaro M. C., What is an Ethical Obligation, in: Museum training as Career- Long Learning in a Changing World, Proceedings of the ICOM Committee on Training of Museum Personnel, Washington DC 1990, str.17, cit. prem. Muzeji i etika, priredio Edson G., Beograd 2003, str. 143. 7 Museum Definition, 29. oktobar 2012, http://icom.museum/the-vision/ museum-definition/ 8 O ICOM-u, 07. novembar 2012, http://network.icom.museum/icom-serbia/ icom-srbija/o-icom-u/ 9 Etički kodeks za muzeje, Sarajevo i Beograd 2007, čl. 2.2, str.3. 187
DEJANA PRNJAT U Sr bi ji de lu je Na ci o nal ni ko mi tet ICOM-а Sr bi je, ko ji predsta vlja prav nog na sled ni ka Ju go slo ven skog na ci o nal nog ko mite ta osno va nog 2000. go di ne 10. Pre ma čla nu 3. ovog Sta tu ta u pi ta nju je do bro volj no, ne vla di no, ne pro fit no i stru kov no udruže nje mu ze ja i mu zej skih rad ni ka iz Sr bi je, osno va no... sa ciljem da una pre đu je in te re se ICOM-a (In ter na ti o nal Co un cil of Mu se ums Me đu na rod ni sa vet mu ze ja), mu zej ske stru ke, muze o lo gi je i dru gih di sci pli na ko je se ba ve mu zej skim de lat no stima, od no sno za šti tom po kret nih kul tur nih do ba ra i upra vlja njem mu ze ja 11. Di le me iz prak se Kul tur ni zva nič ni ci mno gih ze ma lja sve če šće tra že da se njiho vim ze mlja ma vra te vred ni ar te fak ti ko ji su ukra de ni i prokri jum ča re ni u dru ge ze mlje, uz kr še nje i me đu na rod nih za ko na i za ko na tih ze ma lja. Ta ko iz vu če ni iz ar he o lo škog kon tek sta, ukra de ni pred me ti pru ža ju mno go ma nje in for ma ci ja o kul tu ri lju di ko ji su ga na pra vi li. Ar he o log Da ni jel Kon tre ras (Da niel Con tre ras) sa Sten ford uni ver zi te ta sma tra da je vred nost an tikvi te ta pri ča o ne či joj kul tu ri i na či nu ko ri šće nja. Van tog kontek sta, oni se tre ti ra ju sa mo kao objek ti. Vla sni štvo, kon tekst i na čin ko ri šće nja do da ju ve o ma za ni mljiv obra zac po na ša nja ko ji nam go vo ri o tr go vi ni, kul tu ri, dru štvu, po lu i ta ko da lje. Je dan lo nac iz va đen iz kon tek sta ne go vo ri nam ni šta. Ova kvo po na ša nje je neo d go vor no i pre ma dru štvu u ce li ni. Na bav ka ne za ko ni tog pred me ta ko ji je iz gu bio svoj kon tekst i sve što se iz nje ga mo glo sa zna ti... isto je to li ko ne pri hva tlji va kao i uni šta va nje gne zda ret kih pti ca sa mo ra di upot pu nja va nja zbir ke, či me se do vo di u opa snost sa ma vr sta 12. Ka da je u pi ta nju kra đa vred nih ar te fa ka ta no vi jih da tu ma, ne ma pu no ne su gla si ca oko nji ho vog vra ća nja. Pre ma pi sa nju Aso šiej tid pre sa, na pri mer, u av gu stu ove go di ne Bri ta ni ja je vra ti la Av ga ni sta nu 843 objek ta, od ko ji su ne ki iz bron za nog do ba. Ovi ar te fak ti su opljač ka ni iz Av ga ni sta na u po sled nje dve de ce nije, to kom gra đan skog ra ta. Oko 1500 obje ka ta Bri tan ski mu zej vra tio je Av ga ni sta nu i pre tri go di ne. Od tre nut ka nji ho vog na la že nja u Bri ta ni ji, bi li su sme šte ni u Bri tan skom mu ze ju, ra di fo to gra fi sa nja i ču va nja do nji ho vog 10 Nacionalni komitet Srbije, 7. novembar 2012, http://network.icom.museum/ icom-serbia/icom-srbija/nacionalni-komitet-srbije/ 11 Statut Nacionalnog komiteta ICOM-a Srbije od 23.marta 2011. godine, čl. 3, str. 2. 12 Pero P. N., Muzejska etika i prikupljanja materijala za zbirke, u: Muzeji i etika, priredio Edson G., Beograd 2003, str. 245. 188
DEJANA PRNJAT po vrat ka ku ći, na vo di se na saj tu Bri tan skog mu ze ja. 13 Mnoge od tih pred me ta ovaj mu zej je do bio od ano nim nih do na tora. Neki pred me ti su kon zer vi ra ni, a ve li ki broj njih bio je deo izložbe o Av ga ni sta nu odr ža ne pro šle go di ne. Me đu tim, ka da se po tra žu ju ve o ma vred ni ar te fak ti ko ji se već du go na la ze u ne kom mu ze ju, pro ces vra ća nja ovih obje ka ta je vr lo ne iz ve stan. Grč ka na pri mer go di na ma bez u spe šno tra ži od Bri tan skog mu ze ja deo fri za atin skog Par te no na, ko ji je Lord El gin, tokom svog di plo mat skog ra da u Oto man skoj im pe ri ji od 1799 do 1803. go di ne, ku pio od ta da šnjih vla sti. On ga je za tim preneo u svoj dom, a ka sni je pro dao Bri tan skom mu ze ju, gde se i sa da na la zi. Grč ka sma tra da spor ni deo fri za tre ba da se na la zi u Ati ni, jer je Lord El gin do šao do nje ga pod mi ći va njem ta da šnjih oku pa torskih vla sti, a Bri tan ski mu zej sma tra da tre ba da osta ne tu gde je ste, jer je le gal no ku pljen. Osim to ga, Bri tan ci na vo de da bi do sa da skulp tu re sa an tič kog hra ma bi le uni šte ne da ni su bi le u Bri ta ni ji, da one pri pa da ju svet skoj kul tur noj ba šti ni i da ih u Bri tan skom mu ze ju vi di ve li ki broj lju di, jer je ulaz bes pla tan, a po se ta ve li ka. Ni Egip tu ni je po šlo za ru kom da od Bri tan skog mu ze ja do bi je na zad svoj Ka men iz Ro ze te (Ro set ta Sto ne), ko ju na zi va ju i naj sta ri jim reč ni kom na sve tu. U jed nom tre nut ku je iz gle da lo da bi ovaj eks po nat mo gao bi ti po zajm ljen Egip tu, za sve ča no otva ra nje Mu ze ja Ka i ra, ali do to ga ipak ni je do šlo. U svo joj knji zi Si lo va nje Egip ta: ka ko su Evro plja ni ogo li li Egi pat od nje go vog kul tur nog na sle đa, Pi ter Frans (Pe ter France) ob ja šnja va ulo gu lju di po put Đo va ni ja Ba ti ste Bel co ni ja (Gio van ni Bat ti sta Bel zo ni), ko ji je po na lo gu bri tan skog kon zu la u Egip tu Hen ri ja Sal ta (H enry Sa lt), pre dva i po vek a dobioz adatak da sak upl ja antikvite te u ime K rune. 14 Velik i d eo ti h a rtefakat a nalazi s e i dana s u Britan sk om muze ju. E gi pat pot raž uje i od Nemačke ču venu bist u kralj ice Ne fer ti ti, k oja se nalaz i u B erlinskom muzeju. P re ma pisan ju Rojte rs a, Nemačk a je o db ila da v rati E giptu kral ji činu bistu, uz obrazlože nj e da je ona ambas ador Egipta u Berlinu 15. Prem a tvrđenju 13 Stolen artefacts returned to the National Museum of Afghanistan in Kabul, 1. novembar 2012, http://www.britishmuseum.org/about_us/news_and_press/ press_releases /2012/stolen_artefacts_returned.aspx 14 France P., The Rape of Egypt: How the Europeans Stripped Egypt of Its Heritage, London 1991. 15 Rohan B., German foundation refuses to return Nefertiti bust, 24. januar 2011, 19. avgust 2012, http://www.reuters.com/article/2011/01/24/us- 189
DEJANA PRNJAT E gipta, bist a je pren eta na osnovu laž nih dok um enata, 16 a mu zej tvr di da j e eksponat ste kao na z ak o nit način i da Egipa t n ema nikakvo p ra vo na nju. Ovu bistu pronaš ao je p oč etkom p ro šl og ve ka nema čki arheolog i p ren eo je u Ne ma čk u. Ima i sluč ajeva g de je pro bl em sa sporn om i mo vinom drugačijer ešen. Po sredst vom međunar odn ih organi zaci ja, neki v redniartef ak ti vraćeni su n a lokalit et e odakl e s u pote kl i. Pr ema UNESCO -v oj evi de nciji, 17 po sre ds tv om Međun ar odnog komiteta z a pr omovisa nje v raćanja kul tu rnih dob ara zem ljama n ji hovog porekla i li restitucij i u sluč aj u njiho vo g neza konitog prisva ja nja, postign uto j e više u s pešnih akcija. Ta ko je Italij a 1983. go di ne vr at ila Ekvadoru preko 12.00 0 predmeta i z p re -K olumbov og perioda. Slu čaj je tr ajao se dam go di na i najverovatnije da ne bi bio ovako zav rš en bez po sredo vanja UNE SCO -a. Sje di nj ene am eričke d ržave v ratile s u Jordanu (1986) i Taj lan du (1988) n jihova kultur na dob ra, Švaj car ska Tanza ni ji, nak on četiri godine p regovora, a N emačka je pr ih vatila da vrati Tu rs koj sedam hilja da tablica sa k li nastim pismom (1 98 7) i s fi ngu i z Bogazkale (2011) go dine. U članku Boginja se vr aća ku ći, Ralf F ramoli no (Ralp h Frammol in o) i znosi pod at ak da je iz amer ičkih muz ej a u p rotekli h pet godina Grčk oj i I tali ji vra će no pr eko 100 a rtefakata, uključuju ći i one z a k oje je p la ćeno mi li on dolara. 18 Na taj na či n pos ta vke najpoznat ijih i najveć ih muzeja u Sj edinjenim am er ičkim dr ža vam a dove den e su u pi ta nj e. Da čuveni muzej i ne bi os tali prazni, napravl je n je do govor s a Ital ij om o dug oročnoj po zaj mi ci arte fa ka ta ko ji će bi ti izložen i um esto onih koji su vraće ni. Neki au tori k rit ikuju UNESCO -vu Konve nci ju o na či nima zabranjiva nja i spre čavanja i leg alnog uv oza, izv oza i p re nosa vlasn išt va nad kulturnim d ob rima, t vr deći da je ona z apr av o pretnja z a op stanak veli kih i važni h muzeja. 19 germany-egypt-nefertiti-idustre70n6n220110124 16 Al-Shalchi H., Egypt to museums: Return our stolen treasures, 8. april 2010, 30. avgust 2012, http://www.msnbc.msn.com/id/36280732/ns/technology_ and_science-science/t/egypt-museums-return-our-stolen-treasures/#. UJTqBZVRdsh 17 Cases of return and restitution under the aegis of the Intergovernmental Committee, 16. avgust 2012, http://www.unesco.org/new/en/culture/themes/ movable-heritage-and-museums/restitution-of-cultural-property/committessuccessful-restitutions/ 18 Frammolino R., The Goddess Goes Home, novembar 2011, 15. septembar 2012, http://www.smithsonianmag.com/history-archaeology/the-goddess- Goes-Home.html 19 Okita S., Zajednica, država i zajedničko dobro: etička odgovornost muzeja, u: Muzeji i etika, priredio Edson G., Beograd 2003, str. 172. 190
DEJANA PRNJAT I direkt or Cent ra za vizuelne umetnost i S tenford u niverziteta Tom S el idžman (Tom Se li gman) s ma tra da arte fa kte treba ostaviti t u g de jes u. On postav lj a pitanje s a kim bi tre balo d a se p regovara u n edosta tku Et ru ra ca? Sa Itali jo m? 20 Dire ktor In stitu ta um etnost i i z Čik aga Džej ms Kuno (James Cuno) id e i k or ak dalje, pok uš avajući da dokaže da nar od i koji potr ažuju kul turna do br a i nar odi koji su ih n apravil i ne maju is ti ident it et. 21 Jasno je da je n ajveći broj veoma značaj nih a rt efakat a koji se danas na laze u m uzejim a Evr op e i Sjedi nj en ih američkih drž av a stigao d o njih na problem atič an način. N ek e su uzimal i na si lu, ne ke nabav lja li k upovi no m ili su i h dobija li na po kl on, al i se u po sl ednja dv a slučaja nisu mnogo i nteresov al i ni post avl ja li pitan ja o porekl u vrednih pr edmeta pri likom nj ihove n ab avke, već su vi še brin uli o njih ovoj auten ti čnosti. Muzej i se ovak vi m tvrdnjama energičn o pro tive, tvrde ći da su ih naba vil i legalno. Razlo g za n ji hovu br ig u je jas an, s obzir omda up ra vo ovi a rtefak ti č in e najveću vre dno st muzejskih zbirki i samih mu zeja u k oj im a se na laz e. Primeri vr ać anja v rednih artef akata ipa k n e garantuju da će se sa pr ak som njihovog šv er covan ja presta ti, j er j e u pitanju vrlo unosan posao, a činj en ica da i da lj e postoji trž ište za ove predmet e govore upravo supro tno - d a ć e ovakvih pljački biti i ubuduće. LITERATURA: Al-Shalchi H., Egy pt to museum s: Retur n our stolen tr ea sures, 8. april 20 10, ht t p: //www.msnbc.msn.com/ id/362807 32/ns/techn olo gy _ and_sc ience-science/t/egypt-m use um s-re tur n-our-s tol en-treasures/#. UJTqBZVRdsh Cases of return and restitution under the aegis of the Intergovernmental Committee, http://ww w. un e sco.org /n ew/en/culture/ t hemes/movable-h er itage- an d- museums/ re stitution-of -cultural-property/ com mittes-s uc cessfu l- re stituti o ns/ Cuno J., Who Owns t he Antiquitiy: M useums and the Battle Ov er our Ancient Her itage, P rinceto n, New Jercey 2008. E tič ki kodeks z a mu ze je, Sarajevo i Beog rad 2007. Fagan B., F ore w o rd t o The E thics of Collecting Cultural Property : Whose Culture? Whose Property?, eds. Messenger P.M., Albuquerque 1999. 20 R. S., Buying, selling, owning the past, 28. januar 2008, 5. avgust 2012, http://multi.stanford.edu /features /heritage/ 21 Cuno J., Who Owns the Antiquitiy: Museums and the Battle Over our Ancient Heritage, Princeton, New Jercey 2008, str.121-144. 191
DEJANA PRNJAT Ford elected to Boston-based archaeological group, 15. maj 2008, http://u satoday 30.us atoday.co m/life/ topstories/2008-05-15-2281809998_x.htm Frammolino R., The Goddess Goes Home, novembar 2011, http :// www.smithsonianmag.com /h istory-ar chaeology/the-godde ss -G oes- Hom e.html France P., The Rape of Egypt: How the Europeans Stripped Egypt of Its Heritage, London 1991. http://icom.museum http://netwo rk.icom.mu se um/icom-serbia Malaro M. C., Wha t is an Ethi ca l Obligation, in: Museum tr ai n ing as Career-Long Le arn ing in a C h anging Wor ld, Proc eed ings of the ICOM Committee on Training of Museu m Personne l, Wash in gton D C 1990, st r.17, cit. pre ma Muzeji i et ika, p ri redio E dso n G., Be ograd 200 3. Ok it a S., Zaje dn ica, drža va i zajed ničko d ob ro: et ička odgov o rnost muzeja, u: Muzeji i et ika, pr iredio E ds on G., Beo gr ad 2 003. Pero P. N., Mu ze jska eti ka i pr ik upljan ja materij a la za zbirke, u: Muzeji i etika, pri redio Edson G., Be o grad 2003. Rob ert R., Sellers of Stolen Art Feed Bur geoning Black Market, New Yor k 1988. R. S., Buying, selling, owning the past, 28. januar 2008, http :/ /m ulti. st an ford.edu /featur es /h eritage/ Rohan B., German foundation r e fuses to re tur n Nefertiti bust, 24. januar 2011, h tt p://ww w.reuters.com/article/ 2011/01/ 24/u s-germ an y- egypt-nefert it i-idustre70n 6N220110124 S tatut Nacion al nog komi tet a ICOM-a Srbi je od 23. ma rta 2011. g od ine Stolen artefacts returned to the National Museum of Afghanistan in Kabul, http://www.britishmuseum.org/about_us/news_and_press/ press_releases /2012/stolen_artefacts_returned.aspx 192
DEJANA PRNJAT Dejana Prnjat Alfa University, Academy of Arts, Department of Production in Arts and Media, Beograd MUSEUMS AND ETHICS: ROBBYNG THE PAST Abstract In this research we explore one of the questions which is part of museum ethics. That is the question of the rights of museums to lay claim to artifacts that are parts of cultural heritage of different countries. The question has arisen even more in public debates during the last ten years with a tendency of growing importance. There are several important parts of this problem. One of them stems from the fact that many museums have collected their artifacts without even asking too many questions about the origin of donated objects, although many artifacts have been collected legally. Many researchers, also, open the question of authenticity of those who claim the artifacts. They ask, for example, as the Etruria civilization does not exist any more, to whom the objects that are part of this great vanished civilization should be returned to? Should that be Italy? Key words: museums, ethics of museums, museum collections, cultural heritage robbery 193
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ Megatrend univerzitet, Fakultet za kulturu i medije, Beograd DOI 10.5937/kultura1237194M UDK 316.644-057.87:316.722 pregledni rad STUDENTSKA PERCEPCIJA ULOGE KULTURE I KULTURNOG NASLEĐA U FORMIRANJU NACIONALNOG BRENDA Sa že tak: Ovaj rad se bavi na ci o nal nim bren dom kao sku pom mi sli, ose ća nja i sli ka ko ji od re đe ne za in te re so va ne ka te go ri je mo gu ima ti o svo joj ili o ne koj dru goj ze mlji. U ra du se ana li zi ra ju či ni o ci ko jima se ta sli ka gra di, kao i broj ne eko nom ske i po li tič ke po sle di ce ko je jed noj ze mlji do no si po zi ti van na ci o nal ni brend. Po seb no je pri ka za no ka ko stu den ti, kao pro gre siv na sna ga dru štva i bu du ći li de ri, vi de ulo gu kul tu re i kul tur nog na sle đa u po pra vlja nju sli ke ko ja o Sr bi ji po sto ji u sve tu. Ključ ne re či: na ci o nal ni brend, kul tu ra, kul tur no na sle đe, stu den ti Uvod 1 Sa vre me ni svet po stao je glo bal no tr ži šte na ko me vi še ni su kon ku ren ti sa mo pro iz vo đa či ro ba i uslu ga, već se ze mlje, regi o ni i gra do vi bo re me đu sob no za svoj deo pa žnje, ugle da i po ve re nja jav no sti, i za svoj udeo u sred stvi ma ko ja će bi ti in vesti ra na, po tro še na na tu ri stič kim pu to va nji ma ili na dru gi na čin 1 Rad je deo is tra ži va nja na pro jek ti ma broj 47027 i 47007 ko je fi nan si ra Mini star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je. 194
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ ulo že na. Za to je za sve ze mlje va žno da iz gra de i po zi ci o ni ra ju na ci o nal ni brend. Pro ble ma ti ka bren di ra nja sop stve ne ze mlje da nas ima uni verzal ne raz me re. Dok u ne kim ze mlja ma sma tra ju da nji ho va među na rod na re pu ta ci ja ka sni za br zim eko nom skim i po li tič kim raz vo jem, dru gde mi sle da je nji hov ne ga ti van imidž ne za slu žen i da ko či da lji dru štve ni na pre dak. Tre ći sma tra ju da ni su dovolj no pre po zna tlji vi, te da bi iz la zak iz ano nim no sti omo gu ćio efi ka sni je uče šće na glo bal nom tr ži štu. Bez ob zi ra na ko ji na čin se ti me ba ve, ze mlje, gra do vi i re gi o ni ima ju od re đe ni brend ko ji uti če na po gle de, od lu ke i po na ša nja nji ho vih pri ja te lja, po troša ča, po se ti la ca i in ve sti to ra. Svo jim bren dom dr ža ve i na ci je po ku ša va ju da us po sta ve ob li ke ko mu ni ka ci ja sa raz li či tim ciljnim gru pa ma di fe ren ci ra ju ći se pri tom od kon ku re na ta i nu deći od re đe ni pro iz vod ili uslu gu sa spe ci fič nim, pre po zna tlji vim svoj stvi ma. Po jam bren da No vak Đo ko vić naj ve ći srp ski brend, Srp ske ma li ne kao brend, Gu ča i Eg zit po sta li su srp ski brend. Po jam bren da je u srp skom je zi ku do sko ro bio go to vo ne po znat i ret ko ko ri šćen. Da nas se ovaj ter min če sto po mi nje u me di ji ma, a zna če nja ko ja mu se pri pi su ju su raz li či ta. Po jam bren da uglav nom se ve zuje za po jam rob ne mar ke, za ne ki svet ski po zna ti pro iz vod. Za mno ge to je ter min ko ji se od no si na mar ke ting, eko no mi ju i tr ži šte. Me đu tim, brend je mno go ši ri po jam i mo že se pri me ni ti na bi lo ko ju ži vot nu po ja vu ili ak tiv nost, pa i na ne ku dr ža vu ili na ci ju. Iako je ter min brend sa svim ušao u je zič ku upo tre bu i odoma ćio se u sva ko dnev nom ko mu ni ci ra nju, po sto je tri raz li či ta shvatanja nje go vog zna če nja: 1. pr vo i naj ma nje pre ci zno tu ma če nje vi di brend kao ob je di njene na po re mar ke tin ga ko ji ma se stva ra po zna tost. Brend se kori sti kao za jed nič ko ime za vi še mar ke tin ških di sci pli na i obič no uklju ču je ogla ša va nje, od no se s jav no šću, me re za una pre đe nje pro da je i slič no; 2. dru go tu ma če nje naj če šće ko ri ste mar ke tin ške agen ci je ka da pru ža ju uslu ge svo jim kli jen ti ma, pa pod ovim poj mom pod razu me va ju ime, lo go tip, slo gan i osta le ele men te kor po ra tiv nog iden ti te ta kom pa ni je, pro iz vo da ili uslu ge, raz li či te na či ne da oni bu du pre po zna ti od stra ne po tro ša ča. Ovaj pri stup naj bli ži je ori gi nal nom zna če nju bren da (engl. brand - žig, znak). Pretpo sta vlja se da reč do la zi od sta ro nor ve škog bran dr, što zna či 195
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ go re ti. 2 Bren di ra nje (spa lji va nje, ži go sa nje) u po čet ku je označa va lo pro ces obe le ža va nja sto ke, ka ko bi se jed no sta do razli ko va lo od dru gog. Far me ri su u po čet ku bren di ra li svo ju živu imo vi nu, a ter min se vre me nom pro ši rio i na dru ge vi do ve obe le ža va nja. Pre ma Ve li kom reč ni ku stra nih re či i iz ra za I. Klaj na i M. Šipke 3, brend je fa brič ka mar ka, za štit ni znak, tip ili vr sta pro izvo da, ali u isto vre me i pro iz vod, po stu pak, obi čaj, po pu lar na lič nost i sl. ko ji su po sta li po zna ti u sve tu. Na is toj stra ni brendo ma ni ja se de fi ni še kao ma ni ja pro gla ša va nja sve ga za brend i pre te ra na i neo prav da na upo tre ba re či brend ume sto dru gih re či istog ili slič nog zna če nja; 3. su štin ski pri stup uklju ču je pret hod na dva, ali brend po sma tra kao deo ši re kor po ra tiv ne stra te gi je ko jom se stva ra mre ža odno sa iz me đu kom pa ni je, nje nih pro iz vo da i uslu ga, lju di ko ji taj pro iz vod pro iz vo de ili is po ru ču ju, kao i onih ko ji ih ko ri ste ili su na dru gi na čin po ve za ni sa nji ma. Brend je po jam ko ji ozna ča va niz po ve za nih, sna žnih i, po mo guć stvu, po zi tiv nih zna če nja u gla va ma i sr ci ma lju di. To je zbir aso ci ja ci ja i ide ja ko je predsta vlja ju od re đe ni pro iz vod ili kom pa ni ju, dr ža vu ili na ci ju u percep ci ji ka ko di rekt nih ko ri sni ka, ta ko i ši re jav no sti. Na ci o nal ni brend je ta ko skup mi sli, ose ća nja i sli ka ko ji od ređe ne za in te re so va ne ka te go ri je (po ten ci jal ni in ve sti to ri, po li tiča ri, ban ka ri, po tro ša či, tu ri sti, sta nov ni ci itd.) ima ju o svo joj ili nekoj dru goj ze mlji. Na ci o nal ni brend Bren di ra nje ze mlje bli sko je bren di ra nju pro iz vo da i ko ri sti mnoge teh ni ke i me to de ko je se ko ri ste i u ko mer ci jal nom sek to ru: od no se s jav no šću, ogla ša va nje, gra fič ke sim bo le itd. Me đu tim, bren di ra nje ze mlje mno go je slo že ni je jer ov de ne ma kon kretnog pro iz vo da ko ji tre ba da bu de pro dat, ne ma ja snog pro mo tivnog za dat ka, već je cilj da lju di od re đe nu dr ža vu vi de u što pozi tiv ni jem, ili bar dru ga či jem sve tlu. Zbog to ga su teh ni ke ko je se ko ri ste u kre i ra nju bren da u po slov nom sve tu ne do volj ne i neo d go va ra ju će. Iz grad nja i po zi ci o ni ra nje na ci o nal nog bren da ili po pra vlja nje imi dža ko ji jed na ze mlja već ima u sve tu va žno je ne sa mo zbog po li tič kih iza zo va, već i zbog broj nih eko nom skih raz lo ga, pre sve ga per cep ci je pro iz vo da ko ji iz nje do la ze. Pre ma Si mo nu 2 Clif ton R., Brands and bran ding, The Eco no mist, Blo om berg Press, New Yersey 2003, str. 13. 3 Klajn I. i Šip ka M., Ve li ki reč nik stra nih re či i iz ra za, Pro me tej, No vi Sad 2006, str. 230. 196
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ An hol tu (Si mon An holt) 4, po zna tom struč nja ku u obla sti na ci onal nog bren di ra nja, da bi se sna šli u kom plek snom, mo der nom dru štvu, lju di kre i ra ju pre či ce (engl. Short hands) za po je di ne ze mlje. Ze mlje, na ro di i nji ho ve vla de po jed no sta vlju ju se onako ka ko se to ra di na tr ži štu pro iz vo da, a me di ji ak tiv no do prino se stva ra nju te po jed no sta vlje ne sli ke. Ako dr ža ve ne uči ne na por da ta pre či ca bu de po zi tiv na (iako ona ni kad ne mo že biti pot pu no po zi tiv na), za vr ši će sa ne ga tiv nom, što ima da le kose žne po sle di ce na nji hov po li tič ki i eko nom ski po lo žaj. Ta ko po sma tra no, bren di ra nje jed ne ze mlje mo že se shva ti ti kao čin sa mo od bra ne pro tiv ten den ci je da okru že nje vul ga ri zu je, tri vija li zu je i po jed no sta vlju je pred sta ve o njoj na na čin na ko ji to naj če šće či ni. Ove po jed no sta vlje ne pred sta ve po sta ju po seb no pri jem či ve u vre me ve li kih po li tič kih, ide o lo ških, ver skih i svih dru gih su če lja va nja raz li či tih za jed ni ca, pre tva ra ju ći ih u opa sno pro pa gand no oruž je sa du go traj nim dej stvom či ji je uti caj te ško ne u tra li sa ti. 5 Sna žan brend nu di ze mlji dve ključ ne pred no sti: on pri vla či (po tro ša če, tu ri ste, ta len te, in ve sti to re, pa žnju i re spekt); on pre no si pri vlač nost na dru ge objek te (na primer, pri vlač nost bren da Ita li je pre no si se na proiz vo de sa ozna kom Ma de in Italy, na Ita li ja ne kao lju de i na mo guć no sti ko je ze mlja nu di), či ne ći ih atrak tiv ni jim i ti me još vi še po ve ća va po tre bu da se stvo ri stra te gi ja po zi tiv nog efek ta ze mlje po re kla. U že lji da se pre ci zni je iz me ri sna ga po je di nih na ci o nal nih brendo va i na ne ki na čin su mi ra ju per cep ci je lju di, kre i ran je GMI Na tion Brands In dex ana li tič ka stu di ja ko ja pred sta vlja jedin stve ni ba ro me tar glo bal nog mi šlje nja. In deks se for mi ra na osno vu sta vo va vi še od pet mi li o na po tro ša ča, ko ji oce nju ju 25 ze ma lja kroz nji hov kul tur ni, pri vred ni, po li tič ki, in ve sti ci o ni i tu ri stič ki aspekt. Ta ko na ci o nal ni brend po sta je zbir per cep ci ja ko je po sto je u sve tu o od re đe noj ze mlji iz ra že nih kroz šest ključnih obla sti. Gra fič ki, ovaj in deks pri ka zu je se obič no kao heksa gon (sli ka 1), pri če mu sve tač ke sna žno uti ču jed na na dru gu. 4 An holt S., Na tion brand as con text and re pu ta tion, Pla ce Bran ding & Pu blic Di plo macy, Vol.1, No 3, He nry Ste wart Pu bli ca ti ons 2005, str. 224-228. 5 Ri sto vić M., Cr ni Pe tar i bal kan ski raz boj ni ci, Či go ja štam pa, Be o grad 2003. 197
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ Sli ka 1: Hek sa gon na ci o nal nog bren da 6 Tu ri zam če sto je naj vi dlji vi ji aspekt na ci o nal nog bren da. Ka ko se u sa vre me nom sve tu sve vi še nov ca tro ši na ra zna tu ri stička pu to va nja, ra zu mlji va je že lja svih ze ma lja da za u zmu što ve ći deo tog ko la ča i kroz ogla se, spo to ve i dru ge pro mo tiv ne ak ci je uka žu na pri rod ne le po te, ge o graf ski po lo žaj i bo gat stvo kulturno-isto rij skim spo me ni ci ma. Ipak ovo je sa mo deo po nude jed ne ze mlje, i po sto ji opa snost da se agre siv nom pro mo cijom tu ri stič kih vred no sti stek ne uti sak o ce loj ze mlji sa mo kao o turistič koj de sti na ci ji. Iz voz ovaj aspekt me ri za do volj stvo po tro ša ča pro iz vo di ma i uslu ga ma pro iz ve de nim u jed noj ze mlji, ali i ten den ci ju da pri hva te ili od ba ce pro iz vod na osno vu ze mlje po re kla. Ko merci jal ni bren do vi (bren do vi pro iz vo da i uslu ga) sna žno uti ču na na ci o nal ni i če sto su tač ka na osno vu ko je sta nov ni ci uda lje nih ze ma lja for mi ra ju svo ju sli ku o ze mlji po re kla. Sva ki na ci onal ni brend po ve zan je sa svo jim do ma ćim pro iz vo di ma i de lom za vi si od nji ho ve uspe šno sti. Vla da is pi ta ni ci u ovom de lu is tra ži va nja oce nju ju kom pe tentnost i po stup ke vla da po je di nih ze ma lja. Na pred sta ve lju di o ne koj ze mlji sna žno uti ču i od lu ke vla de te ze mlje, ka ko one koje se od no se na unu tra šnja pi ta nja (ljud ska pra va, sta bil nost...), ta ko i na čin na ko ji nji ho ve od lu ke uti ču na me đu na rod ni mir i si gur nost. In ve sti ci je i imi gra ci je kroz že lju po je di na ca da in ve sti ra ju, otvo re svo ja pred stav ni štva ili ži ve u ne koj ze mlji, vi di se nji ho vo shva ta nje eko nom skih i so ci jal nih uslo va u toj ze mlji. Kul tu ra me ra u ko joj lju di pre po zna ju kul tur na do stig nu ća jed ne ze mlje, da li ih sma tra ju vred nim i zna čaj nim uti če na 6 An holt S., op. cit., str. 224-228. 198
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ dominant nu pred sta vu o toj ze mlji. U ovom seg men tu is tra živa nja is pi ta ni ci od go va ra ju na pi ta nja ka kvi su pred stav ni ci te ze mlje u spor tu, ko ja je oblast umet no sti naj ra zvi je ni ja, da li zemlja ima svet ski zna čaj ne pred stav ni ke u obla sti fil ma, mu zi ke, li kov ne umet no sti, li te ra tu re... Lju di po sled nji ele ment hek sa go na pred sta vlja oce na is pi tani ka o to me ka ko vi de pred stav ni ke ne kog na ro da i nji ho vu gosto lju bi vost. Stav o na ro du jed ne ze mlje po ka zu ju i od go vo ri na pi ta nja da li bi že le li sta nov ni ka te ze mlje za pri ja te lja, ko le gu ili po slov nog sa rad ni ka. Sva ka ze mlja ima svo je sna ge i sla bo sti, ta ko da su naj bo lje oce nje ne ze mlje u raz li či tim obla sti ma uglav nom raz li či te. Osim to ga, lju di če sto ima ju kon tra dik tor na ose ća nja u ve zi sa ne kom ze mljom. Oni o ze mlji raz mi šlja ju i kao po tro ša či, i kao gra đa ni i/ili kao tu ri sti. Ta ko se na pr vom me stu li ste ze ma lja po sna zi svog na ci o nal nog in dek sa na la ze one ko je ima ju naj vi še oce ne u svim obla sti ma za jed no. To su u pro te klih osam go di na bi le uglav nom eko nom ski ve o ma raz vi je ne ze mlje, ne u tral ne spoljno po li tič ke ori jen ta ci je i sa sta bil nim so ci jal nim pro gra mi ma (Švaj car ska, Šved ska, Ka na da, Austra li ja). Upr kos uvre že nom mi šlje nju da su me di ji oni ko ji od re đu ju imidž jed ne ze mlje, čo vek pre sve ga ve ru je lič nom is ku stvu ili is ku stvi ma bli skih oso ba. Sli ka se naj lak še me nja ako po je di nac lič no do ži vi ne što što me nja nje gov uti sak o od re đe noj ze mlji. Ipak, ka ko je ne mo gu će o sva koj ze mlji ima ti lič no is ku stvo, me di ji pre u zi ma ju ulo gu pre no sni ka ko ji nam sli kom i re či ma do ča ra va ne po zna te pre de le. Kul tu ra i kul tur no na sle đe kao či ni o ci na ci o nal nog bren da Još pe de se tih go di na pro šlog ve ka, an tro po lo zi Kre ber (Kroeber) i Klak hon (Kluc khohn) 7 iz dvo ji li su 164 raz li či te de fi ni ci je kultu re, a do da nas se taj broj znat no uve ćao. Po sto je raz li či ti pristu pi i ni voi de fi ni sa nja po li se mič nog poj ma kul tu ra u za visno sti od to ga da li se kul tu ra po sma tra iz po zi ti vi stič ke ili vi še iz me ta fi zič ke per spek ti ve, i da li se de fi ni sa nje od no si na kul turu ljud ske vr ste u ce li ni, na kul tu ru od re đe ne dru štve ne za jed nice ili sa mo na kul tu ru po je din ca. Za ovaj rad po slu ži će pri lič no pot pu na de fi ni ci ja na šeg so ci o lo ga kul tu re, Mi lo ša Ili ća, ko ji je tvr dio da je kul tu ra skup svih onih po ja va i tvo re vi na ko je je čo vek pro iz veo svo jom ma te ri jal nom i du hov nom ak tiv no šću, a či ji se osnov ni smi sao sa sto ji u to me da se olak ša odr ža va nje, 7 Kro e ber A. L. i Kluc khohn C., Cul tu re A Cri ti cal Re vi ew of Con cepts and De fi ni ti ons, Ran dom Ho u se Inc., New York 1952. 199
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ pro du že nje i na pre dak ljud skog dru štva 8. Na osno vu ove de fini ci je mo že se za klju či ti da je u kul tu ri uvek uklju čen na pre dak, od no sno jed na stal na usme re nost ka bu duć no sti, ali i na sle đe, tj. sve ono što su pret hod ne ge ne ra ci je stva ra le u pro šlo sti. Ta kvo stva ra nje pred sta vlja sve sno ljud sko pre ra đi va nje pri ro de kroz raz li či te sim bo lič ke for me. Za to je kul tu ra di na mič ki i ni kad do vr šen pro ces pre no še nja i pro iz vo đe nja no vih ma te ri jal nih i du hov nih vred no sti u sva ko dnev nom ži vo tu čo ve ka i dru štva. Me ta fo rič no re če no, Ari sto te lov zoon po li ti kon uvek mo ra biti i Ka si re rov ani mal symbo li cum, tj. čo vek mo ra bi ti dru štveno bi će ko je je uro nje no u kul tu ru pro iz vod njom i tu ma če njem sim bo la. 9 U skla du sa tra di ci jom kul tur nih stu di ja, ko je su pr ve re la ti vi zo va le poj mo ve vi so ke i ni ske kul tu re uvo de ći an ti e li tizam i za go va ra ju ći pra vo sva kog čo ve ka na kul tu ru, ona uvek tre ba da bu de ob lik is po lja va nja i sim bo lič kog osmi šlja va nja sva ko dnev nih ži vot nih prak si. Pre ma to me, u sa stav kul tu re, ova ko ši ro ko shva će ne, ula ze - oru đa, in stru men ti, po su đe, or na men ti, ode ća, tj. ma te ri jal na kul tu ra, za tim du hov na kul tu ra (obi ča ji, re li gi ja, je zik, na u ka, igre itd.) Ta ko đe, pod kul tu rom mo že mo pod ra zu me va ti i raz voj od re đe nih spo sob no sti du ha ili te la od go va ra ju ćim ve žba njem, ne go va njem (npr. fi zič ka kul tu ra, mu zič ka kul tu ra), pa i ka rakter lič no sti for mi ran tim pro ce som obra zo va nja, od no sno sam pro ces obra zo va nja ko ji je dao taj ka rak ter. 10 Osim to ga, kul tu ra jed nog dru štva ni je ho mo ge na, kao što ni je ho mo ge na ni kul tu ra jed ne dru štve ne gru pe, a po red ma te ri jal nih uslo va, kul tu ru od re đu ju i kon kret ni isto rij ski uslo vi. Ako ta ko po sma tra mo kul tu ru, ja sno je da ona pro ži ma sve obli ke ljud skog de lo va nja, ta ko da se u pro ce su for mi ra nja na ci onal nog bren da ne mo že po sma tra ti kao izo lo va na ka te go ri ja, već kao či ni lac ko ji uti če na stva ra nje ma te ri jal nih do ba ra i nji hov iz voz, na tu ri stič ku po nu du jed ne ze mlje, na po li tič ke pri li ke, na že lju po je di na ca da in ve sti ra ju ili ži ve u ne koj ze mlji, a po seb no na sta nov ni ke te ze mlje i nji ho ve oso bi ne. Za to je va žno na gla si ti da na for mi ra nje na ci o nal nog bren da utiče kul tur no na sle đe (te melj sva ke kul tu re) ko je spa ja pro šlost sa bu duć no šću, jer pred sta vlja tran smi si ju ma te ri jal nih tvo re vi na i 8 Ilić M., So ci o lo gi ja kul tu re i umet no sti, In sti tut dru štve nih na u ka, Be o grad 1966, str. 55. 9 Si me u no vić Ba jić N., Me dij sko (re)kon stru i sa nje ju go slo ven skog kul tur nog na sle đa i ko lek tiv nog pam će nja: slu čaj Da na mla do sti, u: Ogle di o ju go sloven skom kul tur nom na sle đu, pri re dio Ko va če vić I., SGC, Fi lo zof ski fa kul tet, Be o grad 2012, str. 193-224. 10 Mr đa S., Kul tur ni ži vot i po tre be stu de na ta u Sr bi ji, Za vod za pro u ča va nje kul tur nog raz vit ka, Be o grad 2011. 200
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ ne ma te ri jal nog is ku stva s jed ne ge ne ra ci je na dru gu. Me đu tim, da bi na sle đe ži ve lo, no ve ge ne ra ci je, ko je ga pre u zi ma ju, mora ju ak tiv no de lo va ti u do me ni ma nje go ve in ter pre ta ci je i re prezen ta ci je. Ozna ča va nje za pra vo uvek i is klju či vo pri pa da no vim ge ne ra ci ja ma pa za to pod ra zu me va nji hov se lek ti van od nos. Se lek ci ja onog što je vred no oču va nja ko re spon di ra sa iden tite tom od re đe nih dru štve nih za jed ni ca. 11 Ta ko obi ča ji, ode va nje, pred me ti, am bi jent, ali i ga stro no mi ja i mu zi ka či ne je din stve no kul tur no na sle đe i va žan su sa stav ni deo tu ri stič ke po nu de. Me ra u ko joj lju di (bi lo da se ra di o sta nov ni ci ma jed ne ze mlje ili stran ci ma) pre po zna ju ma te ri jal no i ne ma te ri jal no kul tur no na sle đe, da li ih sma tra ju vred nim i zna čaj nim, uti če na do minan tu pred sta vu ko ju oni ima ju o toj ze mlji, od no sno od re đu je ono što na zi va mo na ci o nal nim bren dom. Sr bi ja kao brend Sli ka ko ju lju di ima ju o ne koj ze mlji naj če šće je sta bil na i ne me nja se la ko. Po treb no je da se ne što ve o ma ozbilj no do go di da bi se ta sli ka pro me ni la. Na ža lost, Sr bi ji i srp skom na ro du u pro te klih dva de set go di na de si lo se vi še ve o ma ozbilj nih, ne gativ nih do ga đa ja ko ji su sli ku ko ja je o njoj po sto ja la iz me ni li dra stič no i to u ne ga tiv nom smi slu. Po sto ji uvre že no mi šlje nje da je sve do de ve de se tih go di na XX ve ka reč Sr bi ja ima la uvek po zi tiv nu ko no ta ci ju. Sma tra se da je od stva ra nja mo der ne dr ža ve, po čet kom XIX ve ka, svet o na ma imao pred sta vu kao o slo bo do lju bi vom na ro du ko ji je do slo bo de do šao kroz ve li ke pat nje, bor bu i stra da nja. Me đutim, mno gi isto ri ča ri do ka zu ju da to ni je ta ko i da je for mi ra nje sli ke o Sr bi ma u me di ji ma ta ko zva no me dij sko ura mlji va nje, ot po če lo u austro u gar skoj štam pi još u vre me bal kan skih ra to va. Mom či lo Se le sko vić, ko ji je to kom Pr vog svet skog ra ta po čeo da is tra žu je sta vo ve ne mač ke jav no sti o Sr bi ji i Sr bi ma, uočio je ši ro ko ras pro stra nje no, kon tra dik tor no mi šlje nje, pre ma kome su Sr bi na rod kra lje u bi ca, ali i da je srp ski voj nik bez ma ne. Od sve ga što su Sr bi ura di li, Nem ci su za pam ti li sa mo to da su oni ubi ja li kru ni sa ne vla da re. Ne udu blju ju ći se u stvar, oni su te isto rij ske či nje ni ce pro gla si li oso bi nom sa mog srp skog na ro da. 12 S dru ge stra ne, su o ča va nje sa srp skom voj skom na 11 Vi še o to me u: Si me u no vić Ba jić N., Me dij sko (re)kon stru i sa nje ju go slo venskog kul tur nog na sle đa i ko lek tiv nog pam će nja: slu čaj Da na mla do sti, u: Ogle di o ju go slo ven skom kul tur nom na sle đu, pri re dio Ko va če vić I., SGC, Fi lo zof ski fa kul tet, Be o grad 2012, str. 193-224. 12 Se le sko vić M., Sr bi ja u ne mač kom jav nom mne nju od 1914. do 1918, Rad, Be o grad 1996. 201
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ boj nom po lju uči ni lo je da Nem ci shva te da Sr bi ima ju i oso bine ko je se mo gu ce ni ti... 13 U dru goj po lo vi ni XX ve ka, za hva lju ju ći ve štoj po li ti ci ba lansi ra nja iz me đu Is to ka i Za pa da, ali i na glom eko nom skom razvo ju, ugled Sr bi je, kao de la Ju go sla vi je, bio je na iz u zet no viso kom ni vou. Sam pred sed nik, Jo sip Broz Ti to, imao je ve li ku spo sob nost da se be i svo ju ze mlju pred sta vi u naj bo ljem sve tlu. U okol no sti ma ka da je na ci o nal ni brend op šte pre po zna tljiv i vi so ko po zi ci o ni ran, do ma ćim pred u ze ći ma bi lo je mno go lak še da ostva re iz voz, po volj ne uslo ve kre di ti ra nja i slič no. De ve de se tih go di na do šlo je do dra stič ne pro me ne. Ime Sr bije osta lo je op šte po zna to, ali su aso ci ja ci je na po men ime na postale pot pu no dru ga či je. Na ža lost, na po čet ku XXI ve ka, ubi stvo Zo ra na Đin đi ća, oži ve lo je me dij ski okvir u ko me su Sr bi kra lje u bi ce. Da nas je ja sno da brend Sr bi je ni je do volj no po sto jan, ali je još ve ći pro blem što ta kri za tra je već dva de set go di na, a ma lo je pred u ze to da se ne što pro me ni. Za po če tak ta ko zva nog bren di ra nja Sr bi je, po sle pe to ok tobar skih pro me na, Mi ni star stvo za eko nom ske od no se sa inostran stvom iz dvo ji lo je zna čaj na sred stva i ras pi sa lo ten der za an ga žo va nje sa vet nič ke agen ci je, či ji bi za da tak bio da osmi sli ce lo ku pan plan ak tiv no sti ko je tre ba da afir mi šu pro iz vo de sa ozna kom Ma de in Ser bia 14. Ovaj pro je kat na ža lost ni je do neo oče ki va ne re zul ta te. Spot od tri de set se kun di emi to van na CNN ubr zo je po vu čen, jer su se u nje mu ume sto srp skih na šle i rumun ske cr kve, a bio je pra ćen bu gar skom mu zi kom. Osim to ga, spot je pri ka zi vao pri rod ne le po te, ge o graf ski po lo žaj i kul tu ru Sr bi je, što je ve o ma zna čaj no za lju de ko ji za Sr bi ju ni su ču li. Me đu tim, ova kav mo del je pot pu no ne pri hva tljiv za ze mlju či ji pro blem ni je ne pre po zna tlji vost, već loš imidž. Go di ne 2007. for mi ran je Sa vet za pro mo ci ju Sr bi je, u me di jima i jav no sti ubr zo po znat kao Sa vet za bren di ra nje, sa Mil kom For can na če lu. Od sa mog for mi ra nja, Sa vet su pra ti le ne do umi ce i kon tro ver ze u jav no sti, ka ko u ve zi sa čla no vi ma, ta ko i oko pra va ca u ko ji ma ovo te lo tre ba da de lu je. Mil ku For can ubr zo je na ovoj funk ci ji na sle dio di rek tor Be o grad ske fil har moni je Ivan Ta so vac. Tri go di ne od osni va nja, on je, da ju ći ostav ku na ovu funk ci ju, ok to bra 2010. go di ne, ova ko obra zlo žio raz lo ge zbog ko jih je Sa vet za pro mo ci ju iz gu bio sva ki smi sao: Sli kom Sr bi je u sve tu, ume sto Sa ve ta, ba ve se mi ni star stva ko ja tro še 13 Ibid. 14 Na srp skom je zi ku - pro iz ve de no u Sr bi ji. 202
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ ogro man no vac na ak ci je ko je se na kra ju pre tva ra ju u ne u spešne pro mo ci je sa mih mi ni sta ra; estrad ni me na dže ri ko ji stva ra ju sli ku Sr bi je kao ce lo go di šnjeg kar ne va la, na ko me se ma lo ra di, ali pu no pi je i je de; pre va re ni rad ni ci svo jim očaj nič kim pro testi ma; lo še škol stvo i zdrav stvo; dr žav ni i pri vat ni sek tor ko ji su dru štve nu od go vor nost i so li dar nost pre tvo ri li u mar ke tin ški trik; svi ko ji per ma nent nom pro duk ci jom su ko ba Sr bi ju či ne nesta bil nim i ne per spek tiv nim dru štvom 15. Na osno vu sve ga iz ne tog, ne mo že mo se ote ti uti sku da u Srbi ji ne ma do volj no zna nja, a ni vo lje da se ozbilj ni je pri stu pi po pravlja nju imi dža ko ji na ša ze mlja ima u sve tu. Us pe si na ših spor tista, iako do bro do šli, ne mo gu bi ti ba za iz grad nji i traj ni jem pozi ci o ni ra nju na ci o nal nog bren da Sr bi je. Ce lo kup nom pro jek tu bren di ra nja ze mlje mo ra se pri ći na dru ga či ji na čin. To ne sme bi ti sa mo atrak ti van lo go tip, du ho vit slo gan ili dru ge teh ni ke ko je se ko ri ste za ro be ko je mo že mo na ći u su per mar ke tu. Ove mar ke tin ške ak tiv no sti mo gu po mo ći da se skra ti jaz iz me đu stvar no sti i glo bal ne per cep ci je o jed noj ze mlji. Mar ke tin ška komu ni ka ci ja si gur no ima bit nu ulo gu, ali ona mo že sa mo da potvr di ono što po sto ji u stvar no sti, da pre ne se pro me ne u dru štvu ko je već po sto je. Ona ne mo že da za me ni pro me ne, već sa mo da o nji ma iz ve sti. No va sli ka Sr bi je mo ra la bi da se za sni va na bo ljoj stvar noj poli tič koj i eko nom skoj si tu a ci ji u ze mlji, a ukup na re pu ta ci ja na ak ci ja ma i po na ša nju mno štva. Kao što ve li ke kor po ra ci je, ko je pro iz vo de ve li ki broj raz li čitih pro iz vo da, svoj brend gra de ne di rekt no već stva ra ju ći jake bren do ve svo jih pro iz vo da, ta ko i ze mlje tre ba da gra de svoj brend in di rekt no, har mo nič nim, do bro osmi šlje nim, ši ro ko zasno va nim, si ste mat skim i stra te škim pri stu pom pro mo ci ji svo jih vred no sti. Osno ve na ko ji ma tre ba da po či va na ci o nal ni brend Sr bi je mo gle bi bi ti: 1. po li tič ki si stem - sna žan, ozbi ljan i auto ri ta tivan si stem, ko ji ima svo ju unu tra šnju kom po nentu (ure đe no dru štvo) i me đu na rod nu kom po nen tu (mi ro lju bi vost i in te gri sa nost u glo bal ne to ko ve); 2. prav ni si stem ko ji se od li ku je do no še njem i spro vo đe njem no vih za ko na, stva ra njem sta bil nog okru že nja i ot kla nja njem ta ko zva nih uskih grla (svo jin sko pi ta nje, pi ta nje re sti tu ci je, do bi ja nje gra đe vin skih i dru gih do zvo la); 15 Ras pao se sa vet za pro mo ci ju Sr bi je, Ta boo, br. 104, 12. mart 2010, str. 3. 203
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ 3. pri vred ni si stem od no sno una pre đe nje poslov nog am bi jen ta ak tiv nim me ra ma dr ža ve u prav cu in du stri ja li za ci je i za po šlja va nja, bo lje organizovano sti i ve će pro duk tiv no sti; 4. kul tur ni si stem kao skup na če la, me ra i proje ka ta či ji je cilj ubr za nje ukup nog dru štve nog raz vo ja s ve ćim oslon cem na auten tič ne du hov ne vred no sti. Po zi tiv ne pro me ne u ova če ti ri si ste ma si ner gij ski bi de lo va le na pro me ne srp skog na ci o nal nog bren da. Tek ka da se tu po mak ostva ri, mo ći će da do đu do iz ra ža ja osta li ele men ti ko ji uti ču na po zi ci o ni ra nost na ci o nal nog bren da: pri rod ne le po te, umet nič ki do me ti, sport, za ba va i tra di ci o nal ne vred no sti srp skog na ro da. Rad na po bolj ša nju sli ke ko ja o Sr bi ji po sto ji u sve tu mo ra se ubr za ti zbog po li tič kih iza zo va ko ji nas oče ku ju u bu duć no sti, ali i zbog eko nom skih, pre sve ga zbog per cep ci je pro iz vo da i uslu ga ko ji do la ze iz Sr bi je. Stu dent ska per cep ci ja: re zul ta ti an ket nog is tra ži va nja U ci lju ja sni jeg de tek to va nja stu dent ske per cep ci je ulo ge kul tu re i kul tur nog na sle đa u for mi ra nju na ci o nal nog bren da, spro ve deno je an ket no is tra ži va nje na uzor ku od 255 stu de na ta dr žav nih i pri vat nih fa kul te ta u Be o gra du. 16 Stu den ti su od go va ra li na sedam za tvo re nih pi ta nja sa po nu đe nim od go vo ri ma i na dva pi tanja ko ja su bi la otvo re na. Za za tvo re na pi ta nja ko ri šće na je in terval na pe to ste pe na Li ker to va ska la. Me đu od go vo ri ma na otvo rena pi ta nja iz dvo je no je se dam i se dam na est va ri ja bli. Autor ke je in te re so va lo na ko ji na čin stu den ti pre po zna ju kul tur ne i tu ri stičke po ten ci ja le Sr bi je kao deo nje nog na ci o nal nog bren da. To je po seb no za ni mlji vo iz raz lo ga što su mno ge kul tur ne ak tiv no sti i kul tur no-isto rij sko na sle đe uklju če ni ili bi mo gli bi ti uklju če ni u tu ri stič ku po nu du. Za što su iza bra ni stu den ti? Stu dent ska po pu la ci ja pred sta vlja pro gre siv nu sna gu dru štva i in te lek tu al nu eli tu iz ko je bi tre ba lo da se re gru tu ju bu du ći li de ri pred stav ni ci eko nom skih, po li tič kih, kul tur nih i dru gih in stitu ci ja ko ji će ste če no zna nje pri me ni ti u raz vo ju svo je pro fe si je, svo je ze mlje i dru štva u ce li ni. Kao naj o bra zo va ni ji deo dru štva, 16 Fa kul tet po li tič kih na u ka, Eko nom ski fa kul tet, Ar hi tek ton ski fa kul tet, Geo graf ski fa kul tet, Fi lo lo ški fa kul tet, Fa kul tet za spe ci jal nu edu ka ci ju i reha bi li ta ci ju, Elek tro teh nič ki fa kul tet, Prav ni fa kul tet, Sa o bra ćaj ni fa kul tet, Po ljo pri vred ni fa kul tet, Fa kul tet or ga ni za ci o nih na u ka, Fa kul tet dram skih umet no sti, Sto ma to lo ški fa kul tet, Fa kul tet bez bed no sti, Gra đe vin ski fa kul tet, Fa kul tet za kul tu ru i me di je, Fa kul tet za po slov ne stu di je, Fa kul tet za eko nomi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju. 204
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ stu den ti pred sta vlja ju bu du ću sna gu Sr bi je od či je spo sob no sti, kre a tiv no sti, i že lje da uče stvu je u stva ra nju no vog, pre po zna tljivog i po zi tiv nog na ci o nal nog iden ti te ta u ve li koj me ri za vi si slika ko ja će o Sr bi ji po sto ja ti u sve tu. Nji ho vo uče šće i ak tiv nost od vi tal ne je va žno sti za po kre ta nje pro me na i da lji dru štve ni raz voj. Iako tek jed na tre ći na an ke ti ra nih (29,8%) vi di Sr bi ju kao krea tiv no pod ruč je sa sve žim ide ja ma, stu den ti ipak pro ce nju ju da je to ve o ma po god no pod ruč je za raz voj umet no sti. Čak 73% an ke ti ra nih sla že se sa tvrd njom da je Sr bi ja za ni mlji va ze mlja za raz voj mo der ne umet no sti. In te re sant no je da 17, 3% is pi ta ni ka ni je mo glo da se od lu či ko ja su to kul tur na de ša va nja naj ka rak te ri stič ni ja za Sr bi ju. Da mu zika sa ovih pod ruč ja naj vi še do pri no si imi džu Sr bi je mi sli 16,9% stu de na ta, a tra di ci o nal ni na rod ni ples 14,9%. Me đu stu den tima ko ji sma tra ju da fe sti va li naj bo lje osli ka va ju srp sku kul tur nu sce nu naj vi še je onih ko ji mi sle da je to Eg zit (13,3%), za tim Gu ča (5,5%), dok se za Be lef, Bi tef i Fest iz ja sni lo ma nje od 2% is pi ta ni ka. Da su film ska ostva re nja naj ka rak te ri stič ni je kultur ne ak tiv no sti u Sr bi ji mi sli 9%, da su to po zo ri šne pred sta ve 4,7%, knji žev nost 3,9%, a sli kar stvo 1,6%. Isto to li ko stu de na ta (1,6%) mi sli da su to per for man si Ma ri ne Abra mo vič. Sli ka 2: Kul tur ne ak tiv no sti ko je su naj ka rak te ri stič ni je za Sr bi ju Sa mo 1,2% stu de na ta ne sla že se sa tvrd njom da Sr bi ja ima ve oma bo ga to kul tur no na sle đe, dok 62,3% sma tra da je to tu ri stič ki in te re sant no pod ruč je. Pro ce nju ju ći tu ri stič ku po nu du po seb no su is ta kli noć ni pro vod i uz bu dljiv grad ski ži vot. 205
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ Sli ka 3: Od nos pre ma kul tur nom na sle đu Sr bi je Stu den ti su vr lo po zi tiv no pro ce ni li kul tur no na sle đe i tu ri stič ki po ten ci jal ze mlje u ko joj ži ve. To upu ću je na za klju čak da oni pre po zna ju pri rod ne i kul tur ne vred no sti Sr bi je i da ima ju već ce lo vit iz gra đen od nos pre ma ono me što su osta vi le pro šle ge nera ci je. Ta ko đe, stu den ti Sr bi ju vi de i kao kre a tiv no pod ruč je za raz voj mo der ne umet no sti i na gla sak sta vlja ju na ide je i rad mladih. Me đu tim, u sa gle da va nju prak tič nih re še nja kul tur ne i tu ristič ke po nu de Sr bi je, stu den ti ima ju raz li či ta mi šlje nja što govo ri o po ten ci jal nim na po ri ma da se ak tiv no uklju če u da va nje pred lo ga za što ade kvat ni je pro mo vi sa nje ze mlje. Za klju čak Ve li ki broj pro iz vo da ko ji po ti ču iz raz li či tih ze ma lja uve ćao je po tre bu da se iz gra di po ve re nje ka ko u pro iz vo đa ča, ta ko i u ze mlju po re kla. U isto vre me, ras tu ći in te res, po seb no me đu narod nih me di ja za raz li či ta po li tič ka, eko nom ska, kul tur na, etič ka i eko lo ška pi ta nja stvo rio je si tu a ci ju da je još va žni je stvo ri ti stra te gi ju po zi tiv nog efek ta ze mlje po re kla. U ide al nom sve tu, ka že An holt 17, ze mlje ne bi sme le da budu po sma tra ne kao pro iz vo di jer su su vi še kom plek sne i kontra dik tor ne: one su u ne če mu lo še, a u ne če mu do bre, u ne koj obla sti pro gre siv ne, u ne koj na zad ne i za o sta le, na ne ki na čin to le rant ne, a u ne kim pi ta nji ma is klju či ve. Po li ti ka nji ho vih vlada uslo vlje na je mo ra lom dru štva, na sle đe nim ste pe nom ekonom skog i dru štve nog raz vo ja, kva li te tom nji ho vih pro iz vo da i kul tu rom nji ho vih gra đa na i one če sto či ne naj bo lje što mogu u tim uslo vi ma. Me đu tim, u stvar no sti po sto ji ten den ci ja da se stvar ne ili iz mi šlje ne gre ške ko je u me đu na rod noj po li tici pra vi vla da jed ne ze mlje u sve sti sta nov ni ka dru gih ze malja 17 An holt S., op. cit., str. 224-228. 206
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ za me nju je netrpeljivošću prema lju di ma ko ji u njoj ži ve, kao što eko nom ski ko laps jed nog pred u ze ća uti če na sud o pri vre di ce le ze mlje. Imidž jed ne ze mlje pred sta vlja vi še sloj nu, frag men tar nu, di fuznu, pa i po jed no sta vlje nu zbir nu sli ku ve li kog bro ja aso ci ja ci ja i de li ća in for ma ci ja ko je su po ve za ne sa ze mljom ili ne kim njenim de lom. Ta sli ka ne ob u hva ta sve ka rak te ri sti ke već po jedi no sti se lek to va ne in te re si ma su bjek ta; ona je če sto pro iz vod uma ko ji po ku ša va ob ra di ti i za tim oda bra ti osnov ne in for ma ci je iz ogrom nog bro ja po da ta ka ko je ima o ne koj ze mlji. 18 Za to se pri sa mom po me nu od re đe nih me sta/ime na/pred me ta, stva ra celo vi ta sli ka o ze mlji iz ko je po ti ču. Na pri mer, ka da se po me ne Lu vr, od mah se u sve sti po je din ca po ja vi sli ka Fran cu ske ko ju po ho di ogro man broj tu ri sta po ku ša va ju ći da sa gle da i kon zu mira sve ono što či ni fran cu sku sa vre me nu kul tu ru i nje no bo ga to kul tur no na sle đe. Za raz li ku od Fran cu ske i dru gih ze ma lja u Za pad noj Evro pi, Sr bi ja do sa da ni je ima la du go roč ne stra te gi je ko je bi mo gle kul tur no na sle đe ne kih gra do va ili či ta vih re gi o na pre tvo ri ti u bi tan či ni lac eko nom skog raz vo ja. To je po seb no va žno za one de lo ve Sr bi je u ko ji ma su se in du strij ski cen tri uga si li, pa je kul tur ni tu ri zam po stao jed na (a ne gde i je di na) od mo guć no sti dru štve no-eko nom skog raz vo ja. U na ve de nom is tra ži va nju stu den ti su kroz svo je od go vo re poka za li dva shva ta nja: jed no se od no si na nji ho vo ne za do volj stvo efek ti ma re a li za ci je ci lje va eko nom skog raz vo ja Sr bi je ko je su po sta vlja le do sa da šnje vla de, a dru go se od no si na za do volj stvo bo gat stvom kul tur no-isto rij skog na sle đa i tu ri stič kih po ten ci ja la ze mlje u ko joj ži ve. Da kle, oni kri ti ku ju na čin na ko ji vla da ju će struk tu re uti ču na uslo ve po slo va nja u Sr bi ji, ali isto vre me no vrlo po zi tiv no pro ce nju ju bo gat stvo ono ga što su u kul tu ri stvori le pret hod ne ge ne ra ci je. To upu ću je na za klju čak da kul tu ru ne po sma tra ju jed no znač no kao po tro šnju, sred stvo ili po sle di cu, već pre sve ga kao po kre ta ča dru štve no-eko nom skog raz vo ja. Po što su stu den ti deo dru štva sa ve li kim po ten ci ja lom u re vi ta liza ci ji kul tur nog na sle đa i pre po zna va nju kul tu re kao pro duk tivnog pro ce sa u dru štve no-eko nom skom raz vo ju Sr bi je, po treb no je uva ži ti nji ho vo mi šlje nje i uklju či ti nji ho ve pred lo ge u bu duće pro jek te i raz vi ja nje du go roč nih stra te ških pla no va u ve zi sa bren di ra njem Sr bi je. 18 Ko tler P. i Gert ner D., Co un try as brand, pro duct and beyond: a pla ce mar keting and brand ma na ge ment per spec ti ce, in: De sti na tion Bran ding: Cre a ting the Uni que De sti na tion Pro po si tion, El se vi er But ter worth-he i ne mann, eds. Mor gan N., Pritchard A. i Pri de R., Ox ford El se vi er But ter worth He i ne mann, Ox ford 2002, str. 40-57. 207
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ Uspe šno bren di ra nje ze mlje na taj na čin po sta će fak tor ko ji dopri no si kon ku rent no sti pro iz ve de nih do ba ra, po ma že sta nov nici ma da lak še do đu do za po sle nja i pri vla či tu ri ste i in ve sti to re. Ze mlja sa ja kim, po zi tiv nim bren dom je ze mlja ko ja je kon kurent na, atrak tiv na, si gur na, eko lo ški osve šće na, sa kva li tet nom in fra struk tu rom, sta bil nim po re zi ma, obra zo va nom rad nom snagom i sa svo jim kul tur no-isto rij skim oso be no sti ma. Ta kva zemlja po sta je uspe šna i pre po zna tlji va, i ima ve će šan se da ostva ri pla ni ra ni put sop stve nog raz vo ja. Imidž Sr bi je sa sta vljen sa ži ma njem broj nih ka rak te ri sti ka, isku sta va, mi šlje nja, pre fe ren ci ja i uve re nja pred sta vlja će sta bili zi ra ju ći či ni lac u na po ru da se bo lje i du blje raz u me ju po ne kad slo že na pi ta nja na še pro šlo sti, sa da šnjo sti i bu du ćeg raz vo ja. LI TE RA TU RA: An holt S., Na tion brand as con text and re pu ta tion, Pla ce Bran ding & Pu blic Di plo macy, Vol.1, No 3, He nry Ste wart Pu bli ca ti ons 2005. Clif ton R., Brands and bran ding, The Eco no mist, Blo om berg Press, New Yer sey 2003. Ilić M., So ci o lo gi ja kul tu re i umet no sti, In sti tut dru štve nih na u ka, Beo grad 1966. Klajn I. i Šip ka M., Ve li ki reč nik stra nih re či i iz ra za, Pro me tej, No vi Sad 2006. Ko tler P. i Gert ner D., Co un try as brand, pro duct and beyond: a pla ce mar ke ting and brand ma na ge ment per spec ti ce, in: De sti na tion Branding: Cre a ting the Uni que De sti na tion Pro po si tion, eds. Mor gan N., Pritchard A. i Pri de R., El se vi er But ter worth-he i ne mann, Ox ford El se vi er But ter worth He i ne mann, Ox ford 2002. Kro e ber A. L. i Kluc khohn C., Cul tu re A Cri ti cal Re vi ew of Concepts and De fi ni ti ons, Ran dom Ho u se Inc., New York 1952. Mr đa S., Kul tur ni ži vot i po tre be stu de na ta u Sr bi ji, Za vod za pro u čava nje kul tur nog raz vit ka, Be o grad 2011. Ras pao se sa vet za pro mo ci ju Sr bi je, Ta boo br. 104, 12. mart 2010. Ri sto vić M., Cr ni Pe tar i bal kan ski raz boj ni ci, Či go ja štam pa, Be ograd 2003. Se le sko vić M., Sr bi ja u ne mač kom jav nom mne nju od 1914 do 1918, Rad, Be o grad 1996. Si me u no vić Ba jić N., Me dij sko (re)kon stru i sa nje ju go slo ven skog kul tur nog na sle đa i ko lek tiv nog pam će nja: slu čaj Da na mla do sti, u: Ogle di o ju go slo ven skom kul tur nom na sle đu, priredio Ko va če vić I., SGC, Fi lo zof ski fa kul tet, Be o grad 2012. 208
LJ. MANIĆ, N. S. BAJIĆ i M. ALEKSIĆ Ljiljana Manić, Nataša Simeunović Bajić and Marija Aleksić Megatrend University, Faculty of Culture and Media, Belgrade STUDENTS PERCEPTION OF THE ROLE OF CULTURE AND CULTURAL HERITAGE IN FORMING OF THE NATIONAL BRAND Abstract This paper deals with the national brand as combined thoughts, feelings and images that certain groups can have about their own country or a foreign one. This paper also analyzes how this image is being constructed, as well as many economic and political consequences of a positive national brand that a country can have. Special attention is given on how students, future leaders, see the role of culture and cultural heritage in improving the image of Serbia in the world. Key words: national brand, culture, cultural heritage, students 209
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet - Departman za pedagogiju, Niš DOI 10.5937/kultura1237210S UDK 37.033:316.77(497.11) originalan naučni rad MEDIJSKA PISMENOST I KULTURA UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA U NIŠU Sa že tak: U ra du je raz ma tran od nos me di ja i obra zo va nja, a na ro či to mo guć no sti raz vo ja me dij ske kul tu re i pi sme no sti u škol skom kon tekstu. U pr o ce su raz vo ja me dij ske pi sme no sti i kul tu re, zna čaj nu ulo gu ima ju ško le, kao ba zič ne usta no ve za vas pi ta nje i obra zo va nje, od ko jih se oče ku je plan sko i si ste mat sko de lo va nje u ci lju ostva ri va nja efe ka ta me dij skog obra zo va nja. Na ko ji na čin ško la raz vi ja me dij sku kul tu ru i pi sme nost, ko ji su po ten ci ja li ško le za raz voj ovih pr o ce sa i da li po sto ji raz li ka u sta vo vi ma uče ni ka i uče ni ca ka da je reč o raz vo ju me dij ske kul tu re i pi sme no sti u ško li, po ku ša li smo da sa zna mo kr oz is tra ži va nje sta vo va uče ni ka i uče ni ca osnov nih ško la. U ra du je pred sta vljen deo re zul ta ta obim ni jeg is tra ži va nja na uzor ku od 142 uče ni ka osnov nih ško la, sa te ri to ri je gra da Ni ša. Utvr đe no je da ne po sto ji sta ti stič ki značaj na raz li ka u sta vo vi ma uče ni ka i uče ni ca, ka da je reč o per cep ci ji škol ske sre di ne, kao po volj nog kon tek sta za raz voj me dij ske kul tu re i pi sme no sti u de lu na stav nih i van na stav nih ak tiv no sti. Ključ ne re či: me dij ska kul tu ra, obra zo va nje, me dij ska pi sme nost, učeni ci, osnov ne ško le Uvod 1 Pr o me ne u dru štvu, kao ve o ma slo že nom si ste mu, od ra ža va ju se na sve pod si ste me, uklju ču ju ći i si stem vas pi ta nja i obra zova nja. Slo že nost i kom plek snost dru štve nih pr o me na do vo di do 1 Rad je nastao u okviru projekta Tradicija, modernizacija i nacionalni identitet u Srbiji i na Balkanu u procesu evropskih integracija (179074), realizovan na Univerzitetu u Nišu - Filozofski fakultet, a finansira Ministarstvo za prosvetu nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. 210
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ sve ve će po tre be za ko mu ni ka ci jom me đu dru štve nim pod si stemi ma u ci lju obez be đi va nja ade kvat nog funk ci o ni sa nja dru štva u ce li ni. Ko mu ni ka cij ski pr o ce si iz me đu dru štve nih pod si ste ma uglav nom se od vi ja ju pu tem me di ja, što se od no si ka ko na javnu ta ko i na pri vat nu ko mu ni ka ci ju. U tom kon tek stu funk ci je me di ja i ostva re ni efek ti su vi še stru ki, jer oni po red in for mi sanja uklju ču ju i od no se u dru štvu, za ba vu, vas pi ta nje i obra zova nje, for mi ra nje mi šlje nja i sta vo va, kon tro lu, kri ti ku, ra zo nodu, ras po red sva ko dnev nih oba ve za, na me ću te me za raz go vor i di sku si ju, po sta vlja ju obra sce po na ša nja. Po sled njih ne ko li ko go di na, a pod uti ca jem pr o ce sa glo ba li za ci je, sli ka sve ta je bit no iz me nje na. Eko nom ski po li tič ki i teh no lo ški pr o ce si, u spre zi sa ubrza nim pr o me na ma u ko mu ni ka ci ji, kao i raz voj kom pjuter skih teh no lo gi ja, po tvr đu ju do mi nant na kre ta nja ka in te grisa nom svet skom tr ži štu, a u tom pr o ce su zna čaj nu ulo gu ima ju me di ji, za ko je se sma tra da su jed no od naj moć ni jih sred sta va pr o me na u dru štvu. Moć me di ja je to li ka da se oprav da no na vodi da sve što zna mo o na šem dru štvu, o sve tu u ko me ži vi mo zna mo iz ma sov nih me di ja 2. Me di ji zbog svog vi še stru kog de lo va nja u raz vo ju dru štva ima ju pr o gre siv nu ulo gu, oni na me ću ino va ci je i una pre đu ju raz voj. Sa gla sno to me, sma tra se da u de mo krat skim dru štvi ma me di ji ima ju uz vi šen cilj da pod sti ču du hov ni i po li tič ki ži vot, bu du ći da je nji hov je di ni cilj da za do vo lje ra do zna lost i zah te ve ko risni ka: či ta la ca, slu ša la ca i gle da la ca, me di ji ši re ve sti, pod stiču pr o tok ide ja, omo gu ća va ju upo zna va nje sa naj ve ćim br o jem raz li či tih de la ljud skog uma 3. Ulo gom i funk ci ja ma, a naj vi še sa dr ža ji ma ko je pla si ra ju, medi ji do vo de u pi ta nje na še vred no sti i ube đe nja, raz vi ja ju sumnju u po sto je će i uni ver zal ne isti ne, uti ču na pr o me ne po sto je ćih obra za ca, po seb no u de lu vas pi ta nja i obra zo va nja. Moć me dija je uto li ko ve ća jer oni či ne deo de ko ra pri vat ne sfe re, oni su umno go me pr o me ni li po na ša nje de ce i ro di te lja u od no su na pret hod ne ge ne ra ci je 4. Po zna to je da su no ve ge ne ra ci je de ce i mla dih raz vi le no ve na či ne ko ri šće nja me di ja, ko ji su kva li ta tivno raz li či ti od onih ko ji ima ju nji ho vi ro di te lji. Sve ve će pri sustvo me di ja u sa vre me nom ži vo tu uti če na po rast in te re so va nja mla dih za upo zna va nje ve šti na ko ri šće nja me dij skih sred sta va, dok je s dru ge stra ne, kod njih pri sut na ne kri tič nost i od re đe na na iv nost u od no su na me dij ske sa dr ža je. U uslo vi ma tran zi ci je ko ja je ob zna ni la en tro pi ju vred no sti, (gde se)... uve li ko raz ba 2 Luhmann N., Die Realität der Massenmedien, Opladen, Westdeutscher Verlag 1996. 3 Bal F., Moć medija, Beograd 1997, str. 12. 4 Milenković S., Medijska kultura, Sremska Mitrovica 2007, str. 6. 211
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ ška rio fol klor ni pri mi ti vi zam, duh pa lan ke i pr o vin ci ja li zam zatvo re nog dru štva 5, po tre ba za raz vo jem me dij ske kul tu re mladih je još iz ra že ni ja. Me di ji i obra zo va nje Sva ka epo ha dru štve nog raz vo ja, osta vlja la je pre po zna tljiv raz voj ni pe čat. Raz do blje, od no sno do stig nu ti ci vi li za cij ski nivo, mo gli bi smo pre po zna ti i po na či nu ko mu ni ka ci je, sti ca nja i pre no še nja zna nja i dru štve nih vred no sti uop šte. To je uvek bi lo u ko re la ci ji sa ste pe nom raz vo ja na u ke, teh ni ke, teh no logi je... Sve do čan stva o raz vo ju ljud skog ro da i, uslov no re čeno, dru štve ne sve sti, pre po zna će mo sva ka ko i u le gen da ma. Ne ke od njih, pre ra sle su prak tič no i u mi to ve, a ko ji u su šti ni pred sta vlja ju i ge ne ra li zo va ne obra sce po na ša nja ili ob ja šnjenja po je di nih pri rod nih fe no me na. Bez le gen di, ne bi ni bi lo mo guć no za mi sli ti pr o šlost, no tek su pi smo, od no sno pi smenost, omo gu ći li pri klad nu osno vu i mo ćan in stru ment u raz vo ju ljud ske vr ste. Mo gli bi smo iz dvo ji ti 6 tri isti ne ka rak te ri stič ne za pi smo, pi smenost i zna nje uop šte i po sma tra ti ih kao de ter mi nan te raz vo ja ljud ske vr ste... Pi smo je od svih, naj re vo lu ci o nar ni je do stig nu će čo ve čan stva. Po i ma nje zna ča ja traj nog oču va nja po da ta ka je glavni, a mo žda i je di ni raz log čo ve ko ve do mi nant ne ulo ge na pla ne ti na ko joj ži vi mo. Raz voj pi sma i pi sme no sti uop šte ote lo tvo re nje je evo lu ci je. Na taj je na čin čo ve čan stvo i do sti glo raz voj ni ni vo ko ji da nas po zna je mo. Ta ko je omo gu će no i za pi si va nje, od no sno ču va nje zna nja za po ko le nja. Ta kvu, u pot pu no sti no vu di men zi ju razvoj no sti, čo ve čan stvo du gu je pre sve ga pi smu. Raz lo ga je pre više Sa zna to vi še ni je me mo ri sa no, pa po tom na ne si gu ran način pre no še no usme nim pu tem, s ge ne ra ci je na ge ne ra ci ju. Ja sno je da ta kav, pri lič no ne si gu ran me tod pre no sa zna nja, ni je mo gao obez be di ti br ži raz voj. Gi gant ske pr o me ne ljud skog dru štva, u po sled njih ne ko li ko hilja da go di na, di rekt na su po sle di ca pi sma i pi sme no sti, a za pisi va nje i ču va nje in for ma ci ja na ka me nu, gli ne nim plo či ca ma, 5 Božović R., Spektakl i medijska kultura, Kultura br. 126, Beograd 2010, str. 49. 6 Radović V., Mediji i e-obrazovanje, Institut za političke studije, Beograd 2006. 212
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ pa pi ru su i pa pi ru, ne za men ljiv su deo isto ri je ci vi li za ci je. Pri to me je ruč no umno ža va nje pi sa nih de la, van sva ke sum nje, bio mu ko tr pan, du go tra jan i ve o ma skup pr o ces. Sa svim je iz ve sno da su štam par ska pre sa ma e stra Gu ten ber ga i teh ni ka štam pa nja kao do stig nu će, za vr te li to čak ci vi li za cij skog na pret ka do vr togla vih br zi na. Ta kav je si stem, već ne ko li ko ve ko va, ne za menljiv pra ti lac i po kre tač raz voj no sti čo ve čan stva. Štam pa na reč i da nas je ve o ma ko ri stan i neo bič no vo ljen, ro man ti čan sim bol sve ga um nog i vred nog što je čo vek stvo rio, no ipak, u bes krajnom vr tlo gu raz vo ja, i naj zna čaj ni ji pr o na la sci jed nom is ka žu ogra ni če nja. U sva koj vr sti na pret ka, bez iz u zet ka, kri je se i klica no vih do stig nu ća. To je ipak ci kli čan pr o ces, ko ji ne mi nov no gu ra svet na pred. Ubr za ni raz voj na u ke i teh ni ke do vo di i do sve br že raz me ne zna nja i in for ma ci ja, a sva ko ot kri će otva ra lo je i no ve vi di ke, stva ra ju ći mo guć nost obra zo va nja sve ve ćeg br o ja lju di. Još od ra dio-ko mu ni ka ci je po čet kom XX ve ka, pa do te le vi zij skih medi ja pe de se tih go di na, od no sno si li kon skih či po va osam de se tih, dru štvo je tran sfor mi sa no u go to vo svim pod ruč ji ma. Vi dljiv je i sve di na mič ni ji raz voj na u ke. Prak tič no eks plo zi ja znanja i ubr za ni teh no lo ški rast ko je ka rak te ri še in te gra ci ja vi zu elnih, audio i pi sa nih in for ma ci ja, de lo va li su sna žno i po vrat nom spre gom. Ostva ren je iz u ze tan po vrat ni uti caj na raz voj na u ke, od no sno zna nja, a raz vo jem teh no lo gi je, obra zo va nje po sta je ši ro ko do stup no. No ve teh no lo gi je ni su mi mo i šle ni škol ske usta no ve. Ra ču nar je da nas, go to vo is pred sva kog đa ka. I sa te lit ski pre no si sa da mo gu di rekt no u uči o ni ce, i to u re al nom vre me nu. Uče nje, bazi ra no na no vim teh no lo gi ja ma, to već i sa si gur no šću mo žemo kon sta to va ti, traj no je i u pot pu no sti iz me ni lo na ci o nal ne i kul tur ne stan dar de. No va po de la ra da zah te va br zu i ma sov nu tran sfor ma ci ju pr o fe si o nal nih zna nja i ve šti na po je di na ca. To je ne u mit no do ve lo i do ko re ni te tran sfor ma ci je obra zov nog si stema u ce li ni. Po je di na ot kri ća, ko ja su sa mo pre de se tak go di na bi la ne za mi sli va, da nas su uobi ča je na po ja va i ba zno po la zi šte mno go broj nim na uč nim po du hva ti ma. Či nje ni ca je da su na uč ne no vo ta ri je od pre sa mo ne ko li ko go di na, kao pred met pre svega na uč nih, ali i onih po pu lar nih i ni šta ma nje žuč nih ras pra va, da nas pr o na šla me sto u go to vo sva kom do mu na pla ne ti. In te resant no, a sva ka ko i ve o ma va žno, je i to što smo da nas sve do ci ne u po re di vo br žoj im ple men ta ci ji na uč nih ot kri ća. Za raz li ku od pe ri o da u ko jem su bi li po treb ne go di ne, pa i de ce ni je, da nas prak sa do bi ja na uč na ot kri ća za ti li čas. Prak tič no da i ne po stoji raz log, ko ji bi us po rio ili na bi lo ko ji na čin pr o me nio ta kav trend. Po ve re nje je u na u ku sve pri sut ni je, a čo vek, sa sva kim no vim sa zna njem, bi va sve sprem ni ji za no va ču da. 213
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Pre sa mo ne ko li ko ve ko va, pa met ni i na da sve raz bo ri ti lju di, uve re ni u svo je isti ne, gla vom su jav no pla ća li či nje ni ce ko je tada šnji si stem mi šlje nja ni je mo gao pri hva ti ti. Ta kvih dru štve nih koč ni ca, isti na, da nas je sve ma nje. Na sce ni su ne ke sa svim nove. Po je di ni li mi ti, uka zu ju se kao te ško pre mo stiv pr o blem, jer ko li ko god slo bod no tr ži šte, kao mo del mo že bi ti ugo dan raz vojni am bi jent u po je di nim aspek ti ma, u dru gim pred sta vlja za i sta ozbilj nu koč ni cu raz vit ka. Raz lo ge je, u osno vi, la ko pre po zna ti. I ma ko li ko po je di ni si ste mi bi li re vo lu ci o nar ni u na stan ku, ka da po sta nu sa mi se bi svr ha, pre po zna je mo de ka den ci ju. Tač no je da pre vi še kon tro le re me ti to ko ve, no iz o sta nak one neo p hodne do ze kon tro li sa no sti mo že ta ko đe po gub no uti ca ti na razvoj. Ipak glo ba li za ci ja je ne mi nov nost ko ja ima i do bre stra ne, a to je naj vi dlji vi je u efek ti ma ukup ne elek tro ni za ci je svet skog ko mu ni ka ci o nog si ste ma... Ta kvi efek ti, is po sta vi lo se, sa la ko ćom oslo ba đa ju mno gobroj ne vred no sti lo kal nih ste ga. Do stig nu ća u po je di nim oblasti ma, na ro či to u do me nu in for ma ti ke, te le ko mu ni ka ci ja, kao i ši ro ka do stup nost ta kve teh no lo gi je, ne dvo smi sle no uka zuju na to da su mo guć no sti na uč nih tren do va o ko ji ma je reč ne sa gle di ve. Va žna je kon sta ta ci ja i to da ne po sto ji oblast u ko joj ta kva dostig nu ća ne na la ze pri me nu. Pr vi put u isto ri ji ko mu ni ka ci je, elek tron ski me di ji stva ra ju mo guć nost tre nut ne ko mu ni ka ci je iz me đu bi lo ko jih ta ča ka na pla ne ti... Glo bal na te le vi zi ja po sta je fe no men, a sto ti ne mi li o na lju di, ra su tih po sve tu, ima ju si mul tani pri stup do ga đa ji ma. Po čet ke ra dio-di fu zi je je pra ti lo uve re nje da će no va for ma ko mu ni ka ci je po bolj ša ti stan dard sva kog čove ka u sva koj ze mlji. Pri to me je i op šte pri hva ćen stav bio da je to mo gu će po sti ći, pre sve ga za hva lju ju ći in ten ziv nom kru že nju in for ma ci ja i spa ja nju sve ve ćeg br o ja lju di sa dru gi ma, a ti me i do stig nu ći ma dru gih dru štve nih za jed ni ca. Za hva lju ju ći me diji ma, a u pr vom re du te le vi zi ji, iste sli ke i na ra ci je kru že ce lom pla ne tom. Ja sno je pre ma to me da i glo bal ni elek tron ski me di ji ak tiv no do pri no se ob li ko va nju glo bal ne kul tu re. Ozbilj no bi pi ta nje bi lo ka kve su im pli ka ci je na na ci o nal na društva i kul tu re. No su štin ski pr o blem je ste u dru štve noj i fi nan sijskoj mo ći, od no sno uti ca ju ko ji raz vi je ni na taj na čin ostva ru ju, jer pr o tok in for ma ci ja iz me đu raz vi je nih i ne raz vi je nih vid no je ne jed nak. Zna čaj no su do mi nant ni je in for ma ci je moć nih. Na ta kav je način stvo ren i svo je vr stan pr o stor za afir ma ci ju sop stve nih vredno sti i stan dar da, a to mo že ima ti da le ko se žne po sle di ce i za emi sa ra i za dru štvo ko je pri hva ta po nu đe no. 214
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Go to vo da je pra vi lo, po ja va no vog me di ja na me će uvek isto pi ta nje Da li će sta ri me di ji bi ti po ti snu ti ili za bo ra vlje ni pod pri ti skom no vog? Ta ko je još od po ja ve knji ge, po tom ra di ja i naj zad, me di ja koji je pr o me nio svet, te le vi zi je. Ma sov ni me di ji ve o ma su razli či ti. Bi lo da su štam pa ni, te le vi zij ski, ton ski, baš kao i elektron ske mre že, po se du ju iz ve sne po seb no sti. Reč je pre sve ga o mno go broj nim pred no sti ma, a i ne do sta ci ma, pa i o ver noj pu bli ci. Ma lo je ve ro vat no da će je dan me dij u pot pu no sti zase ni ti ili is ti snu ti dru ge, no sa svim je iz ve sno da će se me di ji ko je po zna je mo, u elek tron skoj for mi emi si je pr o gra ma, spoji ti u vred nost vi šeg re da. To je po put fe no me na in for ma ci o nokomu ni ka ci o nih teh no lo gi ja, ko ji, pr vo kao teh nič ka, a po tom i pr o gram ska mo guć nost, u sa mom za čet ku ul ti ma tiv no i pre cizno de ter mi ni še su per i or nost elek tron skog me di ja bu duć no sti. Za pra vo, u pot pu no sti je iz ve sno, u on lajn me dij skoj struk tu ri bu duć no sti, je din stvo svih do sa da po zna tih me di ja, fak ti ci tet je bez prem ca. 7 Još to kom osam de se tih go di na dva de se tog ve ka, teh no lo ški deter mi ni zam po sta je u toj me ri ak tu e lan, da su cen tral ni pred met ras pra va bi le teh nič ke mo guć no sti me di ja. Ta ko su osta li, ni šta ma nje va žni me dij ski aspek ti, a po seb no pr o gram ski sa dr ža ji, bi li u zna čaj noj me ri mar gi na li zo va ni. Re la tiv no je la ko ste ći uti sak da vla da vi na teh no lo škog im pe ra ti va osta vlja pr o stor sa mo za pr o na la že nje na či na što efi ka sni je pri me ne u kon tek stu dru štve nih po tre ba i pr o me na i ni šta vi še, dok po tre bu za sve obu hvat nom kon tro lom raz vo ja i adap ta ci ju ko ri sni ka sta vlja u dru gi plan. Pre ko po tre ban stra te ški pri stup raz voj no sti, iz o sta je i na glo bal nom, a ka mo li lo kal nom ni vou. Istup iz iner ci je forma li zma i pre u skog shva ta nja slo že ne re al no sti, ako je i mo guć, ve o ma je te ško iz vo dljiv i, po pra vi lu, opa san za hvat. Pri tom re la ti van po jam funk ci o nal ne pi sme no sti bi va obo ga ćivan iz da na u dan, dok svest o pre sud noj ulo zi kva li te ta obrazo va nja ni pri bli žno ne pra ti za da ti trend. Sa vre me ni ak ter komu ni ka ci je na bi lo ko jem ni vou obra zo va nja ko je po sta je perma nen tan i do ži vo tan pr o ces, mo ra bi ti u sta nju da in for ma ci je, ko jih je sve vi še, na od go va ra ju ći na čin tre ti ra. Pred u slov za to je spo sob nost pri stu pa, ana li ze, pr o ce ne i pre no sa in for ma ci ja u svim for ma ma. Ujed no je ova kav pri stup i do bra po čet na osno va za od re đe nje slo že nog poj ma me dij ske pi sme no sti, bez ko je ne mo že bi ti ni funk ci o nal ne. No svest o to me sa mo je pred u slov... Neo p hod ne su ko re ni te pr o me ne u si ste mi ma, po li ti ci, orga ni zaci ji, naučno-na stav nim pr o gra mi ma i obra zov noj teh no lo gi ji. S 7 Radović V., Obrazovanje i mediji, Socijalna misao i Republički zavod za socijalnu zaštitu, Beograd 2008. 215
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ dru ge stra ne, olak ša va ju ća je okol nost to što su ino va ci je u obrazov noj teh no lo gi ji na sta le pod sna žnim uti ca jem in for ma ci o nokomuni ka ci o nih teh no lo gi ja, po put in ter ne ta, hi per me di ja, veštač ke in te li gen ci je, od no sno vir tu el ne re al no sti ve li kog si mu laci o nog ka pa ci te ta, omo gu ći le ne u po re di vo br ži i efi ka sni ji raz voj, mo der ni za ci ju i, naj zad, ra ci o na li za ci ju obra zo va nja. Pri me nom mo der nih teh no lo gi ja, omo gu će no je u pot pu no sti uspe šno sti ca nje zna nja i van uči o ni ca, što i te ko li ko pru ža no ve mo guć no sti i stva ra no ve mo de le. Obra zo va nje po sta je pa ra dig ma mo der nog dru štva. A ni je taj na, već či nje ni ca ko ju mo že mo pre po zna ti i bez na ro či tih is tra ži vanja Po sled njih de ce ni ja, sre di na u ko joj ži vi mo ni je pr o me ni la sa mo vi zu ru, već i su šti nu. Ključ na ulo ga obra zo va nja upra vo i je ste da nam omo gu ći kon tro lu nad tim pr o me na ma i ume će da ih pra vil no ko ri sti mo. S dru ge stra ne, či nje ni ca je i to da po sto ji sa mo je dan na čin va lja ne adap ta ci je - obra zo va nje. Obra zo vanje evo lu i ra na osno vu po tre ba ko je tre ba da za do vo lji. Te ško je za i sta da bi bez to ga i mo glo ima ti va lja ni smi sao. Obra zov ni pr o ces sa mo je deo ce li ne I to onaj po kre tač ki. 8 Po me nu ti fe no me ni da na šnji ce, pra će ni su enorm nim ko li či nama in for ma ci ja. Isti na, tu vid no po sto je i iz u zet ne mo guć no sti pri me ne. U vr tlo gu pr o me na, ne ret ko su ljud ske spo sob no sti pri hva ta nja i pre ra de in for ma ci ja u pot pu no sti ne a de kvat ne, a u sve iz raže ni joj ne u rav no te že no sti po me nu tih spo sob no sti i od go va ra jućih si tu a ci ja, mo guć no je stvo ri ti, ogrom nu i pri lič no gr o tesknu mre žu naj ra zno vr sni jih zlo u po tre ba. Sve do ci smo ta kvog, dez in formativ nog ustroj stva ukup nog in for ma tiv nog pr o sto ra Pla ne te. U pot pu no sti je ja sno i to da si stem in for mi sa nja, od no sno dezin for mi sa nja, mo ra bi ti ute me ljen na ka te go ri ja ma, po put pre sve ga funk ci o nal ne, od no sno me dij ske ne pi sme no sti. Ma ni pula ci ja en ko de ra i neo bra zo va nost de ko de ra, dva su neo dvo ji va pr o ce sna ele men ta iste funk ci o nal ne ce li ne. Vi še ne mo že mo ni go vo ri ti na ro man ti čan na čin o obra zo va nju, kao o za lo gu za bu duć nost, jer je po sta lo na su šna po tre ba sada šnjo sti. Zna nja sve br že za sta re va ju, a sve je te že usvo ji ti ih. Brzo za sta re va nje zna nja, u obra zov nom pr o ce su, stva ra spe cifič nu di na mi ku ko ja uzro ku je ten zi je i kod onih ko ji pre no se znanje, a na ro či to kod onih ko ji tre ba da ih usvo je. Naj zad, raz vojem na u ke raz vi ja mo i na še po i ma nje sve ga, što sa znaj nu gra đu 8 Milosavljević G. i Radović V., Trening i razvoj, Fakultet organizacionih nauka, Beograd 2008. 216
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ či ni sve slo že ni jom u svim obla sti ma. Upra vo je to raz log što je orga ni za ci ja obra zov nog pr o ce sa ključ na ka ri ka dru štve nog razvo ja. I le ti mič nim po gle dom ve o ma je la ko usta no vi ti u če mu je dru štvo osku de va lo u pr o te klom pe ri o du. Vi še je ne go iz ve sno i to da od go va ra ju ćom ana li zom krup ni jih pr o ble ma, a čak i dru štve nih ano ma li ja o ko ji ma to li ko di sku tuje mo, mo že mo u osno vi ot kri ti fla gran tan ne do sta tak obra zo vanja. Pri to me je obra zo va nje po želj no na svim ni vo i ma dru štvene orga ni za ci je, a iz o sta nak jed na ko opa san za za jed ni cu, bi lo da je na vr hu ili ni že na hi je rar hij skoj le stvi ci. Bez obra zo va nja ne mo že bi ti ni na pret ka. Isti na, po me nu ti mo to, uče sta le i kore ni te pr o me ne ma lo su i mo di fi ko va le. Da nas bi i bez na ro či te di sku si je mo gao da gla si - bez obra zo va nja ne ma ni op stan ka. Uz do bru je argu men ta ci ju la ko do ka za ti po me nu te tvrd nje, i ta da po sta je ja sno da je sva ki iz gu blje ni mi nut obra zov nog proce sa bes po vrat no na ru šio i in te res dru štve ne za jed ni ce u ce lini. Oči gled no da je me ta mor fo za ko mu ni ka ci o nih mo de la sa mo deo pr o me na u ši rem kon tek stu dru štve nih kre ta nja, a raz vo jem na u ke i teh ni ke do la zi i do br že raz me ne zna nja i in for ma ci ja. Ljud sko bi će, skrom nih men tal nih mo ći, tre nut no ni je u sta nju da pra ti teh no lo ški raz voj, dok ve ći na dru štve nih za jed ni ca nema ce lo vit i ozbi ljan pri stup tom krup nom pr o ble mu. Do bra no za ga zio u glo bal nu elek tron sku ko mu ni ka ci ju, čo vek još če sti to ni sa uku ća ni ma ne ume da ko mu ni ci ra. Iz ve sno, sla ba je ka ri ka i ko mu ni ka ci ja u po ro di ci, ško li, po li ti ci... Po zna to je i da po jedi ne pr o pu ste u ra nom sa zre va nju te ško šta mo že na dok na di ti i uz obi lje do bre vo lje. Čak ni obra zov ni pr o ces ni je po de šen za ta kve pr o ble me, ni ti je u do volj noj me ri pod re đen raz vo ju. Naj zad, po želj na for ma i pri pa da ju ći stan dar di ko mu ni ka ci je, pri me re ni je di nom sve snom bi ću na Pla ne ti, ni pri bli žno nisu na od go va ra ju ći na čin pr o mo vi sa ni kr oz me dij sku, a ni aktiv nost po li tič ke eli te. Isti na, po me nu te dve ak tiv no sti, iz ve sno, is pre ple ta ne su i vi še ne go je to za za jed ni cu do bro. 9 Me di ji ne tre ba vi še sa mo da za ba vlja ju gle da o ce, po vr šno ih in for mi šu i pla si ra ju im uske po li tič ke mo da li te te, po vre me no ih va be ći na tr o šak za ne ki no vi pr o iz vod. Ko li ko me di ji ko šta ju tog gle da o ca, što no va ca što kul tu re i vre me na, red je već i da im uz vra te ne kim do brom... Re ci mo da im po mog nu da pre žive, iz da na u dan, sve tur bu lent ni je pr o me ne. Me đu tim to ga se ni ured ni ci ni vla sni ci ne će sa mi pri hva ti ti. Ne po pu lar no je i ne do no si do bit na ko ju su svi kli. Neo p hod na je da kle za ko no dav na sti mu la ci ja. No, pre to ga je po treb no i da se za ko no dav cu obrazo va nje uči ni re le vant nim za op sta nak. A su o če ni smo i sa još 9 Milosavljević G., Radović V. i Drvendžija J., Savremeni teorijski aspekti - Metodologija, razvoj i obrazovanje, Fakultet organizacionih nauka, Beograd 2009. 217
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ jed nim pr o ble mom. Odav no neo p hod na re for ma škol stva, i to od osnov nog do post di plom skog ni voa, u naj bo ljem slu ča ju može pru ži ti re zul ta te tek za ne ko li ko go di na, a na ma su re zul ta ti bi li po treb ni ju če. Isto ta ko ve o ma je te ško i sank ci o ni sa ti zlo u po tre be. Ni je redak ni slu čaj da se re pre siv ni si stem i mre ža zlo u po tre ba suče lja va ju i, na rav no, po ti ru na sa mom vr hu orga ni zo va no sti. U re la tiv no sklad noj argu men ta ci ji, mo gu će je opet do ći do je dinog iz vo dlji vog i de lo tvor nog kon cep ta... Mo der ni, ra ci o nal no orga ni zo va ni, a ipak dru štve nom raz vo ju na klo nje ni, elek tronski me di ji mo gli bi da ob je di ne funk ci je: in for mi sa nja, ko mu nika ci je i obra zo va nja. Me đu tim, za ta kav po du hvat, ure đi vač ka funk ci ja ni u ko jem slu ča ju ne sme bi ti pre pu šte na ne do volj no obra zo va nim ili po lu pi sme nim lju di ma. 10 Me dij ska kul tu ra u škol skom kon tek stu Uvre že no je mi šlje nje da kul tu ra, u naj ši rem smi slu re či, pred sta vlja ak tiv nost sa vi so kim ste pe nom za jed nič kog učešća, pomo ću ko je lju di stva ra ju svo je dru štvo i sop stve ni iden ti tet 11. U tom kon tek stu mo že mo sma tra ti i da kul tu ra uti če na formi ra nje lič no sti, pod sti če nji ho ve ukup ne po ten ci ja le, uti če na spo sob nost go vo ra i de lo va nja, raz vi ja kre a tiv nost. U okvi ru ukup nih kul tur nih uti ca ja me dij ska kul tu ra za u zi ma po seb no me sto, jer uti če na sva ko dnev ni ži vot čo ve ka predsta vlja ju ći je din stve nu sce nu, a če sto i vr lo pri vla čan pr o stor ka ko me usme ra va mo svo ju pa žnju i ak tiv nost, a ko ji, ka ko mno gi tvr de, pod ri va ljud ski po ten ci jal i kre a tiv nost 12. Kon tro verz na shva ta nja o uti ca ju me dij ske kul tu re iz u zet no su iz ra že na na pod ruč ju vas pi ta nja i obra zo va nja. U jav no sti i refe rent noj li te ra tu ri uglav nom se is ti ču ek trem ni sta vo vi ko ji se kre ću od shva ta nja da me di ji, od no sno me dij ska kul tu ra, či ne in te gral ni deo pr o ce sa vas pi ta nja i obra zo va nja, i da je bez njiho vog de lo va nja te ško za mi sli ti funk ci o ni sa nje sa vre me ne obrazov ne in sti tu ci je, do shva ta nja ko ja su eks trem no ne ga tiv na i u ko ji ma se po ten ci ra ra zor no de lo va nje me di ja, po seb no u de lu vas pit nih uti ca ja na mla de lič no sti. 13 10 Radović V., Virtuelnost novih medijskih formi i savremeni koncept razvoja, Filozofeme, Srpski filozofski forum, Novi Sad 2008. 11 Kelner D., Mediјska kultura, Beograd 2004, str. 8. 12 Kelner D., op. cit., str. 8. 13 Stanisavljević Petrović Z., Medijsko vaspitanje u vrtiću, Kultura br. 133, Beograd 2011, str. 383. 218
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Ne ga tiv ni efek ti in for ma ti za ci je kao što su jed no stra nost u prime ni, opa snost za pri vat nost i auto no mi ju lič no sti, ve li ke moguć no sti za ide o lo ške ma ni pu la ci je, zah te va ju do dat no an ga žova nje ško le na po lju raz vo ja me dij ske pi sme no sti i kul tu re. U su šti ni ova kve ne že lje ne efek te i po sle di ce pr o ce sa in for ma ti zaci je obra zov no-vas pit nog pr o ce sa vi še tre ba shva ti ti kao upo zore nje o mo ći i do me ti ma me di ja, ne go kao po vod za blo ki ra nje ili uspo ra va nje in for ma ti za ci je obra zo va nja. Ak tu el na re for ma obra zov nog si ste ma go to vo je ne za mi sli va bez uklju či va nja novih in for ma ci o nih i ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja u pr o ces vaspi ta nja i obra zo va nja. U pri log to me ide i či nje ni ca da je je dan od osnov nih ci lje va re for me usme ren upra vo ka raz vo ju pr o ce sa in for ma ti za ci je u škol skom si ste mu. 14 U skla du sa op šte pri hva će nim shva ta nji ma, me dij ska kul tu ra je ste zna ča jan sa stav ni deo sva ko dne vi ce čo ve ka, a sa mim tim i ži vo ta i ra da u obra zov nim usta no va ma. Sa dr ža ji vas pitnoobra zov nog ra da da nas su per ma nent no pra će ni sred stvi ma savre me ne in for ma tič ke teh no lo gi je, što je mo gu će pra ti ti još od pred škol skih usta no va. Po sma tra no sa me to dič kog i di dak tič kog aspek ta, me di ji ima ju zna čaj nu pri me nu u vas pit no-obra zovnom ra du. Ko ri šće nje sa vre me nih me di ja omo gu ća va iz u zet nu po moć u re a li za ci ji sa dr ža ja vas pit no-obra zov nog ra da, či ne ći sa dr ža je in te re sant ni jim i pri vlač ni jim de ci pred škol skog uzra sta. Uobi ča je no je sta no vi šte da sa vre me ni me di ji zna čaj no do pri no se pr o ce su uče nja, jer su pri la go đe ni deč jim raz voj nim potrebama i ka rak te ri sti ka ma. 15 U ostva ri va nju kon ti nu i te ta iz me đu stup nje va vas pi ta nja i obrazo va nja, ulo ga me di ja je ve o ma zna čaj na. Sa ak tiv nom upo trebom me di ja po treb no je na sta vi ti i na na red nim ni vo i ma obra zova nja, od no sno u osnov nim i sred njim ško la ma. Ulo ga me di ja u škol skom kon tek stu je uto li ko zna čaj ni ja jer sa uz ra stom ra ste i mo guć nost pri me ne sa vre me nih me di ja, ve ća mo guć nost za razvoj me dij ske pi sme no sti i in ten ziv ni je de lo va nje me dij ske kultu re. S ob zi rom da me dij ska kul tu ra uče stvu je u ob li ko va nju do mi nant nih shva ta nja o sve tu i naj vi šim vred no sti ma 16, pi ta nje raz vo ja me dij ske pi sme no sti po sta je je dan od iz u zet no zna čaj nih za da ta ka ško le i obra zov nog si ste ma u ce li ni... Na i me sma tra se da raz voj sa vre me nih obra zov nih si ste ma ni je usme ren sa mo 14 Stanisavljević Petrović Z., Promene u školskom sistemu u Srbiji, Niš 2012, str. 186. 15 Stanisavljević Petrović Z., Улогата и значењето на современата информацијска технологија во предучилините установи, Просветно дело бр. 3, Скопје 2011, стр. 17. 16 Kelner D., op. cit., str. 5. 219
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ ka in kor po ri ra nju in for ma tič ke pi sme no sti u ško le, već i ka inkor po ri ra nju me dij ske pi sme no sti 17. Pre ma na vo di ma Džej msa Po te ra po sto je tri glav na upo ri šta me dij ske pi sme no sti: lič ni po lo žaj, ras po lo ži vo zna nje i ve šti ne. Isti autor sma tra i da su po me nu ta upo ri šta neo p hod na za stvara nje ši reg sta no vi šta u po gle du me di ja. 18 Ka da su pi ta nju deca i mla di, od no sno lič no sti u pr o ce su raz vo ja, sma tra mo da je neo p hod no do da ti i uti caj od ra slih, od no sno kon kret no u školskom kon tek stu de lo va nje na stav ni ka. U uskoj ve zi sa uti cajem na stav ni ka je ni vo nje go ve sop stve ne me dij ske kul tu re i pi sme no sti. U ma lom br o ju is tra ži va nja ove pr o ble ma ti ke is ti če se is tra živa nje Sve tla ne Bez da nov Go sti mir, ko je je ima lo za cilj pr o veru sta tu sa me dij ske pi sme no sti (bu du ćih) uči te lja u Re pu bli ci Sr bi ji. Re zul ta ti ovog is tra ži va nja uka zu ju na sko ro pot pu no od su stvo me dij ske pi sme no sti kod uči te lja i ni zak ni vo me dij ske pi sme no sti kod bu du ćih uči te lja - stu de na ta uči telj skih fa kul teta. 19 Na i me is tra ži va njem je utvr đe no da je ve ći na, od no sno 937, tj. 84,87%, bu du ćih uči te lja me dij ski ne pi sme na. Me dij skom pi sme no šću ovla da la je sa mo jed na še sti na, od no sno 15,13% is pi ta ni ka, pri če mu ni me đu nji ma ne ma onih ko ji su za do vo ljili sve po sta vlja ne kri te ri ju me. Ta kvi re zul ta ti upu ću ju na ni zak ni vo kul tu re oda bra ne pr o fe si je, kao i na neo p hod nost uvo đe nja si ste mat ske edu ka ci je na pla nu me dij skog opi sme nja va nja. 20 Na po tre bu za me dij skim opi sme nja va njem ka ko od ra slih (nastav ni ka), a po seb no uče ni ka, uka zu ju i dru gi auto ri na vode ći da, po seb no kod mla dih, me dij sko opi sme nja va nje raz vi ja kri tič ku auto no mi ju, spo sob nost do no še nja ne za vi snih su do va, čime se zna čaj no mo že sma nji ti mo guć nost me dij ske ma nipu la cije. U tom po gle du vr lo je pri sut no i za la ga nje da obrazovanje za me di je tre ba da po sta ne sa stav ni ele ment obra zov ne po nu de, da bu de in te gri sa no u po sto je će na stav ne pred me te ili 17 Trifunović V., Kultura mira i obrazovanje za medije, u: Mediji i kultura mira na Balkanu, priredili Stevanović B., Kostić, A. i Mitrović Lj., Niš 2010, str. 326. 18 Poter Dž., Medijska pismenost, Beograd 2011, str. 37. 19 Bezdanov Gostimir S., Status medijske pismenosti (budućih) učitelja, Pedagogija br. 1, Beograd 2005, str. 37. 20 Bezdanov Gostimir S., op. cit., str. 42. 220
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ da dobije sta tus po seb nog pred me ta 21. Sma tra se da me dij sko obra zovanje pru ža mo guć nost mla di ma da se upo zna ju sa stvara o ci ma me dij skih po ru ka, da na u če ka ko da ih de kon stru i šu i da stek nu uvid u či ni o ce i me ha ni zme kon tro le mo ći i in te re sa 22. Na zna čaj raz vo ja me dij ske kul tu re u pr o ce su iz grad nje kri tičkog od no sa pre ma me dij skim pred sta va ma uka zu ju i dru gi autori is ti ču ći da pu bli ka mo že da se uspe šno su prot sta vi ra znim vido vi ma me dij ske ma ni pu la ci je na taj na čin što će ko ri sti ti svo ju kul tu ru kao iz vor vla sti te mo ći i stva ra nja sop stve nih zna če nja, iden ti te ta i ob li ka ži vo ta 23. Ne spor no je da me dij ska kul tu ra na sta je kao re zul tat slo že nog pr o ce sa me dij skog obra zo va nja. U da tom kon tek stu, me dijska kul tu ra či ni sa stav ni deo op šte kul tu re, ko ja u mo der nom dru štvu do bi ja sve ve ći zna čaj. Ško le kao ba zič ne usta no ve za vas pi ta nje i obra zo va nje do bi ja ju no ve, slo že ni je i kom plek sni je za dat ke ve za ne za raz voj me dijske kul tu re uče ni ka. Ima ju ći u vi du da me dij ska pi sme nost mladih pod ra zu me va ve o ma slo že ne pr o ce se ve za ne za iden ti fi kaci ju esen ci jal nih kog ni tiv nih struk tu ra, u okvi ru ko jih po je di nac sa mo stal no us po sta vlja obra sce po na ša nja i od nos pre ma vredno sti ma, neo p hod no je da ško la, a pr ven stve no na stav ni ci, ve ću pa žnju po sve te raz vo ju me dij ske pi sme no sti i kul tu re. Ulo ga ško le do bi ja na zna ča ju tim pre što je mo guć nost uti ca ja na me dij ski pr o stor, za jed nog izo lo va nog po je din ca, sko ro nika kva. Naj vi še što on mo že da uči ni je ste da od lu či da iz be gava me di je, a šan se za uspe šno bek stvo od ova kvog ili ona kvog me dij skog za si pa nja sa svim su ne iz ve sne 24. U ta kvim okol nosti ma, mla de lič no sti, ko je su u pr o ce su raz vo ja i tra ga nja za sop stve nim iden ti te tom, s pra vom oče ku ju po dr šku, pre sve ga od ra slih, ro di te lja i na stav ni ka, a za tim i ško le, kao usta no ve u ko joj sti ču zna nja i pri pre ma ju se za ži vot. Ško la se, kao mno go pu ta ra ni je, na la zi pred no vim iza zo vi ma, pr o me na ma ko je zahte va ju iz la že nje iz tra di ci o nal nih okvi ra kla sič nih obra zov nih insti tu ci ja i pru ža nje ade kvat nog od go va ra na no vo na sta le po tre be dru štva i po je di na ca. Sa pr o me na ma u ško li otva ra ju se no ve di le me i pi ta nja, koje do dat no od nos me di ja i obra zo va nja či ne kom plek snijim, jer vi še ni je reč sa mo o spon ta nom de lo va nju me di ja na 21 Trifunović V., op. cit., str. 327. 22 Zindović Vukadinović G., Medijska pismenost: teorija i praksa, Zbornik instituta za pedagoška istraživanja br. 29, Beograd 1997, str. 245. 23 Đerić I. i Studen R., Stereotipi u medijima i medijsko opismenjavanje mladih, Zbornik instituta za pedagoška istraživanja br. 2, Beograd 2006, str. 457. 24 Gone Ž., Obrazovanje i mediji, Beograd 1998, str. 145. 221
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ procese vas pitanja i obra zo va nja, već o uvo đe nju pr o me na ko je či ne sa stav ni deo ku ri ku lu ma, a po sred stvom ko jih se ostva ru je i si ste mat sko de lo va nje u usta no va ma za vas pi ta nje i obra zo va nje. Me to do lo ški okvir is tra ži va nja Glo ba li za ci ja, stal ni na pre dak na u ke i teh no lo gi je u sa vre me nom dru štvu, sva kom po je din cu po sta vlja no ve zah te ve i očekiva nja ko ja po sta ju im pe ra tiv mo der nog do ba. Me dij ska kul tu ra i pi sme nost či ne je dan od naj fun da men tal ni jih pr o ble ma sa vre me nog obra zo va nja i ključ ni fak tor na predovanja sva kog po je din ca. Po sled njih go di na pi ta nja me dij ske pi sme no sti i me dij ske kultu re oku pi ra ju pa žnju struč nja ka iz raz li či tih obla sti, po seb no obla sti ko ja se ba vi vas pi ta njem i obra zo va njem mla dih ge ne raci ja. Eks pan zi ja ra do va i is tra ži va nja iz obla sti me di ja i nji ho vog uti ca ja na raz voj de ce i mla dih po či nje osam de se tih go di na XX ve ka i još uvek tra je. U ci lju pru ža nja ade kvat nog od go vo ra zahte vi ma mo der nog dru štva neo p hod no je sa vla da ti me dij sko pismo i ko mu ni ka ci ju pu tem me di ja. Raz vo jem sve sti o me dij skoj pi sme no sti i kul tu ri dru štvo do bi ja po je din ce ko ji su spo sob ni da idu u ko rak s vre me nom, po je din ce ko ji ima ju spo sob nost kri tičkog mi šlje nja i ra su đi va nja. Prem da sa raz vo jem me dij ske kultu re i pi sme no sti tre ba po če ti od ra nog uz ra sta, od no sno od predškol skih usta no va, neo p hod no je i ostva ri va nje kon ti nu i te ta u to ku osmo go di šnjeg oba ve znog ško lo va nja. 25 Ško le, kao ba zič ne usta no ve za vas pi ta nje i obra zo va nje, ima ju zna čaj nu ulo gu u pr o ce su raz vo ja me dij ske kul tu re i pi sme no sti. Iz tog raz lo ga pred met na šeg in te re so va nja ve zan je za pi ta nje na ko ji na čin osnov ci per ci pi ra ju me dij ske sa dr ža je, da li ih kori ste u obra zov ne, in for ma ci o ne ili za bav ne svr he, na ko ji na čin uče pu tem me di ja, ka ko i ko ja sred stva ma sov ne ko mu ni ka ci je naj če šće ko ri ste. U že lji da te melj ni je raz mo tri mo ne ka od ovih pi ta nja, spro ve deno je is tra ži va nje ko je je ima lo za cilj da utvr di raz li ke u me dijskoj kul tu ri i pi sme no sti kod uče ni ka osnov nih ško la, s ob zi rom na pol. Na taj na čin po sta vljen cilj is tra ži va nja ope ra ci o na li zo van je i raš čla njen na za dat ke is tra ži va nja ko ji su se od no si li na: utvr đi va nje sta vo va uče ni ka i uče ni ca pre ma televizi ji, kao jed nom od do mi nant nih me di ja; 25 Stanisavljević Petrović Z., Medijsko vaspitanje u vrtiću, Kultura br. 133, Beograd 2011, str. 382-397. 222
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ utvr đi va nje sta vo va uče ni ka i uče ni ca o in ter ne tu; utvr đi va nje sta vo va uče ni ka i uče ni ca pre ma dnevnim no vi na ma i mo bil nim te le fo ni ma; utvr đi va nje sta vo va uče ni ka i uče ni ca o po ten ci jali ma ško le za raz voj me dij ske kul tu re i pi sme no sti. U skla du sa za da ci ma po sta vlje na je op šta hi po te za, ko ja gla si: pret po stav ka je da ne po sto ji, sta ti stič ki zna čaj na, raz li ka u me dij skoj kul tu ri i pi sme no sti iz me đu deča ka i de voj či ca. Po seb ne hi po te ze is tra ži va nja su sle de će: pret po stav ka - da je te le vi zi ja omi lje ni me dij i da mla di dnev no uz TV pr o gram pr o vo de vi še od dva sa ta, bez raz li ke na pol; pret po stav ka - da uče ni ci naj ve ći deo slo bod nog vre me na, vi še od dva sa ta dnev no, pr o vo de na inter ne tu, bez ob zi ra na to ko jeg su po la; pret po stav ka - da uče ni ci ne pra te do volj no dnevne no vi ne, ali da im je mo bil ni te le fon iz u zet no značajan, bez ob zi ra na to ko jeg su po la; pret po stav ka - da uče ni ci sma tra ju da ško la ima poten ci ja le za raz voj me dij ske pi sme no sti i kul tu re, bez ob zi ra na to ko jeg su po la. Uzo rak is tra ži va nja 26 či ni lo je ukup no 142 uče ni ka, ni voa od V do VI II raz re da, u dve osnov ne ško le iz gra da Ni ša: OŠ Sve ti Sa va i OŠ Vožd Ka ra đor đe. Ta be la 1 26 Tabela 1 - Struktura uzorka u odnosu na pol ispitanika. 223
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Re le vant ni is tra ži vač ki pa ra me tri: is tra ži va nje je spro ve de no to kom škol ske 2011/2012. go di ne; uzo rak is tra ži va nja je - na me ran; uzo rak je oda bran zbog spe ci fič nih ka rak te ri sti ka; u is tra ži va nju je pri me njen - de skrip tiv ni me tod; kao teh ni ka, ko ri šće no je - ska li ra nje; in stru ment za pri ku plja nje po da ta ka je kon stru i san po seb no, za na me nu ovog is tra ži va nja i sa či njen je u for mi rang-ska le; po da ci iz upit ni ka su ana li zi ra ni pre ma hi po te za ma i za da ci ma is tra ži va nja; re zul ta ti is tra ži va nja su pri ka za ni ta be lar no. Re zul ta ti is tra ži va nja i di sku si ja Po da ci do bi je ni is tra ži va njem ob ra đe ni su u skla du sa po sta vlje nim hi po te za ma. Pr va hi po te za, u ko joj se pret po sta vlja da je te le vi zi ja omi lje ni me dij i da mla di, uz TV pr o gram, dnev no, pr o vo de vi še od dva sa ta, bez raz li ke na pol, de li mič no je po tvr đe na. Ta be la 2 Iz ta be le 1 mo že mo vi de ti da se is pi ti va ne gru pe sta ti stič ki značaj no raz li ku ju pre ma za stu plje no sti od go vo ra. Ipak i kod devoj či ca i kod de ča ka, sta ti stič ki je naj vi še za stu pljen od go vor da uglav nom ni su sa gla sni da, ka da ču ju reč me di ji, nji ho va pr va po mi sao bu de te le vi zi ja. Pret po stav ka je da je uzrok to me či njeni ca da su uče ni ci i uče ni ce vi še usme re ni ka ko ri šće nju no vih me di ja, pre sve ga in ter ne ta i mo bil nih te le fo na. 224
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Ta be la 3 Prem da se po ka za lo da te le vi zi ja ni je pr va aso ci ja ci ja mla di ma ka da su u pi ta nju me di ji, ipak re zul ta ti uka zu ju da uče ni ci osnovnih ško la ve li ki deo svog slo bod nog vre me na pr o vo de uz TV ekra ne. Iz ta be le 2 se mo že vi de ti da 23, 9% de ča ka slo bod no vre me pr o vo di gle da ju ći TV pr o gra me, dok je taj pr o ce nat kod de voj či ca ne što ma nji, od no sno 21,1%. Mo že se kon sta to va ti da se is pi ti va ne gru pe sta ti stič ki ne raz li ku ju po za stu plje no sti odgo vo ra, što uka zu je da de ča ci i de voj či ce sko ro pod jednako svoje vre me pr o vo de gle da ju ći te le vi zi ju. Ta kav od go vor mo že se sma tra ti oče ki va nim, ta ko đe on ukazu je u ko joj me ri i ka kvu ulo gu ima te le vi zi ja, kao me dij u oblikovanju slo bod nog vre me na mla dih. Ta be la 4 Is tra ži va njem su do bi je ni vr lo in te re sant ni po da ci ka da je reč o vre me nu ko je mla di pr o vo de uz TV ekra ne. S tvrd njom da, dnev no, pr o vo de vi še od dva sa ta uz te le vi zij ske pr o gra me, u pot pu no sti je sa gla sno 24,6% is pi ta nih, od to ga 25,4% de ča ka i 23,9% de voj či ca. Po da ci po ka zu ju da se is pi ti va ne gru pe, sta ti stič ki, ne raz li ku ju pre ma za stu plje no sti od go vo ra. Sa istom tvrd njom uop šte ni je sa gla sno 20,4% is pi ta nih, od ko jih je 23,9% de ča ka i 16,9% devoj či ca. Ovi po da ci raz li ku ju se od ne kih is tra ži va nja u ko ji ma je kon sta to va no da na ši uče ni ci pr o vo de 95% slo bod nog vremena 225
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ uz gle da nje te le vi zi je i fil mo va, a da vi še od dva sa ta dnev no uz te le vi zij ske sa dr ža je pr o vo di oko 40% uče ni ka. 27 U is tra ži va nju S. Ma rić Ju ri šin i B. Mar ko vić, naj ve ći br oj mladih od go vo rio je da pr o ve du 1-2 sa ta po red te le vi zo ra, a 36% uče ni ka vre me pr o vo di gle da ju ći te le vi zi ju vi še od dva sa ta, dok 11% uče ni ka pr o ve de i vi še od 4 sa ta. 28 Pri sut ne raz li ke mo guće je tu ma či ti uz ra stom is pi ta ni ka, a i či nje ni com da se po slednjih go di na in te re so va nje mla dih za ve ći nu te le vi zij skih sa dr ža ja zna čaj no sma nju je zbog sve ve će ak tu el no sti dru gih me di ja, pre sve ga in ter ne ta. Dru ga hi po te za ko jom se pret po sta vlja da uče ni ci naj ve ći deo slo bod nog vre me na, pr o vo de na in ter ne tu, bez raz li ke u od no su na pol, u pot pu no sti je po tvr đe na. Ta be la 5 Iz ta be le 4 se vi di da se is pi ti va ne gru pe sta ti stič ki ne raz li kuju po za stu plje no sti od go vo ra. Na i me 35,2% uče ni ka i uče ni ca se iz ja sni lo da je u pot pu no sti sa gla sno s tvrd njom da in ter net naj vi še ko ri sti za za ba vu, da uglav nom igra ju igri ce i če tu ju sa pri ja te lji ma i da u ma njoj me ri in ter net ko ri ste za uče nje. Ta be la 6 27 Milošević N., Džinović V. i Pavlović J., Učenici u porodičnom i školskom kontekstu, u: TIMSS 203 u Srbiji, priredili: Antonijević R. i Janjetović D., Beograd 2005, str. 292-324. 28 Marić Jurišin S. i Marković B., Uticaj televizije na razvoj interesovanja kod mladih, Kultura br. 133, Beograd 2011, str. 405. 226
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Is pi ti va ne gru pe se sta ti stič ki zna čaj no raz li ku ju po za stu pljeno sti od go vo ra. U obe gru pe je naj za stu plje ni ji od go vor da su u pot pu no sti sa gla sni da dnev no na in ter ne tu pr o vo de vi še od dva sa ta. Iz ovih re zul ta ta mo že se vi de ti da 45,1% de ča ka dnev no na in ter ne tu pr o vo di vi še od dva sa ta, dok je taj pr o ce na ta kod de voj či ca ma nje iz ra žen i iz no si 32,4%. U po re đe nju sa dru gim is tra ži va nji ma, ra đe nim na uzor ku srednjo ško la ca mo že se vi de ti da br oj sa ti pr o ve de nih po red in ter neta ra ste u skla du sa uz ra stom, da 39,3% sred njo ško la ca ko ri sti ra ču nar iz me đu jed nog i tri sa ta dnev no, dok 18,6% po red ra čuna ra rad nim da nom pr o ve de i do 5 sa ti, dok se u to ku vi ken da br oj sa ti po ve ća va. 29 S ob zi rom na to da in ter net, kao glo bal na ko mu ni ka ci o na mre ža, zna čaj no uti če na ob li ko va nje čo ve kove sva ko dne vi ce, uno se ći pr o me ne u sve sfe re ži vo ta i ra da, sasvim je ra zu mlji vo in te re so va nje i pre o ku pa ci ja mla dih ta kvim ob li kom me dij ske kul tu re. Pre ma po da ci ma da tog is tra ži va nja, sred njo škol ci ko ri ste in ter net za ši rok spek tar ak tiv no sti, me đu ko ji ma su, slič no po da ci ma na šeg is tra ži va nja, naj za stu plje ni je za ba va, dru že nje, od no sno dru štve ne mre že, in for mi sa nje i komu ni ka ci ja. Re la tiv no ma li br oj sred njo ško la ca, njih 9,1%, inter net ko ri sti za uče nje, što je sa gla sno po da ci ma is tra ži va nja ko je smo do bi li na uzor ku uče ni ka osnov nih ško la. Tre ća hi po te za u ko joj se pret po sta vlja da uče ni ci ne pra te dovolj no dnev ne no vi ne, ali da im je mo bil ni te le fon iz u zet no znača jan, bez ob zi ra na pol, de li mič no je po tvr đe na. Ta be la 7 Iz ta be le 6 mo gu će je vi de ti i to da se is pi ti va ne gru pe zna čaj no raz li ku ju pre ma za stu plje no sti od go vo ra. Kod de ča ka je sta tistič ki naj vi še za stu pljen od go vor - da su u pot pu no sti sa gla sni, a kod de voj či ca - da uop šte ni su sa gla sne da u dnev nim no vi na ma naj ra di je či ta ju ru bri ke o spor tu, a sve osta lo pre ska ču, jer im ni je za ni mlji vo. 29 Mrđa S., Kulturni život i potrebe učenika srednjih škola u Srbiji, Kultura br. 134, Beograd 2012, str. 437. 227
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Ta be la 8 U re zul ta ti ma is tra ži va nja o sta vo vi ma osno va ca o zna ča ju mobil nih te le fo na, kao po seb nom ob li ku me dij ske kul tu re re la tiv no no vi jeg da tu ma, ne ma sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu grupa, po za stu plje no sti od go vo ra. Naj ve ći br oj de ča ka i de voj či ca, njih 57,7% je u pot pu no sti sa gla sno s tvrd njom da je mo bil ni te le fon vr lo bi tan, jer omo gu ća va ko mu ni ka ci ju sa pri ja te lji ma, igra nje igri ca i slu ša nje mu zi ke. Sa ovom tvrd njom ni je sa gla sno sve ga 4,9% is pi ta ni ka, od ko jih je 8,5 mu škog, a 1,4% žen skog po la, što uka zu je da je mo bil ni te le fon omi lje no sred stvo osnova ca za ko mu ni ka ci ju, igra nje i slu ša nje mu zi ke. To me na rav no, osim ogrom nih mo guć no sti ko je nu de sa vre me ni mo de li mo bilnih te le fo na, zna čaj no do pri no se i re kla me, sva ko dnev no pri sutne u sred stvi ma jav nog in for mi sa nja u ko ji ma se nu de po pu sti za uče ni ke, bes plat ni mi nu ti i slič ne po volj no sti. Če tvr ta hi po te za, da ne po sto je raz li ke u po lu ka da su u pi tanju sta vo vi osno va ca o po ten ci ja li ma ko je ško la ima u obla sti raz vo ja me dij ske pi sme no sti i kul tu re, u pot pu no sti je po tvr đena. Uče ni ci i uče ni ce sma tra ju da to me naj vi še do pri no se ča so vi in for ma ti ke, na ko ji ma se upo zna ju sa no vim teh no lo gi ja ma i do bi ja ju zna čaj ne in for ma ci je o mo guć no sti ma ko ri šće nja no vih me di ja. Ta be la 9 228
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Po red to ga, sma tra ju i to da bi bo lja orga ni za ci ja van na stav nih ak tiv no sti, u smi slu orga ni zo va nja ra zno vr snih sek ci ja, zna čaj no do pri ne la ve ćem ko ri šće nju raz li či tih me di ja, od no sno raz vo ju me dij ske pi sme no sti i kul tu re. U sta vo vi ma uče ni ka i uče ni ca osnov nih ško la ne ma sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu gru pa po za stu plje no sti od go vo ra ko ji se od no se na ča so ve in for ma ti ke. Naj ve ći br oj osno va ca njih 34.5% je u pot pu no sti sa gla sno da su ča so vi in for ma ti ke ve o ma in te re sant ni i da na nji ma od na stavni ka do bi ja ju i dru ge za ni mlji ve in for ma ci je o ra du na ra ču na ru i ko ri šće nju in ter ne ta. Po sto tak de ča ka i de voj či ca ko ji de le ova kvo mi šlje nje go to vo je ujed na čen, jer 35,2% uče ni ka i 33,8% uče ni ka je u pot pu no sti sa gla sno sa na ve de nom tvrd njom. Ta be la 10 Tvrd nja da bi uče ni ci vo le li da se u nji ho voj ško li če šće organi zu ju ra zno vr sne van na stav ne ak tiv no sti, na na šem uzor ku je da la oče ki va ne re zul ta te ko ji upu ću ju na po tre bu za pr o me na ma po seb no u de lu orga ni za ci je slo bod nih ak tiv no sti. Re zul ta ti uka zu ju da je i kod de voj či ca i kod de ča ka sta ti stič ki naj vi še za stu pljen od go vor da u pot pu no sti je su sa gla sni, o če mu ja sno sve do či po da tak od 47,2%, od ukup nog br o ja is pi ta nih. Sa da tom tvrd njom uop šte ni je sa gla sno sve ga 4,9% is pi ta nih, od če ga je sa mo 9,9% de ča ka, dok de voj či ce, na ni vou ce log uzor ka, po ka zu ju ne sla ga nje. Pet po sta vlja mo da su re zul ta ti po sle di ca tvrd nje u ko joj su pome nu te sek ci je za ko je su de voj či ce u ve ćoj me ri za in te re sova ne, po put li te rar ne ili film ske, dok na pri mer sport ske ni su ni po me nu te, kao i po je di ne dru ge sek ci je ko je bi mo žda vi še privla či le pa žnju de ča ka, što je ipak nor mal no oče ki va ti. 229
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Ta be la 11 Iz po da ta ka pri ka za nih u ta be li 10 mo že se za klju či ti da je i kod de voj či ca i kod de ča ka sta ti stič ki naj vi še za stu pljen od go vor, da uop šte ni su sa gla sni da na ča so vi ma, a da to ni je in for ma ti ka, vr lo če sto ima ju pri li ku da slu ša ju mu zi ku, gle da ju ne ki film ili pre zen ta ci ju. Do bi je ni po da ci uka zu ju da u na sta vi, ko ja predsta vlja cen tral nu škol sku ak tiv nost, me di ji ni su za stu plje ni na ade kva tan na čin, te da po sto ji jed na ogrom na i ne do volj no isko ri šće na mo guć nost za raz voj me dij ske kul tu re i pi sme no sti. Po da ci su in di ka tiv ni i sa pe da go škog sta no vi šta jer uka zu ju na ne do volj no ino vi ra nje na stav nog pr o ce sa (što je u uskoj ve zi sa ko ri šće njem me di ja) u skla du sa zah te vi ma sa vre me ne orga niza ci je na stav nog ra da. Po da tak da je vi še od po lo vi ne is pi ta ni ka u pot pu no sti sa gla sno sa na ve de nom tvrd njom, po tvr đu je te zu da re for ma ško le još uvek ni je do volj no za ži ve la u prak si, da su pri sut ni tra di ci o nal ni ob li ci ra da u ko ji ma do mi ni ra pre da va nje na stav ni ka. Po da ci pri ka za ni u ta be li 11, idu u pri log po me nu tim tu ma čenji ma. Uče ni ci i uče ni ce su pre po zna li da bi ča so vi re dov ne na sta ve (kao i van na stav nih ak tiv no sti) bi li mno go za ni mlji viji uko li ko bi se na nji ma ko ri sti li sa vre me ni me di ji, za raz li ku od tra di ci o nal nog ver bal nog iz la ga nja na stav ni ka. Shod no to me, ve ća pri me na me di ja do pri ne la bi po bolj ša nju kva li te ta na stavnog pr o ce sa, ve ćoj mo ti va ci ji uče ni ka i sa mim tim po bolj ša nju efe ka ta uče nja, dok bi s dru ge stra ne to isto vre me no bi la značaj na mo guć nost da se kod uče ni ka raz vi ja me dij ska kul tu ra i pi sme nost. Ta be la 12 230
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Re zul ta ti is tra ži va nja po ka za li su da se is pi ti va ne gru pe sta tistič ki ne raz li ku ju pre ma za stu plje no sti od go vo ra, od no sno da je naj ve ći br oj de ča ka i de voj či ca u pot pu no sti sa gla san sa tvrdnjom da bi na stav ni ča so vi bi li za ni mlji vi ji uko li ko bi če šće ima li pri li ke da gle da ju do ku men tar ni film, pre zen ta ci ju ili ne ki drugi sa dr žaj ko ji nu de sa vre me ni me di ji. Za klju čak Na osno vu re zul ta ta do bi je nih is tra ži va njem mo že se za klju či ti da je po tvr đe na op šta hi po te za, da ne po sto ji sta ti stič ki zna čaj na raz li ka u me dij skoj kul tu ri i pi sme no sti iz me đu de ča ka i de voj čica osnov nih ško la. Po seb ne hi po te ze is tra ži va nja, sem pr ve ko ja je de li mič no po tvr đe na, ta ko đe su po tvr đe ne. Na i me pret po stavka da je te le vi zi ja omi lje ni me dij osno va ca i da uz TV pr o gra me mla di pr o vo de vi še od dva sa ta u to ku da na, po tvr đe na je u de lu ko ji se od no si na vre me ko je mla di pr o vo de uz TV ekra ne. Me đu tim re zul ta ti is tra ži va nja su po ka za li da osnov ci svo je slobod no vre me naj ra di je pr o vo de uz sa vre me ni je me di je, po put in ter ne ta, ko ji nu di ve će mo guć no sti i pre sve ga mo guć nost ostva ri va nja dvo smer ne ko mu ni ka ci je. Shod no to me, sa svim je lo gič no da uče ni ci i uče ni ce naj ve ći deo slo bod nog vre me na pr o vo de na in ter ne tu vi še od dva sa ta dnev no, bez ob zi ra na pol, či me je po tvr đe na dru ga hi po te za. Prem da se is pi ti va ne gru pe sta ti stič ki ne raz li ku ju po za stu pljeno sti od go vo ra, do bi li smo in te re sant ne po dat ke ko ji uka zu ju na sa dr ža je ko ji su osnov ci ma naj in te re sant ni ji na in ter ne tu. Na ime naj ve ći br oj uče ni ka i uče ni ca, njih 35,2% se iz ja sni lo da je u pot pu no sti sa gla sno s tvrd njom da in ter net naj vi še ko ri sti za za ba vu, da uglav nom igra ju igri ce i če tu ju sa pri ja te lji ma, dok u ma njoj me ri in ter net ko ri ste za uče nje. Po da ci uka zu ju da moguć no sti ko je in ter net nu di ni su u do volj noj me ri is ko ri šće ne u pr o ce su uče nja u ško li. Raz lo zi to me mo gu bi ti raz li či ti, ali se u sve tlu osta lih po da ta ka mo že za klju či ti da uče ni ci ni su u do voljnoj me ri pod sti ca ni od stra ne na stav ni ka, od no sno da sa dr ža ji, vr ste i ti po vi za da ta ka ko ji se pred njih po sta vlja ju ne iz i sku ju upo tre bu in ter ne ta kao do pun skog iz vo ra zna nja. Uzrok ta kvom sta nju mo že bi ti i ne za do vo lja va ju će sta nje me dij ske pi sme no sti na stav nog ka dra, o če mu go vo re po da ci is tra ži va nja o me dij skoj pi sme no sti (bu du ćih) na stav ni ka. Hi po te za da uče ni ci i uče ni ce ne pra te do volj no dnev ne no vi ne, ali da im je mo bil ni te le fon iz u zet no zna ča jan, de li mič no je potvr đe na. Re zul ta ti is tra ži va nja su po ka za li da se is pi ti va ne gru pe zna čaj no raz li ku ju pre ma za stu plje no sti od go vo ra. Kod de ča ka je sta ti stič ki naj vi še za stu pljen od go vor da su u pot pu no sti sagla sni, a kod de voj či ca da uop šte ni su sa gla sne da u dnev nim 231
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ no vi na ma naj ra di je či ta ju ru bri ke o spor tu, a sve osta lo pre skaču, jer ni je im za ni mlji vo. Na su prot to me, po stig nu ta je pot pu na sa gla snost u sta vo vi ma de ča ka i de voj či ca ka da je reč o ko ri šćenju mo bil nih te le fo na. Do bi je ni re zul ta ti uka zu ju da je mo bilni te le fon omi lje no i naj če šće ko ri šće no sred stvo osno va ca za komu ni ka ci ju, igra nje igri ca i slu ša nje mu zi ke. Če tvr ta hi po te za da ne po sto je raz li ke u po lu ka da su u pi ta nju sta vo vi osno va ca o mo guć no sti ma raz vo ja me dij ske pi sme no sti i kul tu re u škol skom kon tek stu, u pot pu no sti je po tvr đe na. Na ni vou mo guć no sti ko je pru ža na sta va uče ni ci i uče ni ce po seb no iz dva ja ju ča so ve in for ma ti ke na ko ji ma se upo zna ju sa sa vreme nim me dij skim sred stvi ma, upo zna ju nji ho ve ka rak te ri sti ke, usva ja ju na či ne ko ri šće nja. Ima ju ći u vi du zna čaj sa vre me nih me di ja, po seb no in ter ne ta za sva ko dnev ni ži vot, mla di su na ispra van na čin per ce pi ra li prak ti čan zna čaj ovog pred me ta, od nosno nje go vu upo treb nu vred nost. Za raz li ku od to ga, ve ći na njih se sla že sa tvrd njom da se na osta lim ča so vi ma uglav nom ko ri ste kla sič ne me to de ra da na stav ni ka, me đu ko ji ma do mi ni ra pre dava nje. Na osno vu do bi je nih re zul ta ta, s ob zi rom na ve li či nu i karak te ri sti ke uzor ka, mo že se kon sta to va ti da bi ve će ko ri šće nje me di ja u škol skom kon tek stu do pri ne lo ino vi ra nju i una pre điva nju na stav nog ra da. Ši re po sma tra no, me di ji mo gu bi ti zna čajan po kre tač pr o me na u škol skom si ste mu u smi slu re for mi sa nja ško la u mo der ne usta no ve za vas pi ta nje i obra zo va nje. U pri log to me go vo re re zul ta ti is tra ži va nja, ko ji po tvr đu ju da su osnov ci sa gla sni sa tvrd njom da ško la ima zna čaj ne po tenci ja le za raz voj me dij ske pi sme no sti i kul tu re, ka ko u de lu nastav nih ta ko i van na stav nih ak tiv no sti u smi slu orga ni zo va nja ra zno vr snih sek ci ja. Orga ni zo va nje slo bod nih ak tiv no sti je još ne do volj no is ko ri šćen pr o stor za raz voj me dij ske pi sme no sti i kul tu re u osnov nim škola ma. Slo bod ne ak tiv no sti omo gu ća va ju da mla di, a u skla du sa po ten ci ja li ma i in te re so va nji ma, ak tiv no uče stvu ju u kul tur nom ži vo tu ne po sred nog lo kal nog okru že nja ško le. Na taj se na čin otva ra ju no ve mo guć no sti za po ve zi va nje ško le i usta no va, udru že nja i orga ni za ci ja iz lo kal ne sre di ne, što bi značaj no do pri ne lo uklju či va nju mla dih u kul tur ni ži vot sre di ne, u smi slu nji ho ve ak tiv ne par ti ci pa ci je. Za re a li za ci ju po me nu tih ak tiv no sti, neo p hod ne su pr o me ne u ško li, i to, pre sve ga, pr o me ne u od no su na po tre bu za raz vojem me dij ske pi sme no sti i kul tu re, kao i pr o mi šlja nja o naj pogod ni jim na či ni ma im ple men ta ci je u ško le i škol ski si stem u ce li ni. 232
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ LI TE RA TU RA: Bal F., Moć me di ja, Be o grad 1997. Bez da nov Go sti mir S., Sta tus me dij ske pi sme no sti (bu du ćih) uči te lja, Pe da go gi ja br. 1, Be o grad 2005, str. 37-51 Bo žo vić R., Spek takl i me dij ska kul tu ra, Kul tu ra br. 126, Be o grad 2010, str. 17-52. Đe rić I. i Stu den R., Ste re o ti pi u me di ji ma i me dij sko opi sme nja vanje mla dih, Zbor nik in sti tu ta za pe da go ška is tra ži va nja br. 2, Be o grad 2006, str. 456-471. Go ne Ž., Obra zo va nje i me di ji, Be o grad 1998. Kel ner D., Mediјska kul tu ra, Be o grad 2004. Luh mann N., Die Realität der Mas sen me dien, 1. 6. 2010, 12. 10. 2012, Opla den, West de utscher Ver lag 1996, http://de.scribd.com/ doc/24857017/die-realitat-der-massenmedien-niklas- Luhmann-2-Auflage-1995 Marić Jurišin S. i Marković B., Uticaj televizije na razvoj interesovanja kod mladih, Kultura br. 133, Beograd 2011, str. 401-412. Milenković S., Medijska kultura, Sremska Mitrovica 2007. Milosavljević G., Radović V. i Drvendžija J., Savremeni teorijski aspekti - Metodologija, razvoj i obrazovanje, Fakultet organizacionih nauka, Beograd 2009. Milosavljević G. i Radović V., Trening i razvoj, Fakultet organizacionih nauka, Beograd 2008. Milošević N., Džinović V. i Pavlović J., Učenici u porodičnom i školskom kontekstu, u: TIMSS br. 203 u Srbiji, priredili: Antonijević R. i Janjetović D., Beograd 2005, str. 292-324. Mrđa S., Kulturni život i potrebe učenika srednjih škola u Srbiji, Kultura br. 134, Beograd 2012, str. 430-446. Poter Dž., Medijska pismenost, Beograd 2011. Radović V., Mediji i e-obrazovanje, Institut za političke studije, Beograd 2006. Radović V., Reforma javnog informisanja u e-okruženju, Institut za političke studije, Beograd 2006. Radović V., Obrazovanje i mediji, Socijalna misao i Republički zavod za socijalnu zaštitu, Beograd 2008. Radović V., Virtuelnost novih medijskih formi i savremeni koncept razvoja, Filozofeme, Srpski filozofski forum, Novi Sad 2008. Stanisavljević Petrović Z., Medijsko vaspitanje u vrtiću, Kultura br. 133, Beograd 2011, str. 382-397. Stanisavljević Petrović Z., Promene u školskom sistemu u Srbiji, Niš 2012. 233
Z. S. PETROVIĆ, V. RADOVIĆ i A. IVANOVIĆ Stanisavljević Petrović Z., Улогата и значењето на современата информацијска технологија во предучилините установи, Просветно дело бр. 3, Скопје 2011, стр. 11-28. Trifunović V., Kultura mira i obrazovanje za medije, u: Mediji i kultura mira na Balkanu, priredili: Stevanović B., Kostić A. i Mitrović Lj., Niš 2010, str. 321-328. Zindović Vukadinović G., Medijska pismenost: teorija i praksa, Zbornik instituta za pedagoška istraživanja br. 29, Beograd 1997, str. 244-295. Zorica Stanisavljević Petrović, Vladeta Radović and Aleksandra Ivanović University of Niš, Faculty of Philosophy Department of Pedagogy, Niš MEDIA LITERACY AND CULTURE OF THE PRIMARY SCHOOL PUPILS IN NIŠ Abstract This work analyses the relationship between media and education, especially the possibilities of developing the media culture and literacy in institutional education. In the process of developing media culture and literacy, schools have a very important role being the basic educational institutions which are expected to lead a planned and systematic action with the aim of achieving the best effects of media education. In order to find out in which ways schools develop media culture and literacy, what potentials can schools use to develop these processes and if there is a difference in attitudes of students depending on their gender, we have analyzed the attitudes of primary school pupils. The work explains the results of an extensive research implemented on the sample of 142 pupils attending primary schools on the City of Niš territory. The results have confirmed that there is no statistically significant difference between the attitudes of male and female students concerning the school milieu as a favorable environment for development of media culture and literacy, within both teaching process and extracurricular activities. Key words: media culture, education, media literacy, pupils, primary schools 234
VLADIMIR KOLARIĆ Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd DOI 10.5937/kultura1237235K UDK 821.161.1.09-4 Александер И. 821.161.1:929 Александер И. pregledni rad KULTURA IZMEĐU RATA DUHA I DUHA RATA: SLUČAJ IRINE ALEKSANDER Sa že tak: U ra du se is tra žu je shva ta nje kul tu re u de lu ru ske emi grantske spi sa te lji ce Iri ne Alek san der (1900-2002), po la ze ći od poj mo va ra ta du ha i du ha ra ta, zna čaj nih za raz u me va nje nje nih estetič kih i po li tič kih ide ja, ali i nje ne umet nič ke i dru štve no-po li tič ke de lat no sti. Ključ ne re či: kul tu ra, rat du ha, duh ra ta, Iri na Alek san der, Mi ro slav Kr le ža Po sled nja is tra ži va nja ži vo ta i de la Iri ne Alek san der, pred stavlje na u (za sa da) tri to ma sa tek sto vi ma ove autor ke i o njoj, 1 uka zu ju na ne sum njiv zna čaj nje ne dru štve no-po li tič ke i kul turne de lat no sti, ali i nje nog umet nič kog stva ra la štva. Ipak, nje na te melj na este tič ka, kao uosta lom ni po li tič ka i ide o lo ška uvere nja do sa da ni su pred sta vlje na na si ste ma ti čan na čin, dok su mno gi po da ci iz nje ne bi o gra fi je, kao i nje na lič nost, osta li tajna. U tom smi slu, slo bod no mo že mo go vo ri ti o slu ča ju Iri ne Alek san der, gde slu čaj po i ma mo kao iz ve stan do ga đaj, ko ji pored sin tak tič kog sa dr ži i ne sum njiv se man tič ki po ten ci jal, na roči to s ob zi rom na to da su uve re nja ove autor ke, u svo joj ge ne zi i u svo joj for mu la ci ji, ali i po svo joj pri ro di, neo dvo ji va od doži vlja ja i od is ku stva, od no sno da sa dr že iz ve stan iden ti tet re či 1 Svi životi jedne ljubavi (Hrvatsko filološko društvo i Naklada Jesenski i Turk, Zagreb 2003), Samo činjenice, molim! (Hrvatsko filološko društvo, Zagreb 2007) i Douglas Tweed i ostali (Hrvatsko filološko društvo, Zagreb 2011). Sve tri knjige je priredila Irena Lukšić. 235
VLADIMIR KOLARIĆ i de la, bar u onoj me ri u ko joj nje no knji žev no stva ra la štvo te ži iden ti te tu umet no sti i stvar no sti, stva ra la štva i de la nja. U ovom ra du će mo uka za ti na ide je Iri ne Alek san der o kul tu ri, i to pu tem pred sta vlja nja i ana li ze poj mo va ra ta du ha i du ha ra ta, važne ne sa mo u go di na ma svog na stan ka, u je ku Dru gog svet skog ra ta, već i u kon tek stu ce lo kup nog ži vo ta i de la ove za ni mlji ve i zna čaj ne umet ni ce i dru štve no-po li tič ke de lat ni ce. Iri na Alek san der (1900-2002) je na i me ru ska emi grant ki nja koja je osta vi la zna ča jan trag u dru štve no-po li tič kom i kul tur nom ži vo tu me đu rat nog Za gre ba, ali i Ju go sla vi je u ce li ni. Nje na pri ja telj stva sa Mi ro sla vom Kr le žom, Mar kom Ri sti ćem, Rastkom Pe tro vi ćem i br oj nim pri pad ni ci ma me đu rat ne kul tur ne i po li tič ke eli te, za tim ulo ga do ma ći ce naj zna me ni ti jeg le vičar skog sa lo na u Za gre bu svog vre me na, kao i nje na po moć le vi čar skim ak ti vi sti ma, re pre si ra nim od stra ne mo nar hi stič kog re ži ma, uz stal ne gla si ne o nje noj špi jun skoj de lat no sti sa razli či tim pred zna kom, go to vo či tav vek iza zi va ju pa žnju jed nog de la, ma hom hr vat ske jav no sti. Me đu tim, zbog ne do stup no sti ma te ri ja la, br oj nih pred ra su da o pri ro di i zna ča ju de lat no sti ove svet ske da me, sa lon ske le vi čar ke, uda va če i la ko mi sle ne Iroč ke i usred sre đe no sti is klju či vo na nje ne (mo žda čak i ljubav ne) od no se sa Kr le žom i slu će nu oba ve štaj nu de lat nost, ovo in te re so va nje je pre če sto ima lo tri vi jal ni, ta blo id ni ka rak ter, bez aka dem skog do sto jan stva, i bez po ku ša ja da se sa gle da prava pri ro da ka ko de lat no sti Iri ne Alek san der, ta ko i nje ne lič no sti. Žr tva ide o lo ških, ali sva ka ko i rod nih pred ra su da, nje no de lo tek sa da po sta je otvo re no za ozbilj ni je pr o u ča va nje, pre i spi ti va nje i vred no va nje. Ro đe na na po čet ku ve ka u Pe ter bur gu, kao Ira i da Je fi mov na Kunji na (Ку ни на), u re la tiv no imuć noj po ro di ci, već je u svo joj osam na e stoj go di ni bi la autor ka zbir ke sti ho va, a u pr vim po revo lu ci o nar nim go di na ma je, kre ću ći se u kru gu mla dih ru skih den di ja, upo zna la i čak bi la u pri ja telj stvu sa pe sni ci ma ka kvi su Blok (Блок) i Gu mi ljov (Гу ми лев). U ovom pe ri o du for mi rala se nje na iz ra zi ta lju bav pre ma po e zi ji ( Hva la pje sma ma, one su me spa si le ), kao i svest o umet nič kom na sle đu i mo guć no sti pre tva ra nja tog na sle đa u ma te ri jal umet nič ke ob ra de, što će razvi ti eklek ti ci zam uku sa i pje snič ko gur man stvo, 2 kao i svo jevr sni, u for ma li stič ko-fek sov skom smi slu, pa ro di zam nje nog umet nič kog po stup ka. 3 Ovo me đu tim ne će bi ti u ne sa gla sno sti 2 Aleksander I., Svi životi jedne ljubavi, Zagreb 2003, str. 97. 3 Ovde imamo na umu Tinjanovljevo viđenje parodije kao usmerenosti, bez vrednosno predodređenog odnosa prema predmetu parodiranja (v. Тынянов Ю., Поэтика. История литературы. Кино, Москва 1977, str. 292). Manifest grupe FEKS iz 1922. godine v. Kozincev G., Ekscentrizam, u: Ruski almanah broj 13, Beograd 2008, str. 143-152. 236
VLADIMIR KOLARIĆ sa dru gom zna čaj nom oso be no šću nje nog ka rak te ra: sklo nošću po kre tu, br zi ni, ak ci ji, sta vu da je stvar nost hra bri ja od iz mi šljo ti ne 4 i iz ra zi toj usme re no sti ka dje lo va nju, ži vo tu okre nu tom pre ma van 5. Ona će u svom knji žev nom stva ra laštvu po sto ja no in si sti ra ti na ono me što je stvar no i do ži vlje no i za stu pa ti ideal objek tiv nog pi sa nja, prem da će se njen je dini este tič ki za kon sa dr ža ti za pra vo u sta vu da je u umet no sti zabra nje no je di no oka me nji va nje, stag na ci ja, za stoj 6. Od po čet ka iz ra zi to li be ral nih uve re nja, Iri na Alek san der će se ipak slu čaj no, za jed no sa svo jim pr vim mu žem, be lo gar dejskim ofi ci rom, na ći u iz be gli štvu, pre ko Kri ma i Kon stan ti no polja sti gav ši do Ju go sla vi je i Za gre ba. Go to vo organ ski na klonje na re vo lu ci ji, kao že lji da se ne kud bje ži, pra vom ži vo tu, i usme re na ka idej nom i etič kom uni ver za li zmu, nje na od boj nost pre ma sta rom re ži mu kul mi ni ra će nje nim li te rar nim opi som be lo gar dej skog po gro ma nad Je vre ji ma u Ti re spo lju. Ta ko đe, nje no upo zna va nje sa ame rič kom po pu lar nom kul tu rom, kr oz pe smu trem pa i ho boa, na ame rič kom rat nom br o du ko ji će je od ve sti put iz be gli štva, za či ju će na iv nu ro man ti ku ple meni to sti 7 osta ti za u vek ve za na, bit no će uti ca ti na nje no po to nje stva ra la štvo, ali i dru štve no-po li tič ku de lat nost. Po sle smr ti de te ta i raz la za sa su pru gom, Iri na Alek san der se u Za gre bu upo zna je sa prav ni kom i na sled ni kom bo ga te je vrej ske po ro di ce in du stri ja la ca, Bo ži da rom Alek san de rom, sa ko jim će de li ti sim pa ti je pre ma le vi ci, ali i sklo nost ka jed nom ne fol klornom, 8 svet skom sti lu dru štve ne ko mu ni ka ci je, uz iz ve snu do zu gla mu ra. Ipak, u to vre me, po čet kom dva de se tih, Iri na Alek san der se vra ća u So vjet ski Sa vez, što pred sta vlja naj za gonet ni ji de talj iz nje ne bi o gra fi je, ko ji će u naj ve ćoj me ri pot kreplji va ti uve re nja o nje noj špi jun skoj de lat no sti u ko rist Ko minter ne. Po vra tak u svo ju ne sreć nu do mo vi nu, njen pre la zak od oni do mi, od no sno pri hva ta nje no ve, so vjet ske re al no sti, iza zva no je, mo žda u ve ćoj me ri ne go sim pa ti ja ma pre ma re volu ci ji, nje nom iden ti fi ko va nju sa sop stve nom ge ne ra ci jom: Jer ja ni sam sa ma. Ci je li je na ra štaj ro đen i od ra stao na vul ka nu 9. U sva kom slu ča ju, Iri na Alek san der će u So vjet skom Sa ve zu pi sa ti re por ta že i film ske kri ti ke za dnev ne no vi ne, ali i glu mi ti i pi sa ti 4 Aleksander I, op. cit., str. 11. 5 Aleksander I., Samo činjenice, sir!, Zagreb 2007, str. 272. 6 Aleksander I., Svi životi jedne ljubavi, Zagreb 2003, str. 168. 7 Aleksander I., Samo činjenice, sir!, Zagreb 2007, str. 138. 8 Krleža o Božidaru Aleksanderu: Ni najmanjeg znaka folklornosti, kao u drugih naših ljepotana (Aleksander I., Svi životi jedne ljubavi, Zagreb 2003, str. 148). 9 Aleksander I., Samo činjenice, sir!, Zagreb 2007, str. 180. 237
VLADIMIR KOLARIĆ sce na ri ja za fil mo ve zna čaj ne avan gard ne gru pe FEKS. Vr hu nac nje nog so vjet skog opu sa će ipak osta ti ro man Da glas Tvid: život i do stig nu ća, 10 ob ja vljen u edi ci ji po pu lar nih ro ma na za najši re ma se, štam pan na jef ti noj har ti ji, jed nom od naj za ni mlji vi jih i naj kva li tet ni jih pri me ra so vjet skog pul pa, ko ji će se od svog ame rič kog par nja ka raz li ko va ti po po zi va nju na re vo lu ci ju i kriti ci ka pi ta li zma, ali će ko ri sti ti go to vo iden tič ne po et ske ma tri ce i žan rov ske po stu la te, gde se pa ro di ra nje i kri ti ka ame ri ka ne ne raz dvoj no pre pli će sa ne spor nom fa sci na ci jom pro gre si vi stičkim li cem No vog sve ta, od no sno po e tič ki re če no gde pa ro di ja gu bi svo ju sa ti rič ku funk ci ju i pre tva ra se u po što va nja do stojnu sti li za ci ju ta ko zva nu vi so ku pa ro di ju 11. Ova kva po e ti ka, sa ten den ci jom pri bli ža va nja re vo lu ci o nar ne po pu lar noj kul tu ri, u osno vi je bi la mo gu ća sa mo u krat ko traj nom pe ri o du NEP-a, obe le že nom ilu zi ja ma o mir noj ko eg zi sten ci ji dva si ste ma 12, slo mom dru štve nih vred no sti 13, od no sno dru štve nom ne stabil no šću i idej nom kon fu zi jom 14. Opa da nje i naj zad ga še nje za me ta ka so vjet ske po pu lar ne kul tu re, kao i re vo lu ci o nar ne avan gar de uosta lom, kru ni sa nih naj zad pr o gla še njem me to da so ci ja li stič kog re a li zma, po du da ri će se sa po nov nom emi gra cijom Iri ne Alek san der i po vrat kom u Ju go sla vi ju, gde će 1926. go di ne stu pi ti u brak sa Bo ži da rom Alek san de rom. U Za gre bu će Iri na Alek san der de lo va ti naj pre kao do ma ći ca sa lo na sa le vi čar skim ide o lo škim pred zna kom, ali će, s ob zi rom na stan sme šten u bli zi ni po li cij ske sta ni ce, ne ret ko uka zi va ti po moć žr tva ma po li cij ske tor tu re (od ko jih su ne ki ma, pre ma nje nom sve do če nju, ču pa ni nok ti), kao što će sla ti pa ke te po litič kim za tvo re ni ci ma, me đu ko ji ma su bi li i Jo sip Br oz i Mo še Pi ja de. Što se sop stve ne umet nič ke de lat no sti ti če, Iri na Aleksan der će u tom pe ri o du ob ja vi ti ne ko li ko pre vo da sa ru skog, uklju ču ju ći i sa svim slo bod ne, u osno vi autor ske pre ra de de či jih knji ga, auto bi o graf ski ro man (na ru skom je zi ku, u Ber li nu), dok će nje na dra ma o Pu ški nu bi ti igra na na sce ni HNK. Na osno vu ob ja vlje nih po da ta ka ni je la ko re kon stru i sa ti ge ne zu nje nih po li tič kih i este tič kih uve re nja u ovom za gre bač kom pe ri o du, ali je iz ve sno da je, i u ovom po gle du, nje no po znan stvo i pri ja telj stvo sa Kr le žom ima lo po se ban zna čaj. Sma tra ju ći Krle žu naj ve ćim ju go slo ven skim pi scem, Iri na Alek san der mu je 10 O romanu više u Kolarić V., U kome su kaktusi cveće slobode, u: Ruski alamanah broj 17, Beograd 2012, str. 257-258. 11 Kovalov O., Zvezda nad stepom: Amerika u ogledalu sovjetskog filma, u: Ruski almanah broj 11, Beograd 2006, str. 164. 12 Ibid, str. 163. 13 Ibid, str. 171. 14 Ibid, str. 164. 238
VLADIMIR KOLARIĆ po sve ti la zna tan deo sop stve nih, post hum no ob ja vlje nih me moa ra, u ko ji ma, po red di vlje nja za nje gov ta le nat i obra zo va nje, kon sta tu je ka ko je reč o auto ru bez ijed nog ce lo vi tog de la, sve do či o nje go vom ver bal nom, sta le škom, kri tič kom anti se mi ti zmu, u či joj osno vi vi di iz ve stan dječ ji sno bi zam, 15 ali o nje go voj bi sek su al no sti, u ko joj vi di sa mo este ti zam, ko ji je ra ci o nal no po ri cao i ko ji je bio du hov ni. 16 Kod Kr le že ta ko đe vi di iz ve snu ne sa gla snost iz me đu ži vo ta i de la, pri meću ju ći ka ko nje go va na rav ni je bi la do sad na, si va i mrač na kao nje go ve knji ge 17, a po dvo je nost i sno bi zam ve li kog pi sca naj jasni je ocr ta va por tre ti sa njem nje go ve su pru ge Be le. Ov de une koli ko ot kri va mo am bi va len tan stav sa me Iri ne Alek san der pre ma este ti ka ma de ka den ci je, sno bi zmu, den di zmu i este ti zmu, 18 ko ji igra zna čaj nu ulo gu u nje noj sli ci sve ta. Iri na Alek san der u esteti ka ma de ka den ci je vi di na sle đe i za o sta tak sta rog po ret ka, ko ji tre ba pre vla da ti upra vo ra di uni ver zal no sti i slo bo de, a kod nje je to pre vla da va nje naj pre se man tič ko. S dru ge stra ne, njen eklek ti ci zam uku sa i pje snič ko gur man stvo ne do zvo lja va ju joj da od ba ci na sle đe pr o šlo sti, i da tek sto ve pr o šlo sti ko ri sti kao ma te ri jal za umet nič ku ob ra du, če sto sa vred no sno ne jed noznač nim is ho dom, ali ni da pre vi di an ti i de o lo ški i tran si de o loški, ti me i po ten ci jal no slo bo dar ski, po ten ci jal ova kvih este tičkih opre de lje nja i prak si. I po red na klo nje no sti ide ji re vo lu ci je, njen hu ma ni zam je u osno vi usme ren ka sa rad nji, ne od ba cu ju ći po ten ci ja le kon flikt no sti, ka ko u ka pi ta li stič kim, ta ko i u so ci jali stič kim dru štvi ma u sa da šnjo sti i u bu duć no sti, uz vi so ko vredno va nje slo bo de po je din ca, što u osno vi osta je sa gla sno nje nom uče šću u NEP-ov skoj avan gar di stič ko-po pu lar noj pr o duk ci ji sovjet skih dva de se tih. Iri na Alek san der je se be že le la da vi di kao maj ku svih lju di, oso bu ko ja je ci je li ži vot zna la i htje la prašta ti 19, a ka ko je i naj ma nji čo vjek ot kri će 20, za nju je bio ne pri hva tljiv sva ki po re dak u ko me je čo vjek za bo ra vljen u ime čo vje čan stva 21. U osno vi, Iri na Alek san der ni je mo gla da vi di raz li ku iz me đu slo bo de po je di na ca i slo bo de na ro da unu tar slo bod nog čo ve čanstva, i za nju ni je mo glo bi ti kon flik ta iz me đu ovih ka te go ri ja. Pri hva ta ju ći re vo lu ci ju ona ni je pri hva ta la na si lje, pri hva ta ju ći jed na kost ni je pri hva ta la te ror, a pri hva ta ju ći prav du ni je pri hva 15 Aleksander I., Svi životi jedne ljubavi, Zagreb 2003, str. 141. 16 Ibid, str. 148. 17 Ibid, str. 143. 18 O pojmovima poetike i estetike dekadencije, u: Kolarić V., Snobizam, dendizam, kemp, u: Treći program broj 147, Beograd 2010, str. 245-257. 19 Ibid, str. 39. 20 Aleksander I., Samo činjenice, sir!, Zagreb 2007, str. 188. 21 Ibid, str. 184. 239
VLADIMIR KOLARIĆ ta la lo gi ku po bed ni ka i obez li ča va nje. Mo že se re ći da je pre bi la na klo nje na ge stu re vo lu ci je 22 ne go nje noj ide o lo gi ji, i otu da nje na ne tr pe lji vost pre ma ču va ri ma po ro dič nog na ki ta, u ko je do ne kle, u po sle rat nom pe ri o du (po nje nom mi šlje nju za hva ljuju ći su pru zi Be li) za ba sa va i brač ni par Kr le ža. S dru ge stra ne, u Ame ri ci hra bro za stu pa ju ći so ci ja li stič ke ide je i le gi tim nost so vjet skog re ži ma, Iri na Alek san der ni je pre vi đa la ka ko ni jedna ze mlja ni je uni šti la ve ći br oj po naj bo ljih svo jih lju di ne go Ru si ja, is ti ču ći de mo kra tič nost Ame ri ke u dru štve nom smi slu, luč za one ko ji tra že pra vu de mo kra ti ju. 23 Ne iz jed na ča va ju ći ide ju le vi ce i so ci ja li zma sa so vjet skim bolj še vi zmom, ona je, bez ob zi ra na svo ju ulo gu u oba ve štaj nim ope ra ci ja ma Ko minter ne, osta la do ne kle lo jal na pr voj ze mlji so ci ja li zma, ali je oči gled no, su de ći po po sto je ćim do ku men ti ma i sve do če nji ma, od i gra la iz ve snu ulo gu u pri hva ta nju par ti zan skog po kre ta i posle rat nog ju go slo ven skog re ži ma od stra ne za pad nih sa ve zni ka, ma kar i ne znat no do pri nev ši to me da na če lo ko mu ni stič kog pokre ta u Ju go sla vi ji, još u to ku ra ta, do đu upra vo one sna ge ko je će se u naj sko ri je vre me su prot sta vi ti sta lji ni zmu. U tom po gledu mo že bi ti za ni mlji vo sa gle da va ti nje nu ulo gu u pred rat nim, rat nim, ali i po sle rat nim kon tro ver za ma na le vi ci, a či ji je ak ter bio Kr le ža. Još pre ra ta, od stra ne ita li jan skih oba ve štaj nih slu žbi, osum njiče ni za špi ju na žu u ko rist Ko min ter ne, brač ni par Alek san der na pu šta Za greb ne po sred no po us po sta vlja nju fa ši stič kog re ži ma i od la zi u Sje di nje ne Dr ža ve, gde će Bo ži dar Alek san der ra di ti za Uje di nje ne Na ci je (i ta mo od i gra ti zna čaj nu ulo gu u pr o cesu de ko lo ni za ci je), a Iri na Alek san der pi sa ti član ke u emi grantskim no vi na ma sa pr o so vjet skim sta vom, odr ža va ju ći svo ju salon sku de lat nost i u no voj sre di ni. Po sle ra ta, Alek san de ri već 1947. po se ću ju Ju go sla vi ju, dok 1955. zbog in te re so va nja komi si je se na to ra Ma kar ti ja (McCarthy) za an ti a me rič ke de lat nosti, pre la ze naj pre u Pa riz, gde će Bo ži dar ra di ti za UNE SCO, a za tim u Švaj car sku, gde će pr o ve sti osta tak ži vo ta. U ide ju o ra tu du ha i du hu ra ta, for mu li sa nu na vr hun cu Dru gog svet skog ra ta, u nje nim iz be glič kim go di na ma u Ame rici, uvo di nas upra vo nje no raz mi šlja nje o Kr le ži. Uz sve ogra de, ko je se ti ču ce lo vi to sti nje go vog de la i od re đe nih cr ta ka raktera, Kr le ža je za nju bio u osno vi ve li ki pi sac ma le ze mlje, ko ja je ima la ve li ku, ali te šku i če sto pod tu đin skom vla šću pr o šlost, i da bi se pi sa lo u njoj i o njoj, tre ba is plju va ti ono li ko kr vi ko li ko 22 Videti Цивьян Ю., На подступах к карпалистике. Движение и жест в литературе, искусстве и кино, Москва 2010, str. 147. 23 Aleksander I., Svi životi jedne ljubavi, Zagreb 2003, str. 119. 240
VLADIMIR KOLARIĆ je ona sa ma is plju va la u svo joj po vi je sti 24. Za ovu ko li či nu nego do va nja, ža lo sti i lju ba vi ko ja ga je raz di ra la, Kr le ža ni je uvek pr o na la zio ade kvat nu umet nič ku for mu, i otu da ka ko nje go va lič na po dvo je nost, ta ko i ne ce lo vi tost nje go vog de la. Me đu tim, ova kav po gled na Kr le žu ot kri va umet nič ke, este tičke, kul tur ne i po li tič ke sta vo ve sa me Iri ne Alek san der, njen odgo vor na taj nu umet no sti, a naj pre na taj nu umet no sti u isto ri ji, na taj nu po ve za no sti umet nič kog de la kao in di vi du al nog stva ralač kog ak ta sa sud bi nom na ro da, pri če mu ta po ve za nost ni ka ko ni je orga ni ci stič ka, isto ri ci stič ka, sa re san ti ma nom pre ma mo der nom, ni ti sa pri zi va njem mit skog je din stva. 25 Tekst Rat du ha Iri na Alek san der ob ja vi će 1942. go di ne u Njujor ku, na ru skom je zi ku, u ru skom emi grant skom ča so pi su, či ju je de lat nost osta tak, ma hom mo nar hi stič ke emi gra ci je, sma trao pr o so vjet skom. Oči gled na na me ra ovih tek sto va, ese ja, čla na ka i pri po ve da ka, bi la je u uka zi va nju na ulo gu, do pri nos i zna čaj slo ven skih na ro da u bor bi pr o tiv si la Oso vi ne, kao i za stu pa nju sta va o pra vu So vjet skog Sa ve za na sa mo od bra nu i dru gih sloven skih na ro da na bor bu za oslo bo đe nje. Ta ko đe, ovi tek sto vi kao da po ku ša va ju da osve ste ka ko ame rič ku ta ko i emi grant sku pu bli ku o raz me ra ma uni šta va nja ko je ovaj rat do no si, vi dev ši ga kao ra za ra nje ce lo kup ne evrop ske kul tu re, ali i kul tu re uopšte, pa se bor ba pr o tiv agre so ra i bor ba za slo bo du sa gle da va i kao bor ba za kul tu ru, a so li dar nost sa bor ci ma i žr tva ma kao im pe ra tiv. U pre da va nju na zva nom U čast oži vje lih bar ba ra, po sve će nom spa lji va nju knji ga u na ci stič koj Ne mač koj, Iri na Alek san der pod se ća da su oganj i že lje zo Hi tle ro va stro ja smr ti uni šti li ci je le gra do ve, mu ze je i ri zni ce di ljem Euro pe, što je do kaz fa ši stič kog kul tur nog van da li zma 26, za po če tog još palje njem Raj hsta ga. Ko ren tog van da li zma, te ne kul tu re i an tikul tu re, autor ka vi di pri mar no u ne slo bo di, ma sov nom lu di lu kao tri jum fu po ko ri te lja, sve ča no sti ne u ko sti nad mi šlju 27, či je od je ke vi di u Ju go sla vi ji, u vre me dik ta tu re kra lja Alek san dra, a či ji je cilj bio uni šte nje sva kog za met ka slo bod ne mi sli 28. Me đu tim ni ka da, ti je kom ci je le krat ke po vi je sti Ju go sla vi je ljubav pre ma slo bo di u toj ze mlji ni je bi la zre li ja i hra bri ja ne go u go di na ma kra ljev ske dik ta tu re 29. Ako ni je te ško za bra ni ti knjigu, isti na se ne mo že za bra ni ti : ako je kralj uspio pri pre mi ti slom po li tič ke ide je zva ne Ju go sla vi ja, slo bod ni, bor be ni 24 Ibid, str. 171. 25 O mitskom jedinstvu videti: Grasi E., Teorija o lepom u Antici, Beograd 1974, str. 131. 26 Aleksander I., Samo činjenice, sir!, Zagreb 2007, str. 235. 27 Ibid, str. 237. 28 Ibid, str. 236. 29 Ibid, str. 236. 241
VLADIMIR KOLARIĆ duh na ro da te ze mlje ni je uspio slo mi ti, ko ji će u go di na ma pred sta vlja ti te melj bor be za rod nu ze mlju, za slo bo du, na ko ju ima pra vo sva ki čo vjek ko ji je vo li. 30 U na ci zmu je kul tu ro cid sme sta po stao i ho mi cid, ma sov no spa lji va nje knji ga pret ho di lo je ma sov nom spa lji va nju lju di i či ta vih na ro da, či me je ujed no spa lje na sa vjest na ci je ko ja je za pa li la va tru, i ne sa mo sa vjest te na ci je, ne go i sa vjest sto lje ća va ša i mo ja sa vjest 31. Jer može mo ve ro va ti, pre ma Iri ni Alek san der, da je po sto jao tre nu tak kad smo mo gli spri je či ti Hi tle ra 32, što je pi ta nje lič ne, ali i kolek tiv ne od go vor no sti kao re zul ta ta sa rad nje slo bod nih i mi slećih bi ća. Upra vo zbog ne do stat ka hra bro sti da se iz rek ne reč, zbog utr nu le sa ve sti, ci je li je kon ti nent pri vre me no pre stao duhov no po sto ja ti 33, od no sno iza šao je iz van obla sti kul tu re shvaće ne kao po lje du hov nog. A upra vo bez kul tu re, bez du hov nog, za Iri nu Alek san der, ne ma i ne mo že bi ti slo bo de, ka ko slo bo de po je di na ca ta ko ni slo bo de na ro da, što ot kri va u osno vi mi zantrop sku, pe si mi stič ku su šti nu nje mač ko ga fa ši zma. 34 I upra vo ov de, u su o če no sti sa ap so lut nim ra za ra njem, de va sti ra njem sve ga od čo ve ka stvo re nog, i čo ve ka sa mog, vi di se vred nost lju ba vi pre ma do mo vi ni, ko ju su u ve li koj me ri, pre ma autorki, po ka za li upra vo slo ven ski na ro di. To ni je rat nič ko-osva jač ki pa tri o ti zam oče va, već ose ćaj du žno sti i lju ba vi pre ma do movi ni, maj či nu do mu, ili ma kar zvo ni ku iz dje tinj stva, ko ji se ne mo že spa li ti na lo ma či. 35 To ta ko đe ni je ni pa gan ska ido la tri ja maj ke ze mlje, već ver nost maj či nom gla su, onom što nas je naj du blje for mi ra lo, ži vo tu sa mom. Žr tva ma tog ne vi đe nog raza ra nja, pod se ća Iri na Alek san der svo je ame rič ke slu ša o ce, ni je po treb na sa mo ma te ri jal na, ne go i du hov na po moć, jer kul ture, a ti me i ži vo te fi zič ki pre ži ve lih, mo že spa si ti i ob no vi ti sa mo ve li ko du šnost i brat sko ra zu mi je va nje. 36 I upra vo u ese ju Rat du ha Iri na Alek san der će to sta nje i prostor pr o tiv i iz van kul tu re ime no va ti sta njem i pr o sto rom ra ta. Ako je rat iz van po li tič kog, on je i iz van kul tur nog, ali ka ko rat ima sop stve nu lo gi ku, pa ti me i sop stve nu po li ti ku, bio on ili ne onaj fa mo zni na sta vak po li ti ke dru gim sred stvi ma, tako se mo že go vo ri ti o kul tu ri ra ta, ti me i o du hu ra ta, ali sa mo u smi slu ne ga tiv no sti, ne ga tiv ne, iz vr nu te, lu ci fe rov ske pr ojek ci je poj ma kul tu re i poj ma du ha, nji ho vog zlog dvoj ni ka, 30 Ibid, str. 236. 31 Ibid, str. 238. 32 Ibid, str. 238. 33 Ibid, str. 238. 34 Ibid, str. 238. 35 Ibid, str. 239. 36 Ibid, str. 240. 242
VLADIMIR KOLARIĆ ne ga ti va ni šti ce i ni šti te lja da kle. Mo guć nost za iz gradnju i ob no vu kul tu re na te me lji ma ra ta du ha naj o či gled ni ja je upra vo na pri me ru slo ven skih na ro da, či jom se rat nom sud binom autor ka u ovom ese ju i ba vi. Jer upr kos stra nim uti ca ji ma i me đu sob noj raz je di nje no sti i ne pri ja telj stvu, ide ja za jed ni štva i bli sko sti du hov nih [kur ziv V. K.] in te re sa Sla ve na ži vje la je u sr ci ma mno gih pred stav ni ka sla ven ske in te li gen ci je 37. Osnovna cr ta ko ja je ve zi va la ove na ro de i ohra bri va la nji ho ve na po re u prav cu (du hov nog) za jed ni štva, bi la je upra vo ona, od stra ne Za pa da naj pre zre ni ja nji ho va oso bi na vi tal nost. Iako ras tr gani, ugnje te ni i po ro blje ni, na hu ška ni je dan na dru go ga u ne čijim ego i stič nim in te re si ma, Slo ve ni su stal no do ka zi va li svo ju ve li ku vi tal nost, ko ja je upr kos pre zi ru ci vi li zi ra nih bar ba ra, ko ji su u njoj na la zi li do kaz o pri pad no sti Sla ve na ni žoj ra si, pred sta vlja la nji ho vu naj bo lju od li ku. 38 Jer duh ra ta, sma tra Iri na Alek san der, uglav nom na met nut agre si ja ma i ma ni pu la cija ma spo lja, kod Sla ve na se ni zao ili je išao upo re do sa ra tom du ha, s du hov nom po bu nom u su prot nost tim istim ci vi li zira nim bar ba ri ma ko ji su duh ra ta po sta vi li iz nad svih ljud skih ide a la 39. U lo gi ci du ha ra ta ko ri šće ni u in te re su ci lje va fa šizma i im pe ri ja li zma, u Dru gom svet skom ra tu se po ka za lo da je upra vo u ra tu du ha sna ga i iz van red na vi tal nost Sla ve na, i ona se oči to va la ne sa mo na Bal ka nu, u ne nad ma šnom he ro izmu Ru si je, u ju go slo ven skoj par ti zan šti ni, u sa mo pri je gor nim pot hva ti ma Po lja ka na svim bo ji šni ca ma sa ve znič kih armi ja, u ma sov nom pri je la zu Slo ve na ca, Bu ga ra i Hr va ta u voj sku Draže Mi ha i lo vi ća, u ne dav no us kr slom hr vat skom Ze le nom ka dru, ko ji je vo dio bor bu pr o tiv cr ne i sme đe re ak ci je 40. Ali rat du ha je za Iri nu Alek san der ka rak te ri sti čan i za stva rala štvo ve ći ne sla ven skih pi sa ca, jer tko je iz ra zi ti je od Sla ve na u knji žev no sti od ra zio pr o svjed, po bu nu i iza zov? Rat du ha obilje žio je cje lo kup no stva ra la štvo Mi ro sla va Kr le že naj ve ćeg pi sca ju go sla ven ske, a mo žda i cje lo kup ne bal kan ske knji ževno sti. 41 U na stav ku ese ja autor ka po no vo na pri me ru Kr le že raz ot kri va svo ja naj du blja sta no vi šta. Jer ov de za nju po sto ji nesum nji vo je din stvo iz me đu stva ra la štva i bi o gra fi je, de la i ži vota ve li kog pi sca, s tim što tom istin skom umjet ni ku bi o gra fi ja ni je uvje to va la stva ra la štvo, ne go ga je pra ti la 42, a u Kr le ži nom stva ra la štvu-bi o gra fi ji iz dva ja naj pre so li da ri sa nje sa Sr bi jom za vre me Pr vog svet skog ra ta, za tim nje gov an ti mi li ta ri zam, i na 37 Ibid, str. 192. 38 Ibid, str. 192. 39 Ibid, str. 192. 40 Ibid, str. 193. 41 Ibid, str. 193. 42 Ibid, str. 194. 243
VLADIMIR KOLARIĆ po slet ku dru štve nu bor bu, gde iza zi va učma lost, ku ka vič luk, ego i zam, no si te lje austrij skih odo ra, ko ji su pri vre me no ski nu li car sko-kra ljev sko od lič je, ne moć ne in te lek tu al ce ko ji su se udalji li od na ro da, zbu nje ne ne u ro ti ča re, pr o da ne či nov ni ke ali naj va tre ni jim i naj jed no stav ni jim ri je či ma bra ni one ko ji od gova ra ju za dru ge, ko ji pa te i is pa šta ju 43. I kao što je nje go va bor ba pr o tiv Glem ba je vih na rod nom hr vat skom tlu bi la od po je di nač nog do op ćeg bor ba s bu du ćim kvi slin zi ma hr vatskim, srp skim, polj skim, slo vač kim..., ta ko ne ma po seb nih, po je di nač nih pr o ble ma, po sto ji mje sni de talj op će ga pr o ble ma, i kr oz taj mje sni de talj raz ot kri va se uni ver zal na tra ge di ja. Razli či te ge o po li tič ke si tu a ci je, raz li či ti pu te vi, ali za jed nič ka sudbi na 44. Rat du ha i umet nič ko stva ra la štvo jed nog rat ni ka du ha je ta ko bor ba za slo bo du na svim rav ni ma i svim ni vo i ma opšto sti, i svu da ta mo gde je slo bo da po ro blje na, sa isto rij skom mi si jom is pli va va nja, iz ra nja nja iz tmi ne du go traj nih kr va vih ve ko va 45. Slu čaj Iri ne Alek san der je slu čaj dva de se tog ve ka, nje go ve kr va ve i zbu nju ju će isto ri je, pre i spi ti va nje te melj nih ka te go ri ja mo der nog sve ta. Jer ako po no vo tra ga za žr tve nom pri ro dom umet no sti, ona to ne či ni po vrat kom na pa gan ske obra sce ko ji su stvo ri li tra ge di ju, već po et skim po i sto ve ći va njem ži vo ta i de la pe sni ka sa isto ri jom i kul tu rom na ro da, gde se bor ba za slobo du po je din ca sta pa i te me lji na bor bi za slo bo du na ro da, sve u okvi ru uni ver zal nog čo ve čan stva. Po je di nač no i po seb no sa dr ži u se bi op šte, ono funk ci o ni še po istom ko du, i zbog to ga po jedi nac ne po ti ru ći se be mo že da se po i sto ve ti sa za jed ni com, i ne po ti ru ći vred no sti po seb nog, od no sno lo kal ne za jed ni ce, na ro da, su de lu je u op štem, uni ver zal nom, sve čo ve čan skom. Kul tu ra se upra vo te me lji na tom ko du, i ona je sa ma taj kod, ko ji mo že mo tra ži ti upra vo u ide ji ra ta du ha. Kul tu ra se tu po no vo te me lji na sa mom ži vo tu, na po kre tu, ali bez na iv nih na tu ra li stič kih pred ra su da o po vrat ku pri ro di i uki nu ću ci vi li za ci je. Ta kvo sta no vi šte o dru štvu, kul tu ri i isto ri ji pr o is ti če iz at mos fe re krei ra ne u kru go vi ma pred re vo lu ci nar nih ru skih sim bo li sta, ko jima je autor ka bi la na klo nje na u mla do sti, od no sno u ne ku ru ku pred sta vlja se ku la ri zo va ni od jek nji ho vih uče nja, naj pre u te žnji ka sve op štem, sve čo ve čan skom, uz nu žno raz li ko va nje legi o na od sa bor no sti, 46 gde u pr vom po je di nac ne sta je dok se u dru gom is pu nja va. Ta ko đe, ne spor no uko re nje no u mo der nom, ta kvo sta no vi šte mo žda u naj ve ćoj me ri aso ci ra na ono je din stvo ži vo ta i de la, pod vig pre ma slo bo di, in si sti ra nje na ne ras ki di vo 43 Ibid, str. 195. 44 Ibid, str. 196. 45 Ibid, str. 197. 46 Videti: Иванов В., Родное и вселенское, Москва1994, str. 96. 244
VLADIMIR KOLARIĆ sti ve ze iz me đu pri rod nih i gra đan skih pra va, slo bo di sa ve sti i pra vu na ro da da upra vlja svo jim po slo vi ma, pri sut no u učenju i de lat no sti jed nog od oče va ame rič ke de mo kra ti je, To ma sa Pejna (Pa i ne), či je su ko sti, se ti mo se, raz ve ja ne ne zna no kud. 47 Se man tič ka i vred no sna za o štre nost iz me đu sta rog i no vog ov de je iz ra že na, ali ni kad u me ri ko ja bi vo di la de struk ci ji, već sa osnov nim kri te ri ju mom u kul tu ri, onoj kul tu ri ko ja je duh i slo bo da. Ma ko li ko se to mno gi ma ne do pa da lo, su štin ska naklo nje nost Iri ne Alek san der ju go slo ven skoj par ti zan šti ni i ju go slo ven skom so ci ja li zmu, ute me lje nim na po mi re nju ide ja re vo lu ci je i na ci o nal ne ne za vi sno sti 48, ali ne na na čin sta lji ni stičkog na ci o nal nog so ci ja li zma, 49 u skla du je sa nje nim naj du bljim uve re nji ma, uve re nji ma ni ka da pre te ra no uda lje nim od po li tič ke i ži vot ne prak se, ali uvek na vi si ni i u di ja lo gu na te melj nim ideja ma epo he. Iri na Alek san der je jed na od onih ne ta ko br oj nih lič no sti ko je su ju go slo ven sku kul tu ru i kul tu re ju go slo ven skih na ro da iz di za le na ni vo uni ver zal ne ide os fe re, na ni vo su delo va nja u iz grad nji i pre no še nju naj pro gre siv ni jih ide ja od re đene epo he. Ona je že le la da ju go slo ven sko is ku stvo i is ku stvo ra ta du ha bu de jed no te isto. 47 Videti: Pejn T., Prava čoveka, Beograd 1987, str. 94, 112, 201, 209. 48 Videti: Fire F., Prošlost jedne iluzije, Beograd 1996, str. 492. 49 Ovde se ima u vidu stav Borisa Grojsa o socijalističkom realizmu kao obliku nacionalnog socijalizma, karakterističnog za evropsku kulturu tridesetih, sa odjecima u njudilovskoj Americi (v. Grojs B., Umetnost utopije, Beograd 2011). Koncept nacionalnog socijalizma se ovako ne svodi na liberalistički koncept totalitarizma. Takođe, i pored jasnih liberalističkih uticaja, stanovište Irene Aleksander, za tu priliku isuviše socijalističko, ne možemo poistovetiti sa savremenim idejama liberalističkog kulturalizma i liberalnog nacionalizma (v. Arent H., Izvori totalitarizma, Beograd 1998. i Tamir J., Liberalni nacionalizam, Beograd 2002). 245
VLADIMIR KOLARIĆ LI TE RA TU RA: Alek san der I., Svi ži vo ti jed ne lju ba vi, pri re dio Luk šić I., Za greb 2003. Alek san der I., Sa mo či nje ni ce, mo lim!, pri re dio Luk šić I., Za greb 2007. Alek san der I., Do u glas Twe ed i osta li, pri re dio Luk šić I., Za greb 2011. Arent H., Iz vo ri to ta li ta ri zma, Be o grad 1998. Цивьян Ю., На подступах к карпалистике. Движение и жест в литературе, искусстве и кино, Москва 2010. Fire F., Prošlost jedne iluzije, Beograd 1996. Grasi E., Teorija o lepom u Antici, Beograd 1974. Grojs B., Umetnost utopije, Beograd 2011. Иванов В., Родное и вселенское, Москва 1994. Kolarić V., Snobizam, dendizam, kemp, u: Treći program broj 147, Beograd 2010, str. 245-257. Kolarić V., U kome su i kaktusi cveće slobode, u: Ruski almanah broj 17, Beograd 2011, str. 257-258. Kovalov O., Zvezda nad stepom: Amerika u ogledalu sovjetskog filma, u: Ruski almanah broj 11, Beograd 2006, str. 161-171. Kozincev G., Ekscentrizam, u: Ruski almanah broj 13, Beograd 2008, str. 143-152. Pejn T., Prava čoveka, Beograd 1987. Tamir J., Liberalni nacionalizam, Beograd 2002. Тынянов Ю., Поэтика. История литературы. Кино, Москва 1977. Vladimir Kolarić University of Arts in Belgrade, Faculty of Drama Arts, Belgrade CULTURE BETWEEN THE WAR OF SPIRIT AND THE SPIRIT OF WAR: THE CASE OF IRINA ALEKSANDER Abstract This paper explores the concept of culture in the work of a Russian immigrant writer Irina Aleksander (1900-2002), based on the concepts of the war of spirit and the spirit of war, which is important for understanding of her aesthetic and political ideas, as well as her artistic and socio-political activities. Key Words: culture, the spirit of war, the war of spirit, Irina Aleksander, Miroslav Krleža 246
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI Megatrend univerzitet, Fakultet za kulturu i medije, Fakultet za poslovne studije, Beograd DOI 10.5937/kultura1237247C UDK 7.01 7.037/.038 stručni rad ĐUBRETARI I/ILI UMETNICI: DA LI JE NEKULTURNO VELIČATI OTPATKE Sa že tak: U ovom ra du autor ke po ku ša va ju da is tra že sa vre me ni od nos umet ni ka pre ma ot pa ci ma in du strij ske pro iz vod nje i nje go vu spre gu sa dru štvom. Ta ko đe, u ra du se is pi tu je fi zič ko, kao i men tal no, za ga đe nje čo ve ka sa vre me nog dru štva, i ulo ga umet ni ka kao sve do ka i vi zi o nara. Od ba če ni pred me ti, is ko ri šće ni i na pu šte ni, po put umor nih sta ra ca, po sta li su no vi pred me ti obo ža va nja i op se si je jed nog kru ga umet ni ka. Po sta vlja se pi ta nje ka ko je do šlo do to ga da đu bre i ot pad, od no sno broj ni od ba če ni i is tro še ni pro iz vo di in du strij ske pro iz vod nje i ma sov ne kul tu re po sta nu le gi tim no po što va ni. Ključ ne re či: đu bri šte, umet nost, ido la tri ja, ne sve sno Uvod Fe ti ši za ci ji upo treb nih, in du strij skih pred me ta i pro iz vo da, bit no su do pri ne li pop art umet ni ci 60-ih go di na 20. ve ka, ko ji be le že svet ko ji ih okru žu je, na na čin na ko ji se iz ra ža va re kla ma. Podra ža va ju ći kul tu ru sva ko dnev ni ce, umet ni ci su pre ne li upo trebne pred me te u li kov no stva ra la štvo i se rij ski pro iz vod je po stao pred met ori gi nal nog umet nič kog de la. U skla du sa stan dar di zaci jom i umno ža va njem pred me ta, ta kva re ak ci ja umet ni ka je vero vat no bi la iz ve sna ako se umet nik po sma tra kao sa vre me nik ko ji pri ma in for ma ci je iz spo lja šnjeg sve ta i pre no si ih kroz lični umet nič ki iz raz. Me đu tim, po sta vlja se pi ta nje ka ko je do šlo do to ga da đu bre i ot pad, od no sno broj ni od ba če ni i is tro še ni pro iz vo di in du strij ske pro iz vod nje i ma sov ne kul tu re, po sta nu 247
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI le gi tim no po što va ni? Da li je svet umet ni ka po stao niz ise ča ka i ot pa da ka, a sve to je din stvo sa mo od raz spo lja šnje ši zo fre ni je? U ovom ra du će se is tra ži va ti ulo ga umet ni ka u po dra ža va nju i pro mo vi sa nju pro iz vo da ma sov ne kul tu re, sa na gla skom na istro še ne pro iz vo de, od no sno đu bri šte. Ta ko đe se is tra žu je i ulo ga umet ni ka u bor bi pro tiv glo bal nog fi zič kog i men tal nog za gađe nja, kao i mo guć no sti za is ka zi va nje tra di ci o nal no shva će nog poj ma le pog. Raz vo ju umet no sti, či ji je cilj bio da is ka že duh ne u to lji ve po trošač ke gla di za ro ba ma in du strij ske pro iz vod nje, do pri ne li su poje di ni umet ni ci ko ji su do ve li do to ga da se iz bri še gra ni ca iz među in du strij ske pro iz vod nje i li kov nog stva ra la štva, i utr li put izjed na ča va nju sa mog pro ce sa na stan ka, po i sto ve ći va nja i umnoža va nja no ve vr ste pro iz vo da. Sa dru ge stra ne, no vi ja umet nič ka stru ja nja u 20. ve ku (avan gar da) do ve la su do odva ja nja este ti ke od tra di ci o nal no le pog 1 i nje nog pro ši ri va nja na ru žno, kao i na mno ge dru ge kom po nen te ko je su u ra ni jem pe ri o du sma tra ne za iz ra zi to ne e stet ske. Kao ra di kal ni ob lik umet no sti, ko ji se za laže za iza zi va nje eks ce sa u umet no sti i kul tu ri, pro ble ma ti zu ju ći, re vi ta li zu ju ći, ne gi ra ju ći i od ba cu ju ći estet ske, umet nič ke, moral ne i ide o lo ške nor me do mi nant ne kul tu re, avan gar da uti re put no voj po tro šnji zna če nja u post mo der noj kul tu ri. 2 Ta ko je ot pad in du strij skog sve ta udru žen sa este ti kom ru žnog po stao no vi vid bun ta ili po tvr de raz vo ja bu du ćeg sve ta. Ne pre gled ne de po ni je sa jed ne stra ne, a sa dru ge ha os i tra u ma iz be zu mlje nog po je dinca, ko ji kao bez lič ni lu tak pre bi ra po đu bri štu svo je pod sve sti, po sta li su no vi vid ana lo gi ja u od no su na pri rod no okru že nje, za sa vre me nog umet ni ka. Po zi va ju ći se na Jun go ve sta vo ve, Eko, na vo di da je ono što je ru žno da nas, znak i pre te ča ve li kih, nastu pa ju ćih pre o bra ža ja su tra šnji ce 3. Me đu tim, u raz vr sta va nju ni voa ru žnog, on na vo di da su avan gard ni umet ni ci kat kad prika zi va li ru žno po se bi i for mal no ru žno, dok bi po ne kad jedno stav no una ka zi li sop stve ne sli ke. U ovom slu ča ju, pu bli ka je na nji ho va de la gle da la kao na pri mer ne u met nič ki ru žnog i nije ih sma tra la le pim pred sta vlja njem ru žnih stva ri, već ru žnim pri ka zom stvar no sti 4. 1 Tra di ci o nal no shva će no, estet sko pod ra zu me va sklad sa kom po zi cij skim geo me trij skim za ko ni to sti ma ko je stva ra ju ide al ne od no se i ob li ke, pri ka zi vanje uni ver zal ne su šti ne sve ta i iz ra ža va nje unu tra šnje nu žno sti, sa bra no sti i uz vi še no sti umet ni ka. Šu va ko vić M., Poj mov nik te o ri je umet no sti, Be o grad 2011, str. 229. 2 Ibid., str. 607. 3 Eko U., Isto ri ja ru žno će, Be o grad 2007, str. 365. 4 Ibid. 248
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI Po je di ni mo der ni umet ni ci ko ji su omo gu ći li da se ovaj no vi vid stva ra la štva po ja vi i po sta ne sa stav ni deo svet ske umet ničke sce ne (Pa blo Pi ka so, Ro bert Ra uschen berg, Ed ward Ki enholtz, Jim Di ne, Cla es Ol den burg, Al lan Ka prow, Bru ce Conner, Joseph Cor nell, Al ber to Bur ri, John Cham ber lan, i mno gi dru gi) utr li su put broj nim sa vre me nim stva ra o ci ma ko ji ma je đu bre po sta lo sa stav ni deo ži vo ta u kon tek stu glo bal nog za ga đi vanja na svim rav ni ma. U ovom pre o bra ža ju u po gle du na svet sva ka ko su do pri ne li ra zni vi do vi fi zič kog, ali i men tal nog zaga đe nja. Kao pri mer pre o bra ža ja po gle da na svet i re ak ci je na broj ne vi do ve fi zič kog za ga đe nja, sva ka ko se mo že na ve sti jedan od vi zu el nih umet ni ka, fo to graf Mi srač (Ric hard Mi srach) ko ji naj pre fo to gra fi še pre div ne pej za že, a po tom se po ste pe no sfe ra nje go vog in te re so va nja pre no si na po sle di ce nu kle ar nih pro ba. Nje go ve fo to gra fi je po zna te pod na zi vom Ja ma (The Pit), kao deo ši reg opu sa (De sert Can to) na ko ji ma je pri kazan ho lo ka ust nad ži vo ti nja ma, upo re đi va ne su sa Pi ka so vom Ger ni kom, sa po seb nim zna če njem gde se gu bi gra ni ca iz me đu do ku men tar nog i ale go rij skog. 5 Tro va nje vo de, va zdu ha i ze mlje, po mor bi lja ka, ži vo ti nja i ljudi, ot pad i de po ni je, na ša su sva ko dnev ni ca. Umet ni ci ko ji kroz vid an ga žo va ne umet no sti, kri tič ki sa gle da va ju svet, upo zo ra vaju na mo ral no opa da nje čo ve čan stva i nje go ve po sle di ce. Ipak, po sta vlja se pi ta nje u ko joj me ri je umet nik od go vo ran za usmera va nje čo ve čan stva i da li je nje go va ulo ga da do ku men tu je, šo ki ra ili usme ra va ka ne če mu što je uz vi še no i što pred sta vlja ideal ka ko me se te ži? Da li se bu đe nje čo ve čan stva naj jedno stav ni je ostva ru je mor bid nim sen za ci o na li zmom ko ji nas sva ko dnev no okru žu je u me dij skim sli ka ma, ili se taj is ko rak u ci lju otre žnje nja na ci je mo že spro vo di ti i pu tem tra di ci o nal no shva će ne este ti ke? Este ti za ci ja ot pa da ka i/ili mi stič no sa gle da va nje Ko zlo vač ki po sta vlja pi ta nje o to me u ka kvoj su ve zi umet nost i ot pa dak, ako je za umet nost uobi ča jen si no nim stva ra la štvo, a za ot pa dak se ve zu je is tro še nost i bes ko ri snost. 6 Raz li ku ju ći or gan ski od neo r gan skog ot pa da, on us po sta vlja kao osnov no svoj stvo obe vr ste pro pa dlji vost i po nov nu asi mi la ci ju u pri rod 5 Da vis M., Eco ci de in Marl bo ro Co un try, in: Over the Ed ge: Re map ping the Ame ri can West, eds. Va le rie J., Mat su mo to V.J. i Al lmen din ger B., Ber keley Los An ge les 1999, str. 346. 6 Kozlovački D., Treš-art kao iščitavanje savremenog sveta kroz umetnost, Koraci, br. 1 3, Kra gu je vac 2012, str. 162, 5. ok to bar 2012, http://www.ko ra ci ca so pis.com/br O JE VI/Ru bri ke%201-3%202012/_pdf/oku lar/ko RA CI%201-3%202012%20D%20Ko zlo vac ki.pdf 249
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI ni tok, na vo de ći da se i neo r gan ski ot pad, iako spo ri je, ras pa da i vre me nom gu bi funk ci ju, ob lik i zna čaj. Me đu tim, on is ti če kao raz li ku upra vo to da je me sto na ko me su se ne ka da od la ga li or gan ski vi ško vi pred sta vlja lo sve ti li šte, a da je me sto na kome se da nas od la žu ne po treb ne tvo re vi ne neo r gan skog po re kla đu bri šte. 7 Dru štvo ko je ka rak te ri še slo že nost, go mi la nje pred me ta i mikro do ga đa ja u sva ko dnev nom ži vo tu i usit nja va nje stva ra lačkog či na bez po sle di ca 8, pro iz vod je po ste pe ne in du stri ja li zaci je i otu đe no sti ko ja pro iz la zi iz no vo u spo sta vlje nog od no sa na re la ci ji čo vek-pred met 9, a po tom, ot pa dak. Na go mi la va nje pred me ta, pod iz go vo rom nji ho ve funk ci o nal no sti, omo gu ći lo je po je din cu da za do vo lji mi ni mum (na met nu tih) kva zi e stetskih po tre ba. Mol na vo di funk ci ju spon ta no sti u za do volj stvu ko ja je stra na ide ji tran sce dent ne le po te ili ru žno će, gde kič po je din cu za pra vo do no si ogra ni če no i in di rekt no uče šće u eks tra va gan ci ji 10. Na go mi la va nje pred me ta u sva ko dnev nom ži vo tu i nji ho vo preno še nje u sfe ru umet no sti, za po če lo je ka da su nad re a li sti pono vo ot kri li ra dost go mi la nja kao jed nu od ka rak te ri sti ka ki ča i za ne ma ri li stva ra la štvo u ko rist stvo re nog pred me ta. 11 Me đutim, Ko zlo vač ki na vo di da se i po sto ja nje umet no sti i ot pa da ka (u ovom slu ča ju in du strij ske pro iz vod nje) za sni va na go mi li kao mno štvu po seb no sti ko je se vra ća ju u raz li či tim ob li ci ma. Oba pu ta je ne gi ra ju ći, od ba cu ju ći od nos upo sta vljen od gra da, raz li ka je u to me što je umet nost pro te ra na još iz an tič kog, ideal nog po li sa, dok je ot pad od stra njen iz mo der nih, in du strij skih me ga lo po li sa 12. Kemp 13 sen zi bi li tet je igrao bit nu ulo gu u pro mo vi sa nju este ti ke ot pa da ka i ru žnog. Na iz ve stan na čin, ve li ki broj no vo na sta lih umet nič kih ra do va, ko ji se ba ve ovom te ma ti kom, pred sta vlja pro du že tak kon cep ta ko la ža i asam bla ža ko ji je raz vi jen po četkom 20. ve ka. Raz ma tra ju ći pro blem este ti za ci je ot pa da, Kar 7 Ibid., str. 163. 8 Mol A., Kič: umet nost sre će, Niš 1973, str. 67. 9 Ibid., str. 48. 10 Ibid. 11 Ibid., str. 128. 12 Kozlovački D., op.cit., str. 166. 13 Kemp je, pre ma od re đe nju Su zan Zon tag (Su san Son tag), kao na čin gle da nja na svet, a ti me i kao estet ski fe no men, iz me đu osta log, lju bav pre ma svemu što je ne pri rod no, ve štač ko, vul gar no i pre u ve li ča no. Son tag S., No tes On Camp, Par ti san Re vi ew Vol. XXXI, Bo ston 1964, str. 515 530, 02. mart 2012, http://www9.ge or ge town.edu/fa culty/irvi nem/the ory/son tag-note son Camp-1964.html 250
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI lson (Al len Car lson) se su prot sta vio svi ma ko ji su sma tra li da se i đu bre po red pu ta, ako je po sma tra no iz pra vog ugla, mo že tu ma či ti kao umet nost. On na vo di da se kemp raz vi jao ru ku pod ru ku sa od re đe nim po kre ti ma avan gard ne umet no sti, od ko jih su po je di ni če sto po dra ža va li stva ri po put bil bor da i li men ki, dok su dru gi po vre me no ko ri sti li sme će i ot pad kao sred stvo iz ra žava nja. 14 Me đu tim, još je Di šan (Mar cel Duc hamp) iz ja vlji vao: Pred met ko ji uz ne mi ra va to je pr vi ko rak ka umet no sti 15. Ipak Jun go vo tu ma če nje Di ša na se ne svo di na uobi ča je nu grubu ana li zu umet ni ka đu bre ta ra, već se pre raz vi ja upo re do sa al he mi jom, od no sno du bljim is tra ži va njem mi ste ri je i po ni štava njem pred me ta, da bi se ot kri la nje go va su šti na. 16 Uz no še nje pred me ta sa pri zvu kom ma gi je, o ko joj Jung 17 go vo ri su prot stavlja ju ći sa jed ne stra ne Ka zi mi ra Ma lje vi ča (ap strakt no), a sa dru ge Mar se la Di ša na (ma te ri jal no), od no sno dve kraj no sti ko je se, po nje mu, de ša va ju još u do ba re ne san se kao su kob zna nja i ve re (pri ro de i du ha, sve sti i ne sve snog), do ve le su do ko lek tivnog psi hič kog ras ce pa ko ji je stvo rio svoj sim bo lič ki iz raz u moder noj umet no sti. Ipak tra di ci ja sred njeg ve ka pre ne la se do savre me nog do ba u okvi ru ide je o ma gič nom pred me tu i skri ve noj du ši stva ri, jer su i al he mi ča ri čak i na ma te ri ju, ze malj sku tvar, pre no si li do sto jan stvo svog re li gi o znog nu tre nja (...) Pra vi lo da se tra že ni dra go ce ni pred met na la zi u pr ljav šti ni 18. Sli ka nje pred me ta ili nje go vo ob li ko va nje u pro sto ru kao doži vljaj sve tov nog ili sa kral nog, iz me šta nje nje go vog iz vor nog me sta i ulo ge po sred ni ka iz me đu dva sve ta, u pro stor u ko me po sta je umet nič ko de lo, vre me nom će se pre ne ti u ra van in dustrij ske sfe re. Re pro du ko va ni pro iz vod 19, u bez broj isto vet nih pri me ra ka, po sta će auten tič no umet nič ko de lo, pla kat, po ster, fo to gra fi ja ili wall pa per na ekra nu. Me đu tim, nje go va ma gi ja, spo sob nost da za ča ra vu če po re klo iz vre me na ka da su sli karstvo i va jar stvo po sta ja le za bra nje ne umet no sti, a ka da su se 14 Leddy T., The Aest he tics of Junkyards and Ro ad si de Clut ter, Con tem po rary Aest he tics No. 6, Ann Arbor, MI 2008, 5. august 2012, http://www.con tempa est he tics.org/new vo lu me/pa ges/artic le.php?artic leid=511 15 Јung K., Čovek i njegovi simboli, Beograd 1996, str. 318. 16 O pa ra le li sa mi stič nim ilu stra ci ja ma i Di ša no vim sli kar stvom, od no sno prika zi va njem za vr šnog pr o ce sa pre o bra ža ja u re tor ti pri li kom al he mij skog pro ce sa, de talj ni je vi di u: Schwartz A., Mar cel Duc hamp, Mi la no 1986, str. 36 40. 17 Јung K., op.cit., str. 318. 18 Јung K., op.cit., str. 319. 19 Kič i šund su na sta li kao re zul tat na ra slih i iz me nje nih kul tur nih po tre ba onih slo je va sta nov ni štva, ko ji su u vre me in du strij ske re vo lu ci je ras ki nu li ve ze sa svo jim tra di ci o nal nim kul tu ra ma i ose tiv ši po tre bu za no vim kul tu ra ma, po sta vi li zah tev za no vim kul tur nim pr o iz vo di ma. Илић М., Те о ри ја и фило зо фи ја ства ра ла штва, Ниш 1979, str. 59. 251
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI umet ni ci kao maj sto ri mno gih taj ni pri ro de (...) tak mi či li sa bogo vi ma 20. Ipak, mi ste ri ja stva ra nja ko ja je sma tra na pri vi le gijom po je di nih lič no sti i do vo di la ih na pi je de stal po lubožanstva isto vre me no sa strep njom i ne kom vr stom obo ža va nja, danas je po sta la do stupna svi ma, ali ni da nas ipak kao da ni je na me nje na sva ko me. Od ba če ni pred me ti, is ko ri šće ni i na pu šte ni, po put umor nih sta raca, po sta li su no vi pred me ti obo ža va nja i op se si je jed nog kru ga umet ni ka. Be ži vot ni pred me ti, ske le ti po tro šač kih or ga ni za ma ko ji pa ra zi ti ra ju na hu ma no id nom stro ju in du stri ja li za ci je, prona la ze svo je me sto sve če šće u ga le ri ja ma kao hra mo vi ma lju di, a ne bo go va. Ipak, no vi ido li i da lje sa dr že ča ro li ju ne do ku či vog, a ve ro va nje u nji ho vu ma gi ju ni je uz dr ma no; oni su sre di šta ak ci je, oni sa mi dej stvu ju ili se pre ko njih dej stvu je. U ono li koj me ri u ko li koj ve ro va nje u iden ti tet sli ke i mo de la pre o vla da va, ob lik li ka ni je va žan. Čo vek pro jek tu je svo ju ha lu ci na tor nu vizi ju na pred met. Idol po sto ji bla go da re ći sve moć no sti mi sli 21. U tom bi so ci ja tiv nom sve tu, od no sno sve tu ima gi na ci je i svetu stvar no sti ko ji se uza jam no pre pli ću 22 i pred met sa dr ži dva aspek ta: onaj ko ji obič no vi di mo i ko ji vi di sva ko, i sa bla sni, me ta fo rič ki aspekt ko ji vi de sa mo ret ki po je din ci u tre nu ci ma vi do vi to sti i me ta fi zič ke me di ta ci je 23. U kon tek stu po ku ša ja da se na umet nič ki na čin pri ka že đu bri šte, ot pa ci i raz li či ti vi do vi za ga đi va nja, u ovom slu ča ju, pr ven stve no ne po treb nim pred meti ma, na vo de ći pri mer de la Đor đa de Ki ri ka, Jung go vo ri o to me da je čo vek li šen svo je du še, lu tak bez li ca te sto ga i bez sve sti. To je fi gu ra usto li če na na po sto lju od sme ća. 24 U skla du, sa ovim ose ća njem, čo vek sa vre me nog do ba ose ća sve du blju po tre bu za sa mo po tvr đi va njem i sa mo re pre zen ta ci jom i, pu tem umnoža va nja lič nih sli ka ili krat kih fil mo va, te ži da se ose ti de lom za jed ni ce, da po tvr di lič no po sto ja nje i da ga do ka že. Ta op sednu tost za da va njem po tvr de o lič nom po sto ja nju, u eri do ga đa ja bez po sle di ce 25 omo gu ći la je da lu da ke, ne ka da ne mu šte, da nas oslu šku je ceo svet [jer je] pro na đe na ši fra po ko joj mo gu da se pri me nji ho ve po ru ke 26. O pred sto je ćem uz di za nju pro iz vo da in du strij ske pro iz vod nje na ni vo ido la, či je će obo ža va nje do ve sti do to ga da po klo nici iz gu be li ce za rad na lič ja, ve o ma do bro go vo ri Ol braj to va 20 Kris E., Psi ho a na li tič ka is tra ži va nja u umet no sti, Be o grad 1970, str. 48. 21 Ibid., str. 49. 22 Ilić M., op. cit., str. 116. 23 Јung K., op.cit., str. 321. 24 Јung K., op.cit., str. 325. 25 Bo dri jar Ž., Si mu la ci ja i si mu la kru mi, No vi Sad 1991, str. 159. 26 Ibid., str. 136. 252
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI (Albright Ivan) sli ka (sli ka 1) Pro zor (The Win dow). 27 U mnoštvu naj različi ti jih is tro še nih pred me ta, ko ji iz pro zo ra iz vi ru u spo lja šnji svet, na slu ću je se po ten ci jal ni sta nov nik, za tr pan is ko ri šće nim upo treb nim pred me ti ma iz sva ko dnev nog ži vota. Đu bri šte iz ko jeg vi ri sa mo jed na, le va ru ka, uka zu je i na za gu še nu pod svest čo ve ka na šeg sve ta ko ji je pod jed na ko opsed nut i pred me ti ma i in for ma ci ja ma i ko ji ih skla di šti po put hrč ka sve dok ga nje go va lič na op se si ja ne pre va zi đe i pre tvo ri se u nje go vu je di nu stvar nost. Sa dru ge stra ne, na ve de na sli ka no si i iz ve snu mi sti ku, i tra ga nje za dra go ce nim ka me nom mudro sti. Sli ka Pro zor pri ka zu je gu sto struk tu ral no tki vo ilu zi je re al nih pred me ta gde sva ki pred met pred sta vlja jed nu po seb nu struk tu ru de lji vih te le sa i gde se opet če sti ce mi kro sve ta sta pa ju tra že ći čo ve ku uto či šte i za vi čaj (...) Sve pu ta nje vre me na pre seca ju se na jed noj po vr ši ni sa da šnjeg. Na toj po vr ši ni po ja vlju ju se pred me ti ko ji sta re, pred me ti ko ji su či ste ozna ke vre me na, pred me ti ko ji su či ste ozna ke ljud ske sud bi ne. 28 Ti, ljud ski otisci na pu ta nji isto ri je 29 osli ka va ju je dan svet ko ji je de lo čo veko ve po tre be da pod re di pri ro du, da je pre o bli ku je i pri la go di lič nim po tre ba ma. Taj ve štač ki pro iz vod, ta ko da lek od pri ro de, da nas je do sti gao vr hu nac otu đe nja od sve ta ko ji je čo ve ko vo pri rod no sta ni šte i nje go va spo na sa svim te ma ma ko je da nas na iz ve stan na čin pred sta vlja ju ta bu u svo joj naj či sti joj for mi: duhov nost, sta rost i smrt. Grad ko ji stva ra đu bri šte, de po ni je i ko ji sva ko dnev no no si po tre bu za no vim pred me ti ma, in for ma ci ja ma i do ži vlja ji ma, uka zu je i na otu đe nje po je din ca ko ji je upla šen, sam i ne za do vo ljan. Po tre ba i glad za po se do va njem ma te ri jalnih pred me ta, pre ne ta je i u sfe ru in for ma ci ja, a nji hov kva li tet i su šti na su po ti snu ti i, na iz gled, čak i ne po treb ni, dok po je dinac na do pu nju je emo ci o nal nu pra zni nu. Ta ko se raz vi ja i žudnja za sli ka ma 30, a one su i ve se le i ša re ne i stra šne. Sa stav ni deo nji ho vog po sto ja nja i uslov nji ho vog pri hva ta nja sva ka ko je umnoža va nje i br zi na. Na pri me ru otu đe nja čo ve ka i za gu še nja na sta log od ne iz merne ko li či ne ne po treb nih pred me ta, mo gao se ste ći uti sak da će čo vek, taj bez lič ni lu tak ipak is pli va ti i oslo bo đen pr ljav šti ne ma te ri jal nog sve ta, pro na ći sve tlost du hov nog sve ta. 27 Na ve de na sli ka se uobi ča je no na zi va Pr o zor, što pred sta vlja njen skra će ni na slov. Ceo na slov gla si: Po or Ro om - The re Is No Ti me, No End, No To day, No Yester day, No Tom mor row, Only the Fo re ver, and Fo re ver, and Fo re ver, Wit ho ut End. Mar ter J., The Gr o ve Encyclo pe dia of Ame ri can Art Vol. 1, Oxford 2011, str. 75. 28 Šej ka L., Grad đu bri šte za mak, Be o grad 1982, str. 47. 29 Ibid. 30 Bo dri jar Ž., Dru go od isto ga, Be o grad 1994. 253
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI Je dan na iz gled sa svim dru ga či ji pri mer go vo ri o istom pro blemu. Ipak, na ve de no za ga đe nje ili za gu še nje kao pro iz vod po trošač kog dru štva pri ka za no je iz ugla umet ni ka (umet ni ce u ovom slu ča ju) upa ko va nog u cr nu, pla stič nu ke su za ot pat ke. Na taj na čin sâma umet ni ca po sta je ot pa dak: is ko ri šćen i po tro šen ili skri ven i dra go cen, sa ozna kom Lo mlji vo (Fra gi le) (sli ka 2). Vi zu el na umet ni ca i di rek tor ka ga le ri je stage 候台 BACK u Šanga ju, Džan ker (Su san ne Jun ker), ko ri ste ći svo je te lo kao umetnič ki iz raz, po zna ta je po is tra ži va nju sek su al ne pro ble ma ti ke. Kao biv ši mod ni mo del, sve sna pro vo ka ci je ko ju žen ska fi gu ra, u skla du sa ide a li ma sa vre me nog dru štva, no si i na me će, ona se po i gra va sa us po sta vlje nim obra sci ma le po te i vred no snim ka te go ri ja ma. Me đu tim, njen umet nič ki pri stup ta ko đe ob u hvata po lje đu bri šta. Umo ta na u cr nu pla stič nu ke su za đu bre, usta pre le plje nih se lo tej pom na ko me pi še lo mlji vo, uka zu je na posma tra nje čo ve ka kao ne ke vr ste ot pat ka. Njen fi zič ki iz gled, raz ba ru še na ri đa ko sa, ši rom otvo re ne oči ko je pro vi ru ju iz plastič ne ke se, uka zu ju na al he mij sku mi sao o dra go ce no sti unu tar đu bri šta. Iza nje se na la zi ku ti ja ko ja naj ve ro vat ni je pred sta vlja do dat nu am ba la žu, a sa ma umet ni ca po sta je pro iz vod, ot pa dak, isto vre me no i po že ljan i is tro šen, sa kri ven od jav no sti, sa po rukom da je bez lič ni lu tak oži veo ka da ga je đu bri šte to li ko pre plavi lo da je po no vo po stao lič nost. Po ru ka lo mlji vo u ovom slu ča ju mo gla bi se od no si ti isto vre me no i na krh kost i na sna gu re či, kao i na po tre bu da se za sta ne, za ću ti i umi ri. Po vo dom per for man sa, pod na zi vom Sex, art and Chine se rolls (en), u in ter vjuu da tom Sil vi ji Pin ti li je (Silvia Pin ti lie) za ča so pis Ar tclue, 2011. go di ne, ona na vo di: Moj rad je ve o ma prag ma ti čan. Ne do sta tak mo de la doveo je do to ga da ko ri stim sâmu se be. Ja sam be lo plat no, na ras po la ga nju sve vre me u sva kom in tim nom tre nut ku 31. Sli ka 1. The Win dow, Al bright Ivan 32 31 Pin ti lie S., Su san ne Jun ker - Sex, art and Chi ne se rolls (en), Ar tclue - Eastern Euro pe Art Ma ga zi ne, 2011, 5. august 2012, http://www.ar tclue.net/su san nejun ker-%e2%80%93-sex-art-and-chi ne se-rolls-2/ 32 Pre u ze to iz: The Art In sti tu te of Chi ca go, 5. august 2012, http://www.ar tic. edu/aic/col lec ti ons/art work/93812?se arch_no=17&in dex=129 254
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI Sli ka 2. Sex, art and Chi ne se rolls (en), Su san ne Jun ker 33 U skla du s ana li zom đu bri šta kao me sta pot pu nog gu bit ka lično sti, ali i kao po pri šta bit ke sa vre me nom i pro sto rom, mo gu će ka tar ze ko ja se raz vi ja pu tem pro či šće nja i ot kla nja nja pr ljavšti ne, ma te ri je i te le sno sti, mo gu se na ve sti po sled nje za pi sa ne re či, srp skog umet ni ka i te o re ti ča ra Le o ni da Šej ke, ko ji se podjed na ko ba vio pro ble ma ti kom đu bri šta: Đu bri šte je za me ne ima lo zna čaj pre la znog is ku še nja mo der ne umet no sti; s ti me je mo der na umet nost za me ne za vr še na. Ka da bih se vra tio ži vo tu (ži vot noj sna zi) sli kao bih ona ko ka ko sli ka nje pru ža naj vi še rado sti po uzo ru na sta re maj sto re po ce nu to ga da ne bu dem origi na lan. Mi slim na sli ke sa zna če njem, sa da od la ze ći po ru ču jem svi ma ko ji ovo sle de da na sta ve ne bo je ći se ri zi ka. Sli ka nje je ob lik mo li tve 34. Bri tan ski umet ni ci Nobl (Tim No ble) i Veb ster (Sue Web ster) se ta ko đe ba ve pro ble ma ti za ci jom đu bri šta. Oni in ter ven ci jom menja ju zna če nja od ba če nih pred me ta ta ko da bez ob zi ra na to što su u jed nom tre nut ku bi li od ba če ni, pred me ti ne gu be na svo joj ko mu ni ka cij skoj ulo zi. Nji hov pri stup je po seb no in te re san tan jer uklju ču ju sve tlo sne in sta la ci je ko je spa ja ju fi gu re i nji ho ve od ra ze na dvo di me zi o nal noj po vr ši ni. Na taj na čin oni is tra žu ju ka ko lju di tu ma če ap strakt ne sli ke kroz pri do da to zna če nje. Njiho ve skulp tu re, go to vo uvek sa či nje ne od sme ća, od pred me ta ko ji su is tro še ni i od ba če ni, sa dr že deo u sen ci ko ji se pro jek tu je na plat no kao no va sli ka. Op tič ka ilu zi ja ko ja se stva ra do vo di do su ko blja va nja ži vog i mr tvog, sve tlo sti i sen ke. Iz skulp tu ra od be ži vot nog sme ća for mi ra se sli ka mla di ća i de voj ke. Me đu tim, sen ka mla do sti uvek je na iz ve stan na čin okr nje na. Po ne kad su to gla ve mla di ća i de voj ke ko je su na bi je ne na ko lac, a po ne kad 33 Pre u ze to iz: Pin ti lie S., Su san ne Jun ker - Sex, art and Chi ne se rolls (en), Ar tclue - Eastern Euro pe Art Ma ga zi ne, 2011, 5. august 2012, http://www. ar tclue.net/su san ne-jun ker-%e2%80%93-sex-art-and-chi ne se-rolls-2/ 34 Šej ka L., op. cit., str. 175. 255
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI je to mu ška od se če na gla va ko joj ga vran va di oči. Po ne kad su to či ta ve fi gu re, po ne kad sa mo li ko vi ili pro fi li. 35 Od an ti spome ni ka do sve tlo snih ra do va i pa ra lel nih se kven ci u sen ka ma 36 sve je na ru še no pro ce som tru lje nja i ras pa da nja. Sme će sa stavlje no od mr tvih, is tro še nih pred me ta (or gan skog i neo r gan skog po re kla), sa jed ne stra ne, a sa dru ge stra ne na ru še na mla dost, pre se če na u svo joj ne vi no sti i ra do sti, okr nje na pro pa da njem i sa pre du ku som ta me ko ja se na zi re u ve štač ki pro iz ve de noj svetlo sti, da bi joj po vra ti la mrak, go vo ri o is tra ži va nju mi ste ri je ko ja je svoj stve na sred njo ve kov noj al he mi ji. Uni šta va nje, dovo đe nje do sta nja tru lje nja i ni gre da, da bi se raz vio no vi ži vot, do bi la esen ci ja me đu tim ov de je sve de no na dvo stru ku smrt. I fi gu ra i nje na pro jek ci ja emi tu ju po ru ku o mr tvi lu, tru lje nju i ni šta vi lu. Jung 37, ana li zi ra ju ći isto rij sko i sim bo lič no zna če nje mo der ne umet no sti, na vo di da je ve li ki broj umet ni ka po ku ša vao da do pre s one stra ne po jav no sti pu tem pre o bra ža va nja stva ri na na čin na ko ji su to ra di li sred njo ve kov ni al he mi ča ri. On ta ko đe na vo di da se tu mo že pro na ći po tre ba da se pri stu pi is tra ži va nju mi sti ci zma Ze mlje, te sto ga mo der na umet nost pred sta vlja i iz raz na šeg vreme na, ko ji na dok na đu je hri šćan stvo. Ma ni pu li sa nje ma te ri jom, od no sno po ku ša ji da se ona pre o bra zi za dr ža va ju ći esen ci ju, danas se iz ra ža va ju pro ce som re ci kla že. Al he mij ski ni gre do, od nosno tru lje nje (raš čla nji va nje ele me na ta), pro na la zi svoj iz raz u sa vre me noj teh no lo gi ji gde se đu bri šta shva ta ju kao nus pro dukt ma sov ne pro iz vod nje, a đu bre tre ba da bu de re ci kli ra no i/ili apsor bo va no u ze mlju iz ko je je pro is te klo. S ob zi rom na to da se stva ri ko je pro iz vo di in du stri ja ne mo gu la ko ap sor bo va ti, tehno lo gi ja mo že bi ti sa ta ni zo va na, iz me đu osta log, i kao uvre da pro tiv pri ro de. 38 Pre ma Eko vim 39 re či ma, pod pri ti skom in du strij skog sve ta, po me tro po la ma kroz ko je ku lja ju ne pre gled ne bez i me ne go mi le, umet nik je ose tio da su mu ide a li ugro že ni, a kao ne pri ja telj ske je do ži veo no ve de mo krat ske ide je, i od lu čio da po sta ne drukči ji, skraj nut, kao ari sto kra ta ili uklet nik i po čeo da se tra ži u 35 Me ir L., Lights, Sha dow, (Re)Ac tion: Tim No ble and Sue Web ster Trash Art (PHO TOS), Huf fpost Arts & Cul tu re, 28 no vem ber 2011, 10 sep tem ber 2012, http://www.huf fing ton post.com/2011/11/28/lights-sha dow re ac ti ontim_n_1117141.html 36 Ibid. 37 Јung K., op. cit., str. 335. 38 Sil va R., Di gi tal al chemy: Mat ter and me ta morp ho sis in con tem po rary di gi tal ani ma tion and in ter fa ce de sign, PhD dis ser ta tion, Fa culty of Arts and Sci ences, Uni ver sity of Pittsburgh, Pittsburgh 2005, str. 178 9, 10. jun 2011, http:// www.ci te se erx.ist.psu.edu/vi ew doc/dow nlo ad?doi=10.1.1.92.2177&rep 39 Eko U., op. cit., str. 350. 256
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI bez da ni ma zla i uža sa. On se po zi va na Rem bo o vo pi smo upuće no Po lu De me ni ju (1871) pod na zi vom Ra stro ja va nje ču la, gde autor na vo di: Pe snik po sta je vi do vit pri be ga va ju ći du gom, ogrom nom i smi šlje nom ra stro ja va nju svih ču la. Svim ob li ci ma lju ba vi, pat nje, lu di la; on is tra žu je sam se be, on kroz se be ce di sve otro ve, da bi sa ču vao sa mo kvin te sen ci je. Neo pi si vo mu čenje u ko me mu je po treb na sva ve ra, sva nat čo ve čan ska sna ga, u ko me on po sta je vi še ne go iko ve li ki bo le snik, ve li ki zlo činac, ve li ki pro klet nik, i vr hov ni Uče njak! Jer on sti že do ne zna nog! 40 Za klju čak Pra ve ći pa ra le lu sa Pla to no vim shva ta njem umet no sti, kao neče ga što pred sta vlja ilu zi ju i što je od dru go ra zred nog zna ča ja, Ko zlo vač ki po i sto ve ću je umet nost sa vi škom i ot pat kom. Za umet ni ke u ovoj tvo re vi ni vi še ne ma me sta, jer kao oni ko ji ne po zna ju isti nu a po sta vlja ju se kao da je zna ju, na taj na čin uti ču na na rod i kva re ga uda lja va ju ći ga od nje (...) Umet nost, da kle bi va pro te ra na iz ide al ne dr ža ve, ona je sa da vi šak i ot pa dak. 41 Ipak, s ob zi rom na to da će se umet nost, a na ro či to njen vi zu el ni iz raz, to kom ve ko va po ja vlji va ti i pre o bra ža va ti, Ko zlo vač ki isti če da je upra vo tu nje na slič nost sa ot pat kom kao pred me tom ko ji uvek is pli va va, vra ća se i po ka zu je no va, če sto neo če ki va na zna če nja 42. On na vo di da je, da kle, kao i umet nost, na iz ve stan na čin, i ot pad uvek po no vo pri su tan u okvi ri ma ur ba ne za jed nice na taj na čin što se po no vo po ja vlju je i pro di re kao vi še značan, iako mu se u po čet ku od u zi ma sva ko zna če nje ti me što se od stra nju je. 43 Ide ja o este ti ci ot pa da ka 44 i o no vom uku su, o avan gard no ružnom, ko je je u svom za čet ku sa bla žnja va lo i za pre pa šći valo pu bli ku, vre me nom je pri hva će na kao no vi obra zac le po te, i us po sta vljen je no vi ci klus po nu de i po tra žnje na tr ži štu. 45 U skla du sa ide jom o to me da sen zi bi li tet vi so ke kul tu re vi še nema mo no pol nad is tan ča no šću i da je ma sov na kul tu ra sa stav ni deo ljud ske sva ko dnev ni ce i da je ne što do bro pr ven stve no za to što je stra šno i od vrat no 46 sa vre me ni me di ji su raz vi li spe ci fi čan jezik ko ji je po stao sa stav ni deo kul tu re sva ko dnev nog ži vota. 40 Eko U., op. cit., str. 366. 41 Kozlovački D., op.cit., str. 165. 42 Ibid. 43 Ibid, str. 167. 44 Este ti ka ot pa da ka pre u ze ta je iz iz ja ve En di ja Vor ho la (1975) i nje go ve sklono sti da ra di sa od ba če nim stva ri ma. Eko U., op. cit., str. 388. 45 Ibid. 46 Zon tag S., op. cit. 257
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI Po dra ža va nje pro gra ma uži vo ili nje go vo pre no še nje u vi du svako dnev nih ve sti gde se sme nju ju stra ho te ra to va i ubi sta va sa za bav nim emi si ja ma i re kla ma ma 47, u umet no sti do bi ja svoj iz raz kroz raz li či te vi do ve su ko blja va nja te le snog i du hov nog, ži vog i mr tvog, za bav nog i stra šnog, i sta tič nog i di na mič nog. Ova ve za iz ra ža va se i kroz po ku ša je da se fi gu ra i sli ka ob je dine, a da se vi zu el no opa ža nje po i sto ve ti sa men tal nim pred stava ma. U sve tu me dij ske kul tu re, gde do mi ni ra sli ka pr ven stve no pro pa gand nog ka rak te ra, gde se sve pro da je i gde sve mo že da se ku pi, i gde je i umet nost sve de na na vr stu ro be, umet ni ci se sve vi še okre ću ot pa ci ma, ne če mu što je već ku plje no, is ko ri šće no i od ba če no. Na taj na čin i oni sa mi su po sta li ot pad ni ci, pri pad nici kon tra kul tu re, (ne)kul tu re ko ja obo ža va no ve ido le, skulp ture od sme ća, su prot sta vlja ju ći se na spe ci fi čan na čin ci vi li za ci ji pro iz vo da i po tro šnji ko ja tek tre ba da se de si. Nji ho va za bri nu tost oko pro ble ma glo bal nog za ga đi va nja, kori šće nje ot pa da u ci lju pre o bli ko va nja u umet nost re ci kla že ili iz vo đe nje per for man sa ili di gi tal nih, am bi jen tal nih in sta la ci ja gde je sli ka sa mo tre nu tak, trep taj za no vu pod jed na ko stra šnu sce nu, iseč ci su sva ko dnev ni ce sa ide jom o pre zen ta ci ji kroz vizu ru umet nič kog oka. Ipak, isto ri ja ljud skog po sto ja nja sve do či o to me da na ve de ne stra ho te ni su no va po ja va, a da su raz li či te vr ste za ga đe nja pod jed na ko bri nu le po je din ce i ra ni jih ve ko va: ne ka da je to bi la ku ga, da nas je glo bal no za gre va nje. Me đu tim, po sta vlja se pi ta nje na či na kroz ko ji će se bu du ća vi zu el na umetnost is po lja va ti i da li je svet po stao ve li ko đu bri šte u ko me, ipak, po sto ji dra go ce ni pred met ko ji vre di pri ka za ti i za ko ji se vre di bo ri ti. Po vo dom go di šnje Eco-Art iz lo žbe u Šan ga ju, ko ja pred sta vlja pr ven stve no de la umet ni ka od re ci kli ra nih ma te ri jala, umet nik Jang Jan (Yang Yan) je iz ja vio: Sva ko mo že da bude umet nik. Ni šta ni je ne mo gu će. Ne spu štaj po gled dok je smeće oko te be. To mo že po sta ti tvo je bla go! 48 Ipak, ova ple me nita ide ja svo di umet nost na ni vo za nat stva i is pu nja va Mo lo vu tvrd nju o vra ća nju vred no sti sub ver ziv noj umet no sti u komfo ru sva ko dnev nog ži vo ta. 49 Da nas, umet nik na sto ji da se po sred stvom tzv. di gi tal nih in stala ci ja re pro du ku je u istom tre nut ku na bez broj raz li či tih me sta, da nje go vo umno ža va nje mo že da se pre no si, ali i da mo že da bu de ob no vlji vo. Nje go vo de lo vi še ni je na iz gled sta tič no, ni je tra di ci o nal no, a naj če šće ni je ni le po. Umet nik be le ži tra ge di ju 47 Cvetkovska O. В. i Cvetkovski T., Medijski uticaj na poras tanaturizma: turizam i smrt uživo, Kultura polisa 18, Beograd Novi Sad 2012, str. 81 91. 48 Mant hey E., How green was my art work?, Glo bal Ti mes Twi ster Con test, 13. av gust 2012, 5. ok to bar 2012, http://www.glo bal ti mes.cn/con tent/726693. shtml 49 Mol A., op. cit., str. 98. 258
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI ljud skog pa da, ali isto vre me no i uče stvu je u njoj. Nje gov put ne nu di iz laz jer je i sâm sa mo po sma trač, naj če šće sen za ci o na lan i ne(lep), ne(kul tu ran), ne(objek ti van) i ne(do volj no) uni ver zalan. Kao ta kav, on bi va pri nu đen da sle di avan tu ri stič ke podsti ca je svog na uč nog i in ven tiv nog du ha i da se di vi se bi zbog svo jih iz van red nih do stig nu ća. U isto vre me, nje gov um po kazu je kob nu sklo nost da iz mi šlja stva ri ko je po sta ju sve opa sni je jer pred sta vlja ju sve sa dr žaj ni ja sred stva za ma sov no [du hov no] ubi stvo (...) Ne sta je ugle da nje na pri ro du, a pre o vla da va ugle danje na ljud ski ra zum, tu naj ve ću i naj tra gič ni ju ilu zi ju (...) Me đutim, pri ro da bi mo gla da pre tek ne sve na še po ku ša je, ta ko što će okre nu ti pro tiv čo ve ka nje gov vla sti ti stva ra lač ki um 50. LI TE RA TU RA: Bo dri jar Ž., Si mu la ci ja i si mu la kru mi, No vi Sad 1991. Bo dri jar Ž., Dru go od isto ga, Be o grad 1994. Cvetkovska O. V. i Cvetkovski T., Medijski uticaj na porast tanaturizma: turizam i smrt uživo, Kultura polisa 18, Beograd Novi Sad 2012, str. 81 91 Da vis M., Eco ci de in Marl bo ro Co un try, in: Over the Ed ge: Re mapping the Ame ri can West, eds. Mat su mo to V.J. i Al lmen din ger B., Berke ley Los An ge les 1999. Eko U., Isto ri ja ru žno će, Be o grad 2007. Ilić M., Теorija i filozofija stvaralaštva, Niš 1979. Јung K., Čovek i njegovi simboli, Beograd 1996. Kris E., Psi ho a na li tič ka is tra ži va nja u umet no sti, Be o grad 1970. Leddy T., The Aest he tics of Junkyards and Ro ad si de Clut ter, Con tempo rary Aest he tics No. 6, Ann Ar bor, MI 2008, 5. august 2012, http:// www.con tem pa est he tics.org/new vo lu me/pa ges/ar tic le.php?ar ticleid=511 Mar ter J., The Gro ve Encyclo pe dia of Ame ri can Art Vol. 1, Ox ford 2011. Me ir L., Lights, Sha dow, (Re)Ac tion: Tim No ble and Sue Web ster Trash Art (PHO TOS), Huf fpost Arts & Cul tu re, 28 no vem ber 2011, 10 sep tem ber 2012, http://www.huf fing ton post.com/2011/11/28/lightssha dow re ac ti on-tim_n_1117141.html Mol A., Kič: umet nost sre će, Niš 1973. Pin ti lie S., Su san ne Jun ker Sex, art and Chi ne se rolls (en), Ar tclue - Eastern Euro pe Art Ma ga zi ne, 2011, 5. august 2012, http://www.artclue.net/su san ne-jun ker-%e2%80%93-sex-art-and-chi ne se-rolls-2/ Schwartz A., Mar cel Duc hamp, Mi la no 1986. 50 Јунг К. Г., op. cit., str. 108 109. 259
V. CVETKOVSKA OCOKOLJIĆ i T. CVETKOVSKI Sil va R., Di gi tal al chemy: Mat ter and me ta morp ho sis in con tem porary di gi tal ani ma tion and in ter fa ce de sign, PhD dis ser ta tion, Fa culty of Arts and Sci en ces, Uni ver sity of Pittsburgh, Pittsburgh 2005, str. 178 9, 10. jun 2011, http://www.ci te se erx.ist.psu.edu/vi ew doc/downlo ad?doi=10.1.1.92.2177&rep Son tag S., No tes On Camp, Par ti san Re vi ew Vol. XXXI, Bo ston 1964, str. 515 530, 2. march 2012, http://www9.ge or ge town.edu/faculty/ir vi nem/the ory/son tag-no te son Camp-1964.html Šej ka L., Grad đu bri šte za mak, Be o grad 1982. Šu va ko vić M., Poj mov nik te o ri je umet no sti, Be o grad 2011. Violeta Cvetkovska Ocokoljić and Tatjana Cvetkovski Megatrend University, Faculty of Culture and Media, Graduate School of Business Studies, Belgrade GARBAGE COLLECTORS AND/OR ARTISTS: IS IDOLATRY OF WASTE UNCULTURED Abstract In this papers the authors attempt to explore the relationship between contemporary art and industrial waste material and its interface with society. In addition, the paper deals with the physical and mental human pollution in modern society and the role of the artist as a witness and a visionary. Discarded objects, exploited and abandoned, like tired old men, became objects of idolatry and a new obsession for a number of artists. Question is how did it come to legitimate glorification of rubbish and waste, ie. many discarded and worn items of industrial production and mass culture. Key words: garbage, art, idolatry, unconscious 260
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Beograd DOI 10.5937/kultura1237261P UDK 392.71/.72 pregledni rad O GOSTOPRIMSTVU I INOVATIVNOSTI Sa že tak: Ulo ga jav nog go sto prim stva, ne kad i sad, po ka zu je se kao važna u kon sti tu i sa nju sta bil no sti i pro me ne u kul tu ra ma. Go sto prim stvo u sfe ri jav nog (ne)kul tu ru jed ne za jed ni ce zva nič no pred sta vlja dru goj, is tak nu tog pred stav ni ka dru gom, po sre du je u kul tur nim tran smi si ja ma i uti če na ino va tiv nost kul tur nih si ste ma. Pi sa nje te o rij skog član ka o de lo vi ma struk tu re, od li ka ma i me đu sob nim od no si ma go sto prim stva i ino va tiv no sti za sno va no je na pret po stav ci o nji ho vim kva li ta tiv nim ve za ma. Jav no go sto prim stvo (me sta sim bo lič kog us po sta vlja nja komple men tar no sti dve stvar no sti nas i njih) i pro ce si ino va tiv no sti (konti nu i ra na aku mu la ci ja pro me na) por tre ti sa ni su osvr ti ma na mit sko u kul tu ra ma, iz vo di ma iz isto ri je, isto ri je ide ja o stra nom i go sto primstvu, re zul ta ta sko ra šnjih is tra ži va nja ino va tiv no sti i go sto prim stva i an ga žo va nih kri tič kih sta vo va auto ra. Za klju čak je da raz li ke u ovlada va nju dru štve nim i fi zič kim ne po zna ni ca ma, is po lje ne kroz struk turu i for me jav nog go sto prim stva, us po sta vlja ju kva li ta tiv ne raz li ke u kul tur nim tran smi si ja ma i po ten ci ja li ma ino va tiv no sti ne ke kul tur ne za jed ni ce. Ključ ne re či: dru gost, go sto prim stvo, ino va tiv nost, po sre do va nje, pro me ne, zna nje Bi li jed nom Bi li jed nom go sto prim stvo i ino va tiv nost ko ji su se re dov no sreta li sa stra nim i ne po zna tim. Pri li kom su sre ta sa stra nim i nepo zna tim, če sto su na ba sa va li jed no na dru go. Prem da su iz gledom i ka rak te rom bi li pot pu no raz li či ti, da bi stra no i ne po zna to uči ni lo po zna tim, go sto prim stvu su bi li po treb ni zna nje i inova tiv nost, a ino va tiv no sti zna nje i go sto prim stvo. 1 Ni je pro šlo 1 Ne za vi san/sa mo stal ni is tra ži vač ki rad. Dok tor ske stu di je et no lo gi je i an tropo lo gi je, Uni ver zi tet u Be o gra du, Fi lo zof ski fa kul tet, Ode lje nje za et no lo gi ju i an tro po lo gi ju, Be o grad. 261
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ mno go vre me na i za jed no kre nu še u po tra gu za zna njem. Put im je bio uz bu dljiv i pun do ži vlja ja. Ka ko su u oda bra nim isto rijskim i mit skim pu to va nji ma iz gle da li po je di ni su sre ti, ka ko danas iz gle da ju, ku da su vo di li, ku da vo de i do kle je u od re đe nim slu ča je vi ma sti gla nji ho va po tra ga za zna njem? Sa vre me ni svet i sta nje čo ve čan stva da nas, re zul ta ti su du gih pro ce sa kul tur ne evo lu ci je i tak mi če nja me đu kul tur nim gru pama ko je ni su uvek bi le sprem ne da po de le in for ma ci je i ino vaci je. 2 Ve ća po ve za nost kul tu ra, ko ja ge ne ri še vi še ino va tiv no sti, zah te va la je, ne ka da kao i da nas, uče nje i hu ma ni stič ko obra zova nje. 3 Za otva ra nje te me o pri ro di ve za go sto prim stva i ino vativ no sti, a raz mi šlja ju ći o na do grad nji sa gle da va nja i tu ma če nja op štih raz voj nih pro ce sa, iz dvo ji la sam dva za ključ ka iz is tra živa nja ko je je spro veo Jo zef Hen rih (Jo seph Hen rich) u sklo pu obim nog is tra ži vač kog po du hva ta iz lo že nog u pu bli ka ci ji Inno va tion in Cul tu ral Systems, con tri bu ti ons from Evo lu ti o nary An thro po logy 4 ob ja vlje nog 2010. go di ne. Pr vi je da se ino va ci ja te me lji na dru štve nim i kul tur nim pro ce si ma i da in ten ziv no pove za na po pu la ci ja mo že po sti ći vi so ki ste pen ino va tiv no sti, čak i ka da je in ven tiv nost ve o ma ni ska. Dru gi je da se, u dru štvi ma pri sut na i pre o vla đu ju ća, di le ma u po gle du iz grad nje vi so kog ste pe na me đu sob ne po ve za no sti kul tu ra, ko jom se po sti že veli ka br zi na pre no sa ino va ci ja, mo že raz re ši ti sa mo evo lu ci jom in sti tu ci ja sa rad nje.,,bez ova kvih in sti tu ci ja po pu la ci ja je ograni če na u mo guć no sti ma stva ra nja me đu sob ne po ve za no sti i proiz vod nje ino va ci ja. 5 Na do ve zu ju ći se na Hen ri ho ve za ključ ke, go sto prim stvo sam iz dvo ji la kao je dan od sna žno dej stvu ju ćih kon ce pa ta u po ve zi va nju kul tu ra i nji ho vim in ter ak ci ja ma. Poje di nac kao jav ni de lat nik, jav na lič nost i zva nič ni pred stav nik ne ke kul tu re, no si lac je po sre du ju ćih re to ri ka, in sti tu ci o nal nih in stru me na ta i zva nič nih nor mi go sto prim stva 6. Na či ni ko ji ma jav ni pred stav ni ci ne ke so ci jal ne za jed ni ce upra vlja ju me ha nizmi ma jav nog go sto prim stva ima ju kva li ta tiv nu funk ci ju i, ukoli ko se oslo ni mo na re zul ta te po me nu tog is tra ži va nja, uče stvu ju 2 Hen rich J., The Evo lu tion of In no va tion-en han cing In sti tu ti ons, in: In no vation in Cul tu ral Systems, con tri bu ti ons from Evo lu ti o nary An thro po logy, eds. O Brien M. J. i Shen nan S. J., Lon don 2010, str. 117. 3 La land K. N. i Re a der S. M., Com pa ra ti ve Per spec ti ves on Hu man In nova tion, in: In no va tion in Cul tu ral Systems, con tri bu ti ons from Evo lu ti o nary An thro po logy, eds. O Brien M. J. i Shen nan S. J., Lon don 2010, str. 37 52. 4 Ino va ci je u kul tur nim si ste mi ma, pri lo zi evo lu tiv noj an tro po lo gi ji. Na po mena: slo bo dan pre vod auto ra. 5 Hen rich J., op. cit., str. 116 117. 6 Ože M., Pri log an tro po lo gi ji sa vre me nih sve to va, Be o grad 2005, str. 143. U po sre du ju će re to ri ke Ože svr sta va one ko je pre no se po sre du ju ća te la u savre me nim dru štvi ma (par ti je, sin di ka ti, pro fe si o nal na i stru kov na udru že nja, ob ra zov ni, pro iz vod ni i tr go vin ski si ste mi itd). 262
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ ta ko đe u stva ra nju uslo va za ino va tiv nost te za jed ni ce. Ak te ri u do ga đa ji ma i pro gra mi ma go sto prim stva u sfe ri jav nog su posred ni ci u is po ru ci sli ke o za jed ni ci/dru štvu či ji su pred stav ni ci. Oni su pre go va ra či o mi ru, po što va nju ljud skih pra va, tr go vi ni, raz me ni zna nja i teh no lo gi ja. Kon cept po sred ni štva, ko ji je pove zan sa kon cep tom mo ći, u kon tek stu go sto prim stva u jav noj sfe ri, u ve li kom bro ju sa vre me nih dru šta va či ni pro stor zlo u potre bljen za in ver zi ju ulo ge jav ne funk ci je. Ma tri ca mi sli, re či i po na ša nja jav nog do ma ći na no si lac je ko do va kul tu re i so ci jalnih prak si dru štva či ji je on pred stav nik, ali i učin ka ko ji ta kultu ra mo že da ima u po lju ino va tiv no sti. Da li u ne kom dru štvu/ za jed ni ci i vre me nu moć ima ju uče ni, elit ni pred stav ni ci i gosto lju bi vi iz vr sni do ma ći ni ino va tiv no sti, ili sa mo pu ki is tak nu ti pred stav ni ci ko ji svo je go sto prim stvo svo de na ko mu ni ka ci o ni do ga đaj, što se upro šće no de fi ni še kao lič na pro pa gan da, mo že se oce ni ti me re njem učin ka ino va tiv no sti te za jed ni ce, kva li tetom i bla go vre me no šću nje nog uče šća u odr ži vom raz vo ju. Mere nje od no sa in sti tu ci ja pre ma iz vr snim po je din ci ma ta ko đe može da ti op šti pre gled po zi ci ja dru štva pre ma ino va tiv no sti. Ka da je me re nje lju di ba žda re no pa ra me tri ma elit ne mo ći ko ju us posta vlja zna nje, ka da dru štvo,,udo mlju je raz li či to sti i otvo re no je za su sre te sa stra nim ta da se raz vi ja u so ci o top ko ji po go du je iz vr snim, iz u zet nim i in ven tiv nim. Na pro tiv, ka da je in sti tu ci onal no me re nje lju di ba žda re no pa ra me tri ma auto nom ne vo lje, mo ći, si le, pri si le i na si lja onih ko ji ne ma ju hu ma ni stič ki do met u kul tu ri mi šlje nja, ta da dru štvo po sta je ne go sto lju bi va sre di na za ino va tiv nost i raz voj.,,ad mi ni stra ci ja je tu da po mog ne oblasti ma ko ji ma je dru štvo pre ko dr ža ve pre ne lo re la tiv nu auto nomi ju i pra vo de li mič ne sa mo re gu la ci je [ ] da funk ci o ni šu i da se raz vi ja ju u skla du sa dru štve nim po tre ba ma. 7 U su prot nom in sti tu ci o nal no go sto prim stvo po sta je, Pe sma si re na, Kir ki no ostr vo, Ho tel Ka li for ni ja ili an ti ma te ri ja ko ja mo že da se na zo ve (ne)kul tu rom. Ovla da va nje dru štve nim i fi zič kim ne po zna ni cama, ko je se raz vi ja sti ca njem spe ci fič nih i op štih zna nja, prika zu je se ta ko đe kroz jav no go sto prim stvo. Ri tu a li ma jav nog go sto prim stva uti če se na kva li tet kul tur nih tran smi si ja i raz voj mo guć no sti za ino va tiv nost ne ke kul tur ne za jed ni ce. Naj bo lje go sto prim stvo je sto ga ono ko je za osnov ima pre po zna va nje, raz u me va nje raz li ka i em pa ti ju 8. 7 Mi len ko vić M., O bro ja nju i me re nju (dru gih) lju di (za no vac), An tro po lo gi ja 8, Be o grad 2009, str. 37. 8 To do rov T., Re cog ni tion and Its De sti ni es, in: Li fe in Com mon: an es say in ge ne ral an thro po logy, To do rov T., Lin coln NE, 2001, str. 77 112. 263
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ Go sto prim stvo u sfe ri jav nog (ne)kul tu ru jed ne za jed ni ce zvanič no pred sta vlja dru goj i kul tu ru jed nog zva nič ni ka dru gom 9. Ri tual go sto prim stva po sta je ti me po sred nik u zva nič nim kul turnim tran smi si ja ma. Pi sa nje te o rij skog ra da o de lo vi ma struk tu re, od li ka ma i me đu sob nim od no si ma go sto prim stva i ino va tiv nosti za sno va no je upra vo na pret po stav ci o nji ho vim kva li ta tivnim ve za ma, ko je ima ju uti caj na ino va tiv na kre ta nja kul tur nih si ste ma 10. An tro po lo ški kon cep ti, za pra vo žan ro vi, ko ji su se po ka za li kao iz ra zi to funk ci o nal ni pri li kom ana li ze, for mi gosto prim stva u sfe ri jav nog, in sti tu ci o nal nog i nji ho vih ve za sa ino va tiv nim kre ta nji ma dru štva su dru gost, in di vi du a li zam, inter ak ci ja, za jed ni ca, in ter pre ta ci ja, kre ta nje, kul tu ra, mit, moć, po sred ni štvo i tran sak ci ja vi še su za stu plje ni u ana li zi. Pri stup in sti tu ci o nal nom u ovom ra du, osim op šteg, uklju ču je aspek te pri vat nog i in di vi du al nog in te re sa ko ji je struk tu ri ran ili ve zan za dr ža vu 11, a le gi ti mi še se kao jav ni. An tro po lo gi ja jav nih po li ti ka i an tro po lo gi ja dr ža ve u pro u ča va nju so ci o kultur nih aspe ka ta nji ho vog funk ci o ni sa nja ot kri va ju pri va ti za ci ju i zna čaj ne in di vi du al ne aspek te. Iz kon tek sta mo gu ćih tu ma če nja jav nog iz dva jam sa mo je dan aspekt in sti tu ci je, a on se od no si na sa gle da va nje in sti tu ci je kao re gu la tor nog ele men ta po li tič kog i so ci jal nog ži vo ta kon sti tu i sa nog da od go vo ri na po tre be društva 12. Jed na od funk ci ja in sti tu ci ja je ste i ob li ko va nje me sta javnog go sto prim stva, me sta sim bo lič kog us po sta vlja nja kom plemen tar no sti dve stvar no sti, nas i njih. Go vo ri se obič no o če ti ri osnov na ti pa in sti tu ci ja: 1. po li tič ke (ko je se ba ve re gu la tor nim po slo vi ma i po slo vi ma mo ći), 2. eko nom ske (ko je su usred sređe ne na us po sta vlja nje i odr ža va nje pro iz vod nje i eko nom skih od no sa), 3. kul tur ne (ko je ob u hva ta ju obra zo va nje, kul tu ru i doko li cu) i 4. in sti tu ci je srod stva (ko je pod ra zu me va ju po ro di ce) 13. Od mah je uoč lji vo da su osnov ne struk tu re u prak si kom bi no vane, što re al no gra di da le ko ve ći broj ti po va in sti tu ci ja o ko ji ma 9 Cal houn C., Ci vil so ci ety/pu blic sphe re: Hi story of the con cept(s), in: Inter na ti o nal encyclo pe dia of the so cial and be ha vi o ral sci en ces, eds. Smel ser N. J. i Bal tes P. B., in: New keywords: a re vi sed vo ca bu lary of cul tu re and so ci ety, eds. Ben nett T., Gros sberg L. i Mor ris M., Am ster dam 2001, str. 282. Cal houn pod jav nim kla si fi ku je sle de će: a) lju di, in te re si ili ak tiv no sti ko ji su struk tu ri ra ni ili ve za ni za dr ža vu, b) bi lo šta što je otvo re no ili pri stu pač no, c) ono što se de li, a na ro či to ono što mo ra da se de li, d) sve što je iz van do maćin stva, e) zna nje ili mi šlje nje ko je se ob li ku je ili kru ži u ko mu ni ka ci ji kroz go vor, tek sto ve i dru ge ob li ke me di ja. 10 O Brien M. J. i Shen nan S. J., Is su es in An thro po lo gi cal Stu di es of In nova tion, in: In no va tion in Cul tu ral Systems, con tri bu ti ons from Evo lu ti o nary An thro po logy, eds. O Brien M. J. i Shen nan S. J., Lon don 2010, str. 4 17. 11 Cal houn C., op. cit., str. 282. 12 Scru ton R., In sti tu tion, in: The Pal gra ve Mac mil lan Dic ti o nary of Po li ti cal Tho ught, eds. Scru ton R., Chip pen ham and East bo ur ne 2007, str. 332 334. 13 Ibid. 264
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ ov de ne će bi ti re či. Op šta od re đe nja struk tu re i osnov na tip ska po de la pri me re ni su svr si ovog ra da, bu du ći da ter min in sti tu ci ja ko ri stim za ozna ča va nje ge ne rič kog kon cep ta, op šteg poj ma o in sti tu ci ji. In sti tu ci o nal no kao,,otvo re no ili pri stu pač no 14 ovde kon tek stu a li zu jem kao ge ne rič ku sli ku ono ga što je jav no. Ti me se ne opo vr ga va ka rak te ri za ci ja,,jav no sti kao ne pri stupač nog, za tvo re nog i taj nog pro sto ra či jom se de mi sti fi ka ci jom i de ma ski ra njem ba ve stu di je me di ja. U kon tek stu po zi ci o nira nja jav nog, kao ne čeg,,što je iz van do ma ćin stva 15, in sti tuci o nal no go sto prim stvo ov de ta ko đe po sma tram kroz iden ti tet,,in sti tu ci o nal nog do ma ći na 16.,,Zah te vi vre me na su ta kvi i po treb no je da se ak tiv no su protsta vlja mo opa sno sti ma kul tur nog fun da men ta li zma ( ) 17, a,,sna ga an tro po lo gi je je da vred nu je mul ti per spek ti vi zam i ce ni nje go ve mo ći 18. Kul tu ra kao na čin mi šlje nja in di vi due, gru pe, in sti tu ci je, dru štva, epo he, ci vi li za ci je, po sma tra se upra vo na toj li ni ji, kao agens, ak tiv na sup stan ca svih na ših re al no sti. Kliford Gerc (Clif ford Ge ertz) je, na do ve zav ši se na Maks Ve be rovu (Max We ber) kon sta ta ci ju da je čo vek ži vo ti nja uhva će na u mre ža ma zna če nja, do dao da kul tu re vi di kao mre že, i zbog to ga sma tra da ana li za kul tu ra ni je eks pe ri men tal na na u ka u po trazi za za ko ni ma, već in ter pre ta tiv na i u po tra zi za zna če njem 19. Gerc je ovaj svoj stav iz neo u knji zi ko ja je ob ja vlje na u go di ni u ko joj je pr vi dan bio po ne de ljak, u ko joj je ob ja vljen Po ča sni kon zul Gra ha ma Gri na, otvo re na Sid nej ska ope ra, u ko joj su baskij ski te ro ri sti ubi li špan skog pre mi je ra, u ko joj je Be li ze do bio ne za vi snost od Ve li ke Bri ta ni je, u ko joj su se tru pe SAD po vu kle iz Vi jet na ma, to je go di na u ko joj je izu mljen bar kod i op tič ko vlak no, u ko joj su bi le pre mi je re fil mo va kao što su Po sled nji tan go u Pa ri zu i Ame rič ki gra fi ti. Zdrav ko Čo lić pred sta vljao je te go di ne Ju go sla vi ju na Pe smi Evro vi zi je u Luk sem bur gu, pred sed nik Ju go sla vi je bio je drug Ti to, pre mi jer Ita li je Đu li jano An dre o ti (Gi ul li a no An dre ot ti), pred sed nik Fran cu ske Žorž Pom pi du (Ge or ges Pom pi do us), u Ne mač koj je kan ce lar bio Vili Brant (Willy Brandt), a In di ra Gan di (In di ra Gand hi) pre mijer In di je. No be lo vu na gra du za li te ra tu ru do bio je Pa trik Vajt 14 Cal houn C., op. cit., str. 282. 15 Cal houn C., op. cit., str. 282. 16 McGu i gan J., Cul tu re and the Pu blic Sphe re, Lon don 2002. 17 Cer ro ni-long E. L., Com ments upon Bru mann s Wri ting for Cul tu re: Why a Suc cessful Con cept Sho lud not Be Di scar ded, Cur rent An thro po logy 40, sup ple ment, 15 16, 1999, in: So cial and Cul tu ral An thro po logy, The Key Con cepts, eds. Rap port N. i Ove ring J., Oxon 2008, str. 119. 18 Rap port N. i Ove ring J., So cial and Cul tu ral An thro po logy, The Key Concepts, Oxon 2008, str. 119. 19 Ge ertz C., The In ter pre ta tion of Cul tu res, New York 1973. 265
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ (Patrick Whi te), za mir Hen ri Ki sin džer (He nry A. Kis sin ger) i Li Duk To (Le Duc Tho), ko ji je, uz gred bu di re če no, od bio da pri mi na gra du. Re đa nje do ga đa ja iz 1973. go di ne mo že da se pre tvo ri u tr odi men zi o nal nu sli ku, mo žda no stal gič ni do ži vljaj za jed nič kog ima gi nar nog pro sto ra u ko jem je Gerc mi slio i pi sao knji gu za ko ju je na red ne go di ne do bio na gra du. Frag men ti mre že zna čenja, kre ta nja u kul tu ri i kre ta nja kul tu ra, pro sti ru se u ne do gled. Ipak kul tu ra kao na čin mi šlje nja naj pre je do ži vljaj ko ji stva ramo i/ili sti če mo zna njem i ose ća njem sve ta. Sto ga je po la zi šte za pro mi šlja nje or ga ni za ci je i struk tu re (ne)kul tu ra go sto primstva i nji ho vih ve za sa (ne)mi šlje njem i dru štve nim (ne)kre tanji ma pu te vi ma ino va tiv no sti moj do ži vljaj oda bra nih ži vot nih eks pe ri me na ta i in ter pre ta ci ja 20. Mi smo ta ko đe sa vre me ni ci doga đa ja od ko jih će in du stri je se ća nja pra vi ti ko la že po pu lar ne kul tu re, ko je će be le ži ti isto ri ča ri, a či je će oda bra ne uni ka te, manj ko ve, vi ško ve i ostat ke ma te ri jal ne kul tu re sa ku plja ti bi blio te ke i mu ze ji i ugo šća va ti po se ti o ce ko ji će do ći da vi de ka ko su ži ve li ti dru gi i da pri ku plja ju no va zna nja i ose ća nja o drugom. U ovim jav nim pro sto ri ma u kon ti nu i te tu se od vi ja konstru i sa nje, de kon stru i sa nje i ko la ži ra nje jav nog go sto prim stva i is po lja va nje in ven tiv no sti. Pri me na, slo že nost i dru štve ne po sle di ce ono ga što go sto primstvo pro iz vo di va žni su, uko li ko že li mo op sta nak na du že sta ze, va žni su za prag ma tič no us po sta vlja nje ba lan sa, na pri mer sa čo po ri ma pa sa lu ta li ca u ur ba nim pro sto ri ma, sa vo za či ma autobu sa ko ji za tva ra ju vra ta dok nam je po la te la u auto bu su, a polo vi na na po lju, sa ro đa ci ma, pri ja te lji ma, su se di ma, ko le ga ma, sa bor ci ma, sa pat ni ci ma, su gra đa ni ma, mi gran ti ma, azi lan ti ma, emi gran ti ma, sa vre me nim no ma di ma, sa ce lom pla ne tom. Soci o kul tur ni mo de li, pri me ri, uzo ri, pred lo šci osta vlja ju tra go ve i ob li ku ju na vi ke ko je su vi dlji ve u dru štvu. U in ter kul tur noj ko mu ni ka ci ji jav nih po li ti ka (lju di, in te re si ili ak tiv no sti ko ji su struk tu ri ra ni ili ve za ni za dr ža vu), uni ver zal ni obra sci go stoprim stva pre to če ni su u di plo mat ski pro to kol, dr žav ne i me đuna rod ne za ko ne i oni ob u hva ta ju sa mo je dan od aspe ka ta jav nog go sto prim stva. Oni ma ko ji ima ju vo lju za moć, a us kra će ni su za kul tur nu di men zi ju zna nja, od no sno za hu ma ni stič ko obrazo va nje, vas pi ta nje i ose ća nje sve ta, do stup nost ovih pra vi la, na ža lost ne pod ra zu me va i nji ho vu prak tič nu pri me nu. Na me ra je da ovaj tekst jed nim de lom bu de pri log an tro po logi ji raz vo ja, a dru gim pro mi šlja nju mo ral nih vred no sti ri tu a la i 20 Firth R., Ele ments of So cial Or ga ni sa tion, Lon don 1951, in: So cial and Cultu ral An thro po logy, The Key Con cepts, eds. Rap port N. i Ove ring J., Oxon 2008, str. 408. 266
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ praksi go sto prim stva u sfe ri jav nog u po li tič koj kul tu ri i kul turnoj po li ti ci, jer se,,( ) an tro po lo ški za da tak, ka da je o kul tu ri reč, ( ) ni ka da ne raz dva ja od mo ral nih i po li tič kih vred nosti 21. Ka da je o raz vo ju reč, sma tram bit nim Per si fa lo vo (Ray Scott Per ci val) gle di šte da se raz vi ja nje stra te gi ja na pret ka pod okri ljem op štih re še nja za sni va na,,ap strakt nom shva ta nju evolu ci je, tj. na po i ma nju za jed nič kih vred no sti raz vo ja ži vo ta na pla ne ti 22. Spe ci fič na re še nja za vi si će od spe ci fič nog struč nog zna nja, ali da bi smo omo gu ći li na pre dak po treb no je oslo ni ti se na zna nja u skla du sa evo lu tiv nom eti kom. Ovim po dr ža vam jedan za klju čak Sko ta Džej msa (Scott M. Ja mes) ko ji je iz neo u svo joj Evo lu tiv noj eti ci, gde ka že da po sto ji sa mo svr ha i,,ne po sto je objek tiv ne mo ral ne vred no sti u sve tu, baš kao što ne posto je objek tiv ne vred no sti za užas i gro zo tu ( ) Ve ru je mo i govo ri mo kao da ta kav mo ral po sto ji, ali ( ) Na še je di no ob ja šnjenje tre ba da bu de u is ti ca nju svr he bi o lo ške i ži vot ne sre di ne 23. Na ova kvom gle di štu za sni vam stav, ko ji je ugra đen u ovaj rad i mo je ose ća nje sve ta, da je sti ca nje zna nja o,,svr ho vi to sti bi olo ške i ži vot ne sre di ne, od no sno o svr si op stan ka kul tu ra, je dan od ključ nih ele me na ta za raz voj i od bra nu za jed nič kih vred no sti ci vi li za ci je. Ni ov de na ža lost, kao ni u dru gim obla sti ma, moguć nost zlo u po tre be tih zna nja ni je is klju če na. Na da lje, osla njanjem na Fu ko ov stav da se ana li za u ka te go ri ja ma mo ći ne sme te me lji ti na ob li ci ma za ko na ili do mi na ci je 24, že lim da skre nem pa žnju i na či nje ni cu da uko li ko su rad i po stu pa nje onih ko ji se pri hva ta ju mo ći, upra vljač kih i pred sta vljač kih po zi ci ja, za snova ni sa mo na go sto prim stvu pre ma usko po sta vlje nim afi ni te tima, spe ci fič nim zna nji ma, lju di ma i prak sa ma, ži vo ti onih ko je pred sta vlja ju osu đe ni su na (ne)kul tu ru, od no sno kul tu ro lo šku an ti ma te ri ju u ko ju sve mo že da uđe, ali iz ko je ni šta ne mo že da iza đe. Ti me isto vre me no pod vla čim neo p hod nost kom plemen tar nog od no sa spe ci fič nih i op štih zna nja u si ste mi ma mo ći, jer,,u op štem smi slu, zna ti je ter min za uspeh kao po be di ti ili pro ći (test). Zna nje ni je sa mo utvr đe na či nje ni ca ili sta nje, već od re đe ni nor ma tiv ni sta tus ( ) ko ji uklju ču je is pu nja va nje izve snih nor mi, ko je ne de fi ni šu šta se ra di, već šta se mo ra i šta je neo p hod no ra di ti ( ) 25. 21 Rap port N. i Ove ring J., So cial and Cul tu ral An thro po logy, The Key Concepts, Oxon 2008, str. 120. 22 Per ci val R. S., The Myth of the Clo sed Mind, Ex pla i ning Why and How Pe ople are Ra ti o nal, Chi ca go 2012, str. 95. 23 Ja mes S. M., An In tro duc tion to Evo lu ti o nary Et hics, Ox ford 2011, str.176. 24 Fu ko M., Isto ri ja sek su al no sti I. Vo lja za zna njem, Be o grad 1978. 25 Wil li ams M., Pro blems of Know led ge. A Cri ti cal In tro du cion to Epi ste mology, Nor folk 2001, str.11. 267
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ Go sto prim stvo Go sto prim stvo se mo že po sma tra ti kao kom plek san ko mu ni kaci o ni ri tual ko ji do pri no si odr ža va nju ili re me će nju rav no te že iz me đu onih ko ji se su sre ću, is pu nja va ju ći ili osu je ću ju ći nor me i stan dar de ko mu ni ka ci je. Kva li tet raz vo ja za jed ni ca u pro šlo sti, sve do da na šnjeg da na, bio je i ostao za vi san od si ste ma vredno sti na osno vu ko jih ne ka kul tur na gru pa ko mu ni ci ra, fil tri ra, oda bi ra i sti mu li še in for ma ci je ko je ula ze u dru štve ne to ko ve i od for mi in ter pre ta ci je. Raz voj kul tu ra u po zna toj nam isto ri ji uka zu je da su in sti tu ci o nal ne for me ko mu ni ka ci ja, ko je otva ra ju pri stup in for ma ci ja ma i zna nju na svr sis ho dan na čin, one koje stal no po ve ća va ju in ter kul tur no po ve zi va nje, či me pod sti ču ve ću kre a tiv nost. Go sto prim stvo je zbog to ga va žna pri me sa u re cep tu pod sti ca nja raz vo ja i pra vlje nja kre a tiv nog, ino va tiv nog kul tur nog kon tek sta, okru že nja, sre di ne. 26 Go sto prim stvo ima kom plek snu struk tu ru i po seb nu re cep tu ru, sa stoj ke, ko li či ne, na či ne šta i ka ko se pri pre ma, ka da, ko jim sred stvi ma i ko li ko du go. Re cept go sto prim stva je kul tur no pre no siv for me in stitu ci o nal nog go sto prim stva sa sta vlja ju se i iz la žu u me đu na rodnim pro to ko li ma, a umet nost ka mu fla že i ob ma ne, ka ko se če sto opi su ju od no si s jav no šću, go sto prim stvo tre ti ra kao jed nu od svo jih stra te ških ve šti na ali kom plek snost i je din stve nost kultur nih za jed ni ca, kao i po na ša nje po je din ca, me nja ju ovu re ceptu ru spe ci fič nim sa stoj ci ma. Po če ci raz vo ja in sti tu ci o nal nog gosto prim stva vra ća ju nas 55 ve ko va u pro šlost. Od vi ja ju se pa ralel no sa raz vo jem ra nih ob li ka po li tič kog or ga ni zo va nja u pr vim gra do vi ma su mer ske kul tu re u Me so po ta mi ji. Evro cen trič ne isto ri je ci vi li za ci je i po li tič ke an tro po lo gi je, sme šta ju u to vreme i pro stor na sta nak pr vih ob li ka stal ne uprav ne bi ro kra ti je i in sti tu ci o nal nog go sto prim stva 27. U sta ro slo ven skim je zi ci ma eti mo lo gi ja go sto prim stva se ve zuje za reč go spod,,,go spod Bog, a po ti če od ghost(i)-pot(d). 28 La tin ska eti mo lo gi ja go sto prim stva vo di ka ho spes, -itis gost, stra nac, po se ti lac ili host, za ba vljač. 29 Va ri ja ci je zna če nja može mo pra ti ti kroz ho spi ta: go šća, stran ki nja; ga zda ri ca, ho spita lis: go sto prim stvo, go sto pri mlji vost, ili ho spi ti um kao me sto go sto prim stva, sme štaj za go sta. Za jed nič ki ko ren ho stis i po tis uka zu je na struk tu ral nu ve zu go sta i mo ći, bu du ći da je po ti-s 26 Kra us R. A., The Clay Sle eps, Tu sca lo o sa 1986, str. 30 31. Kra us je, tvr di se, pr vi upo tre bio ter min re cept za kul tur ni kon tekst. 27 Lu e len T., Uvod u po li tič ku an tro po lo gi ju, Be o grad 2001, str. 44. 28 De Vaan M., Etymo lo gi cal Dic ti o nary of La tin and the ot her Ita lic Lan gua ges, Se ri es VO LU ME 7, in: Le i den In do-euro pean Etymo lo gi cal Dic ti onary, eds. Lu botsky A., Le i den, Bo ston 2008, str. 291. 29 Ibid. 268
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ go spo da ri ti, ima ti moć, upra vlja ti, a pot-e je moć nik. Vr lo bli ska ho spes-u je i la tin ska reč ho sti, ko ja ozna ča va ne pri ja te lja. Ve za go sta, Go spo da Bo ga, stran ca, ne pri ja te lja, upra vlja nja i mo ći us po sta vlje na na se man tič koj rav ni, u so ci jal noj evo lu ci ji je razvi la ši ro ko po lje za se mi o tič ka is tra ži va nja, ali ov de osta jem na fe no me no lo škom opa ža nju nji ho ve po ve za no sti. Is ku še nja go sto prim stva i uka zi va nje po ve re nja stran cu za jednič ki su mo ti vi na rod nih pri ča u kul tu ra ma sve ta. Ne ma re li gi je ni ti kul tu re u ko joj ne bi smo mo gli da pro na đe mo ne kog pu tu jućeg bo ga, za lu ta lu za ča ra nu kra lji cu ili prin ce zu, ili ne ko tu mara ju će bi će ko je tra ži go sto prim stvo obič nog smrt ni ka. Od lu ka ko ju će do ma ćin do ne ti, da li će i ka ko uka za ti go sto prim stvo na pra vi će raz li ku u to me da li će ži ve ti sreć no do du bo ke staro sti ili će ubr zo umre ti bol nom smr ću. Mi to vi o go sto prim stvu uvek no se po ru ku ko ja je va žna za raz voj kul tu re u ko joj je mit na stao. Mit je kao la ko ra zu mljiv i auto ri ta ran kul tur ni kon strukt pru žao po uč ne pri me re i uz o re go sto lju blja i go sto prim stva. Bogo vi i lič no sti iz le gen di pre no si li su ko do ve ča snog i ne ča snog, is prav nog i po gre šnog op ho đe nja pre ma stran cu ko ji bi za ku cao na vra ta. Uka zi va nje go sto prim stva stran ci ma i put ni ci ma namer ni ci ma či ni lo je va žan i ve o ma po pu la ran deo grč kih i rimskih mi to va. U mit skom ozrač ju grč ke kul tu re čo vek kao stranac, bio je pod za šti tom vr hov nog bo ga Olim pa. Za ko ni su ima li ve ću sna gu ka da je pret nja bo ži je ka zne pre ne ta mit skom pri čom bdi la nad nji ho vim is pu nja va njem. Čo vek ahaj skih, he len skih i he le ni stič kih vre me na i pro sto ra ni kad ni je sa si gur no šću mo gao da oce ni da li je pro sjak ko ji mu je za ku cao na vra ta pre ru še ni bog. Go sto prim stvo je bi lo je dan od re li gi o znih ri tu a la, ko jim se po seb no po što va nje uka zi va lo pr vom i naj moć ni jem bo gu. Gost je do bi jao za šti tu do ma ći na i po ula sku u dom, pre svla ku, hra nu i od mor. Na kon is pu nje nih du žno sti go sto prim stva, do ma ćin bi se ras pi ti vao o raz lo zi ma po se te, a pri od la sku go sta je ne ret ko da ri vao. U an tič kom Ri mu go sto prim stvo je ima lo pri ro du ugovo ra re gu li sa nog do ku men tom ta bu la ho spi ta lis, ko ji je po no vo bio pod za šti tom vr hov nog bo ga. Po de la go sto prim stva na jav no i pri vat no bi la je va žna, ali kon cept je u oba slu ča ja ob u hvatao bo žan ska pra va go sta i du žno sti do ma ći na pre ma bo go vima. Ho mer ski spe vo vi Ili ja da i Odi se ja, mi to vi po sta nja i ži vo ta grč kog i rim skog pan te o na, svi do jed nog, no si o ci su vi dlji vih ili sa kri ve nih pri ča o go sto prim stvu i sve do čan stva o nji ho vim uti ca ji ma na stvar nost kul tu ra dru šta va u ko ji ma su na sta li. Dale ka isto ri ja i mit ski ko la ži, ova ko u frag men ti ma iz gle da ju kao,,zlat no do ba go sto prim stva. Sja jan pri mer pre o kre ta u raz vo ju evrop skih kul tu ra, a ti me i od no sa pre ma ne po zna tom, sta nje je evrop skih dru šta va u peri o du od ka snog sred njeg i ra nog no vog ve ka do pr vih na znaka 269
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ modernog do ba, ko je isto ri čar Žan De li mo (Jean De lu me au) drama tič no opi su je 30. Zbog stra ha od An ti hri sta, do la ska Stra šnog su da, bo le sti, na je zde var va ra, do la ska dru gog iz su sed nih ili da le kih ze ma lja, evrop sko dru štvo se po na ša lo kao,,op sed nu ti grad.,,iza ba sno slov nih ve ro va nja ili uz bu dlji vih pre te ri va nja, na zi re se strah od dru gog, tj. sve ga ono ga što pri pa da sve tu razli či tom od svo jeg. 31 Op se siv na i su ma nu ta po tra ga za ne pri jate ljem, za zor i ne pri ja telj stvo pre ma stran ci ma mo gli su da daju go sto prim stvu obe lež ja muč nog i te gob nog či na. Ise čak epo he ni ov de ne otva ra ce lo vi tu sli ku. Ma e stral ne pa ra de, pro ce si je, ce re mo ni jal nost i pri god ne ras ko šne go zbe su, jed na ko kao i ve li ki stra ho vi, bi li ka rak te ri stič ni i uče stvo va li u ob li ko va nju kul tur nih ka rak te ri sti ka do ba. Ot kri ća no vih ze ma lja i re ne sansna hu ma ni stič ka mi sao ni su oda gna li pre o vla đu ju ći sud o strancu kao ne čem sum nji vom i za bri nja va ju ćem, ali je ko lek tiv na uobra zi lja do bi la jed no dru go pri vlač no sred stvo, eg zo ti zam. U pre o vla đu ju ćoj kli mi sum nje, pre tre sa i pro ve re, u ko joj je fanta stič no i uža sa va ju će stra no bez pred u mi šlja ja pod ra zu me va lo su ro ve krv ni ke, po hlep ne tr gov ce, gru be, okrut ne, be so muč ne, lju bo mor ne, pro ste, raz ja re ne i lo še ode ve ne go ste, for me go stoprim stva vla da ju ćeg sta le ža su bi le ču de sno le pe, ali ostra šće ne i su ma nu te baš kao i stra ho vi sa ko ji ma su se bo ri li. Era zmo Roter dam ski, is tak nu ti po to mak ove kul tur ne epo he 1508. go di ne, po tvr đu je sli ku dru štva pro že tog stra hom:,,dve smet nje, uglavnom, ne do pu šta ju čo ve ku da do đe do sa zna nja: stid ko jim se za sle plju je duh i strah ko ji u sve mu vi di opa snost i obes hra bru je čo ve ka u nje go voj de lat no sti 32. Era zmov sve tli um bio je na java da je čo ve čan stvu,,do pu šte no da do đe do,,sa zna nja i da se ohra bri u svo joj,,de lat no sti što je po to nja bu duć nost po tvr di la i na sta vlja la da po tvr đu je. Ra đa nje mo der ne mi sli o go sto prim stvu do la zi sa do bom prosve će no sti.,,pro sve će nost je za čo ve ka iz laz iz nje go vog malo let stva, ko jem je sam kriv. ( ) uzrok tom ma lo let stvu ni je ne do sta tak raz u me va nja ne go od luč no sti i hra bro sti da se nji me ko ri sti mo bez po mo ći dru gih. Sa pe re aude (Usu di se da sa znaješ)! 33 Pro sve ti telj ska i hu ma ni stič ka vi zi ja Ima nu e la Kan ta u ras pra vi ko ja bra ni ide ju pra va na ko zmo po lit sko dr ža vljan stvo, usred sre đe na je na pra vo go sto prim stva. Po seb no pra vo gosto prim stva ko je bi bi lo ga ran to va no usva ja njem je din stve nih, op šte pri hva će nih pra vi la u svim ze mlja ma, pre ma Kan to vom 30 De li mo Ž., Strah na Za pa du (od XIV do XVI II ve ka), Op sed nu ti grad, No vi Sad 1987. 31 Ibid., str. 61. 32 Ro ter dam ski E., Po hva la lu do sti, No vi Sad 1980, str. 35. 33 Ko pič F., Pro sve će nost, u: Isto ri ja, Lek si kon poj mo va, pri re dio Van Dil men R., Be o grad 2010, str. 133. 270
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ viđenju, bi lo bi ključ ni no si lac stal nog mi ra u sve tu. 34 Kan to va ide ja go sto prim stva u okvi ru ko je vr li na to le ran ci je za u zi ma bitnu funk ci ju, još uvek se na ža lost mo ra svr sta ti me đu ide a li stič ke te žnje. U Ve se loj na u ci ( Die fröhliche Wis sen schaft) ko ja je pr vi put ob ja vlje na 1882. go di ne, Fri drih Ni če po jam go sto prim stva sme šta u od nos pre ma sti ca nju zna nja. Na kra ju uvek bu de mo na gra đe ni za do bru vo lju, str plje nje, pra vič nost i ple me ni tost naspram ono ga što nam je bi lo stra no i ono po ste pe no ski da svoj veo ot kri va ju ći se u no voj, neo pi si voj le po ti: to je za hval nost na šem go sto prim stvu. 35 Go sto prim stvo po no vo vi še pa žnje u hu ma ni sti ci do bi ja od druge po lo vi ne 20. ve ka 36. Ema nuel Le vi nas (Em ma nuel Le vi nas) u svom de lu Čo več nost dru gog iz no si da je za raz u me va nje čoveč no sti nu žno raz u me va nje čo več no sti dru gog. 37 Le vi nas ovim re ha bi li tu je hu ma ni zam po sta vlja ju ći za pred u slov, da pat nje i mo ral dru gih bu du oba ve za i mo ral sop stva. Iako Le vi nas ter min go sto prim stvo ne ko ri sti če sto, De ri da nas uve ra va da je upravo to Le vi na so va te ma. Go sto prim stvo je u ka sni jim De ri di nim ra do vi ma do bi lo čvr ste po zi ci je kao te o rij ski i nor ma tiv ni okvir sa vre me ne ana li ze u hu ma ni sti ci i dru štve nim na u ka ma i pro praće no je zna čaj nim bro jem re ak ci ja 38. Me đu sko ri jim kri tič kim raz ma tra nji ma kon cep ta go sto prim stva, sa po seb nim osvr tom na Le vi na sa i De ri du, po me na vred no je gle di šte ko je iz no si Iri na Ari star ko va (Iri na Ari stark ho va). 39 Ve zu ju ći kon cept go sto primstva za maj čin sko, su prot sta vlja se De ri di noj apo ri ji go sto primstva kroz ba vlje nje vla sni štvom. Iz la že ar gu men ta ci ju pre ma ko joj su te me lji go sto prim stva u maj čin skom od no su ko ji obu hva ta poj mo ve da ro dav no sti i ve li ko du šno sti. Maj čin sko kao čin go sto prim stva sma tra pri me re nim za de fi ni sa nje unu tra šnje, udo mlje ne, oče ki va ne i bez u slov ne do bro do šli ce dru gog. Aristar ko va pred la že da se go sto prim stvo re ar ti ku li še, ob no vi, kao pot pun i tran sfor ma tiv ni kon cept u na šem raz u me va nju sop stva i dru go sti i u kon cep tu a li zo va nju eti ke. 40 Iz no si da je kon cept 34 Kant I., Per pe tual Pe a ce: A Phi lo sop hic Sketch, in: To ward Per pe tual Pe a ce and ot her Wri tings on Po li tics, Pe a ce and Hi story, Yale 2006, str. 67 109. 35 Ni če F., Ve se la na u ka, 8. ok to bar 2012, http://www.scribd.com/ doc/112594594/fridrih-nice-vesela-nauka 36 D ikec M., C lar k N. i Bar ne tt C., E xtending Hospi tality: Givin g Space, Taking Ti me, in: Extending Hos pitality: Giving Space, Taking Time, Paragraph Special Issues, 3 2 (1), eds. D ik ec M., Cla r k N. i Barnet t C., Edinbu rg h 2009, st r. 1 14. 37 Levinas E., Houman is me de l`a ut re homme, Paris 19 72. Napomena : Levinas je p rvi put ovaj tekst obj avio u esejima p od is tim naslovom 19 64. godine. 38 Derrida J., op. ci t. 39 Aristarkhova I., Hospitality and the Maternal, Hypatia 27, 2012, 29. septembar 2010, str. 1 63 181. 40 Ibi d., str. 1 63. 271
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ gosto prim stva neo p hod no re ar ti ku li sa ti u ve zi sa maj čin skim od no som, na ro či to zbog to ga što ima po ten ci jal da bu de ne u tralan i otvo ren pre ma raz li či tim eti ka ma dru gih. 41 U ova kvom pozi ci o ni ra nju, opre de lju jem se za po dr šku ar gu men ta ci ji za re arti ku la ci ju kon cep ta go sto prim stva, ali sma tram da eks klu zi vi tet unu tra šnje, udo mlje ne, oče ki va ne i bez u slov ne do bro do šli ce ne po se du je sa mo, ni ti is klju či vo ma jčin ski od nos. Na da lje, Matei Kan dea (Ma tei Can dea) i Đo va ni Da Col (Gi o van ni Da Col) u za jed nič kom ese ju Po vra tak go sto prim stvu (The Re turn to Ho spi ta lity) od go va ra ju sa an tro po lo škog sta no vi šta, na skora šnju eks plo zi ju in ter di sci pli nar nog en tu zi ja zma na te mu gosto prim stva. Re vi ta li za ci ja kon cep ta go sto prim stva u an tro po logi ji, kao gra nič no pod ruč je nje nog te o rij skog raz vo ja, za auto re pod ra zu me va po ve zi va nje sa te ma ma etič kog re zo no va nja, mate ri jal no sti, vre men skog (tem po ral nog) i de lat nog (afek tiv nog), dru go sti i ko zmo po li ti ke, su ve re ni te ta i me re. 42 Is ku stve ni pro sto ri ino va tiv no sti i go sto prim stva su raz li či ti, ali raz voj ide ja od ko jih su ov de ne ke iz ne te, ob je di nju je nji ho ve po la zi šne kon cep te na hu ma ni stič koj, her me ne u tič koj i fe nome no lo škoj rav ni in ter pre ta ci ja. Je dan od iza zo va jav nog gosto prim stva je ste ka ko stvar nost ve li kih upra vljač kih si ste ma hu ma ni zo va ti ka da nji ma ru ko vo de oni ko ji ni su udo mi li hu mani stič ko obra zo va nje i ose ća nje sve ta. Pred u slov go sto prim stva ne ka da i sa da je ima ti dom. Bi ti udo mljen u sop stvu, kul tu ri, pri rod nom pro sto ru, pro sto ru dru štva, re li gij skom, mit skom, pro sve će nom, ar hi tek ton skom pro sto ru, teh no lo škom, stva ra lačkom pro sto ru, po li tič kom, in sti tu ci o nal nom i pro sto ri ma zna nja. Go sto prim stvo je pre vas hod no stva ra nje slo bod nog pro sto ra u svom do mu za dru go, stra no, ne po zna to. Slo bo dan pro stor bi tre ba lo da bu de ta kav da ne po zna tom dru gom omo gu ći ula zak, slo bo du ostva ri va nja, pri ja telj stvo, pro me ne i na sta vak pu ta, ali bez ri zi ka za vla sti ti bi o lo ški i kul tur ni in te gri tet i po sto ja nje. Is pu nja va nje ova kvog zah te va ni je jed no stav no. Go sto prim stvo i od nos pre ma stra nom u poj mov nom smi slu ima ju ka rak ter opšteg me sta u kul tu ra ma, ali nji ho va struk tu ra za vi si od ono ga što zna mo i ose ća mo, gde smo i ku da i ka ko se kre će mo. Čin gosto prim stva iz vo đe nje je od re đe nog,,kul tur nog asam bla ža ko ji uvek no si ri zik. Vred nost ri zi ka sa dr ža na je u pret po stav ci da pro stor i vre me go sto prim stva ge ne ri šu po ten ci ja le no vih vreme na i pro sto ra, reč ju raz vo ja 43. Po zna ti pro stor no-vre menski di ja gra mi kre ta nja ci vi li za ci ja, kul tu ra i po je di na ca mo gu da nam po ka žu ku da mo že mo, a ku da ne mo že mo ići u pro sto ru i 41 Ibid., str. 178. 42 C an de a M. i Da C ol G., The return to hosp itality, Journal of th e Royal Anthropological Institute 2012, str. 1 19. 43 Dikec M., C lark N. i Barnet t C., op.cit., str. 1 14. 272
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ vre menu gostoprim stva. Na ža lost u raz vo ju kul tu ra po sto je cr ne ru pe u ko je sve mo že da uđe, ali ni šta ne mo že da iza đe. Otu đeni i vol šeb ni pro sto ri an ti ma te ri je i an ti kul tu re kon sti tu i šu se u za jed ni ca ma i dru štvi ma u ko ji ma su zna nje o dru gom i kul tu ra raz li čito sti mar gi na li zo va ni ili,,ugu še ni u kr vi. Pro fe sor pra va i naj zna čaj ni ji prav ni te o re ti čar pr ve po lo vi ne 20. ve ka u Sr bi ji, prof. dr Slo bo dan Jo va no vić na pi sao je da,,( ) dr ža va ne po sto ji ra di se be sa me; ona je sa mo sred stvo za za dovo lje nje od re đe nih dru štve nih po tre ba 44. In sti tu ci o nal no, jav no go sto prim stvo či ni ta ko đe jed no od sred sta va za za do vo lje nje od re đe nih dru štve nih po tre ba. Po li tič ki ži vot, ona kav ka kav je kon cep tu a li zo van u li be ral noj mi sli, za jed nič ki je rad pri vat nih li ca ko ja do no se ko lek tiv ne od lu ke o dru štve nim po tre ba ma ko je su od jav nog in te re sa. U di zaj ni ra nju za jed nič kog pro sto ra inova tiv no sti bit no je i go sto prim stvo po je di na ca ko ji bi ra ju jav ne pred stav ni ke. Gra đan ski ak ti vi zam ima jav ni ka rak ter i ak ci oni pro stor za pri hva ta nje ili us kra ći va nje go sto prim stva. Pro stor ostva ri va nja jav nog in te re sa ima po red osta log i ka rak te ri sti ke do ma. Dom je me sto oda kle po ti če mo, po la zi mo u kre ta nje i me sto po vrat ka, ima gi nar nog ili stvar nog, me sto du hov nog i pro fa nog po re kla i na sle đa, isto ri je i bu duć no sti. Pro ce si in stitu ci o nal nog go sto prim stva ko ji ma upra vlja čo vek, tre ba lo bi da uklju ču ju i ose ća nje pri pa da nja, in te gri sa no sti, ose ća nje za jed nice i na klo no sti tog čo ve ka, od no sno lju di. Če sto se raz vi ja ne što sa svim su prot no. Jav ni pro stor na šeg de la nja, ne mo ra i na ža lost naj če šće ni je, ali mo glo bi, tre ba lo bi, čak je neo p hod no da bu de i dom. U slu ča je vi ma ka da za i sta i ni je dom, jav no go sto primstvo je ozva ni če no li ce mer je. Jav ni pred stav nik u ulo zi do ma ćina je za pra vo stra nac ko ji ni je do bro do šao, jer pred sta vlja pretnju za bi o lo ški i kul tur ni in te gri tet i po sto ja nje za jed ni ce. Pri kazu je se, pred sta vlja i po ka zu je kao po sred nik is pu nje nja jav nog in te re sa i dru štve nih po tre ba. U bi ti je ta kav pred stav nik šte toči na za so ci o top, ko ja vred no sti i mo ći za jed ni ce, ko ju na vod no pred sta vlja, ne po vrat no is cr plju je. Či ni mi se pri me re nim ov de osvr nu ti se na ter min,,no va kuć na eko no mi ja (new ho me econo mics, NHE), ko ji u po li tič koj eko no mi ji ozna ča va eko nom ske te o ri je i pro gra me neo kla sič ne eko no mi je ko ji uzi ma ju u ob zir od lu ke ko je se do no se u do ma ćin stvi ma 45. Eko no mi sti NHE prou ča va ju do no še nje eko nom skih od lu ka u po ro di ca ma. Za ekonom ske ana li ze ko ri ste se pri me ri iz prak si po ro dič nih eko nomi ja, po ve za nih do ma ćin sta va i na či na ko rišće nja lič nih ve za za 44 Stupar M., Država i Moral, u: T heoria 2 /XXXIX, priredio Đurić D., Be ograd 199 6. 45 Gross bard-she ch tman S., Home econom ics, new, NHE, in: Encyclopedia of Politi ca l Economy, Volume 1: A K, eds. O Har a P. A., London 2001, str. 455 456. 273
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ re šava nje pro ble ma. Me đu pred stav ni ci ma raz li či tih za jed ni ca, te la, in sti tu ci ja i bez uzo ra i sa zna nja o pro gra mi ma,,no ve kuć ne eko no mi je, ima sa svim do volj no onih ko ji su bez is tra ži va nja usko či li u ci pe le in sti tu ci o nal nog, a osta li pri vr že ni, ne zva nič no,,po ro dič noj eko no mi ji, po ro dič nom go sto prim stvu, po ro dičnoj ino va tiv no sti i kul tu ne kom pe tent no sti 46. Slu čaj ni uzor ci pred stav ni ka i do ma ćin sta va mo gu osta ti pred met na ga đanja, ali i štu ra sta ti stič ka sli ka sve ta je već do volj no bo lan po kaza telj pre va ge ne ga tiv ne se lek ci je u go sto prim stvu in sti tu ci o nalnog i jav nog. Iako na du uli va ju po da ci o zna čaj nom sma nje nju bro ja glad nih, bes kuć ni ka, neo bra zo va nih u pro te klih dva de set go dina, ute ha je još uvek da le ko. 47 Stra no i ne po zna to,,ze mlja će jed nog da na mo ra ti da umre po što je Sun ce pro ždire. Ta kav je za kon fi zi ke. Ova ne sre ća de si će se u na red nih pet mi li jar di go di na. Na ta kvoj ko smič koj vre men skoj ska li, uspo ni i pa do vi ljud skih ci vi li za ci ja sa mo su ma ju šna mre ška nja. Jednog da na mo ra će mo da na pu sti mo Ze mlju ili da umre mo. Ka ko će se, da kle, čo ve čan stvo, na ši na sled ni ci, sna ći ka da uslo vi na Ze mlji po sta nu ne pod no šlji vi? 48 Na ši po tom ci ko ji bu du u moguć no sti da pro du že ži vot ljud ske vr ste opro ba će go sto prim stvo dru ge pla ne te ili ne kog no vog i stra nog im pro sto ra. Uko li ko sa da že li mo da se uklju či mo u ostva re nje tog pu ta, ma ko li ko ap surd no iz gle da la ova vre men ska per spek ti va, po tre ban nam je kon ti nu i tet u kva li ta tiv nim pro me na ma i raz vi ja nje kon struk tivnog od no sa pre ma stra nom. Kul tur na tran smi si ja je pro ces ko jim se naj br že ge ne ri še kon ti nu i tet raz vo ja. O ge ne rič kom kva li te tu kul tur ne tran smi si je go vo re de talj no i op šir no re zul ta ti sko rašnjih is tra ži va nja evo lu tiv nih an tro po lo ga i te o rij skih bi o lo ga, u de lu ko je je već po me nu to i ko je je bi lo pod sti caj za pi sa nje ovog član ka. 49 Ne for mal na ili for mal na, ve ća po ve za nost društa va ovim is tra ži va njem se po ka za la od pre sud nog zna ča ja za ino va tiv nost za jed ni ca. Ri tual go sto prim stva u pro ce si ma po vezi va nja i raz me ne sa stra nim i ne po zna tim opet osta je na is toj lini ji po sred ni štva. In ter pre ta tiv no-fe no me no lo ške ve šti ne i umešno sti go sto prim stva otva ra ju na taj na čin vi še mo guć no sti za da le ko se žne do me te na u ka, ve šti na i umet no sti ko je se raz vi ja ju na tra di ci ja ma ka ko po zi ti vi zma ta ko i hu ma ni zma. 46 Fa guet E., T he Cult of In competence, Eboo k, New York [1912] 2008. 47 The Millennium Development Goals Report 2012, 2. oktobar 2012, str. 4 5, http://mdgs.un.org/unsd/mdg/resources/static/products/progress2012/ English2012.pdf 48 Kaku M., Fizika nemogućeg, Smederevo 2011, str. 132. 49 O Brien M. J. i Shennan S. J., op. cit., str. 7. 274
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ Pr vi go sti čo ve ku bi li su nat pri rod na bi ća i po ja ve. Iza zi va li su strep nju, strah, di vlje nje i obo ža va nje. 50 U tom do bu in ter ak ci ja sa stra nim (dru gim) na in di vi du al nom pla nu mo gla je da bu de in ter pre ti ra na kao moć, po sred ni štvo i ne ka vr sta tran sak ci je, što je u za jed ni ci iza zi va lo psi ho lo ško, idej no, kre a tiv no, ver bal no, fi zič ko i kul tu ro lo ško kre ta nje u prav cu stva ra nja pri ča, mi to va, obi ča ja, ri tu a la, ma te ri jal nih kre a ci ja, umet no sti, ko ji su po tom uče stvo va li u ob li ko va nju kul tu re te za jed ni ce. Stra no se kroz di men zi ju ne vi dlji vog i ne sa znaj nog ve za lo i za po jam ne pozna tog. 51,,Stran kao i,,svoj ni su an tro po lo ške ili on to lo ške ka te go ri je,,po se bi, već su so ci jal ne kon struk ci je. 52,,Ono što se mo že ime no va ti u ve li koj me ri gu bi od uža sa i pret nje tvr de Hork he i mer i Ador no 53, jer ob lo že no reč ju, stra no, u spo znajnom smi slu, ni je vi še stra no. Re li gi je su u od re đe noj me ri us pe le da ne sa znaj no, ne zna nje i tran scen den tal no uči ne pod no šlji vim. Fi lo so fi ja i eks pe ri men tal ne na u ke omo gu ći le su da se,,ha os za me nju je po ret kom, pri ro da kul ti vi sa nom pri ro dom, stra no već pre ma mo de lu tu ma če nja po zna tim, sa zna tim, no vim, svo jim i pri la go đa va se uz raz u me va nje i ob ja šnje nja 54. Po jam,,stra no je po Vit gen štaj nu (Wit tgen ste in) sa znaj no-te o rij ski para doks, jer uklju ču je opi si va nje neo pi si vog i go vor o ono me o če mu bi tre ba lo ću ta ti, bu du ći da ono što je stvar no stra no ne bi mo glo da bu de,,od ovog sve ta 55. U eg zi sten ci ja li stič kom smislu svi su lju di ra di kal no i ne u ki di vo stra ni. U isto ri ji pri vre de stra nac se po ja vlju je kao tr go vac, od no sno tr go vac kao stra nac. 56 Kod Šu ca (Al fred Schu etz) 57 je stra nac uvek sa mo dru gi iz sopstve ne kul tu re ili dru štva, ko ji do du še mo že da bu de ne po znat, ali se pre ko je zi ka, de lo va nja i po na ša nja po ja vlju je kao po verljiv. Dru gi je i pred stav nik po ver lji vog dru gog či je se vr šlja nje po zna je iz sop stve nog is ku stva. Stra nost i sa mo ća mo gu eventual no da se ubla že, ali ne i da se pre va zi đu. Stra nac se od bi ja, jer do vo di u pi ta nje us po sta vlje ne iz ve sno sti. 58 Do ve sti ne što do poj ma, što su Hork he i mer i Ador no na zva li,,re kog nicijom 50 Ibid. 51 Uzarewicz M., Paradoksi stranosti neka razmatranja o svom, drugom i stranom, u: Theoria 3/XXXIX, priredio Đurić D., Beograd 1996. 52 Ibid. 53 Uzarewicz M., op.cit. 54 Ibid. 55 Simmel G., O strancu, u: Theoria 3/XXXIX, priredio Đurić D., Beograd 1996. 56 Ibid. 57 Schuetz A., The Stranger: An Essay in Social Psychology, in: The American Journal of Sociology, Vol. 49, No. 6, Chicago 1944, str. 499 507. 58 Ibid. 275
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ u poj mu, obu hva ta njem raz li či tog pod isto 59, zna či uči ni ti ga pod lo žnim ovla da va nju i re du ko va ti nje go vu stra nost. Me di ji po čet kom XXI ve ka pa ku ju stra nost ob u hva ta ju ći razli či to pod isto 60. U pro ce si ma in ter pre ta ci je stra nog, ne po zna tog, stva ra ju te ško mer lji vu kon cen tra ci ju po sred nič kih mo ći. 61 Medi ji pre u zi ma ju ulo gu po ver lji vog dru gog, ob la žu reč ju i sli kom po ja ve stra nog i ne po zna tog, ubla ža va ju i po ne kad pre va zi la ze sa mo ću i stra nost. Prem da do vo de u pi ta nje us po sta vlje ne iz vesno sti, od mah da ju od go vo re bez ga ran ci ja. Me di ji nas in for mišu o go sto prim stvu jav nih pred stav ni ka in sti tu ci ja, omo gu ća va ju raz li či te for me lič ne pro pa gan de, vr še me re nja i kva zi-me re nja ino va tiv no sti, da ju oce ne,,,udo mlju ju raz li či to sti sta vlja ju ći ih u iste ma tri ce. In ter ak ci je me di ja opa žam kao ubr za ne tran sakci je ne pot pu nih, ne do vr še nih i ne do re če nih in for ma ci ja. O transak ci ji go vo rim naj ma nje zbog to ga što te uslu ge obič no ima ju ce nu, a po naj vi še jer je so ci o kul tur na stvar nost u stal noj spre zi sa us ta la sa nim raz me na ma, bi lo da su one eko nom ske, po li tičke, kul tu ro lo ške ili ka kve dru ge pri ro de. Pre vi še je ne ra zu mljivih, ne či tlji vih, šu pljih in for ma ci ja. Šu plji ne osta vlja ju pro stor za pro iz volj ne in ter pre ta ci je, ugra đi va nje emo ci ja, ostra šće ne kon struk ci je zna če nja i na sta nak sa vre me nih mi to va. Sa će medij ske kul tu re sa na ra ti vi ma XXI ve ka na ža lost ni je pu no me da, već ve štač kih za sla đi va ča ko ji osta vlja ju go rak ukus. Me di ji nepre kid no stu pa ju u in ter ak ci je sa stra nim, ne po zna tim, dru gim. Po sre du ju u in ter pre ta ci ji, a svo je di na mič ko kre ta nje iz me đu indi vi due i za jed ni ce ko ri ste kao mo ći u ko je se svr sta va i ob li kova nje vred no sti kul tu re u ko joj se me dij ske tran sak ci je od vi ja ju. Me dij ska kul tu ra je sve pri sut ni tu mač, pre vo di lac stra nog, ali je na ža lost i Pro kru sto va po ste lja. Go sto prim stvo me dij ske kul ture je ta kvo da se ni ka da ne zna da li će te i sa ko je stra ne osta ti krat ki. Srod na je kom pju ter skom pro gra mu Gugl pre vo di o ca, s tom raz li kom da ma te ri jal ne gre ške me dij skog pre vo đe nja kultu ra i ot kri va nja stra nog, uče stvu ju u du go roč nim re zul ta ti ma raz vo ja kul tu ra, ob li ku ju ći od nos pre ma stra nom i pred sta vljaju ći ma tri ce go sto prim stva. Me di ji su po moć na sred stva u pristu pu stra nom, su ro ga ti zna nja i ak ce le ra to ri dru štve nih pro ce sa. Sna ga nji ho ve su ge stiv no sti nad ja ča va ne do stat ke i sklo ni smo upa da nju u zam ku uve re nja o nji ho vom ap so lut nom auto ri te tu, po u zda no sti i kom pe tent no sti. Pre va zi la že nje zam ki po sred ničkih ma ni pu la ci ja je mo gu će, ali zah te va ve li ki trud i ot por instant re še nji ma. Ne po sred ni su sre ti sa stra nim, sti ca nje op štih zna nja, upo zna va nje sa op štim za ko ni ma spe ci fič nih pro ce sa i raz vi ja nje em pa ti je va žni su, ali ni pri bli žno ni su do volj ni da 59 Uzarewicz M., op. cit. 60 Tjurou Dž., Mediji danas: uvod u masovne komunkacije I i II, Beograd 2012. 61 Bal F., Moć medija, Beograd 1997. 276
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ nam obez be de raz u me va nje i po što va nje svr he odr ži vog ži vota. 62 Ipak, naj pre će čo vek bez hu ma ni stič ke obra zov ne osno ve, bez op štih zna nja o za jed nič kim vred no sti ma lju di i ci vi li za ci je, bez di rekt nih su sre ta nja sa stra nim i bez em pa ti je, osta vi ti dru go i dru ga či je u sfe ri ne po zna tog, gra di ti mit ski od nos pre ma stranom i ži ve ti u stra hu i ne zna nju, ne uki da ju ći po nor iz me đu onoga što je na še i ono ga što je nji ho vo, iz me đu se be i in stink tiv ne ostra šće no sti za is tre blje njem ne po zna tog. Me di ji uče stvu ju u upra vlja nju me ha ni zmi ma jav nog go sto prim stva, ima ju kva lita tiv nu funk ci ju u pred sta vlja nju dru go sti i kao in sti tu ci o na lizo va na jav nost, sa ka pa ci te tom da ve li kom br zi nom pre no se in for ma ci je, uti ču na kre i ra nje ino va tiv nog am bi jen ta za jed ni ca i nji ho vog od no sa pre ma stra nom. Me di ji ne sum nji vo tre ba da bu du uvr šte ni me đu Hen ri ho ve in sti tu ci je sa rad nje či ja evolu ci ja je po treb na za po di za nje kva li te ta me đu sob ne po ve za nosti dru šta va. 63 Ino va tiv nost Eti mo lo škim tra gom ino va tiv no sti sti že se pr vo do ino va ci je i zna če nja in-ovo, -are što je na la tin skom,,pro sla vi ti po be du,,,ve se li ti se 64. In je pre fiks ko ji po ti če od in ti us što bi zna čilo:,,za,,,unu tar,,,u okvi ru,,,u sklo pu, ali do da je se i znače nje,,pre ma. Ova tio je,,gro mo gla sno ve se lje, ima zna če nje ce re mo ni je ko jom su se do če ki va li po bed ni ci u an tič kom Ri mu i ko ja je ne što ma nje zna čaj na od tri jum fa. Kul tur ne ino va ci je su već de ce ni ja ma pred met iz u ča va nja u ekono mi ji (Šum pe ter (Schum pe ter) 1934, 1942), u so ci o lo gi ji (Rodžers (Ro gers) 1995), i an tro po lo gi ji (Bar net (Bar nett) 1953). Ino va ci ja je u po li tič koj eko no mi ji, de fi ni sa na kao ključ na odred ni ca eko nom skog raz vo ja. 65 Evo lu tiv ni eko no mi sti u pr voj de ce ni ji XXI ve ka na sta vlja ju bor bu ko ju su za po če li Marks (Marx), Šum pe ter i Ve blen (Ve blen), a ko ja ino va ci je u teh nolo gi ji po sta vlja kao en do ge ne eko nom ske či ni o ce. Ino va ci je za eko no mi ju pred sta vlja ju po di za nje no vih in du stri ja ko je ra dikal no me nja ju struk tu ru eko no mi je. Ino va ci je se na da lje is ti ču kao iz u zet no pro ble ma tič ne za ana li zu, a raz lo zi su: 1. he te ro ge 62 Radojković M. i Stojković B., Informaciono-komunikacioni sistemi, Beograd 2004. 63 Henrich J., The Evolution of Innovation-Enhancing Institutions, in: Innovation in Cultural Systems, contributions from Evolutionary Anthropology, eds. O Brien M. J. i Shennan S. J., London 2010, str. 116-117. 64 De Vaan M., Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages, Series VOLUME 7, in: Leiden Indo-European Etymological Dictionary, eds. Lubotsky A., Leiden, Boston 2008, str. 438. 65 Archibugi D., Innovation, evolution and cycles, in: Encyclopedia of Political Economy, Volume 1: A K, eds. O Hara P. A., London 2001, str. 515 516. 277
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ nost (sva ka ino va ci ja ima dru ga či ji zna čaj što ote ža va pro ce nu nje ne vred no sti), 2. raz li či tost iz vo ra (ve li ki je broj iz vo ra ko ji po kre ću ino va ci je), 3. ne iz ve snost (in sti tu ci je ko je su volj ne da bu du ino va tiv ne mo ra ju da se ba ve su štin ski ne iz ve snom pri rodom na uč nih i teh no lo ških is tra ži va nja), 4. pro men lji vi uslo vi (teško je pred vi de ti ka ko će iz me đu ino va to ra, ko ri sni ka i imi tato ra bi ti ras po re đe ne do bro bi ti ino va ci je). 66 Me đu tim, od 80-tih go di na XX ve ka, ka da su u an tro po lo gi ju uve de na is tra ži va nja ko ja su bi la in spi ri sa na po pu la ci o no-ge ne tič kim ma te ma tič kim mo de li ma ko ja su 1981. spro ve li Ka va li-sfor ca (Ca val li-sforza) i Feld man (Feld man) i 1985. go di ne Bojd (Boyd) i Ri čr son (Ric her son) do šlo je do ve li ke pro me ne na po lju pro u ča va nja ino va tiv no sti. Ova is pi ti va nja po ka za la su da je na čin pre noše nja i ši re nja kul tur nih oso bi na me đu lju di ma (po pu la ci jom) ovi san o me ha ni zmi ma unu tar kul tu re, uklju ču ju ći pod jed na ko ho ri zon tal nu, boč nu i ver ti kal nu tran smi si ju. 67 Ključ na in te lek tu al na za vr zla ma za pr vog evo lu ci o ni stu u in stitu ci o na li zo va noj na u ci, Dar vi na (Dar win), bi la je kon sta ta ci ja da su sva ži va bi ća di zaj ni ra na. Isti slu čaj je i sa ma te ri jal nim i ne ma te ri jal nim sve tom ko ji stva ra čo vek. Svet je di zaj ni ran. Este tič ke i etič ke funk ci je, ko je smo do bi li i ko je stva ra mo, nepre kid no su u pro ce si ma pro me na. Lju di ima ju mo guć nost ispra vlja nja gre ša ka i do pu nja va nja ne do sta ta ka u po sto je ćem dizaj nu. U to me zna nje, em pa ti ja i go sto prim stvo ima ju is tak nu tu ulo gu. Zna nje kon stru i še pri stu pe stra nom i ne po zna tom. 68 Empa ti ja ih raz vi ja, a go sto prim stvo har mo ni zu je. Za jed nič ko vo lji za zna njem i go sto prim stvom je ovla da va nje do ga đa ji ma ko ji su u ve zi sa stra nim, ne po zna tim, dru gim. Ovo svoj stvo predsta vlja ini ci jal ni kon cept op stan ka. Osnov ni ci lje vi so ci o lo gi je zna nja iden ti fi ku ju: 1. op šte ka rak te ri sti ke pro ce sa ko jim se člano vi ne ke kul tur ne za jed ni ce so ci ja li zu ju, od no sno uče i obra zuju, 2. ka rak te ri sti ke in sti tu ci ja i vla sti za du že nih za spro vo đe nje ovog za dat ka, 3. me ha ni zme ko ji ma se kul tu ra odr ža va u sta nju ba lan sa, 4. okol no sti i svr he pri me ne, 5. pro ce se u ko ji ma se upra vlja pro me na ma, nji ho vim po zi ci ja ma i raz me ra ma, 6. raspo de le usvo je nih uve re nja i vred no sti pre ma kri te ri ju mi ma statu sa i član stva, npr. pro fe si o na lac ili ama ter, mu ško ili žen sko, dok tor ili pa ci jent, na uč nik ili teh ni čar, u te o rij skoj po stav ci pokri va ju ključ ne pro blem ske aspek te. 69 Me đu tim, ve li ki na pre dak 66 Ibid. 67 Mesoudi A. i O Brien M. J., The Cultural Transmission of Great Basin Projectile-Point Technology. I. An Experimental Simulation, in: American Antiquity 73, Gainesville, FL 2008, str. 3 28. 68 Fuko M., op. cit. 69 Bloor D., Sociology of knowledge, in: Routledge Encyclopedia of Philosophy, Epistemology, London 1998, str. 432. 278
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ u sa gle da va nju me ha ni za ma kre ta nja zna nja o zna nju, u sko ri je vre me ostva ri li su evo lu tiv ni an tro po lo zi u sa rad nji sa te o rij skim bi o lo zi ma. 70 Mo guć nost is pra vlja nja gre ša ka i do pu nja va nja nedo sta ta ka u dru štvi ma tre ba lo bi, pre ma auto ri ma ovog is tra ži vanja, tra ži ti u me ha ni zmi ma kul tur ne raz me ne i in sti tu ci o nal noj bri zi o upo red nom sti ca nju spe ci fič nih i op štih zna nja. Ti me je lop ti ca,,kul tur nog kon tak ta po no vo vra će na na bri gu o znanju i kul tu ri mi šlje nja po je din ca. Mi,,go vo re ći da ne što zna mo, če sto ot kri va mo, bi lo di rekt no ili in di rekt no, ka ko zna mo ( ) Po sto ji raz li ka iz me đu vo žnje po red ni za ben zin skih sta ni ca i vo žnje usred pu sti nje. Osta ja nje bez ben zi na u pr vom slu ča ju mo že da bu de sa mo ma nja ne zgo da; u dru gom slu ča ju to mo že da bu de pi ta nje ži vo ta i smr ti 71. Ovo či ni ne po jam nu raz li ku iz me đu spe ci fič nog zna nja, a to je či ta nje po ka zi va ča ni voa gori va i op šteg zna nja, a to je raz u me va nje ši reg kon tek sta u ko me se na la zi mo. Upra vo su to raz lo zi zbog ko jih upra vlja nje javnim re sur si ma jed no stav no ne sme bi ti (ali bi lo je, je ste i bi će) pre pu šte no oni ma ko ji ima ju sa mo spe ci fič na zna nja. Vra ta na pret ka se otva ra ju ka da ima mo si ner gič nu moć spe cifič nog i op šteg re ša va nja pro ble ma. Upe ča tljiv pri mer ova kve si ner gi je je Te slin ge ni je. Ni ko la Te sla je svo je spe ci fič no zna nje i ino va tiv nost osta vio u na sle đe či ta voj ci vi li za ci ji, za hva lju ju ći svo jim op štim zna nji ma o kul tu ri. Te sla je osim fi zi ke znao i kako da iza be re kul tu ru u ko joj će se ostva ri ti, kul tu ru ko ja je ima la ka pa ci tet da udo mi ge ni jal nost ko ju je no sio. Te sli nu ge ni jalnost iz ne lo je go sto prim stvo jed ne kul tu re pre ma ino va tiv no sti i raz u đe na kul tu ra mi šlje nja ovog ge ni ja. Ostva re nje Te sli nog ge ni ja ni je bi lo jed no stav no, jer ne po sto ji idi lič na kul tu ra ko ja bez u slov no udo mlju je ino va tiv nost i in ven tiv nost. Sva ki kul turni kon tekst zah te va od po je din ca da se iz bo ri za svoj po lo žaj. Me đu tim bit nu raz li ku za po sti za nje uspe ha či ni pre ko broj nost, od no sno ma lo broj nost pret hod no opi sa nih šte to či na. Uko li ko su mo guć no sti pro me ne i op stan ka iz gra di vi na ob lici ma ra ci o nal no sti u ko ji ma se is po lja va zna nje, a ko je je Persi fal po de lio na eko nom sku, in stru men tal nu, is tra ži vač ku i raci o nal nost ru ko vo đe nu že lja ma, stra ho vi ma i lo gi kom 72, ta da bi se osno va go sto prim stva mo gla sa gle da ti kroz Per si fa lo ve ob li ke ra ci o nal no sti, este tič ke i etič ke po ka za te lje ne ke za jedni ce. Pred la žem na da lje da se gra na nje osnov nih funk ci ja gosto prim stva pra ti kroz pro li fe ra ci ju in di vi du al nih po sre do va nja i tran sak ci ja kao što su: po slo vi, tr go vi na, mi lo sti nja, po čast i 70 O Brien M. J. i Shennan S. J., Innovation in Cultural Systems, contributions from Evolutionary Anthropology, London 2010. 71 Drecke F., Pragmatička dimenzija znanja, u: Theoria 1-XL, priredio Đurić D., Beograd 1997. 72 Ibid. 279
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ za slu ge, du žno sti, opro štaj i mi lo sr đe, pri ja telj stvo, ži vot i smrt, oba ve ze pre ma budu ćim ge ne ra ci ja ma, ra dost, he do ni zam, pomoć i do bro čin stvo, čast, na da, ide a li, lju bav, re ci pro ci tet, prizna nje, obe le ža va nje se ća nja, po što va nje, od go vor nost, ri zik, sa mo o stva re nje, sa mo po što va nje, sa mo za va ra va nje, greh i zlo, so li dar nost, sti ca nje zna nja i uti li tar nost. Go sto prim stvo se mo že i tre ba po sma tra ti kao spe ci fi čan i kao op šti kon cept ko ji ob uhva ta spe ci fič ne i op šte tran sak ci je i tran smi si je ino va tiv no sti i ino va ci ja. I kre nu še za jed no ku ći Ide ja raz li či to sti me đu dru štvi ma i po je din ci ma uklju ču je i posto ja nje kva li te ta ko ji su za jed nič ki. 73 Naš sve u kup ni kul tur ni i ci vi li za cij ski na pre dak za vi si od to ga ka ko se no si mo sa iza zovi ma ono ga što nam je za jed nič ko u fi zič kom i so ci jal nom okruže nju. Pre nos od re đe nih kul tur nih ka rak te ri sti ka, od vi jao se on ver ti kal no (kul tur ni pre dak i kul tur ni po to mak) ili ho ri zon tal no (od jed ne kul tur ne gru pe na dru gu), te me lji se na uče nju i ose ćanju, a ne na ge net skom na sle đu, u če mu po sto ji sa gla snost među auto ri te ti ma evo lu tiv ne an tro po lo gi je. 74 Ne ki od sko ra šnjih re zul ta ta is tra ži va nja ge net skog re gi stra bli za na ca u Ka ro lin ska in sti tu tu (Ka ro lin ska In sti tu tet) u Stok hol mu će u sko roj bu dućno sti da ti do dat na ob ja šnje nja u ve zi sa pi ta nji ma ob li ko va nja kul tur nih ka rak te ri sti ka. 75 U tom smi slu imam oprav dan strah od mo gu ćih ne pri me re nih i ne pri hva tlji vih ma ni pu la ci ja no vim sa zna nji ma. Go sto prim stvo kao ri tual is po lja va nja kul tu re mi šlje nja i de la nja mo že da ubr za va, uspo ra va ili pot pu no blo ki ra kul tur nu tran smisi ju. Jed no od is tra ži va nja ko je su iz ve li Me so u di i O Brien 76, is tra žu ju ći kul tur nu tran smi si ju, po ka za lo je da su po je din ci in di rekt nim pre mo šća va njem lo kal nih uslo va, ho ri zon tal nom kul tur nom tran smi si jom, usva ja ju ći naj u spe šni je mo de le, br zo do sti za li ni vo naj u spe šni jeg u glo bal nom kon tek stu. Re zul ta ti eks pe ri men ta po dr ža li su ar gu ment da se naj bo lji re zul ta ti posti žu ka da uče sni ci mo gu da ko pi ra ju jed ni dru ge, da kle ka da 73 Todorov T., Life in Common: an essay in general anthropology, Lincoln NE 2001. 74 Laland K. N. i Reader S. M., Comparative Perspectives on Human Innovation, in: Innovation in Cultural Systems, contributions from Evolutionary Anthropology, eds. O Brien M. J. i Shennan S. J., London 2010, str. 37 52. 75 Utvrđeno je naime da genetski faktori utiču na inteligenciju, talenat i sklonost ka socijalizaciji. Međutim, za dobijanje jasne slike o novim nalazima, potrebna su dalja istraživanja. Izvor: Wang S. S., Doubling Up On Studies With Twins Data, The Wall Street Journal, 8. novembar 2012, str. 29. 76 Mesoudi A. i O Brien M. J., The Cultural Transmission of Great Basin Projectile-Point Technology. II. An Agent-Based Computer Simulation, in: American Antiquity 73, Gainesville, FL 2008, str. 627 644. 280
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ ima ju pri stup ve ćem bro ju ide ja i zna nja na ko ji ma mo gu na dogra đi va ti vla sti te. Ovaj po da tak je va žan i zbog to ga što uka zuje da se lek tiv na pri ro da okru že nja znat no uti če na pro iz vod nju ino va ci ja u kul tur noj tran smi si ji. Mo de li kul tur ne evo lu ci je poka zu ju da raz u me va nje kul tur ne tran smi si je, a to zna či ko i šta pre u zi ma i od ko ga i ka ko, omo gu ća va bit na sa zna nja o ši re nju kul tur nih ino va ci ja i ino va tiv no sti. Spro ve de no je još jed no istra ži va nje ko je je na kra ju va žno po me nu ti. Is pi ti va li su ka ko ve ća po ve za nost lju di uti če na nji ho vu sprem nost na me đu sob nu sa rad nju. Re zul tat je da ve ća ko o pe ra tiv nost us po sta vlja rav note žu iz me đu raz me ne in for ma ci ja, nji ho vog skri va nja i dru gih ob li ka po na ša nja ko ji ma se sti če ko rist iz van ko lek ti va. U ova ko po sta vlje nim uslo vi ma, po ka za lo se ta ko đe da u pro ce si ma raz liči tih for mi tak mi če nja kul tur nih gru pa u evo lu ci ji pred nja če one,,in sti tu ci o nal ne for me ko je na naj bo lji na čin una pre đu ju otvore no ši re nje po da ta ka što je ključ no za ino va ci je 77. U kul turnoj evo lu ci ji da kle pri vi le go va ne su in sti tu ci je ko je po ve ća va ju me đu sob no i me đu kul tur no po ve zi va nje i na taj na čin sti mu li šu po ve ća nje ino va tiv no sti i bo lje ino va ci je. Na do ve zu jem se ovde za ključ kom da raz li ke u ovla da va nju dru štve nim i fi zič kim ne po zna ni ca ma, is po lje ne kroz struk tu ru i for me jav nog go stoprim stva in sti tu ci ja, pra ve kva li ta tiv ne raz li ke u po ten ci ja li ma ino va tiv no sti za jed ni ce ko ju pred sta vlja ju. Is tra ži va nje go sto prim stva je u pro te kle če ti ri de ce ni je zna čajno una pre di lo i do pri ne lo stva ra nju plat for me zna nja za ovu oblast. 78 Ras pra ve ko je se od no se na de fi ni sa nje fi lo zof ske i kon cep tu al ne di men zi je go sto prim stva je su pri sut ne. De ce ni ju na kon što je Eli son Mo ri son (Ali son Mor ri son) iz lo ži la po tre bu za pre ci zi ra njem od red ni ca go sto prim stva, za ja snom ar ti ku laci jom is tra ži va nja go sto prim stva kao spe ci ja li zo va nom obla sti u dru štve nim na u ka ma, za una pre đe njem fi lo zo fi je is tra ži va nja i ar gu men to va la va žnost po sti za nja sa gla sno sti oko va lja nog kon cep tu al nog okvi ra go sto prim stva, ni je do šlo do krup nih prome na u ovoj obla sti u okvi ru hu ma ni sti ke. Od re đe no raz voj no kre ta nje je ipak pri met no. Pi še se o po vrat ku go sto prim stva, o po tre bi re ar ti ku la ci je kon cep ta go sto prim stva i eks plo zi ji in terdi sci pli nar nog en tu zi ja zma na te mu go sto prim stva. Za jed nič ko i ključ no im je ba vlje nje etič kim pi ta nji ma. Sim bo li ku su ve reno sti kon cep ta go sto prim stva, sli ko vi to pre no si De bo ra Ba talja (De bo rah Batta glia) ana li zi ra ju ći Apo lo-so vjuz ru ko va nje u sve mi ru, ru skog i ame rič kog astro na u ta 17. ju la 1975. go di ne. 77 Henrich J., The Evolution of Innovation-Enhancing Institutions, in: Innovation in Cultural Systems, contributions from Evolutionary Anthropology, eds. O Brien M. J. i Shennan S.J., London 2010, str. 99 120. 78 Morrison A., Hospitality research: a pause for reflection, International Journal of Tourism Research 4, 2002, str. 161 169. 281
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ Pre va zi la že nje na ci o nal nih gra ni ca i teh no lo ško-kul tur nih raz lika u sve mi ru, Ba ta lja je na zva la van te ri to ri jal nom eti kom go stoprim stva ko ja bi mo gla da ima da le ko se žne uti ca je za is cr ta va nje ma pe pro sto ra ura čun lji vo sti pri ro de kul tu ra. 79 U po tra zi za odgo vo ri ma o svr si, sta nju i kre ta nju čo ve čan stva, go sto prim stvo i ino va tiv nost kao mul ti di men zi o nal ne za vi sne va ri ja ble osta ju ne pre su šne te me is tra ži va nja. Pod jed na ko su otvo re ni hu ma nistič kim i po zi ti vi stič kim pri stu pi ma, sa uvek pri sut nom po trebom pro jek ci je ste če nih zna nja u sfe ru de lat nog. LI TE RA TU RA: Ari stark ho va I., Ho spi ta lity and the Ma ter nal, Hypa tia 27, 2012, 2010, str. 163 181. Bal F., Moć me di ja, Be o grad 1997. Bat ta glia D., Ar re sting ho spi ta lity: the ca se of the han dsha ke in space, Jo ur nal of the Royal An thro po lo gi cal In sti tu te 18, 2012, str.76 89. Ben nett T., Gros sberg L., Mor ris M. i Cal houn C., New keywords: a re vi sed vo ca bu lary of cul tu re and so ci ety, Am ster dam 2001. Blo or D., So ci o logy of know led ge, in: Ro u tled ge Encyclo pe dia of Philo sophy, Epi ste mo logy, Lon don 1998. Bord man Dž., Gri fin Dž. i Ma ri O., Oks ford ska isto ri ja Grč ke i he le nistič kog sve ta, Be o grad 1999. Bord man Dž., Gri fin Dž. i Ma ri O., Oks ford ska isto ri ja Rim skog sve ta, Be o grad 1999. Can dea M. i Da Col G., The re turn to ho spi ta lity, Jo ur nal of the Royal An thro po lo gi cal In sti tu te 18, 2012, str.1 19. De li mo Ž., Strah na Za pa du (od XIV do XVI II ve ka), Op sed nu ti grad, No vi Sad 1987. Der ri da J., Of Ho spi ta lity/an ne Du fo ur man tel le In vi tes Jac qu es Der rida to Re spond, Cul tu ral Me mory in the pre sent, Stan ford 2000. Di kec M., Clark N. i Bar nett C., Ex ten ding Ho spi ta lity: Gi ving Spa ce, Ta king Ti me, in: Ex ten ding Ho spi ta lity: Gi ving Spa ce, Ta king Ti me, Pa ra graph Spe cial Is su es, 32 (1), eds. Di kec M., Clark N. i Bar nett C., Edin burgh 2009. Dil men Van R., Isto ri ja, Lek si kon poj mo va, Be o grad 2010. Di mon, L., Ogle di o in di vi du a li zmu, Be o grad 2004. Drec ke F., Prag ma tič ka di men zi ja zna nja, u: The o ria 1-XL, pri re dio Đu rić D., Be o grad 1997. Fa gu et E., The Cult of In com pe ten ce, Ebo ok, New York [1912] 2008. 79 Battaglia D., Arresting hospitality: the case of the handshake in space, Journal of the Royal Anthropological Institute 18, 2012, str.76 89. 282
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ Fu ko M., Isto ri ja sek su al no sti I. Vo lja za zna njem, Be o grad 1978. Ge ertz C., The In ter pre ta tion of Cul tu res, New York 1973. Ja mes S. M., An In tro duc tion to Evo lu ti o nary Et hics, Ox ford 2011. Ka ku M., Fi zi ka ne mo gu ćeg, Sme de re vo 2011. Kant I., To ward Per pe tual Pe a ce and ot her Wri tings on Po li tics, Pe ace and Hi story, Yale 2006. Ke nig sber ger H., Evro pa u še sna e stom ve ku, Be o grad 2002. Kra us R. A., The Clay Sle eps, Tu sca lo o sa 1986. Le vi nas E., Ho u ma ni sme de l`a u tre hom me, Pa ris 1972. Lu e len T., Uvod u po li tič ku an tro po lo gi ju, Be o grad 2001, str. 44. Man dić T., Ko mu ni ko lo gi ja, psi ho lo gi ja ko mu ni ka ci je, Be o grad 2003. McGu i gan J., Cul tu re and the Pu blic Sphe re, Lon don 2002. Me so u di A. i O Brien M. J., The Cul tu ral Tran smis sion of Gre at Ba sin Pro jec ti le-po int Tec hno logy. II. An Agent-Ba sed Com pu ter Si mu lation, in: Ame ri can An ti qu ity 73, Ga i ne svil le, FL 2008. Mi len ko vić M., O bro ja nju i me re nju (dru gih) lju di (za no vac), An tropo lo gi ja 8, Be o grad 2009. Mor ri son A., Ho spi ta lity re se arch: a pa u se for re flec tion, In ter na ti o nal Jo ur nal of To u rism Re se arch 4, 2002, str. 161 169. O Brien M. J. i Shen nan S. J., In no va tion in Cul tu ral Systems, con tribu ti ons from Evo lu ti o nary An thro po logy, Lon don 2010. O Ha ra P. A., Encyclo pe dia of Po li ti cal Eco nomy, Vo lu me 1: A K, Lon don 2001. Ože M., Pri log an tro po lo gi ji sa vre me nih sve to va, Be o grad 2005. Per ci val R. S., The Myth of the Clo sed Mind, Ex pla i ning Why and How Pe o ple are Ra ti o nal, Chi ca go 2012. Rap port N. i Ove ring J., So cial and Cul tu ral An thro po logy, The Key Con cepts, Oxon 2008. Ra doj ko vić M. i Stoj ko vić B., In for ma ci o no-ko mu ni ka ci o ni si ste mi, Be o grad 2004. Ro ter dam ski E., Po hva la lu do sti, No vi Sad 1980. Schu etz A., The Stran ger: An Es say in So cial Psycho logy, in: The Ame ri can Jo ur nal of So ci o logy, Vol. 49, No. 6, Chi ca go 1944. Scru ton R., In sti tu tion, in: The Pal gra ve Mac mil lan Dic ti o nary of Poli ti cal Tho ught, eds. Scru ton R. i Chip pen ham R., East bo ur ne 2007. Sim mel G., O stran cu, u: The o ria 3, pri re dio Đu rić D., Be o grad 1996. Stu par M., Dr ža va i Mo ral, u: The o ria 2/XXXIX, pri re dio Đu rić D., Be o grad 1996. 283
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ Tju rou Dž., Me di ji da nas: uvod u ma sov ne ko mun ka ci je I, Be o grad 2012. Tju rou Dž., Me di ji da nas: uvod u ma sov ne ko mun ka ci je II, Be o grad 2012. To do rov T., Li fe in Com mon: an es say in ge ne ral an thro po logy, Lincoln NE 2001. Uza re wicz M., Pa ra dok si stra no sti ne ka raz ma tra nja o svom, drugom i stra nom, u: The o ria 3, pri re dio Đu rić D., Be o grad 1996. De Vaan M., Etymo lo gi cal Dic ti o nary of La tin and the ot her Ita lic Lan gu a ges, Se ri es VO LU ME 7, in: Le i den In do-euro pean Etymo lo gical Dic ti o nary, eds. Lu botsky A., Le i den, Bo ston 2008. Wang S. S., Do u bling Up On Stu di es With Twins Da ta, The Wall Street Jo ur nal, 8. no vem bar 2012. Wil li ams M., Pro blems of Know led ge. A Cri ti cal In tro du cion to Episte mo logy, Nor folk 2001. In ter net iz vo ri: The Mil len ni um De ve lop ment Go als Re port 2012, 2. ok to bar 2012, str. 4 5., htt p://mdgs.un.org/uns d/ mdg/resource s/ Static/Products/ Progress2012/English2012.pdf 2012 World Hunger and Poverty Facts and Statistics, 2. oktobar 2012, http :/ /www.worldhunger.org/articles/learn/world%20hunger%20 facts%202002.htm Niče F., Vesela nauka, 8. oktobar 2012, http://www.scribd.com/ doc/112594594/fridrih-nice-vesela-nauka 284
LANA PAVLOVIĆ ALEKSIĆ Lana Pavlović Aleksić University of Belgrade, Faculty of Philosophy Department of Ethnology and Anthropology, Belgrade ON HOSPITALITY AND INNOVATION Abstract The role of public hospitality emerges as important space for establishment of stability and change in a given culture. Hospitality in the public sphere is a public presentation of culture from one community to another, or from one prominent individual to another. Ritual of hospitality thus mediates cultural transmissions. Public hospitality, as a form and content of ritual exchange of cultural traits, influences innovative movements of cultural systems. Starting with such an assumption, one of the many possible examinations of the structure, characteristics and the interrelations between hospitality and innovation was undertaken in this theoretical article. Places of public hospitality (places of establishment of symbolic complementarities of two realities two entities, us or them) and processes of innovation (continuous accumulation of changes) are portrayed based on examination of the mythic in cultures, fragments from history, history of ideas about hospitality and about what is strange, results of recent research of innovation in the fields of evolutionary anthropology and theoretical biology as well as on the hospitality and the critical views of the author. In conclusion, the differences in mastering and acquiring social and physical unknowns through structures and forms of hospitality create qualitative differences in cultural transmissions and in the potential for innovation of a particular community. Key words: alterity, hospitality, innovation, agency, change, knowledge 285
ISTRAŽIVANJA
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd DOI 10.5937/kultura1237289D UDK 316.733(596) 304.4(596) 351.85(596) istraživački dnevnik KULTURA POSLE GRAĐANSKOG RATA I VREDNOSNOG RAZARANJA KAMBODŽA DNEVNIK ISTRAŽIVANJA Sa že tak: Avgusta i septembra 2012. godine, kao ekspert Uneskoa istra ži va la sam kul tur nu si tu a ci ju, kul tur nu po li ti ku i kul tur ne prak se u Kam bo dži. Cilj je bio da se na osno vu snim ka si tu a ci je i ma pi ra nja mo gu ćih re sur sa us po sta vi si stem pre po ru ka za una pre đe nje kul tur ne po li ti ke (raz voj prav nih i or ga ni za ci o nih in stru me na ta). U is tra ži va nju su ko ri šće ni: me to di in ter vjua (sa do no si o ci ma od lu ka u kul tu ri iz svih sek to ra Mi ni star stva kul tu re, sa do no si o ci ma od lu ka u dru gim re sori ma od zna ča ja za kul tur ni ži vot: mi ni star stva in for ma ci ja, pro sve te, tr go vi ne, tu ri zma, in du stri je, se o skog raz vo ja itd); stu dij ske po se te (posma tra nje i in ter vju) svih zna čaj nih jav nih usta no va; stu dij ske po se te ci vil nom sek to ru u kul tu ri; si ste mat sko po sma tra nje naj zna čaj ni jih kultur nih ma ni fe sta ci ja, pred sta va, iz lo žbi, de ba ta (od na či na pro mo ci je do re a li za ci je); kom pa ra tiv na sta ti stič ka ana li za in di ka to ra kul tu re u Ju go i stoč noj Azi ji (Taj land, La os, Vi jet nam i Kam bo dža). Ovaj tekst je is tra ži vač ki dnev nik ko ji be le ži na či ne sti ca nja re le vant nih in for ma ci ja neo p hod nih za ana li zu kul tur ne si tu a ci je (po se te, raz go vo re, pro či ta ne pu bli ka ci je, za pa ža nja o kul tur nim do ga đa ji ma) te pret ho di bu du ćim pre po ru ka ma za kul tur nu po li ti ku. Ključ ne re či: Kam bo dža, kul tur na po li ti ka, upra vlja nje kul tu rom, kultur no na sle đe, obra zo va nje 289
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Ze mlja hra mo va i tra u ma - 17. ju li 2012. Iv ko i Mi li ca me vo de na aero drom. Mi slim da su i oni uz bu đe ni, jer ovo nije jedno od rutinskih putovanja na trodnevni seminar, tre ning, kon fe ren ci ju. Ve ro vat no su i oni ose ti li da imam tre mu, pa je u ko li ma ve se lo pre sli ša va mo se šta sam još ko me ostavila da uradi. Na aero dro mu Ni ko la Te sla gu žva... Moj pr tljag do bi ja ze le no sve tlo da osta ne sa mnom kao ruč ni, upr kos te ži ni, jer je u pore đe nju sa ko fe ri ma dru gih put ni ka de lo vao ja ko skrom no. A on da još ve će iz ne na đe nje slu žbe ni ka sa mo sa tim u Kambo džu? A ja mu od go va ram Iskre no, mi slim da sam pre vi še to ga po ne la. U Pa ri zu, na aero dro mu ku pu jem iz da nje Le Gu i de du ro u tard Cam bod ge vre me je da poč nem da ula zim u taj no vi i ne po znati svet svet iz u zet ne du hov no sti, ali i su ro vo sti jer pr va dva poj ma ko ja pa da ju na pa met ka da se ka že Kam bo dža je su Angkor Vat i Pol Pot, hram i tra u ma... Na rav no, naj ve ći deo ovog vo di ča i je ste o spo me ni ci ma kul tu re s jed ne, i spo me ni ci ma naj ve ćeg svet skog auto ge no ci da s dru ge stra ne (iako su Sta ljino ve čist ke ima le ve ći broj žr ta va, Pol Po tov te ror je pro cen tual no, i u iz u zet no krat kom ro ku, uni štio go to vo sve na ci o nal ne ma nji ne, kom plet nu ur ba nu po pu la ci ju da kle in te li gen ci ju, sve šten stvo; sru šio i ošte tio broj ne spo me ni ke kul tu re, za branio ne ma te ri jal nu ba šti nu, uni šta va ju ći ko lek tiv no se ća nje kulturni identitet...) Ne po sred no pred po la zak avi o na, u gej tu mi se pri dru žu je Ve sna Čo pič, slo ve nač ka is tra ži va či ca kul tur ne po li ti ke, autor ka Kompen di ju ma kul tur nih po li ti ka za Slo ve ni ju. Nas dve smo u mi si ji Une skoa ko ja tre ba da po mog ne Mi ni star stvu kul tu re Kam bodže da for mi ra i de fi ni še kul tur nu po li ti ku, da iza be re stra te gije ko ji ma bi se oja ča lo pred u zet ni štvo u kul tu ri i tra di ci o nal ne iz vo đač ke umet no sti. Obe se sla že mo da je pred na ma ču de san, iza zo van, ali i ve o ma te žak za da tak. Po sle du gog pu to va nja, uz pre se da nje u Ho Ši Min gra du, sti žemo u Pnom Pen. Na aero dro mu nas če ka slu žbe ni ca Mi ni starstva i vo di u Lan dsca pe hotel u kome nam je rezervisano prenoći šte za pr ve dve no ći. Ho tel pod se ća na ne ke od no vi jih ho te la u Pe kin gu ku pa ti lo od so be de li sta kle ni zid (pr va aso ci ja ci ja je seks tra fi king, jer zbog če ga bi uop šte po sto ja la ova mo gućnost), ko ji istog tre nut ka pre kri vam za ve som. Sa ma sam u sobi, ali iz lo že nost ku pa ti la, ma kar te o rij skom po gle du iz van, ni je deo na ših na vi ka. U sa moj so bi ne ma sli ka, ne ma ni ka kvih poseb nih zna ko va iden ti te ta su štin ski to je že lja da se po kaže 290
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ či stoća, vi so ki hi gi jen ski stan dard. Isto vre me no, so ba po sta je ste ril na, ne pro fi li sa na sa mo je spa ša va po gled. Na vi si ni smo, na IV spra tu, gle da mo na re ku ko ja se raz li va, a ne po sred no naspram nje vi dim ostr vo pu no ma lih ku ća nad ko ji ma do mi ni ra ogromna, ne sklad na, ne za vr še na, a na pu šte na gra đe vi na. Ve če ra mo u re sto ra nu na oba li re ke. Za nas ne ma sum nje da je ta re ka Me kong... Ko li ko aso ci ja ci ja stra šnih iza zi va i sa mo po mi nja nje ime na ove re ke... I da nas su ko bi u del ti Me konga... Pre če tr de set go di na go to vo da ni je bi lo da na ka da se ni je po me nu la ova re ka ko ja spa ja La os, Kam bo džu i Vi jet nam... Danas, sam re cep ci o ni sta nam sa ve tu je ne moj te ve če ra ti kod nas u re sto ra nu, bo lje oti di te na oba lu re ke ta mo su div ni re sto ra ni, ta mo se iz la zi ta mo ži vi grad... Osmeh i smeh - Hong Ma ka ra i So fon Ok Une sko i Mi ni star stvo (dva ti pa in te lek tu a la ca ) če tvr tak 19 ju li Pnom Pen je grad u ko me su svi osmeh nu ti. Ce lo pre pod ne pro vo di mo u obi la sku gra da tra že ći ho tel u ko me će mo pro vesti osta li deo mi si je. Tra ga nje za ho te lom nam omo gu ća va da upo zna mo i li ce i na lič je gra da sta na re u pro pa lim zgra da ma ko ji ne že le da ih na pu ste (jer ne že le bo lje ali na pe ri fe ri ji), poseb no sto ga što zna ju da će se isto vre me no ne ki in ve sti tor i ne ki lo kal ni funk ci o ner obo ga ti ti Kao i svu da u Azi ji rad nji ce u pr vom re du, a iza skri ve ne ku će bo ga tih Na rav no, per spek ti va se me nja u cen tru gra da ši ro ki bu leva ri, broj ne skulp tu re zma je va, kra lje va, la vo va Fo to gra fi je kra ljev ske po ro di ce ura mlje ne u zlat ni ram Pro la zi mo po red jed ne ogrom ne vi le To je jed na od mno gih ku ća na šeg pre mije ra, ka že nam Hong Ma ka ra, slu žbe nik u ode lje nju Une skoa u Kam bo dži Mi sli te, to je re zi den ci ja za pre mi je ra?, ka žem ja. Ne, ne to je jed na od mno gih nje go vih pri vat nih ku ća, sme ši se Ma ka ra, kao što se broj ni Kam bo džan ci ko je sre će mo stal no sme še (čak i sa op šta va ju ći ne ku su ro vu či nje ni cu ko ju bi kod nas obič no pra ti la bar psov ka ili kri tič ka opa ska) Hong Ma ka ra, je dan od za slu žnih što je Kam bo dža uop šte aplici ra la za ovaj pro gram teh nič ke po mo ći za raz voj kul tur ne po liti ke, go vo ri fran cu ski i en gle ski, po no sno i za do volj no nas vo di do zgra de Une skoa, ne ka da šnje fran cu ske ko lo ni jal ne zgra de (ma lo ih je pre o sta lo u se ver nom de lu Pnom Pe na jer sve što je mla đe od XII, a po seb no ono stvo re no u XX ve ku, ne doživlja va se kao kul tur no na sle đe). U Une skou po zdra vlja mo se sa za po sle nim mla di ći ma i devoj ka ma u ode lje nju za kul tu ru. Pi ta mo šta je osnov na 291
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ funkcija Une skoa Kam bo dže? Ka žu is tra ži va nje i pu bli kova nje, i od mah nam da ju re zul ta te svog ra da dvo je zič ne publi ka ci je o tra di ci o nal nim za na ti ma, umet nič kim prak sa ma, od na či na tka nja i bo je nja svi le do kmer ske ob ra de sre bra i Kra ljev skog ba le ta. Is tra ži va nje tra di ci o nal nih i po pu lar nih kul tur nih prak si je iz uzet no va žno u Kam bo dži, jer se za de se to go di šnjeg gra đan skog ra ta, a po seb no za ne ko li ko go di na vla da vi ne Cr ve nih Kme ra sve to iz gu bi lo, tj. na mer no uni šti lo, a i ka sni ji pe riod vi jetnam ske oku pa ci je i po li tič kih tur bu len ci ja ni je po mo gao da se ni ma te ri jal no ni ne ma te ri jal no na sle đe oču va. Ne ke umet no sti su sa ču va ne u eg zi lu u Fran cu skoj, gde se sklo nio dvor sa de lom svo jih slu žbe ni ka Ta ko je po no vo us po sta vljen Kra ljev ski ba let A naj ve ći deo fol klo ra us peo je da se oču va u naj ve ćim za bi ti ma do ko jih Cr ve ni Kme ri ni su sti gli, u ko ji ma ni su mo gli da us po sta ve pra vi lo Go di ne nul te, od ko je sve po či nje. Ipak, vi di mo i pro spek te ne kih vr lo kon kret nih kul tur nih ak cija: Mon dul ki ri is tra ži vač ko-do ku men ta ci o ni cen tar, uz slo gan: me sto su sre ta i raz me ne. Na sli ci ku ći ca, a na unu tra šnjim strana ma pro spek ta sce ne se ja nja ri že, de ca ko ja se igra ju, že na iz ple me na Bu nong ko ja svi ra gong... Ka sni je će mo ču ti da je to je dan od tri pro jek ta ko je po ma že Une sko i ko ji su na menje ni ma lim ple men skim za jed ni ca ma u ci lju oču va nja kul turnog di ver zi te ta (raz vi jen u sklo pu ve li kog pro gra ma: Cre a ti ve In du stri es Sup port Pro gram me, Cul tu re and De ve lop ment Cam bo dia MDG:F)... Naš pr vi sa sta nak u Mi ni star stvu kul tu re pro ti če for mal no. Doče ku je nas Un Tim, dr žav ni pod se kre tar za kul tu ru. Po zdra vlja nas na fran cu skom, a na kra ju pi ta: da li je ne ka od vas dve Ruski nja? Ni smo, ka že mo, ali mo žna ga va rit pa ru ski! On pri hva ta i ka že ču čut To že ču čut, na sme jah se i ja ali se vi de lo da mu je bi lo dra go da mo že sa ne kim da raz me ni i po ko ju ru sku reč. Dav no, ka že, stu di rao sam u Mo skvi i imam div ne uspo mene Dok Un Tim go vo ri i u nje go vom pri su stvu, svi dru gi ću te. Čak i na nje gov iz ri čit po ziv da ka žu šta že le od na še mi si je svi su sa gla sni da je on sve re kao. Ka da se iz vi nio i oti šao na dru gi sa sta nak, reč je pre u zeo sle de ći u hi je rar hi ji Ok So fon (Sophon), ge ne ral ni di rek tor de part ma na za ne ma te ri jal no na sle đe. Tu su još dva za me ni ka Ge ne ral nog di rek to ra za op šte kul tur ne po slo ve Ek Bun ta, ko ji će sa na ma ići u Si am Re ap, kao i Jun Kean pro fes or kmer ske tra di ci o nal ne mu zi ke, ko ji to kom ce log sa stan ka ne pro go va ra ni reč. Ok So fon go vo ri ve se lo, za bav no, o sve mu po ma lo, i ni o če mu kon kret no. Nje gov fran gle ski i neo r ga ni zo va nost ne od go va ra ju 292
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Hong Ma ka ri, ko ji uzi ma pa pir i olov ku i kre će da pra vi tek sada pro gram na šeg bo rav ka. U to me mu dis kret no po ma že Vin Laj čur za me nik Ge ne ral nog di rek to ra de part ma na za op šte kultur ne po slo ve. So fon in si sti ra da što vi še vre me na pro ve de mo u unu tra šnjo sti ze mlje, što na ma od go va ra, dok bi dru gi vi še vo le li da ima mo vi še da na za Pnom Pen. So fon je ne u mo ljiv, a ka da ka žem da će mo on da te po se te ko je pred la žu re a li zo va ti u posled nja tri da na, ka da se vra ti mo sa pu ta, So fon vr ti gla vom i kaže: Ne, ne, va ma ta tri da na tre ba ju da na pi še te iz ve štaj! Ho ću da do bi jem vaš iz ve štaj pre ne go što ot pu tu je te! Shva ta mo da će mo uvek ima ti pra ti o ca, na svim raz go vo ri ma i na svim pu to va nji ma, i da su te ulo ge u stva ri po de lje ne ravno prav no me đu po moć ni ci ma iz di rek to ra ta za ne ma te ri jal no na sle đe. Iz la zi mo u cen tar gra da na svim tr go vi ma i u par ki ći ma - muzi ka! Broj ne gru pe mla dih i sta rih ko ji za jed no ple šu, po nekom od re đe nom ko ra ku sa okre ti ma ko ji su oči to svi ma po zna ti. Mno go je po ro di ca sa de com na še ta li šti ma, na klu pa ma Klupe su po klon raz li či tih ba na ka i na se bi no se od go va ra ju će natpi se i po ru ke, na kmer skom i en gle skom je zi ku. Ne ke od njih su i pro ble ma tič no na pi sa ne, po put slo ga na: Be your si de, by your hand. Bank for in vest ment and de ve lop ment in Cam bo dia. Mi ni star stvo kul tu re: iz me đu ste ril no sti bi ro kra ti je i vla sti pre mi je ra - pe tak 20. ju li Kao i ve ći na dru gih vla di nih usta no va, i Mi ni star stvo kul tu re je sme šte no unu tar za šti će nog kom plek sa i ima vi še sa svim jedno stav nih vi še sprat nih zgra da. U kan ce la ri je se ula zi sa te ra sa ko je opa su ju zgra de i ko je ipak omo gu ća va ju ne ku hla do vi nu Vin se zbu nio i uveo nas u ve li ku kan ce la ri ju u ko joj dre ma ju tri slu žbe ni ka iz ne na đe no po sko či še iz svo jih sto li ca. Ipak, Vin je ubr zo na šao sa lu u ko joj nas če ka So fon sa sa rad ni ci ma na sto lu mno go trop skog vo ća - man go sti na i li či ja, a fla ši ra ne vo de su is pred svih nas. So fon je u svom ele men tu. Pi še na ta bli i is cr ta va prav ni si stem Kam bo dže, od: 1. Usta va, pre ko 2. Za kon ske re gu la ti ve 3. Dekre ta i 4. Pod de kre ta. Na rav no, raz li ka je ve li ka. Za ko ne dono si Par la ment, de kre te kralj, a pod de kre te pre mi jer. Otu da ne ču di što je u ru ka ma pre mi je ra to li ka moć, jer, ka ko nam ka žu, istin ski se upra vlja pod de kre ti ma. A pre mi jer, Hun Sen, pre mi jer je već 25 go di na, Cr ve ni Kmer ko ji je pr vi sa gru pom voj ni ka na pu stio re žim Pol Po ta i po zvao Vi jet nam ce da do đu i oslobo de ze mlju. On je pagoda boy, deč ko ko ji je bio to li ko siro ma šan kao ma li da su ga ro di te lji da li u pa go du da uči, tj. po ma že mo na si ma i za to bar do bi ja hra nu A i ne ku pod u ku. 293
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Kao deč ko iz pa go de, bli zak je naj ve ćem bro ju Kam bo dža na ca i oni ga do ži vlja va ju kao jed nog od nas. Sa mo smo me đu inte lek tu al ci ma do ži ve li da ču je mo po ne ku kri tič ku opa sku o pro vi jet nam skoj vla di, ili mo ći pre mi je ro ve de ce i pri ja te lja In te re sant no je da će nas nje go va sli ka, ali u tri lin gu sa predsed ni kom Skup šti ne Heng Sa mri nom, ko ji je isto vre me no po časni pred sed nik par ti je i Čea Si mom (Chea), pred sed ni kom parti je, pra ti ti na ce lom pu to va nju. Kam bo džan ska na rod na par ti ja, či ji je on no mi nal no sa mo pot pred sed nik, po sta vi la je bil bor de ši rom Kam bo dže, do naj za bi ti jeg se la. Ima ju ći u vi du da vla daju u 1,592 od 1,633 op šti ne, ja sno je da se te ško mo že na ći se lo ko je ne bi ima lo ovih pla ka ta. Na ža lost Mi ni star stvo kul tu re ni je pri o ri tet no. U Vla di su pri o ri te ti po ljo pri vre da, tu ri zam, pa on da kao pri o ri te ti drugog re da: obra zo va nje i zdra vlje. Kul tu ra je i zva nič no na mar gi ni. A ka sni je ču je mo da je to i zbog to ga što se za mini stre kul tu re ime nu ju lju di ko ji ne ma ju ja kog ugle da, ni partij skog ni profesio nal nog, pa ne mo gu ni da ostva re ne što unu tar vla de. (...) Po pod ne od la zi mo u Na ci o nal ni mu zej. Kar ta je 3 do la ra, a de set pu ta jef ti ni ja za do ma ću pu bli ku. Bes plat no ula ze đa ci, stu denti, voj ni ci, sve šte ni ci, pen zi o ne ri... Ve sna i ja, kao go sti mu ze ja, do bi ja mo i spe ci jal nog vo di ča... Pro la zi mo kroz Mu zej vr lo uzbu đe ne gle da mo de la iz u zet ne sna ge i vred no sti, de la ko ja nam otkrivaju brojne civilizacije koje su nastajale i nestajale na ovim pro sto ri ma. Vo dič je mlad, i uka zu je na ono što je naj zna čaj ni je u po je di nim ko lek ci ja ma. Isto vre me no, mi ris ja smi na i ta mja na ko ji do pi re iz jed nog hod ni ka nas zbu nju je ali vo dič, kao da je to naj nor mal ni je, sa op šta va da lju di do la ze da se po klo ne odre đe nom Bu di, da mu do no se da ro ve i sve će i da sto ga Mu zej fak tič ki de lu je i kao hram. Iako nam je za ka zan sa sta nak, di rek tor ka se po sle ruč ka ni je vrati la na po sao, jer se oče ku je ja ka mon sun ska ki ša. Pro me na me nadž men ta obič no ne zna či tran sfer zna nja i in for ma ci ja, kaže nam mla di po moć nik di rek to ra ko ji je tek stu pio na du žnost. Ali i unu tar ovog me na džer skog ti ma, iako ga je iza bra la no va di rek tor ka, ne de le se zna nja Ne znam ni šta o fi nan si ja ma Mu ze ja to je is klju či va nad le žnost di rek tor ke i ona je u ne posred nim pre go vo ri ma sa Mi ni star stvom kul tu re o to me, na primer, ko ji će mo deo pri ho da ko je smo ostva ri li od ka ra ta dobi ti na trag. Kam bo dža je da kle još u ka me ra li stič kom mo de lu ko ji je u Evro pi de fi ni tiv no na pu šten pre de se tak go di na, mo de lu ko ji je pod ra zu me vao da je dr ža va od go vor na za fi nan si je, a da se svi pri ho di ko je bu džet ska usta no va ostva ri mo ra ju vra ti ti u bu džet. To je prak tič no zna či lo de sti mu li sa nje za rađivanja, pa se da nas savremene kulturne politike takvom modelu apsolutno protive. 294
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Ur ba na re ge ne ra ci ja na Kam bo džan ski na čin trop ski cve to vi u bo dlji ka voj ži ci Su bo ta 21. ju li Da bi smo upo zna le grad re ša va mo da ode mo pe ške do Mu ze ja ge no ci da... Gle dam ma pu i kre će mo lo gič nim pu tem uli com 21, ko ja ori jen tal no za vi ja i kri vu da (iako je na ma pi pred sta vljena kao pra va). U njoj se kri je ve li ki broj hra mo va sa pa go da ma, ko je su prak tič no za tvo ri le rad nji ce ili ulič ne ak tiv no sti, ta ko da tek kad se pro bi je mo kroz njih, i sa svim neo če ki va no, uka že se skri ve no dvo ri šte hra ma. Po ne kad ga pre po zna mo po mi ri su ja smi na i mi ri šlja vih šta pi ća... Po ne kad sa mo ugle da mo kra je ve zlat nih kro vo va ili be le stu pe. A ne ke, sa svim si gur no, ni smo ni vi de le... Ula zi mo u po ne ko dvo ri šte bu di stič kog hra ma sre đeno, pre pu no ra sti nja, smi re no... Mo na si u na ran dža stim ha lji nama tu i ta mo pro mak nu. Ogro man je kon trast ode ljen sa mo tankim, i ne uvek ja ko vi so kim zi dom, iz me đu smi re no sti dvo ri šta i užur ba no sti i bu ke uli ce u Pnom Pe nu. Sa vre me na ar hi tek tu ra Pnom Pe na od ba na ka do pri vat nih vi la, ista je kao sa vre me na ar hi tek tu ra ši rom sve ta. Ne ma ambi ci o znih po du hva ta ko ji ma se di če za pad ni gra do vi, ar hi te kata zve zda Za he Ha did, Ge ri ja, ne ma ni teh no lo ški am bi ci o znih po du hva ta po put onih u emi ra ti ma ili Sin ga pu ru i Hong Kon gu ov de je, kao i u cen tral noj Azi ji i na Kav ka zu ar hi tek tu ra pri vat nih in ve sti to ra ta kva da se sa re la tiv no ma lim ula ga nji ma po sti žu efek ti gla mu ra i bo gat stva, dok dr žav na ar hi tek tu ra ne eks pe ri men ti še kla si ci stič ka je i pom pe zna čak i ka da ima po ne ki post mo der ni ele ment, po put zgra de pred sed ni štva u Tbi li si ju ili Bi ške ku... Be ton, sta klo, ci gla, me tal, pa čak i dr vo... Če sto me pri vat ne vi le pod se te na ku ću Maj ke Te re ze u Sko plju, ku ću ko ja po put ne ke ima gi nar ne ku ći ce iz baj ke tre ba u se bi da sa dr ži sve fan tazme jed nog re gi o na plu ral ne, pre kla pa ju će iden ti te te. Re zul tat je ta kav da je to ku ća bez iden ti te ta, ku ća sa ko jom se te ško može iden ti fi ko va ti al ban ski gra đa nin Sko plja, čak iako je ka to lik po put Maj ke Te re ze, a još ma nje slo ven ski sta nov nik Sko plja... A mi ko smo po li ti? Na vod no je to bio baš pro je kat za nas građa ne sve ta, otu da je u ku ću ugra đen sav mo gu ći gra đe vin ski mate ri jal ali ne funk ci o ni še... Ta ko mi se či ni da i ove gra đe vi ne, ko je tre ba isto vre me no da po ka žu i azij ski i ko smo po lit ski identi tet, i bo gat stvo i to pli nu do ma, a da isto vre me no pru ža ju si gurnost..., osta ju ne gde kao zna ci jed ne no ve ge ne ra ci je po slov nih lju di ko ja još ne ma utvr đen si stem vred no sti i iden ti tet ko ji že li da ne gu je i po dr ža va. 295
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Ta ko se mo gu vi de ti i jon ski i dor ski stu bo vi, i po zla će ne kit njaste ka pi je u ro ko ko sti lu, i post mo der ne me tal-sta klo kom bi na cije, pa, do du še ret ko, i zgra de ko je se igra ju upo tre bom jar kih bo ja, ke ra mič kih plo či ca, ci gle. U ne ki ma od vi la vi di mo po nat pi su da je sme šte no en gle sko ob da ni šte ili ško la za uče nje je zi ka, ali ka ko je su bo ta, sve je za tvo re no i ne mo že mo da ose ti mo ka ko to sve iz gle da rad nim da nom. Žao nam je i što ne po zna je mo do bro trop sku flo ru. Rasti nje je to li ko ra zno vr sno, cve će jar kih bo ja i sna žnog mi ri sa, i či ni mi se da sva ka no vo sa gra đe na ku ća že li da se raz li ku je od dru gih i po ze le ni lu ko je je op ko lja va. Sa da kvar to vi do bi ja ju je dan sa svim no vi iz gled. Pa go de, tj. nji ho vi spo lja šnji zi do vi se ogo lja va ju, no ve vi le ko je iz ni ču oko njih te ra ju ku ćer ke ko ji su se ne ka da na sla nja li na pa go de, ili bi zni se ko ji su se od vi ja li pred nje nim ula zi ma (ber ber ske rad nje u ni zu, ulič ne te zge sa da ro vi ma mi ri snim šta pi ći ma, vo ćem i ja smi nom, na rod ne ku hi nje pa čak i re sto ran či ći sa ma lim pla stič nim sto li či ca ma kao za de cu...), ali go to vo da sva ka uli ca i da lje za dr ža va bar dve-tri sta re na se o bi ne gru pe ku ći ca oko za jed nič kog dvori šta, što pod se ća ju na ne ka da šnje srp ske pri grad ske struk tu re. Sa mo, ne ma če sme na sred dvo ri šta! Tuol Sleng Mu zej ge no ci da me sto pam će nja i upo zo re nja Mu ze ji su če sto ospo ra va na me sta se ća nja..., zbog kul tu ra li zaci je i este ti za ci je ko ja se u nji ma do ga đa, a če sto i zbog se lekci je ar te fa ka ta i do ga đa ja za pam će nje i za bo ra vlja nje. Ali ne, Tuol Sleng ni je ospo ra va no me sto se ća nja to je mu zej uža sa, na me njen pre sve ga sa mim Kme ri ma i nji ho vom za jed nič kom pam će nju. Tuol Sleng ori gi nal no, bio je ve li ki ogra đe ni kom pleks ko ga su či ni le dve ško le (osnov na i sred nja). Taj kom pleks, u is pražnje nom Pnom Pe nu, Cr ve ni su Kme ri pre tvo ri li u za tvor Ofis 21 u pe ri o du od 1975. do 1979. go di ne. To je vre me ka da sam stu di ra la u Pa ri zu i ka da ni sam mo gla da raz u mem ne kri tič ko odu še vlja va nje mo jih ko le ga sa stu di ja ni Ki ne skom kul tur nom re vo lu ci jom ni ide a li zmom Cr ve nih Kme ra (kao ni ega li tarno šću Al ba ni je En ve ra Ho dže). Ne ve ro vat no je ko li ko je in teli gent nih lju di na Za pa du bi lo za ve de no de ma go škom, po pu listič kom re to ri kom Cr ve nih Kme ra, ko ja je ve li ča la se lo i se o ske vred no sti, pre zi ra la grad ali isto vre me no je pre zi ra la i se osku tra di ci o nal nu kul tu ru i SVA KU vr stu zna nja sem ve šti na neo p hod nih za fi zič ki rad. Taj da kle biv ši Se cu rity Of fi ce 21 De mo krat ske Kam pu či je (1975-1979), stvo ren je po di rekt noj na red bi Po la Po ta 17. apri 296
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ la 1975. go di ne. Cilj mu je bio da pri tva ra, is pi tu je, pri nu đa va na pri zna nja pod tor tu rom, a on da i ubi ja sve one ko ji su pot pi sa li pri zna nje. Uža sno je to što su svi za tvo re ni ci bi li fo to gra fi sa ni, nji ho vi dosi jei pe dant no vo đe ni, a Cr ve ni Kme ri pre na pu šta nja za tvo ra ni su ni sti gli da uklo ne uža sne in stru men te tor tu re ko ji da nas sto je u pr vo bit nim uči o ni ca ma, pre tvo re nim u mu zej ske je dini ce, a on da za tvor skim i mu či telj skim će li ja ma. U dvo ri štu je sa hra nje no i 14 po sled njih žr ta va, či ja su te la sa mo osta vlje na u po je di nač nim so ba ma za tor tu ru (ka da su Cr ve ni Kme ri pod nale tom Vi jet nam ske voj ske na br zi nu na pu sti li Pnom Pen), a ko ja su pro na đe na do te me re ras pad nu ta da ih je ta da bi lo ne mo gu će iden ti fi ko va ti. Da nas je to Mu zej ge no ci da, mu zej ko ji je otvoren 1979. go di ne, ka da je Kam bo džan ski de mo krat ski sud po čeo is tra gu nad zlo či ni ma Cr ve nih Kme ra. Kang Keck Iev, mno go po zna ti ji kao Duh (Duch), de te sa se la, pro fe sor ma te ma ti ke, po stao je di rek tor ovog za tvo ra, di rektno od go vo ran Ang kar-u (Or ga ni za ci ji) tj. Cen tral nom ko mi te tu Cr ve nih Kme ra za du že nom za od bra nu. Pe dan tan, tač no je vodio ar hi ve za tva ra nja i ubi ja nja: 1975 154 za tvo re ni ka, 1976 2 250 za tvo re ni ka, 1977 2 350 za tvo re ni ka i 1978 5 765 zatvorenika. U ove bro je ve ni su uklju če na mno go broj na de ca svih ovih zatvo re ni ka, ali i si ro či ći či ji su ro di te lji ote ra ni na pri nud ni rad ili ubi je ni pro ce nje no je da je upra vo tu ubi je no 20 000 de ce (jer su obič no ubi ja na sva de ca po li tič kih za tvo re ni ka, a prosečan broj de ce u po ro di ci je 5 do 6). Ipak, upr kos ogrom nim do ka zi ma, Duh je, kao i dru gi ru ko vodi o ci Cr ve nih Kme ra, uhap šen tek 2007, a de fi ni tiv no osu đen tek 3. fe bru a ra 2012. Kam bo džan ska vla da se 1997. obra ti la među na rod noj za jed ni ci da joj po mog ne da se or ga ni zu ju su đe nja li de ri ma Cr ve nih Kme ra za rat ne zlo či ne. Me đu tim, tek je 2001. Kam bo džan ska na rod na skup šti na do ne la za kon o stva ra nju suda na ko jem će se su di ti ozbilj nim zlo či ni ma po či nje nim u vreme re ži ma Cr ve nih Kme ra. Ovaj sud ima neo bič no ime: Spe cijal ni sud u okvi ru Kam bo džan skog sud stva za go nje nje zlo či na po či nje nih u vre me De mo krat ske Kam pu či je. Vla da Kam bo dže je zah te va la da se pro ce si, upra vo zbog na ro da Kam bo dže, mora ju vo di ti u Kam bo dži, da pro ces mo gu iz vo di ti pre sve ga su dije gra đa ni Kam bo dže uz stran ce. Me đu na rod na za jed ni ca je ipak po zva na jer su vla sti bi le sve sne sla bo sti sop stve nog prav nog si ste ma, kao i da bi se od go vo ri lo me đu na rod nim stan dar di ma pravde. Do go vo rom sa Uje di nje nim na ci ja ma ju na 2003. pre ci zi ra ni su uslo vi za jed nič kog ra da, a sud je prak tič no po stao de la tan 297
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ tek 2007. go di ne po kre nuv ši sa mo če ti ri pro ce sa: pro ces br. 1 pro tiv di rek to ra Tuol Sleng za tvo ra Ka ing Gu ek Eav-a zvanog Duh (osu đen); pro ces br. 2 pro tiv Khi eu Samp han, Ieng Sary, Nuon Chea, Ieng Thi rith (u to ku), a pro ce si 3 i 4 već su obustavljeni. Ova ma ši na za za tva ra nje i ubi ja nje za po šlja va la je ogro man broj lju di: 1684 njih na tri lo ka ci je: Tuol Sleng, Kor kod Ta Khmao i Khor kod Prey So ra, za pad no od Pnom Pe na (ovaj posled nji je bio za du žen da pro iz vo di hra nu za ceo ovaj kom pleks i ču va ra i za tvo re ni ka). Pro seč na du ži na ostan ka da kle ži vo ta za tvo re ni ka u Tuol Slen gu bi la je 2 do 4 me se ca, dok su po li tič ki ru ko vo di o ci ko ji su bi li osum nji če ni za iz da ju du že bi li mu če ni i is pi ti va ni od 6 do 7 me se ci. Me đu za po sle ni ma, po seb no je zna ča jan bio i fo to graf Nem Ejn (Nhem Ein), ko ji je po stao po znat onog tre nut ka ka da je fran cuski ku stos Kri sti jan Ko žol (Chri stian Ca u jol le) 1997. go di ne izabrao 100 nje go vih za tvor skih por tre ta za Fo to graf ske su sre te u Ar lu, naj po zna ti jem svet skom fe sti va lu umet no sti fo to gra fi je. Ali, da nas nje go vo ime iza zi va još ve će kon tro ver ze. Da li je Nju jor ška Mo ma, kao umet nič ki mu zej, ot ku piv ši te ra do ve 1 le gi ti mi sa la Nem Ej na kao umet ni ka? De ba ta o ovom pi ta nju kao etič kom pi ta nju o ko jem je tre ba lo da raz mi šlja ju ku sto si i di rek tor Mo me, ne si la zi sa stra ni ca od go va ra ju ćih re vi ja za savremenu umetnost 2. Ipak, užas Kmer skih lo go ra smr ti pre va zi la ze sa mo uža si nje nih rad nih ko mu na, lo go ra smr ti iz glad nji va njem i pre ko mer nim ra dom, lo go ra u ko ji ma su za tvo re ni se lja ci kao kme to vi-ro bo vi te ra ni da još pe va ju u čast i sla vu Ang ka ra (par ti je) ko ji je već omo gu ćio dru štvo jed na kih i bo ga tih. To je bilo mon stru ozno kla sno, ali i ra si stič ko odva ja nje (Ki ne zi, Ča mi, Vi jet nam ci... po seb no su bi li pro go nje ni od stra ne Cr ve nih Kme ra, čak i oni ko ji ni su pri pa da li vi šim dru štve nim slo je vi ma... Op tu žbe pro tiv njih, slič no oni ma pro tiv Je vre ja, ka da su se za pri mer Je vrej ske ma ni pu la ci je uzi ma li Je vre ji vla sni ci ba na ka, uvek su bi le ve zane za nji ho vu tr go vač ku eks plo a ta ci ju i za ra đi va nje na si ro tim kmerskim seljacima... 1 http://www.moma.org/collection/artist.php?artist_id=33069 2 Nem Ejn je dečak, petnaestogodišnjak, kada Crveni Kmeri odlučuju da ga pošalju u Šangaj da uči fotografiju. Kada se vratio postao je šef fotografskog tima, pedantno snimajući svakog zatvorenika koji je ušao u logor, i precizno arhivirajući građu. Kada su Vijetnamci ušli u Tuol Sleng, našli su 6000 negativa, koje su 15 godina kasnije dva američka novinara restaurirala i otprintala 100 fotografija koje će obići svet da se ne bi ugasilo sećanje na ovaj kmerski autogenocid. Te fotografije su danas, ali uglavnom u manjim formatima, deo stalne postavke muzeja. 298
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Kul tur na po nu da Pnom Pe na u su bot nje ve če Kao i uvek, vra ća mo se pe ši ce u ho tel. Gru pe mla di ća igra ju čud nu igru s lop ti com. A na tr go vi ma i ma lim ze le nim po vr šina ma, broj ne gru pe že na svih ge ne ra ci ja, uz po ne kog mu škar ca, ple šu ili igra ju aero bik ili je to mo žda i jed no i dru go... Mi ne mo že mo da od re di mo, jer uz sva ku gru pu ide i dru ga mu zi ka. Raz mi šlja mo da se pri dru ži mo, ali ima mo i knji ge, sve pro spekte i materijale koje smo dobile u toku dana... Tako da nastavljamo hod... Na klu pa ma i oba li re ke či ta ve po ro di ce su iše ta le raz go va ra se, sme je... Ka fi ći su pu ni, na ro či to oni ko ji ima ju er kon dišn, ta ko da još uvek vi še lju di se di unu tra, a ne na po lju. Ve če je pri jat no, ali oni dnev ni ulič ni re sto ra ni su sklo nje ni, a na ve če ru se oči to se da u za tvo re ni pro stor, ili se mo žda, po bu di stič koj tradici ji, ve če ra i pre ska če. Pro la zi mo na šom uli com i vi di mo da lju di ula ze u Me ta ha us de ša va se ne što. Na red nih da na će mo shva ti ti da se u Me ta ha u su sva ki dan, sem po ne delj ka, de ša va ne što, da je to naj ak tiv niji kul tur ni cen tar u gra du. Ula zi mo i na vra ti ma na sme še na recep ci o nar ka ka že: da, ve če ras je pred sta va. U ko li ko sa ti? Sad, za de se tak mi nu ta. Slo bo dan je ulaz. A na kom je je zi ku predsta va? Tu se sa go vor ni ca ma lo zbu ni pa re če, mi slim da je na kmer skom, po sve će na je azij skim že na ma ko je ra de kao ro blje u sve tu. Ve sna i ja smo se po gle da le, ali re ko smo sa me se bi pa ne ma ve ze, haj de da vi di mo! Me đu tim, Don Sa i to (Dawn Ake mi Sa i to), azij sko-ame rič ka spisa te lji ca i per for mer ka, do šla je ov de kao sa rad ni ca NGO Art Works for Fre e dom. Te ve če ri je iz vo di la pred sta vu (mo no dramu) ura đe nu u sa rad nji sa re di telj kom Ma ri jom Mi lif (Mi le af) Sun ca su sun ca (SUNS ARE SUNS), mo no dra mu ko ja se za sniva la na re al nim po da ci ma is tra ži va nja ve za nih za že ne i de cu Azi je, žr tve seks-tra fi kin ga. Ube dlji vo, bez pa te ti ke, Don Sa i to pri ča sud bi nu že ne mal treti ra ne, na te ra ne na pro sti tu ci ju, ko ja, da bi sa ču va la svo je de te, od la zi u emi gra ci ju, osta vlja ju ći po put mno gih Fi li pin ki, Ki neski nja i Taj lan đan ki, svo ju de cu na ču va nje ba ba ma, a pri hvata ju ći po sao slu žav ki, ču var ki tu đe de ce... Za to če ni ca po la 3, eks plo a ti sa na, mal tre ti ra na, ot pu šte na ni zbog če ga, zbog hi ra ga zda ri ce, azij ska že na ni u Ame ri ci ne na la zi mo guć nost da posta ne lič nost lič nost ko ja se mo že pam ti ti svo jim ime nom, a ne 3 Termin preuzet iz knjige Korać M., Zatočenice pola - društveni identitet mladih žena na selu između tradicionalne kulture i savremenih vrednosti, Filozofski fakultet - Institut za sociološka istraživanja / ISIFF, Beograd 1991. 299
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ na zi vom et ni ci te ta, ili pro fe si je... Pu bli ka je po tre se na, la ko se iden ti fi ku je sa pri čom, i apla uz je dug. Na kon pred sta ve pe nje mo se na sprat da sa če ka mo pro jek ci ju fil ma u otvo re nom bi o sko pu. I ovo je te ma po sve će na že na ma že na ma u ra tu, ne pal skim ma o i stič kim rat ni ca ma, ali i oni ma ko je su ušle u ofi ci jel nu voj sku, da bi osve ti le svo je mu že ve ubije ne kao ofi ci ri kra ljev ske ne pal ske voj ske. Ovaj film, Voj ni ci u sa ri ji ma - THE SA RI SOL DI ERS (92 min, 2007) sni man je to kom tri naj pre lom ni je go di ne u ne pal skoj sa vre me noj isto ri ji. Ura di la ga je Džu li Bri džam (Ju lie Brid gham) kao pri ču o hrabro sti šest že na, ko je usred gra đan skog ra ta že le da ak tiv no utiču na pro me nu bu duć no sti Ne pa la, za u zi ma ju ći sa svim raz li či te, su prot sta vlje ne po zi ci je. Advo ka ti ce za ljud ska pra va, Ma o ist kinje, ali i one ko je su žr tve ma o i sta: ro ja list ki nje, ofi cir ke, sve one hra bro go vo re svo ju isti nu. Vo le la bih da vi dim šta je sa nji ma da nas, pet go di na na kon što je kralj ab di ci rao, a us po sta vlje na za jed nič ka vlast de mo kra ta i ma o i sta...ta ko ma lo zna mo šta se de ša va u ne koj ze mlji istog tre nut ka kad pre sta ne pu ca nje i ubi ja nje, ta ze mlja vi še ni ko ga ne za ni ma. Kon struk ci ja na ci o nal nog iden ti te ta: omaž Dža ja var ma nu VII Ne de lja, 22. jul 2012. Predstava Dža ja var man VII igra se u po zo ri štu ko je ni vo zač ne ume da na đe. Ni ka da ta mo ni ko ga ni je vo zio ali se se tih dru ge od red ni ce Na ga world, pa on da most... i či ni se da je vo zač raz u meo. Ipak, hteo je da nas osta vi pre mo sta kod Naga world-a, is pred ve li kih ho te la. In si sti ra mo da na sta vi da lje i pre đe most, i tek ta da shva ta da na tom pro sto ru, na ko me su ra ni je bi la sa mo skla di šta, po či nje da se stva ra no vi svet za bave. Po red ogrom nog po zo ri šta svu da uoko lo ma le pro dav ni ce, ulič ni re sto ra ni, ki o sci, mno štvo mla dih ko ji žur no ho de u ku će za ba ve ka ra o ke klu bo ve, di sko te ke, ka zi na... Kar te su osam do la ra či ni se da je ista ce na i za nas i za doma će sta nov ni štvo što je za pro seč nog sta nov ni ka Pnom Pe na pre sku po, i sad shva ta mo ne la go du za po sle nih u Mi ni star stvu kul tu re da nam uop šte da ju pre po ru ku za ovu, ili za bi lo ko ju dru gu pred sta vu. Pe nje mo se po kret nim ste pe ni ca ma da bi smo ušli u dvo ra nu. Ho lo vi su pra zni i vi so ki, pro stra ni. Pri ula zu u sa lu, de se tak raz vod ni ca i raz vod ni ka ka žu nam da sed ne mo što bli že bi ni i u cen tar. Kad smo ušli u sa lu, shva ti li smo i za što. U pro sto ru sa 3000 se di šta, bi lo je u tom mo men tu pe de se tak lju di... Do počet ka pred sta ve mi slim da nas je ušlo dve sto ti nak, u naj ve ćem 300
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ bro ju kmer ske po ro di ce, ba ke i de ke sa unu ci ma..., i po ne ki zalutali turista. Pred sta va kre će sna žno ja kim zvu ci ma i spek ta ku lar nim vide om ko ji se pro jek tu je na zad nje plat no. Sa stra ne či ta mo sadr žaj sva kog či na na en gle skom, ali i na ki ne skom. (Po mi sli mo da je to zbog ki ne skih tu ri sta, ka sni je shva ta mo da je to zbog ulo že nog ki ne skog ka pi ta la ve ro vat no i u ovu zgra du). Na sce nu iz la ze rat ni ci, vo de se ko re o gra fi sa ni bo je vi, da bi se na kra ju spek ta ku lar no, po put de us ex mac hi na po ja vio, sav u zlat nom i is pod ve li kog zlat nog sun co bra na, Dža ja var man VII, naj ve ći kralj kmer skog sred njo ve kov nog car stva car gra ditelj, onaj ko ji je na pra vio Ang kor Tom, po sled nju pre sto ni cu, sa hra mo vi ma sa ko jih se sme še ve li ka dži nov ska li ca bo žan stava. U tom tre nut ku on je tek princ voj sko vo đa, ko ji će po ve sti voj sku i uspe šno od bra ni ti ze mlju. Na kon sce na bi ta ka sle de ro man tič ne i pa te tič ne sce ne udva ranja i lju bav nih ra sta na ka, po put onih iz bo li vud skih mu zič kih fil mo va ja ki ge sto vi pu ni sna žne pa te ti ke ne ma ju sup til nost re pre zen ta ci je, ko ja, bar pre ma knji ga ma, tre ba da ka rak te ri še kmerski operski i baletski tradicionalni izraz. Ne be sko pla vo pre pla vlju je po zor ni cu či jim cen trom do mi ni ra Dža ja var man ko ji po sma tra ple sa či ce sla vlje po be de i po četak gra đe nja car stva. Ula ze rad ni ci ko ji u fre ne tič nom rit mu, uz po moć če ki ća i dle ta, kre ću u zi da nje, tj. skulp to ral nu raz radu kulisa hramova koje su postavljene sa strane velike scene. U ovim mo men ti ma mi se či ni da se tra di ci o nal na kam bo džanska yike opera spo ji la sa re vo lu ci o nar nom ope rom Cr ve nih kme ra, u no vi ko mer ci jal ni pro dukt, sa mo su srp i če kić sa da za me nje ni sred njo ve kov nim če ki ćem i dle tom. Do bre vi le Ap sa re le te ne bom (ni šta lak še no is ko ri sti ti ove sa vre me ne teh no lo ške mo guć no sti), za vr ša va ju se hra mo vi i sada ve li ka vi deo pro jek ci ja Ang kor To ma pred sta vlja do bru osnovu za kru ni sa nje vla da ra. Sle de sce ne idi lič nog se o skog ži vo ta tri de se tak mla di ća i de vo ja ka, ple šu oko zden ca, za tim sledi sce na sa pi ja ce, pro la ze slo no vi do no se ro bu, tu su i svi nje, koko ške, nad me ta nja mla di ća u fi zič koj sna zi... Na kra ju apo te o za... Ume sto bo ga Vi šnu ko ji u če ti ri ru ke drži svo ja če ti ri sim bo la (sank ha /školj ka; cha kra/disk; ga da/buzdo van; pad ma/lo to sov cvet), sa da čo ve ko li ki bog grad nje u svo je če ti ri ru ke sta vlja sim bo le gra di telj stva, sim bo le ko ji su Kmersko car stvo uči ni li be smrt nim. Po sle pot pu nog za bo ra va u ko ji je ovaj pe riod kmer ske vla davi ne uto nuo zbog po ra za od Taj lan da, i krat kog oži vlja va nja seća nja na kon što je fran cu ska ko lo ni jal na vlast ot kri la nje govu 301
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ ve li či nu (jer je se ća nje na nje ga bi lo kon tro li sa no u vre me Cr ve nih Kme ra), da nas, glo ri fi ku ju ći i lik kra lja Dža ja var mana VII i nje gov kon cept je din stve ne ze mlje či ja se ve li či na slavi no vim, ve le lep nim gra đe vi na ma sa ljud skim li kom, kmer ski umet ni ci na sto je da ova kvim, ko mer ci jal nim pro jek ti ma stvo re na čin ka ko da naj mla đe ge ne ra ci je iz gra de od nos pre ma pro šlosti uz iz grad nju na ci o nal ne SA MO SVE STI. Na ža lost, ka ko je ben chmark ove pred sta ve taj land ska tu ri stič ka ko mer ci jal na pri red ba, i ova pred sta va je iz gra đe na u tom sti lu. Su tra, u Mini star stvu kul tu re, u od se ku za iz vo đač ke umet no sti, pi ta će mo se: ka ko stvo ri ti uslo ve da se raz vi ja po zo ri šna umet nost kao ŽI VO ne ma te ri jal no na sle đe, a ne da joj se otva ra ju sa mo dva pu ta: kon zer va ci je i oču va nja tra di ci je, ili pot pu ne ko mer ci jali za ci je i spek ta ku la ri za ci je. Kad su nam u Mi ni star stvu prepo ru či va li da ovo vi di mo, na gla si li su da je u pi ta nju ko merci jal na pred sta va, ali u ko joj igra ju glum ci i ple sa či Mi ni starstva kul tu re... Ka sni je će mo vi de ti da je to go to vo pra vi lo za ko mer ci jal ne po du hva te jer Mi ni star stvo kul tu re tu do đe kao ga rant kva li te ta. Po sle pred sta ve re ša va mo da pro đe mo pe ške po red Na ga world-a naš ho tel ni je da le ko, a žed ne smo, ne ko pi vo bi nam baš pri jalo... Do če ku ju nas li vre ji sa ni re cep ci o ne ri, ma se sve ta ko je ulaze i iz la ze iz ho la... Uža snu te smo onim što smo vi de le: lu tri je, ka ra o ke, blek džek-ovi, sto lo vi za ru let, vo do pa di, vo do sko ci, neo ni... i mno štvo tu ri sta iz Azi je mi ne mo že mo da pre po znamo baš ko je oda kle, ali to nam ni je ni va žno... At mos fe ra jef tinog gla mu ra, kon zu me ri stič ke kul tu re, jer iako je sve u jed nom ogrom nom pro sto ru za ko ji se po se bi ne pla ća ulaz, na sva kom ćo šku se ne što pro da je od že to na ko ji ma pri stu pa te sto lo vima za koc ku do pri stu pa ka ra o ke štan du... Za naj si ro mašni je sa mo Na ga loz! Pro da va ti fil mo ve ili pro da va ti uslu ge za fil mo ve dru gih kre a tiv ne in du stri je bez kre a ci je po ne de ljak 23. jul U De part ma nu za film sa če ku je nas di rek tor Čan Sa ja Sin. Te ško mo že mo da raz u me mo šta je osnov ni smi sao ra da ovog ode ljenja, jer ne po dr ža va ju film sku pro duk ci ju, ni di stri bu ci ju i prika zi va nje, pa čak ni obra zo va nje. Na sva na ša pi ta nja kao ko liko ste film skih pro je ka ta po mo gli pro šle go di ne ili u pro te klom pe ri o du, od go va ra ju sme hom... pa on da ka žu ni šta ne ma mo nov ca... i osta ju ras po lo že ni. Na kra ju, za mo li li smo ih da ka žu ko li ko je lju di za po sle no u ode lje nju i šta oni ra de, da na osno vu to ga shva ti mo raz lo ge po sto ja nja ovog ode lje nja. 302
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Od go vor je iz gle dao vr lo pre ci zan 37 lju di je za po sle no, 8-9 u pro duk ci ji, osta li u ad mi ni stra ci ji. Ali šta ad mi ni stri ra ju ka da ne da je te gran to ve? Ne ma ugo vo ra, mo ni to rin ga i eva lu a ci je pro je ka ta? Naš za da tak je da kon tro li še mo sve što se de ša va. To je prvi i ve ro vat no naj tač ni ji od go vor... i ina če se reč kon tro la često ču la u raz go vo ri ma u Kam bo dži. Kao da su sva ode lje nja Ministarstva opsednuta kontrolom. Na ša da lja pi ta nja do ve la su do sle de ćih ob ja šnje nja: u Odelje nju za film je za po sle no 37 lju di u 6 raz li či tih od se ka: admi ni stra ci ja (to se uvek pr vo na vo di, iako bi nu žno mo ra lo bi ti po sled nje, jer je ta ad mi ni stra ci ja u funk ci ji pro gram skih odelje nja), cen zu ra, tj. pre gled ino stra nih fil mo va; kon tro la lo kal ne pro duk ci je; pro duk ci o no ode lje nje (za sni ma nje do ku men tar nih fil mo va o ra du dru gih de part ma na Mi ni star stva kul tu re najvi še o za šti ti spo me ni ka kul tu re); ar hi va (ot pri li ke funk ci ja kino te ke) i ode lje nje za do bro do šli cu ino stra nim pro duk ci ja ma (za da va nje do zvo la). Ali sa mo Ode lje nje za film ne da je ni ko me ni ka kva sred stva: ni za pro iz vod nju, ni za di stri bu ci ju, ni za fe sti va le... Ve li ki je ne do sta tak ljud skih re sur sa, ne ma obra zo va nih ka dro va. Je ste, sni ma se 15 fil mo va go di šnje, ali nji hov kva li tet je loš. Sni ma se i do sta se ri ja ali pro seč na in ve sti ci ja u jed nu epi zo du je 1 000 do la ra ja sno je da kle da je on da to ve o ma ni zak ni vo, iako je pro du cen ti ma i taj no vac ve li ki, jer mo gu da ku pe stra nu se ri ju za 500 do la ra po epi zo di (a uz nju ide i mno go ve ća za ra da od ogla ša va nja no što se mo že ostva ri ti uz do ma ću se ri ju). Da kle, ško lo va nje tre ba da bu de od go vor ka žem. Sva ka ko, ali ne ma mo film sku ško lu, sa mo ne ke osnov ne trening pro gra me. Ne mo že mo da otvo ri mo uni ver zi tet ski de partman jer ne ma mo opre mu... Ipak in si sti ram da je Kra ljev ska umet nič ka aka de mi ja zva nič no deo Mi ni star stva kul tu re, i da ne vi dim raz log da se pri toj Aka de mi ji ne otvo ri ode lje nje. Opet smeh i po tvr đi va nje: Vi ste u pra vu, to bi bi lo od lič no, i mi o to me sa nja mo... To nam je pr vi cilj a dru gi, da pri vu če mo svet sku film sku pro iz vod nju. Za to smo for mi ra li Kam bo džansku film sku ko mi si ju CFC, uz po moć fran cu ske vla de i ta će po moć da tra je do 2013. Šta će bi ti po sle, pi ta mo? Oni sle žu ra me ni ma. Ve sna in si sti ra: šta je prav ni sta tus CFC-a? Od go vor je neo d re đen: Još ni je ja sno, a ve ro vat no će 2013. po sta ti deo Mi ni star stva uosta lom, pro stor u ko me je CFC, i ta ko pri pa da Mi ni star stvu. Oči to je da iako je ov de us po sta vlje no jav no-ci vil no part ner stvo, oni i ni su sve sni sna ge te for mu le već pre sve ga vi de Mi ni star 303
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ stvo kao gla vu, kao te lo ko je kon tro li še... Pre šli smo u zgra du pre ko pu ta u ko joj je sa da Kam bo džan ska film ska ko mi si ja... Ma lo nam je ne pri jat no, jer smo u su bo tu (sa mo stal no) bi le u toj zgra di, po se ti le ra di o ni ce, a sa da tre ba da se po na ša mo kao da nam je pr vi put da ov de do la zi mo. Oprav da nost na ših stra ho va se od mah po tvr di la. Na spra tu nale će mo na ko or di na to ra Ko mi si je, ko ji je sre ćan što nas po no vo vi di i ka že da je i Ri ti Pan ov de. Na sre ću, naš do ma ćin ni je shva tio pr vi deo en gle ske re če ni ce, i pi ta da li že li mo da se pozo ve i Ri ti Pan da pri su stvu je raz go vo ru. Ka ko da ne, ka žem ja, i kre nem sa mla dim ko or di na to rom da mu ob ja snim da u do go vo ru sa Ri ti Pa nom na ša po se ta od su bo te osta je taj na za Mi ni star stvo. Oh iz vi ni te, shva tam pot pu no... Ri ti Pan do la zi sa da zva nič no u ime Cam bo dia Film Co mis sion, upo zna je mo se po no vo, i on kre će pri ču o Film skoj ko mi si ji ispo čet ka... Po no vo do bi ja mo li fle te... a ja do ba cu jem: Sva ka ko da vas mo že mo re kla mi ra ti kao de sti na ci ju za Sur vi val! Naši sad to sni ma ju na Fi li pi ni ma... ali Kam bo dža bi mo gla ima ti vi še znač nu sim bo li ku... baš za Sur vi val! U li fle ti ma, broj ni po da ci o po če ci ma kam bo džan skog fil ma. Pone što smo već bi li ču li u su bo tu od Ri ti Pa na, ko li ko je Si ha nuk vo leo film ali, sti že ov de i no vi po da tak: pre ne go što će da ti ne za vi snost Kam bo dži, već od 1951. ko lo ni jal ne vla sti su Kambo dži pre ba ci le pra vo da upra vlja Mi ni star stvom in for ma ci ja, ko je je u to vre me ima lo i slu žbu za film (ne tre ba za bo ra vi ti da je pr vo Mi ni star stvo kul tu re u Fran cu skoj osno va no tek 1959. go di ne). U to vre me je Pnom Pen imao 7 bi o sko pa, od ko jih je 5 da va lo uglav nom fran cu ske fil mo ve ili za pad ne fil mo ve nahsin hro ni zo va ne na fran cu skom, a dva bi o sko pa su bi la ko ri šće na ka ko za pri ka zi va nje ki ne skog fil ma ta ko i ki ne skog po zo ri šta. Pr vi kmer ski fil mo vi sni mlje ni su od 1950. do 1952 i do oslobo đe nja sni mlje no ih je ukup no 5, od ko jih su 3 sni mlje na na 16 mm um ker tra ci. Od oslo bo đe nja, kmer ski film se in ten ziv no raz vi ja, po seb no film u bo ji, i u jed nom tre nut ku do sti že i ci fru od 60 sni mlje nih fil mo va (od ko jih čak 15 du go me tra žnih). To je taj pe riod ka da je kralj No ro dom Si ha nuk na pra vio Azijski film ski fe sti val, ko ji je us peo da se odr ži če ti ri pu ta od 1966. do 1969, a buk ta nje gra đan skog ra ta i ka sni ji do la zak Cr venih Kme ra, pre ki nu li su sva ku ki ne ma to graf sku ak tiv nost. Do 1970. u Pnom Pe nu je iz gra đe no 20 bi o sko pa i je dan pri vatni film ski stu dio ko ji je mo gao čak i da raz vi ja film ske tra ke u bo ji, a već 1973. tu je 33 bi o sko pa i dve la bo ra to ri je, a bio sko pi po sto je i u sva koj kam bo džan skoj re gi ji. Sa mi fil mo vi u naj ve ćoj me ri su za do vo lja va li ukus do ma ćeg tr ži šta, ali su 304
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ ne ki ste kli i popularnost u Azi ji (Zmi ja Keng Kang, Da ra ro ath produkcija). Do la skom Cr ve nih Kme ra, ko ji u fil mu vi de za ba vu za otu đe no gra đan stvo, film ska in du stri ja je uni šte na, bi o sko pi za tvo re ni, a naj ve ći broj film skih rad ni ka ubi jen na naj stra šni ji na čin. Od vi jet nam ske oku pa ci je, film je sta vljen u nad le žnost Mi nistar stva pro pa gan de, kul tu re i in for mi sa nja, te su bi o skop ske dvo ra ne i u Pnom Pe nu i u re gi o ni ma da te na upra vlja nje re gionalnim vlastima za kulturu. U tom periodu prikazivani su samo fil mo vi iz dru gih so ci ja li stič kih ze ma lja. Ipak, iz me đu 1984. i 1986. Mi ni star stvo je or ga ni zo va lo i pro gram obra zo va nja za film ske re di te lje. No ka ko ze mlja, tj. Mi ni star stvo kul tu re ne ras po la že ni ka kvim bu dže tom, to je di ni fil mo vi ko ji se uop šte sni ma ju je su plod me đu na rod nih ko pro duk ci ja. Od 1987. raz vi ja se u ze mlji pri vat na vi deo-pro duk ci ja, a re gistro va no je ta da čak 200 ma lih pred u ze ća, i to kul mi ni ra 1990. ka da Mi ni star stvo or ga ni zu je Fe sti val kmer ske vi deo pro duk cije. Od 1992, od uvo đe nja tr ži šne eko no mi je, broj vi deo pro dukci ja se na glo sma nju je, bi o sko pi se pre tva ra ju u ho te le, re stora ne, sa lo ne za ma sa žu. Sto ga je da nas osnov ni za da tak ovog ode lje nja Mi ni star stva da stvo ri uslo ve da film ski rad ni ci obrazo va ni u ze mlja ma is toč nog blo ka, pa i u Kam bo dži, mo gu da do bi ju ne ku šan su za rad... Ve sna i ja smo ta ko đe po ne te ovim en tu zi ja zmom ko ji u fil mu vi di mo guć nost za otva ra nje, za in ter na ci o na li za ci ju ze mlje i nje ne kul tu re... Ima mo pu no ide ja... Vi de će mo ka ko će one mo ći da postanu deo neke sistemske akcije. Po zo ri šni i mu zič ki an sam bli Mi ni star stva kul tu re kul tur na po li ti ka bez mi si je i ci lje va Po pod ne kre će mo u dru go ode lje nje Mi ni star stva kul tu re odelje nje iz vo đač kih umet no sti. To je u sa svim dru gom kra ju grada - no vi kom pleks zgra da (sa gra đen pre če ti ri go di ne) u ko me su sme šte ni po red ad mi ni stra tiv nih slu žbe ni ka i svi umet nič ki ansambli koji su direktno vezani za Ministarstvo kulture. Če ka nas ve li ka de le ga ci ja: di rek tor go vo ri po ma lo fran cu ski, i če ti ri po moć ni ka ko ji do kra ja su sre ta sem na kmer skom ni su pro go vo ri la ni je dan dru gi je zik. Pre vo di lac nas uglav nom ne raz u me, a kad na ma pre ve de šta je di rek tor re kao, on da mi nje ga ne raz u me mo, ali kli ma mo gla vom sa osme hom kao da je sve u najboljem redu. Pi ta mo šta su ostva ri li iz Ak ci o nog pla na do ku men ta za koji ni su zna li ni da po sto ji i de se tak mi nu ta je pre vo di lac 305
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ prevodio na kmer ski de lo ve ak ci o nog pla na ko ji su se od no si li na iz vo đač ke de lat no sti. Ipak, sa zna li smo mno go o tru pa ma ko je su DEO Ministarstva kul tu re i ko je či ne osno vu ra da ovog ode lje nja. Po red sa mog Kra ljev skog ba le ta, naj sta ri je iz vo đač ke for me, for me ko ja je upi sa na u li stu ne ma te ri jal ne kul tur ne ba šti ne Une skoa, tu su i: Le Lak hon Khol sve to, ri tu al no po zo ri šte (ko je pri zi va ki šu), Ve li ko po zo ri šte sen ki Sha ek Thom (sve ti ka rak ter sac re) i Ma lo po zo ri šte sen ki Sha ek Ta uch. Sve ove for me raz vi je ne su u pe ri o du od IV do XII ve ka kada su po sto ja le uske kul tur ne ve ze sa di na sti ja ma sa ju ga i isto ka In di je (če sto i in di rekt no, pre ko Ja van skog kra ljev stva). To kom isto ri je Kme ri su uzi ma li, bi ra li, me nja li i ta ko stva ra li sop stve ne iz vo đač ke for me, raz li či te od in dij skih. Po sle pa da Ang ko ra, Kmer sko kra ljev stvo po če lo je da tr pi veli ke uti ca je taj land ske i vi jet nam ske kul tu re. A na ro či to to kom XIX ve ka, ka da princ Ang Du ong, obra zo van u Taj lan du, že li da Ba le tu vra ti nje gov ne ka da šnji sjaj, pa sto ga po zi va i ple sači ce iz Taj lan da. Sve to je do pri ne lo pro ži ma nju kul tu ra i ne kim za jed nič kim ele men ti ma ko ji po sto je u iz vo đač kim for ma ma u re gi o nu. Na kon pe ri o da Cr ve nih Kme ra kra lji ca Si so vat Ko somak Ne a ri re at je uči ni la sve da se Ba le tu vra ti nje gov iz vor ni sjaj, ulo ži la do sta u is tra ži va nja, čak i sa ma na pra vi la ne ko li ko ko re o gra fi ja in spi ri sa nih re lje fi ma sa Ang kor Va ta. Kmer ski ba let se raz li ku je od dru gih scen skih for mi u re gi o nu jer ga iz vo de sa mo že ne (u Vi jet na mu i Taj lan du ulo ge su rod no po de lje ne); ge ste i iz ra zi su raz li či ti ov de su ge ste po lu kružne; pred sta ve se upi su ju u kra ljev ski ce re mo ni jal (pre sva ke pred sta ve iz vo di se mu zi ka po što va nja sa tu ka što ni je slu čaj u Taj lan du); or ke star pin pe at (uda ralj ke i du vač ki in stru men ti) uvek pra ti iz vo đe nja; ko sti mi i pe ri ke se raz li ku ju. Sve to pre cizno je opi sa no u do ku men tu ko jim je ovaj ba let upi san u Svet sku ne ma te ri jal nu ba šti nu Une skoa. Obra zo va nje umet ni ka oži vlja va nje tra di ci je ili raz voj uto rak 24. ju li Na Kra ljev skom uni ver zi te tu le pih umet no sti, ko ji je od mah iza Kra ljev ske pa la te, do če ku ju nas Rek tor Bong So vath i De kan Fa kul te ta mu zič ke umet no sti Yos Candara. Rek tor je ar he o log ko ji pre da je na Ode lje nju za an tro po lo gi ju. In te lek tu a lac ko ji do bro go vo ri en gle ski, ko ji zna šta se od nje ga oče ku je, tj. zna šta od nje ga oče ku je onaj ko ji ga je ime no vao Rek to rom. Na naše pi ta nje: Ko vas je ime no vao ka že: Kralj, ali od mah do da je 306
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ na predlog Mi ni stra! Ipak, na ma to ni je do volj no: A na osno vu či jeg mi šlje nja je Mi ni star do neo od lu ku o to me ko će bi ti Rektor? So vat se sme je i ka že, Kam bo dža je ma la ze mlja, Mi ni star zna sve nas pro fe so re i zna šta mo že od ko ga da oče ku je. A koli ki vam je man dat?, ne od u sta je mo mi. Ne mam man dat ka da bu de ime no van dru gi Mi ni star, on će od lu či ti da li ja osta jem ili od la zim... i to se svi ma či ni sa vr še no nor mal no. Kra ljev ski uni ver zi tet le pih umet no sti po no vo je po čeo da ra di, na kon pre ki da ko ji su iza zva li Cr ve ni Kme ri, tek 1989. go di ne. Uni ver zi tet ima sa mo tra di ci o nal ne de part ma ne: za ple sa če i kore o gra fe, za glum ce, sli ka re i va ja re, mu zi ča re na tra di ci o nal nim in stru men ti ma, et no mu zi ko lo ge, ar he o lo ge i et no lo ge. Me di ji i ko mu ni ko lo gi ja se iz u ča va ju na pri vat nim uni ver zi te ti ma. Že le da otvo re i film ske stu di je, da for mi ra ju pr vu ge ne ra ci ju ško lova nih re di te lja ali Rek tor is ti če da ne ma ju pro fe so re kva li fiko va ne za to. A Ri ti Pan? Pi tam. Ah, on je na ža lost fran cu ski dr ža vlja nin. A za što ne ma te pro gra me per ma nent ne edu ka ci je, pi tam. Razmi šlja mo o to me, i ka da nam Mi ni star stvo bu de da lo za da tak, mi će mo to or ga ni zo va ti. Na ma ne do sta ju ka dro vi i za re dovne pro gra me. A da ka dro ve do bi je te u part ner stvu sa ko rejskim ili ne kim dru gim uni ver zi te ti ma? Ra di li smo na to me, i tre ba lo je sa Fa kul te tom za film iz Ju žne Ko re je da na pra vi mo film ski de part man, ali on da je do šla eko nom ska kri za 2008. i oni su od u sta li. Ne ma sa mo i ni ci ja ti ve, ne ma sna ge za od lučno de la nje, za no ve pro gra me. Ipak, Rek tor nas je odu še vio svo jom ana li zom obra zov nog ni voa svih 3 500 za po sle nih admi ni stra to ra, me na dže ra i umet ni ka ko ji pot pa da ju pod Mi nistar stvo kul tu re. Mno go onih sa osnov nom ško lom, naj vi še sa sred njom, a sa svim ma lo sa vi so kim obra zo va njem. Dok se to ne pro me ni, ka že Rek tor, te ško da će se mo ći una pre đi va ti kul tur ni si stem. Iz la zi mo po ti šte ne sa Uni ver zi te ta i na sta vlja mo da lje uli com do Ga le ri je 240, ko ja je u stva ri Boutique ho tel, a i ga le ri ja. Fo a je le po di zaj ni ran, na me štaj u ka feu is pred ta ko đe. Sto li ce i sto lovi od pu nog dr ve ta sa jar ko ze le nom tra vom ko ja ra ste na sred sto la. Ga le ri ja je pu na sli ka Ste fa, fran cu skog na iv nog umet ni ka ko ji ži vi u Kam bo dži. Fo to gra fi še mo, i ide mo da lje, po red brojnih pro dav ni ca su ve ni ra, di zaj ni ra nih pred me ta za nat stva (na kit ), ga le ri ja, knji ža ra čak i jed ne pri vat ne bi bli o te ke: Au li vre ouvert/ Open bo ok sa podnaslovom: Re a ding ro om for all Salle de lec tu re po ur to us... Na rav no, sve to pi še, po red engle skog i fran cu skog, i na kmer skom je zi ku! 307
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Arn Čorn Pond i Plun Prim ener gi ja i po sve će nje dve kam bo džan ske bi o gra fi je Li ving Arts je po kre nuo ne ka da šnji de čak-voj nik Cr ve nih Kmera Arn Chorn-Pond, de čak u či joj (auto)bi o gra fi ji Ne ver falls down (Pa tri cia McCor mick) pi še da ga je mu zi ka spa sla od smr ti i in spi ri sa la za ži vot nu od lu ku da se ba vi mi rov nim ak tiv no stima. Cr ve ni Kme ri su ga odvo ji li od ro di te lja, sme šten je bio u rad ni kamp ne da le ko od Ba tam ban ga (dru gog naj ve ćeg gra da u Kam bo dži), ali isto vre me no su ga na te ra li da na u či da svi ra tra di ci o nal ni kmer ski in stru ment Kem (Khem), kao i da pu ca, pa i da ubi ja. Ka ko je br zo na u čio da svi ra, pri dru žio se muzič koj gru pi i ta ko pre ži veo rat. U tre nut ku ka da su Vi jet nam ci osvo ji li Kam bo džu, on sa gru pom dru ge de ce-voj ni ka pre la zi u Taj land, da ne bi mo rao da se sa da bo ri pro tiv Cr ve nih Kme ra ali sa Vi jet nam ske stra ne, i uop šte da po beg ne od be smi sle nog gra đan skog ra ta. Tre ba le su mu ne de lje i ne de lje da na đe taj landsku gra ni cu, a za tim da ču je zvu ke auto bu sa sa raz gla som ko ji je sku pljao po džun gli is cr plje nu kam bo džan sku de cu-rat ni ke. Pre ko ame rič kog sve šte ni ka Pon da od la zi u Sje di nje ne dr ža ve, ali se već 1987. vra ća u Kam bo džu da po ku ša da na đe pre ži ve le čla no ve po ro di ce. Ta da je us peo da na đe jed nu se stru, a još kasni je, na šao je i dru gu. Že leo je da ne što uči ni za svo ju ze mlju i za to je 1992. for mi rao or ga ni za ci ju Cam bo dian Vo lun te ers for Com mu nity De ve lop ment u Ba tam ban gu. To je bi la ti pič na nevla di na or ga ni za ci ja po sve će na obra zo va nju, ali je shva tio da je još va žni je da po kre ne Cam bo dian Li ving Arts da bi spa sao tra di ci o nal ne umet no sti od za bo ra va. Sto ga mu je osnov ni cilj bio da oku pi pre ži ve le sta re umet ni ke sta re maj sto re, i da ih po no vo sti mu li še da na đu uče ni ke ko ji ma će pre no si ti svo je zna nje i ve šti ne. (Ta da još ni smo shva ta li da reč pre ži ve ti ne zna či pre ži ve ti gra đan ski rat, već da zna či us pe ti pre ži ve ti ge nocid nad pi sme ni ma i maj sto ri ma svog za na ta, po seb no nad onima ko ji su bi li maj sto ri tra di ci o nal ne, bi lo fol klor ne bi lo dvor ske umet no sti. Cr ve ni kme ri su na mer no ubi ja li sve njih, da bi se, po nji ho vim re či ma za tr lo se ća nje na pro šlost i iz gra di lo od NU LE no vo dru štvo.) Nedavno je Arn po kre nuo i mu zič ku i vi deo kom pa ni ju Va terek, da bi pre sve ga pro du ci rao sop stve na mu zič ka iz vo đe nja, jer Ži ve umet no sti su kre nu le od edu ka ci je (tj. tran sfe ra zna nja i vešti na od sta rih maj sto ra ka mla di ma), pre ko po dr ški umet nič kim prak sa ma u lo kal noj za jed ni ci, da bi se u sre di šnjoj fa zi svo ga de lo va nja fo ku si ra li na po di za nje ka pa ci te ta. Da nas ko ri ste ći sa vre me ni vo ka bu lar ka žu da otva ra ju prav ce raz vo ja kre a tivnih in du stri ja i pro ce sa za go va ra nja i lo bi ra nja u kam bo džan skoj kul tur noj po li ti ci. To je upra vo pro ces ko ji su pro šle i broj ne NVO na Bal ka nu, od Dah te a tra do Club tu re mre že u Hr vat skoj. 308
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Da li su u pi ta nju stvar no kre a tiv ne in du stri je, ka ko na ja vlju ju svi nji ho vi pro spek ti? To će mo na sto ja ti da ot kri je mo u raz govoru sa direktorom. Pleun Prim (Phlo eun Prim), di rek tor Li ving Аrts-a, obra zo van je u Ka na di, ali se vra tio čim je di plo mi rao, pri vre me no, da pomog ne ro di te lji ma da za vr še ho tel ko ji su gra di li u Si em Re apu... i ostao... Sto ga ne mam Ma ster de gree, sme je se ve se lo. Stu di rao je me nadž ment i bi znis u Ka na di, pa je osno vao u Si em Re a pu aso ci ja ci ju u po čet ku NGO Ang kor ar ti sans... To li ko su se razvili da su prerasli danas u pravu poslovnu korporaciju... Kao di rek to ra te or ga ni za ci je pnompen ški NGO Cam bo dian Living Arts ga je po zvao da bu de član Sa ve ta... A on da, kad je re šio da na pu sti Ang kor ar ti zans, jer je tu or ga ni za ci ju do veo do po slov nih uspe ha i sta bil nog pri ho da, pa je po čeo da raz mi šlja o da ljem ško lo va nju, osni vač i di rek tor Li ving Arts-a ga je zamo lio za po moć (pri vre me nu) u mar ke tin gu... Do šao je u Pnom Pen, u Cam bo dian li ving Arts i tu ostao... do da ljeg. Ve za la ga je oči to ha ri zma Arn Čorn Pon da. Šta je da kle Cam bo dian Li ving Arts? Azij ske kul tu re imaju ogrom no po što va nje za umet ni ke maj sto re svog za na ta! Tokom gra đan skih ra to va, kmer ske re pre si je i ka sni je vi jet namske oku pa ci je osta lo ih je ma lo, uglav nom usa mlje nih i de presiv nih, bez uče ni ka, jer vi še ni je bi lo ni po tra žnje za nji ho vim ume ćem. Sto ga je nji hov pr vi za da tak bio da pro na đu umet ni ke maj store, i da im omo gu će ži vot, na đu uče ni ke, i za be le že nji ho vo muzič ko ili ple sač ko maj stor stvo. Sma tra ju ći da su taj po sao uglavnom za vr ši li, Cam bo dian Li ving Arts se da nas od tra di ci je sve vi še okre će sa vre me no sti, pro du ci ra ju ći sa vre me ne pred stave i mu zi ku u ko joj do la zi do fu zi je tra di ci je i dže za. Pi ta mo i o pro ble mi ma Prim ne že li da go vo ri o pro ble mima sve je u nje go voj pri či po zi tiv no. Ipak ga pod se ća mo na to da mu je dva da na pred fe sti val ko ji je or ga ni zo vao, Mi ni starstvo kul tu re ot ka za lo mo guć nost ko ri šće nja dvo ra ne Čak tomuk po zo ri šta (jer je su pru ga Pre mi je ra tu že le la da or ga ni zu je Kon fe ren ci ju Cr ve nog kr sta Kam bo dže, či ja je pred sed ni ca). On se sme ši: sna šao sam se oti šao sam u dru gu dvo ra nu u privatnom vlasni štvu pnompen ški kul tur ni cen tar Me đu tim, nji hov slo gan: Sup port us, vi sit us, see a per for man ce, uka zu je ne sa mo ko me je pre sve ga na me njen nji hov pro mo tiv ni ma te ri jal (za pad nim fi lan tro pi ma), već i su štin ski neo p ho dan re do sled po te za Vi di mo ne ke no ve ten den ci je u pro gra mu or ga ni za ci je: Cam bodian Li ving Arts To urs, tu ri stič ki pro gra mi iz do me na kul tur nog 309
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ tu ri zma ko ji ot kri va pre sve ga le po te ne ma te ri jal ne kmer ske kultur ne ba šti ne! Ova kvi pro gra mi su ret ki i u raz vi je nom tu ri stičkom sve tu. Mo žda i za to što ta mo gde je tu ri zam raz vi jen, ne po kre će se ni ka kva no va ak ci ja ko ja ne do no si još vi še pro fi ta. A ova kvi pro gra mi su ni sko-pro fi ta bil ni nji hov raz log le ži pre sve ga u va lo ri za ci ji tra di ci o nal ne ne ma te ri jal ne ba šti ne i omogu ća va nju an ga žo va nja i do dat ne za ra de lo kal nog sta nov ni štva, dok je za ra da or ga ni za to ra mi ni mal na. Sto ga i pro spekt ko ji vas po zi va na ova pu to va nja (u pi ta nju su u stva ri od la sci na do ga đa je u se la ko ja su uda lje na naj vi še sat-dva od osnov ne tu ri stič ke de sti na ci je) na gla ša va pre sve ga mi si ju or ga ni za ci je, da kle da je od go vo re na pi ta nja: Za što i Za ko ga, a tek on da, na sle de ćoj stra ni na pi ta nja: Šta, Ko, Ka da, Gde i Ka ko. U sva kom slu ča ju, po na či nu ka ko je sam pro spekt na pi san, poka zu je se vi so ki ste pen in ter kul tur ne kom pe ten ci je ( omo gu ćiće mo vam kul tu ral no sen zi ti van uvid ), sa u če stvo va nje u is kustvi ma iza sce ne, pri stup uči o ni ca ma, sa la ma za pro be... i sve to u dve glav ne tu ri stič ke de sti na ci je : Si em Re ap da kle za one ko ji već idu u Ang kor Vat, i Pnom Pen za one ko ji do la ze da vi de Smr to no sna po lja i Tuol Sleng. Jer su štin ski to je ste naj ve ći mo gu ći do pri nos kul tu re tu ri zmu pru ži ti sa dr ža je zbog ko jih bi tu ri sta svo ja pro seč na dva-tri da na bo rav ka u Kam bo dži pro du žio bar do ne de lju da na. Isto vre me no, i ove tu re se stav lja ju u lo gi ku so ci jal nog pred u zetni šva: ovaj pro gram omo gu ći će iz vo đa či ma i nji ho vim za jedni ca ma pla će ne po slo ve, ka ko umet nič ke iz vo đač ke, ta ko i stica nje zna nja i ve šti na u do me nu pre vo đe nja, vo đe nja gru pa i sl. Bu di te si gur ni da će sva ki do lar ko ji po tro ši te za ovaj program ići di rekt no umet ni ci ma i ostva re nju na še mi si je. Tre nut no se nu di osam raz li či tih kul tur no-tu ri stič kih pro grama, ko ji su ve za ni za jed no pre ili po pod ne, s tim što se progra mi mo gu i kom bi no va ti (je dan pro gram 15 do la ra, a dva 25 do la ra): 1. Ce re mo ni jal ni mu zič ki stu dent ski an sambl (program se od vi ja u Be loj zgra di ču ve nog ar hi tek te Van Mo li va na, gde ve ći na ovih stu de na ta i ži vi), 2. Kmer ske ple sne lek cije - par ti ci pa tiv ni do ga đaj (od fol klo ra do kmer skog ba le ta), 3. Tra di ci o nal na kmer ska ope ra (yike ope ra), 4. Sta ra so lo muzi ka za ži ča ne in stru men te, 5. Se o ski umet nič ki iz raz 6. Provin ci jal ne me lo di je 7. Lut ke ko je oži vlja va ju no ću po zo ri šte sen ki i 8. Ang kor mu zi ka za ven ča nja (u uda lje nom ti pič nom kam bo džan skom se lu). Na rav no, me ni je osta lo žao što su te tu re u stva ri sa mo do gađa ji, sva ka ko auten tič ni ji od broj nih ko mer ci jal nih pro gra ma ko ji se na ja vlju ju po ho te li ma i u štam pi na en gle skom je zi ku, 310
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ ali i to po ka zu je da Kam bo dži ne do sta ju spe ci fič no ško lo va ni tur-opera te ri ko ji bi ume li da na pra ve tu ri stič ke pa ke te. Ovo je ti pi čan na čin pred sta vlja nja kul tur ne po nu de za obra zo va ne tu ri ste do du še, iako ne ras po la žem ni ka kvim po da ci ma, već ovih ne ko li ko da na u Pnom Pe nu da li su mi sli ku pro seč nog turi ste vi so ko obra zo va ni Evro plja nin ili Ame ri ka nac, ko ji više vo li da pu tu je sam no u or ga ni zo va noj gru pi, te hu ma ni tar ni rad ni ci iz ce log sve ta ko ji su an ga žo va ni u re gi o nu (ta ko smo sre li Bra zil ce ko ji ra de u In do ne zi ji, Ja pan ce i Ki ne ze ko ji ra de u Kam bo dži) Ima na rav no i ma sov nog tu ri zma to su naj vi še Vi jet nam ci, ma nje Taj lan đa ni i Ki ne zi, Ma laj ci i Sin ga pur ci No u sva kom slu ča ju, tu ri sta ov de je ste kul tu ro lo ški i po li tič ki za in te re so van i an ga žo van. Već sa ma od lu ka da do đe u Kambo džu pred sta vlja vi še po li tič ki stav no što is ka zu je že lju za eg zo tič nim od mo rom. Bun ta tre ća kam bo džan ska pri ča Če tvr tak, 26. jul Na pu tu za Si em Re ap sa zna je mo ce lu Bun ti nu ži vot nu pri ču. Ro đen u se lu u si ro ma šnoj po ro di ci kao pr vi od če ti ri bra ta, od ra stao je prak tič no u ma loj ku ći od pal mi nog li šća, po sta vljenoj na tanke drvene stubove i sa malim drvenim basamacima ko li ko da se pop ne u ku ću u ko joj su bi li sa mo le ža je vi. To se lo je u bli zi ni Si em Re a pa, i on je tu išao u osnov nu ško lu, do la ze ći u ta da još ve li ku džun glu ko ja je okru ži va la Ang kor da bi se kao dr ve će i uče stvo vao u raš či šća va nju pu te va. Dr va su mo gli da no se ku ći, on je uvek je dan deo pro da vao da bi imao za ško lova nje, a dru gi je ko ri sti la maj ka do ma ći ca, za ku va nje. Ne mo že te ni da za mi sli te, ka že, ko li ko me ne ta da ti hra mo vi ni su za ni ma li. Ni sam ni znao da bi oni uop šte mo gli bi ti va žni. Pa zar ni ste do la zi li sa ško lom? Ne, sa mo na rad a ja sam učio ško lu u vre me gra đan skog ra ta i Cr ve nih Kme ra, pa to i ni je bi la ne ka ško la... Raz mi šlja mo, ko li ko je ge ne ra ci ja su štin ski osta lo pri kra će no nor mal nog raz vo ja, sa mo sve sti, zbog te uža sne od lu ke Cr ve nih Kme ra da se uki nu sve ško le i da se uči od se la i od par ti je. Otac mu je ra dio u po li ci ji, što će se, za vre me Cr ve nih Kme ra po ka za ti kob nim, iako se po ro di ca na mer no pre se li la u kraj u ko me je ni ko ne po zna je... No ipak do sta va jed nog čla na poro di ce oca od vo di u za tvor, oda kle se ni je vra tio. Ro đen sam 1968. Da kle, ceo moj ži vot pro šao je u gra đan skom ra tu, pe ri o du Cr ve nih Kme ra, Vi jet nam skoj oku pa ci ji. Vi deo sam sve i is kusio mno go i ka ko pre da mnom čo vek na ga zi na mi nu i le ti u va zduh, i strah i te ror... Ra dio sam i učio ni kad ni sam bio baš do bar stu dent tek to li ko da po lo žim is pi te jer sam mo rao da ra dim sva ki dan da bih pla tio i so bu i bi cikl... a imao sam ko le ge 311
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ od lič ne stu den te jed nog će te upo zna ti u Si em Re a pu u Mu ze ju Si ha nu ka... Dok tor Va na. Bun ta se sme je Ka kva ka ri je ra: od sku plja ča dr va sa ne pisme nom maj kom do slu žbe ni ka Mi ni star stva, tj. do titula u Mi ni star stvu.... Da li je to uobi ča je no, pi ta mo? Ma ne to je ret ko po sao za vi si od ve za a ve ze ima ju oni iz do brih po ro dica... Ali ja sam uvek bio am bi ci o zan ka da sam za vr šio sred nju ško lu hteo sam da stu di ram me nadž ment eko no mi ju, ali me nisu pri mi li. On da sam pod neo mol bu za stu di je u so ci ja li stič kim ze mlja ma ni tu ni sam pro šao. Ta ko da sam upi sao ar he o lo gi ju, a da ni sam ni znao šta je to. Tu je bi lo me sta. Me đu tim, vr lo br zo sam shva tio da mo ram da učim i u ino stran stvu, jer na ši uni verzi te ti ni su da va li ni ka kvo zna nje. Sa mo su tri pro fe so ra ar he o logi je pre ži ve la rat i Cr ve ne Kme re, a od njih tro ji ce dvo ji ca ni su ni bi li ar he o lo zi već isto ri ča ri ko ji su pre da va li na od se ku. Do lazi li su nam pro fe so ri iz Fran cu ske, za to smo svi i uči li fran cu ski, jer nam je že lja bi la, me ni po seb no, da bih išao u Fran cu sku, ali ni sam us peo da po lo žim is pit, tj. da se kva li fi ku jem. Ni sam imao do volj no do bar uspeh. On da sam gle dao gde po sto je dru ge mo guć no sti i shva tio da Ja pan da je mno go sti pen di ja, a da ma lo njih ov de go vo ri ja pan ski. Bio je još je dan raz log za mo ju fa sci na ci ju Ja pa nom. Ka da sam bio na tre ćoj go di ni, ta da je pr vi put So fi ja uni ver zi tet iz To ki ja do šao da is tra žu je i ja sam tek ta da shva tio šta stu di ram šta je uop šte ar he o lo gi ja. Pri dru žio sam se nji ho voj mi si ji išao na is ko pa va nja. Ja sam uvek učio vi še kroz prak su, kroz raz go vor, ne go iz knji ga. I fran cu ski pro fe so ri su me vo le li što sam mnogo pi tao. Tek kad sam di plo mi rao, po čeo sam da ozbilj no či tam knji ge, jer sam shva tio šta sve ne znam. Po čeo sam da učim ja pan ski, tra žio sti pen di ju za Ma le zi ju, da bih ta mo učio ja pan ski i ta ko bio si gu ran da ću do bi ti sti pen di ju za ma ster u Ja pa nu. Ta ko se i de si lo - pro veo sam če ti ri-pet godi na u Ja pa nu... Ali, stu di rao sam ja po red ja pan skog u Ma le zi ji tzv. Area studies ju go i stoč na Azi ja ali i La tin ska Ame ri ka ta mo je bi lo pu no stu de na ta iz La tin ske Ame ri ke i taj Uni ver zi tet je bio ču ven po to me... Pa su per si sve sti gao, ka že mo mi, i da se ože niš, i da stek neš svo je če tvo ro de ce kad pre? Pa ože nio sam se pre od la ska u Ja pan. Mo ja de voj ka, ko ju sam upo znao na Fa kul te tu, ni je hte la da me pu sti dok se ne ven čamo. Sme je se gla sno i ra do sno. Za ni ma lo me je ka ko se zo vu de ca, ka ko im se da ju ime na. On ka že: Že leo sam da sva ko moje de te no si ime ko je ne što zna či. Ta ko se pr vi sin zo ve ener gija: Sa ka da, dru gi je se ća nje na pro šlost: Anu sa, tre ći je pa met ni eks pert: Cham nan, a če tvr ti je po že lji supruge do bio ki ne sko 312
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ ime Tong, što zna či bo gat sa smi slom za bi znis... Mo ja su pruga ima u se bi i ki ne ske kr vi ona je Kam bo džan ka, jer ja sam to uvek znao da ho ću da se ože nim sa mo sa Kam bo džan kom. Ona je ta ko đe vr lo uspe šna, pro fe sor je me nadž men ta na jed nom privatnom fa kul te tu, i kon sul tant je mno gih stra nih ba na ka. Sad nam je ja sno ka ko ima ju dvo ja ko la i šo fe ra ko ji de cu vo zi u fran cu sku pri vat nu ško lu, na raz ne do dat ne ča so ve i sportove. Pro la zi mo po red mno go broj nih pa go da sa zlat nim kro vo vi ma. To su no ve pa go de, ka že Bun ta. Oda kle no vac za njih, pi ta Vesna, za bri nu ta za na čin tro še nja jav nih fon do va. Sa mo od lju di, i do na ci je od Kme ra iz ino stran stva po seb no Ame ri ke i Francu ske. Pa go de su od mah na kon od la ska Cr ve nih Kme ra po če le da se ob na vlja ju...! Ško le po red ko jih smo pro šli, bi lo da su po red pa go da ili iz van, uglav nom su u lo šem sta nju, sem ne koliko koje smo videli da su obnovljene japanskim i korejskim držav nim nov cem. Ali tu ne mo že mo da ima mo ko men ta ra to je svet ski fe no men. I ne znam broj no vih cr ka va iz gra đe nih u Sr bi ji u po sled njih dva de set go di na, broj dža mi ja po Bo sni, Ma ke doni ji, ka to lič kih cr ka va u Her ce go vi ni... Sa mo u mo joj op šti ni, do sko ra pot pu no ate i stič koj, po di go še se tri no va hra ma, dva na No vom Be o gra du i je dan na Be ža ni ji... Sti že mo u Si em Re ap i pro la zi mo kroz nje ga sa mo da osta vi mo stva ri u ho te lu jer tre ba što pre sti ći do Re gi o nal nog ode lje nja Mi ni star stva kul tu re ko je je iz van gra da... Ad mi ni stra tiv ni grad Si em Re ap Na pu šta mo Si em Re ap i ide mo sve da lje od gra da. Ču dimo se kuda nas Bun ta vo zi, a pred na ma se po ja vlju je ne ki kambodžanski Dr ven grad Ad mi ni stra tiv ni grad sa sta vljen od ku ći ca za sva ku oblast jav ne upra ve. Grad je pra zan de lu je na pu šte no, iako se vi di da je trav njak odr ža van... Nig de ži vog čo ve ka, ali ne vi di mo ni auto mo bi le ni ka kvog zna ka ži vo ta u tim ku ći ca ma. Ka sno je po sle pod ne ni ov de, kao ni u Pnom Pe nu, dr žav na ad mi ni stra ci ja obič no ne ra di (ma le pla te, pa se ne mo že oče ki va ti da su baš ceo dan na po slu). Bun ta se par kira is pred ku ći ce za Re gi o nal no ode lje nje Mi ni star stva kul tu re. Penje mo se unu tra. Do če ku je nas ve li ka eki pa... Oči to je da su ve o ma ozbilj no shva ti li ovaj sa sta nak, jer svi su do šli sa ma te ri ja li ma, iz ve šta ji ma... Bom bar du ju nas či nje ni cama, ali Ve sna pi ta i da lje od struk tu re re gi o nal nog ode lje nja, do na či na ra da, osnov nih in stru me na ta kul tur ne po li ti ke. Me ni je naj za ni mlji vi je ono što ra de u do me nu za nat stva. Sve za nat ske rad nje ko je to že le mo gu da se re gi stru ju i da do bi ju 313
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Let ter of re cog ni tion, ko ga mo gu da iz lo že u rad nji, i pra vo da na svo je pro iz vo de sta ve Pe čat auten tič no sti (Seal of aut hen ti city). Na bil bor di ma u gra du se tu ri sti po zi va ju da tra že pro duk te sa ovom oznakom. Za na ti i di zajn bi znis, so ci jal no pred u zet ni štvo ili fi lan tro pi ja pe tak, 27. jul Si em Re ap je grad u ko ji se zbog bli zi ne Ang kor Va ta sli lo ne bro je no me đu na rod nih or ga ni za ci ja, pro je ka ta, pa su čak i Kam bo džan ci pred u zi mlji vi ji i ve ći fi lan tro pi no ina če. Sto ga su ov de re a li zo va ni broj ni pro jek ti raz vo ja kre a tiv nih in du strija a mi sli se na oži vlja va nje tra di ci o nal nih za na ta. Ne ki od tih pro je ka ta su iz u zet no uspe šni pri me ri so ci jal nog pred u zet ništva, a dru gi osta ju na ni vou mi lo sti nje, po sto je do kle po sto ji i donator. Pro la zi mo po red zgra de na ko joj pi še s jed ne stra ne Museum mall, a s dru ge Ang kor Na ti o nal Mu se um. Pi ta mo Bun tu za što nam to ni je u pro gra mu? Pa to je pri va tan mu zej, od go va ra on, a uze li su eks po na te iz na ci o nal nih zbir ki. Oni ne ma ju ni šta. Pa tim pre tre ba da ga vi di mo, po seb no ako je u pi ta nju javnoprivat no part ner stvo... Ipak ima ju ja ke slo ga ne: The grand entran ce to a world class he ri ta ge! Co me to see, get to know! U Ar ti zans Ang kor obi la zi mo ra di o ni ce go to vo da ne ma za nata ko ji ni smo vi de li. Sli kam li ca mla dih za na tli ja sve mi slim da će se usko ro po ja vi ti ne ko od me na dže ra, a on da shva tam da je bio ne spo ra zum da je Bun ta mi slio da je do volj no da sa mo posetimo radionice. Popodne obilazimo po monsunskom pljusku nekoliko kameno re zač kih ra di o ni ca. Naj im pre siv ni ja je Ban tej Srei Ra ča na (Banteay Srei Rac ha na II) ko ja ima i pro spekt na ko me su iskazali i viziju i misiju svoje radionice u kojoj smo videli bar dvadesetak kamenorezaca i desetak vrlo mladih drvodelja kako ra de, sva ko na svo joj skulp tu ri: Bu de, Ga ne še, Ga ru de... Ime je ra di o ni ca do bi la po hra mu Ban tej Šrei, po sve će nom Ši vi, u ko me je sa ču va no mno go skulp tu ra iz u zet ne le po te. Vla snik i glav ni maj stor osno vao je ovu ra di o ni cu još 1996. sa lju di ma iz lo kal ne za jed ni ce i na zvao je Dru gim sti lom Ban te ji Srej skulp tu re. Ra di o ni ca pru ža mo guć nost bes plat nog obra zo va nja (ne što kao še gr to va nje) si ro či ći ma i de ci iz si ro ma šnih po ro di ca, pru ža ju ći im mo guć nost da tu spa va ju i da se hra ne. Kao vi zi ju is ka zu ju: oču va nje ko da prak si Kmer ske skulp tu re ko je su nam kao naj vred ni ju ba šti nu osta vi li na ši pre ci, i da sla vi mo da lje na šu Kmer sku kul tu ru obra zu ju ći no ve ge ne ra ci je, po seb no si roma šne, ko ji ma su ove ve šti ne i neo p hod ne. In te re su je nas ko su 314
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ naj ve ći kup ci ovih, si gur no sku pih skulp tu ra? Uglav nom ho te li, par ko vi, grad ske i re gi o nal ne skup šti ne, pa go de, tu ri stič ka na selja... Kup ci i na ru či o ci nam sti žu iz Vi jet na ma, Taj lan da, Sje dinje nih dr ža va, In di je, Fran cu ske, Fi li pi na, Ko re je... Ulazimo u pro dav ni cu sto ti ne skulp tu ra svih ve li či na... Dru ga, ma nja ra di o ni ca ima tek ne ko li ko rad ni ka i ra de po narudž bi... Ima ju na rudž bi još za dva me se ca ra da, a po sle će vi deti. Pri me ću jem da ne ma ju na la ge ru ni ka me na, da bi even tu al ni na ru či lac mo gao da iza be re od mah tu, na li cu me sta. Oči to je da ku pu ju ka men tek kad ima ju kup ca za bu du ću skulp tu ru... Da kle, onaj ko ji je imao ide ju i kon cept, us peo je da na pra vi ra di o ni cu-pred u ze će, jer nje go va so ci jal na mi si ja po kre će i dona to re, ali i kup ce bo ga tih azij skih ze ma lja. I do sa da smo prime ći va li da na naj ve ćem bro ju za nat skih rad nji, ili nji ho vih prodav ni ca sto ji ozna ka: aso ci ja ci ja ili ne vla di na or ga ni za ci ja. Neka da čak i: ne pro fit na pro dav ni ca, po put AW kun Shop & Help (Fer tr go vi na). Ar ti sans As so ci a tion of Cam bo dia (u ko joj smo bi li i ko ja ima znak fer tr go vi ne), Cam bo dian Craft Co o pe ration, Cam bo dian Han dic raft As so ci a tion (non-pro fit ra di o ni ca), pa Can do craft... Te ško ih je sve i na bro ja ti. Ra ja na, i ov de i u Pnom Pe nu se re kla mi ra kao aso ci ja ci ja ko ja po ma že mla dim Kam bo džan ci ma da kroz fer tr go vi nu ostva re us pe šan po sao, da im pru ži rad na me sta u do me nu pro duk ci je i mar ke tin ga tra di cio nal nih za na ta. Ar ti zan Ang kor ta ko đe i na tu ri stič kim pro spekti ma ko ji se de le, uz svoje ime stavljaju: ce nje na kom pa ni ja ko ja or ga ni zu je obu ku i rad na me sta za mla de Kam bo džan ce. DHPA pro iz vo di ko je su ura di le oso be sa hen di ke pom i udovi ce, Le Ryt s Nyemo (NGO ba sed), Me kong blue (do bro uspo sta vlje no so ci jal no po slo va nje, omo gu ća va ju ći že na ma da se obra zu ju i da ra de, te pro fit ide za ško lo va nje nji ho ve de ce, NCDP Re tail Outlet, sel ling han dic rafts ma de by di sa bled, Rehab Craft Cam bo dia, Me kong_cre a ti ons (non-pro fit or ga ni zaci ja), Me kong Quilts (A gift that gi ves twi ce!), Ta Prohm Silk, a self-help te am of wo men with di sa bi li ti es, Ta bit ha Cam bo dian ma de handicrafts (non-pro fit Chri stian or ga ni za ti on who se purpo se is to ena ble the po o rest of the po or in Cam bo dia...) Čak i na jed noj od ma pa sa ozna če nih Top 12 pnompen ških desti na ci ja ka že na kra ju: Di ne for a ca u se, do vo lon te er work, shop re spon sibly, do na te to an NGO... The re are many ways you can help di sa dvan te ged Cam bo di ans in the de ve lop ment of the co un try. I broj ni re sto ra ni, me đu ko ji ma Ha gar, so ci jal no pred u ze će (Ve če raj te kod nas i to će po mo ći že na ma ko je su tr pe le na silje! ) i Lo tus Blan re sto ran ta ko đe ko ri ste taj če ri ti mar ke ting 315
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ ko ji ra ču na na gri žu sa ve sti za pad nja ka pre ma tre nut noj be di Kam bo dža na ca iza zva noj ra to vi ma... So ci jal no pred u zet ni štvo tre ba da bu de jed na od for mi raz vo ja dru štva. Ali kon ci pi ra ti raz voj ce lo kup nog za nat stva i kre a tiv nih in du stri ja kroz so ci jal no pred u zet ni štvo iz u zet no je pro ble ma tično... A po seb no što to on da kao mo del po na ša nja pre u zi ma ju i veliki brendovi tako je upravo sada Levis prodavnica pokrenula ak ci ju do đi te i ku pi te no vi par džin sa, a ako do ne se te stvari za re ci kli ra nje, do bi će te po pust (25 $ na bi lo ko ju ku po vi nu pre ko 70 $). Ta ko do bi ja te vi kao ku pac, do bi ja i pro dav ni ca jer po ve ća va pro met, a do bi ja i jed na hu ma ni tar na or ga ni za ci ja jer se sta ri džins do ni ra za rad Mith Sa mlanch or ga ni za ci je unu tar ko je se de ca iz si ro ti šta uče za na ti ma, re ci kli ra ju sta ri džins u tor be i dru ge pro iz vo de i ta ko uče za nat i sti ču sred stva za ži vot. Uop šte, so ci jal no pred u zet ni štvo je pri ka za no kao vi še stru ko po zi tiv no za so ci jal no ugro že ne, za lo kal nu za jed ni cu (otva ra rad na me sta, pod sti če atrak tiv nost sre di ne), za tu ri zam (omo guća va po tro šnju tu ri ste a tre ba ima ti u vi du da je tu ri sta, čak i ka da je na naj spek ta ku lar ni joj lo ka ci ji raz o ča ran ako tu ne ma šta da ku pi), za eko no mi ju ze mlje u ce li ni, pa čak i za eko lo gi ju (jer ve li ki deo so ci jal nog pred u zet ni štva je za sno van na re ci klaži). Ve sna i ja do du še ni ka da ni smo sti gle do Lucky De part ment rob ne ku će, da vi di mo iz pr ve ru ke ka ko iz gle da ova ak ci ja i da li stvar no sti žu kup ci sa sta rim džin som, ali i pro dav ni ca i siro ti šte po sti gli su bar je dan mar ke tin ški cilj no vi ne su ima le raz log da po no vo pi šu i o jed ni ma i o dru gi ma. Pa i to je on da win-win akcija! Ep sko po zo ri šte Ju go i stoč ne Azi je od tra di ci je do ko mer ci jal nog spek ta kla Uve če ide mo u po zo ri šte da gle da mo pred sta vu: Osmeh Ang kora, u po zo ri šte ko je se zo ve Smi le of Ang kor Grand The a ter na pe ri fe ri ji Si em Re a pa. Pred sta va na pra vlje na za tu ri ste, ko ja se iz vo di u ve li kom audi to ri ju mu, naj ve ćem u ju go i stoč noj Azi ji (na ma se ipak ni je uči nio ve ćim od Koh pich te a tra u Pnom Penu). To je da nas je di na mo guć nost op stan ka tra di ci o nal nog ple sa u Kam bo dži. Ka ko dr ža va ne ma nov ca i ne mo že da in ve sti ra u tru pe, čak ni u Kra ljev ski ba let ko ji su, sto ga što je pro gla šen nema te ri jal nim kul tur nim na sle đem, du žni da re dov no fi nan si ra ju, to su ko mer ci jal ni pri vat ni pred u zet ni ci za lo ga op stan ka ple sa kao pro fe si je, ali na rav no oni ni su za lo ga op stan ka ple sa kao tradi ci je, a još ma nje ple sa i dru gih iz vo đač kih for mi, sa sta no vi šta edu ka ci je ili eman ci pa ci je sta nov ni štva. Pa ra dok sal no je da te oču va va onaj, či je na pre do va nje iza zi va strah da kle tu ri stič ko tr ži šte Ju go i stoč ne Azi je i to spe ci fič no tr ži šte na ko me naj ve ći broj go sti ju do la zi iz su sed nih ze ma lja Vi jet na ma po seb no. U 316
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ pu bli ci je to vi dlji vo ve če ras. Do mi ni ra ju Taj lan đa ni i Vi jet namci, ne što Ki ne za i nas iz za pad nih ze ma lja. Kar ta ko šta 48 $, i 38 $ do la ra, a za de cu do 12 go di na po pust je 50 %. Ali sva ka ko ima mar ke ting ko ji ne do sta je dru gi ma. Ovo su tek ne ki od slo ga na: Osmeh Ang ko ra: number one kad su u pi ta nju ep ske pred stave u ju go i stoč noj Azi ji! Do đi te da vi di te naj ve ću sce nu ju go istoč ne Azi je! Naj no vi ju teh no lo gi ju u Ju go i stoč noj Azi ji! Je dinstve nu ep sku pred sta vu! Vr hun ske kra ljev ske ple sa če! Oži vi mo autentič nu kul tu ru Ang ko ra! A u pod na slo vu sto ji još i: pu to va nje kroz vre me: is tra ži Ang kor, ot krij osmeh, pro na đi se be! Pro gram pred sta ve pom pe zno na ja vlju je ovo ep sko po zo ri šte kao pr vo ko je ko ri sti naj sa vre me ni ju teh no lo gi ju da bi is pri ča lo pri ču o vre me nu i di na sti ji ka da je Kam bo dža bi la na vr hun cu mo ći. Po za pad nom obra scu na ja vlju je se da je pro duk ci ja košta la mi li o ne do la ra, da su na njoj ra di li eks per ti Mi ni star stva kul tu re Kam bo dže, kao i re di telj ski tim za tva ra nja Olim pij skih iga ra 2008. go di ne. Ci ti ram de lo ve tek sta: Le gen dar ni šou, očara va ju ći šou, no vo svet sko ču do (ko je je Kam bo dža kre i ra la za svet), iz u zet ni ko sti mi (di rekt no in spi ri sa ni re lje fi ma Ang kor va ta), in ter na ci o nal ni (sic!) scen ski efek ti (LED, la se ri, sve tla, vo de na za ve sa...), in ter na ci o nal na (sic!) sce no graf ska kon cepci ja ( sa vi so kim po što va njem za sta ru kul tu ru i ve ru), zve zda Kra ljev skog ba le ta i Ma ster tra di ci o nal ne mu zi ke... te ga lak si ja kla sič nih kmer skih ple so va: Kra ljev ski ples sve će, ples Ap sa ra, ples Ši ve, i po no vo oži vljen He roj ski ples... Sve te re či mo gu da pri vu ku tu ri ste. Uosta lom i Ve sna i ja že le le smo da vi di mo naj bo lje u tom do me nu, to što u do me nu iz vođač kih umet no sti mo že da bu de sa mo o dr ži vo? Pred sta va Slon trupe Cam bo dian Li ving Arts igra na je u Pnom Pe nu sa mo 6 pu ta, od ko jih su 3 izvođenja bi la bes plat na (za tvo re nog ti pa, za VIP i umet ni ke)... Ova pred sta va tre ba da se igra go di nu ili dve, go to vo sva ko dnev no, da bi se mo gla is pla ti ti, tj. da bi omo gu ći la za ra du ova ko ve li kom bro ju uče sni ka. Pred sta va po či nje pre lu di jem, uvo dom... De či ji glas pi ta bo ga raz li či ta pi ta nja, ka ko bi raz u me la Ang kor. Bog mu po da ru je krila da le ti kroz vre me i ta ko će mo s njim is tra ži va ti ta jan stve nu di na sti ju Ang kor. No za što je ce la pred sta va na en gle skom je ziku (na ekra ni ma su pre vo di na ki ne ski i vi jet nam ski), ne ja sno je. Mo glo je bi ti na kmer skom sa ti tlom na en gle skom je zi ku. Ples gra di te lja mu škar ci sa če ki ći ma ko ji ma uda ra ju po relje fi ma Ang ko ra na pra vlje nim sa de sne i le ve stra ne sce ne. Za to vre me cen tral nim de lom sce ne ide ani mi ra ni vi deo sa 317
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ slono vima ko ji vu ku ka men u za vr šnoj sce ni ovog ple sa kame nje le ti ne bom, ve li ko oko sa ka me nog li ca gle da sa ne ba na ze mlju, da bi se na sa mom kra ju na plat nu iza ple sa ča poja vio Ang kor Vat (iako su li ca i osmeh o ko jem je reč sva kako osmeh Ang kor To ma). Ple so vi se sme nju ju, a do mi ni ra ples Ap sa ra (de vo ja ka-an đe la), u ko sti mi ma ko ji ne ma ju, sem ne ke ge ne ral ne for me, ni šta za jed nič ko sa re lje fi ma Ang kor Va ta, te mu ški ples pa u no va, kra ljev ski ples (Royal dan ce), pa na kraju ples de voj či ca... Zna mo, sva ka tra di ci ja je re/kon stru i sa na, iz mi šlje na tra di ci ja! Ku var či ta - 3. avgust Monument Books knji ža ra deč ja knji ga, Best in bo oks! Deo kompanije Mo nu ment toys (Best in Toys!), sa re gi o nal nom kompo nen tom, knji ža ra ma Phnom Penh, Si em re ap, La os (Vi en tia ne, Pak se, Lu ang Pra bang) i Myan mar (Yan gon, Man da lay), - www.monument-toys.com. Na deč jem ode lje nju ku var sa gornjeg spra ta (po sla sti čar ni ca i ka fe te ri ja) pra vi pa u zu i či ta sto je ći oslo njen na raf. Či ta ma le deč je knji ge i ro ma ne na kmer skom je zi ku. Nje go va be la ka pa i ke ce lja či ne ga ne u o bi ča je nom fi gurom u pro sto ru knji ža re, a nje go va udu blje nost i in te res potpu no pro ti vu re če stal nim opa ska ma na ših ko le ga iz Kam bo dže da sta nov ni štvo ne ma ni kul tur nih na vi ka ni kul tur nih po tre ba. U Kam bo dži ni ko ne či ta stal no slu ša mo tu re če ni cu. Zašto bi ne ko uop šte pi sao, ka žu, kad to ni ko ga ne za ni ma... U ovoj knji ža ri vi di mo da bi to mo glo za ni ma ti mno ge... ali progra ma či ta lač ke znač ke i dru gih ob li ka kul tur ne ani ma ci je ovde nema. Po mi slim da poč nem raz go vor sa ku va rom ali isto vre me no me je stid! Za što bi to bi lo neo bič no, za što i ja po la zim od predra su de da ne ko ga ko je ku var li te ra tu ra ne bi mo gla za ni ma ti. Uosta lom, bar je Vla di mir Ar se ni je vić tre ba lo da bu de jak argu ment za ne sta ja nje ta kvih pred ra su da. (Ipak da nas mi je žao za sva ki pro pu šte ni raz go vor sa obič nim lju di ma i obe ća vam se bi da ću ka da do đem dru gi put, upra vo vi še vre me na pro vo di ti u raz go vo ri ma, a ma nje u slu žbe nim in ter vju i ma, gde i ja posta vljam uobi ča je na pi ta nja, i mo ji sa go vor ni ci da ju uobi ča je ne od go vo re). Pre gle dam ra fo ve broj ne su i dvo je zič ne knji ge za de cu svih uz ra sta ali ve ći na ima i ozna ku do na to ra... Na ža lost, na knji gama ne kih kmer skih iz da va ča ni nji ho vo ime ni je na en gle skom, ta ko da ne mo že mo da na pra vi mo ni pre gled bro ja iz da va ča ko ji se ba ve deč jom knji gom. Ono što ja sno raz li ku je kmer sku od ino stra ne pro duk ci je je ste di zajn knji ge i kva li tet pa pi ra. Na slovne stra ne če sto de lu ju kao pla ka ti za bo li vud ske fil mo ve, a pa pir je kao za ro to ro ma ne. Ima ju ći u vi du da ce na ne sme bi ti ve ća od 318
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ 2-3 do la ra, ovo dru go je oče ki va no, ali mogao bi ipak biti bolji vi zu el ni kva li tet. Na ža lost gra fič ki di zajn i ilu stra ci ja knjiga ni su obla sti ko je se iz u ča va ju na Kra ljev skom uni ver zi te tu lepih umetnosti. Oda bra la sam i ku pi la dve knji ži ce za de cu obe dvo je zič ne sa ilu stra ci ja ma. Pr va, La pi and Green Bo ok, iz da vač je Co mics Art 4, sa lo gom ko ji mo že da bu de di zaj ni ra ni C & A. Knji ga je o de voj či ci La pi ko ja u obli žnjoj knji ža ri ugle da div nu ze le nu knji gu o ži vo ti nja ma u šu mi, ko ja ko šta 5 000 ri e la (1.25$) i koja po či nje da šte di da bi ku pi la tu knji gu, ta ko što ne će ku po va ti do ru čak, što će se od re ći svih bon bo na i sla do le da, upr kos zavo dlji vim po zi vi ma ulič nih pro da va ca. (Ma li pa ra doks je da ova knji ga ko šta 8 000 ri e la, da kle sko ro da je dva pu ta sku plja!) Iz stra ni ce u stra ni cu pra ti mo La pi nu že lju, i nje nu sna gu vo lje da se od rek ne ma lih za do volj sta va da bi sa ku pi la no vac, te na kra ju po dr šku maj ke ko ja je sprem na da joj do da ne do sta ju ći no vac za knji gu. Na kra ju je na rav no he pi end, za do volj na La pi iz la zi iz knji ža re sa knji gom pod mi škom! Ilu stra ci je za knji gu su jed nostav ne, li če na ti pič ne ilu stra ci je iz so ci ja li stič kog vre me na, sa ured nim de voj či ca ma ko je idu u ško lu, i ma ma ma ko je ku va ju ru čak, ali ko je su pu ne raz u me va nja. Ono što je neo bič no u ovoj knji zi je ste to da su svi li ko vi žen ski: ju na ki nja La pi, ma ma, bi bli o te kar ka, pro da va či ca sla do le da... Ipak, pro da vac slat ki ša je na cr tan kao mla dić, a me đu de com uvek ima ko li ko de voj čica to li ko de ča ka. Oči to je da no ve ge ne ra ci je pi sa ca za de cu i ilu stra to ra de či jih knji ga o ovim pi ta nji ma vo de ra ču na. Dru ga knji ga je, slu čaj no, sa mo o mu škar ci ma. Ni je mi to bila na me ra, iza bra la sam je jer je pred sta vi la, ta ko đe dvo je zično, sta ru kmer sku pri ču: De da Pa uk i nje go vi ze to vi (Gran dad Pha uk and His Sons-in-Law), i ko šta sa mo 3 000 ri e la. Iz da vač se zo ve na en gle skom: Re a ding bo oks, a lo go znak mu je crtež de te ta ko je či ta. Slo gan ovog iz da va ča je: Knji ge su iz vor znanja! (A mo ja omi lje na bi bli o te ka deč jih knji ga ima la je za mo to: Knji ge su zna nje, knji ge su moć, uči te de co dan i noć!) Prosto po ce lom pri stu pu, po pro sve ti telj skom na stu pu, cr te žu kome ni je za da tak da ple ni, da bu de atrak ci ja, ce la ova pro duk ci ja me pod se ća na po če tak so ci ja li stič kog pe ri o da kod nas (iako, mo ram pri zna ti, u de tinj stvu sam ima la već i ta da, kra jem pede se tih, sku pe, bo ga to ilu stro va ne knji ge, ko je su u Za gre bu štam pa ne i na ći ri li ci). In te re sant no je da su li ko vi oca i maj ke da ti ta ko da no se kra me, dok ćer ke i ze to vi ne no se. To je mo žda naj lak ši na čin da ne vešti cr tač po ka že ge ne ra cij ske raz li ke, jer iako je tač no da kra me 4 www.comics-arts.com, ISBN 978 9995086343 319
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ no si vi še sta ri ji svet po gra do vi ma, u se li ma smo vi đa li i mla de i sta re sa kra ma ma na gla vi ili oko vra ta. Osnov na po u ka ove knji ge je da se ne bu de pre ten ci o zan, kao da se zna ju od go vo ri na sva pi ta nja: Re mem ber, no one li kes a know it all! Ka da sam po če la da je či tam, uči ni lo mi se da je to knji ga ko ja će sla vi ti kri tič ko mi šlje nje, te uti ca ti na mla de da se oslo bo de u di ja lo gu sa od ra sli ma, ka ko da pi ta ju, ta ko i da proti vu re če. (Sta ri ji zet uvek pi ta ta sta za mi šlje nje, za što je ne ka po ja va ta kva ka kva je, sta rac od go vo ri na ma nje-vi še mu dar način, a naj mla đi se us pro ti vi, na šav ši ar gu ment da to baš ne mo ra da bude tako...) Na kra ju, da mu po ka že gra ni ce nje go vog zna nja, tast pi ta mlađeg ze ta da mu ob ja sni za što pat ke mo gu da pli va ju po vo di, a ka da mla dić ka že da je to za to što ima ju per je, tast od go va ra ali naš ča mac ne ma per je pa ipak plo vi! Vr lo na iv ni di ja lo zi, a ko nač na po u ka ipak pro ble ma tič na, jer na rav no da ne tre ba bi ti pre ten ci o zan, ali se iz knji ge ne vi di ni ka ko se do la zi do znanja, tj. ne ka ko se pod ra zu me va da zna nje do la zi sa go di na ma, pa čak i ako su ar gu men ti pot pu no po gre šni, oni se po štu ju jer ih iskazuje starija osoba. Pre la zim da lje, u dru ga ode lje nja ove knji ža re, u ko ji ma do mi nira ju knji ge na en gle skom, uz ne što fran cu skih iz da nja uglavnom knji ge o Kam bo dži, nje noj isto ri ji, umet no sti, du hov no sti ali ipak naj vi še o Cr ve nim Kme ri ma i uža si ma sa vre me ne istorije. Ve sna je pro na šla raf sa knji ga ma iz do me na jav ne po li ti ke i osta la je za ro blje na u tom pro sto ru, po ku ša va ju ći da iz sva ke od njih iz vu če bar po ne ki re le van tan po da tak za na šu mi si ju. To su knji ge o no vim za ko ni ma, o re for ma ma prav nog i po li tič kog si ste ma, o prav ci ma eko nom skog raz vo ja. Mno ge od njih su već za sta re le, ali u sva koj od njih je i po ne ki sa znaj ni bi ser. Ka da pro na đe ne što va žno, do tr či da po de li sa mnom ot kri će ko je nam ra sve tli po ne što što smo sa zna li u pret hod nim su sre ti ma, a što ni smo mo gli do kra ja ni da raz u me mo ni da ob ja sni mo. Od la zim na ode lje nje be le tri sti ke i po ku ša vam da na đem knji ge ko je su pi sa li sa vre me ni kam bo džan ski auto ri. Me đu tim tih knji ga na en gle skom je zi ku ne ma. Ku pu jem de se tak knji ga uglav nom ame rič kih auto ra, ali ko je se ba ve Kam bo džom da nas. Ne ver fall down, auto ri zo va nu bio gra fi ju Arn Čorn-Pon da, a za tim i knji gu za pi sa (oral hi story): The Monk, The Far mer, The Mer chant, The Mot her (sur vi val sto ri es of Ru ral Cam bo dia) ko ju je na pi sa la An ne Best, antro po lo ški nja ko ja se spe ci ja li zo va la za dru štva za sno va na na lovnoj pri vre di. U po sled nje vre me pu tu je sve tom i be le ži lič na 320
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ (a ona su u ve li koj me ri još uvek i ko lek tiv na) se ća nja Tu a rega, Do go na, abo ri dži na la u Austra li ji, po li ne zij skih ple me na, a ova po sled nja knji ga je ve za na za se ća nja če ti ri sta nov ni ka se la Ksach Poy, se la u ne po sred noj bli zi ni Ba tam bon ga. Ono što još či ni knji gu in te re sant nom je ste i či nje ni ca da je nje no iz da vanje sponzorisala kompanija BHP Bil li ton, a da će sav pri hod od pro da je bi ti na me njen ne vla di noj or ga ni za ci ji FE DA (Fri ends Eco no mic De ve lop ment As so ci a tion) ko ja de lu je u tom se lu, za deč je pro gra me, tj. za pro je kat cen tra lo kal ne za jed ni ce: Ku će sve tlo sti i zna nja ko ja de lu je i kao deč ji kul tur ni cen tar u se lu, tj. al ter na tiv na ško la (za zdrav stve no obra zo va nje, uče nje en gle skog, umet no sti, spor ta i so ci jal nih ve šti na sve ga ono ga če ga ne ma u kam bo džan skom jav nom škol stvu). Ve ći na knji ga štam pa nih u Kam bo dži, a ko je smo vi de li u ovoj knji ža ri, na sta le su uz po moć do na ci ja i spon zor stva uglav nom Rok fe ler fon da ci je i Fran cu skog kul tur nog cen tra. Ova knji ga do no si da kle pri če če ti ri re al ne lič no sti ko je su doži ve le du bo ku sta rost: Mey Samp ho, Chhin Muon, Nun Chhuon i Prom Tun-a, ona ka zu je mno go o ži vo tu u Kam bo dži kroz ceo XX vek od fran cu ske vla da vi ne, pre ko taj land ske oku pa ci je za vre me II svet skog ra ta, po nov nog do la ska Fran cu za i Si hanu ko ve bor be za ne za vi snost (Khmer Is sa rak Era), te na kra ju pe ri o da ne za vi sno sti, gra đan skog ra ta, vla da vi ne Cr ve nih kmera, vi jet nam ske oku pa ci je i da na šnjeg de mo krat skog do ba. Svi su oni ima li ja ko skrom no obra zo va nje ste če no kod bu di stič kih sve šte ni ka, svi su se oni bo ri li da u ži vo tu stek nu ne što, i kad su us pe li do šla je vla da vi na Cr ve nih Kme ra, u ko joj su sve iz gu bi li, svo je ku će, svo je nji ve, svo ja sred stva za rad... Me đu tim, ne ve ro vat no je da ka da je do šlo do re di stri bu ci je zemlje (u vre me nu vi jet nam ske oku pa ci je) lju di ni su do bi ja li nazad svo je nji ve..., već ma le ko ma de ze mlje ne do volj ne za prehra nji va nje... Sto ga su go di na ma se lja ci išli pe ške, na bi ci kli ma, sa vo lov skim za pre ga ma..., do Taj lan da, da bi ta mo u spe ci jalnim sa bir nim cen tri ma na me nje nim kam bo džan skim iz be gli cama do bi li po džak pi rin ča. A na pu tu na zad pljač ka ši, dru gi glad ni se lja ci ko ji su pre u ze li ulo ge raz boj ni ka, ali i re gu lar na, glad na, oku pa tor ska vi jet nam ska voj ska... Či tam te za pi se i pred oči ma mi se sme nju ju sli ke, sli ke po ro dič nih od no sa, sli ke društve nih zbi va nja, sme nju ju se pe ri o di na da i pe ri o di pat nje..., da bi se sti glo do sa da šnjeg vre me na vre me na re zig na ci je. Po zo ri šte sen ki (www.sha dow-pup pets.org) Oti šle smo tuk-tu kom ve o ma uz bu đe ne do ju žnog de la gra da da vidimo predstavu So van na Phum Art As so ci a tion (Sha dow The a tre, Mu sic, Dan ce, Cir cus & Ma king Pup pets). Pred stava 321
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ po či nje u 7.30, a ce na ula zni ce je 5 do la ra za od ra sle i 3 dola ra za de cu iz gle da za sve, bez ob zi ra da li su stran ci ili turisti... Ovo po zo ri šte je po če lo s ra dom na ini ci ja ti vu jed ne Fran cuski nje pre 20 go di na, ko ja je pri ku pi la sve ta da po sto je će stručnja ke za po zo ri šte sen ki, od onih ko ji su zna li ka ko da od ko že pra ve ma ske, do iz vo đa ča i mu zi ča ra. Vre me nom su se raz vili u pro fe si o nal nu tru pu, tru pu ko ja je u sta nju da da je predsta ve re dov no, sva kog pet ka i su bo te, i da ima svoj, raz li čit repertoar. Mi smo gle da le pred sta vu: Lar ge Sha dow Pup pet Per for man ce, kom bi no va nu kre a ci ju sa lut ka ma i ži vom tra di ci o nal nom kmerskom mu zi kom. Dru ge pred sta ve pri pa da ju dru gim žan ro vi ma: Pon ha kay pri ču (Lar ge Sha dow Pup pet the a ter: Sba ek Thom, te a tar pod ma ska ma i kla si čan ples (kmer ska ver zi ja Ra ma ja ne) sa ži vom tra di ci o nal nom kmer skom mu zi kom; Ha nu man i ve li ki gigantski bubanj (pred sta va ko ju su pri pre mi li po zna ti kmer ski mu zi ča ri kom bi nu ju ći tra di ci o nal ne i mo der ne rit mo ve bub nja ko ji opi su ju bit ku maj mu na i gi ga na ta). Za 24. i 25. av gust naja vlje na je no va pre mi je ra bez ime na još uvek, dok je za naredni vikend planirana Pred sta va sen ki ma lih lut ki (Sba ek Toch), ko ja se za sni va na kmer skoj na rod noj pri či, sa ži vom mu zi kom kmer skog or ke stra. Ovo po zo ri šte ta ko đe da je i ča so ve kla sič nog fol klor nog i umetnič kog ple sa, te svi ra nja na tra di ci o nal nim kmer skim mu zič kim in stru men ti ma. Me đu tim li fle ti, mar ke ting, sve je ja ko skromno, fo to ko pi ra no na žu tom pa pi ru da bi bi lo uoč lji vi je, ali čak i u ozna ka ma ka ko da se do đe do ta mo ova aso ci ja ci ja ko ri sti re pe re po pu lar ne kul tu re. Iako su da li pre ci znu ma pu, da li su i do da tan opis: ka da pro đe te Mao Ce Tung bu le var, obra ti te pažnju na Rock en ter ta in ment na le voj stra ni pu ta, i on da od mah skre ni te de sno... Tu je So va na Pum aso ci ja ci ja, od mah na spram K2 ka ra o ke klu ba. Ja sno je da je za vo za če tuk-tu ka, tak si ja, ali i za sa me gra đa ne, ova vr sta in for ma ci je va žni ja od in for ma ci je o po zo ri štu sen ki je di nom po zo ri štu sen ki u gra du, ko je raz vi ja svo ju de lat nost, koje nije ostalo ukalupljeno u tradiciju. Po pu lar na kul tu ra Če kam Ve snu da do đe da pi še mo za vr šni iz ve štaj i gle dam te levi zi ju ko ja, kao i svu da u sve tu, ve li ku pa žnju po kla nja omladin skoj kul tu ri, po seb no nje nom mu zič kom iz ra zu. Da kle u stu di ju su mla di vo di te lji ko ji se sme ju, kla te, zo vu u go ste mlade pe va če, on da za jed no pe va ju dok ih na ja vlju ju, zbi ja ju ša le ko je ne raz u mem... Ob u če ni su raz li či to po ne ka vo di telj ka 322
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ li či na ja pan sku gim na zi jal ku, taj stil ko ji u Evro pi ni je ši ro ko ras pro stra njen (jer po sto ji od re đe na kon ven ci ja o za bra ni pod stica nja na pe do fi li ju), ne ko je ob u čen u stro gom brend ja pi sti lu, da bi sle de ći uče snik vi še od go va rao kon cep tu ne for mal no sti post hi pi pa ra dig me... U sva kom slu ča ju, iako bez eks trem ne vul gar no sti, sve što se mo že na ći u sve tu svet ske po pu lar ne kultu re, na isti na čin ge ne ra cij ski po de lje no, mo že se vi de ti i na kam bo džan skoj te le vi zi ji. Po pu lar na kul tu ra da kle ima i od go va ra ju će te le vi zij ske for me za od ra sle po red se ri ja i dru gih pro du ka ta ko ji do la ze iz Kore je, to su ta ko đe mu zič ke emi si je u stu di ju u ko ji ma po pu lar ni pe va či sred njih go di na iz vo de kam bo džan ske šan so ne. Sve tlo, mi zan scen, pa i re ži ja iz u zet no su jed no stav ni bez mno go ko ri šće nja teh no lo gi je. Se tih se i re či Ni ka iz Me ta ha us da kam bo džan ska pu bli ka mo že da pra ti sa mo na ra tiv jed no stavnog, li ne ar nog to ka. Ono što je da nas kod nas deo op šte kul tu re kul tu ra br zog re za, film ski je zik otam nje nja, za tam nje nja, prekla pa nja, elip si, fleš bek, fleš for vard, ci ta ti..., to u Kambodži tek tre ba da se us po sta vi kao nor ma. Čak su i re klam ne po ru ke ve o ma jednostavne i jasne! U no vi na ma (7 days, Phnom Penh, 3-9 av gust) naj ve ći broj tek sto va je i po sve ćen po pu lar noj kul tu ri, street art umetnici koja će usko ro po sta ti mod na kre a tor ka (ni sam si gur na da se ta dva sve ta u Evro pi uop šte sre ću, a vr lo te ško u jed noj oso bi), a još je i stu dent sto ma to lo gi je... To su u stva ri tri sve ta u jed nom... Me đu tim, ov de je i street art deo fen si a ne al ter na tiv ne urba ne sce ne, i od nje nog pr vog pro jek ta od mah su kre nu li po zivi za de ko ri sa nje ho te la, šo ping cen ta ra, pa sve do uče stvova nja na iz lo žbi u Fran cu skom kul tur nom cen tru Pnom Pen 2058! Ta ko je 23-go di šnja Li sa Mam po sta la iko na tog no vog Pnom Pe na kre a tiv nih in du stri ja! Nje na no va mod na li ni ja, koju je di zaj ni ra la za jed no sa pri ja te ljem Pe a pom Ta rom, zo ve se Rep til i pred sta vlja kom bi na ci ju street-art-a i tradicionalnih kmer skih umet nič kih ele me na ta. To je ste ina če ne što što je speci fič no za Azi ju, a mo žda i za ovaj tre nu tak pre la ska od tra di ci je do mo der ni za ci je se ti la sam se u tre nut ku na šeg Alek san dra Jok si mo vi ća i nje go ve mod ne li ni je Si mo ni da, pa i Do bri le Smi lja nić i nje nog di zaj ner skog ra da u Si ro goj nu... Iz gle da da je to fa za ko ja pro la zi..., ali u na šoj mod noj in du stri ji da nas od nje ne ma vi še ni tra ga. Na na red noj stra ni no vi na na ja vlju je se no va era kam bo džanskog mod nog di zaj na ko joj su se pri klju či li kam bo džan ski dizaj ne ri iz sve ta, i naj mla đa ge ne ra ci ja lo kal nih di zaj ne ra. Sve tle bo je i me ke for me ka rak te ri sti ka su pro leć ne ko lek ci je za 2013. go di nu, ali već sle de ća stra ni ca do no si na slov ko ji me pod se ća 323
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ na srp sku tran zi ci ju: Film ske zve zde tra že bla go slov za svo je pro iz vo de, upr kos to me što to iza zi va oštre kri ti ke. Na fo to gra fi ji uz tekst, glum ci i film ska eki pa pro jek ta: Vampir sko kr va vo zlo, (re di telj: Lay Chok Cha mro eun) mo li se na ko le ni ma u ce re mo ni ji po sve će noj bla go si lja nju fil ma! Na olta ru is pred njih broj ne po nu de, slat ki ši, vo će, cve će i mno go, mno go upa lje nih sve ća. Iza ovo ga sto ji mu zič ka pro duk cij ska ku ća The Sun day Pro duc tion Com pany ko ja je do sa da pro iz vela i dva igra na ma lo bu džet na (ho ror) fil ma 5, i od ovog dru gog se kom pa ni ja na da ve li koj za ra di (jer su an ga žo va li naj bo lje kam bo džan ske i slav ne hong kon ške glum ce). Sto ga su odr ža li Krong Pealy ce re mo ni ju da va nja žr ta va (po nu da) du ho vi ma, u na di da će se nji hov trud fi nan sij ski is pla ti ti. (Pr vi film re di telja Ka mro e u na sni mljen 2003, kao ti pi čan omla din ski film, ni je iza zvao ni ka kvu pa žnju jav no sti, ali već nje gov na red ni film: Preay Dek Koul, tj. Đa vol ski no kat, iza zvao je pa žnju ba ve ći se zlim du ho vi ma. Sa da pla ni ra ju da sva ke go di ne pro iz ve du bar je dan film, da bi osna ži li kmer sku film sku in du stri ju, upr kos kri ti ka ma ko je se ja vlja ju, a ko je su na rav no ve za ne pre sve ga za mo ral nost žan ra.) Ho ror film kao ža nr na i la zi na ve li ki ot por kod kam bo džan ske in te li gen ci je sta ri je i sred nje ge ne ra ci je, ali je ste je dan od po kaza te lja ogrom nog ge ne ra cij skog ja za ko ji se sve vi še pro du blju je iz me đu čak tri ge ne ra ci je: ge ne ra ci je for mi ra ne pe de se tih i še zde se tih go di na (da kle svi oni pre ko pe de set go di na), ge ne ra ci je ko ja je for mi ra na u pe ri o du Cr ve nih Kme ra i Vi jet nam ske oku pa ci je (35 do 50 go di na), mla đi od 35 go di na, ko ji su se for mi ra li u pe ri o du pro do ra za pad nih vred no sti u dru štvo i me dij ski sistem. Ove tri ge ne ra ci je go to vo da ne ma ju za jed nič kih vred no sti. Prva je je di na ko li ko-to li ko obra zo va na ge ne ra ci ja, ona još uvek go vo ri fran cu ski je zik i de li vred no sti pro sve ti telj stva. Dru ga ge ne ra ci ja je ge ne ra ci ja ko ja se u pe ri o du od ra sta nja bo ri la za preži vlja va nje za ko ju je ko rup ci ja nor mal nost, a jav na kriti ka ne mo gu ća no do zvo lje ni svi vi do vi sna la že nja da bi se op stalo u ka ri je ri. Od je zi ka go vo re sve po ma lo, a ni je dan do bro (jer su u ško li, ka da su je na kra ju, za vre me vi jet nam ske okupa ci je do bi li, uči li vi jet nam ski, pa ru ski, pa on da i je zik ze mlje u ko ju su išli na ško lo va nje: ma đar ski, bu gar ski, ne mač ki...), da bi sa da uči li en gle ski na ni vou mi ni mal nog spo ra zu me va nja... 5 Filmovi se u Kambodži snimaju za 20 do 30 000 dolara. 324
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Tek naj mla đa ge ne ra ci ja do bi la je po no vo ne ko, ali sa da sa svim dru ga či je obra zo va nje da ka ko, je di ni je zik ko ji go vo re je engle ski, i je di ni ho ri zont ko ji se pred nji ma uka zu je je ste ho ri zont za pad ne po pu lar ne kul tu re. Ne ma in sti tu ci ja od bi bli o te ke, kino te ke, pre ko kon cert nih dvo ra na, po zo ri šnih fe sti va la itd., ko je bi i za pad nu kla sič nu kul tu ru uči ni le pri sut nom. Sto ga se za pad do ži vlja va sa mo u svo jim ko mer ci jal nim, po pu lar nim for ma ma ali i to vi še ve za no za mu zi ku i film, te za ne ka da šnje sup kulturne ekspresije poput mode ili street art-a (mo de mla dih, a ne vi so ke mo de Di o ra i Sen Lo ra na). Sto ga je naj va žni ja kul tur na usta no va ove ge ne ra ci je Ka ra o ke ku la pod kom plek snim imenom: KTV Kra ljev ska im pe ri ja! Ka ra o ke ku la, u ko ju se ula zi kroz vra ta ko ja ču va ju dva zlat na la va, sa pe de set za po sle nih, sa dr ži u se bi si stem od mno go broj nih sce na, čak 39 so ba u ko je će te do ći sa svo jim dru štvom. Od naj ma nje i naj jef ti ni je koja za pet sa ti ko šta 88 $ za 5 oso ba, pre ko Kra ljev ske im pe ri jal ne so be ko ja za 888$ mo že da pri mi dva de se tak lju di ko ji mo gu da sed nu na zla tom op to če ne so mot ske ka u če do Pred sed nič ke sobe ko ja za 1280 $ ima i pla ve so mot ske zi do ve, če ti ri ogrom na ekra na da či ta ju tek sto ve pe sme dok pe va ju ko ri ste ći be žič ne mi kro fo ne. Go sti su uglav nom po slov ni lju di, do volj no bo ga ti da po red ce ne so be, pla te i pi ća ko ja ko šta ju od naj jef ti ni jeg pi va za 96 $ do 200 $ za vot ku... Me đu tim, ovo ni je kam bo džan ska već ki ne ska in ve sti ci ja. Vlasnik Ku le je Chen Ai Ming iz Šan ga ja, gde se obo ga tio po se duju ći la nac ba ro va, a da nas i la nac ho te la u Kam bo dži (u ko ji ma le tu ju pre sve ga bo ga ti Ki ne zi). Sto ga su po red gra đa na Pnom Pe na, naj broj ni ji po se ti o ci ove ku le ki ne ski tu ri sti, za ko je su ka ra o ke glav ni ob lik za ba ve. Di rek tor pro gra ma je Ro bert Thay, tri de se to go di šnji Ki nez ko ji je ve ster ni zo vao svo je ime, i ko ji na sta vlja svo je stu di je je zi ka: en gle skog i ko rej skog, kao i stu dije bi zni sa na ki ne skom je zi ku. Odu še vljen je svo jim no vim poslom i nje go vim rad nim vre me nom od šest po pod ne do po no ći, što mu osta vlja ceo dan za či ta nje i uče nje... Da kle u štam pi ap so lut no do mi ni ra ju te me dru štva spek ta kla koje na me ću te le vi zij ski ka na li i no ve in ve sti ci je za ba ve, kom pleksi po put Na ga sve ta ili Ka ra o ke ku le. Sle de ći čla nak ko ji za o kuplja mo ju pa žnju od no si se na tridesetomi nut ni Ap sa ra TV šou: Ku ća broj 11 (ko ji se emi tu je na ovoj te le vi zi ji od nje nog osni vanja 1996. go di ne, ne de ljom u 8 uve če): Ne ve ro vat ni lju di ko ji je du kao gi gan ti na pri mer, uvo di nas u svet šou bi zni sa ko ji me đu ma lim, obič nim lju di ma pro na la zi neo bič ne ta len te: čo vek ko ji pot pu no sam mo že da po dig ne ox cart, čo vek ko ji mo že da pro gu ta ži let, a za tim da ga po vra ti, a da se pritom ne ozle di, čo vek ko ji zu bi ma vu če ko la, čo vek ko ji za par mi nu ta po je de hra nu ser vi ra nu za 15 oso ba (a u Kam bo dži se do bro ser vi ra i 325
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ ne šte di)... Sva ke ne de lje lju di neo bič nih spo sob no sti tre ba da šo ki ra ju i iz ne na de kam bo džan ske gle da o ce. Ta ko se ta po tra ga da nas pro ši ri la i na neo bič ne spo sob no sti oso ba sa hen di ke pom, ko jih je na ža lost Kam bo dža pu na (ka ko da se uz ve re na vi so ku pal mu za par se kun di, itd.) Pro du cent ove emi si je, Sa nang, iz u zet no je po pu la ran. Dnev no ga kon tak ti ra ju mno gi lju di uve re ni u svo je neo bič ne ta len te ta len te ko ji će uči ni ti da lju di ma pad ne vi li ca od iz ne na đenja kao na pri mer kad vi de čo ve ka ko ji mo že da je de ugljen ko ji go ri. U po sled njoj epi zo di TV je pro na šla mr ša vog dva de se tjed nogo di šnja ka ko ji ima spo sob nost da po je de 30 ba ge ta u cu gu (kambo džan ski ba get je do du še ne što ma nji i gnje cav)... Po sle sni ma nja emi si je u nje go vom se lu, mno gi me šta ni su re kli ka kav bes ko ri stan ta le nat! Taj mla dić ni ti ide u ško lu, ni ti nešto ra di na po ljo pri vre di, još je imao obra za da se hva li ovakvim ta len tom. Za vr ša vam či ta nje no vi na. Ula zi Ve sna sa ma te ri ja li ma ko je smo prikupile na sastancima. Uklju ču je mo kom pju te re i kre ćemo na ozbilj ni je ana li ze kul tur ne po li ti ke na pri pre mu na šeg preliminar nog iz ve šta ja. LI TE RA TU RA: Best A., The Monk. The Far mer, The Mer chant, The Mot her, Sur vi val Sto ri es of Ru ral Cam bo dia, FE DA, Bat tam bong 2010. Le Gu i de du Ro u tard: Cam bod ge, Pa ris 2012. Mal ro A., Kra ljev ski put, Ju go sla vi ja pu blik, Be o grad 1987. McKor mick P., Ne ver fall down, 2012. Mi ni star stvo kul tu re, In ven tory of In tan gi ble Cul tu ral He ri ta ge of Cam bo dia, 2004. Mi ni star stvo kul tu re, The Tuol Sleng Ge no ci de Mu se um: UNE SCO Me mory of the World Pro gram me and The Re or ga ni sa tion of the Museum. Mi ni star stvo kul tu re, The Royal Bal let of Cam bo dia: Fi nal Nar ra ti ve Pro ject Re port of the Ac tion Plan for the Sa fe gu ar ding of the Royal Bal let of Cam bo dia, a UNE SCO Ma ster pi e ce of the Oral and In tangi ble He ri ta ge of Hu ma nity, with the sup port of UNE SCO/Ja pa ne se Funds in Trust (553CMB400009), 2009. Mi ni star stvo kul tu re, The Esta blis hment of Li ving Hu man Tre a su res: System in the King dom of Cam bo dia Fi nal Nar ra ti ve Re port, 2009. Mi ni star stvo kul tu re, KON, the ci ne ma of Cam bo dia, De part ment of Me dia and Com mu ni ca tion, Royal Uni ver sity of Phnom Penh, 2010. 326
MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ Sup hany O., Un der the drops of Fal ling Rain, Bo eng Ton le Sap Publis her, 2011. Milena Dragićević Šešić University of Arts in Belgrade, Faculty of Drama Arts, Belgrade CULTURE AFTER CIVIL WAR AND DESTRUCTION OF VALUES CAMBODIA RESEARCH DIARY Abstract This text is a compilation of entries from a research diary created during field research in Cambodia (summer 2012). The objective of the project was to strengthen the system of governance for culture in Cambodia, complying with international trends specifically regarding the UNESCO Convention on the Promotion and Protection of the Diversity of Cultural Expressions. The mission has tried to accomplish its goals using many research methods from observations to interviews, but also applying action research methodology by raising many questions, provoking expressions of needs and interest of local authorities as well as civil society and the professional sector in culture. The aim was to develop participative actions to enhance further development of ideas and concepts related to cultural development. This text is not an analysis, it is a research diary which documented interviews, visits, observation and other methods of collecting data, with first impressions about cultural situations and cultural potentials of Cambodia. As the expert task was to assist Cambodian Ministry of Culture and Fine Arts to prepare the grounds for development of cultural sector, paying special attention to development of performing arts (which in Cambodia include mostly traditional performing art forms) and crafts, this diary, although shortened, gives insight into crucial moments of the research mostly linked to policy discussions. The specific objectives which could be read between the lines were attempts of two researchers (Vesna Čopič and Milena Dragićević Šešić) to help the Ministry redefine the position and role of culture in society; to provide cultural policy recommendations for empowerment of cultural policy effectiveness; to identify institutional and human resources in order to enhance its creative potentials; to suggest reform of arts education and educational system in the country through inter-ministerial cooperation; and to provide recommendations for strengthening the sector - raising professionalism and entrepreneurialism through capacity building programs. Key words: Cambodia, cultural policy, cultural governance, heritage, education 327
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Niš DOI 10.5937/kultura1237328V UDK 654.197:008(497.11) istraživački rad KULTURA KAO DEO PROGRAMSKOG SADRŽAJA TELEVIZIJE BEOGRAD JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA SRBIJE Sa že tak: Od 2006. go di ne ka da je Ra dio te le vi zi ja Sr bi je po če la proces tran sfor ma ci je u jav ni me dij ski ser vis, pred Te le vi zi ju Be o grad posta vlje ni su pro gram ski zah te vi ka rak te ri stič ni za vi so ke stan dar de javnog ser vi sa. U ovom ra du ana li zi ra se pro gram o kul tu ri, kao je dan od po ka za te lja uspe šno sti tran sfor ma ci je Te le vi zi je Be o grad u jav ni ser vis, s ob zi rom da je reč o pro gra mu ko ji je zna ča jan za ši re nje zna nja i ostva ri va nje obra zov ne funk ci je me di ja, kao i za oču va nje kul tur ne bašti ne i kul tur nog iden ti te ta na ro da. Vi še od po la ve ka kul tur ni pro gram je za u zi mao zna čaj no me sto u pro gra mu Ra dio-te le vi zi je Sr bi je, ko ja je po sta vi la ka ko autor ske ta ko i pro duk cij ske stan dar de vred ne pa žnje. Cilj ovog ra da je da se usta no vi me sto i ulo ga sa dr ža ja po sve će nih kul tu ri na Te le vi zi ji Be o grad. Po la zna hi po te za je da te ma ma iz kul tu re da nas ni je po sve će no do volj no pro sto ra na Te le vi zi ji Be o grad. Kon cepci ja for ma ta po zna tog kao Kul tur no-obra zov ni pro gram, či ni se, ni je naj bo lje re še nje jer se i u kon glo me ra tu ra zno vr snih pro gram skih sa dr ža ja me sto za kul tu ru na la zi na mar gi na ma. Ključ ne re či: Ra dio te le vi zi ja Sr bi je, jav ni ser vis, pro gram o kul tu ri, Kul tur no-obra zov ni pro gram, pro gram ski stan dar di 328
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ Uvod 1 Pre vi še od dve de ce ni je jed na od emi si ja Pro gra ma o kul tu ri Te le vi zi je Be o grad 2 bi la je Kul tu ra be de, be da kul tu re. Uredni ca emi si je bi la je Isi do ra Se ku lić, a vo di telj Dra gan Ba bić. U emi si ji se go vo ri lo o po sr nu ću so ci ja li zma i ak tu el ne ide o lo gi je po sle pa da Ber lin skog zi da, sa mo u pra vlja nju kao kva zi de mokrat skom si ste mu, o be di kul tu re li še ne slo bo de i auto no mi je. Emisija je emitovana u vreme samoupravljanja! U vreme kada se di či mo de mo krat skim te ko vi na ma, ve ku u ko me sva ki dan do no si no ve teh nič ko-teh no lo ške stan dar de ko ji pre va zi la ze mo guć no sti sta rih, u vre me nu ka da ži vi mo ne ka da fu tu ri stič ki za mi šlje no Ma klu a no vo (Mar shall McLu han) glo bal no se lo, do bu di gi tal nih plat for mi ka da nam je umet nik, umet nost i de lo do stup no da ga do ži vi mo, tu ma či mo sa da i od mah, kul tu ra preži vlja va na mar gi na ma me dij skih sa dr ža ja. Da li je na ziv emi si je Kul tu ra be de, be da kul tu re pro roč ki na ja vio me sto pro gra ma o kul tu ri u go di na ma ka da je Ra dio-te le vi zi ja Sr bi je po če la pro ces tran sfor ma ci je u jav ni me dij ski ser vis? Pri ča o kul tu ri na Te le vi zi ji Be o grad naj če šće iz gle da ova ko: o srp skom ro ma no pi scu u 60 se kun di gle da o ci Dru gog dnev nika Te le vi zi je Be o grad bi će in for mi sa ni sa mo uko li ko po sta ne do bit nik NIN-ove na gra de, ili o svet skom uko li ko do bi je Nobe lo vu na gra du. O kul tur nim do ga đa ji ma, ma ni fe sta ci ja ma, o umet no sti i umet ni ci ma me sta u in for ma tiv nim emi si ja ma ima u blo ku o kul tu ri sa mo uko li ko su dnev no ak tu el ni ili zna čaj ni na me dij skoj sce ni. Opet, to je uslo vlje no ak tu el nim ve sti ma ko je pri sti žu u re dak ci ju ta ko da, uko li ko pred sa mo emi to va nje ili u to ku stig ne ak tu el na vest, pr vo što se skra ću je je kul tur na rubri ka. Ne ret ko se do ga đa da se u Dru gom dnev ni ku ne emi tu je nijed na ru bri ka iz kul tu re jer jed no stav no po ne sta lo je mi nu ta. U tr ži šnim i ko mer ci jal nim uslo vi ma po sled njih de ce ni ja či ni se da je naj vi še stra da la kul tu ra. Na u štrb kul tur nih ru bri ka emi tu ju se re klam ni blo ko vi, dok se mi nu ti po sve će ni do bit ni ci ma presti žnih knji žev nih na gra da us tu pa ju po pu lar nim folk i pop zvezda ma udo vo lja va ju ći na taj na čin (ne)uku su pu bli ke. Da li se kul tu ri do go di la de ce ni ja u ko joj su je po je li ska kav ci tra že ći svo je me sto u ne rav no prav noj kon ku ren ci ji sa po pu lar nim forma ti ma po put ri a li ti pro gra ma (re a lity shows) ili sa zah te vi ma pu bli ke za što vi še sa ti za bav nog pro gra ma. Osim in for ma tivne i za bav ne, jed na od naj va žni jih funk ci ja no vi nar stva je ste i 1 Rad je u okvi ru Pro jek ta Mi ni star stva na u ke Re pu bli ke Sr bi je Ci vil no društvo i re li gi ja broj 179008. 2 Te le vi zi ja Be o grad deo je RTS-a, od no sno Jav nog me dij skog ser vi sa Sr bi je. Te le vi zi ju Be o grad či ne Pr vi i Dru gi pro gram. Deo nje su i RTS SAT i RTS Di gi tal ko ji ni su pred met ovog ra da jer je reč o sa te lit skom i eks pe ri men talnom pro gra mu. 329
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ edukativ na funk ci ja. Uko li ko bi se opre de lji va li pre ma (ne)ukusu naj ši re pu bli ke ne vo de ći ra ču na o kul tur nim vred no sti ma došli bi u opa snost da: Pri la go đa va ju ći se op šte va že ćim dru štvenim nor ma ma, kul tur nim ob ra sci ma i kul tur noj in du stri ji, bez mo ći da uti če na stva ra nje auten tič nih ljud skih po tre ba, po je dinac je pri mo ran da sni ža va svoj ukus i od rek ne se sop stve nog iz bo ra. Osla nja ju ći se na naj ši re slo je ve ne kul ti vi sa ne pu bli ke, sve op šta ko mer ci ja li za ci ja či ni da se se rij ski pro iz vo di sve ono što je do bro bude pri hva će no na tr ži štu 3. Du go tra jan i slo žen pro ces tran sfor ma ci je od dr žav ne te le vi zi je u jav ni me dij ski ser vis, Ra dio-te le vi zi ja Sr bi je po če la je 2006. go di ne sa po sta vlje nim zah te vi ma us kla đe nim pre ma evrop skim i svet skim stan dar di ma jav nih ser vi sa, kao što su ne za vi snost pro gra ma od po li tič kih i eko nom skih uti ca ja, obez be đi va nje ra zno vr sno sti pro gra ma vi so kog kva li te ta, po što va nja ljud skih pra va, kao i plu ra li zam mi šlje nja. Po lo žaj kul tu re u pro gra mu Jav nog me dij skog ser vi sa Sr bi je posma tra će mo u ovom ra du kao je dan od in di ka to ra ostva ri va nja funk ci je jav nog ser vi sa, pre sve ga ka da je reč o kva li te tu i ra znovr sno sti pro gra ma. U ovom ra du ana li zi ra no je uče šće pro gra ma o kul tu ri Pr vog i Dru gog pro gra ma Te le vi zi je Be o grad u od nosu na za stu plje nost osta lih pro gra ma ovih ka na la Jav nog me dijskog ser vi sa Sr bi je. Cilj is tra ži va nja je da se usta no vi me sto i ulo ga sa dr ža ja po sve će nih kul tu ri u Jav nom me dij skom ser vi su Sr bi je. Po la zna hi po te za je da te ma ma iz kul tu re ni je po sve će no dovoljno pro sto ra na Te le vi zi ji Be o grad. Jav ni me dij ski ser vis U svetu je javni medijski servis 4 u kri zi, pa je ova prak sa na metnu la i pre i spi ti va nje kon cep ta jav nog ser vi sa. Bez ob zi ra na prome ne ko je sto je pred jav nom ra dio-di fu zi jom, tre ba pod se ti ti da jav na ra dio-di fu zi ja ima po seb no uva že no me sto u evrop skoj me dij skoj po li ti ci, kao vi tal ni ele ment de mo kra ti je i va žan deo evrop ske kul tu re. Sma tra se da je njen za da tak da nu di al ter nati vu ko mer ci jal noj te le vi zi ji, šta vi še da po dig ne njen stan dard. Ipak, di gi ta li za ci ja i kon ver gen ci ja ko mu ni ka ci o nih i in for maci o nih teh no lo gi ja, kao i kon ku ren ci ja ko mer ci jal nih emi te ra, 3 Bo žo vić R., La vi rin ti kul tu re, Be o grad 1984, str. 35. 4 O ra nim shva ta nji ma kon cep ta jav nog ser vi sa, kao i o prin ci pi ma i funk cija ma jav nog ser vi sa vi de ti vi še u Ma tić J., Ko me je od go vo ran jav ni ser vis, u: Mo ni to ring me dij ske sce ne u Sr bi ji, pu bli ka ci ja III, Be o grad 2010, str. 11. Sa vre me no shva ta nje jav nog ra di o di fu znog ser vi sa iz no si Ra de Ve lja nov ski u knjizi Jav ni RTV ser vis u slu žbi gra đa na, Be o grad 2005, str.28. Prin ci pi jav nog ser vi sa na ve de ni su u zbir ci do ku me na ta i tek sto va Ra dio di fu zi ja javnog ser vi sa u tran zi ci ji (Prajs M. i Re boj M., Ra dio-di fu zi ja jav nog ser vi sa u tran zi ci ji, Be o grad 2002). 330
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ do ve li su do ogrom nih pri ti sa ka na jav ne ra dio-te le vi zi je ši rom Evro pe, pri si lja va ju ći da se nji ho va osnov na ulo ga ne za vi sno de lo va nje u od no su na po li tič ke i eko nom ske in te re se pre i spita u no vim okol no sti ma 5. Do kri ze jav nog ser vi sa u za pad noj Evro pi do la zi ka da se te le vi zij ska tr ži šta otva ra ju za ko mer ci jalne te le vi zi je. Sve do osam de se tih go di na pro šlog ve ka fre kventni spek tar bio je pod kon tro lom dr ža ve, a za to su po sto ja la dva raz lo ga: ogra ni če nost fre kvent nog spek tra i ve li ki i ne po sred ni uti caj te le vi zi je. U to vre me, kri ti ke jav nog ser vi sa od no si le su se na ve ću tran spa rent nost ka da su fi nan si je u pi ta nju, a sve glasni je su bi le i pri med be ko je su se ti ca le pri vi le go va nog po lo ža ja jav nih te le vi zi ja ka da je fi nan si ra nje u pi ta nju, i uti ca ja ko je na njih vr še vla da i po li tič ke stran ke. Ka sni je kri ti ke se se le na te ren kva li te ta pro gra ma i jav ne te le vi zi je se op tu žu ju za za glu pljiva nje pro gra ma do ko ga do la zi kao po sle di ca tr ži šne bor be sa komercijalnim televizijama. Jav ni me dij ski ser vi si u ze mlja ma u tran zi ci ji do ži ve li su istu sud bi nu: pro ces tran sfor ma ci je iz dr žav nih te le vi zi ja u jav ne servi se do dat no je ote žan pra vi li ma bor be ko je na te le vi zij skom tr ži štu na me ću ko mer ci jal ni emi te ri. To se na rav no od ra zi lo i na kva li tet pro gra ma i na vr stu pro gram ske po nu de do la zi do tablo i di za ci je pro gra ma i do sma nje nja sa dr ža ja či ja je gle da nost ma la, bez ob zi ra na zna čaj pro gra ma. To se od no si i na kul tur ni pro gram. Što se ti če bu duć no sti jav nog ra di o di fu znog ser vi sa, u ze mlja ma u tran zi ci ji ona ni je ta ko iz ve sna, kon sta tu je se u is tra ži vač kom iz ve šta ju EUMAP-a Te le vi zi ja u Evro pi: re gula ti va, po li ti ka i ne za vi snost : Za pra vo, ras pro stra nje na ravno du šnost u struč nim kru go vi ma i jav no sti pre ma ulo zi jav nih te le vi zi ja u ovim ze mlja ma ne bi tre ba lo da bu de iz ne na đe nje. Ona je pro u zro ko va na no vi nom sa mog kon cep ta jav nih me dija, kao i či nje ni com da na sta ju ći ili no mi nal ni jav ni ser vi si nisu us pe li da stvo re pro gram ko ji bi se u oči ma pu bli ke do voljno raz li ko vao od pro gra ma ko mer ci jal nih te le vi zi ja i sto ga bio vre dan po dr ške 6. Jav ni ser vis u Sr bi ji de fi ni še Za kon o ra dio-di fu zi ji 7. Na i me, ovaj do ku ment do net 2002. go di ne uvo di kon cept jav nog ra di o di fuznog ser vi sa u Sr bi ji. U čla nu 4 ka že: Jav ni ra di o di fu zni servis: pro iz vod nja, ku po vi na, ob ra da i emi to va nje in for ma tiv nih, ob ra zov nih, kul tur no-umet nič kih, de či jih, za bav nih, sport skih i dru gih ra dio i te le vi zij skih pro gra ma ko ji su od op šteg in te re sa za gra đa ne, a na ro či to u ci lju ostva ri va nja nji ho vih ljud skih i 5 Te le vi zi ja u Evro pi: re gu la ti va, po li ti ka i ne za vi snost, Is tra ži vač ki iz ve štaj, OSI/EU Mo ni to ring and Advo casy Pro gram, Be o grad 2005, str.21. 6 Ibid, str. 24. 7 Za kon o ra dio-di fu zi ji, 28. sep tem bar 2012, http://www.parlament.rs/ narodna-skupstina-.872.html 331
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ gra đan skih pra va, raz me ne ide ja i mi šlje nja, ne go va nja po li tičke, pol ne, me đu na ci o nal ne i ver ske to le ran ci je, kao i oču va nja na ci o nal nog iden ti te ta 8. Pro gram o kul tu ri U ši ro kom spek tru zah te va ko je pred Jav ni me dij ski ser vis Srbije po sta vlja Za kon o ra dio-di fu zi ji, na la ze se i sa dr ža ji iz kulture. Glav ni za da tak jav nog ser vi sa je da pro iz vo di i emi tu je pro gra me in for ma tiv nog, kul tur nog, umet nič kog, ob ra zov nog, ver skog, na uč nog, deč jeg, za bav nog, sport skog i dru gih sa dr žaja ko ji ma se obez be đu je za do vo lja va nje po tre ba svih gra đa na. U čla nu 77 ovog za ko na tra ži se još ra zno vr snost i iz ba lan si ra nost sa dr ža ja ko ji ma se po dr ža va ju de mo krat ske vred no sti sa vre menog dru štva, a na ro či to po što va nje ljud skih pra va i kul tur nog, na ci o nal nog, et nič kog i po li tič kog plu ra li zma ide ja i mi šlje nja 9. Kad je reč o ra zno vr sno sti pro gra ma, Za kon o ra dio-di fu zi ji pravi ja snu raz li ku iz me đu ko mer ci jal nih emi te ra i jav nih ra di odi fu znih usta no va. Ra zno vr snost pro gra ma ni je oba ve za, ali je kva li tet sa dr ža ja pro gra ma nu žan za sve. Član 68 oba ve zu je da pro gra mi svih emi te ra do pri no se po di za nju op šteg kul tur nog i sa znaj nog ni voa gra đa na 10. Pro gram o kul tu ri do pri no si ka ko ši re nju zna nja ta ko i kul tur nih ob ra za ca i oču va nju kul tur nih iden ti te ta i tra di ci je na ro da. Otu da i ve li ki zna čaj ovog pro gra ma. U ukup noj te le vi zij skoj pro dukci ji, pro gra mi o kul tu ri od u vek su či ni li po u zda nu ka ri ku, dok su ured ni ci ma i auto ri ma ovog pro gra ma omo gu ća va li avan gardu, eks pe ri ment i svo je vr snu avan tu ru u stva ra lač kom iz ra zu. Pro gram o kul tu ri Te le vi zi je Be o grad, ko ji je za ži veo po čet kom 60-tih go di na pro šlog ve ka, imao je zna čaj nu ulo gu u po pu la riza ci ji kul tur nih vred no sti. Po sled njih de ce ni ja XX ve ka, na Drugom pro gra mu Te le vi zi je Be o grad emi to va ne su kult ne emi si je 11 tog pro gra ma ko je su po sta vi le estet ske, no vi nar ske, pro duk cijske stan dar de. Mi o drag Ilić sma tra da su emi si je iz zlat nog do ba pro gra ma o kul tu ri, me đu ko ji ma se iz dva ja Pet kom u 22.00 po sti gle cilj i us pe le da sin te ti zu ju mi sao o kul tu ri i sa mu kultu ru u ob li ku stva ra la štva, i da to uči ne bit no raz li či tim, da inovi ra ju te le vi zij ski iz raz ve ćom ulo gom ka me re i mon ta že 12. Pro gram o kul tu ri na po pu la ran na čin ob ja šnja va ono što se kame rom za be le ži u ga le ri ji, na po zor ni ci ili u koncert noj dvo ra ni 8 Ibid., str. 3. 9 Ib id., str. 30. 10 I bi d., s tr. 27. 11 Emisija P et kom u 22.00 e mitovala s e od 1971. god ine k ada je p oč eo sa emit ova njem Drug i pr ogram. Uredni k je bila Zo ra Korać. Emisija je p redstavl ja la dinamičan kola ž razgov or a u s tudiju i un apred s nimljenih inserata. 12 Ilić M., Rađanje te le vi zijske profe sije, Be ograd 20 06, str. 18 4. 332
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ i to ne sa mo ma lo broj nim vr snim po zna va o ci ma i struč nja ci ma već ve ći ni gle da la ca. Upra vo za to je Te le vi zi ja Be o grad od i grala ne mer lji vo zna čaj nu ulo gu u po pu la ri za ci ji kul tur nih vred nosti, upu ću ju ći lju de na do bru knji gu, film, po zo ri šnu pred sta vu, likov na ostva re nja... 13. Zna čaj Pro gra ma o kul tu ri ni ko ne spo ri. Me đu tim, u pe ri o du tran sfor ma ci je dr žav ne u jav nu te le vi zi ju kao što u in for ma tivnom pro gra mu, zbog pri sti gle po li tič ke ve sti, ne ma mi nu ta za ru bri ku o kul tu ri, ta ko i u po de li pa ra za pro gram ske ak tiv no sti, po pra vi lu, na dnu li ste na đu se zah te vi za pro duk ci ju no ve ili ino vi ra nje po sto je će emi si je iz kul tu re. Go di ne ras pa da Jugo sla vi je, ra to vi, ko lo ne iz be gli ca od ko jih naj ve ći broj i da lje ži vi u uslo vi ma pri vre me nog sme šta ja, ne za pam će na in fla cija, sank ci je, bom bar do va nje, ka zne no za tva ra nje Sr bi je pre ma sve tu i obr nu to, per ma nent na kri za po ja ča na ak tu el nim ta la si ma svet ske re ce si je, ne za po sle nost, od liv mo zgo va, za o sta ja nje u raz vo ju za osta lim ze mlja ma Evro pe i re gi o na, uru ša va nje siste ma vred no sti, ne ga tiv ne ten den ci je u za po šlja va nju i ob razo va nju sta nov ni štva, svr sta va nje nat po lo vič ne ve ći ne gra đa na me đu funk ci o nal no ne pi sme ne i po la ri za ci ja me di ja na ma nji nu ni sko ti ra žnih, re la tiv no kva li tet nih (elit nih?) i ve ći nu re la tiv no po pu lar nih, ta blo id nih, ne ga tiv no su se od ra ža va le na op šti nivo kul tu re i, po seb no, na nje no me sto u me di ji ma 14. U to me se ni Te le vi zi ja Be o grad ne raz li ku je od osta lih re dak ci ja kul tu re me di ja u Sr bi ji. Re dak ci je kul tu re go to vo svih srp skih me di ja ušle su u bo lan i na po ran pro ces tran sfor ma ci je na ko ji se odra ža va, na rav no, op šta kri za vred no sti u dru štvu. Ove ru bri ke ipak, uz od re đe nja lu ta nja, pro na la ze svoj smi sao 15. Dru štve ne na u ke su, sma tra Rus-Mol (Step han Russ Mohl), zanemarene u medijima. Teme iz kulture nisu predstavljene jedino kroz kulturnoumetnički pro gram. Ima ih i u srod nim pro gra mi ma: ob ra zovnom, škol skom, deč jem, a če sto i u in for ma tiv nom pro gra mu. Pra te ći de ša va nja u obla sti kul tu re, ob ja vlji va njem pri lo ga sa li kov nih i va jar skih iz lo žbi, film skih, po zo ri šnih, oper skih predsta va, kon ce ra ta do ma ćih i svet skih kon cert nih maj sto ra i operskih pe va ča, in for ma tiv ne emi si je če sto pra te i rad bu džet skih ko ri sni ka: mi ni star stva kul tu re, po zo ri šta, fa kul te ta i dru gih usta no va za či ji je rad jav nost za in te re so va na. Ima ju ći u vi du moć me di ja, po seb no te le vi zi je kao naj gle da ni je, ja sno je ko li ki zna čaj mo že ima ti pro gram po sve ćen te ma ma o kul tu ri i kultur 13 Ibid., 1 84. 14 Todor ović N., T re tm an k njige u srpskim medijima ( 1 ), CM Časopis za upravljanje komunic ir anj em br. 12, Novi Sad i Beograd 2009, str.143. 15 R us -Mol Š., Novinarstvo, B eograd 20 05, str. 2 03. 333
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ nim stvaraocima. Zbog to ga ne ke me dij ske ku će, po seb no one ko je ima ju sta tus jav nog ser vi sa, u svo joj or ga ni za ci ji ima ju izdvojenu redakciju za kulturu. Ovu redakciju ima i Televizija Beo grad, ko ja po red in for ma tiv nog i za bav nog pro iz vo di i kulturnoobrazov ni pro gram. U okvi ru nje ga po sto je: Re dak ci ja za kul turu, Do ku men tar na re dak ci ja, Deč ja i škol ska re dak ci ja, Re dakci ja igra nog i se rij skog pro gra ma, Re dak ci ja za na u ku i ob ra zova nje i Re dak ci ja za kul tu ru. Ona pro iz vo di emi si je iz kul tu re i umetnosti koje su poseban predmet analize. Pro gram o kul tu ri u Jav nom me dij skom ser vi su Sr bi je Is tra ži va nja ko ja se od no se na te le vi zij ski pro gram o kul tu ri su ret ka i ne ak tu el na, a in for ma ci je o gle da no sti ovog pro gra ma mo gu se na ći kroz ana li ze ce lo kup nog pro gra ma ko mer ci jal nih te le vi zij skih sta ni ca i jav nog ser vi sa. Jed no od njih, Ra zno vrsnost TV pro gra ma u Sr bi ji 16 ana li zi ra ra zno vr snost pro gra ma šest te le vi zij skih sta ni ca: RTS 1, RTS 2, TV Pink, TV B92, RTV 1 i RTV 2 to kom no vem bra 2008. go di ne. Ana li za po ka zu je da su pro gra mi Jav nog me dij skog ser vi sa Sr bi je ra zno vr sni ji od komer ci jal nih te le vi zi ja, ali da naj vi še vre me na sve te le vi zi je posve ću ju istim vr sta ma pro gra ma. In for ma tiv ni, igra ni, za bav ni, ogla sni i sport ski pro gram su naj za stu plje ni ji, a naj ma nje ima pro gra ma po sve će nog kul tu ri i umet no sti, de ci i ob ra zo va nju. Ka da je o kul tur no-umet nič kom pro gra mu 17 reč, u is tra ži va nju se za klju ču je: Ko mer ci jal ne TV sta ni ce ne ma ju ni ka kvu formu kul tur no-umet nič kog pro gra ma. Me đu tim, ni pro gram javnog ser vi sa ovog žan ra ni je obi man. RTS 1 je emi to vao ukup no osam emi si ja u ovoj pro gram skoj ka te go ri ji, od no sno u pro se ku jed nu dnev no. Po lo vi na od to ga od no si la se na pro ces sni ma nja TV se ri je Gor ki plo do vi, ko ja se pri ka zu je na ovom ka na lu, pa je bi la u funk ci ji pro mo ci je sa me se ri je, ali i Ra dio-te le vi zi je Sr bi je kao nje nog ko pro du cen ta 18. Za raz li ku od ka na la RTS 1 ko ji je pod le gao ko mer ci ja li za ci ji, ulo gu jav nog ser vi sa pre uzi ma RTS 2 ko ji emi tu je sve vr ste pro gra ma. Ipak, is tra ži va nje pokazuje da ni tu nema stalnih emisija koje prate pojedine oblasti kul tu ra, osim emi si je Tre zor ko ja pri ka zu je vred na de la iz isto ri je te le vi zi je u Sr bi ji. Da RTS 1 emi tu je gle da ne sa dr ža je, pre svih in for ma tiv ni i zabav ni pro gram, po tvr đu je i is tra ži va nje Re pu blič ke ra di o di fu zne 16 Ma ti ć J., R aznovr snos t TV program a u Srbiji, u: Medijski skener, priredila V alić Nede lj ković D., No vi Sad 2009, s tr. 2 4-70. 17 E mi sije iz kultur e i u me tnosti o bu hv ataju ob last knjiž ev nosti, po zorišta, filma, fo tog ra fije, tel evizije i d rugih mas -medija, l ik ovne umet nosti, arhitekture, dizajna, um etn ičkog mu zičko g s tvar al aštva i opš tu kult ur u. 18 Ibid., 51. 334
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ agen ci je ko ja je ovla šće na da vr ši za kon ski nad zor nad ra dom jav nog ser vi sa, pod na zi vom Upo red na ana li za za stu plje no sti pro gram skih sa dr ža ja 2009 2011 19. Is tra ži va nje ob u hva ta RTS 1 i RTS 2, ali i ko mer ci jal ne te le vi zi je sa na ci o nal nom do zvolom. Za klju čak je da jav ni ser vis nu di naj ra zno vr sni ji pro gram, po seb no RTS 2, ali da je žan rov ska struk tu ra ne do volj no iz balan si ra na. Ko mer ci jal ne na ci o nal ne te le vi zi je ne nu de ra znovrstan pro gram, a ka da je reč o kul tur no-umet nič kim emi si ja ma TV Pink, TV Ava la i Pr va srp ska te le vi zi ja ni su emi to va le ta kvu vr stu sa dr ža ja. I na RTS 1 pro gram o kul tu ri iz go di ne u go di nu be le ži za bri nja va ju ći pad. Sa ma či nje ni ca da je Pro gram o kultu ri Jav nog me dij skog ser vi sa Sr bi je deo kul tur no-ob ra zov nog pro gra ma 20 na vo di na za ključ ke da je ne ka da pro gram ko ji je po sta vljao stan dar de stva ra la štva ovog te le vi zij skog iz ra za samo je dan seg ment kon glo me ra ta sku pih i pre sve ga pro dukcij ski zah tev nih pro gra ma na mar gi na ma i, u po de li sred sta va od ukup nog ko la ča, uglav nom na če ka nju pri li kom pla na pro izvodnje emisija. Pre ma is tra ži va nju gle da no sti na ci o nal nih te le vi zij skih ka nala i nji ho vih pro gra ma ko je je spro veo Cen tar za is tra ži va nje jav nog mnje nja, pro gra ma i audi to ri ju ma Ra dio te le vi zi je Srbi je u pr voj po lo vi ni 2011. go di ne pod na zi vom Gle da nost pro gra ma sa na ci o nal nom po kri ve no šću u pr vih šest me se ci 2011, a upo re đu ju ći ih sa istim is tra ži va njem u pr voj po lo vini 2010. go di ne, udeo pro gra ma o kul tu ri i umet no sti u ukupno emi to va nom pro gra mu Te le vi zi je Be o grad kre će se od 0,1 do 8,2 od sto. Ta be le ko je sle de po ka zu ju gle da nost RTS 1 i RTS 2 ka na la pre ma vrsta ma pro gra ma u pr vih šest me se ci 2010. i 2011. go di ne. 19 Uporedn a a naliza zastupljenosti programskih sadržaja 2009 2011. 27. septembar 2011., http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/pdf/2266- uporedna_%20analiza_zanrovi_final.pdf 20 Prema podacima internog dokumenta, koji je redakcija kulturno-obrazovnog programa dostavila generalnom direktoru Aleksandru Tijaniću 1. novembra 2011. godine navodi se da je ova redakcija realizovala 154 emisije, a po oblastima: kultura i umetnost (23), dokumetarna (12), rubrika istorigrafije (2), dramski i domaće serije (12), dečji i školski (35), dečja rubrika (15), školska rubrika (20), obrazovno- naučni program (35). Ovaj dokument sadrži i spisak emisija koje su u pripremi. Od 224 u okviru kulture i umetnosti planirano je svega 19. Obrazloženje za nerealizovanje neke od njih je sve teža materijalna situacija Javnog medijskog servisa Srbije, pre svega neredovan i sve niži stepen naplate preplate. 335
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ Ta be la 1 Ta be la 2 Na Pr vom pro gra mu RTS-a, ko ji je, pre ma istom is tra ži va nju, i naj gle da ni ji ka nal u ana li zi ra nom pe ri o du, emi si ja o kul tu ri i umet no sti bi lo je naj ma nje u 2011. go di ni, 0,1 od sto uče šća u emi to va nom pro gra mu, a u 2010. go di ni 0,6 od sto. Ma nje od toga bi lo je emi si ja iz na u ke i o po pu lar noj na u ci. Emi si je o kul tu ri i umet no sti če šće su emi to va ne na ka na lu RTS2. U od no su na prvu po lo vi nu 2010. go di ne, pro ce nat je u istom pe ri o du 2011. go di ne po ras tao za 1,9 od sto uče šća u emi to va nom pro gra mu. To je bio naj če šće emi to va ni pro gram po sle in for ma tiv nih emisi ja, sport skog pro gra ma, do ku men tar nih emi si ja i krat ko me tražnih fil mo va i mu zič kih emi si ja. Za klju čak Za stu plje nost sa dr ža ja iz kul tu re, kao i ukup no uče šće ove program ske vr ste na Pr vom pro gra mu Jav nog me dij skog ser vi sa Srbi je be le ži trend pa da. U ukup nom pro gra mu od ja nu a ra do ju na 2011. go di ne na ovom ka na lu kul tu ra je bi la za stu plje na tek sa 0,1 od sto. Da li ima oprav da nja za go to vo ne sta nak ove vr ste 336
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ pro gra ma sa naj gle da ni je, po svim is tra ži va nji ma, te le vi zi je u Sr bi ji ko ja, da pod se ti mo, ima sta tus Jav nog me dij skog ser vi sa Sr bi je? Upra vo u ovom po sma tra nom pe ri o du uoča va se da sa pro seč nom gle da no šću od 4,3 od sto kao i po ra stom ude la gleda no sti od 20,1 od sto in te re so va nje gle da la ca za ovaj pro gram evi dent no po sto ji. Ako po dat ke upo re di mo sa istim vred no stima ko je se od no se, na pri mer, na mu zič ke emi si je, kod ko jih bi oče ki va li ve će vred no sti, ja sno se oči ta va, po red znat no ve ćeg pri su stva emi si ja u ukup nom pro gra mu (2010 1,6; 2011 0,7), da je pro seč na gle da nost i udeo u gle da no sti u ko rist emi si ja iz kul tu re i umet no sti. U pri log emi si ja o kul tu ri i oprav da no sti ve će za stu plje no sti u pro gra mu, na vo di nas i upo re đi va nje ovih vred no sti osta lih vr sta pro gra ma. Otu da oprav da nost pi ta nja zašto su emi si je pro gra ma o kul tu ri pro te ra ne sa naj gle da ni jeg pro gra ma Jav nog me dij skog ser vi sa? Raz lo ge mo že mo tra ži ti u sve vi še iz ra že noj tr ci za rej tin gom ko ja na sta je kao plod ko merci ja li za ci je me di ja. Ta ko je i u dru gim ze mlja ma. Is tra ži va nje 20 te le vi zi ja u Evro pi pod na zi vom Te le vi zi ja u Evro pi: re gula ti va, po li ti ka i ne za vi snost ot kri lo je da jav ni ra di o di fu zni ser vi si sve vi še li če na ko mer ci jal ne te le vi zi je, po ku ša va ju ći da pobede u borbi za publiku. S ob zi rom da je pro gram o kul tu ri zna ča jan za ši re nje zna nja i ostva ri va nje ob ra zov ne funk ci je me di ja, on bi mo gao bi ti je dan od po ka za te lja uspe šno sti tran sfor ma ci je Te le vi zi je Be o grad u jav ni me dij ski ser vis. Iako je ta las ko mer ci ja li za ci je me dij skog sek to ra ne za dr živ, pro gram o kul tu ri za dr žao je svo je me sto na Te le vi zi ji Be o grad. Za raz li ku od pa da ude la emi to va nog progra ma o kul tu ri na ka na lu RTS 1, pro ce nat ude la ovog pro gra ma be le ži rast od 1,9 od sto na ka na lu RTS 2. Zbog to ga se mo že za klju či ti da je pro gram o kul tu ri na RTS-u za dr žao svo je me sto bez ob zi ra na pro ce se ko ji vo de ka ero zi ji kva li te ta. Za raz li ku od dru gih na ci o nal nih a ko mer ci jal nih emi te ra, emi si je po sve ćene kul tu ri ipak po sto je. Kult ne elit ne emi si je pro gra ma o kul tu ri ko je se emi tu ju na pro gra mi ma RTS-a vi še od dve de ce ni je kao, na pri mer, Ne de ljom uve če, TV te a tar ili ne delj ni ma ga zin Me tro po lis sa ču va le su auto no mi ju i auten tič nost. Sva kog četvrt ka u tra ja nju od 30 mi nu ta, ured nič ki tim: Mir ja na Bje lo gr lić, Na da Val čić La zo vić, Ma ja Sko vran, Rad mi la Ra da ko vić i Dani je la Pu re še vić pot pi su je emi si ju Me tro po lis ko ja sa drži niz ana li za, kri ti ka, ko men ta ra i TV ese ja, kao i eks klu ziv ne raz govo re sa do ma ćim i stra nim stva ra o ci ma iz obla sti kul tu re. Sva ki od pu bli ci pre zen to va nih sa dr ža ja obo jen je ja kim autor skim zapi som, ori gi nal no šću i eks pe ri men tom, od no sno kva li te tom ko ji se i oče ku je od ovog pro gra ma. Da Jav ni me dij ski ser vis Sr bi je ne od u sta je od pro iz vod nje kul tur nog pro gra ma, i po red sve opšteg ne do stat ka sred sta va za pro iz vod nju sku pih vr sta pro gra ma me đu ko ji ma je i ovaj, po tvr đu je no va emi si ja u 2012. go di ni 337
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ pod na zi vom Vi dik. Na i me, pod slo ga nom Pro gram ši ro kih vi di ka kul tur no-ob ra zov ni pro gram u ovoj go di ni po čeo je sa re a li za ci jom de bat ne emi si je ko ja sa ma po se bi, po za mi sli autora, no si po ru ku ovog pro gra ma i jav nog ser vi sa gle da li štu. Emisi ju ko ja se emi tu je na Dru gom pro gra mu RTS-a re a li zu ju Redak ci ja za kul tu ru i na uč no-ob ra zov ni pro gram. Na iz me nič no, pet kom u 22.00, ured ni ce Ja smi na Vuj no vić Miloše vić i Ja smi na Vr ba vac gle da o ci ma do no se od ba ci va nje ste re o ti pa i fa vo ri zova nje in di vi du al no sti na spram ko lek tiv nih mi šlje nja i ob ra za ca, baš ka ko je u ma ju i obe ća no od ured nič kog ti ma. In te re so va nje gle da li šta za Pro gram o kul tu ri i sa ovom emi si jom se po tvr di lo, o če mu sve do če i ko men ta ri gle da la ca na saj tu RTS-a na pod kastu emi si je Vi dik. LI TE RA TU RA: Bo žo vić R., La vi rin ti kul tu re, Be o grad 1984. Ilić M., Ra đa nje te le vi zij ske pro fe si je, Be o grad 2006, str. 184. Mar tin Š. i Vi rin ga S., Ra dio, Be o grad 2000. Ma tić J., Ko me je od go vo ran jav ni ser vis, u: Mo ni to ring me dij ske scene u Sr bi ji, pu bli ka ci ja III, Be o grad 2010. Ma tić J., Ra zno vr snost TV pro gra ma u Sr bi ji, u: Me dij ski ske ner, prire di la Va lić Ne delj ko vić D., No vi Sad 2009, str. 24-70. Prajs M. i Re boj M., Ra dio-di fu zi ja jav nog se vi sa u tran zi ci ji, Be o grad 2002. Rus-Mol Š., Novinarstvo, Be o grad 2005. Te le vi zi ja u Evro pi: re gu la ti va, po li ti ka i ne za vi snost, Is tra ži vač ki izve štaj, OSI/EU Mo ni to ring and Advo casy Pro gram, Be o grad 2005. To do ro vić N., Tret man knji ge u srp skim me di ji ma (1), CM Ča so pis za upra vlja nje ko mu ni ci ra njem br. 12, No vi Sad i Be o grad 2009, str. 143-170. Upo red na ana li za za stu plje no sti pro gram skih sa dr ža ja 2009 2011, 27 sep tem bar 2011, http: //www.rra.org.rs /u ploads / useruploads/p DF/2266- upored na _% 20analiza_ zan rovi_final.pdf Veljanovski R., Javni RTV servis u službi građana, Beograd 2005. Zakon o radio-difuziji, 28 septembar 2012, http://www.parlament. rs/narodna-skupstina-.872.html 338
T. VULIĆ, M. VUJOVIĆ i A. M. PROKOPOVIĆ Tatjana Vulić, Marija Vujović and Anka Mihajlov-Prokopović University of Niš, Faculty of Philosophy, Niš CULTURE AS A SEGMENT OF THE PROGRAM OF TV BELGRADE PUBLIC MEDIA SERVICE OF SERBIA Abstract Since 2006, when Radio Television of Serbia has started the process of transformation into a public media service of Serbia, the Belgrade Television has set program requirements specific to high public service standards. This paper analyzes its cultural program as an indicator of how successful this process of transformation into a public media service has been, since this program is relevant to the dissemination of knowledge and realization of the educational function of the media as well as for the preservation of cultural heritage and cultural identity of our nation. For more than half a century Radio Television of Serbia has nurtured this kind of program schemes and has set valuable standards in the author s approach as well as production. The aim of this paper is to determine the place and role of contents dedicated to culture on Belgrade Television. The premise is that cultural topics have not been devoted enough space on Belgrade Television. It seems that the concept of Cultural and educational program does not offer the ideal solution and that culture itself, being one of numerous contents is on the margins. Key words: Radio Television of Serbia, public media service, cultural program, cultural and educational program, program standards 339
ALEKSANDAR PRNJAT Alfa univerzitet, Beograd, Univerzitet u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju - Centar za religijske studije, Beograd DOI 10.5937/kultura1237340P UDK 17.026:2-726.6 originalan naučni rad LIČNI INTERES I MORALNA MOTIVACIJA VERNIKA Sa že tak: U ovom ra du raz ma tram je dan va žan pri go vor mo ral noj moti va ci ji ver ni ka. Reč je o pri go vo ru da je nji ho vo de la nje mo ti vi sa no lič nim in te re som, od no sno lič nim spa som. Ta kva mo ti va ci ja se po ne kad na zi va i se bič nom. Tim po vo dom uka zu jem na di stink ci ju iz me đu ličnog in te re sa i se bič no sti. Pod se ćam da se kri ti ka lič nog in te re sa kao mo ral ne mo ti va ci je ver ni ka po ja vlju je već unu tar sa mih tra di ci ja ve likih svet skih re li gi ja. Za tim argu men tu jem da se i ne ki sa vre me ni ob li ci se ku lar ne eti ke, čak i na naj vi šim stup nje vi ma, još uvek po zi va ju na iz ve stan ob lik lič nog in te re sa. Ključ ne re či: lič ni in te res, mo ral na mo ti va ci ja, re li gi ja, eti ka Pri go va ra se mo ti va ci ji ve ru ju ćih da bu du ve ru ju ći 1. Pri go vo ra se nji ho voj mo ti va ci ji za mo ral no po na ša nje. U nji ho vim moti vi ma se uka zu je na lič ni in te res. Ovo pri go va ra nje ni je bez osnove. Na pro tiv. Ono ima znat nu te ži nu. Ne ki fi lo zo fi kom bi nu ju raz ma tra nje mo ral ne i re li gij ske mo tiva ci je ver ni ka. Iako one sva ka ko ni su isto, i ma da ih je uglavnom va žno raz li ko va ti, po ne kad za tim i ne ma ne ke po tre be. U ovom tek stu ću raz mo tri ću pri go vor o lič nom in te re su ver ni ka, po la ze ći od onog ob li ka ko ji je iz lo žio Mi ha i lo Mar ko vić. U knjizi Slo bo da i prak sa on na jed nom me stu pi še da (...) na gli ne nim no ga ma po či va sva ki onaj mo ral či ji je osnov ni mo tiv po na ša nja lič ni spas... 2. Mar ko vić ne ga tiv no vred nu je lič no 1 Rad je za vr šen kao deo pr o je ka ta br. 179064 i 43007 ko je fi nan si ra Mi ni starstvo za pr o sve tu i na u ku Re pu bli ke Sr bi je. Pr va ver zi ja tek sta iz lo že na je u ob li ku pre da va nja ko je je odr ža no u okvi ru Na uč ne tri bi ne In sti tu ta za fi lo zofi ju i dru štve nu te o ri ju Uni ver zi te ta u Be o gra du 30. apri la 2008. go di ne. 2 Mar ko vić M., Slo bo da i prak sa, Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva, Beo grad 1997, str. 271. 340
ALEKSANDAR PRNJAT in ve sti ra nje, 3 od no sno ona do bra de la i mo li tve či ja je svr ha (...) even tu al no po sti za nje mi lo sti stra šnog stro gog oca, svemoć nog i osve to lju bi vog go spo dara 4. Je dan in ter vju ob ja vljen pet go di na ka sni je vra ća se na ovu te mu. Upi tan da po ja sni ovu oce nu, Mar ko vić je bri gu za sop stve no spa se nje oka rak te ri sao još i kao se bič nu. Na vo dim nje gov od go vor: Na jed nom sku pu Kru še vač ke fi lo zof ske ško le naš uva že ni psihi ja tar i te o log, aka de mik Vla de ta Je ro tić je iz re kao ne što što je ve o ma bla go zvu ča lo, ali je po sa dr ža ju bi lo ve o ma aro gant no, na i me, da je mo ral mo guć sa mo na osno vu ve re, i da ni je dan never nik u su šti ni ne mo že bi ti mo ra lan. Uvek su me vre đa le ta kve dis kri mi na ci je u ime re li gi je lju ba vi, tj. hri šćan stva. Od go vorio sam ne što u smi slu tek sta ko ji ci ti ra te i ko ji je na šao me sta u knji zi ko ju sam ta da pi sao (Slo bo da i prak sa, 1997). Ne ga ci ja mo ral no sti lju di ko ji ni su re li gi o zni je, pre sve ga, empi rij ski gru bo ne i sti ni ta. Ve ru jem da je sva ko u svom ži vo tu sreo lju de ko ji su du bo ko mo ral ni iako su ate i sti ili ag no sti ci. Kao što je sva ko sreo i iz ra zi to ne mo ral ne lju de ko ji ve ru ju, idu u cr kvu ili čak no se sve šte nič ke man ti je. U stva ri, pra vi mo tiv da čo vek bu de mo ra lan ne mo že bi ti se bična bri ga o svom lič nom spa su, po ga đa nje s Bo gom pre ko moli tvi, stal nog ka ja nja i tzv. do brih de la ko ja se ne či ne da se pomog ne dru gom već lič no se bi. Pra vi mo tiv mo ral nog po na ša nja, bez ob zi ra na ne či ju ve ru, je ste bri ga o za jed ni ci, lju bav pre ma dru gom čo ve ku, ne se bič no an ga žo va nje za do bro pr o tiv zla. Ne mo ra te da ve ru je te da bi ste se za to an ga žo va li 5. Nisam prisustvovao pomenutom skupu i ne znam kontekst u ko me je pr o fe sor Je ro tić go vo rio, ali bih re kao da je shva ta nje po ko me je mo ral mo guć sa mo na osno vu ve re pri ma fa cie neu ver lji vo. Mo ral je mo guć na raz li či tim osno va ma. Pre ci zni je: mo ral no po na ša nje mo že da ima raz li či te mo ti va ci o ne osno ve, a re li gij ska ve ra je sa mo jed na od njih. Mo žda ta kvo shva ta nje ne bi bi lo in kom pa ti bil no ni sa uče njem Svetog Mak si ma Is po vedni ka. Da re li gij ska ve ra, po nje mu, ni je je di ni uzrok zbog ko jeg du ša pre sta je da gre ši vi di se iz jedne od nje go vih 400 gla va o lju ba vi: 3 Ibid. 4 Ibid. Otac je, ka ko mi iz gle da zbog na gla ša va nja za stra šu ju ćih aspe ka ta u Mar ko vi će vom opi su, ta ko đe pred met ne ga tiv nog vred no va nja. Ili mo žda izve snog an ta go ni zo va nja. 5 Mi len ko vić P., Fi lo zo fi ja kao na čin ži vo ta: raz go vor sa Mi ha i lom Mar ko vićem, Te me 3, 2002, str. 456. 341
ALEKSANDAR PRNJAT Du ša pre sta je da gre ši iz ovih pet uzro ka: ili zbog stra ha od ljudi, ili zbog stra ha od su da (Bož jeg), ili zbog bu du će na gra de, ili iz lju ba vi pre ma Bo gu, ili, na kra ju, zbog gri že sa ve sti 6. Ako Maksimovih pet razloga zbog kojih duša prestaje da greši protumačimo mutatis mutandis kao pet moralnih pokretača, onda vidimo da je barem jedan od njih (prvi) potpuno nezavistan od religijske vere, a izvesna autonomija bi se mogla pronaći i u petom 7. A sada o primedbama Mihaila Markovića. Re li gij ska mi sao poku ša va da se uhva ti u ko štac sa pri med ba ma kao što je ova koju je pomenuo - da ima lju di ko ji su du bo ko mo ral ni iako su atei sti ili ag no sti ci, od no sno da ima iz ra zi to ne mo ral nih lju di među ver ni ci ma, čak i oni ma ko ji no se sve šte nič ke man ti je. Neki sa vre me ni te o lo zi ne ospo ra va ju sa mo za pa ža nje. Bio sam na pre da va nju Mi tro po li ta Per gam skog Jo va na Zi zju la sa odr ža nom na Pra vo slav nom Bo go slov skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be ogra du 24. 09. 2004, na ko me je on re kao de je uvek u isto ri ji bi lo i bi će bo ljih lju di ne go što su hri šća ni. Pri go vor upu ćen mo ral noj mo ti va ci ji ver ni ka da pra vi mo tiv da se bu de mo ra lan ne mo že bi ti se bič na bri ga o svom lič nom spasu veoma je ozbiljan 8. Tu bi se mo gla na pra vi ti raz li ka na dva aspek ta. Pr vi bi bio od nos oso be i za jed ni ce. Dru go pi ta nje je kon cep tu al no: da li je lič ni in te res isto što i se bič nost. Iako to ov de i ni je od pre sud nog zna ča ja, is ta kao bih di stink ci ju iz me đu lič nog in te re sa i se bič no sti, ko ju Mar ko vić ne pra vi. Ne ke rad nje, mo ti vi sa ne lič nim in te re som, oči gled no mo že mo na zva ti se bič nim, ali za ne ke to ni je ta ko jed no stav no us tvr di ti. Da ovo me đu tim ni ka ko ni je tek ne ki Mar ko vi ćev pre vid, upe ča tlji vo po ka zu je pri mer Pi te ra Sin ge ra (Peter Singer), u či jim radovima te ma ti zo va nje opo zi ci je iz me đu sop stve nog in te re sa i etič kog po na ša nja igra na gla še nu ulo gu, a što ga ipak ne spre ča va da iz ra ze,,lič ni in te res i,,se bič nost upo tre blja va isto znač no. 9 Me ni iz gle da da raz li ka ipak po sto ji i da je mo ral no re le vant na. Mo gu će je na i me za mi sli ti da ne ko uči ni ne što iz lič nog in te re sa, a da u to me ne bu de ni če ga za osu du. 6 Mak sim Is po ved nik Sv., Iza bra na de la, Epar hi ja ra ško-pri zren ska, Pri zren 1997, str. 78. 7 Pod moralnim pokretačem imam u vidu moralnu motivaciju: držim da je biti motivisan da se nešto uradi isto što i biti pokrenut da se to uradi. Za suprotan stav upor. Parfit. D., Reasons and Motivation, Proceedings of the Aristotelian Society, Supplementary Volume, Vol. 71, 1997, str. 100. 8 Iz gle da da i Vla de ta Je ro tić sma tra da je bri ga za lič ni spas se bič na. Upor. Jero tić V., Psi ho lo ško i re li gi o zno bi će čo ve ka, Be se da, No vi Sad 1994, str. 157. 9 Sin ger P., How are we to li ve? Ethics in an Age of Self-Interest, Ran dom House Austra lia, Austra lia 1997, str. 279. 342
ALEKSANDAR PRNJAT Na pri mer, obratimo pažnju na sle de ću si tu a ci ju: vra ća ju ći se iz ško le, Ma ri ja je oglad ne la pa je svra ti la u pe ka ru i ku pi la se bi ki flu. Mo gli bi smo da ka že mo da je Ma ri ji no de la nje mo ti vi sa no in te re som da uto li sop stve nu glad, pa je uto li ko ono mo ti vi sa no lič nim in te re som. Slo ži će mo se da ova kvo Ma ri ji no de la nje i njen mo tiv ni ka ko ne mo gu bi ti za osu du. Pogledajmo drugi slučaj. Drugarica koje je zaboravila tog dana užinu kod kuće, zamolila je Anu, koja je imala sto dinara, da joj pozajmi trideset dinara za kiflu. Ana je međutim naumila da sebi za užinu kupi kiflu a za preostali novac da kupi sedam samolepljivih sličica koje je skupljala. Pošto nije želela da se tog dana odrekne maksimalnmog broja sličica, odbila je da drugarici iz odelenja pozajmi novac. Očigledna je razlika između Marijinog i Aninog postupka: za prvi bi smo mogli da kažemo da je motivisan ličnim interesom, a za drugi da je motivisan sebičnošću. De la nje iz se bič nih mo ti va uvek je za osu du, što među tim ni je slu čaj i sa de la njem iz lič nog in te re sa. Već u obič nom je zi ku, iz raz,,se bič nost uklju ču je de la nje iz sop stve nog in tere sa, ali uz za ne ma ri va nje in te re sa dru gih, bez ob zi ra na in te res dru gih, uz bez ob zir nost pre ma dru gi ma. Sa dru ge stra ne, či ni mi se da iz raz,,lič ni in te res ne ma nu žno ovu ko no ta ci ju ne za vi sno od kon tek sta. U ne kim kon tek sti ma nji me se ozna ča va ne što što je mo ral no za osu du: Pre tva rao se da to ra di zbog njih, a zapra vo je to ra dio iz lič nog in te re sa. U ne kim kon tek sti ma iz raz mo že da bu de ne u tra lan ( Po što je us put oglad ne la, svra ti la je u pe ka ru i ku pi la ki flu ), a mo že se upo tre blja va ti i u afir ma tivnom kon tek stu ( Po što se sko ro sa svim opo ra vio, on je po no vo spo so ban da vo di ra ču na o svom lič nom in te re su ). U ova kvim kon tek sti ma re ći da je ne či je de la nje mo ti vi sa no lič nim in te resom isto je što i re ći da je mo ti vi sa no bri gom o se bi. 10 Iz gle da mi da je ovo do volj no da se uoči mo ral no re le vantna razli ka iz me đu ono ga što pod ra zu me va mo pod iz ra zom sebičnosti i ono ga što pod ra zu me va mo pod iz ra zom,,lič ni inte res. Što se ti če kri ti ke lič nog in te re sa u re li gij skom ži vo tu, na ve šću preg nant nu i sa že tu ver zi ju ove kri ti ke ko ju je for muli sao Tol stoj: Ako slu žiš Bo gu ra di več nog bla žen stva, on da slu žiš se bi, a ne Bo gu 11. Ova upe ča tlji va kri ti ka ego i zma u re ligij skom ži vo tu formulisana je iznutra. 12 10 Na ro či to je Fu ko ba cio sve tlo na struk tu re sa mo od no še nja ko je su se od grč ke i rimske antike raz vi ja le pod ozna kom bri ge o se bi. Upor. Fu ko M., Herme ne u ti ka su bjek ta: pre da va nja na Ko lež de Fran su 1981 1982. go di ne, Sve to vi, No vi Sad 2003. 11 Put u ži vot: zbor nik mu dro sti / sastavio Lav Tolstoj, Kul tu ra, Be o grad 1990, str. 10. 12 Sa druge strane, u etičkom mišljenju Bernarda Vilijamsa (Bernard Williams), koji je bio ateista, prigovor o egoističkoj motivaciji upućen religijskim 343
ALEKSANDAR PRNJAT Mar ko vić mo ti vu bri ge za lič ni spas pr o tiv sta vlja mo tiv bri ge o za jed ni ci, lju ba vi pre ma dru gom čo ve ku i ne se bič nom an gažo va nju za do bro pr o tiv zla. Pri tom do da je da ne mo ra te da veru je te da bi ste se za to an ga žo va li. Pa ipak, u iz ve snom smi slu upra vo mo ra te da ve ru je te da bi ste se za to an ga žo va li ba rem da ve ru je te da je to ne što vred no an ga žo va nja. U ovom bi smi slu shva ta nje da je mo ral mo guć sa mo na osno vu ve re bi lo pot pu no plauzibilno. Ve ru jem da bi se la ko mo glo po ka za ti hri šćan sko po re klo poj ma za jed ni ce ko ji je po seb no raz ra đi van upra vo unu tar cr kve ne dogma ti ke, uto li ko bi se čak mo glo go vo ri ti o se ku la ri za ci ji ovog poj ma u Mar ko vi će vom argu men tu. Što se ti če mo ti va lju ba vi pre ma dru gom čo ve ku, nje go vo bi blij sko po re klo ni je čak ni po treb no do ka zi va ti. Ovo me đu tim ne tre ba shva ti ti kao obesna ži va nje Mar ko vi će vog argu men to va nja, već kao nedoumicu povodom argu men ta tiv ne stra te gi je ko ja kri ti ku hri šćan skog morala sprovodi ukazivanjem na navodno konkurentske vredno sne nor me, jer one za pra vo svoj ko ren ima ju u hri šćan stvu. Jed na po svom po re klu bi blij ska stra te gi ja kri ti ke, či ni mi se da bi bi la da le ko efekt ni ja: to bi bi la kri ti ka fak tič ke mo ral no sti crkve zbog iz ne ve ra va nja te melj nih mo ral nih nor mi za ko je se na re či ma za la že. Me đu tim, čak i ova ko ka ko je for mu li sa na, Marko vi će va kri ti ka ne zvu či to li ko kao spolj na kri ti ka, ko li ko kao glas unu tar jed nog po ro dič nog spo ra. (Ako ne ko baš pi ta o ko joj po ro di ci je tu reč, od go va ram da je reč o po ro di ci ju de o hri šćanske moralnosti). Ka ko god se po sta vi li pre ma uver lji vo sti di stink ci je iz me đu sebič no sti i lič nog in te re sa, osu đi va nje lič nog in te re sa kao mo ral ne mo ti va ci je, po ja vlju je se već unu tar sa mih re li gij skih tra di ci ja. Pi ta nje je me đu tim do ko je me re je ta ko ne što mo gu će u ne re ligij skoj mo ral no sti. Čak i ono što Kol berg (Law ren ce Kohlberg) na zi va post kon ven ci o nal nim ni vo om mo ral ne sve sti, po Ha berma su (Jürgen Ha ber mas) po tre bu je je dan do pun ski prin cip ko ji bi se sa sto jao u to me da lič nost ne mo že sebe da po štu je ako ne postupi u skladu sa postkonvencionalnim moralom: Post kon ven ci o nal ni stu panj mo ral ne sve sti zah te va do pu nu kroz pr o sve tlje no eg zi sten ci jal no sa mo ra zu me va nje po ko me ja se be mo gu poštovati kao ne ko ga ko u pra vi lu či ni to što ta ko đe sma tra mo ral no is prav nim 13. učenjima čiji su etički razlozi sankcionisani pretnjom kazne ili obećanjem nagrade, ne smatra se dovoljnom osnovom da bi se takva učenja učenja odbacila Upor. Wil li ams B., Et hics and the Li mits of Phi lo sophy, Ro u tlid ge 2006, str. 32. 13 Ha ber mas J., Smi sao po sled njeg ute me lje nja u mo ral noj te o ri ji (od go vor Ape lu), Srp ska po li tič ka mi sao vol 3, 3-4, 1996, str. 118. 344
ALEKSANDAR PRNJAT Mo ral na mo ti va ci ja za sno va na na sa mo po što va nju se, na kra ju kra je va, ipak svo di na je dan ob lik lič nog in te re sa. Mo glo bi se obra zla ga ti da je taj lič ni in te res za pra vo ide al ni in te res u Ve bero vom (Max We ber) smi slu, ali to ne uma nju je sa svim te ži nu pri go vo ra. Me đu tim, u raz li či tim re li gi ja ma, ne sa mo avra movskim, do šlo se do shva ta nja da stvar no slu že nje Bo gu i istin ski mo ral po sto je od tre nut ka ka da je lič ni in te res pre va zi đen. Takva shva ta nja mo gu se na ći u mi stič kim tra di ci ja ma ju da i zma, hri šćan stva, isla ma ili hin du i zma. Vra ti mo se po no vo na na ve de ni stav sve tog Mak si ma Is po ved nika. Ori gi nal ni kon tekst ovog is ka za (ove gla ve ) sva ka ko tre ba tra ži ti u shva ta nju o ste pe no va nom raz vo ju od stra ha do lju ba vi. Iz gle da da bi im puls za ovo shva ta nje u hri šćan stvu mo gao da bu de iden ti fi ko van u Pr voj Sa bor noj po sla ni ci Sve tog Apo sto la Jo va na Bo go slo va:,,i mi smo po zna li i po vje ro va li lju bav ko ju Bog ima pre ma nama. Bog je lju bav, i ko ji pre bi va u lju ba vi, u Bo gu pre bi va i Bog u nje mu. Ti me se lju bav po ka za la sa vr še nom u na ma, da bi smo ima li smje lo sti na Dan su da; jer kao što je On i mi smo u ovo me svi je tu. U lju ba vi ne ma stra ha, ne go sa vr še na lju bav iz go ni strah na po lje; jer je u stra hu mu če nje, a ko se bo ji ni je se usa vr šio u lju ba vi 14. Na i me, na do ve zi va nje na is kaz sa vr še na lju bav iz go ni strah iz ove po sla ni ce, i nje go vo tu ma če nje u smi slu ste pe no va nja razvo ja od stra ha do lju ba vi mo že se, ko li ko mi je po zna to, naj rani je da ti ra ti u jed noj iz ja vi ko ja se pri pi su je avi An to ni ju. Ona gla si: Ja se vi še ne pla šim Bo ga, ne go ga lju bim 15. Ka sni ji raz voj ovog shva ta nja mo že mo pra ti ti pre ko Svetog Va si li ja Veli kog i Svetog Gri go ri ja Bo go slo va (a nje gov ko men ta tor je bio i Mak sim Is po ved nik), pa do Svetog Jo va na Le stvič ni ka i da lje. Evo šta ka že Gri go ri je Bo go slov u Be se di na Sve to Kr šte nje: Znam da po sto ji tri re da spa sa va nih: rop stvo, na jam ni štvo, sinov stvo. Ako si rob, boj se ka zni; ako si na jam nik, gle daj sa mo da pri miš (pla tu). A ako si iz nad njih i sin si (Bo ži ji) us po štuj Ga kao Oca. De laj do bro jer je do bro Ocu se po ko ra va ti, ma kar i ne do bio ni šta (za na gra du). To je pla ta Ocu da ri va ti 16. Na shva ta nje o ste pe no va nju mo ral nog raz vo ja od stra ha do lju ba vi, Mak sim Is po ved nik se eks pli cit no na do ve zu je na dru 14 1 Jn. 4, 16-18. 15 O avi An to ni ju, Sta reč nik, Be se da, No vi Sad 2000, str. 56. 16 Gri go ri je Bo go slov, Sve ti, Be se da 40: Na Sve to kr šte nje, u: Pra znič ne be sede, Gri go ri je Bo go slov Sve ti, Ma na stir Hi lan dar, Ma na stir Ostrog, Ma na stir Tvr doš, Brat stvo Sv. Si me o na Mi ro to či vog, Sve ta Go ra, Ostrog, Tre bi nje, Vr njač ka Ba nja 2001, str. 99. 345
ALEKSANDAR PRNJAT gim me sti ma. Ta ko se u Po gla vlji ma o te o lo gi ji i iko no mi ji ova pla će nog si na Bo ži jeg mo že pr o či ta ti sle de će:,,strah od pa kla či ni da po čet ni ci be že od zla, na pred ni ji ma se da ru je že lja da do brim de la njem za do bi ju na gra du, dok taj na ljuba vi, kod onih što sle pi su za sve ni že od Bo ga, uz no si u iz nad stvo re nog. Sa mo one ko ji su sle pi za sve od Bo ga ni že Go spod umu dru je, po ka zu ju ći im (ono što je od sve ga) sve ti je 17. Ovo uka zu je na idej no okru že nje iz ko jeg iz vi re i ranije citirano Maksimovo po gla vlje o lju ba vi. Ono ne isklju ču je či ta nje Maksimove,,gla ve kao uka zi va nje na pet ne za vi snih mo ti va. Međutim, ovaj izvorni kontekst ukazuje da su u patrističkom mišljenju motivi straha od kazne i želje za nagradom priznati kao legitimni, ali ne i najviši oblici moralne motivacije. Najviši oblik je više nezavistan od ličnog interesa nego u pomenutom slučaju sekularne etike. LI TE RA TU RA: Sta reč nik, Be se da, No vi Sad 2000. Sve to pi smo: No vi za vjet Go spo da na še ga Isu sa Hri sta, tre će is pravlje no iz da nje, Sve ti arhi je rej ski si nod Srp ske pra vo slav ne cr kve, Be o grad 1997. Gri go ri je Bo go slov Sv., Be se da 40: Na Sve to kr šte nje, u: Pra znič ne besede, Gri go ri je Bo go slov Sv., Ma na stir Hi lan dar, Ma na stir Ostrog, Ma na stir Tvr doš, Brat stvo Sv. Si me o na Mi ro to či vog, Sve ta Go ra, Ostrog, Tre bi nje, Vr njač ka Ba nja 2001. Fu ko M., Her me ne u ti ka su bjek ta: pre da va nja na Ko lež de Fran su 1981 1982. go di ne, Sve to vi, No vi Sad 2003. Ha ber mas J., Smi sao po sled njeg ute me lje nja u mo ral noj te o ri ji: odgo vor Ape lu, Srp ska po li tič ka mi sao, vol 3, 3-4, 1996, str. 115-125. Je ro tić V., Psi ho lo ško i re li gi o zno bi će čo ve ka, Be se da, No vi Sad 1994. Mak sim Is po ved nik Sv., Iza bra na de la, Epar hi ja ra ško pri zren ska, Pri zren 1997. Mak sim Is po ved nik Sv., Po gla vlja o te o lo gi ji i iko no mi ji ova plo će nog si na Bo ži jeg, u: Gno stič ki sto slo vi, Mak sim Is po ved nik Sv., Dru štvo Is toč nik, Be o grad. Mar ko vić M., Slo bo da i prak sa, Za vod za udž be ni ke i na stav na sredstva, Be o grad 1997. Mi len ko vić P., Fi lo zo fi ja kao na čin ži vo ta: raz go vor sa Mi ha i lom Marko vi ćem, Te me 3, 2002, str. 449-462. 17 Mak sim Is po ved nik Sv., Po gla vlja o te o lo gi ji i iko no mi ji ova plo će nog si na Bo ži jeg, u: Gno stič ki sto slo vi, Mak sim Is po ved nik Sv., Dru štvo Is toč nik, Beo grad, str. 67. 346
ALEKSANDAR PRNJAT Parfit. D., Reasons and Motivation, Proceedings of the Aristotelian Society, Supplementary Volume, Vol. 71, 1997, str. 99-130. Sin ger P., How are we to li ve? Ethics in an Age of Self-Interest, Random Ho u se Austra lia, Austra lia 1997. Tol stoj L., Put u ži vot: zbor nik mu dro sti, Kul tu ra, Be o grad 1990. Wil li ams B., Et hics and the Li mits of Phi lo sophy, With a commentary on the text by A.W. Moore, Ro u tlid ge 2006. Aleksandar Prnjat Alfa university, Belgrade, University of Belgrade, Institute for Philosophy and Social Theory, Center for Religious Studies, Belgrade SELF - INTEREST AND MORAL MOTIVATIONS OF BELIEVERS Abstract In this paper, I consider an important objection to moral motivation of believers. It is the objection that their acts are motivated by self-interest,i.e. their personal salvation. Such motivation is sometimes identified as selfish. Therefore, I demonstrate the distinction between self-interest and selfishness. I would like to remind the reader that the critique of self-interest as moral motivation of believers appears within the very traditions of the major world religions. Then, I argue that some contemporary forms of secular ethics, even at the highest levels, still refer to a certain form of self-interest. Key words: self-interest, moral motivation, religion, ethics 347
OSVRTI
ALEKSANDRA ĐURIČIĆ književnica ČОKОLАDА ILI PОTRАGА ZА UTЕHОM KRATKI OSVRT ILI ODGOVOR NA PITANJE DA LI ŽENE PIŠU NAJUSPELIJE BESTSELERE Pоtrаgа zа žаnrоvskim finеsаmа no vih ro ma na na svet skoj književ noj sce ni vоdi nаs kа nеkоlikо nаslоvа strаnih аutоrki, kоје јеsu nаmеnski pisаlе bеstsеlеr, аli su svеmu uspеlе dа dајu i nоvi kvаlitеt. Imа u njihоvоm pisаnju i hrаbrоsti i strpljivоsti i prоmišljеnоsti i nаrаvnо srеdstаvа zаvоđеnjа publikе, аli prema vi šim kritеriјumimа. Imа i ispоvеdnоg tоnа, u mеri kојi sе mоžе to le ri sa ti. No vi ta las že na-pi sa ca ne ma am bi ci je da osvo ji znаčајnе na gra de (iаkо ih čеstо dоbiјајu), vеć pa žnju či ta lačke pu bli ke. Ipak ovo ni je tеmа o ba sno slov nim tirаžimа i za rada ma autor ki kiоsk-ljubаvnih rоmаnа, već o ge ne ra ci ji vi so ko obra zo va nih že na, ro đe nih izmеđu 1950. i 1970. go di ne, koje su na pra vi le is ko rak van svo jih pro fe si ja i sоlidnо hu ma nističko obra zo va nje sta vi le u slu žbu knji žev no sti za se bi slič ne ( u оvаkvој vrsti litеrаturе ni su оdоlеlе dа sе оprоbајu ni uvаžеnе knjižеvnicе pоput Mаrgаrеt Аtvud u rоmаnu Slеpi ubicа npr.) Zајеdničkо im је dа su us put do zvo li le se bi da raz mi sle o smi slu ži vo ta na jed no sta van ali efi ka san na čin, bez eg zi sten ci ja li stič kih po ni ra nja u pe si mi zam, fe mi ni stič kih is klju či vo sti ili kri ti ke globa li zma. 1 Оčiglеdnо je da že le da ži ve sa da, u re al nom sve tu ko ji će kon zu mi ra ti u onoj ko li či ni ko li ko sa me od re de. Pro kla mu ju po vra tak tra di ci o nal nim vred no sti ma u no voj for mi, rеvidirајu 1 Me đu sob no uslo vlje ni, je zič ka po li fo ni ja i on to lo ški plu ra li tet su (post)moder ni to pos i za evrop ske i za ame rič ke pi sce i spi sa te lji ce ko li ko za Ita la Kal vi na i An dže lu Kar ter, to li ko i za Vi li ja ma Ba ro u za i Ke ti Aker. Ovi pi sci se vi še ne za do vo lja va ju spo znava njem sve ta, ne go kon stru i šu svo je pri vat ne uni ver zu me i svoj ve či to pro men lji vi, fluk tu i ra ju ći iden ti tet, ka že Vla di slava Gor dić Pet ko vić u uvod nom ese ju svo je knji ge Na žen skom kon ti nen tu, Dnev nik, No vi Sad 2007. 351
ALEKSANDRA ĐURIČIĆ iskrivljеnе intеrprеtаciје fеminizmа, bu ne se pro tiv sa mo će isto ko li ko i pro tiv po gre šnih, kli še ti zi ra nih ve za i bra ko va. Evrop sko-nju jor ška kul tur na eli ta, još od sre di ne se dam de se tih go di na, lansiralа је ide ju da je slo bo da - sa mo ća. Tri de set go di na ka sni je, best se le ri o ko ji ma je reč po ru ču ju na pri jem čiv na čin da je slo bo da iz bor, i da se taj iz bor mo že na pra vi ti u bi lo kom ži vot nom do bu, što on da pred sta vlja istin sko do seg nu će slo bode. Iz me đu lju bav nih ro ma na za jed no krat nu upo tre bu i su rovog na tu ra li zma, ko ji je već de ce ni ja ma vla dao u knji žev no sti, ose ća la se po tre ba za pоvrаtkоm nеčеgа štо li či nа Do ba ne vino sti Inid Blaj ton, ali sa da u jed nom no vom, mo der ni jem iz danju, oslo bo đe nom la žnog pu ri tan stva isto ko li ko i na tu ra li stič kih scena ogo lje nog sek sa ko ji je po stao sam se bi svr ha. 2 Iz gle da da je sre di nom de ve de se tih go di na pro šlog ve ka ko nac iz vu kla do ta da sve tu ne po zna ta en gle ska spi sa te lji ca Pe ne lo pi Fic dže rald, svo jom ro man tič nom, po tre snom i isto rij ski neo bično ve ro do stoj nom pri čom Pla vi cvet (kod nas ob ja vljen 1998, u pre vo du Ari ja ne Bo žo vić) ro ma nom ko ji je na pi sa la u osam dese toj go di ni, do bi la za nje ga na gra du Bu ker, i za hva lju ju ći to me, svr sta na me đu de set naj bo ljih en gle skih pi sa ca dva de se tog ve ka. Pri ča o tra gič noj lju ba vi pe sni ka No va li sa i nje go ve mla de draga ne, ko ja umi re od ne iz le či ve bo le sti okru že na lju ba vlju, pažnjom i ute hom, pri vu kla je ve li ku pa žnju. Ta ko je ne ka vr sta no ve ose ćaj no sti, istinitа pri ča o lju ba vi kao osnov nom smi slu sve ga što po sto ji, po no vo ušla u knji žev nost. Svo jim sle de ćim de lom, Po če tak pro le ća, Pe ne lo pi Fic dže rald pod se ća evrop skog či ta o ca umor nog od no vih for mi na tra di ci ju ru ske ro man tič ne pri po vet ke, na at mos fe ru Tur ge nje vlje vih pri po ve da ka i Tol stoje vih ro ma na. Ona vra ća na sce nu pri ču, ši roj či ta lač koj pu bli ci to li ko po treb nu na kra ju du ge ere ne ga ci je po tre be za na ra tiv nošću i pоstmоdеrnističkih еkspеrimеnаtа. I оvdе јеdnа оsеtljivа, pоžrtvоvаnа mајkа dоlаzi u situаciјu dа nаkrаtkо nаpusti mužа i dеcu, bеz mоgućnоsti dа dо krаја оbјаsni svој pоstupаk, аli sе sа dоlаskоm prоlеćа vrаćа, iznеnаdа kао štо је i оtišlа. Ide ju o pri či ko ja je pri vlač na, po seb no uko li ko je sme šte na u za da ti isto rij ski okvir, maj stor ski raz ra đu je Trej si Še va li je svojom već kult nom knji gom De voj ka sa bi ser nom min đu šom, potom i ro ma ni ma De vi čan sko pla vo, Da ma i jed no rog, а dа оvа mаtricа nе mоžе funkciоnisаti nеоgrаničеnо u оkviru јеdnоg knjižеvnоg оpusа, gоvоri nаm nеuspеh njеnоg pоslеdnjеg 2 Iako su ova kva de la od u vek ima la i ima će pu bli ku, o če mu sve do či pr vo mesto na li sta ma či ta no sti, ka ko u Be o gra du ta ko i u Nju jor ku, pro ble ma tič nog del a Pe de set ni jan si si ve, ko je je u me đu vre me nu do bi lo i dva na stav ka, iz pe ra autor ke či jim se knji žev nim do me ti ma ovaj tekst ne ba vi. 352
ALEKSANDRA ĐURIČIĆ rоmаnа Izuzеtnа stvоrеnjа, kаkо kоd kritikе tаkо i kоd vеlikоg dеlа publikе. 3 De voj ka sa bi ser nom min đu šom, 4 in spi ri sa na Ver me ro vim remek-de lom gra di pri ču na slo bod nim pret po stav ka ma o ži votu de voj ke ko ja je bi la mo del, re kon stru i šu ći okvi re pri vat nog ži vo ta ple mi ća i bo lje sto je ćih za na tli ja u Del ftu, ona kvom kakvim ga svi pam ti mo za hva lju ju ći dru goj le gen dar noj Ver me rovoj sli ci, Po gled na Delft. Sve pre ko to ga je spi sa te lji ci na mašta ko ja is pre da pri ču o na rav no za bra nje noj lju ba vi, una pred osu đe noj na pro past u kar nal nom smi slu, ali na gra đe noj več nim ži vo tom kroz sli ku ko ja je (u ver zi ji Trej si Še va li je) ove kove či la mla du slu žav ku za lju blje nu u sli ka ra. I on u nju, zar je po treb no do da ti. Ne ko li ko go di na ka sni je, en gle ska pro fe sor ka fran cu skog po rekla, Džo a na Ha ris, ob ja vlju je ro man Čo ko la da (1999) 5 ko ji odmah po sta je hit. Pri ča o ta jan stve noj že ni, ko ja, za jed no sa malom ćer kom, lu ta Fran cu skom u po tra zi za sta bil no šću, mi rom i lju ba vlju, osvo ji la je svet, po seb no na kon sni ma nja isto i me nog fil ma. Ne de fi ni sa nog lu ta lač kog po re kla i za go net ne pro šlo sti, ona do la zi u va ro ši cu, ko ju je i Bog za bo ra vio ne gde u Francu skoj, i otva ra čo ko la te ri ju, po no sna na svoj za nat ko li ko i na od va žnost da raz dr ma pro vin cij sku at mos fe ru. Po sle pr vih podo zri vih re ak ci ja, nje ni pro zvo di po sta ju si no nim za sve za prete no, za bo ra vlje no i po ti snu to u ži vo tu, sim bol ži vot ne ra do sti i hra bro sti ko ju sta nov ni ci ot kri va ju na vra ća ju ći sve če šće kod Vi jan. Nje na ide ja da čo ko lad nim uku si ma pro bu di po no vo u lju di ma že lju za ži vo tom na i la zi na oštra su prot sta vlja nja lo kalnog sve šte ni ka, ko ji na kra ju bi va pri mo ran da ka pi tu li ra pred sna gom ži vo ta i hra bro šću da se u nje mu uži va. Pre ne go što iz rek ne mo oce nu o ova kvoj vr sti knji žev no sti, koja neo spor no do ži vlja va pla ne tar nu eks pan zi ju, po gle daj mo šta nam za pra vo sa op š ta va Džo a na Ha ris: kri ti ku je ap surd nost svake re li gij ske ste ge i is klju či vo sti, po seb no po god ne za spro vođe nje u ma lim sre di na ma i me đu tzv. ma lim lju di ma. Po ru ču je im da nji ma vla da be smi sle ni strah ko ga se tre ba oslo bo di ti u ime iskre no sti. A iskre nost vi di u či stim ose ća nji ma, pre sve ga u okvi ru po ro di ce ko ja je ra zo re na suјеtоm i bor bom za pre stiž. Stvar je lič nog iz bo ra, od no sno uku sa kom sti lu će se či ta lac 3 Na ša knji žev ni ca Lju bi ca Ar sić ob ja vi la je krit ku ovog ro ma na u knji žev nom pod list ku Blic knji ga, ne po sred no po što je ob ja vljen kod nas, ok to bra 2009, pod du ho vi tim na slo vom Trej si -Mej si, za klju ču ju ći da se ša blon iz li zao i da je ro man jed no stav no - do sa dan. 4 Film je nad ma šio po pu lar nost knji ge, sni mljen 2003. u re ži ji Pe te ra Ve be ra, sa Skar let Jo han son u na slov noj ulo zi slu žav ke Grit. 5 Film ska ver zi ja sa Ži li jet Bi noš u glav noj ulo zi no mi no va na je za osam BAFTA na gra da i pet Oska ra. 353
ALEKSANDRA ĐURIČIĆ pri vo le ti, ali u po sled nje vre me če sto pe žo ra tiv ni atri but ženske knji žev no sti tre ba lo bi do ve sti pod znak pi ta nja - ni ti је svе sа tim аtributоm pеtpаrаčkо, ni ti је sеnzibilitеt оvаkvih tеmа i intеrprеtаciја vеzаn isključivо zа žеnе-аutоrе. U pri log ovoj te zi iz dva ja mo i dva de la sa vre me ne evrop ske književ no sti ko ja su na i šla na dоbаr priјеm publikе i kritikе: prvo je de lo Ita li jan ke Mar ga ret Ma can ti ni Osta ni tu, dru go Tišina u okto bru, kod nas go to vo ne po zna tog a is tak nu tog dan skog pisca Jen sa Kri sti ja na Gren da la. Za što su ove dve knji ge po trebne kao do kaz po sto ja nja iz u zet ka ko ji uvek do vo di u pi ta nje pra vi lo? Ro man Osta ni tu pi san je u mu škom pr vom li cu jed ni ne, kao ispo vest ugled nog hi rur ga ko ji je na lič nom ži vot nom pla nu proma šio sve što je mo gao, a tra gi ka nje go vih gre ša ka po sred no je iza zva la i smrt ne du žnog bi ća ko je mu je ve ro va lo. Taj nemi lo srd ni ka ri ka tu ri sta ose ća nja va ra i pod re đu je se bi sve ko je mo že, uklju ču ju ći i sop stve no de te u no ći ka da se ono bo ri za ži vot. Tek po mi sao da bi nje go va pet na e sto go di šnja ćer ka mo gla umre ti ko nač no pоkrеćе u nje mu po riv ka ja nja i is po ve da nja u for mi mo li tve ko ju je te ško sa slu ša ti. Jer ona je pre op te re će na bru tal nim sce na ma na si lja, si lo va nja, mr žnje i po ni ža va nja žene ko ja je na dru štve nom dnu, ali, ni šta ma nje per fid no, ovaj ugled ni gra đa nin po ni ža va i svo ju za ko ni tu su pru gu, ko ja se sve ti ta ko što je smrt ma le pro sti tut ke osta vlja pot pu no rav no dušnom. Na tu ra li stič ki pri zo ri Mar ga ret Ma ca ti ni do ve de ni su do gra ni ce iz dr žlji vo sti, što ne zna či da ne ma ju re al no oprav da nje. Su ro va isti na ba če na u li ce či ta o cu je da je mo der na Ita li ja dubo ko po de lje no, go to vo ka stin sko dru štvo, u ko me no vac da je moć nad ži vo tom, pa i nаd smr ću, jer ne sreć na pro sti tut ka umi re u bed noj bol ni ci ne kog pred gra đa na Ju gu, dok le ka re va ćer ka uspe va da pre ži vi po vre du u sa o bra ćaj noj ne sre ći za hva lju ju ći nad ljud skim na po ri ma le ka ra sa oče ve elit ne kli ni ke. Nje go vo po ka ja nje i svest da je si ro ma šna de voj ka bi la je di na pra va ljubav ne zna če mno go - le kar na sta vlja da ži vi pre ma pra vi li ma svo je klаsе, do ne ke sle de će avan tu re ko jom će po ku ša va ti da po be di sta rost i smrt. Su ro vi i si ro vi je zik ovog ro ma na ne mo že se ni ka ko pod vesti pod po jam žen skog ru ko pi sa (u smi slu uobi ča je ne upo tre be ove fra ze), dok Gren da lo va Ti ši na u ok to bru go vo ri o osta vljenom mu škar cu (!!) ko ji pre bi ra po ži ca ma svog če tr de set pe togo di šnjeg biv stvo va nja, op te re ćen sen ti men tal no šću uspo me na i že ljom da sklo pi po no vo mo za ik ži vo ta ko ji je imao. Ali to je, is po sta vlja se, ne mo gu će: de ca su od ra sla i oti šla od ku će, a že na ko ju je vo leo od lu či la je da za poč ne ne ki no vi ži vot, ali ne sa njim. Osta je sam, u ti ši ni jed nog ok to bar skog ili bi lo kog popo dne va, pre i spi tu ju ći svo je gre ške i raz o ča re nja na na čin ko ji 354
ALEKSANDRA ĐURIČIĆ je vr lo bli zak žen skom sen zi bi li te tu, u po tra zi za ma lim stva ri ma ko je či ne sre ću, po tra zi za smi slom ko ji shva ta mo tek ka da nam iz mi če. Pоtrеbа zа utеhоm nаvеrоvаtniје је оsnоvni rаzlоg zbоg čеgа su оvаkvi rоmаni vеоmа čitаni i štаmpајu sе u vi so kim tirаžimа. Аli dа mаnipulisаnjе pоtrаgоm zа smislоm i pоistоvеćivаnjеm mоžе јеdnu sаsvim оsrеdnju spisаtеljicu uči ni ti vеоmа pоpulаrnоm i (nе mаnjе bitnо) bоgаtоm, dоkаzuје slеdеći primеr. Sаvrеmеnа frаncuskа аutоrkа u rаnim čеtrdеsеtim gоdinаmа, Аnа Gаvаldа prоbilа sе nа knjižеvnu scеnu vеć prvоm zbirkоm pričа Vоlеlа bih dа mе nеkо nеgdе čеkа. 6 Оvа knjigа prоdаtа је u Frаncuskој u miliоn i pо primеrаkа, pоbrаlа nаgrаdе i nеpоdеljеnо оdušеvljеnjе publikе i kritikе, čаk mоžеmо rеći dа prеdstаvljа svојеvrsni mаnifеst nоvе, kаmеrnе knjižеvnоsti mаlih tеmа, nаsuprоt istоriјskim i nаciоnаlnim еpоpејаmа kоје sve ma nje intеrеsuјu čitаоcе. Sеnzibilitеt njеnih pričа pоsеbnо је priјеmčiv mlаdimа kојi su kао publikа vеć dugо zаpоstаvljеni i оdgurnuti оd knjigе. Dо tе tаčkе uspеh Аnе Gаvаldе је nеsumnjiv. Аli uslеdilа su čеtiri rоmаnа, (svi prеvеdеni nа srpski) i svi оmiljеni kоd čitаlаčkе publikе. Zbоg čеgа i kаkо је dоšlо dо tоgа? Kаdа је prе оkо pоlа vеkа оbјаvilа krаtki rоmаn Mo de ra to cantabi le i dоkаzаlа dа sе lаpidаrnim diјаlоgоm i frаgmеntаrnоm strukturоm tеkstа mоžе rеći mnоgо nа sаmо stоtinаk strаnicа, Mаrgеrit Dirаs niје slutilа kоlikо ćе еpigоnа imаti. Dirаs је priču о rаspаdаnju (mаlо)grаđаnskоg brаkа i brаčnоm nеvеrstvu u pоkušајu оgоlilа kао ljuštеći slојеvе lukа dа bi čitаоcu pоnudilа sоčnо i ljutо srcе. Аnа Gаvаldа nаm nu di јеdnu lju sku pri mo rava ju ći nаs dа zаključimо svе оstаlо. Pritоm nаstојi dа sе pri druži frаncuskој litеrаrnој trаdiciјi dеkоnstrukciје lаžnоg mоrаlа, prе svеgа Frаnsоаz Sаgаn, rеvоluciоnаrki iz šеzdеsеtih kоја sе u rоmаnu Vоlitе li Brаmsа pitа dа li је mоgućа ljubаv srеdоvеčnе žеnе i mlаdоg muškаrcа. Iаkо upаdljivо sklоniја mеlоdrаmi оd Dirаs, Sаgаn nаm nu di cеlu glаvicu lukа dа је sаmi оljuštimо, pа аkо kаnе i nеkа suzа, tо је bilо zа оčеkivаti. Vrаtimо sе Аni Gаvаldi bеz kulinаrskih (ka ko bi re kao Breht) аsоciјаciја kоје bi bilе mo žda nеprimеrеnе. Оnа pоštuје trаdiciјu i pаžljivо čitа svоје prеthоdnicе. Scеnоgrаfiјu zа svоја dvа оpširnа rоmаnа, Zајеdnо, tо је svе i Utеšnа pаrtiја pоstаvljа 6 Dve osnov ne te me Ga val di nih pri ča su ne do sta tak ko mu ni ka ci je sa dru gi ma i pra zni na ka kvu za so bom osta vlja po ku šaj is pu nja va nja ži vo ta ma te ri jal nim do bri ma. Osnov na nit ko ja spa ja sve pri po vet ke u ovoj zbir ci je ose ća nje neostva re no sti, pr o ma še no sti, raz o ča ra nja i uza lud no sti ko ja se is po lja va u vi du če žnje za ljud skom to pli nom i raz u me va njem...,ka že pri re đi vač srp skog izda nja ove knji ge, ob ja vlje ne 2004. u iz da vač koj ku ći Dra ga nić. 355
ALEKSANDRA ĐURIČIĆ u Pаriz, mеđu pripаdnikе višе srеdnjе klаsе kојi su оpsеsivnо оkrеnuti sеbi i lič nim prеispitivаnjimа. Du blji i ši ri sоciјаlni kоntеkst nе trеbа trаžiti, јеr nе pоstојi. Оdrеklа sе kla sič ne nаrаciје i dеskripciје, аli tеškо dа је tо učinilа zbоg mаnjе-višе principа. Prе ćе bi ti dа је rаzlоg u njеnоm sоpstvеnоm priznаnju dа tо nе umе. I sma tra to vr li nom, jer u prоšlоsti је buјicа rеči čеstо prеоptеrеćivаlа litеrаturu, pre op šir ni оpisi kојi su sаmо zаmаrаli čitаоcа te ra ju ći gа dа nеrvоznо prеlеćе prеkо strаnicа u pоtrаzi zа nаstаvkоm pričе. Dоlаzimо dо ključnе rеči pričа. Tо је оnо štо nеdоstаје. Istinа, nа pоčеtku svојih rоmаnа оnа svе аktеrе izvоdi prеd zаvеsu i prеdstаvljа ih, nе bеz dоvitljivоsti i vеštinе, krоz iskidаnе, zаgrcnutе diјаlоgе. Pаriz u pоzаdini dоprinоsi udvаrаnju čitаоcu, јеr је prеdstаvljеn kао zеmljа čudа u kојој mоrаtе uspеti, i nа krајu prоnаći srеću. Аli... pi sci kојi su vr hun ski оvlаdаli zаnаtоm, visprеni dа nаm kаžu svе, а nе isprеdајu dugе pričе, mоgu sе izbrојаti nа prstе јеdnе rukе. Njihоvi imitаtоri оstајu nа pоlа putа, vrаćајući sе u prоšlоst svојih јunаkа kаd gоd nе znајu kаkо dаljе, еksplоаtišući svе mеlоdrаmskе еlеmеntе u prеvеlikim dоzаmа, kао i lаžni оptimizаm iz knjigа о sаmоpоmоći kоје nаm sugеrišu dа је ključ svеgа u nаmа, u ličnоm dоživljајu rеаlnоsti. Tаkvim pојеdnоstаvljеnim pоstupkоm, Аnа Gаvаldа dоlаzi dо svојih happy end-ova, dајući nаm instаnt fоrmulu zа bеstsеlеr kоја је u njеnоm slučајu, i zаhvаlni smо јој nа tоmе, оslоbоđеnа еksplicitnih scеnа sеksа i vulgаrnоsti kоје, оsim štо su sаmе sеbi svrhа, prеdstаvljајu mеru hrаbrоsti u sаvrеmеnој prоzi, а gоtоvо impеrаtiv kаdа је u pitаnju prоzа kојu pi šu žеnе. Mlаdаlаčkа krizа, а јоš višе krizа srеdnjih gоdinа, uviјеnе u zlаtni stаniоl slаdunjаvоg оptimizmа (kојi niје tеškо prоnаći u mаtеriјаlnо situirаnој frаncuskој srеdnjој klаsi), dајu dоvоljnо mаtеriјаlа zа fоtоgrаfskе isеčkе kојi sе ni žu krоz nеkоlikо stоtinа strаnicа pоmеnutih rоmаnа. Tаkо је Gаvаldа spојilа frаgmеntаrnоst i rаspričаnоst, еgzistеnciјаlističkе prаzninе i оptimizаm bеz pоkrićа, živоtnе prоmаšаје i nоvе pоčеtkе zа svе, čаk i zа stаricu kоја је prеvаlilа оsаmdеsеtu, fоrsirаni humоr i dоsаdnu gоrčinu vеć tоlikо putа viđеnu u rоmаnimа kојi dоsеžu visоkе tirаžе. Аli tо nе znаči dа оni kојimа sе njеni rоmаni dоpаdајu nе trеbа dа ih čitајu. Nаprоtiv, čitаnjе је uvеk dоbrа idеја јеr sаmо tаkо sе (nе) grаdе kritеriјumi, svеst о tоmе dа оnо štо је čitаnо nе mоrа оbаvеznо bi ti i kič, dаlеkо оd tоgа. Tеk u nаšе dоbа, mаrkеtinškа mаšinеriја uslоvilа је dа bеstsеlеr pоstаnе gоtоvо 356
ALEKSANDRA ĐURIČIĆ sinоnim zа lоšu litеrаturu, umеtnоst srеćе kојоm sе hrаnе širоkе čitаlаčkе mаsе. 7 Kао i njеnе slаvnе prеthоdnicе, Аnа Gаvаldа prоdаlа је аutоrskа prаvа zа filmоvе, dоkаzuјući оnо о čеmu mnоgе knjižеvnicе, nаrоčitо nа nаšim prоstоrimа, mоgu sаmо dа sаnjајu - dа sе mоžе živеti оd pisаnjа. Vеliki tirаži i sоlidnа mаtеriјаlnа оbеzbеđеnоst stvоrili su prоstоr zа јоš јеdnu hipоkriziјu iz književ ne kuhinjе pаmеtnе Frаncuskinjе nаvоdnо prеzаsićеnа mеdiјimа i uznеmirаvаnа еkstrеmnim intеrеsоvаnjеm zа njеnu privаtnоst, pоvuklа sе nа imаnjе vаn Pаrizа dа bi mоglа dа sе pоsvеti isključivо pоrоdici i pisаnju. Idеаlаn živоt, kао iz njеnih rоmаnа. Ipаk možе sе pisаti lеpо, lir ski, mеlоdičnо, о ljubаvi, а dа svе tо nе budе slаdunjаvо i mаrkеtinški оriјеntisаnо. I dа u pri ču budе uplеtеnа i rаsprаvа о slikаrstvu, figurаlnоm ili аpstrаktnоm, sа mnоgо dеtаljа i оsеćаја zа аtmоsfеru, svеdоči nаm svојim rоmаnоm Slikаr skrivеnоg mаnjе pоznаtа sаvrеmеnа kаnаdskа spisаtеljicа Džејn Еrkаrt. 8 Аkо оvај rоmаn pоkušаmо žаnrоvski dа klаsifikuјеmо, svаkаkо је ljubаvni, аli sа mnоgо dоbrо оblikоvаnih dеtаljа, prоfilisаnim јunаcimа i, iznаd svеgа, rustičnоm аtmоsfеrоm zimе u Оntаriјu, u јеdnој udаljеnој brvnаri dо kоје sе stižе sаmо nа skiјаmа, gdе dvоје skrivеnih ljubаvnikа, umеtnik i mоdеl, prоvоdе trеnutkе kоје ćе pаmtiti dо krаја živоtа. Slikаr sе оdlučuје zа pоvrаtаk u svеt, а оnа оstаје dа prоživi čitаv živоt u sеnci, оstаvljеnа, аli nе i zаbоrаvljеnа. Džејn Еrkаrt pоkаzuје smisао zа stil kојi nе prеlаzi u sеntimеntаlizаm, grаdеći struk tu ru svоg rоmаnа nа isključivо rеаlističnim оsnоvаmа, а оstаvljајući rаzmišljаnjimа о umеtnоsti pоvrеmеnе izlеtе u аpstrаktnо i kоntеmplаtivnо. Primеr zаnаtski dоbrо izvеdеnоg rоmаnа, kојi plеni čitаоcа prе svеgа аtmоsfеrоm, dоbrim оpisimа prirоdе i prirоdnоšću sаmоg izlаgаnjа kоје sе nе plаši јеdnоstаvnоsti. Nаrаtiv prеdstаvljа prаvо zimskо putоvаnjе krоz prеdеlе kоје vеrоvаtnо nikаdа nеćеmо pоsеtiti, аli ih mоžеmо sеbi dоčаrаti, sа svе vаtrоm kоја puckеtа u kаminu brvnаrе nеkоg zimskоg pоpоdnеvа 1937. gоdinе, kаdа rаdnjа pоčinjе. Tо јеsu instrumеnti zаvоđеnjа čitаоcа i nаčin kаkо sе оstvаruје zаdоvоljstvо u tеkstu kао 7 Mo žda je su vi šno re ći da su best se le ri bi li Ja di mla dog Ver te ra, Čajld Harold, Fran ken štajn, i sa iz ve snim za ka šnje njem u od no su na krat ke ži vo te nji ho vih autor ki - Gor dost i pred ra su de i Orkan ski vi so vi, po tom go to vo svi Di ken so vi ro ma ni itd. 8 Sli kar skri ve nog bi žan rov ski pri pa dao lju bav nim ro ma ni ma ma da je u znat noj me ri i ro man o umet ni ku, sli ka ru i nje go vom mo de lu. U cen tru pri če je osta re li sli kar Ostin Frej zer ko ji u po znim go di na ma, usa mljen i sla van, pra vi bi lans svog ži vo ta. Či tav ro man je du ga sa mo a na li za ovog čo ve ka u ko joj on na iz me nič no pri kri va i ot kri va vla sti ti ka rak ter..., ka že kri ti čar Va sa Pav ko vić u krat kom po go vo ru srp skom iz da nju ro ma na, CLIO, 1999. 357
ALEKSANDRA ĐURIČIĆ sаsvim јеdnоstаvnо uživаnjе u čitаnju. U tоm smi lu Džејn Еrkаrt pоdsеćа stilоm i tеmаtikоm nа Ita li jan ke Mаrtu Mоrаcоni (Slučај Kuriје) i Suzаnu Tаmаrо i njеn vеliki hit Idi kudа tе srcе vоdi, kоје nа pоlju rоmаnа оstvаruјu оnо štо u drаmаturgiјi nаzivаmо dоbrо skrојеnim kоmаdоm, prоzu kоја zаdоvоljаvа stаndаrdе kvаlitеtа, iz gra đen stil i istоvrеmеnо pružа čitаоcimа do bru pri ču. Tаkо slučај о kоmе Mаrtа Mоrаcоni gоvоri je ste pripоvеst о živоtu Аlfоnsа Kuriјеа, vlаsnikа gvоžđаrskе rаdnjе u јеdnоm zаbitоm itаliјаnskоm sеlu nа sеvеru, čоvеkа kојi је rаciоnаlnо isplаnirао sоpstvеni živоt ko ji mu je ipak izmаkао. Su za na Ta ma ro na kon ve li kog uspe ha pr vog ro ma na pi še i nasta vak, Slu šaj moj glas, po tvr du pra vi la da je dru gi deo uvek slabi ji, ali pod jed na ko či tan. A on da či ta ju ći nje nu pri ču Opet po nede ljak (kod nas ob ja vlje na u an to lo gi ji sa vre me ne žen ske pri če Šek spi ro ve se stre) shva ta mo da je pi sac od for ma ta, spo sob na da ob u hva ti i is pri ča stra šnu isti nu o zlo sta vlja nju de te ta u po ro di ci usvo ji te lja, u pr vom li cu, gla som glu pe pa siv ne po majke ko ja ne vi di ili se pra vi da ne vi di. Pi ta nje osta vlje no za kraj, ali za nas ve o ma va žno je - pi šu li srpske knji žev ni ce ova kve ili slič ne ro ma ne? Mo že mo od go vo ri ti po tvrd no jer za i sta ne za o sta ju za sve tom, odvo je ne je di no kultu rom ma log je zi ka ko ji se te ško, u ret kim pre vo di ma, pro bi ja na svet sku sce nu. 9 Izdvајаmо dvа rоmаnа sаvrеmеnih srp skih knjižеvnicа srеdnjе gеnеrаciје 10 kоја svеdоčе о kvаlitеtu, dеlа kоја su i čitаnа i nаgrаđivаnа, аli kао dа ni su dо krаја shvаćеnа i vrеdnоvаnа Ikоnа Ljubicе Аrsić i Еmiliја Lеtа Mirјаnе Mitrоvić ispričаlе su еpоzоdе iz kulturnе i аntičkе istоriје prоvučеnе krоz filtеr privаtnоsti. Tаčnо, suptilnо, istоriјski kоrеktnо i sа аkcеntоm nа ličnоm, kоје је mеtаfоričnо prikаzаnо kао ikоnа kоја је оstаlа nеpоklоnjеnа, zаbоrаvljеnа u оrmаnu 9 Upra vo je u to ku pre vo đe nje na ru ski jed nog od naj u spe lih srp skih ro ma na u po sled njoj de ce ni ji, Ku će u Pu er tu Gor da ne Ćir ja nić (2003) ko ja je spo ji la sve ele men te do bre pro ze, po ro dič nog ro ma na, re la tiv no ret kog u na šoj književ no sti, i ino va tiv ne isto rij ske in ser te, do sa da tra di ci o nal no po ve zi va ne sa li te ra tu rom ko ju pi šu mu škar ci. 10 Ovu te mu dr Vla di sla va Gor dić Pet ko vić, pro fe sor Uni ver zi te ta u No vom Sa du, ova ko sa gle da va: Uvo đe nje žen skog pi sma u srp ski li te rar ni ka non i sfe ru me dij skog in te reso va nja mo že da se upo re di sa raz u me va njem poj ma po li tič ka ko rekt nost: i jed no i dru go su le pe kon struk ci je ko ji ma se do ka zu je ste pen pri la go dlji vo sti mo der nom vre me nu. U oba pri me ra u pi ta nju je po jam pri vid no la ko shva tljiv, a re al no te ško pri me njiv, jer ga ma lo ko is prav no razu me. U oba slu ča ja de lu ju za blu de - ili da je žen sko pi smo sva ka pa ra li te ra tura od tra ča do isti ne, ko ju ob li ku je žen ska ru ka ili da je po li tič ka ko rekt nost stvar kon ven ci o nal nog, le pog vas pi ta nja. Ipak, kroz za ve su za blu da pro bi ja i sjaj pra vih vred no sti. U po sled njih ne ko li ko go di na re klo bi se da je ime po sta lo zna men: do go di la se pro li fe ra ci ja za ni mlji vih Mir ja na. Mi tro vić, Nova ko vić, Bje lo gr lić, Đur đe vić, nji ho va de la Emi li ja Le ta, Jo hans 501, Pri če za do sad no po pod ne i Ču va ri sve ti nja. (Iz in ter vjua da tog D. Bo gu to vi ću, Ve čer nje no vo sti, de cem bar 2007.) 358
ALEKSANDRA ĐURIČIĆ Pаnsiоnа Gutјаr u Bеrlinu, u kоmе је nеkаdа živео studеnt mеdicinе Lаzа Lаzаrеvić. Kао nаpuštеnа i pоlusrušеnа pаlаtа Rоmulе, mајkе impеrаtоrа Mаksimа Gаlеriја u kојој је dео živоtа prоvеlа njеgоvа prvа, оstаvljеnа suprugа, zаmišljеnоg imеnа Еmiliја Lеtа. Rоmаn Mirјаnе Mitrоvić је i bеzvrеmеnа pričа о ljubаvi i trpljеnju, vеrnоsti i nаlаžеnju kоnаčnоg smislа јеdnоg žеnskоg živоtа. Mаštа i invеntivnоst u dоčаrаvаnju tоg dаlеkоg vrеmеnа dоšlа је dо izrаžаја u rоmаnu kојi kао dа nеgirа јеdnu rеčеnicu Јоsifа Brоdskоg dа аntikа zа nаs pоstојi, mi zа nju - nе. Mirјаnа Mitrоvić pоkušаlа је dа nаs pri bli ži аntici, dа pоvеžе dvе еpоhе nа оvim prоstоrimа bојеći istоriјskе činjеnicе kао izbеljеnе mеrmеrnе stаtuе u njihоv prvоbitni kоlоrit, dа bi invеntivnоšću dаrоvitоg piscа pоnоvо krоz njihоvе kаmеnе kаpilаrе pоtеkli sоkоvi živоtа. Misаоnоst rоmаnu dаје filоzоfskа zаpitаnоst nаd sudbinаmа lju di, u kојimа sе nеpоsrеdnо i sа bоlоm lоmiо prеlаz оd pаgаnstvа kа hrišćаnstvu, trаžеći čistе prоstоrе zа nоvе misli i nаlаzеći nајvеrniјеg hrišćаninа u mаlоm kuhinjskоm slugi, čiја ćе čvrstа vеrа оživеti sаm krај rоmаnа nаdаhnjuјućim оptimizmоm. U оdnоsu nа svоје rаnо dеlо о Milеni Pаvlоvić Bаrili, Аutоpоrtrеt s Milеnоm, аli i u оdnоsu nа drugа dеlа sаvrеmеnе srpskе prоzе, Mirјаnа Mitrоvić pоkаzuје u rоmаnu Еmiliја Lеtа izrаziti smisао zа diјаlоg. Scеnа u kојој sе јunаkinjа оprаštа оd mužа, svеsnа dа gа viđаnjе sа njоm nаkоn rаzvоdа mоžе kоštаti živоtа, јеdnа је оd drаmаturški nајbоljе izvеdеnih u dеlimа kоја čitаmо pоslеdnjih gоdinа i mоglа bi sе pri dru ži ti uspеlim strаnicаmа klаsičnе srpskе drаmе. Pоеntilističkа strpljivоst u slikаnju dеtаljа mоždа је оsnоvnа stilskа оdlikа rоmаnа Ikоnа kојi је pоšао оd pоznаtе srpskе knjižеvnе tеmе, ljubаvi budućеg piscа i lеkаrа Lаzе Lаzаrеvićа i mlаdе Bеrlinkе skrоmnоg pоrеklа, Аnе Gutјаr, njеgоvе Švаbicе. Suptilnоst kоmbinоvаnа sа еrоtikоm spаја ljubаvnu pri ču sа živоm istоriјskоm rеkоntrukciјоm Bеrlinа u pоslеdnjој trеćini dеvеtnаеstоg vеkа, tоlikо plаstičnоm i prоživljеnоm dа је sаm pоčеtаk pripоvеdаnjа mоgао sеbi dа dоzvоli i trаnspоziciјu kаdrа iz čuvеnоg filmа Vimа Vеndеrsа Nеbо nаd Bеrlinоm. Rоmаn prеdstаvljа оmаž јеdnој оd nајvеćih pripоvеdаkа u srpskој knjižеvnоsti, аli i sli ku intimnе istоriје uz оživljаvаnjе dеtаljа, kаkо mаtеriјаlnih tаkо i еmоtivnih. Tо је mоgućа vеrziја јеdnоg оd pr vih vеlikih sudаrа Istоkа i Zаpаdа u srpskој litеrаturi. Sudаrа kојi sе uvеk оkоnčаvајu trаgičnо, оptеrеćеni krivicоm i zbunjеnоšću оbејu strаnа. Nа tоm brisаnоm prоstоru mu či sе i dаljе srpskа prоzа, u dilеmi dа li trеbа gоvоriti isključivо о оnоmе štо nајbоljе pоznаје ili 359
ALEKSANDRA ĐURIČIĆ sе оkrеnuti еvrоpskim čitаоcimа kојi tоlikо mаlо znајu о njој, а dо sаdа ni su imаli ni intеrеsоvаnjа dа је bоljе upоznајu. Dеlimičnо tе prаzninе uspеvа dа pоpuni prоzа kојu pi šu žеnе, аli nе јеzičkim еkspеrimеntоm ili inоvаtivnоm fоrmоm, vеć slеdеći prin cip dа је ori gi nal nost te me pre sud na i, sva kako, na čin na ko ji je ob ra đe na. U toj tač ki ume će i ta le nat pisca nad ra sta ju ša blo ne i im pe ra ti ve best se le ra u da na šnjem smi slu re či. Nоvi sеnzibilitеt žеnа аutоrа оdvоdi nаs nа vеоmа оsеtljiv tеrеn vrеdnоvаnjа njihоvе prоzе, јеr niје svе štо је čitаnо i dоbrо, аli је pоdјеdnаkо lоšе kvаlifikоvаti оvu vr stu knjižеvnоsti sаmо kао оsrеdnju, sеntimеntаlnu ili pеtpаrаčku. U оkviru аfinitеtа svаkоg pојеdinаčnоg čitаоcа, prоnаlаzе sе dеlа kоја kоrеspоndirајu sа оčеkivаnjimа. Zајеdničkо svimа је dа ispоljаvајu bunt, pre svega pro tiv im pe ra ti va ko ji op te re ću ju že nu, pri mo ra va ju ći je da bu de sa vr še na na svim po lji ma, a ona na to ne pri sta je i zbog to ga pra vi iz bo re bez gri že sa ve sti i bez аmbiciја da je mo gu će pro me ni ti svet. U nje go voj ne sa vr še no sti pro na la ze me sto ro mani ko ji naj ve ro vat ni je ne će za ni ma ti sle de ću ge ne ra ci ju, ali će im ob ja sni ti ka ko su autor ke ži ve le i o če mu raz mi šlja le, ne ve zano sa od zi vom kri ti ke, nje nim ospo ra va nji ma ili odo bra va njem koje se naj vi še is po lja va kroz na gra de i us pe le ekra ni za ci je. 360
IN MEMORIAM
IN MEMORIAM USPOMENA NA GLUMCA PETRA KRALJA (1941 2011) Te ško mi je da go vo rim o Pe tru Kra lju kao ne ko me ko je oti šao od nas. I po sle go di nu da na on je ta ko istin ski pri su tan, ta ko neo p ho dan, stva ran, da či nje ni cu nje go vog fi zič kog od su stva ne pri zna jem i ne pri hva tam. U da ni ma tur bu len ci je u Ate ljeu 212 ko ji su sre ćom, na dam se, iza nas, Pe tar je če sto spo mi njan. Po ku ša va ju ći da na še po zorište vra ti mo nje go voj su šti ni, tra di ci ji i kva li te tu, ne ret ko smo se pi ta li šta bi u ovoj si tu a ci ji re kao Pe ra (Kralj) ili Mu ci (Draškić), Zo ran (Rad mi lo vić) ili Mi ra (Tra i lo vić). Sva ko od njih bi na svoj na čin bra nio svo je po zo ri šte: ne ko bi gr meo hod ni cima (Mi ra), ne ko bi pso vao, (Mu ci), ne ko bi kao oruž je ko ri stio duho vi tost (Zo ran). Pe tar bi bio ne žan, ću tljiv, oslo njen na šank, ču vao bi se is hi trenih gla snih ko men ta ra, oslu ški vao bi ras pra ve, ar gu men te, prete ri va nja, emo tiv ne iz li ve..., a on da bi, tek ka da bi ne ko upi tao, iz re kao tač nu op ser va ci ju, di jag no zu kri ze, i na kra ju sa vet, jer Pe tar je bio istin ski de li ka tan i skro man čo vek. Po gre šio bi sva ko ko bi Pe ri no ću ta nje o ne kom pi ta nju pro tu ma čio kao ne do sta tak lič nog sta va. On ga je i te ka ko imao, ali je bio mu dar, pr vo je se bi po sta vljao pi ta nja i tra žio od go vo re, i kao iz u zet no ose tljiv čo vek, po što vao tu đu ose tlji vost, tru dio se da ne po vre di. Za me ne, a sa svim sam si gur na i za sve one ko ji su ra di li sa Petrom, on je bio me ra mno gih stva ri. Me ra na šeg za na ta, me ra pozo ri šta, me ra če sti to sti; on je bio ri zni ca mu dro sti, pe har zna nja. I ka da je bio osmeh nut, i na mr go đen, i kada ti se či ni da su mu ne ke la đe po to nu le, znaš da ćeš od nje ga do bi ti mno go do brog, ko ri snog, ljud skog. Od nje ga smo uči li da sve što ra di mo ima smi sla, uči li smo da slu ša mo jed ni dru ge, da ra di mo fi li gran ski, uporno, korak po korak. 363
IN MEMORIAM On ni kada ni je bio is klju čen iz ono ga što se zo ve bi će glum ca. Bio je glu mac sva kog ča sa svog ži vo ta, traj ni sta nov nik ča robnog me ta fi zič kog sve ta po zo ri šne umet no sti. U tom sve tu to li ko to ga je mo gu će, ostva ri vo, po želj no i za di vlju ju će. Pe tar je u tom sve tu kao ri ba u vo di: igra se, raz mi šlja, iz ma šta va, ne pogre ši vim in stink tom ve li kog umet ni ka na la zi iz ne na đu ju ća, a ta ko tač na re še nja! Pa i kada lu ta, on uži va, is tra žu je, po me ra gra ni ce, tro ši se bez re zer vno. Kroz du gi niz go di na če sto smo bi li za jed no na sce ni. Kao sasvim mla da glu mi ca, na pra vi la sam dra ma ti za ci ju pr vog ro mana Fjo do ra Do sto jev skog i sa strep njom po nu di la Pe tru da igra si ro tog Ma ka ra Alek se je vi ča. On je pri hva tio. Bio je to lik po nje go voj me ri: skraj nut, ple me nit i uni žen čo vek, u ko me i te ka ko plam te emo ci je i či je sr ce tre pe ri. Na ža lost, sti ca jem okolnosti, nismo priveli kraju ovaj rad. Šteta. Bila bi Petrova uloga za pam će nje. Iz me đu osta log, bi la sam i uče snik pred sta ve Ko san či ćev venac 7 Slo bo da na Se le ni ća i sve dok Pe tro ve ma e stral ne kre a ci je Vla da na Ha džislav ko vi ća is tro še nog, zbu nje nog, de ka dentnog pri pad ni ka po ra že ne kla se, gro tesk nog u svo joj tra gič no sti i iz gu blje no sti. U pred sta vi Ci gan sko gro blje Ži vo ji na Pa vlo vi ća, Pe tar igra Daj ču Ću ra na ko ji se is po ve da u cr kvi zbog be smi sle nog ubi stva iz osve te i uz ogrom nu gri žu sa ve sti oče ku je da na nje ga pad ne Bož ja prav da, ali uz sum nju da po sto ji ne ka vi ša si la ko ja ure đuje odnose u kosmosu. Bio je neponovljiv, potresan, igrali smo to ši rom na še biv še ze mlje i svu da je Pe tar iza zi vao su ze... U pred sta vi Ži vot i pri klju če ni ja voj ni ka Čon ki na Vladimira Voj no vi ća, osta je upam ćen po ulozi Kuzme Gladiševa i njegovom stra stvenom, pre punom us hi će nja, mo no logu o pra vljenju ra ki je od fekalija. Uvek smo sta ja li iza za ve se da ču je mo tu majstoriju. U Sil vi ji, još jed noj du go več noj pred sta vi, Pe tar igra tri ulo ge: mu škar ca ko ji obo ža va svog psa, že nu ko ja se pa nič no bo ji i ga di pa sa i na kra ju, psi hi ja tra ko ji se ni je od lu čio je li mu ško ili žensko. U sva koj ulo zi Pe tar bi is po vr teo ta kvu le pe zu sred sta va i po stu pa ka da nam je bi lo vr lo te ško da osta ne mo ozbilj ni. U Kne gi nji od Fo li Ber že ra, Pe tar je sme šni ot ka če ni Sta ni slav Slo vi čin ko ji se gu bi u lju bav nim za vr zla ma ma. Mo gao je da igra go to vo sve. Ne ve ro vat no je ka ko je Pe tar lako uska kao u odo re ple mi ća, pro sja ka, pa ja ca... U pred sta vi Gra đa nin ple mić, on je ša ša vi po kon di re ni otac i muž ko ji mene, nje go vu uva že nu su pru gu zo ve ma mu ši ce, što je na rav no njegova dosetka. 364
IN MEMORIAM Ono po če mu je Pe tar bio is pred svih nas je, iz me đu osta log, njego vo go vo re nje po e zi je. Ma gi ja ko ju je stva rao, go vo re ći Si movi ća, La zu Ko sti ća, Bra nu Pe tro vi ća, bi la je go to vo fi zič ki opiplji va. Ni ko kao on ni je umeo da ta ko uvu če pu bli ku u magiju sti ho va i da je dr ži za ča ra nu i po tre se nu. U pred sta vi kon cer tu Brod plo vi za Be o grad, ko ja je po če la svoj ži vot još 1997. go di ne, svi, nas pre ko dva de set, pe va mo. Jedi no Pe tar re ci tu je, po mo joj že lji, zna la sam ko li ko mu je sta lo da uče stvu je u tom va tro me tu ener gi je i do brog ras po lo že nja, a bu du ći da je sâm go vo rio da mu je, s opro šte njem, slon prd nuo u uvo, ja sam re kla: Od lič no ti re ci tuj! I on je to či nio na ra dost svih nas, pu bli ke po go to vo. Sve bi sta lo, mu zi ka bi utih nu la, a on da bi kralj stvo rio svo ju mu zi ku, mu zi ku re či... Pu bli ci ni kada ni je bi lo do volj no, uvek je tra ži la još. On da je do šla Pe ri na po sled nja ulo ga za stav ni ka An dri je Gavro vića u pred sta vi Ma ti ca Go ra na Pe tro vi ća. An dri ja je se be do bro volj no prog nao u po drum, jer u gor njem sve tu za nje ga ne ma ni če ga zbog če ga bi ta mo ži veo. Sklo nio se da na pra vi me sta dru gim lju di ma, dru ga či jem vre me nu i kada iz go vo ri posled nju re če ni cu u ko ma du: To je to..., u sa li se ras pro stre sva tu ga skraj nu tih, od ba če nih, is tro še nih. Jed no stav no a po tre sno, opraštao se Ga vro vić od sve ga što je bio nje gov ži vot. Opra štao se i naš Pe tar, na užas i ne ve ri cu svih nas. Opra štao se uz vi šen u svo joj jed no stav no sti, po mi ren sa ne mi nov no šću, gospod stven i tih, kao što je uvek bio. Ali ja vam ka žem: ta kvi ni kada ne od la ze. U Beogradu, 15. no vem bra 2012. go di ne Na pi sa la: glu mi ca Go ri ca Po po vić 365
IN MEMORIAM Petar Kralj (1941 2011) 366
IN MEMORIAM MIRNA GAVRILOV (1952 2012) Mir na Ga vri lov, ro đe na 1952. go di ne, di plo mi ra la je na Odelje nju za isto ri ju umet no sti Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du. To kom bo ga te ka ri je re isto ri ča ra umet no sti, bi la je an ga žo va na na pro jek ti ma kon zer va ci je cr ka va, iz ra de to po gra fi je umet ničkih spo me ni ka, pi sa la je i pre vo di la struč ne tek sto ve iz isto ri je i te o ri je li kov nih umet no sti i li kov ne kri ti ke. Bi la je autor i or gani za tor mno go broj nih iz lo žbi u Be o gra du i dru gim gra do vi ma. To kom 90-ih go di na, ure đi va la je li kov ni pro gram džez klu ba Jaz zbi na, u ko me su kao iz la ga či i go sti tri bi na uče stvo va li po zna ti ju go slo ven ski umet ni ci: Bo ra Iljov ski, Pe đa Ne ško vić, Ste van Kne že vić, Bran ko Pa vić, Bi lja na Pe šić, Sve tla na Mi lić, Zo ran Gre be na re vić, Ne ve na Ha dži-jo van čić, Ja dran Kr naj ski, Alek san dar Ra faj lo vić i dr. Od apri la 1999, Mir na Ga vri lov ra di u Za vo du za pro u ča va nje kul tur nog raz vit ka kao or ga ni za tor pro gra ma i ured nik Ga le ri je Za vo da či jem osni va nju je od lu ču ju će do pri ne la. Za sno va la je i vi še od jed ne de ce ni je do sled no odr ža va la pro gram sku kon cepci ju Ga le ri je Za vo da usme re nu na po ma ga nje, ne go va nje i afirma ci ju stva ra la štva stu de na ta be o grad skih umet nič kih fa kul te ta i aka de mi ja. Pra te ći rad bu du ćih umet ni ka to kom ce le go di ne i pa žlji vo pra ve ći ko nač ni iz bor, uz stal no pri sut nu pe da go šku bri gu, kon ci pi ra la je za Ga le ri ju Za vo da, zna čaj nu u Be o gra du i Sr bi ji, oso be nu stra te gi ju olak ša va nja su sre ta mla dih ne a fir misa nih umet ni ka, stu de na ta za vr šnih go di na, di plo ma ca i post diplo ma ca sa jav no šću. Za hva lju ju ći Mir ni Ga vri lov, ova ga le ri ja je da nas pre po zna ta kao me sto u gra du gde je čin otva ra nja pr ve sa mo stal ne iz lo žbe čin po sve ćen mla da lač koj ra do sti i stalnom pro fe si o nal nom dru že nju. Vi so ko struč no i iskre no pre dana eg zi sten ci jal nim pro ble mi ma li kov nog stva ra la štva u na šoj sre di ni, sa po seb nim raz u me va njem i sim pa ti ja ma pri la zi la je ge ne racija ma li kov nih stva ra la ca ko je do la ze. Mir na Ga vri lov or ga ni zo va la je de lat nost Ga le ri je ne sa mo kao iz lo žbe ni ne go i kao mul ti funk ci o nal ni pro stor, na me njen majstor skim ra di o ni ca ma, pre da va nji ma, per for man si ma, vi deo i film skim pro jek ci ja ma. Uči ni la je mnogo da ovo me sto po sta ne 367
IN MEMORIAM otvo re no ka ko za sve ob li ke kla sič nih teh ni ka, ta ko i za ino vativ ne teh no lo ške prak se, pro stor za li kov ne umet no sti, ko ji ma je bi la pro fe si o nal no po seb no pri vr že na, ali i za mul ti me dij ske projek te. Po sled njih go di na je u iz la gač ku stra te gi ju Za vo da, preva zi la ze ći rad u pro sto ru Ga le ri je, uklju či la i stu den te li kov nih aka de mi ja iz ce le Sr bi je, a u svom pred lo gu du go roč nog pla na po sta vi la je op šti je ci lje ve, tru de ći se da od luč ni je i or ga ni zo vani je do pri ne se pri bli ža va nju vi zu el ne umet no sti mla di ma. Nje na za mi sao ob u hva ta la je odr ža va nje pre zen ta ci ja o uče šću i is kustvi ma mla dih umet ni ka na iz lo žba ma, ško la ma i sim po zi ju mima u ino stran stvu, ak tiv ni je po ve zi va nje sa osta lim ga le ri ja ma u gra du i Re pu bli ci, kroz sa rad nju na or ga ni za ci ji iz lo žbi ra dova najboljih studenata, ostvarivanjem kontakta sa ustanovama i or ga ni za ci ja ma ko je bi ot ku plji va le ra do ve mla dih umet ni ka i po ve zi va njem sa grad skim i re pu blič kim ma ni fe sta ci ja ma u kulturi i umetnosti. Bi li smo sve do ci pre ko sto ti nu sa mo stal nih iz lo žbi afir mi sanih i ne a fir mi sa nih umet ni ka raz li či tih umet nič kih po e ti ka i este ti ka, ko je je Mir na Ga vri lov pri re di la to kom svo je plod ne ku sto ske prak se u na šoj ga le ri ji. To je bio rad i na pro mo ci ji Za vo da u ce li ni, s ob zi rom na to da je sve svo je ak ci je spro vodi la sa iz u zet nom ose tlji vo šću za oso be ne ar hi tek ton ske od li ke zgrade Za vo da u ce li ni i njen po lo žaj u gra du. Po red stu dentskih po stav ki, iz dvo ji će mo zna čaj ne iz lo žbe Udru že nja li kov nih stva ra la ca Šap ca, Li kov ne ra di o ni ce za de cu, na iv nih sli ka ra iz Uz di na, iz lo žbu scen skih lut ki Vi še ško le za obra zo va nje vaspi ta ča, grup nu iz lo žbu u okvi ru ma ni fe sta ci je Bel gra de de sign we ek. To me tre ba do da ti i pr ve prak tič ne po stup ke ko ji su otkri va li te žnju ko le gi ni ce Ga vri lov da pro stor Ga le ri je Za vo da, du go go di na na me njen iz la gač koj prak si, pre ra ste u di na mičan pro stor pro duk ci je i re cep ci je sa vre me ne umet no sti, me sto otvo re ne di sku si je sa mla dim umet ni ci ma o nji ho vom ra du, o si ste mu tr ži šta, o od no su i ulo zi sa vre me ne umet no sti u dru štvenom kon tek stu, sa me di ji ma, sa dru gim ga le ri ja ma sa oči glednim ci ljem po bolj ša nja ga le rij skog si ste ma gra da Be o gra da i Re publi ke Sr bi je. Po sve će ni ču va nju uspo me ne na plod nu sa rad nju i iskre no prija telj stvo sa na šom dra gom ko le gi ni com, za hval ni za sve što je uči ni la u svom pro fe si o nal nom i dru štve nom ra du, že li mo da is ka že mo du bo ku sa gla snost sa ose ća njem iz ra že nim u svo jevr snom ese ju, pod na slo vom Mir na ga le ri ja, ko ji je av gusta 2012. go di ne, po vo dom svo je iz lo žbe u Ga le ri ji Za vo da, napisala Lju bi ca Ra do vić: 368
IN MEMORIAM Mirna galerija. Tako sam nazvala ovu galeriju Zavoda za prou ča va nje kul tur nog raz vit ka, ga le ri ju u uskoj uli ci, skrajnu tu, na pa di ni gra da ka oba li Du na va ali sa iz la zom na terasu i sa najstari jim ve nja kom, naj sta ri jom vi no vom lo zom u Beogradu... Otvo re nost ka te ra si, ve nja ku, za Mir nu ni je zna či la uki da nje važnih iz lo žbe nih po vr ši na, sma nji va nje iona ko ma log iz lo žbenog prostora, bi la je ga ran ci ja nje go vog li kov nog, pro stor nog bogatstva i nada sve jav ni znak sve srd nog go sto prim stva. Za ini ci ja ci ju, sve je tu! I ve li ka vo da i vi no, i mir dor ćol skih dvo ri šta. A me ne odav no op se da ju mo ti vi Ele u sin skih mi ste ri ja, uvek se ra du jem no vom su sre tu sa ras ko šnim sa dr ža ji ma fi gu ra Demetre, Per se fo ne... Bi lo je pri rod no da u od lu či va nju o ter minu iz lo žbe sa Mir nom, uz ča šu vi na, naš iz bor pad ne na vre me u ra spo nu av gust sep tem bar, pri bli žno vre me odr ža va nja mi steri ja u sta roj Grč koj. U me ni kao re dov nom iz la ga ču, Mir na je na zre la mo guć nost za svoj bla gi li kov no-dru štve ni eks pe ri ment. Po do go vo ru, iz lo žba bi uvek ob u hva ta la sa mo pro duk ci ju teku će go di ne, ne bi bi lo pla ni ra no una pred šta će se iz lo ži ti i bi la bi svo je vr sni po zdrav sli kar skom me di ju, ta kvom ka kav je, ate ljer ski do stup nom. Ve se li lo nas je da mi sli mo ka ko su nas sin hro ni ci te ti aka uzal nih po ja va vo di li u ono što smo, bez ob zi ra na skrom nost, nazva li, na rav no uz ča šu vi na, umet nič ki pro je kat. Ovo je de se ta go di na ka ko na kra ju le ta po ka zu jem ono što svako dnev no ra dim u ate ljeu. To je pri vi le gi ja ko ja de lu je na me ne oslo ba đa ju će i in spi ra tiv no. Mir nin bo gat, ali za di vlju ju će stalo žen, raz lo žan i me di ta ti van duh na to pio je pro stor ove ga le rije, omo gu ćio mi je da ne ti pič nu otvo re nost tog pro sto ra pri mim pu nim sr cem, kao deo na šeg za jed nič kog ži vo ta, a da dra mu izla ga nja pre ve dem u mir su sre ta sa pri ja te lji ma. U Beogradu, decembra 2012. go di ne Kolege iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka 369
IN MEMORIAM Mirna Gavrilov (1952 2012) 370
UPUTSTVO RADOVI ZA ČA SO PIS KULTURA UPUT STVO Ča so pis Kul tu ra je na uč ni ča so pis, re gi stro van u Mi ni starstvu prosvete, na u ke i tehnološkog razvoja Re pu bli ke Sr bi je pod ozna kom M51, što zna či da sva ki struč ni tek st ob ja vlje n u časopi su ostva ru je 3 bo da. 1. Rad se pre da je u sle de ćem ob li ku: 1.1. sni mljen nа CD sa is pi sa nim ime nom i pre zi me nom аutora na sa mom CD-u; 1.2. pu tem USB ure đa ja; 1.3. sla njem nа e-mail adre su ča so pi sa:kultura@zaprokul.org.rs 2. Svaki tekst treba da sadrži: 2.1. Word fajl sa оsnovnim tek stom, na po me na ma, ključ nim reči ma (4 dо 6 re či nа srp skom i 4 do 6 re či nа en gle skom јeziku) i sažetkom nа srp skom јeziku (do 150 re či). Fajl ime no va ti nа sle de ći na čin: ime i pre zi me auto ra, na slov de la. 2.2.Word fajl sa na slo vom tek sta i re zi me om (Abstract) na engle skom je zi ku (do 300 re či). Fajl ime no va ti na sle de ći na čin: ime i pre zi me, Abstract. 2.3. Word fajl sa spi skom ilu stra ci ja (ako ih ima) sa naznačenim me sti ma na ko ja bi tre ba lo da do đu ilu stra ci je. Pri ma ju se samo cr no-be le ilu stra ci je ili ko je su pre po zna tlji ve ka da se od štampaju u cr no-be lom for ma tu (do 10). Oba ve zno navesti poreklo ilustraci ja. Fajl ime no va ti na sle de ći na čin: ime i prezime, ilustra ci je. 2.4. Fol der sa ilu stra tiv nim pri lo zi ma. Fo to gra fi je ime no va ti na sle de ći na čin: 01sli ka.jpg, 02sli ka.jpg itd. Rezolucija slika 300 dpi. Ta be le na pra vlje ne u MS Word-u i MS Ex cel-u ime no va ti na sle de ći na čin: 01ta be la, 02ta be la itd. 371
UPUTSTVO 2.5. Po dat ke o auto ru tek sta. 3. Op šte od red ni ce 3.1. Tekst pi san la ti ni com se pre da je u doc for ma tu pro gra ma Mic ro soft Word pro gram skog pa ke ta 97 ili no vi jeg. Font tre ba da bu de Ti mes New Ro man, ve li či ne 12, pro re da Sin gle. 3.2. Na sre di ni sta vi ti na slov, po tom sažetak na srp skom i ključne re či na srp skom i na en gle skom je zi ku. 3.3. Tekst treba obavezno da sadrži spisak literature. 3.4. Na ziv i broj pro jek ta, od no sno na ziv pro gra ma u okviru koga je čla nak na stao, kao i na ziv in sti tu ci je ko ja je fi nan sirala projekat ili pro gram tre ba da se na ve de u pr voj na po me nifusnoti. 3.5. Ka da se pr vi put na vo di stra no ime u tek stu u za gra di tre ba da se sta vi ime is pi sa no u ori gi na lu; ka da se sle de ći put po minje isto ime u na stav ku tek sta tre ba da bu de do sled no, isto vet no tran skri bo va no bez po mi nja nja u ori gi na lu. 3.6. Kod na vo đe nja stra nih iz ra za pre vod tre ba da se sta vi u odgo va ra ju ćoj na po me ni-fu sno ti. 3.7. Tekst ne tre ba da pre la zi obim od 10 opi sa nih kom pju ter skih stra ni ca. 4. Na po me ne Na po me ne (fu sno te) se da ju na dnu sva ke stra ne. Nu me ra cija kon ti nu i ra no ide arap skim bro je vi ma od 1 pa na da lje i ide iza zna ka in ter punk ci je. Na po me ne tre ba da se ko ri ste ma nje za komen ta re, a vi še za na vo đe nje li te ra tu re; naj o bim ni ja napomena (fu sno ta) ne bi tre ba lo da pre la zi 100 re či. Si stem na vo đe nja u fusnotama i u spisku literature: 4.1. Mo no gra fi je: Pre zi me Ini ci jal., Na ziv mo no gra fi je (kur ziv), Me sto iz da nja godi na iz da nja, stra na. npr.: Ador no T. W., Fi lo zo fi ja no ve mu zi ke, Be o grad 1968, str. 60. 4.2 Pe ri o di ka: Pre zi me Ini ci jal., Na slov član ka, Na ziv ča so pi sa (kur ziv) broj ča so pi sa, Me sto iz da nja go di na iz da nja, stra na. npr.: Bu gar ski R., Se mi o tič ki pri stup mu zi ci, Kul tu ra br. 23, Beo grad 1973, str.146. 372
UPUTSTVO 4.3. Zbor ni ci, ak ta sa kon gre sa, lek si ko ni, reč ni ci i sl: Pre zi me Ini ci jal., Na slov član ka, u: Na slov (kur ziv), pri re dio-la/li Pre zi me Ini ci jal., Me sto iz da nja go di na iz da nja, stra na. npr.: Park R. E., Grad: pred lo zi za is tra ži va nje ljud skog ponašanja u grad skoj sre di ni, u: So ci o lo gi ja gra da, pri re dio Vujović S., Beo grad 1988, str. 150. *U slu ča ju iz da nja na stra nim je zi ci ma ume sto re či i, u i pri re dio-la-li uvek se ko ri ste en gle ski ter mi ni and, in odno sno ed. ili eds. (od edi tor-s) ako je vi še pri re đi va ča. npr.: Bru net R. and Fer ras R., Iden tité, in: Les mots de la géograp hie. Dic ti on na i re cri ti que, eds. Bru net R., Fer ras R. i Théry H., Mon pel li er Pa ris 1992. 4.4. Neo bja vlje ne ma gi star ske te ze i dok tor ske di ser ta ci je: Pre zi me Ini ci jal., Na ziv te ze ili di ser ta ci je (kur ziv), vr sta ra da (ma gi star ska te za ili dok tor ska di ser ta ci ja), na ziv fa kul te ta gde je od bra nje na, na ziv od go va ra ju ćeg uni ver zi te ta, Me sto iz da nja go di na iz da nja, stra na. npr.: Cr no br nja A. N., Lux per pe tua sve tlost i sve tilj ke u kultovi ma na pro sto ru Gor nje Me zi je, ma gi star ski rad, Fi lozofski fakul tet, Uni ver zi tet u Be o gra du, Be o grad 2005, str. 130. 4.5. Tek sto vi iz dnev nih li sto va: Pre zi me Ini ci jal., Na slov tek sta, Na ziv dnev nog li sta (kur ziv), da tum i go di na, stra na. npr.: Ta tić D., Isti na o ne i ma ri ma, Po li ti ka, 18. jul 1998, str.15. *Ako je autor tek sta ne po znat sta vi ti ano nim. npr.: Ano nim, Šta mi sle na ši ar hi tek ti o sa vre me noj ar hi tek tu ri, Vre me, 13. XI 1938. 4.6. Isti se rad u po nov nom ne po sred nom ci ti ra nju skra ću je latin skom re či Ibid. npr.: 33 Bu gar ski R., Se mi o tič ki pri stup mu zi ci, Kul tu ra br. 23, Be o grad 1973, str.147. 34 Ibid., str. 148. 4.7. Isti rad se u po nov nom ci ti ra nju na ne kom dru gom me stu u tek stu (do dve stra ne uda lje nom od pret hod ne fu sno te) skra ću je sa op. cit. npr.: 40 Bu gar ski R., op. cit., str. 149. 4.8. In ter net iz da nja ci ti ra ti na sle de ći na čin: autor tek sta (ako je na ve den), na ziv in ter net iz da nja, da tum po sta vlja nja ili poslednje 373
UPUTSTVO iz me ne (up da te) saj ta (ako je na ve den), da tum ko ri šće nja saj ta, pu na pu ta nja do ci ti ra ne stra ne. npr.: Ro se M., Mo re on Bo snian Pyra mids, 27. ju ne 2004., 18. july 2006., http://www.ar cha e olgy.org/on li ne/fe a tu res/ osmanagic/up da te.html 5. Po da ci o auto ru tek sta: Ime i pre zi me auto ra Go di na ro đe nja (po treb no ra di uvi da u na uč ni rad od re đe nog auto ra u cen tral noj ba zi po da ta ka Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je i u skla du sa tim od re đi va nja UDK bro ja član ka u ča so pi su): Adre sa Te le fon Mo bil ni te le fon E-mail Na ziv usta no ve auto ra - afi li ja ci ja (na vo di se pun, zva nič ni na ziv i se di šte usta no ve u ko joj je autor za po slen ili na ziv usta no ve u ko joj je autor oba vio is tra ži va nje. U slo že nim or ga ni za ci ja ma na vo di se ukup na hi je rar hi ja; na pri mer: Uni ver zi tet u Be o gra du, Fi lo zof ski fa kul tet Ode lje nje za so ci o lo gi ju, Be o grad) 374
CONTENTS (LACK OF) CULTURE Editors Divna Vuksanović PhD and Dragan Ćalović PhD Divna Vuksanović and Dragan Ćalović EDITOR S NOTE 11 Vesna Đukić LIVING WITHOUT CULTURE: THE MEDIA AND CULTURAL POLITICS IN SERBIA 12 Tatjana Milivojević CULTURE AND HAPPINESS 26 Dragan Ćalović CULTURE OF MEDIA OCULARCENTRISM 49 Biljana Ðorović CYBERNETIC EUGENICS: CULTURE IN THE BERMUDA TRIANGLE AND THE DISAPPEARANCE OF MAN 62 Miroslav Vićentijević THE CULTURE OF VIRTUAL (UN)REALITY 81 Divna Vuksanović QUOTES PHENOMENON AS A SYMPTOM OF THE LACK OF (CRITICAL) REFLECTION ON THE FACEBOOK SOCIAL NETWORK 89 Katarina Šmakić (LACK OF) CULTURE IN DIGITAL AGE 99 Angelina Milosavljević GALATEO ON MANNERS. THE RULES OF CIVILITY BY GIOVANNI DELLA CASA, 1558 110 Boris Milosavljević THE CONCEPTS OF THE CULTURAL MODEL AND THE SEMI-INTELLECTUAL 127 Marko Stamenković READING THE AMBASSADORS: FUNDAMENTAL NARCISSISM, SUBJECT ANNULMENT, AND YET ANOTHER SKETCH FOR A SELF-DESTRUCTIVE FUNCTION OF THE GAZE 144 375
CONTENTS Sanja Domazet THE MEASURE OF CULTURE IN CULTURAL SECTIONS 172 Dejana Prnjat MUSEUMS AND ETHICS: ROBBYNG THE PAST 185 Ljiljana Manić, Nataša Simeunović Bajić and Marija Aleksić STUDENTS PERCEPTION OF THE ROLE OF CULTURE AND CULTURAL HERITAGE IN FORMING OF THE NATIONAL BRAND 194 Zorica Stanisavljević Petrović, Vladeta Radović and Aleksandra Ivanović MEDIA LITERACY AND CULTURE OF THE PRIMARY SCHOOL PUPILS IN NIŠ 210 Vladimir Kolarić CULTURE BETWEEN THE WAR OF SPIRIT AND THE SPIRIT OF WAR 235 Violeta Cvetkovska Ocokoljić and Tatjana Cvetkovski GARBAGE COLLECTORS AND/OR ARTISTS: IS IDOLATRY OF WASTE UNCULTURED 247 Lana Pavlović Aleksić ON HOSPITALITY AND INNOVATION 261 STUDIES Milena Dragićević Šešić CULTURE AFTER CIVIL WARS AND DESTRUCTION OF VALUES: CAMBODIA RESEARCH DIARY 289 Tatjana Vulić, Marija Vujović i Anka Mihajlov Prokopović CULTURE AS A SEGMENT OF THE PROGRAM OF TV BELGRADE PUBLIC MEDIA SERVICE OF SERBIA 328 Aleksandar Prnjat SELF-INTEREST AND MORAL MOTIVATIONS OF BELIEVERS 340 CRITIQUES Aleksandra Đuričić CHOCOLATE OR SEARCH FOR CONSOLATION 351 376
CONTENTS IN MEMORIAM IN MEMORIAM: THE ACTOR PETAR KRALJ 363 IN MEMORIAM: MIRNA GAVRILOV 367 CONTENTS 375 377
378