00.qxd

Слични документи
IErica_ActsUp_paged.qxd

OVAKO SREDWI VEK Marko Popovi} VLADARSKI I VLASTEOSKI DVOR U SREDWEM VEKU

03.qxd

Bilten pdf

Bo`idar Stojanovi}* PRIMENA ZA[TITNIH ODSTOJAWA OKO OPASNIH POSTROJEWA U URBANISTI^KIM I PROSTORNIM PLANOVIMA Urbanizam i prostorno planirawe Rezime P

по пла ве, ко ја је Од лу ком Вла де о уки да њу ван ред не си ту а ци је на де лу те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је ( Слу жбе ни гла сник РС, број

М И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би ле

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

Sluzbeni List Broj OK3_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Ж И ВО РА Д Н Е Д Е Љ КО ВИ Ћ Х Е ДО Н И ЗА М ШТА САМ МО ГАО Мо жда ни ка да не ћу са зна ти шта сам мо гао Да ура дим у жи во ту,

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ЗО РА Н КО С Т И Ћ А Р Х И В ЧО ВЈ ЕЧ НО СТ И ДУГ На д е ж д и Пре да мном ни шта не скри ва ти. Јер ја сам ду жан на шој дје ци п

Feng Shui za ljubav MONTAZA 3:Feng Shui_Love Int. Mech.qxd

Z A K O N O SUDSKIM VEŠTACIMA I. UVODNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi za obavljanje vešta enja, postupak imenovanja i razrešenja sudsk

ISSN X Билтен Градске општине Барајево БРОЈ Септембар У БАРАЈЕВУ ПРОС АВ ЕНА С АВА И ДАН ОПШТИНЕ ИЗ РАДА СКУПШТИНЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Presentation Title

Glava I - Glava Dokumentacija III - Iz ra da koju bi lan sa kontroliše uspe ha Poreska i naj češ će inspekcija Sadržaj greš ke Sadržaj 3 Predgovor 13

Sluzbeni glasnik Grada Poreca br

Sluzbeni List Broj OK05_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

Z A K O N

Ljubav mir cokolada prelom.pdf

PDF: Ђоковић помаже српску цркву у Француској, коју су подигли Руси (видео)

Kastelan.indb

Упорна кап која дуби камен

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju ( Slu žbe ni gla snik RS br. 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. aline ja 2.

Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Iracionalne jednaqine i nejednaqine Zlatko Lazovi 29. mart 2017.

Prelom broja indd

Microsoft Word - NULE FUNKCIJE I ZNAK FUNKCIJE.doc

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Д РА ГА Н ЈО ВА НО ВИ Ћ Д А Н И ЛОВ РЕ Ч И СТ РА Ш Н И Ј Е ОД ВЕ ЈА ВИ Ц Е ОПРА ШТА ЊЕ С МАЈ КОМ До ђе и к ме ни ста рост да ми у

broj47.qxd

ПРИ ЛОГ 1 1. ЗАХ ТЕ ВИ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди из чла на 3. овог пра вил ника про из во де се та ко да ис пу ња ва ју сле де ће зах те в

Nastavno-nau~nom ve}u Matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu Na sednici Nastavno-nau~nog ve}a Matemati~kog fakulteta odr`anoj 11 juna 2018 god

Д И В Н А ВУ К СА НО ВИ Ћ ИГРА 566 ИГРА Жу рио је. Тре ба ло је да пре тр чи, и то без ки шо бра на, ра сто јање од Рек то ра та до Град ске га ле ри

Layout 1

Dubravka Jovanovi}: NEOSTVARENI RATNI CIQEVI MIHAILOVI]A, KOLABORACIJA U SRBIJI Beograd, Str Pitawe kola

broj 052_Layout 1

SVI SMO POZVANI NA SVETOST

Kraljevo, grad u Srbiji qxd

zmijski STUB Džejson Gudvin Prevela Sanja Bošnjak

The Prince Becomes a Shepherd Serbian

Михаило Меденица: „А, шта бисмо с Косовом и да нам га врате?!“

8 2 upiti_izvjesca.indd

Microsoft Word - ASIMPTOTE FUNKCIJA.doc

Jasna Kellner

Razgovor 27

Pro log J a, Be a tri sa Sa voj ska, maj ka sam če ti ri kra lji ce. Ko ja dru ga že na u isto ri ji sve ta sme to za se be re ći? Ni jed na, tvr dim,

Р А З Г О В О Р ВАЛ ТЕР УГО МАИ ДО БРО РАС ПО ЛО Ж Е Н И П Е СИ М И СТА 138 Ра з го в ор в о д и л а Са ња Ми л и ћ Вал тер Уго Маи је умет нич ко име

Sluzbeni List Broj OK11_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

Bojenje karti iliti poučak o četiri boje Petar Mladinić, Zagreb Moj djed volio je igrati šah. Uvijek mi je znao zadati neki zanimljiv zadatak povezan

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. ali neja 2. St

Kvadratna jednaqina i funkcija 1. Odrediti sve n N takve da jednaqina x3 + 7x 2 9x + 1 x 2 bar jedno celobrojno rexee. = n ima 2. Ako za j-nu ax 2 +bx

Jesus the Great Teacher Serbian

Microsoft Word - van sj Zakon o privrednoj komori -B.doc

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

З А К О Н О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА 1 ДЕО ПРВИ 1 ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ПРЕДМЕТ ЗАКОНА Члан 1. Овим за ко ном уре ђу је се прав ни по ло жај при вред них дру шт

NASTANAK OPASNE SITUACIJE U SLUČAJU SUDARA VOZILA I PEŠAKA TITLE OF THE PAPER IN ENGLISH Milan Vujanić 1 ; Tijana Ivanisevic 2 ; Re zi me: Je dan od n

у ве ли кој по све ће но сти је зи ку, сте кла је сво је по бор ни ке ме ђу ком пет е н т н и ји м ч и т а о ц и м а, ш т о не с у м њи в о и м по н у

SL_LIST_05_2015

ERASMUS Bugarska, Plovdiv Za svoje ERASMUS putovanje boravio sam u Plovdivu. To je grad od stanovnika koji je idealan za boravak do pola godin

Prelom broja indd

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

ИСТОРИЈСКА ПОТРАГА СЛОБОДАН СТАНИШИЋ

Document2

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan

uvod2.qxd

Teorija skupova - blog.sake.ba

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ Предшколска установа Љубица Вребалов Пожаревац АВАНТУРА У АРХИВУ Сликовница 6 +

Simic.indb

Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр Vesna Nikoli}-Ristanovi} UDK: :344(4) Viktimolo{ko dru{tvo Srbije Pregledni rad Beo

A9R43B2.tmp

Bob frizure za svaki oblik lica

Образац - 1 УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ФАКУЛТЕТ: Филозофски ИЗВЈЕШТАЈ КОМИСИЈЕ о пријављеним кандидатима за избор наставника и сарадника у звање I. ПОДА

ТА ТЈА Н А ЈА Н КО ВИ Ћ ЗА ЕМИ СИ ЈУ РАЗ ГО ВО РИ С ПО ВО ДОМ 204 Мо гу да поч нем? Да? Да кле, пр во на шта по ми слим кад чу јем реч бом бар до ва њ

mama_ispravljeno.indd

Umece zivljenja_2008_OK.pdf

Н А РОД Н А С КУ П Ш Т И Н А 41 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим У К АЗ о про гла ше њу Закона о по т

Slide 1

qxd

16 ЧАС ОЛИМПИЈАДЕ ЈЕ КУЦНУО Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић

qxd

ХРОНИКЕ Изложба Нематеријално културно наслеђе Србије Пратећи стратегију систематског и континуираног рада на очувању нематеријалног културног наслеђа

STANI[A TUTWEVI] NACIONALNA SVIJEST I MUSLIMANA

GB 3 [27-31].qxd

Microsoft Word - KVADRATNA FUNKCIJA.doc

ISSN COBISS.SR-ID Београд, 11. децембар Година LXX број 134 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је динара С

Илустровала Милица Мастелица

Microsoft Word _Vipnet_komentar_BSA_final.doc

KonacnaCir.qxd

A9R32F1.tmp

untitled

UDK: 171/ FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXV (2), DOI: /FID N Originalan naučni rad Aleksandar Nikitović Institut za filozofiju i

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. ali neja 2. St

Наслов оригинала Guillaume Prévost, LE LIVRE DU TEMPS 3. Le CERCLE D OR Copyright Gallimard Jeunesse, 2008 За издање на српском језику Креативни цента

Knjiga 2.indd

ZAKON

ТМ Г. XX Бр. 3-4 Стр Ниш јул - децембар UDK :378 Prethodno saop{tewe Primqeno: Миленко Кундачина U~iteqski fakultet U

УДК: :34(497.11) Прегледни рад Жар ко Ан ђел ко вић Београд Пре драг Бла го је вић Београд Мар ко Ан ђел ко вић Сли јеп че вић Београд

_Werewolves_PRELIMS SCRIBO.indd

Jul-17 Avg-17 Sep-17 Okt-17 Nov-17 Dec-17 Jan-18 Feb-18 Mar-18 Apr-18 Maj-18 Jun-18 Jul-18 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 166/

Nika Ivana Medić 4. c Zadar je u srcu mome Danas je njegov rođendan, dan kad se samo o njemu priča. Danas je Dan grada Zadra. Star je grad bogate povi

Транскрипт:

203 UDK 821.163.41 : 929 Bo`ovi} G. 821.163.41 95.09 Bo`ovi} G. Dr Aleksandar Miqkovi} GRIGORIJE BO@OVI] U NA[OJ NACIONALNOJ KULTURI Ogled o zna~aju publicisti~kog i kwi`evnog dela Grigorija Bo`ovi}a za nau~na prou~avawa naroda i narodnog `ivota SA@ETAK: U ovom se ogledu razmatra kwi`evno i publicisti~ko stvarala{tvo Grigorija Bo`ovi}a sa stanovi{ta u kojoj meri ono obezbe uje faktografiju za antropogeografska, antropolo{ka (tj. rasne odlike), etnografska, etnopsiholo{ka, sociolo{ka i karakterolo{ka prou~avawa na{eg naroda koji `ivi u ovim krajevima koji su predmet wegovih kwi`evnih i publicisti~kih radova. Autor naro~ito analizuje wegove putopisne reporta`e Sa sedla i samara, Crte i reze, Po Drenici i druge, kao i pripovetke objavqene u Srpskoj kwi`evnoj zadruzi (Ro- ak) i u zbirkama pod naslovom Robqe zarobqeno i Neizmi{qeni likovi. Na osnovu pregleda i analiza publicisti~kih i kwi`evnih radova Grigorija Bo`ovi}a u ovom ogledu, mo`e se izvesti zakqu~ak da oni predstavqaju zna~ajnu nau~nu gra u, a i vi{e od toga, relevantnu za izu~avawe na{eg i drugih naroda na ovim balkanskim prostorima. KQU^NE RE^I: Grigorije Bo`ovi}; Putopisi i pripovetke kao nau~na gra- a; Patrijarhalne porodi~ne zadruge; Krvna osveta kod jednoplemenika razli~itih veroispovesti; Pleme Ku~i; Bi{evo; Drenica; Ibarski Kola{in; Ro`aj; Rogozna. Na{a dana{wa kwi`evna i kulturna javnost po~iwe ponovo da se interesuje za pripoveda~a i pubicistu Grigorija Bo`ovi}a (1880 1945). Wegovo ime, kwi`evno delo i nacionalni rad su vi{e decenija bili anatemisani od komunisti~ke vlasti u Srbiji, a srpski komunisti su samog Bo`ovi}a surovo likvidirali kao narodnog neprijateqa i saradnika okupatora. Time ne samo da su ispali okrutni i nepravedni prema ovom na- {em vrednom kwi`evniku i publicisti, nego su se ogre{ili i o srpski narod jer su svesno izbrisali wegov ogroman doprinos izgradwi i o~uvawu na{ih nacionalnih vrednosti i na{eg nacionalnog bogatstva. I ne samo na{ih nego i nacionalnih vrednosti i nacionalnog bogatstva drugih naroda sa kojima delimo ovo na{e balkansko tle. Zapravo, Bo`ovi} je jedan od retkih me u na{im kwi`evnicima i intelektualcima koji se hrabro uhvatio u ko{tac sa slo`enim pitawima na{ih me usobnih odnosa i me usobnog pro`imawa, uzimaju}i u obzir me{awe razli~itih antropolo-

204 {kih, ali i nacionalnih, verskih i drugih kulturnih elemenata na tlu na kojem je izraslo wegovo kwi`evno i publicisti~ko delo. Za Grigorija Bo`ovi}a se sme slobodno re}i da se svrstao me u na{e kwi`evne gorostase, ~iju stvarnu veli~inu novi nara{taji po~iwu iznova da otkrivaju. Bo`ovi}evo kwi`evno stvarawe nije jednozna~no. Wegovoj slo`enosti svakako doprinosi i wegova publicisti~ka delatnost, zapravo wegovi putopisni zapisi, ~ija vi{ezna~ajna vrednost jo{ uvek nije potpunije sagledana. Ovaj ogled nema pretenzija da ovo pitawe raspravi sistematski i iz svih wegovih aspekata. Naprotiv, napisan je esejisti~ki, to jest s prvenstvenom namerom da se ovo pitawe pokrene. Jer nema sumwe da je Bo`ovi} svojim kwi`evnim i publicisti~kim delom na{oj nauci dao izvanrednu antropogeografsku, antropolo{ku, sociolo{ku, etnografsku i karakterolo{ku gra u pored toga {to nam se svojim kwi`evnim stvarala{tvom predstavio i kao sna`an umetnik i pisac. Da bismo ilustrovali jedno od ovih zna~ewa wegovih radova sa stanovi{ta koje gore isti~emo, poslu`i}emo se, za po~etak, opisom arnautskih kula u Drenici na Kosovu. Napomiwemo da su Albanci jedan od onih naroda za koji nas je sudbina vezala da `ivimo zajedno. Zapravo, Bo`ovi}ev opis arnautskih kula u Drenici fakti~ki predstavqa izvanrednu gra u za etnografska izu~avawa stanovawa albanskog naroda i wegovog na~ina `ivota. ^ak i vi{e od toga. Kroz taj nas opis Bo- `ovi} upoznaje i sa nekim etnopsiholo{kim karakteristikama Albanaca koji `ive u granicama na{e dr`ave, a koji je, pored ostalog, do{ao do izraza u gradwi kula. Taj se opis nalazi u wegovim putopisnim zabele{kama pod naslovom Crte i reze 1. Da vidimo kako taj wegov opis izgleda. Do{ao je Bo`ovi} u selo Polu`a na granici tada{we Poqani~ke op- {tine, u ku}u svog prijateqa Rama Istoka, koji je nedavno pre toga umro. Do{ao je kod wegovih sinova, i to sa sasvim odre enom namerom da u samom sredi{tu sabere utiske za opis dreni~ke kule, koja je ve} postala obrazac arnautskih stani{ta. Posmatram Istokovu kulu i avliju kako se to u pesmi ka`e. Upravo preda mnom behu dve kule i dve avlije: jedna za ~eqad sa svima seqa~kim potrebama, a druga za goste, u ~ijem su dvori{tu samo ambari i ko{evi za kukuruz. Ograda je visoko ispleteni plot od jasenovog pru}a, jaka i lepa rukotvorina, pokriveni ozgo gusto nabivenim crnim trnom, kroz koji izbija o{tro za{iqeno sr~evo koqe. Takav krov ~uva i plot od ki{e i ku}u od neprijateqa. Nema arnautske ku- }e da ovako nije ogra ena, ako ve} ne i kamenim zidom. Iza dvori{ta je slabije ogra en vo}wak, gumno i kotar za slamu i seno. Daqe su wive i zabrani. Na avliji su uvek po dvoja vrata, velika i mala, uvek zatvorena i zasovni~ena. To Arnautin nikad ne zaboravqa. (...) Kad Arnautin pre e preko praga, ho}e da je bezbedan kao u pravoj tvr avi, ho}e bezbri`no da po~iva. Iako u ovoj naizgled vi{e impresionisti~koj slici ve} ima opisa onih op{tih elemenata koji su karakteristi~ni za arnautske kule ne sa- 1 Beograd, 1928, s. 139 146.

mo u Drenici nego i na celom prostoru Kosova i Metohije kao i Severne Albanije, pravi etnografski opis, koji je interesantan specijalno sa stanovi{ta ove nauke, dolazi tek posle ovog teksta. I taj opis on daje s pa`wom usredsre enom na sve relevantne detaqe, kao da ga je pisao neki etnograf i etnopsiholog, a ne putopisac sa prevashodno kwi`evnim pretenzijama. Bo`ovi} po~iwe od toga {to opisuje kako kula izgleda spoqa i, s tim u vezi, govori o materijalu od kojeg je gra ena, a zatim pi{e o ulaznim vratima i pu{karnicama. Sve to on dovodi u vezu sa psihologijom Arnauta koji su te kule gradili da bi u wima `iveli. Osobito lep izgled daju (...) guste zasvo ene pu{karnice s lica na gorwem podu. One su obi~no od druk~ijega kamena nego zidovi (...). Samo ako lep{e zagleda{ u predwi zid, vide}e{ jedva osetne pu{karnice iznad i oko vrata, koje je neimar tako razmerio da kroz wih bri{e pu{ka, po~ev{i od ku}wega praga pa celo poqe unapred dokle mo`e da doturi. Ho}e Arnautin da se brani; jo{ boqe, `eli da ga ne iznenadi ni onaj koji mu je prag zakora~io. Prvi sprat je gotovo u svakoj kuli topli podrum, staja za gostinske kowe ili doma}inove volove; voli Arnautin da mu je sve pred o~ima i u tvrdom zidu. A kad je zavr{io sa opisom kule spoqa i prizemqa, Bo`ovi} prelazi na daqe opisivawe wene unutra{wosti, kada se drvenim stubama popne na prvi sprat i stupi u predsobqe ili divananu. Ono se pru`a s jednog do drugog kraja ispred odaje, koju Arnauti isto tako zovu kulom. U jednom uglu divanane je letwi oxak za pe~ewe kave, a pored celog zida {iroka polica na kojoj se mo`e spavati. Na toj se polici ~uvaju prostirke i pokriva~i za goste: du{eci i ovnujske ko`e, sexade, jorgani i {arenice. Tu je negde prislowena i sovra. To je sav name{taj. Kule su mahom okrenute jugu, tako da je glavna odaja sa svojim nevelikim prozorima okrenuta istoku. Re e je obratno. Na kraju dolazi opis glavne odaje koju, kako rekosmo, Albanci obi~no zovu kulom, kao i celu gra evinu. Kad se iz predsobqa ulazi u ovu prostoriju, ogwi{te ili oxak nalazi se pravo prema vratima. Ova su ogwi{ta, kako veli Bo- `ovi}, sre}a i za goste i za doma}ine. Kako su te odaje uvek pune, kako se u wima sedi i spava i ru~ava, kako Arnauti mnogo pu{e i ne znaju mnogo za na~elo provetravawa oni bi se ugu{ili da im nisu ovi oxaci. (...) Duvanski se dim ne uspire u sobi; oxak ga vu~e kao i svako drugo nezgodno isparavawe i zadah. Imaju razlog Arnauti {to oxak uzimqu za simvol svoje ku}e. Da je ogwi{te bitan, su{tinski deo u ure ewu prostora za stanovawe Albanaca uzima i poznati prou~avalac narodnog `ivota Albanaca Franc baron Nop~a. 2 Ali ovim Bo`ovi} jo{ ne zavr{ava opisivawe glavne odaje kule. On nas informi{e i o izgledu odaje, o podu, prostirkama i pokriva~ima na wemu, kao i o funkcionalnom rasporedu stvari u sobi. Evo tog opisa prostorije kada se od vrata krene ka oxaku: S krajeva oxaka pa gotovo do vrata uporedno su pru`ene dve 2 Videti: Dr. Franz baron Nopcsa: Albanien, Bauten, Trachten und Geraete Nordalbaniens, Berlin und Leipzig 1925, s. 76. Me utim, vredno je uporediti Bo`ovi}ev tekst sa tekstom Franca barona Nop~e kada su u pitawu i ostale gra evinske i druge karakteristike arnautskih kula, na primer karakteristike s obzirom na stanovawe u wima i dr. 205

206 zakovane za pod gredice, tako da izme u wih ostaje {irok koliko oxak prolaz. Do tih gredica s obe strane odaje je prostira~: tanak sloj sena ili slame, ozgo kostrutna ~erga, a po ovoj {arenice ili sexade. Pokraj zida su jastuci slamom ili vunom napuweni. Pod je ispod prostira~a olepqen smonicom, a onaj prolaz obi~no poplo~an ugla~anim i {irokim plo~ama. Prolazom se mo`e i}i u obu}i, no krajwe je nevaspitawe i nepa`wa prema doma}inu zgaziti mu na prostira~ obuvenom nogom. Pored oxaka su dva zatvorena udubqewa u zidu: tamo doma}in ~uva pribor za kavu, {e}er i duvan, poresku kwi`icu i objavu za pu{ku. Jedan mali prostor pokraj vrata je nezastrven da bi se tu qudi mogli izuti i umiti ruke. Tu su i kr~azi za vodu i mangal za `ar. S jedne i druge strane su od vrata ve{alice za pu{ke i ogrta~e. Na desnom zidu visi veliki ~ibuk, gusle i tambure. Gdegod mogu se videti i brojanice. Ni{ta vi{e u toj odaji nema. Tavani su na odajama mahom od dasaka ili {indre, uvek lepo izra eni i ukra{eni. Arnautinu je ponos da mu se odaja pohvali. Opis koji se nalazi u kwizi Franca barona Nop~e, na koji smo se gore pozvali, prili~no se podudara sa opisom koji se nalazi kod Bo`ovi- }a. Samo {to je Nop~in opis sa vi{e detaqa, a i materijal koji je obuhvatio svojim istra`ivawima je sa mnogo {ireg podru~ja, to jest sa prostora cele Severne Albanije. Uz to, kod Nop~e je ovaj opis propra}en mnogobrojnim i izvanrednim ilustracijama. Sve je ovo razumqivo kada se zna da je Nop~a svoju kwigu pisao upravo da bude etnografska studija, dok Bo`ovi}ev opis nema drugih pretenzija do da bude samo putopisni zapis koji }e biti objavqen u beogradskom dnevnom listu Politika. Ovo {to smo rekli upore uju}i Bo`ovi}a i barona Nop~u va`i i za onaj deo teksta kad Franc baron Nop~a opisuje kule Albanaca i sa spoqne strane. Jednom re~ju, Bo`ovi} je u ovom odeqku svojih putopisnih zabele`aka, kao kakav savestan i marqiv Bogi{i}ev ili Cviji}ev izvestilac, sakupio i prezentovao materijal za dubqa etnografska prou~avawa stanovawa i `ivota u kulama Albanaca koji nastawuju jugozapadni deo teritorije dana- {we Srbije. Oni koji su ~itali kwigu o Cincarima Du{ana J. Popovi}a seti}e se da se za opis fizi~kog izgleda i fizi~kih osobina Cincara autor poslu`io navodima odnosnih mesta iz pripovetke Stevana Sremca Kir Geras. I zaista se mo`e re}i da se Popovi} pokazao veoma visprenim {to je tako postupio. Jer te{ko da bi ta~nije i boqe mogao da opi{e fizi- ~ki izgled Cincara od pisca kakav je bio Stevan Sremac. Sremac ne samo da je umeo da odli~no zapa`a nego i da da ta~an, precizan i slikovit opis onoga {to je zapazio. I upravo se za Sremca mo`e re}i da je bio velik majstor u tome. Me utim, pored Sremca, u na{oj je kwi`evnosti bilo jo{ pisaca koji su umeli da uo~e poneki lik ili bilo {ta drugo i da majstorski naslikaju to {to su videli. Takav je, pored Sremca, bio i Milan \. Mili}evi}, ali i jo{ neki. Jedan od takvih pisaca bio je nesumwivo i Grigorije Bo`ovi}. I kao {to je Srem~eva pripovetka Kir Geras poslu`ila Du{anu J. Popovi}u za sociolo{ku i antropolo{ku

studiju o Cincarima, tako bi i Bo`ovi}emo publicisti~ko delo moglo da poslu`i za antropolo{ka, etnografska i etnopsiholo{ka prou~avawa onih delova na{eg naroda o kojima je pisao, tim vi{e {to likovi sa kojima se u wima sre}emo nisu izmi{qeni nego uzeti iz stvarnog `ivota. ^ak im ~esto nije ni imena mewao, jer je namerno hteo da ~itaocima prika`e qude i `ivot koji stvarno postoje ili su postojali. Koliko je Bo`ovi} u svojim zapa`awima u pogledu antropolo{kih osobina stanovnika u krajevima koji su bili predmet wegovih putopisa- ~kih bele`aka bio precizan i kolika je bila wegova sposobnost razlu~ivawa najboqe se mo`e pokazati na nekoliko primera koje }emo ovde navesti. U reporta`ama koje je objavio u kwizi pod naslovom Sa sedla i samara pi{e, izme u ostalog, i o nekada ~uvenom [emsi-pa{i, koji je bio ne samo rodom iz Bi{eva, nego je i nekoliko generacija wegovih predaka iz tog kraja (ina~e, Bi{evo se nalazi u predelu planine Rogozne). Bo`ovi} je i li~no video [emsi-pa{u i desio se u Bitoqu upravo onog dana kada je na wega izvr{io atentat jedan mlad turski oficir, koji je pripadao Mlado-Turcima. Uzgred da napomenemo da je ubistvom [emsi-pa{e u Turskom carstvu otpo~eo mladoturski prevrat. Evo kako je Bo`ovi} naslikao [emsi-pa{u: [emsi Pa{a bio je sna`na, nevisoka pojava. Ple- }at, lepo srezane glave, plav i plavih kao nebo o~iju, neobi~no beo, a opet krupnih poteza gor{tak. U Bi{evu i Bihoru video sam sad takav obrazac. I ranije samo u odse~enim udolinama Rogozne. Ne{to odudara od dinarskoga obli~ja, jer lice nije ni tako dugo ni toliko o{tro. Ima vi- {e ~isto slovenskoga u sebi, a malo keltskoga ili ilirskoga. Takvi su mahom starinci i razlikuje se i od Vasojevi}a i od Pe{teraca. Mislim da je Pa{a bio najneposredniji potomak onih Ri ana koji su kao jezgro nekad dali Ku~e. Jer sam utvrdio da je [emsi Pa{a Ku~ i da su se wegovi stari kao pravoslavni naselili ovde ravno pre sto {esdeset i sedam godina. Kao Bo{wak, [emsi-pa{a nije voleo Arnaute i znao je da prema wima bude nemilosrdan i okrutan. I ovaj podatak je tako e Bo`ovi}u poslu`io kao neka vrsta dokaza koji je navodio na zakqu~ak da je [emsi-pa{a pripadao narodu kojem su Arnauti tradicionalno bili neprijateqi. Ali Bo`ovi} se ne zaustavqa na opisivawu pojedinaca kao nosilaca nacionalnih, odnosno, ta~nije, rasnih odlika 3 u nekim delovima na{eg naroda. On zna da sa ovog stanovi{ta naslika i kompleksnije socijalne sredine. Pogledajmo, na primer, kako je antropolo{ki i antropogeografski prikazao stanovni{tvo Ro`aja. Ro`aje se, pi{e Bo`ovi}, upravo zvalo Trgovi{te. Slu`beno su ga i Turci tako zvali. Muslimani i danas 4 radije izgovaraju Trgovi{te, dok Srbi Ro`aje. Pri~ali su mi me{tani da su ovu svoju stanicu nekad Rimqani (oni ka`u Latini 5 ) tako prozvali 3 U Cviji}evom smislu. 4 Kwiga Sa sedla i samara objavqena je 1930. godine. 5 Bi}e da je ovo oma{ka, jer je Latinima u unutra{wosti Balkanskog poluostrva narod obi~no nazivao katolike iz zapadnih krajeva, a naro~ito Dubrov~ane; odnosno dubrova- ~ke trgovce, po{to nikako nije mogu}e da se u narodnoj svesti moglo sa~uvati bilo kakvo se}awe na deleke Rimqane i wihovo doba. 207

208 po mnogim divqim ru`ama, koje ovde rastu. Gradi} je iskqu~ivo muslimansko naseqe. Jedva se sad osim ~inovnika na e po kakav naseqenik. Nema sumwe da je ovde bilo i Turaka. Ili su izumrli ili se nekud iselili. Sad ih nema, kao ni dubokih starinaca. Najstarije porodice ovde nastawene ne mogu izbrojati ni punih dvesta godina. To je jama~no i doba obnove Ro`aja. Na celoj levoj obali Ibra su Ku~i, jedno ogromno potur~eno bratstvo, a na desnoj mawi, mnogo mawi deo, koji vodi poreklo od Klimenta. Pored wih su i naseqenici sa sela, istur~eni nekad kao i ovi, ali se po izgledu mo`e poznati da su starinci. Ku~i ne kriju svoje poreklo, znadu za svoje bratstvenike, i pravoslavne i muhamedance, po ovom kraju. Ta~no znaju i godinu svojega potur~ivawa. Dok oni na desnoj strani reke vole da tvrde da su Arnauti, iako je danas ve} utvr eno da Klimente mo`emo i mi prisvajati. U najmawu ruku taj je fis me{avan; u wemu ima i srpske i arbana{ke krvi. Po majstorstvu kojim se u ovom odlomku opisuje sastav stanovni{tva Ro`aja sa etnografskog i karakterolo{kog stanovi{ta te{ko da bi se sa Bo`ovi}em mogao meriti ijedan Cviji}ev saradnik na zborniku Naseqa i poreklo stanovni{tva. Ovaj Bo`ovi}ev opis Ro`aja ve} sam za sebe predstavqa pravo remek-delo. Wegova je slika antropogeografske i etnografske situacije ovog mesta izvanredno pregledna i jasna; uostalom, sasvim u duhu Cviji}evih antropogeografskih i antrpolo{kih istra`ivawa Ṅa osnovu dosada{wih primera koje smo naveli moglo bi se pomisliti da se Bo`ovi} usredsredio uglavnom na opisivawe muslimanskog stanovni{tva tih krajeva. Istina, ono je tamo u ve}ini i mo`da se zbog toga mo`e ste}i utisak da on o muhamedancima pi{e nesrazmerno vi{e. Me utim, ovakav bi zakqu~ak bio pogre{an. Srpski pravoslavni `ivaq zanimao ga je isto toliko koliko i muslimanski, ako ne i vi{e od muslimanskog, tim pre {to se ni taj `ivaq po svojim nacionalnim, pa i rasnim korenima nije razlikovao od tamo{wih muslimana bar kada je u pitawu bilo starina~ko stanovni{tvo. I, kao {to je reqefno i sna`nim potezima naslikao [emsi-pa{u, na isti je na~in opisao i pravoslavnog popa Jerotija Krsmanovi}a iz Vojkovi}a sa Rogozne. Evo tog opisa. Kada je jednom prilikom tokom svog putovawa po Rogozni svratio kod popa Jerotija da se odmori, a i dok mu ne pro e neka groznica koja ga je bila iznenadno napala, wegov je doma}in ve} bio prevalio osamdesetu godinu `ivota. U zabitom planinskom seocetu usred Rogozne popova je ku}a jedina bila pokrivena }eramidom, dok su sve ostale bile pokrivene slamom ili {indrom. I kada je iscrpqenog od groznice i umornog gosta, kojeg je odavno poznavao, uveo u ku}u i posadio ga na trono`ni stolac sa naslonom i mekim jastukom, pop Jerotije se, kako Bo`ovi} opisuje tu scenu, uspravi da po obi~aju jo{ jednom upita za zdravqe i izrekne sna`nu dobrodo{licu. [teta je {to tu dobrodo{licu Bo`ovi} nije zapisao. Ali je zato dao izvanredan ne samo umetni~ki nego i faktografski por-

tret popa Jerotija kao tipi~nog rasnog predstavnika naroda tog kraja. Po liku su{ta slika prote Matije Nenadovi}a. Onaka brada, onako na ma- arski na~in rastr{eni sasvim beli brkovi. Lice dugo i {iroko, obrve kao nastre{nice. Na glavi mesto ranije omr~enoga }ulava sa crnom {amijom oko wega {ubara, samo ga novo vreme nagnalo da na vratu prese- ~e staru popovsku pletenicu. To je jedino dopustio sebi od svega {to rade novi popovi. Na ogromnoj snazi starinske crne ~ak{ire, mr~an pojas, mintan od crna satina i guw rogo`wanski, onaj stari popovski, kakvoga vi{e nema ni na Rogoznu. U opancima je, ali nekako ozbiqnim, otmenim, neseqa~kim, popovskim. (...) Sna`an je kao litica na kojoj je prema wegovoj ku}i Jela~, razma{ist kao orlu{ina. Posledwi predstavnik one povorke koja je u kwizi sricala, ali po dubravama narodu plameno besedila da je carsko koleno i da }e mu carstvo neminovno do}i. Da primetimo uzgred da Bo`ovi} o popu Jerotiju Krsmanovi}u pi{e i u narednoj reporta`i pod naslovom Za robovawa, a imenom ga spomiwe i u slede}oj (pod naslovom Gredom). Reporta`a Za robovawa je u stvari pri~a popa Jerotija o te{kim danima i mukama koje je propatio od nekog Ferad-bega Drage i drugih lokalnih muslimana u vreme austro-ugarske okupacije tih krajeva u Prvom svetskom ratu. Da nam Bo`ovi} nije ovako sna`no i slikovito predstavio popa Jerotija Krsmanovi}a sa Rogozne, ko bi od nas iz dana{weg vremena mogao da stvori sliku kako su stvarno izgledali na{i sve{tenici pod Turcima. No, popa Jerotija je Bo`ovi} naslikao i kao predstavnika sve{teni~kog stale`a u na{em narodu iz krajeva o kojima pi{e. Naslikao ga je po fizi~kom i psihi~kom obli~ju (to jest po antropolo{kim, rasnim odlikama), po odevawu (onom svakodnevnom) i po frizuri. Najzad, popa Jerotija je Bo`ovi} prikazao i kao zato~nika svog poziva. U stvari, dao nam je wegov antropolo{ki, etnografski i karakterolo{ki portret. 6 Ali pop Jerotije nije u wegovim putopisima izuzetak. Tu je ~itava galerija likova iz naroda toga kraja: rogo`wanski i kola{inski 7 glavari, istaknuti predstavnici narodni i doma}ini. Tu je, na primer, Josif Jani} iz Brwaka ili wegov drugar i me{tanin koji je sebe prozvao Dilberaga Quti} ; tu je najzad i Milan, wegov ro ak i wegov verni i neumorni pratilac na ovim putovawima. Sav taj pravoslavni srpski narod naslikao je Bo`ovi} kao na fotografskom snimku ili, mo`da, kao Titelbah ili Paja Jovanovi} u svojim slikarskim radovima. ^italac koji ~ita ove reporta`e ne mo`e da se otme utisku da glavni razlog {to su napisane nije u tome da bi se izlo`ili faktografski podaci o narodu i krajevima o kojima pi{e. Wega je pre svega podsticala sna`na voqa da ~itaoca odu{evi i ponese, da u wemu stvori odre eno mi- {qewe i raspolo`ewe prema tim qudima. Bo`ovi}, koji je dobrim delom intelektualno stasao na narodnoj epici i ~istom narodnom govoru svog 6 Karakterolo{ki u smislu kako je karakterologiju shvatao Vladimir Dvornikovi} 7 To jest iz ibarskog Kola{ina. 209

210 kraja, za koji tvrdi da je jedan od naj~istijih i najlep{ih govora kojim se govori u srpskom narodu, nagiwe vi{e romanti~arskom izrazu, koji kod qudi koji se prevashodno bave naukom mo`e lako da probudi sumwu u pi{~evu nepristrasnost. Me utim, ovde moramo da konstatujemo da takav utisak mo`e da stvori zabunu, kao i da navede na pogre{ne zakqu~ke. Pristrasan odnos prema predmetu posmatrawa i prikazivawa ne mora uvek da zna~i i ~esto ne zna~i da }e se u prikazivawu ~iwenica obavezno biti neobjektivan. Jer kad bi to bilo tako, onda bi na sve istori~are i nau~ne pisce koji nisu bili potpuno indiferentni prema predmetu svojih nau~nih istra`ivawa trebalo da se gleda sa sumwom i podozrewem. Poznato je koliko je Lujo Vojnovi} bio ponesen dubrova~kom pro{lo{}u i koliko su ga opsedali stara slava i sjaj Dubrova~ke Republike. Pa ipak, wegovo monumentalno delo Pad Dubrovnika nesumwivo je najistinitija i najdokumentovanija istorija propasti Dubrova~ke Republike. Da u ovom kontekstu spomenemo i Sretena Vukosavqevi}a, ~iji su radovi, uprkos tome {to je wihov autor bio emotivno duboko vezan za na{e selo i seqake, od neprolazne vrednosti i trajnog zna~aja upravo za nau~no prou- ~avawe na{eg naroda. 8 Ima smisla upore ivati Bo`ovi}a i Sretena Vukosavqevi}a. Ne samo zato {to su i jedan i drugi bili duboko privr`eni narodu i pisali o wegovom `ivotu, obi~ajima i pona{awu sa razumevawem i simpatijama. Niti samo zato {to su odlazili u narod da bi se na licu mesta upoznali s tim kako `ivi, razmi{qa i kako se pona{a. U Bo`ovi}evim reporta- `ama, kao i u Vukosavqevi}evim pismima sa sela, ima vrlo mnogo gra e relevantne za socijalna istra`ivawa. Istina je da u Vukosavqevi}evim pismima sa sela ima vi{e gra e za sociolo{ka istra`ivawa a u Bo`ovi}evim putopisnim reporta`ama za antropolo{ka, etnografska i etnopsiholo{ka, ali je i jedna i druga gra a podjednako relevantna za nau~no prou~avawe na{eg naroda. Kada je re~ o Vukosavqevi}u, to je nesumwivo bio glavni razlog zbog ~ega su ga svojevremeno nastavnici Pravnog fakulteta u Beogradu izabrali za honorarnog profesora. Bo`ovi}, na `alost, nije bio te sre}e da wegov rad bude priznat kao nau~no relevantan, pre svega zbog toga {to se pravim antropolo{kim studijama kod nas izme u dva svetska rata bavilo vrlo malo nau~nika. Pored Jovana Cviji}a, to su bili Branimir Male{, Uro{ Kruq, donekle Vladimir Dvornikovi} i jo{ poneki. No, Bo`ovi}a nisu svrstavali me u wih, jer ga, jednostavno, nisu kao takvog identifikovali, kao {to je Du{an J. Popovi} identifikovao Stevana Sremca. Ina~e, kada je u pitawu sakupqawe gra e o narodnom `ivotu i obi- ~ajima, Bo`ovi}a bi, po na{em mi{qewu, pre trebalo uporediti sa odgovoriocima Valtazara Bogi{i}a, nego sa Cviji}evim saradnicima. ^ak postoji i izvesna Bo`ovi}eva bliskost sa nekim Bogi{i}evim odgovoriocima. Podseti}emo da su Bogi{i}u za Crnu Goru i Boku Kotorsku 8 Akademik Radomir Luki} bi rekao: za sociologiju srpskog naroda.

podatke davali Stevan Qubi{a i Vuk Vr~evi}, 9 i da se gra a koja od wih poti~e izdvaja po svojoj vrednosti i to poglavito stoga {to su i Stjepan Mitrov Qubi{a i Vuk Vr~evi}, a naro~ito Qubi{a, bili talentovani kwi`evnici, i imali razvijenu sposobnost zapa`awa, kao i shvatawa onoga {to je bitno, a tako e i sposobnost opisivawa onoga {to su videli i {to poznaju. Razume se da Bo`ovi} nije imao program sistematskog sakupqawa gra e o narodnom `ivotu kao {to su Bogi{i}evi odgovorioci Stjepan Mitrov Qubi{a, Vuk Vr~evi} i drugi imali u wegovom Naputku. Me utim, nema potrebe naro~ito isticati da Bo`ovi} svoja putovawa nije ni preduzimao u nau~ne svrhe. Najzad, te ambicije nije imao ni Sreten Vukosavqevi}, bar sve dotle dok na wegova pisma sa sela nisu obratili pa`wu istaknuti nastavnici Pravnog fakulteta u Beogradu: Slobodan Jovanovi}, Bo`idar V. Markovi}, \or e Tasi}, Mihailo Konstantinovi}, pa i neki u ono vreme mla i i po godinama i po nastavni~kim i nau~nim zvawima, kao {to je, na primer, bio Bo`idar S. Markovi}. Ve} smo napred nagovestili da ne samo Bo`ovi}evi putopisni zapisi nego i wegove pripovetke predstavqaju izvanrednu gra u za antropolo- {ka i socijalna istra`ivawa. Za svoju posledwu zbirku pripovedaka objavqenu uo~i [estoaprilskog rata, Neizmi{qeni likovi, on je ve} u naslovu iskazao ono {to ~ini obele`je pripovedaka u ovoj zbirci; a to je da je u wima prikazivao qude koji su stvarno postojali, a verovatno i doga aje koji su se stvarno zbili. Ovo je veoma va`no konstatovati jer je malo kwi`evnika ~ija dela mogu da slu`e direktno kao izvorna gra a u nau~ne svrhe. U srpskoj kwi`evnosti su to besumwe bili Stjepan Mitrov Qubi{a i Stevan Sremac. Ali uz wih treba svakako navoditi i Grigorija Bo`ovi}a. Dovoqno je baciti pogled na pripovetku Jutro mojega pradeda u ovoj zbirci pa shvatiti da Bo`ovi} tu zaista ne opisuje nikakve izmi{qene likove, nego samo svoje najro enije, svoga pradeda i svoju majku. ^ak u pripoveci zna da realisti~kije prika`e poneki lik nego u putopisnim reporta`ama. Nasuprot epskom i pomalo romanti~ki obojenom opisu popa Jerotija Krsmanovi}a, koji smo gore naveli, u pripoveci Pop-Dujo opisuje jednog i izgledom i karakterom sasvim druk~ijeg popa. Navodimo taj opis primera radi: Crne neugledne velike kose i brade, crna krupna oka, velikoga mesnatoga nosa, opore i masne ko`e na licu, ali onoga mastiva kojega su starinci u Podgorici, Baru ili Skadru. Ona me- {avina koju su dali predslovenski starinci, ostaci fini~anski, Hajredin Barbarosa, mleta~ki galijoti i, mo`da, mi Srbi. (...) Imao je na sebi zagasito-crne ~ohane {iroke ~ak{ire, kakve su obi~no nosile age po Novom Pazaru i Pri{tini, {iroko i do ispod kolena dugo postavqeno 9 Vuk Vr~evi}, vice konsuo austrijski u Trebinju, bio je zapravo odgovorioc Bogi- {i}ev za Hercegovinu, Crnu Goru i Boku Kotorsku (videti Zbornik sada{njih pravnih obi- ~aja u Ju`nih Slovena, Osnovao-skupio-uredio V. Bogi{i}, Zagreb 1874, c. LI), dok je Stjepan Mitrov Qubi{a, poslanik na carevinskom vije}u bio za okolicu Budvansku, u kotorskom okru`ju, na ime: za Grbalj, Pa{trovi}e, Pobore, Braji}e (isto, s. LII). 211

212 xube, kakvo su opet nosili i age i popovi po gradovima, ali sve to jadno i prqavo, iskrpqeno i pro{arano na mnogo mesta belim prtenim seqa- ~kim koncem. Vidi se jasno da mu je to poklonio ili kakav aga ili kakav silan iguman iz kojega glasitijega manastira. Na glavi mu je bila visoka gr~ka kamilavka sa nadstre{nicom, a oko we uvijena pri dnu nalik na ~almu crna {amija bog te pita otkad neoprana. na nogama opanci i u ruci veliki drenovak, ali glavu provukao kroz razrez velikih bisaga punih crkvenih starih kwiga rukopisnih, podgori~kih i ruskih. Prosto strava od ~oveka, da li popa ili kalu era, ili obi~ne skitnice koja je to obli- ~je namerno uzela da lak{e kroza svet pro e. Ceo ovaj opis deluje veoma uverqivo i stvarno. A pretpostavka da je ovaj lik uzeo iz stvarnog `ivota mo`e se dokazivati. Na primer, koliko jo{ do pred Drugi svetski rat mogli su se sresti kalu eri koji su odlazili u skitwu po belom svetu i prosili za svoj manastir. Oni su pokatkad, a naro~ito u starijim vremenima, izgledali umnogome nalik na popa Duja. Te kalu ere prosjake video sam i ja kao de~ki} u Skopqu. Ostala mi je u glavi slika dva kalu era kako stoje pred vratima na{eg stana, u prqavim i pohabanim mantijama, dok je jedan od wih ispred sebe dr`ao okonu tako da doma}in mo`e da je celiva i da na wu polo`i novac ili neki mawi ali vredan predmet kao prilog manastiru, a koji bi oni stavili u torbu od kostreti poput bisaga koje su nosili preko ramena. Naravno, ne se}am se detaqa i te{ko da bih mogao da ih opi{em kako su izgledali, a naro~ito ne tako slikovito i reqefno kao Bo`ovi}. Da podsetimo da je tip tog i takvog popa odnosno kalu era dao Aleksandar Pu- {kin u svojoj drami u stihovima Boris Godunov, u li~nostima Varlaama i Misaila, a ~ije je portrete muzi~ki naslikao Modest Musorgski. Cela ova kwiga pripovedaka puna je slikovitih opisa kao {to je ovaj koji smo naveli i, razume se, ne samo ona. U stvari, u woj se opisuju qudi kako su nekada stvarno izgledali. Za ovo {to ovde iznosimo kao svoje mi{qewe imamo potvrdu u Bo- `ovi}evim re~ima iz intervjua koji je dao Branimiru ]osi}u, a koji je objavqen u kwizi Deset pisaca deset razgovora. Na jednom mestu zapisao je Brana ]osi} i ove Bo`ovi}eve re~i: Istina je da ja ho}u (...) da dam {to vi{e motiva, tipova, {to {areniji mozaik Ju`ne Srbije. 10 Hteo je da bude slikar re~ima kao {to su to bili olovkom i kistom \or e Milovanovi} i Quba Ivanovi} dokumentaristi koliko i umetnici. Da s Qubom Ivanovi}em u vezi pomenemo ovde da na jednom mestu u svojoj kwizi Sa sedla i samara 11 on sa faktografske strane ispravqa pogre{nu informaciju na jednom crte`u ovog na{eg izvanrednog grafi~ara i slikara. Naime, Quba Ivanovi} je na mestu gde kazuju da je nekada bio manastir Trono{a u Bihoru i gde su se nalazile i polusru{ene zidine ]or-pa{ine kule, na jednom svom crte`u snimio te zidine, ali kao osta- 10 Beograd 1931, s. 105. 11 S. 104.

tke zvonika ovog nestalog manastira. Bo`ovi} koriguje Qubu Ivanovi}a u tom smislu {to konstatuje da to nije nikakav zvonik manastira Trono{e, no obi~na vlastelinska turska kula iz XV stole}a, sa turskim ogwi{tima i udubqewem za muslimansku molitvu u sredwoj dvornici. Ta Bo`ovi}eva te`wa da u svoje putopisne reporta`e ugradi {to vi{e faktografije, a pokatkad ~ak i da sa faktografske strane koriguje poneku neta~nu informaciju, ~ini da ti wegovi tekstovi mogu da budu relevantni i sa nau~nog gledi{ta. Na `alost, ta wihova nau~na relevancija ostala je nezapa`ena, jer je i celo Bo`ovi}evo kwi`evno delo za vi{e od pola veka bilo prekriveno }utwom i potisnuto. Kad smo ve} spomenuli Bo`ovi}evo vrlo precizno identifikovawe razvalina na crte`u Qube Ivanovi}a, vredno je ista}i da su wegovi putopisni zapisi dragoceni i zbog jo{ nekih podataka poput ovoga. U jednoj od putopisnih reporta`a registrovao je postojawe arheolo{kih ostataka u Drenici koji bi mogli da budu od zna~aja za na{u nacionalnu istoriju. Idu}i kroz ovaj kraj u pratwi sredwo{kolskog nastavnika i svog prijateqa @ivka Frtuni}a za kojeg je zapisao da u ovom prigorju poznaje svaki kamen, a predawa ume da meri istorijom 12 ukazalo im se jedno kupasto brdo, na ~ijem se vrhu, kako pi{e, vi ahu ostatci od zidina, kao od neke tvr ave. Za to mu je brdo @ivko Frtuni} rekao da je to ^e- ~an, gde su se nekada nalazili dvori Vuka Brankovi}a. A na Bo`ovi}evu sumwu da je ^e~an uop{te postojao osim u narodnom predawu, @ivko Frtuni} mu je odgovorio da je ne samo mogu}no nego i sasvim verovatno da je to ^e~an-grad : (...) To zna svako arnautsko kozar~e. I daqe produ`uje: Gore ima nekoliko mramornih stubova. A Austrijanci su odneli i jedan sarkofag. Tu je stolovao gospodar Kosova i Drenice Vuk Brankovi}, a Vu~itrn mu je bio samo trg i prestonica za sve~anosti. 13 Veliko je pitawe da li bi se od tog ^e~an-grada sa~uvalo do danas i to malo ostataka sa kojima je @ivko Frtuni} upoznao Bo`ovi}a, a koje je on uneo u svoju putopisnu bele`nicu. Jo{ ako se desilo da su do dana{weg vremena i ovi ostaci ostataka nestali, a {to je vrlo verovatno, u tom slu~aju Bo`ovi}evo svedo~anstvo o tome da su ipak postojali, takvi kao {to ih je on zabele`io, mo`e da ima ako ne arheolo{ku, a ono svakako izvesnu istorijsku i dokumentarnu vrednost. To, istina, nije svedo~anstvo onako sigurno kao {to su fotografije arheolo{kih nalaza i iskopina koji danas vi{e ne postoje, ali ipak predstavqa neko svedo~anstvo koje ima odre eni zna~aj za prou~avawe na{e nacionalne istorije. Spomenuo bih ovde iz istih razloga kao {to spomiwem i podatke o ostacima ^e~en-grada i Bo`ovi}ev opis crkve brvnare on je naziva drvenom crkvom u selu Ivawe u Bihoru, koju je ozna~io kao Ivawska crkva. 14 I taj Bo`ovi}ev putopisni zapis mo`e da ima zna~aja za popis i nau~no prou~avawe na{ih crkvenih spomenika. 12 Uzgredni zapisi, s. 76 77. 13 Isto, s. 77. 14 Sa sedla i samara, s. 108. i daqe. Zanimqivo je da Vladimir R. P e t k o v i } u svom Pregledu crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskoga naroda (SANU, Beograd, 1950) ne na- 213

214 Nalazimo u Bo`ovi}evim putopisnim reporta`ama i druge podatke relevantne za prou~avawe pojedinih segmenata stanovni{tva nekih na{ih krajeva. Ti su podaci ne semo zanimqivi nego i od zna~aja sa antropogeografskog, etnografskog i sociolo{kog aspekta. Da navedemo kao primer wegovo kazivawe o begovskim porodicama u Bihoru. Tu pojavu, koja mu je, kako veli, izgledala zagonetnom, odgonetnuo je svojim kazivawem Nazif-beg, ro eni brat glasitoga Mustaj-bega ]orovi- }a i potomak istorijskoga ]or-pa{e. ]orovi}i, prema informaciji ovog bega, nisu istur~ena srpska vlastela nego pravi Anadolci. Otprilike sto godina posle Kosovske bitke u Bihor je do{ao neki Hajdar-pa{a, koji je sazidao kule u Lozni, Suti-Ivanu, Bistrici i Godu{i. Po svoj prilici je bio potur~eni vlastelin iz Ostrozuba kod Prizrena, i od wega su bezi iz Bo`ovi}evog vremena: Batilovi}i, koji se jo{ zovu Ostrozubi, Krasni}i i Hajdarpa{i}i. Kada se Hajdar-pa{a pobunio protivu sultana, ovaj naredi ]or-mehmed Pa{i Ose~aninu da iz Slavonije ode u Bihor i progna Hajdar-pa{u. ]or-pa{a je izvr{io nare ewe, osvojiv{i kasnije tvr avu Bihor od Srba iz Despotovine. Od ovoga ]or-pa{e su dana{wi bezi ]orovi}i u Lozni, Godu{i, Ivawu i drugim selima bihorskim. Pazarski Bu evci su im rod. Sa ]or-pa{om su ovamo (to jest u Bihor) do{li kao odredni zapovednici i pretci porodica Sijari}a, Bibuqica, Dervi{evi}a, Muratovi}a i Eraca. ]or-pa{ini potomci iako begovi, kao i ove druge porodice, zauzeli su najboqe zemqe po Bihoru i sad se sasvim poseqa~ili. Imaju i dobre ~ardake ali i obi~ne seoske ku- }ice. Na izbor su mahom vi eni qudi, govore samo na{im jezikom i uzeli su sve mesne obi~aje. No osim ovih po Bihoru ima jo{ begova. To su rasovski Begovi}i u dve loze: bezi Rasovci i Begovi}i. (...) Begovi}i su potur~ena vlastela nemawi}ska. No pored ovih, ima i begova koji se prezivaju Franci, koji su tako e imali sedi{te u Rasovu i koji su potur~eni nemawi}ski najamnici Franci ili Alamani itd. Ovi podaci o begovskim porodicama u Bihoru i o wihovom poreklu predstavqaju pravu dragocenost za izu~avawe na{eg naroda, a naro~ito u dana{we vreme, kada se iz politi~kih i ideolo{kih razloga poku{ava na sve na~ine da stvori la- `na i iskrivqena slika o narodu koji naseqava ove na{e prostore. O Albancima na Kosovu i u Metohiji, a naro~ito o onima iz Drenice, Bo`ovi} je u svojim putopisnim reporta`ama pisao u vi{e navrata. Drenica je susedna oblast ibarskom Kola{inu, odakle je na{ pisac rodom, 15 i stanovnici ova dva kraja gledali su jedni na druge kao na prve kom{ije. Sam Bo`ovi} je ne samo po{tovao svoje neposredne susede, nego je me u wima imao i prijateqe. U reporta`i Dreni~ko `aqewe, a u okviru odeqka Po Drenici, 16 opisuje svoju posetu porodici svog prijateqa Nazifa Jahje, kojeg je ubio ka~ak Jonuz Topi. Oti{ao je wihovoj ku}i sa- vodi podatke o postojawu ove crkve brvnare, kao {to ne navodi ni o Pokajnici kod Velike Plane, dok je crkve brvnare u Se~oj Rijeci i Ra~i Kragujeva~koj samo registrovao da postoje. 15 Bo`ovi} se rodio u selu Pridvorica u ibarskom Kola{inu. 16 Uzgredni zapisi, Beograd 1926, s. 92 97.

mo da bi im izjavio sau~e{}e. Ova reporta`a upravo mo`e da poslu`i kao potvrda wegovih bliskih i srda~nih odnosa sa Albancima po Drenici. Uostalom, zapisao je i sam da su ovi wegovi afiniteti bili dobro poznati i wegovom ocu, koji na te wegove odnose sa Albancima nije gledao sa odobravawem. Prekorevaju}i ga zbog jedne navade, on mu je u jednoj {etwi uputio ove re~i: U neku ruku si ba{ kao Arnautin. Ide{ po wima, izu~ava{ wihove obi~aje, pi{e{ o wima, pa si se poarnautio. Jo{ malo pa }e{ kao Trajko iz Strmca uza svaku re~ po-i-pa{a zotin! (tako mi boga!). 17 O `ivotu i obi~ajima naroda koji `ivi u krajevima kroz koje je prolazio kod Bo`ovi}a ima verodostojnih podataka takore}i na svakoj stranici. O gostoprimstvu i kod pravoslavaca i kod muslimana i kod Albanaca on je u svojim putopisnim zabele{kama dao izvanredan etnografski i etnopsiholo{ki materijal. Wegov opis lonxe u reporta`i Sa zelene lonxe 18 dragocen je dokumenat o ovom obi~aju, tim pre {to je taj obi~aj brzo nestajao i o kojem se ve} u Bo`ovi}evo doba malo znalo. Tu je opisao onu lonxu kao {to je nekad u starinu bilo. Naravno, nije mogu}e sve te opise prikazati u okvirima jednog ogleda, i mi ~itaoca upu}ujemo na ove wegove putopisne zabele{ke koje su uz to, nezavisno od svega, veoma zanimqive za ~itawe. Iz gorwih navoda mo`e lako da se vidi da je Bo`ovi} putovao mahom po krajevima gde u ve}ini `ivi potur~eno stanovni{tvo, ali ono kod kojeg se o~uvala svest o sopstvenoj ranijoj plemenskoj i nacionalnoj pripadnosti. Zahvatio je on u svojim opisima vrlo duboko u svu slo`enost ovog komplikovanog pitawa. Razume se, mi danas znamo da su saznawa do kojih je do{ao va`ila za wegovo vreme i za vreme koje mu je prethodilo. Na `alost, nemamo pouzdanih i dovoqno obave{tenih istra`iva~a koji bi nam osvetlili kako stvari u tom pogledu stoje u dana{wem vremenu. No, bez obzira na to, materijal koji se nalazi u wegovim putopisnim zabele{kama je dragocen doprinos ukupnom sagledavawu ovog pitawa. Mi se, naravno, ne mo`emo upu{tati u neko {ire izlagawe onoga {to nam Bo- `ovi} iznosi o tome. Ipak }emo ovom prilikom re}i koju re~ o Bo`ovi}evim saznawima o obavezi krvne osvete jednoplemenika i bratstvenika razli~itih veroispovesti. I uop{te ovi me usobni odnosi kao da su ga posebno zanimali. Na jednom mestu u svojoj kwizi Sa sedla i samara 19 mo`e da se pro~ita i ovaj tekst: Zanimqivo je da ni jedna ku}a ovih Ali}a-Ku~a nije nikad zaboravqala na svoju najmla u i najslabiju bra}u pravoslavne u Brwacima. Svojakali su se javno sa wima, svetili krvi me usobno. Hamzagi}i su u nezgodi be`ali u Brwake kod ro aka, ovi kod wih u Tutin. I oru`ano vazda priskakali jedni drugima u pomo}. Gani} mi se na svojoj kuli pohvalio da su sa wima gore u pe}ini branili pa{u 17 Crte i reze, Beograd 1928, s. 83. 18 Uzgredni zapisi, s. 54 61. 19 S. 72 73. 215

216 Mahmudbegovi}a i Brwa~ani, a vitao u wegovu mlinu i danas okre}e voda iz bukvine koju je pre toliko godina izdubio i udesio wegov ro ak, brwa~ki knez Kosta Jeremi}, koji je tom prilikom, ne znam zbog ~ega, bio odmetnik i utekao k wima u Ro`aje. Me utim, sa ovim u vezi od posebnog zna~aja je jedna wegova pripovetka (Ro ak), u kojoj je opisao jedan interesantan slu~aj krvne osvete. Kod spomiwawa Bo`ovi}eve pripovetke Ro ak, 20 da napomenemo da je realno pretpostaviti da je wen glavni junak Gani}-beg stvarno postojao, kao i da se doga aj koji se u woj opisuje stvarno desio. Verovatno}a da se to zaista zbilo nalazi se na jednom mestu u wegovim putopisnim zabele- {kama, gde navodi kako mu je neki Mahmutovi}, ina~e ro ak Gani}-bega, pokazao wegov grob na jednom muslimanskom grobqu pored kojeg su prolazili. Ali se wena istinitost poja~ava i svedo~ewem Marka Miqanova o istom tom doga aju, ~iji se opis nalazi kod Miqanova ~ak na dva mesta, i u @ivotu i obi~ajima Arbanasa 21 i u Primjerima ~ojstva i juna- {tva. 22 Kao i Grigorije Bo`ovi}, i Marko Miqanov u @ivotu i obi- ~ajima Arbanasa govori o Gani}-begu, s tim {to Marko Miqanov pi{e da je to bio Murat-aga Gani}, u Bijelo Poqe, dok ga Grigorije Bo`ovi} navodi samo kao Gani}-bega, kao i da je, kad se taj doga aj odigrao, bio komandant `andarmerije u Prizrenu. I Marko Miqanov i Bo`ovi} navode da je Gani}-beg bio poreklom Ku~ ( poreklom ku~ka porodica, pi{e kod Marka Miqanova). U Bo`ovi}evoj pripoveci Ku~ koji je bio pose~en bio je mom~e i ~uvao je ovce, dok Marko Miqanov o tom doga- aju bele`i samo toliko da je Tur~in ubio Ku~a i posjeka(o) mu glavu. Ambijent u kojem se odigrala scena krvne osvete kada je Gani}-beg, po- {to je bio ku~kog porekla, ubio zbog toga Dem-Aliju koji je ubio i posjeka(o) pravoslavnoga Ku~a razli~it je kod Miqanova od onog kod Bo`ovi}a, ali su re~i koje je izgovorio Ku~ pred ubistvo gotovo iste. I, naravno, okolnosti u vezi s tim ubistvom se prili~no podudaraju. Kod Marka Miqanova je to mom~e (to jest taj pravoslavni Ku~) izgovorilo ove re~i: Nemo me posje}, e }e se naj bra}e Ku~a, koji }e me osvetiti, i ti }e{ poginut. Razlika je unekoliko i u tome {to u Bo`ovi}evoj pripoveci Gani}-beg puca u Tur~ina iz revolvera, dok Marko Miqanov bele`i da Gani}-beg upali dvije kubure u wega, ubi ga i ute~e izme u Turaka. Da spomenem i to da je kod Marka Miqanova junak kojeg je ubio Gani}-beg bio Tur~in, dok je kod Grigorija Bo`ovi}a bio Rugovac Dem-Alija. Naposletku, Marko Miqanov daje i ne{to odre eniji podatak o tome kada se doga aj zbio; po wemu je Gani}-beg bio, kasnije, zabit i sudio u Berane, mada je, dok je zapisivao podatke o wemu i o ovom slu- ~aju, bio ~uo da vi{e nije `iv; a sin mu je sad u Berane. Kod Grigorija Bo`ovi}a se vreme doga aja mo`e odrediti jedino po tome {to je Gani}-beg 20 Grigorije B o ` o v i } : Pripovetke, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd. 21 Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Beograd b.g., s. 161 162. 22 Isto, s. 73.

pucao ne iz kubura, nego iz revolvera, a {to bi upu}ivalo da se sve to doga alo u nekom vremenu kada su kubure bile zamewene revolverom kao modernijim vatrenim oru`jem. I u Primjerima ~ojstva i juna{tva 23 Marko Miqanov tako e spomiwe ovaj slu~aj. On navodi da je Tur~in neki u Staru Srbiju ubio i posjeka(o) Ku~a, pa je o tome posle pri~a(o) u dru{tvu. Samo u kwizi po kojoj navodimo stoji da se onaj koji je tog Tur~ina ubio zvao ne Murat-beg Gani} nego Murat-aga Gali}, 24 podrijetlom Ku~, dok se ostali elementi u pri~i uglavnom podudaraju. Ali u Primjerima wegova pri~a ima i jedan zna~ajan komentar. Po Marku Miqanovu, Murat-aga se di~io doklen je go `iv bio, {to je osvetio Ku~a, kojemu nije ni imena zna(o), samo je zna(o) da je Ku~. I ovde on na kraju dodaje da je Murat-aga bio zabit poslije i u Berane i Bijelo Poqe, i da je do skora `ivio. Da najzad ka`emo i to da se kod Bo`ovi}a cela radwa pripovetke odigrava u Mirijskom hanu u Prizrenu, u jednoj prostranijoj prostoriji, u kojoj su se okupqali na kafu najodli~niji turski kolenovi}i. Jedne srede, tr`i{noga dana u Prizrenu, uvede Rotulovi}-beg svojega poznanika i rugovskoga prvaka Dem-Aliju. Dem-Alija se, u razgovoru koji se zapodenuo, pohvalio da je ubio jedno mom~e iz Ku~a u Vrmo{kim {umama u blizini Hotskih hanova, kako veli pripoveda~. To mom~e, kada se na{lo o~i u o~i sa smr}u, izgovorilo je, kako je ispri~ao Dem-Alija, ove re~i: Moja se krv ne}e izgubiti (...). Sazna}e se za moju `alosnu pogibiju. I tvrdu ti rije~ zadajem, na}i }e se kakav ro ak koji }e me osvetiti. Ho}e, bo`ja vjera, ja Tur~in ja Ri{}anin, a sad koqi! Potpukovnik Gani}-beg, koji je, po Bo`ovi}u, bio komandant turske `andarmerije u Prizrenu, slu{ao je Dem-Aliju dok je ovo pri~ao i, po{to je jo{ jednom dobro proverio da li Dem-Alija govori istinu, ubio ga je ispaliv{i u wega {est revolverskih metaka. Gani}-beg je Dem-Aliji, pre nego {to ga ja povalio na pod hicima iz revolvera, rekao da je to mom~e istinu reklo, i da ima jo{ kojega ro aka u svijetu. U stvari, Gani}-beg je, budu}i poreklom Ku~, preuzeo na sebe da osveti krv svoga saplemenika. Prikazivawe samog doga aja opisanog u Bo`ovi}evoj pripoveci uporedili smo sa svedo~anstvom Marka Miqanova o wemu da bismo {to pouzdanije utvrdili verodostojnost ove pri~e. Jer za nau~no prou~avawe ove pojave u na{em narodu, to jest obi~aja krvne osvete kada su u pitawu jednoplemenici odnosno bratstvenici koji su razli~itih veroispovesti, veoma je va`no da se utvrde {to nesumwiviji dokazi da su i potur~eni delovi na{ih plemena, u ovom slu~aju Ku~a, smatrali da su u obavezi krvne osvete kada, svejedno da li Tur~in ili poislamqeni Albanac ubije nekog wihovog saplemenika, Ku~a, makar {to je ovaj bio pravoslavne vere. Jer to je zna~ilo da su, u pro{lim vremenima, ta~nije u plemenu 23 Primer pod brojem 58, isto, s. 73. 24 Mo`da je u pitawu {tamparska gre{ka, jer nisam proveravao u drugim izdawima Primjera ~ojstva i juna{tva da li je wegovo prezime bilo Gani} ili Gali}. 217

218 Ku~a tog doba, srodstvo, to jest plemenska pripadnost, i krv imali preimu}stvo nad verskom pripadno{}u. Ova dva svedo~ewa o ovom doga aju, jedno od drugog nezavisno, svakako potvr uju wegovu verodostojnost, to jest da se opisani doga aj zaista i odigrao, kao i da je razlog ubistva bila ba{ krvna osveta. Uop{te govore}i, ovo nedvosmisleno dokazuje da je taj obi~aj postojao, mada se na osnovu wega ne mo`e utvrditi wegova u~estalost, odnosno koliko ga je pravoslavnih i muslimanskih Ku~a smatralo obavezuju}im u vreme, na primer, Marka Miqanova, ili pre wegovog vremena. S ovim u vezi primetili bismo da u dana{we vreme na Balkanskom poluostrvu kao da je preovladala te`wa da se u prvi plan istakne verska pripadnost, koja se sve vi{e javqa kao preusudni ~inilac kod nacionalnog opredeqivawa pojedinih segmenata balkanskog stanovni{tva. U tursko vreme su se po veri nacionalno najeksplicitnije opredeqivali islamizovani stanovnici na{ih krajeva, koji su sebe i smatrali i nazivali Turcima, a i drugi su ih tako zvali, i to bez obzira {to ih je najvi{e govorilo jedino srpskim jezikom, jer turski nisu ni znali. Unekoliko nasuprot wima, pravoslavni narod koji je isto tako u masi pristajao nacionalno uz ve}inski narod, u mnogim je slu~ajevima ipak sa~uvao svest i o nekoj svojoj etni~koj ili drugoj posebnosti (Vlasi, Cincari, Romi i drugi). Ina~e, pripovetke kao {to je Ro ak u kojima se opisuju istiniti doga aji, ili obi~aji koji stvarno postoje ili su postojali, zatim odnosi u porodi~nim zadrugama i sl. u Bo`ovi}evom pripoveda~kom delu nisu retke. Pokaza}emo to i na primeru pripovetke Rob nezarobqeni iz zbirke pripovedaka Robqe zarobqeno 25 ba{ kao {to smo se iz pripovetke Ro ak 26 upoznali sa jednim slu~ajem krvne osvete o kojem se obi~aju jo{ uvek nedovoqno zna. Za pripovetku Rob nezarobqeni mo`e, {tavi{e, da se uzme da je od posebnog zna~aja za raspravqawe pitawa polo`aja pojedinih ~lanova porodi~ne zadruge u nekim na{im krajevima s obzirom na karakter poslova koje u zadruzi obavqaju. Da napomenemo da su gotovo u svim dosada{wim razmatrawima organizacije `ivota i rada u patrijarhalnim porodi~nim zadrugama istra`iva~i koji su se wima bavili uglavnom obra}ali pa`wu na nosioce i izvr{ioce najglavnijih poslova u zadruzi: na stare{inu i stare{icu na primer, ili na one koji obavqaju odgovornije i neke druge posebne poslove, kao {to su poslovi redu{e i sl. Naravno, po{to se u krajevima o kojima Bo`ovi} pi{e porodi~ne zadruge prevashodno bave sto~arstvom, u wegovim zapa`awima i konstatacijama o polo`aju pojedinih ~lanova u wima nalaze se opisi uglavnom sto~arskih poslova. U pripoveci koju smo uzeli za primer on opisuje `ivot ~obanina, sto~ara ili, kako ga jo{ naziva, sto~nog nastojnika. Radwu pripovetke je konstruisao upravo na polo`aju s obzirom na poslove koje wen junak obavqa u planin- 25 Beograd 1930, s. 1 7. 26 Pripovetke, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd 1926, s. 27 32.

219 skoj porodi~noj zadruzi. Me utim, nezavisno od pripoveda~ke komponente u ovoj pripoveci, to da su realisti~no, takore}i faktografski, preslikani sami odnosi koji se odnose na polo`aj sto~nog nastojnika ne bi se smelo dovoditi u sumwu. Putuju}i po Rogoznu, re~i su kojima po~iwe svoju pripovetku, nekako po Gospo\inudne, svratih na preno}i{te kod poznatoga doma}ina Vran~evi}a, ~ija se zadruga nije odvajala ve} punih pedeset godina. Hteo sam da vidim i to ~udo na selu i da proverim glas o takoj jednoj velikoj ku}i. Ve} ovaj po~etak kao da ~itaoca upu}uje na zakqu~ak da je ta zadruga zaista i postojala. Pri~aju}i tu`nu pri~u o doma}inovom bratancu Rusimu Vran~evi}u, koji je bio ~obanin u ovoj mnogoqudnoj zadruzi, on je u stvari bacio vi{e svetlosti na te`ak i neravnopravan polo`aj, u stvari na zapostavqenost i mukotrpan `ivot koji vode oni koji u planinskoj zadruzi obavqaju poslove ~obanina, odnosno sto~nog nastojnika, koji `ivi u planini i leti i zimi, potpuno sam, fizi~ki odvojen od ostalih zadrugara i slabo ili nikako ne u~estvuje u zajedni~kom `ivotu. Da napomenemo da o ~obanima u mnogoqudnim planinskim zadrugama kao {to je bio Rusim Vran~evi}, koliko nam je poznato, nije se dosada nigde pisalo. ^ak izgleda da je ova pojava promakla istra`iva~kom pogledu i Milana \. Mili}evi}a i Valtazara Bogi{i}a ili, bar, nisu na wu obratili dovoqno pa`we. Zbog toga ova Bo`ovi}eva pripovetka zaslu`uje naro~ito interesovawe svih koji prou~avaju patrijarhalni zadru`ni `ivot u na{em narodu. Ono na {ta smo zapravo svim ovim primerima `eleli da uka`emo jeste da i Bo`ovi}eve pripovetke, koliko i wegovi putopisni zapisi, imaju znatnu dokumentarnu vrednost, i da tako a mogu da poslu`e kao gra a za izu~avawe narodnog `ivota, narodnih obi~aja i narodne psihologije i filozofije, ba{ kao {to je i roman Janka Veselinovi}a Seqanka verodostojno svedo~anstvo o `ivotu `ene u patrijarhalnoj porodi~noj zadruzi. To bogatstvo faktografije koja je relevantna upravo za antropogeografska, antropolo{ka, etnografska i sociolo{ka prou~avawa na{eg naroda i wegovog `ivota, i to bez obzira da li se u dana{we vreme smatra da oni ~ine jedan isti narod ili se dele u razli~ite narode, Bo`ovi}evom kwi`evnom i publicisti~kom stvarawu daje jednu, da tako ka`emo, dodatnu dimenziju. Bo`ovi} je bio vrsni poznavalac naroda koji je predmet wegovih pripovedaka, odnosno o kojem pi{e u svojim putopisnim reporta`ama i svojim pripovetkama, poznavalac wegovog `ivota i wegovih obi~aja, pa i vi{e od toga; wegovih antropolo{kih, pa i karakterolo{kih osobenosti. Iz tog razloga skoro sve {to je napisao ima, pored ostalog, i znatnu nau~nu relevanciju. Vrednost wegovog dela za antropolo{ke i socijalne studije u najmawu ruku je ona koju imaju zapisi i zapa`awa pojedinih istra`iva~a i misionara poput Stanleja (John Rowlands Stanley), Livingstona (David Livingstone) i raznih drugih putnika o afri~kim, australijskim i drugim plemenskim zajednicama za wihovo nau~no prou~ava-