SADRŽAJ: 1. UVOD TEHNIČKI OPIS OBJEKTA Opis i izgled objekta Građevinska fizika Pod na tlu Međuspr

Транскрипт

1 SADRŽAJ: 1. UVOD TEHNIČKI OPIS OBJEKTA Opis i izgled objekta Građevinska fizika Pod na tlu Međuspratna konstrukcija Spoljni zidovi Unutrašnji zidovi Krovna konstrukcija Vrata i prozori PRORAČUN GUBITAKA TOPLOTE Koeficijent prolaza toplote Vrednosti koeficijenta prolaza toplote Proračun gubitaka toplote Vrednosti toplotnih gubitaka Zbirni gubici toplote za ceo objekat DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA Odabir i dimenzionisanje grejnih tela Pozicije grejnih tela PAD PRITISKA I DIMENZIONISANJE CEVNE MREŽE Vođenje cevne mreže Proračun pada pritiska Dimenzionisanje cevne mreže Pad pritiska usled lokalnih otpora Z Vrednosti padova pritiska kod grejnih tela Balansiranje cevne mreže IZBOR TOPLOTNE PUMPE I PRATEĆE OPREME PREDMER I PREDRAČUN... 64

2 8. ELABORAT ENERGETSKE EFIKASNOSTI Opšti podaci o zgradi Lokacija i klimatski podaci Građevinska fizika Proračun relevantnih pozicija Pregled koeficijenata prolaza toplote kroz termički omotač zgrade Gubici toplote Dobici toplote Podaci o sistemu grejanja i načinu regulacije Energetske potrebe zgrade Proračun godišnje potrebne finalne energije za grejanje Godišnja potrebna energija za pripremu STV i gubici Godišnja primarna energija Godišnja emisija CO Obrazac Energetskog pasoša UŠTEDA U ENERGIJI I FINANSIJSKA ANALIZA ZAKLJUČAK LITERATURA PRILOG

3 1. UVOD 1 Poslednjih nekoliko decenija velika potrošnja energije sve više uzima maha. Naglim razvojem tehnologije, sve većom naseljenošću i uopšteno razvojem čovečanstva, potrebe za energijom u svim oblicima skokovito rastu. Ovakve potrebe dovele su do smanjenja rezervi mnogobrojnih energenata i dovele svet pred prag energetske krize. Kao odgovor na to, počinje se sa uvođenjem sve više radikalnih mera smanjenja potrošnje energije. Znatna količina energije troši se u zgradama. Od ukupne svetske proizvedene energije više od trećine se troši u zgradama, dok se u Evropi troši oko 40% proizvedene energije za iste potrebe. Taj procenat stalno raste. Zbog nepotrebno velike potrošnje energije u zgradama i neracionalnog korišćenja, uvedene su Direktive od strane Evropske Unije kako bi sistemski pristupile problemu. Evropska Unija godine uvodi direktivu o energetskim karakteristikama zgrada (EPBD Energy Performance of Buildings Directive 2002/91/EC) kako bi poboljšala energetsku efikasnost u zgradama, odnosno odredila ekonomsku vrednost očuvanja energije. Direktiva nalaže da se izvrši ocena energetskih karakteristika određenog građevinskog objekta i kao rezultat priloži dokument sa oznakom o potrošnji energije. Taj dokument se još naziva energetski pasoš, a ocena energetske efikasnosti se kreće od A do G (A je najviša, a G je najniža kategorija zgrade u pogledu energetske efikasnosti). Direktiva EPBD je godine zamenjena svojim izmenjenim i dopunjenim izdanjem EPBD II, odnosno Direktivom 2010/31/EU. Ova direktiva ima oštrije kriterijume i baca akcenat na smanjenje emisije CO2 za 20%, smanjenje potrošnje energije za 20% i povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) za 20% do godine. Potrebno je uzeti u obzir i spoljašnje klimatske i lokalne uslove, kao i unutrašnje klimatske zahteve i ekonomičnost, a da se pri tome poboljša energetska efikasnost zgrada. Srbija, nakon potpisivanja Ugovora sa Energtskom zajednicom, preuzima obevezu da evropske Direktive uvede u nacionalno zakonodavstvo. Direktive koje se uvode su: - Direktiva 2006/32/EC o efikasnom korišćenju energije krajnjih korisnika i energetskim uslugama; 1 M. Todorović, M. Ristanović, Efikasno korišćenje energije u zgradama, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2015., Poglavlje 1, str

4 - Direktiva 2010/31/EU o energetskim karekteristikama zgrada - Direktiva 2010/30/EU o označavanju proizvoda koji troše energiju kroz standardnu informaciju o potrošnji energije U zgradama, kao što je već rečeno, potrošnja energije je velika. Ustanovljeno je da su glavni potrošači te energije termotehnički sistemi. Iz tog razloga, Direktiva uzima u obzir i optimizaciju samih sistema i njihovih funkcija radi uštede energije. Pri takvoj optimizaciji treba naročito voditi računa da se uštedom ne naruše uslovi komfora. Zato se uvođenjem raznih sistema mera, kojim se poboljšava energetska efikasnost, istovremeno i održavaju termički parametri unutrašnje sredine, kvalitet vazduha, potreban nivo osvetljenosti i dovoljna količina tople sanitarne vode. Iako grupe mera koje se tiču samog sistema bitno utiču na energetsku efikasnost, potrebno je da ipak postoji redosled uvođenja mera kako bi se problemu pristupilo na pravi način. Prvo se počinje sa grupom mera poboljšanja karakteristika same zgrade, zatim mera smanjenja gubitaka toplote pri proizvodnji i distribuciji toplote, do grupe mera koje zahtevaju zamenu opreme i/ili uređaja termotehničkih sistema uz uvođenje regulacionih sistema. Direktiva podstiče sve više uvođenje alternativnih sistema za snebdevanje energijom, kao što su obnovljivi izvori energije. Cilj je da se obnovljivim izvorima energije pokrije što veći deo potreba za energijom nekog objekta. U cilju mogućeg izvođenja radova na renoviranju jednog od građevinskih objekata Sigurne kuće, u narednom tekstu ovog rada biće izrađen Elaborat energetske efikasnosti objekta i priložen energetski pasoš zgrade. Ocena o energetskim karakteristikama objekta i izveštaj o potrošnji energije biće ustanovljeni na osnovu obavljenog energetskog pregleda i priložene dokumentacije. Takođe, nakon ustanovljenih potreba zgrade, biće dimenzionisan i ugrađen sistem za grejanje sa toplotnom pumpom (vazduh-voda) kao izvorom toplote. Cilj je da se sa energetske i ekonomske strane dokaže ušteda koja može biti postignuta zamenom električnih grejalica sa centalnim vidom grejanja preko toplotne pumpe. 2

5 2. TEHNIČKI OPIS OBJEKTA Opis i izgled objekta Stambeni objekti,,sigurna ženska kuća obuhvataju tri objekta koji se nalaze na istoj parceli i namenjeni su smeštaju žena i dece ugroženih nasiljem. Dva objekta su isključivo stambeni objekti spratnosti P+1, dok je treći objekat (najmanji po površini), namenjen za edukaciju i boravak dece. Objekat koji predstavlja predmet analize ovog rada je stambena kuća spratnosti P+1 i sa svojom korisnom površinom od 410,73 m 2 je najveći objekat na parceli. Kuća se sastoji od dve identične celine sa istim rasporedom prostorija i odvojenim ulazom u kuću. Osnova kuće je pravougaonog oblika, gde su istočna i zapadna strana duže strane, a severna i južna kraće strane. Istočna strana kuće je okrenuta ka ulici i od trotoara udaljena oko 2 m. Razdvaja ih ograda koja ograničava celokupnu parcelu na kojoj se objekti nalaze. Sa iste strane se nalaze dva glavna ulaza u kuću (Ulaz 1 levo, Ulaz 2 desno), kao i ulazi u dve ostave. Zapadna strana je okrenuta ka dvorištu i ka vrtiću. Na toj strani postoje ulazi u kotlarnicu i u ostavu. Severna i južna strana nemaju spoljnih ulaza. Severnu stranu kuće zaklanja druga stambena kuća, tako da se ta strana kuće smatra neosunčanom. U prizemlju kuće nalaze se uglavnom prostorije namenjene za boravak žena i dece tokom dana, kao i prostorije koje služe za pokrivanje njihovih svakodnevnih potreba. Prostorije na spratu su većinski spavaonice za stanare kuće. U nastavku je dat spisak prostorija u prizemlju i na spratu po celinama kojim pripadaju. Prizemlje Ulaza 1 sadrži: - Vetrobran - Prijemnu kancelariju - Hodnik sa stepeništem (Komunikacija) - Dnevni boravak dece - Dnevnu sobu i trpezariju - Kuhinju - Pretprostor WC-a i dva WC-a - Hodnik 3

6 - Ostavu za namirnice - Perionicu i sušionicu - Kotlarnicu Sprat Ulaza 1 sadrži: - Hodnik sa stepeništem - 5 spavaćih soba - Garderobu i pegleraj - Prijemnu kancelariju - Kupatilo - Pretprostor WC-a i dva WC-a Prizemlje Ulaza 2 je istovetno prvom delu prizemlja, sa izuzetkom da umesto kotlarnice ima ostavu. Sprat Ulaza 2 je istovetan prvom delu sprata. Za kotu prizemlja (+0,00) usvojena je kota za 35 cm iznad kote nivelete na ulazu u objekat. Korisna visina unutrašnjeg prostora prizemlja i sprata je 2,60 m. Građevinska fizika Kompletna građevinska fizika preuzeta je iz dostavljenog arhitektonsko-građevinskog projekta. Obuhvata kompletan spoljašnji omotač objekta sa sa pripadajućim otvorima, unutrašnje pregradne zidove sa otvorima, međuspratne konstrukcije i krovnu konsrukciju Pod na tlu Na samoniklom tlu, gde je zemlja nabijena ili nasuta, posut je sloj šljunka debljine 10 cm. Preko tog sloja izlivena je betonska ploča debljine 10 cm. Temelji ovog objekta su izvedeni od armiranog betona. Kao hidroizolacija, preko betonske ploče, postavljena je,,kondor 3 traka sa varenim preklopima debljine 0,5 cm. Preko nje je postavljen sloj termoizolacije debljine 5 cm i PVC folija. Potom je izveden armirani cementni estrih debljine 4 cm. Kao finalna obloga, u zavisnosti od prostorije, izvedeni su laminat ili keramičke pločice. 4

7 Podovi svih boravišnih prostorija imaju laminat kao finalnu oblogu. Podovi kuhinje, kupatila, sanitarnih prostorija i hodnika su izvedeni sa finalnom oblogom od keramičkih pločica. Na Slici 2.1 prikazana je skica konstrukcije poda. Slika 2.1: Prikaz konstrukcije poda Međuspratna konstrukcija Međuspratna konstrukcija je u osnovi izvedena kao konstrukcijski sklop fert tavanica. Sklop je debljine 21 cm. Dodatni slojevi zavise od pozicije same konstrukcije. Sa donje strane nalazi se sloj plafonskog maltera, dok se sa gornje strane nalazi sloj armiranog cementnog estriha na koji su postavljeni laminat ili keramičke pločice, u zavisnosti od namene prostorije. Plafoni su omalterisani, izgletovani i obojeni disperzivnim bojama. Ovakav tip konstrukcije izveden je kao međuspratna konstrukcija iznad prizemlja. Međuspratna konstrukcija iznad sprata, odnosno ka tavanskom prostoru, je izvedena bez finalne obloge sa gornje strane sklopa. Rezultat je smanjenje otpora prolaženju toplote. Na Slici 2.2 prikazana je skica međuspratne konstrukcije. 5

8 Slika 2.2: Prikaz međuspratne konstrukcije Spoljni zidovi Spoljni zidovi su izgrađeni od gas-betonskih blokova (ytong) debljine 30 cm. Sa spoljašnje strane nalazi se sloj od 2,5 cm zaribane dekorativne fasade na armiranoj podlozi, dok su sa unutrašnje strane zidovi omalterisani, izgletovani i obojeni disperzivnim bojama. Kod prostorija kao što su kupatila, kuhinje i sanitarne prostorije, kao finalna obloga sa unutrašnje strane su postavljene keramičke pločice. Na Slici 2.3 prikazana je skica spoljnog zida. Slika 2.3: Prikaz konstrukcije spoljnog zida Unutrašnji zidovi Unutrašnji zidovi su izvedeni takođe od gas-betonskih (ytong) blokova sa slojem tankoslojnog maltera od 2 mm sa jedne i sa druge strane. Za noseće zidove debljina ytong bloka iznosi 25 cm, dok za pregradne zidove debljina je 12 cm. Na Slici 2.4 prikazana je skica unutrašnjeg zida. 6

9 Slika 2.4: Prikaz unutrašnjeg zida Krovna konstrukcija Krovna konstrukcija je drvena i dvovodna. Konstrukcija se preko drvenih rešetki (bindera) oslanja na horizontalne armirano betonske serklaže. Krovni pokrivač je tegola kanadeze Vrata i prozori Svi fasadni otvori su od PVC stolarije. Prozori su petokomorni sa termoizolacionim staklima mm. Kao dodatna zaštita od prekomernog osunčanja leti koriste se roletne u kutiji kod otvora na južnoj, istočnoj i zapadnoj orijentaciji. Unutrašnja vrata su standardnih dimenzija i fabrički dovršena. Ugrađena su četiri tipa suvomontažnih PVC prozora sa izopan staklima standardnih dimenzija: - 50/80 cm, 60/100 cm, 100/100 cm i 100/140 cm Spoljašnja vrata su jednokrilna suvomontažna PVC vrata sa blagim zastakljenjem. Standardnih su dimenzija i finalno obrađena. Ugrađena su dva tipa: - 100/ cm (glavni ulazi) i 90/ cm Ugrađena su tri tipa suvomontažnih PVC unutrašnjih vrata standardnih dimenzija: - 70/205 cm, 80/205 cm i 90/205 cm 7

10 3. PRORAČUN GUBITAKA TOPLOTE Pre nego što se dimenzioniše i ugradi bilo koji sistem grejanja, potrebno je odrediti prvo količinu toplote koju taj sistem mora da obezbedi kako bi se pri spoljnim projektnim uslovima obezbedila unutrašnja projektna temperatura. Iz tog razloga, pristupa se proračunu gubitaka toplote objekta. Gubici toplote za posmatrani objekat računati su na osnovu standarda SRPS EN iz godine. Proračun gubitaka je vršen za sobu po sobu u svrhu dimenzionisanja grejnih tela. Objekat pripada domenu osnovnih slučajeva 2. Koeficijenti prolaza toplote Početku proračuna gubitaka toplote prethodi određivanje koeficijenata prolaza toplote U [W/(m 2 K)] za pregrade, odnosno građevinske elemente koji razdvajaju grejani od negrejanog prostora i spoljašnje sredine. Korišćena su dva obrasca. Za čvrste i netransparentne površine (zidovi, podovi, međuspratne konstrukcije i tavanice): U = 1 R si + n δ i i + R λ se i [W/(m 2 K)] gde su: R si, R se otpori prelazu toplote sa unutrašnje, odnosno spoljašnje strane [(m 2 K)/W], δ i debljina i-tog sloja nekog sklopa [m], λ i toplotna provodljivost i-tog sloja nekog sklopa [W/(m K)]. Za staklene i transparetne površine, kao što su prozori 3 : U = A g U g + A f U f + l g ψ g A g + A f [W/(m 2 K)] 2 Standard SRPS EN 12831:2003, str Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Službeni glasnik RS, Beograd, 2011., Poglavlje

11 gde su: A g, A f površine stakla i rama prozora, respektivno, [m 2 ], U g, U f koeficijenti prolaza toplote za staklo i ram prozora, respektivno, [W/(m 2 K)], l g obim staklene površine prozora [m], ψ g faktor korekcije temperature za toplotne mostove između stakla i okvira Vrednosti koeficijenata prolaza toplote U prilogu je data Tabela 3.1 sa izračunatim i usvojenim vrednostima koeficijenata prolaza toplote građevinskih elemenata. Tabela 3.1: Vrednosti koeficijenata prolaza toplote Opis građ. elementa Oznaka U (W/m 2 K) Spoljni zidovi ZS1 0,28 Spoljni zidovi ZS2 0,28 Pod na tlu PT1 0,56 Pod na tlu PT2 1,32 Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora MK1 1,29 Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora MK2 1,37 Međuspratna konstrukcija ka negrejanom prostoru MKT 1,72 Unutrašnji zidovi ZU1 1,65 Unutrašnji zidovi ZU2 1,02 Unutrašnja vrata VU2 2,3 Unutrašnji prozor PU 3,00 Prozori PS1 1,75 Prozori PS2 1,85 Prozori PS3 1,81 Koeficijenti prolaza toplote su izračunati na osnovu slojeva datih projektom, njihovih debljina, njihovih toplotnih provodljivosti 4 i otpora prelazu toplote 5. Sa izuzetkom, koeficijenti prolaza toplote za unutrašnja vrata i unutrašnji prozor nisu računati, već su direktno usvojeni 6. 4 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Tabela Ibid., Tabela B. Todorović, Projektovanje postrojenja za centralno grejanje, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2009., Tabela 5.V 9

12 Proračun gubitaka toplote 7 Proračun ukupnih gubitaka toplote je vršen po pojednostavljenom metodu proračuna. Korišćene su spoljašnje dimenzije. Za vertikalne dimenzije korišćena su rastojanja od poda do poda. Kod unutrašnjih zidova za horizontalne dimenzije posmatrana su rastojanja do centra zida. Ukupni projektni gubici toplote za grejanu prostoriju i, Φ HL,i : Φ HL,i = Φ i + Φ RH [W] gde su: Φ i ukupni gubici toplote (neto) za grejanu prostoriju i [W], Φ RH dodatni toplotni učinak za kompenzaciju prekida u grejanju [W]. Ukupni projektni gubici toplote (neto) za grejanu prostoriju i, Φ i : Φ i = (Φ T,i + Φ V,i ) f Δθ,i [W] gde su: Φ T,i projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju i [W], Φ V,i projektni ventilacioni toplotni gubici za grejanu prostoriju i [W], f Δθ,i faktor korekcije temperature koji uzima u obzir toplotne gubitke soba grejanih na više temperature u odnosu na susedne grejane prostorije (f Δθ,i = 1) 8. Projektni transmisioni gubici toplote za grejanu prostoriju i, Φ T,i : Φ T,i = f k A k U k (θ int,i θ e ) k [W] gde su: f k faktor korekcije temperature za građevinski element k, 7 Standard SRPS EN 12831:2003, Poglavlje 9 8 Sve grejane prostorije imaju istu unutrašnju projektnu temperaturu, θ int,i = 20 C 10

13 A k površina građevinskog elementa k [m 2 ], U k koeficijent prolaza toplote građevinskog elementa k [W/(m 2 K)], θ int,i unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije i [ C], θ e spoljna projektna temperatura [ C]. Napomena: Za Beograd se usvaja spoljna projektna temperatura 9, θ e = -12,1 C. Projektni ventilacioni gubici toplote za grejanu prostoriju i, Φ V,i : Φ V,i = 0,34 V min (θ int,i θ e ) [W] gde je: V min minimalni zapreminski protok vazduha grejane prostorije i, [m 3 /h]. Dodatni toplotni učinak za kompenzaciju prekida u grejanju, Φ RH : Φ RH = f RH A i [W] gde su: f RH faktor uzgrevanja koji zavisi od tipa zgrade, konstrukcije zgrade, vremena uzgrevanja i pretpostavljenog sniženja temperature tokom prekida, A i površina poda grejane prostorije i [m 2 ] Vrednosti toplotnih gubitaka Na osnovu proračuna u prethodnom potpoglavlju dobijene su vrednosti ukupnih projektnih gubitaka toplote po prostorijama. U Tabeli 3.2 dat je primer određivanja ukupnih gubitaka toplote za jednu prostoriju (Dnevni boravak dece). Toplotni gubici ostalih prostorija određeni su po istom principu. 9 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Tabela

14 Tabela 3.2: Ukupni gubici toplote za grejanu prostoriju Broj: 0.1 NAZIV PROSTORIJE: Dnevni boravak dece Unutrašnja projektna θint 20,00 C temperatura Spoljna projektna temperatura qe -12,10 C Dužina prostorije (unutrašnja) l R 4,60 m Minimalni broj izmena vazduha nmin 0,50 h -1 Širina prostorije (unutrašnja) b R 2,40 m Broj izmena vazduha za zgradu n50 5,00 h -1 Površina prostorije (neto) A R 11,04 m² Koeficijent zaklonjenosti e 0,02 - Spratna visina h G 2,83 m Visina iznad tla h - m Debljina plafona d 0,21 m Faktor korekcije visine ε 1,00 - Visina sobe h R 2,62 m Zapreminski protok ubacnog vazduha qv,su - m 3 /h Zapremina sobe (neto) V R 28,92 m 3 Temperatura ΘSU - C Srednja temperatura gp θm,e 5,60 C Faktor korekcije temperature fv,su - - Zapreminski protok odsisnog vazduha qv,ex - m 3 /h Temperatura Θmech,inf - C Faktor korekcije temperature fv,mech,inf - - Razlika temperatura za zemlju Δθz 20,88 C Faktor korekcije usled prekida grejanja frh = 16,00 W/m 2 Transmisioni gubici toplote Orijentacija Oznaka Broj Širina Visina / Dužina Površina Odbitak Za proračun Koeficijent prolaza toplote Korekcija koeficijenta prolaza toplote Korigovani koeficijent prolaza toplote Faktor korekcije temperature Koeficijent transmisije Razlika temperatura Transmisioni gubitak toplote - - n b h/l A Ao A' U ΔU WB U C f k H T Δθ Φ T _ m m m² m² m² W W W _ W/K K W m² K m² K m² K I ZS1 1 5,00 2,83 14,15 1,40 12,75 0,28 0,05 0,33 1,00 4,21 32,10 135,06 I PS1 1 1,00 1,40 1,40 0,00 1,40 1,75 0,05 1,80 1,00 2,52 32,10 80,89 J ZS2 1 2,80 2,83 7,92 0,00 7,92 0,28 0,05 0,33 1,00 2,61 32,10 83,94 - ZU1 1 2,80 2,83 7,92 0,00 7,92 1,02 0,05 1,07 0,25 2,11 32,10 67,83 - POD 1 5,00 2,80 14,00 0,00 14,00 0,56 0,05 0,61 0,65 5,55 32,10 178,32 HT = 17,01 ΦT = 546,04 Ventilacioni gubici toplote Zapreminski protok vazduha prema higijenskom minimumu qv,min 14,46 m 3 /h Zapreminski protok usled prirodne infiltracije kroz fuge i procepe qv,inf 5,78 m 3 /h Zapreminski protok dovedenog vazduha qv,su*fv,su - m 3 /h Zapreminski protok viška odsisnog vazduha qv,m,i*fv,m,i - m 3 /h Merodavan zapreminski protok vazduha qv,therm 14,46 m 3 /h Ukupni ventilacioni gubici toplote HV = 4,92 ΦV = 157,84 Ukupni neto gubici toplote ΦHL,NETO = 703,88 Dodatni toplotni učinak za kompenzaciju prekida u grejanju ΦRH = 176,64 Ukupni normirani toplotni gubici ΦHL= 885,00 12

15 Zbirni gubici toplote za ceo objekat Nakon izračunatih ukupnih gubitaka toplote za svaku grejanu prostoriju zasebno, zbirni gubici toplote celog objekta, koji su kasnije relavantni za odabir toplotne pumpe, dobijaju se prostim sabiranjem. Φ HL = Φ T,i + Φ V,i + Φ RH,i [W] gde su: Φ T,i suma projektnih transmisionih toplotnih gubitaka svih grejanih prostorija ne uzimajući u obzir toplotu prenetu u okviru dela zgrade ili zgrade [W], Φ V,i suma projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka svih grejanih prostorija ne uzimajući u obzir toplotu prenetu u okviru dela zgrade ili zgrade [W], Φ RH,i suma dodatnih toplotnih učinaka svih grejanih prostorija za kompenzaciju prekida u grejanju [W]. Zbirni gubici toplote, koji u suštini predstavljaju sumu toplotnih gubitaka svih grejanih prostorija, su gubici toplote posmatranog termičkog omotača. Termički omotač ne obuhvata prostorije kao što su vetrobrani, ostave i kotlarnica. Za navedene negrejane prostorije usvojena je temperatura od 12 C. Tavanski prostor takođe spada u negrejani prostor čija je temperatura -6 C. Na Slici 3.1 dat je prikaz termičkog omotača objekta. Crvenom bojom su prikazane grejane prostorije, dok su plavom negrejane prostorije prizemlja. Na spratu nema negrejanih prostorija. U Tabeli 3.3 date su vrednosti gubitaka toplote po prostorijama i zbirni gubici objekta. Slika 3.1: Termički omotač objekta 13

16 Tabela 3.3: Zbirni gubici toplote Oznaka prostorije Naziv Povrsina [m 2 ] Φ [W] 0.1 Dnevni boravak dece 11, Dnevna soba i trpezarija 31, Komunikacija 16, Kuhinja 7, WC 1, WC 1, Pretprostor WC-a 3, Perionica i sušionica 3, Hodnik Perionica i sušionica 3, Hodnik WC 1, WC 1, Pretprostor WC-a 3, Kuhinja 7, Komunikacija 16, Dnevna soba i trpezarija 31, Dnevni boravak dece 11, Prijemna kancelarija 6, Prijemna kancelarija 6, Soba 10, Soba 10, Soba 10, Soba 16, Hodnik 23, Garderoba I pegleraj 8, Kupatilo 4, WC 1, Pretprostor WC-a 1, WC 1, WC 1, Pretprostor WC-a 1, WC 1, Kupatilo 4, Garderoba I pegleraj 8, Hodnik 23, Soba 16, Soba 10, Soba 10, Soba 10, Kancelarija 6, Soba 10, Soba 10, Kancelarija 6, Σ

17 4. DIMENZIONISANJE GREJNIH TELA Grejnim telima se nadoknađuje toplotni gubitak grejanih prostorija, pa je zato njihov odabir i dimenzionisanje od ključnog značaja za rad sistema. Odabir grejnog tela, izuzev pokrivanja toplotnog gubitka prostorije, pre svega zavisi od zamisli projektanta i investitorovih zahteva. To uključuje razne vrste i tipove grejnih tela, kao i same proizvođače koji se mogu usvojiti. Nakon odabira, vrši se dimenzionisanje grejnog tela na zahtevani temperaturski režim s kojim će sistem raditi. Dimenzionisanjem dobija se konačno odavanje toplote tog grejnog tela za nominalni režim rada. Odabir i dimenzionisanje grejnih tela Za potrebe posmatranog objekta Sigurne kuće predviđeni su većinski člankasti radijatori. Temperaturski režim koji je primenjen za ovaj objekat je niskotemperaturski režim 55/40 C. Dimenzionisanje je vršeno tako što je prvo određeno odavanje toplote po članku za primenjeni temperaturski režim za posmatranu prostoriju, a zatim određen potreban broj članaka tog grejnog tela. Odavanje toplote po članku, Q čl : Q čl = Q NOM ( Δθ m NOM ) Δθ m gde su: [W] Q NOM nominalno odavanje toplote po članku pri nominalnom temperaturskom režimu (informaciju daje proizvođač) [W], Δθ NOM srednja temperaturska razlika za nominalni temperaturski režim (informaciju daje proizvođač) [ C], Δθ m srednja temperaturska razlika za projektovani temperaturski režim [ C], m termička karakteristika grejnog tela (za posmatrani slučaj je m 1,33). Srednja temperaturska razlika za projektovani temperaturski režim, Δθ m : Δθ m = θ r + θ p 2 θ u [ C] Δθ m = 27,5 C 15

18 gde su: θ r temperatura razvoda, gde je θ r = 55 C, θ p temperatura povrata, gde je θ p = 40 C, θ u unutrašnja temperatura, gde je θ u = 20 C. Broj članaka radijatora: n = Φ HL,i Q čl gde je: Φ HL,i ukupni projektni gubitak toplote za grejanu prostoriju i, [W]. Broj članaka n se zaokružuje ceo broj, s tim što se nakon 0,3 zaokružuje na prvi veći. Odavanje toplote grejnog tela, Q GT : Q GT = n Q čl [W] Izuzev člankastih radijatora, u kupatilima su usvojeni sušači peškira. Njihovo dimenzionisanje se malo razlikuje od dimenzionisanja člankastih radijatora. Naime, kod njih ne postoje članci već se gledaju kao kompaktno grejno telo, tako da se jednačina za odavanje toplote jednog članka svodi na jednačinu odavanja toplote celog tela. Termička karakteristika sušača peškira iznosi m = 1,25. Uzimajući u vid sve potrebe i zahteve, za veći stambeni objekat Sigurne kuće usvojeni su člankasti radijatori marke Global VOX (tri tipa: VOX 600, VOX 700 i VOX 800). U kupatilima su usvojeni cevasti sušači peškira marke STARPAN 1600/600. U Tabeli 4.1 dati su rasporedi tipova radijatora po prostorijama. 16

19 Tabela 4.1: Raspored grejnih tela i njihovo odavanje toplote po prostorijama Oznaka Naziv prostorije Naziv etaža: PRIZEMLJE Temp. ( C) Površ. (m 2 ) Q gub (W) Tip tela (-) Br. Članaka Q gt (W) 0.1 Dnevni boravak dece 20 11, VOX Dnevna soba i trpezarija 20 31, Komunikacija 20 16, VOX VOX VOX VOX VOX Kuhinja 20 7, VOX Pretprostor WC-a 20 3, VOX Perionica i sušionica 20 3, VOX Hodnik 20 3, VOX Perionica i sušionica 20 3, VOX Hodnik 20 3, VOX Претпростор тоалета 20 3, VOX Kuhinja 20 7, VOX Komunikacija 20 16, Dnevna soba i trpezarija 20 31, VOX VOX VOX VOX VOX Dnevni boravak dece 20 11, VOX Prijemna kancelarija 20 6, VOX Prijemna kancelarija 20 6, VOX Ukupno: 166, Marka grejnih tela Tela Članaka Konzola Držača Global VOX (VOX 600; VOX 700; VOX 800)

20 Tabela 4.1: Raspored grejnih tela i njihovo odavanje toplote po prostorijama nastavak Oznaka Naziv prostorije Naziv etaža: SPRAT Temp. ( C) Površ. (m 2 ) Q gub (W) Tip tela (-) Br. Članaka Q gt (W) 1.1 Soba 20 10, VOX Soba 20 10, VOX Soba 20 10, VOX Soba 20 16, Hodnik 20 23, VOX VOX VOX VOX Garderoba i pegleraj 20 8, VOX Kupatilo 20 4, STARPAN / Kupatilo 20 4, STARPAN / Garderoba i pegleraj 20 8, VOX Hodnik 20 23, Soba 20 16, VOX VOX VOX VOX Soba 20 10, VOX Soba 20 10, VOX Soba 20 10, VOX Kancelarija 20 6, VOX Soba 20 10, VOX Soba 20 10, VOX Kancelarija 20 6, VOX Ukupno: 202, Marka grejnih tela: Tela Članaka Konzola Držača Global VOX (VOX 600; VOX 700; VOX 800) STARPAN 1600/600 2 / / 8 18

21 Pozicije grejnih tela Izuzev samog odabira i dimenzionisanja grejnog tela, bitnu ulogu ima i pozicija, odnosno način i mesto postavljanja grejnog tela. Cilj grejnog tela nije samo da nadomesti gubitke toplote, već i da formira ujednačeno temperatursko polje, radi postizanja komfora. Zato je vrlo bitno gde će se ono postaviti. Osnovni zahtevi koji treba da budu ispunjeni prilikom izbora mesta su mogućnost prilaska zbog čišćenja, nesmetana cirkulacija vazduha, slobodan prostor za odavanje toplote zračenjem i odabir mesta na kojima neće biti nameštaja 10. Kod posmatranog objekta, člankasti radijatori su većinski postavljeni pod parapetom prozora. Izuzetak predstavljaju sobe koje nemaju spoljne zidove, pa je grejno telo postavljeno na unutrašnji zid s ciljem da se postigne ravnomerna raspodela toplote. Sušači peškira se takođe postavljaju na unutrašnji zid bliže vratima. U prostorijama sa većim gubicima toplote, zbog velikog broja članaka, usvojeno je više od jednog grejnog tela (dnevne sobe, hodnici sa stepeništem i sobe sa dva prozora). Kod prostorija sa zanemarljivo malim gubicima (svi toaleti i pretprostori toaleta na spratu) nisu postavljana grejna tela. Radijatori su postavljeni na visini 10 cm od poda i na rastojanju 5 cm od zida. Tip usvojenih radijatora VOX 700 je postavljen pod parapete prozora (par 90) duž severnog, istočnog i južnog spoljnog zida. Tip radijatora VOX 800 je postavljen pod parapete (par 120) zapadnog zida i na unutrašnje zidove. Tip radijatora VOX 600 je postavljen na podestu stepeništa. Grejna tela su sa bočnim priključcima. 10 B. Todorović, op. cit., str

22 5. PAD PRITISKA I DIMENZIONISANJE CEVNE MREŽE Da bi grejno telo odavalo onoliko toplote koliko je proračunato, potrebno je da se kroz njega obezbedi odgovarajući protok radnog fluida. Takav protok radnog fluida se obezbeđuje naporom pumpe. Pumpa prenosi energiju na tečnost, obezbeđuje strujanje uspostavljajući pritisak u sistemu. Međutim, na putu od izvora toplote do grejnog tela i natrag, unutar cevne mreže radni fluid nailazi na otpore pri strujanju. Dejstvo viskoznih napona utiče na pad pritiska usled trenja, a mnogobrojni fazonski komadi utiču na pad pritiska usled lokalnih otpora. Kao posledica tih dejstava, javlja se da je napor pumpe nedovoljan da se izgura zahtevani protok do grejnog tela. Iz tog razloga, pre samog odabira pumpe, vrši se proračun pada pritiska i dimenzionisanje cevne mreže. Relevantni pad pritiska je onaj koji je računat za najnepovoljnije grejno telo, dok se ostala grejna tela prigušuju. Paralelno sa računanjem pada pritiska, dimenzioniše se cevna mreža. Izbegavajući aproksimacije, cevna mreža se proračunava bazirajući se na iskustvenim podacima za brzine strujanja ili jediničnog pada pritiska. Nakon celokupnog proračuna usvaja se pumpa koja obezbeđuje dovoljan napor. Vođenje cevne mreže Nakon postavljanja grejnih tela u posmatranom objektu, do njih je razvučena cevna mreža. Cevna mreža je vođena pod tavanicom prizemlja odakle se priključci spuštaju do grejnih tela u prizemlju i podižu kroz međuspratnu konstrukciju do grejnih tela na spratu. Korišćene su plastične cevi proizvođača KAN-therm. Cevna mreža kreće iz kotlarnice, a potom se račva u drugim prostorijama. Cevi su vođene paralelno, jedna iznad druge (razvod gore, povrat dole) uz same zidove. Stoga se predvidjaju zidni držači cevi. Na podizne, odnosno spusne priključke iz horizontalne mreže se vezuju jedan ili dva radijatora. Cevi, izuzev kotlarnice, su vođene samo kroz grejane prostorije, pa zato nije predviđena njihova izolacija. Brojanje deonica je vršeno po paralelnim deonicama razvoda i povrata od kotlarnice (R1, P1, R2, P2,..,Rn, Pn). U Tabeli 5.1 prikazane su deonice mreže sa svojim dužinama, toplotnim i masenim protocima. 20

23 Tabela 5.1: Deonice i njihove karakteristike Broj deonice Dužina deonice Toplotni protok deonice Maseni protok deonice / l [m] Φ [W] m [kg/s] R1 3, ,5687 P1 3, ,5687 R2 1, ,3080 P2 1, ,3080 R3 0, ,2963 P3 0, ,2963 R4 0, ,2725 P4 0, ,2725 R5 2, ,2608 P5 2, ,2608 R6 1, ,1596 P6 1, ,1596 R7 4, ,1500 P7 4, ,1500 R8 1, ,1311 P8 1, ,1311 R9 0, ,1193 P9 0, ,1193 R10 3, ,0886 P10 3, ,0886 R11 1, ,0744 P11 1, ,0744 R12 5, ,0544 P12 5, ,0544 R13 2, ,0213 P13 2, ,0213 R14 0, ,0106 P14 0, ,0106 R15 0, ,0106 P15 0, ,0106 R16 0, ,0331 P16 1, ,0331 R17 1, ,0165 P17 1, ,0165 R18 0, ,0165 P18 0, ,0165 R19 1, ,0201 P19 0, ,0201 R20 1, ,0142 P20 2, ,0142 R21 1, ,0307 P21 0, ,0307 R22 0, ,0177 P22 0, ,

24 Tabela 5.1: Deonice i njihove karakteristike nastavak Broj deonice Dužina deonice Toplotni protok deonice Maseni protok deonice / l [m] Φ [W] m [kg/s] R23 0, ,0130 P23 0, ,0130 R24 1, ,0118 P24 2, ,0118 R25 2, ,0189 P25 1, ,0189 R26 0, ,0096 P26 1, ,0096 R27 0, ,1012 P27 0, ,1012 R28 1, ,0869 P28 1, ,0869 R29 5, ,0701 P29 5, ,0701 R30 1, ,0441 P30 1, ,0441 R31 4, ,0285 P31 3, ,0285 R32 0, ,0143 P32 0, ,0143 R33 0, ,0143 P33 0, ,0143 R34 1, ,0156 P34 1, ,0156 R35 1, ,0259 P35 2, ,0259 R36 1, ,0143 P36 1, ,0143 R37 1, ,0117 P37 1, ,0117 R38 1, ,0169 P38 1, ,0169 R39 1, ,0143 P39 2, ,0143 R40 3, ,0091 P40 1, ,0091 R41 0, ,0052 P41 0, ,0052 R42 1, ,0117 P42 2, ,0117 R43 3, ,0052 P43 1, ,0052 R44 0, ,0065 P44 0, ,

25 Tabela 5.1: Deonice i njihove karakteristike nastavak Broj deonice Dužina deonice Toplotni protok deonice Maseni protok deonice / l [m] Φ [W] m [kg/s] R45 1, ,0237 P45 1, ,0237 R46 1, ,0119 P46 2, ,0119 R47 2, ,0119 P47 1, ,0119 R48 1, ,0117 P48 2, ,0117 R49 3, ,0052 P49 1, ,0052 R50 0, ,0065 P50 0, ,0065 R51 0, ,2607 P51 0, ,2607 R52 1, ,1738 P52 1, ,1738 R53 4, ,1642 P53 4, ,1642 R54 1, ,1453 P54 1, ,1453 R55 1, ,1335 P55 1, ,1335 R56 4, ,1028 P56 4, ,1028 R57 3, ,0886 P57 3, ,0886 R58 2, ,0685 P58 2, ,0685 R59 0, ,0473 P59 0, ,0473 R60 3, ,0142 P60 3, ,0142 R61 1, ,0331 P61 0, ,0331 R62 0, ,0165 P62 0, ,0165 R63 0, ,0165 P63 0, ,0165 R64 1, ,0213 P64 2, ,0213 R65 0, ,0106 P65 0, ,0106 R66 0, ,0106 P66 0, ,

26 Tabela 5.1: Deonice i njihove karakteristike nastavak Broj deonice Dužina deonice Toplotni protok deonice Maseni protok deonice / l [m] Φ [W] m [kg/s] R67 1, ,0201 P67 0, ,0201 R68 1, ,0142 P68 2, ,0142 R69 1, ,0307 P69 0, ,0307 R70 1, ,0130 P70 1, ,0130 R71 0, ,0177 P71 0, ,0177 R72 1, ,0118 P72 2, ,0118 R73 2, ,0189 P73 1, ,0189 R74 0, ,0096 P74 1, ,0096 R75 0, ,0870 P75 0, ,0870 R76 1, ,0727 P76 1, ,0727 R77 4, ,0558 P77 4, ,0558 R78 0, ,0415 P78 0, ,0415 R79 0, ,0299 P79 0, ,0299 R80 3, ,0143 P80 3, ,0143 R81 1, ,0156 P81 0, ,0156 R82 3, ,0117 P82 3, ,0117 R83 1, ,0143 P83 2, ,0143 R84 1, ,0169 P84 1, ,0169 R85 1, ,0143 P85 2, ,0143 R86 3, ,0091 P86 1, ,0091 R87 0, ,0052 P87 0, ,

27 Proračun pada pritiska Ukupni pad pritiska Δp uk se računa po obrascu: Δp uk = R l + Z [Pa] gde su: R jedinični pad pritiska usled trenja [Pa/m], l dužina deonice [m], Δp tr = R l pad pritiska usled trenja [Pa], Z pad pritiska usled lokalnih otpora [Pa] Dimenzionisanje cevne mreže Kao što je već pomenuto, cevna mreža se dimenzioniše na osnovu preporučenih brzina strujanja ili pak jediničnih padova pritisaka. Preporučljivo je da brzine strujanja budu u dozvoljenim granicama. Velike brzine dovode do buke u cevima, a male brzine ugrožavaju strujanje i kasnije odavanje toplote usvojenih tela. Brzina strujanja vode w se računa po obrascu: w = 4 m d u 2 π ρ [m/s] gde su: m maseni protok vode [kg/s], d u unutrašnji prečnik cevi [m], ρ gustina vode, gde je ρ = 989,1 kg/m 3. S druge strane, prečnik cevi neke deonice može da se odredi preko jediničnog pada pritiska R: R = λ gde je: ρ w2 2 d u [Pa/m] λ koeficijent trenja u cevima. 25

28 Koeficijent trenja se može eksperimentalno odrediti na više načina. Za potrebe ovog proračuna korišćena je Kolbrukova formula kojom se pokriva celokupna oblast turbulentnog strujanja u cevima 11 : 1 = 2 log ( δ λ 3,71D + 2,51 R e λ ) gde su: δ/d relativna hrapavost cevi, R e Rejnoldsov broj. Dimenzionisanjem je dobijeno da se plastične cevi proizvođača KAN-therm kreću u opsegu nazivnih prečnika od DN 15 do DN 40. Najveći prečnik je korišćen za prvih par deonica, dok se najmanji koristi za priključke kod radijatora i sušača peškira Pad pritiska usled lokalnih otpora Z Prilikom strujanja radnog fluida u cevima, izuzev pojave trenja u pravolinijskim deonica, fluid nailazi na mnogrobrojne otpore. Skretanje fluida, promena preseka, račvanje, izvijeni komadi, sve su lokalni otpori koji utiču na pad pritiska u cevnoj mreži. Pad pritiska usled lokalnih otpora računat je po obrascu: Z = ζ ρ w2 2 [Pa] gde je: ζ suma lokalnih otpora u nekoj deonici. U Tabeli 5.2 dati su lokalni otpori po deonicama i njihove vrednosti. 11 C. Crnojević, Mehanika fluida, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2014., str

29 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Plasticno koleno 90 DN Toplotna pumpa R1 Σζ 6 Plasticno koleno 90 DN P1 Σζ 4 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Redukcija DN32 1 0,8 0,8 R2 Σζ 2,3 Redukcija DN32 1 0,8 0,8 Racva sabiranje sup. smer P2 Σζ 3,8 Racva odvajanje prolaz DN32 1 0,5 0,5 R3 Σζ 0,5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P3 Σζ 0,5 Racva odvajanje prolaz DN32 1 0,5 0,5 R4 Σζ 0,5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P4 Σζ 0,5 Racva odvajanje prolaz DN32 1 0,5 0,5 R5 Σζ 0,5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P5 Σζ 0,5 Racva odvajanje DN R6 Σζ 2 Racva sabiranje DN32 1 1,5 1,5 P6 Σζ 1,5 Racva odvajanje prolaz DN32 1 0,5 0,5 R7 Σζ 0,5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P7 Σζ 0,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 R8 Σζ 1,5 Racva sabiranje sup. smer P8 Σζ 3 Racva odvajanje prolaz DN32 1 0,5 0,5 R9 Σζ 0,5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P9 Σζ 0,5 Racva odvajanje prolaz DN Redukcija DN25 1 0,8 0,8 R10 Σζ 1,8 Redukcija DN25 1 0,8 0,8 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P10 Σζ 1,3 27

30 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje prolaz DN R11 Σζ 1 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P11 Σζ 0,5 Racva odvajanje prolaz DN Plasticno koleno 90 DN R12 Σζ 3 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN P12 Σζ 2,5 Racva odvajanje prolaz DN Redukcija DN Plasticno koleno 90 DN R13 Σζ 5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Redukcija DN Plasticno koleno 90 DN P13 Σζ 4,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Ventil R14 Σζ 6 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P14 Σζ 9,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R15 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P15 Σζ 9,5 Racva odvajanje DN20 1 2,5 2,5 Redukcija DN R16 Σζ 3,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Redukcija DN Racva sabiranje DN P16 Σζ 3,5 28

31 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R17 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Racva sabiranje sup. smer P17 Σζ 10 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R18 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P18 Σζ 9,5 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Ventil R19 Σζ 11,9 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P19 Σζ 14,4 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Ventil R20 Σζ 12,4 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P20 Σζ 13,9 29

32 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje DN20 1 2,5 2,5 Redukcija DN R21 Σζ 3,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Redukcija DN Racva sabiranje DN P21 Σζ 3,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R22 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P22 Σζ 9,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R23 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Racva sabiranje sup. smer P23 Σζ 10 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Ventil R24 Σζ 12,4 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P24 Σζ 13,9 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Ventil R25 Σζ 13,9 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje sup. smer P25 Σζ 17,9 30

33 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Izvijeni komad 2 0,5 1 Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Ventil R26 Σζ 16,4 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P26 Σζ 17,4 Racva odvajanje prolaz DN Redukcija DN25 1 0,8 0,8 R27 Σζ 1,8 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Redukcija DN25 1 0,8 0,8 P27 Σζ 1,3 Racva odvajanje prolaz DN R28 Σζ 1 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P28 Σζ 0,5 Racva odvajanje prolaz DN Plasticno koleno 90 DN R29 Σζ 5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN P29 Σζ 4,5 Racva odvajanje prolaz DN Plasticno koleno 90 DN Redukcija DN R30 Σζ 8 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN Redukcija DN Izvijeni komad 1 0,5 0,5 P30 Σζ 8 Racva odvajanje prolaz DN Plasticno koleno 90 DN R31 Σζ 4 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN P31 Σζ 3,5 31

34 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R32 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Racva sabiranje sup. smer P32 Σζ 10 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R33 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P33 Σζ 9,5 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Ventil R34 Σζ 11,9 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P34 Σζ 14,4 Redukcija DN Racva odvajanje DN20 1 2,5 2,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 R35 Σζ 4 Redukcija DN Racva sabiranje DN P35 Σζ 3 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Ventil R36 Σζ 6 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P36 Σζ 9,5 32

35 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R37 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P37 Σζ 9,5 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Ventil R38 Σζ 15,4 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P38 Σζ 17,4 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 R39 Σζ 4,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 P39 Σζ 3,9 Racva odvajanje prolaz DN Plasticno koleno 90 DN15 4 3,5 14 Ventil R40 Σζ 19 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN15 4 3,5 14 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P40 Σζ 21,5 Racva odvajanje DN Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Ventil R41 Σζ 7,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P41 Σζ 9,5 33

36 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 R42 Σζ 4,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 P42 Σζ 3,9 Racva odvajanje prolaz DN Plasticno koleno 90 DN15 4 3,5 14 Ventil R43 Σζ 19 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN15 4 3,5 14 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P43 Σζ 21,5 Racva odvajanje DN Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Ventil R44 Σζ 7,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P44 Σζ 9,5 Racva odvajanje DN20 1 2,5 2,5 Redukcija DN Plasticno koleno 90 DN R45 Σζ 6,5 Racva sabiranje DN Redukcija DN Plasticno koleno 90 DN P45 Σζ 6 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Ventil R46 Σζ 12,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Racva sabiranje sup. smer P46 Σζ 16,5 34

37 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Ventil R47 Σζ 12,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Racva sabiranje sup. smer P47 Σζ 16,5 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 R48 Σζ 4,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 P48 Σζ 3,9 Racva odvajanje prolaz DN Plasticno koleno 90 DN15 4 3,5 14 Ventil R49 Σζ 19 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN15 4 3,5 14 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P49 Σζ 21,5 Racva odvajanje DN Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Ventil R50 Σζ 7,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P50 Σζ 9,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Redukcija DN32 1 0,8 0,8 R51 Σζ 2,3 Racva sabiranje sup. smer Redukcija DN32 1 0,8 0,8 P51 Σζ 3,8 Racva odvajanje DN R52 Σζ 2 Racva sabiranje DN32 1 1,5 1,5 P52 Σζ 1,5 35

38 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje prolaz DN32 1 0,5 0,5 R53 Σζ 0,5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 P53 Σζ 1 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 R54 Σζ 1,5 Racva sabiranje sup. smer P54 Σζ 3 Racva odvajanje prolaz DN32 1 0,5 0,5 R55 Σζ 0,5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P55 Σζ 0,5 Racva odvajanje prolaz DN32 1 0,5 0,5 R56 Σζ 0,5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P56 Σζ 0,5 Racva odvajanje prolaz DN32 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN R57 Σζ 2,5 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN P57 Σζ 2,5 Racva odvajanje prolaz DN Redukcija DN25 1 0,8 0,8 R58 Σζ 1,8 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Redukcija DN25 1 0,8 0,8 P58 Σζ 1,3 Racva odvajanje prolaz DN Redukcija DN R59 Σζ 2 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Redukcija DN P59 Σζ 1,5 Racva odvajanje prolaz DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Ventil R60 Σζ 13,4 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P60 Σζ 15,4 36

39 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje DN20 1 2,5 2,5 Redukcija DN R61 Σζ 3,5 Racva sabiranje DN Redukcija DN Izvijeni komad 1 0,5 0,5 P61 Σζ 3,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R62 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 2 0,5 1 Racva sabiranje sup. smer P62 Σζ 10,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R63 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P63 Σζ 9,5 Racva odvajanje DN20 1 2,5 2,5 Redukcija DN Izvijeni komad 1 0,5 0,5 R64 Σζ 4 Racva sabiranje DN Redukcija DN P64 Σζ 3 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Ventil R65 Σζ 6 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P65 Σζ 9,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R66 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P66 Σζ 9,5 37

40 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Ventil R67 Σζ 11,9 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P67 Σζ 14,4 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Ventil R68 Σζ 12,4 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P68 Σζ 13,9 Racva odvajanje DN20 1 2,5 2,5 Redukcija DN R69 Σζ 3,5 Racva sabiranje DN Redukcija DN Izvijeni komad 1 0,5 0,5 P69 Σζ 3,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R70 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Racva sabiranje sup. smer P70 Σζ 10 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Ventil R71 Σζ 5,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Racva sabiranje sup. smer P71 Σζ 9,5 38

41 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Ventil R72 Σζ 12,4 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P72 Σζ 13,9 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Ventil R73 Σζ 13,9 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje sup. smer P73 Σζ 17,9 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Ventil R74 Σζ 12,4 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P74 Σζ 13,9 Redukcija DN25 1 0,8 0,8 Racva odvajanje prolaz DN R75 Σζ 1,8 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Redukcija DN25 1 0,8 0,8 P75 Σζ 1,3 Racva odvajanje prolaz DN R76 Σζ 1 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P76 Σζ 0,5 39

42 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje prolaz DN Plasticno koleno 90 DN R77 Σζ 3 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN P77 Σζ 2,5 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Redukcija DN R78 Σζ 2,5 Racva sabiranje sup. smer Redukcija DN P78 Σζ 4 Racva odvajanje DN20 1 2,5 2,5 Plasticno koleno 90 DN R79 Σζ 5,5 Racva sabiranje DN Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN P79 Σζ 5,5 Racva odvajanje prolaz DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Ventil R80 Σζ 13,4 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P80 Σζ 15,4 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Ventil R81 Σζ 11,9 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 1 3,5 3,5 Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P81 Σζ 14,4 40

43 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje prolaz DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Ventil R82 Σζ 13,4 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P82 Σζ 17,4 Racva odvajanje sup. Smer 1 1,5 1,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Ventil R83 Σζ 13,9 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 2 3,5 7 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje sup. smer P83 Σζ 17,9 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Plasticno koleno 90 DN15 3 3,5 10,5 Ventil R84 Σζ 18,9 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Plasticno koleno 90 DN15 3 3,5 10,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P84 Σζ 20,9 Racva odvajanje DN Redukcija DN15 1 1,4 1,4 R85 Σζ 4,4 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 Redukcija DN15 1 1,4 1,4 P85 Σζ 3,9 41

44 Tabela 5.2: Lokalni otpori i njihove vrednosti nastavak Deonica Otpor kolicina ζ Σζ Racva odvajanje prolaz DN Plasticno koleno 90 DN15 4 3,5 14 Ventil R86 Σζ 19 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Plasticno koleno 90 DN15 4 3,5 14 Racva sabiranje prolaz 1 0,5 0,5 P86 Σζ 21,5 Racva odvajanje DN Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Ventil R87 Σζ 7,5 Radijator 1 2,5 2,5 Navijak Izvijeni komad 1 0,5 0,5 Racva sabiranje DN15 1 2,5 2,5 P87 Σζ 9, Vrednosti padova pritiska kod grejnih tela Proračun pada pritiska je vršen kako bi se za svako grejno telo u objektu dobila informacija koliki je pad pritiska u cevnoj mreži do njega. Proračun je započet od grejnog tela za koje se pretpostavlja da je najnepovoljnije, odnosno da je pad pritiska kod njega najveći. U Tabeli 5.3 date su vrednosti ukupnih padova pritiska po grejnim telima. 42

45 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] GT 0.17 (severni zid, desno) R ,5687 3, ,0 3,5 0,67 154, R ,3080 1, ,0 3,0 0,59 162, , R ,2963 0, ,0 3,0 0,56 152, , R ,2725 0, ,0 3,0 0,52 131, , R ,2608 2, ,0 3,0 0,50 121, , R ,1596 1, ,0 3,0 0,30 50, R ,1500 4, ,0 3,0 0,29 45, , R ,1311 1, ,0 3,0 0,25 36, , R ,1193 0, ,0 3,0 0,23 30, , R ,0886 3, ,0 2,5 0,29 63, , R ,0744 1, ,0 2,5 0,24 46, R ,0544 5, ,0 2,5 0,17 27, R ,0213 2, ,0 2,0 0,11 15, R ,0106 0, ,0 2,0 0,10 18, P ,0106 0, ,0 2,0 0,10 18, , P ,0213 2, ,0 2,0 0,11 15, , P ,0544 5, ,0 2,5 0,17 27, , P ,0744 1, ,0 2,5 0,24 46, , P ,0886 3, ,0 2,5 0,29 63, , P ,1193 0, ,0 3,0 0,23 30, , P ,1311 1, ,0 3,0 0,25 36, P ,1500 4, ,0 3,0 0,29 45, , P ,1596 1, ,0 3,0 0,30 50, , P ,2608 2, ,0 3,0 0,50 121, , P ,2725 0, ,0 3,0 0,52 131, , P ,2963 0, ,0 3,0 0,56 152, , P ,3080 1, ,0 3,0 0,59 162, , P ,5687 3, ,0 3,5 0,67 154,

46 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] GT 0.17 (severni zid, levo) R1-R13, P13-P R ,0106 0, ,0 2,0 0,10 18, , P ,0106 0, ,0 2,0 0,10 18, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R12, P12-P GT 1.18 R ,0331 1, ,0 2,0 0,17 33, , R ,0165 1, ,0 2,0 0,15 39, , P ,0165 1, ,0 2,0 0,15 39, P ,0331 0, ,0 2,0 0,17 33, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R16, P16-P GT 1.19 R ,0165 0, ,0 2,0 0,15 39,45 8 5, P ,0165 0, ,0 2,0 0,15 39,45 8 9,

47 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R11, P11-P GT 1.20 R ,0201 1, ,0 2,0 0,18 54, , P ,0201 0, ,0 2,0 0,18 54, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R10, P10-P GT 0.18 R ,0142 1, ,0 2,0 0,13 30, , P ,0142 2, ,0 2,0 0,13 30, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R9, P9-P GT 1.16 (istočni zid) R ,0307 1, ,0 2,0 0,15 29, , R ,0177 0, ,0 2,0 0,16 44, , P ,0177 0, ,0 2,0 0,16 44, , P ,0307 0, ,0 2,0 0,15 29, ,

48 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R21, P21-P GT 1.21 R ,0130 0, ,0 2,0 0,12 26, , P ,0130 0, ,0 2,0 0,12 26, Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R8, P8-P GT 0.19 R ,0118 1, ,0 2,0 0,11 22, , P ,0118 2, ,0 2,0 0,11 22, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R7, P7-P GT 1.22 R ,0189 2, ,0 2,0 0,17 49, , P ,0189 1, ,0 2,0 0,17 49, ,

49 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R6, P6-P GT 0.16 (stepenište) R ,0096 0, ,0 2,0 0,09 15, , P ,0096 1, ,0 2,0 0,09 15, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R5, P5-P GT 1.17 (levo) R ,1012 0, ,0 2,5 0,33 80, , R ,0869 1, ,0 2,5 0,28 61, R ,0701 5, ,0 2,5 0,23 42, R ,0441 1, ,0 2,0 0,22 54, R ,0285 4, ,0 2,0 0,14 25, R ,0143 0, ,0 2,0 0,13 30, , P ,0143 0, ,0 2,0 0,13 30, P ,0285 3, ,0 2,0 0,14 25, , P ,0441 1, ,0 2,0 0,22 54, P ,0701 5, ,0 2,5 0,23 42, , P ,0869 1, ,0 2,5 0,28 61, , P ,1012 0, ,0 2,5 0,33 80, ,

50 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R31, P31-P GT 1.15 R ,0143 0, ,0 2,0 0,13 30, , P ,0143 0, ,0 2,0 0,13 30, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R30, P30-P GT 1.17 (desno) R ,0156 1, ,0 2,0 0,14 35, , P ,0156 1, ,0 2,0 0,14 35, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R29, P29-P GT 0.15 R ,0259 1, ,0 2,0 0,13 21, R ,0143 1, ,0 2,0 0,13 30, P ,0143 1, ,0 2,0 0,13 30, , P ,0259 2, ,0 2,0 0,13 21,

51 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R35, P35-P GT 0.17 (zapadni zid) R ,0117 1, ,0 2,0 0,10 21, , P ,0117 1, ,0 2,0 0,10 21, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R28, P28-P GT 1.16 R ,0169 1, ,0 2,0 0,15 40, , P ,0169 1, ,0 2,0 0,15 40, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R27, P27-P GT 0.16 R ,0143 1, ,0 2,0 0,13 30, , R ,0091 3, ,0 2,0 0,08 14, P ,0091 1, ,0 2,0 0,08 14, , P ,0143 2, ,0 2,0 0,13 30, ,

52 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R39, P39-P GT 0.14 R ,0052 0, ,0 2,0 0,05 5,67 1 7,5 8 9 P ,0052 0, ,0 2,0 0,05 5,67 1 9, Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R4, P4-P GT 0.11 R ,0117 1, ,0 2,0 0,10 21, , R ,0052 3, ,0 2,0 0,05 5, P ,0052 1, ,0 2,0 0,05 5, , P ,0117 2, ,0 2,0 0,10 21, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R42, P42-P GT 0.10 R ,0065 0, ,0 2,0 0,06 8,19 1 7, P ,0065 0, ,0 2,0 0,06 8,19 1 9,

53 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R3, P3-P GT 1.14 R ,0237 1, ,0 2,0 0,12 18, , R ,0119 1, ,0 2,0 0,11 22, , P ,0119 2, ,0 2,0 0,11 22, , P ,0237 1, ,0 2,0 0,12 18, Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R45, P45-P GT 1.7 R ,0119 2, ,0 2,0 0,11 22, , P ,0119 1, ,0 2,0 0,11 22, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R2, P2-P GT 0.9 R ,0117 1, ,0 2,0 0,10 21, , R ,0052 3, ,0 2,0 0,05 5, P ,0052 1, ,0 2,0 0,05 5, , P ,0117 2, ,0 2,0 0,10 21, ,

54 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice GT 0.8 Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R48, P48-P R ,0065 0, ,0 2,0 0,06 8,19 1 7, P ,0065 0, ,0 2,0 0,06 8,19 1 9, Broj deonice GT 1.4 (južni zid) Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1, P R ,2607 0, ,0 3,0 0,50 121, , R ,1738 1, ,0 3,0 0,33 59, R ,1642 4, ,0 3,0 0,31 53, , R ,1453 1, ,0 3,0 0,28 43, , R ,1335 1, ,0 3,0 0,25 37, , R ,1028 4, ,0 3,0 0,20 23, , R ,0886 3, ,0 3,0 0,17 18, , R ,0685 2, ,0 2,5 0,22 40, , R ,0473 0, ,0 2,0 0,24 61, R ,0142 3, ,0 2,0 0,13 30, , P ,0142 3, ,0 2,0 0,13 30, , P ,0473 0, ,0 2,0 0,24 61, , P ,0685 2, ,0 2,5 0,22 40, , P ,0886 3, ,0 3,0 0,17 18, , P ,1028 4, ,0 3,0 0,20 23, , P ,1335 1, ,0 3,0 0,25 37, , P ,1453 1, ,0 3,0 0,28 43, P ,1642 4, ,0 3,0 0,31 53, P ,1738 1, ,0 3,0 0,33 59, , P ,2607 0, ,0 3,0 0,50 121, ,

55 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R59, P59-P GT 1.2 R ,0331 1, ,0 2,0 0,17 33, , R ,0165 0, ,0 2,0 0,15 39, , P ,0165 0, ,0 2,0 0,15 39, , P ,0331 0, ,0 2,0 0,17 33, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R61, P61-P GT 1.3 R ,0165 0, ,0 2,0 0,15 39, , P ,0165 0, ,0 2,0 0,15 39, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R58, P58-P GT 0.2 (desno) R ,0213 1, ,0 2,0 0,11 15, R ,0106 0, ,0 2,0 0,10 18, P ,0106 0, ,0 2,0 0,10 18, , P ,0213 2, ,0 2,0 0,11 15,

56 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R64, P64-P GT 0.2 (levo) R ,0106 0, ,0 2,0 0,10 18, , P ,0106 0, ,0 2,0 0,10 18, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R57, P57-P GT 1.1 R ,0201 1, ,0 2,0 0,18 54, , P ,0201 0, ,0 2,0 0,18 54, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R56, P56-P GT 0.1 R ,0142 1, ,0 2,0 0,13 30, , P ,0142 2, ,0 2,0 0,13 30, ,

57 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R55, P55-P GT 1.24 R ,0307 1, ,0 2,0 0,15 29, , R ,0130 1, ,0 2,0 0,12 26, , P ,0130 1, ,0 2,0 0,12 26, P ,0307 0, ,0 2,0 0,15 29, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R69, P69-P GT 1.5 (istočni zid) R ,0177 0, ,0 2,0 0,16 44, , P ,0177 0, ,0 2,0 0,16 44, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R54, P54-P GT 0.20 R ,0118 1, ,0 2,0 0,11 22, , P ,0118 2, ,0 2,0 0,11 22, ,

58 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice GT 1.23 Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R53, P53-P R ,0189 2, ,0 2,0 0,17 49, , P ,0189 1, ,0 2,0 0,17 49, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R52, P52-P GT 0.3 (stepenište) R ,0096 0, ,0 2,0 0,09 15, , P ,0096 1, ,0 2,0 0,09 15, , Broj deonice GT 1.6 Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R51, P51-P R ,0870 0, ,0 2,5 0,28 61, , R ,0727 1, ,0 2,5 0,23 44, R ,0558 4, ,0 2,5 0,18 28, R ,0415 0, ,0 2,0 0,21 49, , R ,0299 0, ,0 2,0 0,15 27, , R ,0143 3, ,0 2,0 0,13 30, , P ,0143 3, ,0 2,0 0,13 30, , P ,0299 0, ,0 2,0 0,15 27, , P ,0415 0, ,0 2,0 0,21 49, P ,0558 4, ,0 2,5 0,18 28, , P ,0727 1, ,0 2,5 0,23 44, , P ,0870 0, ,0 2,5 0,28 61, ,

59 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R79, P79-P GT 1.4 (zapadni zid) R ,0156 1, ,0 2,0 0,14 35, , P ,0156 0, ,0 2,0 0,14 35, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R78, P78-P GT 0.2 (zapadni zid) R ,0117 3, ,0 2,0 0,10 21, , P ,0117 3, ,0 2,0 0,10 21, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R77, P77-P GT 0.4 R ,0143 1, ,0 2,0 0,13 30, , P ,0143 2, ,0 2,0 0,13 30, ,

60 Tabela 5.3: Ukupni padovi pritiska za grejna tela nastavak Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R76, P76-P GT 1.5 R ,0169 1, ,0 2,0 0,15 40, , P ,0169 1, ,0 2,0 0,15 40, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R75, P75-P GT 0.3 R ,0143 1, ,0 2,0 0,13 30, , R ,0091 3, ,0 2,0 0,08 14, P ,0091 1, ,0 2,0 0,08 14, , P ,0143 2, ,0 2,0 0,13 30, , Broj deonice Φ m Dužina DN d s s w R L R Σζ Z L R+Z [W] [kg/s] [m] [mm] [mm] [mm] [m/s] [Pa/m] [Pa] - [Pa] [Pa] R1-R85, P85-P GT 0.7 R ,0052 0, ,0 2,0 0,05 5,67 1 7,5 8 9 P ,0052 0, ,0 2,0 0,05 5,67 1 9,

61 Balansiranje cevne mreže Proračunom pada pritiska dobijene se vrednosti pada pritiska za svako grejno telo. Grejno telo sa najvećim padom pritiska je najnepovoljnije grejno telo i za njega je izračunata vrednost pada pritiska oko 9 kpa. Budući da sva ostala grejna tela imaju manji pad pritiska od posmatranog, ona se moraju dodatno prigušiti do te vrednosti. Cilj je da pad pritiska bude jednak za sva grejna tela. U suprotnom, grejna tela bliža izvoru toplote će povući maksimalni protok, a do najudaljenijih neće stići dovoljni protok, što rezultira smanjenim odavanjem toplote. Za balansiranje cevne mreže nije korišćen balansni set. Maksimalni pad pritiska cevne mreže je izvan opsega vrednosti pri kojima bi balansni set efektivno radio. Iz tog razloga, prigušivanje grejnih tela je obavljeno preko radijatorskih navijaka. Usvojeni su radijatorski navijci proizvođača IMI-Heimeier, tip Regulux. Takođe, na radijatore su postavljene i termostatske glave, ali one nemaju ulogu u balansiranju mreže. Da bi se neko grejno telo prigušilo za zahtevanu vrednost, potrebno je odrediti poziciju radijatorskog navijka. Pozicija je vezana za K v vrednost ventila i njih daje proizvođač. U svrhu određivanja pozicije računata je teorijska K v,teor. vrednost po obrascu: K v,teor. = V 105 Δp [m3 /h] gde su: K v,teor. protok tečnosti kroz ventil pri konstantnom pritisku od 1 bar [m 3 /h], V zapreminski protok kroz grejno telo, odnosno ventil [m 3 /h], Δp pad pritiska potrebnog prigušenja [Pa]. Nakon dobijene K v,teor. vrednosti po obrascu, usvaja se od ponuđenih K v vrednosti proizvođača približna vrednost i definiše se pozicija. Pozicija se može još odrediti ili proveriti preko dijagrama. U Tabeli 5.4 date su određene pozicije i padovi pritiska usled potrebnog prigušenja. 59

62 Tabela 5.4: Prigušenja i definisane pozicije radijatorskih navijaka Podaci Radijatorski navijak Radijatorski termostatski ventil Broj prostorije m v Δp k v Model k vs N vs Δp RN k VS Δp vtv - [kg/s] [m³/h] [Pa] [m³/h] - [m³/h] - [Pa] [m³/h] [Pa] GT ,0165 0, ,31 Regulux 1, GT ,0165 0, ,2 Regulux 1, GT 0.17 (severni zid, desno) GT 0.17 (severni zid, levo) 0,0106 0, ,98 Regulux 1, ,0106 0, ,93 Regulux 1, GT ,0201 0, ,49 Regulux 1, GT 1.17 (levo) 0,0143 0, ,81 Regulux 1, GT ,0143 0, ,78 Regulux 1, GT 1.17 (desno) 0,0156 0, ,79 Regulux 1, GT ,0142 0, ,65 Regulux 0, GT ,0143 0, ,51 Regulux 0, GT 0.17 (zapadni zid) 0,0117 0, ,41 Regulux 0, GT 1.16 (istočni zid) 0,0177 0, ,6 Regulux 0, GT ,0189 0, ,61 Regulux 0, GT ,0130 0, ,42 Regulux 0, GT ,0118 0, ,37 Regulux 0, GT ,0169 0, ,48 Regulux 0, GT ,0091 0, ,24 Regulux 0, GT 1.4 (južni zid) 0,0142 0, ,36 Regulux 0, GT 1.2 0,0165 0, ,41 Regulux 0, GT ,0052 0, ,13 Regulux 0,19 0,

63 Tabela 5.4: Prigušenja i definisane pozicije radijatorskih navijaka nastavak Podaci Radijatorski navijak Radijatorski termostatski ventil Broj prostorije m v Δp k v Model k vs N vs Δp RN k VS Δp vtv - [kg/s] [m³/h] [Pa] [m³/h] - [m³/h] - [Pa] [m³/h] [Pa] GT 0.16 (stepenište) 0,0096 0, ,24 Regulux 0, GT 1.3 0,0165 0, ,41 Regulux 0, GT 1.1 0,0201 0, ,47 Regulux 0, GT 0.2 (desno) 0,0106 0, ,25 Regulux 0, GT 0.2 (levo) 0,0106 0, ,25 Regulux 0, GT 0.1 0,0142 0, ,31 Regulux 0, GT 1.5 (istočni zid) 0,0177 0, ,37 Regulux 0, GT ,0130 0, ,27 Regulux 0, GT ,0052 0, ,11 Regulux 0, GT ,0065 0, ,13 Regulux 0,19 0, GT 1.6 0,0143 0, ,29 Regulux 0, GT ,0189 0, ,39 Regulux 0, GT ,0118 0, ,24 Regulux 0, GT ,0119 0, ,24 Regulux 0, GT 1.7 0,0119 0, ,24 Regulux 0, GT 1.4 (zapadni zid) 0,0156 0, ,31 Regulux 0, GT 0.2 (zapadni zid) 0,0117 0, ,23 Regulux 0, GT 0.4 0,0143 0, ,28 Regulux 0, GT 1.5 0,0169 0, ,32 Regulux 0, GT 0.9 0,0052 0, ,1 Regulux 0, GT 0.8 0,0065 0, ,12 Regulux 0,19 0, GT 0.3 0,0091 0, ,16 Regulux 0,19 0, GT 0.3 (stepenište) 0,0096 0, ,17 Regulux 0,19 0, GT 0.7 0,0052 0, ,09 Regulux 0,

64 6. IZBOR TOPLOTNE PUMPE I PRATEĆE OPREME Odabir toplotnog izvora nekog sistema grejanja zasniva se na njegovom pokrivanju toplotnih potreba samog objekta, na usaglašenosti izvora sa ostatkom sistema, ali i na održavanju uslova komfora. Proračunom gubitaka toplote definisane su toplotne potrebe, dok je proračunom pada pritiska definisan napor pumpe, dimenzionisana i izbalansirana mreža. U nastavku, potrebno je odabrati adekvatan izvor toplote. U skladu sa osnovnim zahtevima projekta i ovog rada, kao zamena električnim grejalicama u posmatranom objektu Sigurne kuće, usvojena je toplotna pumpa vazduh/voda. Uvođenjem toplotne pumpe izvršen je prelaz sa sistema lokalnog grejanja putem električnih grejalica, na sistem centralnog grejanja sa toplotnom pumpom kao izvorom toplote. Izuzev efikasnijeg regulisanja i funkcionisanja sistema, očekuju se i manji eksploatacioni troškovi. Za proračunom određene potrebe projekta usvaja se kaskada dveju toplotnih pumpi vazduh/voda kapaciteta 2x16 kw. Proizvođač je Viessmann, a tip toplotne pumpe je Vitocal 200-S. Kaskada u ovom slučaju predstavlja bazni izvor toplote, a za pokrivanje vršnog toplotnog opterećenja koriste se električni grejači ugrađeni u toplotne pumpe. Split vazduh/voda toplotna pumpa Vitocal 200-S predstavlja toplotnu pumpu pogodnu za primenu kod porodičnih kuća i srednjih stambenih objekata. Sastoji se od unutrašnje i spoljašnje jedinice. Unutrašnje jedinice biće postavljene u negrejanu prostoriju - kotlarnicu, kaskadno vezane, dok se spoljne jedinice montiraju na zapani zid. Koeficijent grejanja (COP Coefficient of Performance) se kreće oko 4 za ovu toplotnu pumpu. U njenom sastavu nalazi se cirkulaciona pumpa sa frekventnom regulacijom. Za efikasno regulisanje i održavanje temperature u prostorijama, zadužen je sistem regulacije i automatike koji je povezan sa kaskadom. Kao pomoć u sistemu grejanja sa toplotnom pumpom izabran je međubojler Vitocell 100-E, tip SVP od istog prouzvođača. Međubojler je kapaciteta 400 l i služi za grejanje vode u posmatranoj instalaciji. Pogodan je za instalacije sa temperaturama polaznog voda do 110 C i radnog pritiska do 3 bara. Predstavlja čeličnu konstrukciju sa toplotnom izolacijom od pur pene i prevučenu plastikom. Usvojena kaskada toplotnih pumpi izuzev zagrevanja vode za sistem radijatorskog grejanja, ima i ulogu u zagrevanju sanitarne tople vode. Detaljan proračun potreba za sanitarnom toplom vodom nije predmet ovog projekta. 62

65 Ipak, kao deo ponude uz kaskadu toplotnih pumpi priložen je bojler sa svrhom zagrevanja potrošne vode. Bojler Vitocell 100-V, tip CVW, istog proizvođača, predstavlja vertikalni bojler sa spiralom za grejanje. Pogodan je naročito u kombinaciji sa toplotnom pumpom. Njegov kapacitet je 390 l. Ćelija bojlera i spirala su od čelika, a od korozije je zaštićen sa dvostrukim slojem Ceraprotect emajla. Dodatna katodna zaštita magnezijumskom zaštitnom anodom. Za prihvatanje vode usled širenja koristi se ekspanzioni sud. Da bi se izbeglo postavljanje suda u najvišim kotama objekta (na spratu ne postoje tehničke prostorije), usvojen je zatvoreni ekspanzioni sud i postavljen u prostoriju zajedno sa toplotnom pumpom. Ukupna zapremina zatvorenog ekspanzionog suda računata je po obrascu: V n = (V e + V v ) p e + 1 p e p 0 [l] gde je: V e zapremina širenja [l], V v zapremina vode (najmanje 0,5 % vode u postrojenju) [l], p e krajnji pritisak postrojenja [bar], p 0 pretpritisak [bar]. Proračunom je dobijena zapremina V n 16 l. Na osnovu toga, usvojena je zatvorena ekspanziona posuda proizvođača Elbi, tip ER18-CE. Kapacitet ekspanzionog suda je 18 l. 63

66 7. PREDMER I PREDRAČUN Tabela 7.1: Predmer i predračun radova R.B. OPIS RADOVA J.M. KOL. CENA 1. Grejna tela i pribor 1.1. Isporuka aluminijumskih člankastih radijatora proizvođača Global, tip VOX sa potrebnim elementima za oslanjanje. Nabavka je izvršena po broju članaka radijatora određenog tipa. Način montaže prema preporuci proizvođača. Tipovi: VOX 600 Član ,08 VOX 700 Član ,40 VOX 800 Član , Isporuka cevastih sušača peškira proizvođača STARPAN sa potrebnim elementima za oslanjanje. Način montaže prema preporuci proizvođača. Tip: STARPAN 1600/600 Kom , Isporuka radijatorskih navijaka proizvođača IMI-Heimeier, DN 15 Tip: IMI-Heimeier Regulux, Straight 1/2 Kom , Isporuka radijatorskih termostatskih glava proizvođača IMI-Heimeier. Termostatska glava tip K. Kom ,76 2. Cevna mreža 2.1. Isporuka plastičnih cevi proizvođača KANtherm za vođenje horizontalne mreže i vertikalnih priključaka. Tip cevi: PE-RT/Al/PE-RT 16 x 2,0 m ,00 20 x 2,0 m ,00 25 x 2,5 m ,00 32 x 3,0 m ,00 40 x 3,5 m , Isporuka fazonskih komada (kolena, T račvi,...) proizvođača KAN-therm. Uzima se procentualni deo od ukupne cene cevi. % ,00 64

67 Tabela 7.1: Predmer i predračun radova - nastavak R.B. OPIS RADOVA J.M. KOL. CENA [din] 3. Toplotna pumpa i pomoćna oprema 3.1. Isporuka i montaža toplotnih pumpi vazduh/voda proizvođača Viessmann. Kaskada dve toplotne pumpe sa pripadajućom automatikom, senzorima temperature, sigurnosnom armaturom i 3- krakim preklopnim ventilima. Kapaciteta 2x16kW. Tip: Vitocal 200-S AWB-E-AC 201.D16 Kom , Međubojler vode za grejanje za korišćenje u instalacijama grejanja toplonim pumpama. Verzija prema DIN 4753 za instalacije grejanja prema DIN Zapremina bojlera: 400 l. Dimenzije: 850x888x1630 mm sa toplotnom izolacijom. Težina 122 kg. Dozvoljeni pritisak: 3 bar Tip: Vitocell 100-E (tip SVP) Kom , Vertikalno postavljeni bojler PTV sa spiralom za grejanje. Konstruisano prema DIN Za instalacije za grejanje prema DIN Zapremina bojlera: 390 l. Dimenzije 850x898x1630 mm sa toplotnom izolacijom. Težina 190 kg. Dozvoljeni radni pritisak: 10 bar. Tip: Vitocell 100-V (tip CVW) Kom , Zidno postavljeni zatvoreni ekspanzioni sud, proizvođača Elbi, kapaciteta 18 l. Tip: Elbi ER18 CE Kom ,00 4. Pripremni i završni radovi 4.1. Pripremni radovi: upoznavanje sa objektom, razmeravanje i obeležavanje, transport materijala i alata, sitni građevinski radovi i upoznavanje sa tehničkom dokumentacijom Bušenje otvora za prolaz cevi u zidovima i međuspratnim konstrukcijama i njihovo krpljenje po izvršenoj montaži. Pauš ,00 Pauš , Montaža elemenata.balansiranje cevne mreže. Povezivanje sistema. Pauš , Puštanje u rad Kaskade dve toplotne pumpe Vitocal 200-S od 16 kw od strane ovlašćenih servisera. Pauš ,00 UKUPNO din ,10 65

68 8. ELABORAT ENERGETSKE EFIKASNOSTI Elaborat energetske efikasnosti 12 predstavlja elaborat koji je deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole. On sadrži proračune, tekst i crteže. Izrađen je u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada. Izdavanjem građevinske dozvole, može se pristupiti izgradnji novih zgrada, ali i rekonstrukciji, obnovi, adaptaciji, sanaciji ili energetskoj sanaciji postojećih zgrada. Za postojeći objekat Sigurne kuće izrađen je energetski elaborat za zatečeno stanje. Njegov cilj je da u slučaju bilo kakvih radova na objektu, bude validan dokument sa svim potrebnim informacijama i merama za unapređenje energetske efikasnosti objekta. U potpoglavlju 8.5. proračun za određivanje godišnje primarne energije je proširen i na sistem sa toplotnom pumpom kao izvorom toplote. Cilj je bio da se dokaže ušteda energije pri zameni jednog sistema drugim. Postojeći sistem grejanja u posmatranom objektu je sistem preko električnih grejalica koje lokalno zagrevaju prostorije datog objekta. Naposletku, priložen je energetski pasoš objekta sa vrednostima koje su izračunate u elaboratu. Energetski pasoš je dokument koji prikazuje energetska svojstva posmatranog objekta. Ima propisani sadržaj i sastoji se od pet strana. U okviru njega, izuzev vrednosti, relevantne su mere unapređenja energetske efikasnosti samog objekta. 12 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Član 2. 66

69 Opšti podaci o zgradi Tabela 8.1: Osnovni podaci o zgradi ZGRADA nova* postojeća* Namena zgrade 13 Vrsta zgrade 14 Mesto (lokacija): Vlasnik (investitor): Izvođač: Stambena zgrada Dva ili više stanova Beograd Opština Rakovica MY HOME COMPANY d.o.o Godina izgradnje: Godina rekonstrukcije/ energetske sanacije: Neto korisna površina grejanog dela zgrade m 2 : 383 *Napomena: Obeležiti da li se radi o novoj ili postojećoj zgradi Lokacija i klimatski podaci Tabela 8.2: Klimatski podaci i položaj zgrade Klimatski podaci 15 Lokacija Beograd Broj stepen dana grejanja HDD 2520 Broj dana grejne sezone HD 175 Srednja temperatura grejnog perioda H,mn [ o C] 5,6 Unutrašnja projektna temperatura za zimski period H,i [ o C] 20 Uticaj vetra 16 Položaj (izloženost vetru) Broj fasada izloženih vetru Otvoren Više od jedne 13 U odnosu na podelu iz tabele Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada 14 U odnosu na podelu iz čl.4, kao i tabele 6.5, 6.11a, 6.11b Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, i čl.14 Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada 15 Prema tabeli 6.3 i 6.9 iz Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada 16 Prema tabeli iz Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada 67

70 Građevinska fizika Proračun relevantnih pozicija Spoljni zidovi 18 Tabela : Spoljni zidovi sastav, ilustracija, prolaženje toplote Broj 4 Oznaka ZS1 Površina [m 2 ] 267 Sastav sklopa Naziv građevinskog sloja δ [cm] λ [W/mK] ρ [kg/m 3 ] [-] 1.zaribana dekorativna fasada na armiranoj podlozi 0,025 0, gas-beton (ytong) 0,3 0, tankoslojni malter 0,002 1, Skica sklopa 19 Površinski koeficijent prolaženja toplote U [W/(m 2 K)] 0,28 17 Ovde su date samo pozicije koje su relevantne za prikazani primer 18 Ukoliko ima više od jedne pozicije u okviru grupacije, u ovom slučaju,,spoljni zidovi, potrebno ih je sve prikazati i obraditi 19 Ovde je prikazana ilustracija (veličina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati) 68

71 Tabela : Spoljni zidovi sastav, ilustracija, prolaženje toplote nastavak Broj 1 Oznaka ZS2 Površina [m 2 ] 51 Sastav sklopa Naziv građevinskog sloja δ λ ρ [cm] [W/mK] [kg/m 3 ] [-] 1.zaribana dekorativna fasada na armiranoj podlozi 0,025 0, Skica sklopa 2. gas-beton (ytong) 0,3 0, cementni malter 0,025 1, keramičke pločice 0,005 0, Površinski koeficijent prolaženja toplote U [W/(m 2 K)] 0,28 69

72 Tabela : Spoljni zidovi orijentacija Segmenti pozicije u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta 20 Površina [m 2 ] Ilustracija 21 Ka Severu 52,50 Ka Istoku 104,04 Ka Jugu 49,70 Ka Zapadu 112,30 20 Podela izvršena zbog izračunavanja solarnih dobitaka 21 Ova opcija nije obavezna 70

73 p' [kpa] Tabela : Spoljni zidovi difuzija vodene pare Tabelarni prikaz Opis Ri [m 2 K/W] Grafik 22 θ dif [ o C] θ dif [ o C] [-] r i [m] p [Pa] Unutra 20 2,337 Prelaženje 0,13 0,9 19,1 2,208 1.tankoslojni malter 0, ,1 30 0,06 2, gas-beton (ytong) 3,333 23,6-4,5 5 1,5 0, Zaribana dekorativna fasada na 0,0309 0,22-4,7 10 0,25 0,412 armiranoj podlozi Prelaženje 0,04 0,3-5,0 0,405 Spolja -5,0 0,405 Ukupni otpor 3,5356 0,003 0,002 0,002 0,001 0,001 0, ri [m] Proračun kondezacije 23 θ sp = 12,1 C ; θ sp 15 C Zona A θ e,dif = 5 C ; θ i = 20 C ; φ e = 90 % ; φ i = 55 % Period kondenzacije je 60 dana q dif = θ i θ e,dif R uk = 7,071 W/m 2 Vrednosti prikazane u tabeli: θ dif,i = q dif R i R i = δ i λ i R uk = ΣR i r i = δ i μ i Za θ dif > 0 pritisci zasićenja se računaju kao: p = 0,6107 (1 + θ dif 109,8 )8,02 Za θ dif < 0 pritisci zasićenja se računaju kao: p = 0,6107 (1 + θ dif 149 )12,03 22 Ovde je prikazana ilustracija (veličina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati) 23 U skladu sa poglavljem 3.3 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada 71

74 Vreme isušenja A određivanje parcijalnih pritisaka na spoljašnjem i unutrašnjem zidu kao: p int = p int φ i = 1,285 kpa 100 φ e p ext = p ext = 0,365 kpa 100 Dijagram se presekao u dve tačke, vrši se određivanje količine kondenzata: ) q m1 = 0,67 (p int p k1 r = 0,337 g/m 2 h q m2 = 0,67 (p k2 p ext ) = 0,335 g/m 2 h q mz r = (q m1 q m2 ) 24 br.dana vlaženja q mz = 0,0029 kg/m 2 <1 kg/m 2 Uslov je ispunjen Radi se kao što je već naglašeno za A zonu θ i = θ e = 18 C ; φ i = φ e = 65 % ; Period isušenja je 90 dana Za θ i > 0 : p int = p ext = 0,6107 (1 + θ i 109,8 )8,02 = 2,063 kpa p int = p ext = 2,063 kpa, temperatursko uravnoteženo polje p int = p ext = p int φ i = 1,341 kpa 100 q m,isuš = 0,67 ( p k1 p int ) + 0,67 ( p k2 r q m,isuš = 0,0052 kg/m 2 h Vreme isušenja: br.dana= 1,3 q mz = 0,03 q m,isuš 24 pext ) r Pošto je broj dana isušenja manji od 90 konstrukcija zadovoljava. 72

75 p' [kpa] Tabela : Spoljni zidovi difuzija vodene pare nastavak Tabelarni prikaz Opis Ri [m 2 K/W] Grafik θ dif [ o C] θ dif [ o C] [-] r i [m] p [Pa] Unutra 20 2,337 Prelaženje 0,13 0,9 19,1 2, keramičke pločice 0, , , cementni malter 0,018 0,1 18,9 30 0,75 1, gas-beton (ytong) 3,333 23,4-4,5 5 1,5 0, Zaribana dekorativna fasada na 0,0309 0,2-4,7 10 0,25 0,415 armiranoj podlozi Prelaženje 0,04 0,3-5,0 0,405 Spolja -5,0 0,405 Ukupni otpor 3,5578 0,003 0,002 0,002 0,001 0,001 0, ri [m] Proračun kondezacije Vreme isušenja q dif = θ i θ e,dif = 7,027 W/m 2 R uk Dijagram se presekao u dve tačke, vrši se određivanje količine kondenzata: ) q m1 = 0,67 (p int p k1 r = 0,176 g/m 2 h q m2 = 0,67 (p k2 p ext ) = 0,174 g/m 2 h q mz r = 0,0029 kg/m 2 <1 kg/m 2 Uslov je ispunjen q m,isuš = 0,0021 kg/m 2 h Vreme isušenja: br.dana= 1,3 q mz = 0,07 q m,isuš 24 Pošto je broj dana isušenja manji od 90 konstrukcija zadovoljava. 73

76 Pod na tlu Tabela 8.3.2: Pod na tlu sastav, ilustracija, prolaženje toplote Broj 6 Oznaka PT1 Površina [m 2 ] 110 Sastav sklopa Skica sklopa 24 Naziv građevinskog sloja δ [cm] λ [W/mK] ρ [kg/m 3 ] [-] 1. laminat na sunđerastoj podlozi 0,01 0, armirani cementni estrih 0,04 1, PVC folija 0,002 0, termoizolacija 0,05 0, hidroizolacija 0,005 0, betonska ploča 0,10 1, sloj šljunka 0,10 1, nabijena zemlja 0,30 2, Površinski koeficijent prolaženja toplote U [W/(m 2 K)] 0,56 24 Ovde je prikazana ilustracija (veličina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati) 74

77 Tabela 8.3.2: Pod na tlu sastav, ilustracija, prolaženje toplote - nastavak Broj 14 Oznaka PT2 Površina [m 2 ] 100 Sastav sklopa Naziv građevinskog sloja δ [cm] λ [W/mK] ρ [kg/m 3 ] [-] Skica sklopa 1.keramičke pločice 0,01 1, cementni malter 0,03 1, PVC folija 0,002 0, termoizolacija 0,01 0, hidroizolacija 0,005 0, betonska ploča 0,10 1, sloj šljunka 0,10 1, nabijena zemlja 0,30 2, Površinski koeficijent prolaženja toplote U [W/(m 2 K)] 1,32 75

78 Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora Tabela 8.3.3: Međuspratna konsrukcija sastav, ilustracija, prolaženje toplote Broj 2 Oznaka Površina [m 2 ] 23 Sastav sklopa Skica sklopa 25 MK1 Naziv građevinskog sloja δ [cm] λ [W/mK] ρ [kg/m 3 ] [-] 1. laminat na sunđerastoj podloѕi 0,01 0, armirani cementni estrih 0,04 1, ''Fert'' tavanica 0,21 0, plafonski malter 0,02 1, Površinski koeficijent prolaženja toplote U [W/(m 2 K)] 1,29 25 Ovde je prikazana ilustracija (veličina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati) 76

79 Tabela 8.3.3: Međuspratna konsrukcija sastav, ilustracija, prolaženje toplote - nastavak Broj 4 Oznaka Površina [m 2 ] 23 Sastav sklopa Skica sklopa MK2 Naziv građevinskog sloja δ [cm] λ [W/mK] ρ [kg/m 3 ] [-] 1. keramičke pločice 0,01 1, cementni malter 0,03 1, ''Fert'' tavanica 0,21 0, plafonski malter 0,02 1, Površinski koeficijent prolaženja toplote U [W/(m 2 K)] 1, Međuspratna konstrukcija ka negrejanom prostoru, tj. tavanu Tabela 8.3.4: Međuspratna konsrukcija sastav, ilustracija, prolaženje toplote Broj 1 Oznaka MKT Površina [m 2 ] 240 Sastav sklopa Skica sklopa Naziv građevinskog sloja δ [cm] λ [W/mK] ρ [kg/m 3 ] [-] 1. cementni malter 0,03 1, ''Fert'' tavanica 0,21 0, plafonski malter 0,02 1, Površinski koeficijent prolaženja toplote U [W/(m 2 K)] 1,72 77

80 Unutrašnji zidovi, vrata i prozori ka negrejanom prostoru Tabela : Unutrašnji zidovi sastav, ilustracija, prolaženje toplote Broj 8 Oznaka ZU1 Površina [m 2 ] 32 Sastav sklopa Skica sklopa Površinski koeficijent prolaženja toplote U [W/(m 2 K)] Naziv građevinskog sloja δ [cm] λ [W/mK] ρ [kg/m 3 ] [-] 1. tankoslojni malter 0,002 1, gas-beton (ytong) 0,12 0, tankoslojni malter 0,002 1, ,65 Broj 6 Oznaka ZU2 Površina [m 2 ] 53 Sastav sklopa Skica sklopa Površinski koeficijent prolaženja toplote U [W/(m 2 K)] Naziv građevinskog sloja δ [cm] λ [W/mK] ρ [kg/m 3 ] [-] 1. tankoslojni malter 0,002 1, gas-beton (ytong) 0,25 0, tankoslojni malter 0,002 1, ,02 Tabela : Unutrašnja vrata i unutrašnji prozor Broj 4 Oznaka VU1 Površina (m 2 ) 6,44 Opis jednokrilna drvena vrata Koficijenat prolaza toplote U [W/(m 2 K)] 2,3 78

81 Tabela : Unutrašnja vrata i unutrašnji prozor - nastavak Broj 2 Oznaka VU2 Površina (m 2 ) 2,82 Opis jednokrilna drvena vrata Koficijenat prolaza toplote U [W/(m 2 K)] 2,3 Broj 2 Oznaka PU Površina (m 2 ) 2,80 Opis prozor unutrašnji; jednostruko staklo Koficijenat prolaza toplote U [W/(m 2 K)] Prozori, balkonska vrata i spoljna vrata Tabela : Spoljni prozori Broj 30 Oznaka PS1 Površina (m 2 ) 42 Opis dvostruko,4-12-4mm; okvir PVC, petokomorni Koficijenat prolaza toplote U [W/(m 2 K)] 1,75 Broj 4 Oznaka PS2 Površina (m 2 ) 1,6 Opis dvostruko,4-12-4mm; okvir PVC, petokomorni Koficijenat prolaza toplote U [W/(m 2 K)] 1,85 Broj 2 Oznaka PS3 Površina (m 2 ) 1,2 Opis dvostruko,4-12-4mm; okvir PVC, petokomorni Koficijenat prolaza toplote U [W/(m 2 K)] 1,81 79

82 Tabela : Spoljni prozori orijentacija Segmenti pozicije u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta 26 Površina [m 2 ] Ilustracija Ka Severu 5,6 Ka Istoku 15,4 Ka Jugu 8,4 Ka Zapadu 15,4 26 Podela izvršena zbog izračunavanja solarnih dobitaka 80

83 Pregled koeficijenata prolaza toplote kroz termički omotač zgrade 27 Tabela 8.3.7: Pregled koeficijenata prolaza toplote Položaj oznaka U [W/(m 2 K)] U max [W/(m 2 K)] Ispunjeno DA / NE Spoljni zidovi ZS 0,28 0,40 DA Pod na tlu PT1 0,56 0,40 NE Pod na tlu PT2 1,32 0,40 NE Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora MK1 1,29 0,40 NE Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora MK2 1,37 0,40 NE Međuspratna konstrukcija ka negrejanom prostoru (tavanu) MKT 1,72 0,40 NE Unutrašnji zidovi ka negrejanom prostoru ZU1 1,65 0,55 NE Unutrašnji zidovi ka negrejanom prostoru ZU2 1,02 0,55 NE Unutrašnja vrata ka negrejanom prostoru VU 2,3 Unutrašnji prozor ka negrejanom prostoru PU 3 Prozori grejanih prostorija PS1 1,75 1,50 NE Prozori grejanih prostorija PS2 1,85 1,50 NE Prozori grejanih prostorija PS3 1,81 1,50 NE Tabela 8.3.8: Podaci o termotehničkim sistemima Podaci o termotehničkim sistemima u zgradi Sistem za grejanje (lokalni, etažni, centralni, daljinski) Toplotni izvor Sistem za pripremu STV (lokalni, centralni, daljinski) Toplotni izvor za STV Sistem za hlađenje (lokalni, etažni, centralni, daljinski) Izvor energije koji se koristi za hlađenje Ventilacija (prirodna, mehanička, mehanička sa rekuperacijom) Izvor energije za ventilaciju Vrsta i način korišćenja sistema sa obnovljivim izvorima Udeo OIE u potrebnoj toploti za grejanje i STV % lokalni električna grejalica lokalni električni bojler prirodna 27 Maksimalne vrednosti koeficijenta prolaza toplote koji su prikazani u tabeli odgovaraju vrednostima za nove zgrade datim u Tabeli Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada 81

84 Gubici toplote Faktor oblika zgrade i udeo transparentnih površina Tabela : Faktor oblika i udeo transparentnih površina Podaci o zgradi Neto površina grejanog dela zgrade A f m Zapremina grejanog dela zgrade V e m Faktor oblika f 0 m -1 0,74 Udeo transparentnih površina % Transmisioni gubici toplote zgrade H T [W/K] Površinski transmisioni gubici H TS [W/K] Tabela : Površinski transmisioni gubici Opis građ.elementa Oznaka U A Fx U * A * Fx [W/m 2 K] [m 2 ] Spoljni zidovi ZS1 0, ,64 Spoljni zidovi ZS2 0, ,65 Pod na tlu PT1 0, ,5 27,56 Pod na tlu PT2 1, ,5 48,96 Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora MK1 1, ,5 13,55 Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora MK2 1, ,5 11,68 Međuspratna konstrukcija ka negrejanom prostoru MKT 1, ,8 291,05 Unutrašnji zidovi ZU1 1, ,5 29,72 Unutrašnji zidovi ZU2 1, ,5 23,54 Unutrašnja vrata VU1 2,3 6,44 0,5 7,41 Unutrašnja vrata VU2 2,3 2,82 0,5 3,24 Unutrašnji prozor PU 3,00 2,80 0,5 4,20 Prozori PS1 1,75 42, ,38 Prozori PS2 1,85 1,60 1 2,96 Prozori PS3 1,81 1,20 1 2,18 Ukupno 829,86 615,70 H TS= 615,70 W/K Linijski transmisioni gubici H TB [W/K] H TB = 0,1 A [W/K] H TB = 96,3 W/K 82

85 Ukupni transmisioni gubici H T [W/K] H T = H TS + H TB [W/K] H T = 712 W/K Specifični transmisioni gubitak toplote zgrade H T [W/(m 2 K)] H T = H T /A [W/(m 2 K)] H T = 0,74 W/(m 2 K) Tabela : Maksimalna dozvoljena vrednost H'T,max [W/(m 2 K)] H' T [W/(m 2 K)] H' T, max [W/(m 2 K)] 28 Ispunjeno DA / NE 0,74 0,51 NE Ventilacioni gubici toplote zgrade H V [W/K] H V = 0,33 V n [W/K] H V = 231,7 W/K Tabela : Relevantni podaci za ventilacione gubitke Zapremina grejanog prostora V [m 3 ] 1003 Zaptivenost prozora srednja Broj izmena vazduha n [h -1 ] 0,7 Koeficijent ventilacionog gubitka [kw/k] 0, Ukupni gubici toplote Tabela : Ukupni gubici toplote Podaci o gubicima toplote [kw] Transmisioni gubici kroz netransparentni deo omotača zgrade 20,19 Transmisioni gubici kroz prozore i vrata 2,66 Ventilacioni gubici kroz prozore i vrata 7,44 Ukupni gubici toplote 30,29 28 Maksimalne dozvoljene vrednosti specifičnog transmisionog gubitka toplote zgrade ili dela zgrade H Т [W/(m 2 K)] date su u Tabeli Pravilnika o energetskoj efikasnosti 83

86 Dobici toplote Orijentacija i površina pozicija Tabela : Orijentacija i površina spoljnih elemenata A(m 2 ) ZS PR Sever 43,75 5,60 Istok 86,98 15,40 Jug 40,95 8,40 Zapad 98,00 15,40 Horiz Ulazni podaci za proračun dobitaka od Sunčevog zračenja Toplotni dobici zgrade usled Sunčevog zračenja: Q sol = F sh A sol I sol τ sol [kwh/a] gde su: F sh - faktor osenčanosti zgrade (F sh = 0,9 nezasenčeni deo, F sh = 0,6 zasenčeni deo), A sol - površina koja je osunčana [m 2 ], I sol τ sol - srednje sume Sunčevog zračenja 29 [kwh/m 2 ]. Transparentna površina koja je osunčana (staklene površine): A sol,gl = g gl (1 F f ) A w [m 2 ] gde su: g gl - faktor propustljivosti Sunčevog zračenja koje zavisi od vrste stakla (g gl = 0,9 g = 0,9 0,63 = 0,567), F f - faktor rama (F f = A f /A w ), A w = A go - površina prozora tj. građevinskog otvora [m 2 ]. 29 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Tabela

87 Netransparentna površina koja je osunčana (zid,vrata): A sol,c = a s,c R s,c U c A c [m 2 ] gde su: a s,c - emisivnost spoljne površine zida - 0,6 R s,c - otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida (R s,c = 1 = 1 = 0,04 h c 25 (m2 K)/W), U c - koeficijent prolaza toplote [W/(m 2 K)], A c - neto površina zida [m 2 ]. Tabela : Relavantni faktori i karakteristike za dobitke toplote Faktor osenčenosti F sh S J I Z Faktor propustljivosti Sunčevog zračenja za staklo g, gl 0,567 0,567 0,567 0,567 Faktor rama F fr Emisivnost spoljne površine zida α, sc 0,6 0,6 0,6 0,6 Otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida R s,c 0,04 0,04 0,04 0,04 85

88 Tabela : Transparentne površine dobici toplote po stranama sveta Broj Oznaka Količina Širina Visina Površina građevinskog otvora Faktor propustljivosti Sunčevog zračenja Površina rama Faktor rama Osunčana površina Srednje sume Sunčevog zračenja Faktor osenčenosti zgrade Dobici toplote od Sunčevog zračenja n b h A go g gl A r F fr A sol I sol τ sol F sh Q sol kom. m m m 2 - m 2 m 2 m 2 kwh/m² - kwh Transparentne površine JUG oktobar 1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 109,22 0,9 379,22 novembar 1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 66,52 0,9 230,96 decembar 1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 52,80 0,9 183,33 januar 1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 64,25 0,9 223,08 februar 1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 76,98 0,9 267,28 mart 1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 96,43 0,9 334,81 april 1 PS1 6 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 86,73 0,9 301,13 86

89 Tabela : Transparentne površine dobici toplote po stranama sveta nastavak Broj Oznaka Količina Širina Visina Površina građevinskog otvora Faktor propustljivosti Sunčevog zračenja Površina rama Faktor rama Osunčana površina Srednje sume Sunčevog zračenja Faktor osenčenosti zgrade Dobici toplote od Sunčevog zračenja n b h A go g gl A r F fr A sol I sol τ sol F sh Q sol kom. m m m 2 - m 2 m 2 m 2 kwh/m² - kwh Transparentne površine SEVER oktobar 1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 29,16 0,6 45,00 novembar 1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 17,93 0,6 27,67 decembar 1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 14,31 0,6 22,08 januar 1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 17,42 0,6 26,88 februar 1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 22,38 0,6 34,54 mart 1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 36,04 0,6 55,62 april 1 PS1 4 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 44,64 0,6 68,89 87

90 Tabela : Transparentne površine dobici toplote po stranama sveta nastavak Broj Oznaka Količina Širina Visina Površina građevinskog otvora Faktor propustljivosti Sunčevog zračenja Površina rama Faktor rama Osunčana površina Srednje sume Sunčevog zračenja Faktor osenčenosti zgrade Dobici toplote od Sunčevog zračenja n b h A go g gl A r F fr A sol I sol τ sol F sh Q sol kom. m m m 2 - m 2 m 2 m 2 kwh/m² - kwh Transparentne površine ISTOK oktobar 1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 67,21 0,9 427,82 novembar 1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 34,67 0,9 220,69 decembar 1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 25,53 0,9 162,51 januar 1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 32,57 0,9 207,32 februar 1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 55,35 0,9 352,33 mart 1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 79,80 0,9 507,97 april 1 PS1 11 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 96,05 0,9 611,40 88

91 Tabela : Transparentne površine dobici toplote po stranama sveta nastavak Broj Oznaka Količina Širina Visina Površina građevinskog otvora Faktor propustljivosti Sunčevog zračenja Površina rama Faktor rama Osunčana površina Srednje sume Sunčevog zračenja Faktor osenčenosti zgrade Dobici toplote od Sunčevog zračenja n b h A go g gl A r F fr A sol I sol τ sol F sh Q sol kom. m m m 2 - m 2 m 2 m 2 kwh/m² - kwh Transparentne površine ZAPAD oktobar 1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 67,21 0,9 350,04 2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 67,21 0,9 35,45 3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 67,21 0,9 28,97 novembar 1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 34,67 0,9 180,57 2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 34,67 0,9 18,29 3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 34,67 0,9 14,95 decembar 1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 25,53 0,9 132,96 2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 25,53 0,9 13,47 3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 25,53 0,9 11,01 januar 1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 32,57 0,9 169,63 2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 32,57 0,9 17,18 3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 32,57 0,9 14,04 februar 1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 55,35 0,9 288,27 2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 55,35 0,9 29,19 3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 55,35 0,9 23,86 mart 1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 79,80 0,9 415,61 2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 79,80 0,9 42,09 3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 79,80 0,9 34,40 april 1 PS1 9 1,00 1,40 1,40 0,567 0,27 0,190 0,64 96,05 0,9 500,24 2 PS2 4 0,50 0,80 0,40 0,567 0,14 0,354 0,15 96,05 0,9 50,66 3 PS3 2 0,60 1,00 0,60 0,567 0,18 0,296 0,24 96,05 0,9 41,41 89

92 Tabela : Netransparentne površine dobici toplote po stranama sveta Broj Oznaka Količina Širina Visina Transparentna površina na zidu Računska površina zida Emisivnost spoljnog zida Otpor prelazu toplote Koeficijent prolaza toplote Osunčana površina Srednje sume Sunčevog zračenja Faktor osenčenosti zgrade Dobici toplote od Sunčevog zračenja n b h A go A c α S,C R S,C U C A sol,c I sol τ sol F sh Q sol kom. m m m 2 m 2 - m 2 K/W W/m 2 K m 2 kwh/m² - kwh Netransparentne površine JUG oktobar 1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 109,22 0,9 27,32 novembar 1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 66,52 0,9 16,64 decembar 1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 52,80 0,9 13,21 januar 1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 64,25 0,9 16,07 februar 1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 76,98 0,9 19,26 mart 1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 96,43 0,9 24,12 april 1 ZS1 1 9,4 5,25 8,40 40,95 0,6 0,04 0,28 0,28 86,73 0,9 21,70 SEVER oktobar 1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 29,16 0,6 5,20 novembar 1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 17,93 0,6 3,19 decembar 1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 14,31 0,6 2,55 januar 1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 17,42 0,6 3,10 februar 1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 22,38 0,6 3,99 mart 1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 36,04 0,6 6,42 april 1 ZS2 1 9,4 5,25 5,60 43,75 0,6 0,04 0,28 0,30 44,64 0,6 7,95 90

93 Tabela : Netransparentne površine dobici toplote po stranama sveta nastavak Broj Oznaka Količina Širina Visina Transparentna površina na zidu Računska površina zida Emisivnost spoljnog zida Otpor prelazu toplote Koeficijent prolaza toplote Osunčana površina Srednje sume Sunčevog zračenja Faktor osenčenosti zgrade Dobici toplote od Sunčevog zračenja n b h A go A c α S,C R S,C U C A sol,c I sol τ sol F sh Q sol kom. m m m 2 m 2 - m 2 K/W W/m 2 K m 2 kwh/m² - kwh Netransparentne površine ISTOK oktobar 1 ZS ,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 67,21 0,9 35,71 novembar 1 ZS ,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 34,67 0,9 18,42 decembar 1 ZS ,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 25,53 0,9 13,57 januar 1 ZS ,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 32,57 0,9 17,31 februar 1 ZS ,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 55,35 0,9 29,41 mart 1 ZS ,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 79,80 0,9 42,40 april 1 ZS ,625 15,40 86,98 0,6 0,04 0,28 0,59 96,05 0,9 51,04 ZAPAD oktobar 1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 67,21 0,9 40,24 novembar 1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 34,67 0,9 20,76 decembar 1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 25,53 0,9 15,28 januar 1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 32,57 0,9 19,50 februar 1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 55,35 0,9 33,14 mart 1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 79,80 0,9 47,78 april 1 ZS4 1 43,2 2,625 15,40 98,00 0,6 0,04 0,28 0,67 96,05 0,9 57,51 91

94 Tabela : Zbirni dobici toplote po mesecima Mesec Q sol,gl Q sol,c Q sol - kwh/a kwh/a kwh/a oktobar novembar decembar januar februar mart april Ulazni podaci za proračun dobitaka od unutrašnjih izvora 30 Toplotni dobici zgrade usled električnih uređaja: Q E = q E A f n dana u mesecu 365 [kwh/a] gde su: q E - godišnja potrošnja električne energije po jedinici površine grejanog prostora [kwh/m 2 ], A f - korisna neto površina zgrade [m 2 ], n dana u mesecu - broj grejnih dana u mesecu. Toplotni dobici zgrade usled odavanja toplote ljudi: Q lj = q lj A f 10 3 [kwh/a] gde je: q lj = q p h n dana u mesecu [kwh/(m 2 a)], q P - odavanje toplote ljudi po jedinici površine grejanog prostora, h - prisutnost ljudi tokom dana. 30 Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Tabela

95 Tabela : Dobici toplote od unutrašnjih izvora i ljudi Broj Mesec Odavanje toplote ljudi po jedinici površine God. potrošnja električne energije po jedinici površine Neto površina poda Broj dana u mesecu Prisutnost Odavanje toplote ljudi po mesecima Dobitak od električnih uređaja po mesecima Unutrašnji dobici toplote objekta po mesecima q p q e A f n h Q lj Q e Q int W/m 2 kwh/m 2 m 2 dan/mes h kwh/a kwh/a kwh/a 1. oktobar novembar decembar januar 1, februar mart april Σ 6957 Podaci o sistemu grejanja i načinu regulacije Tabela 8.4.1: Podaci o sistemu grejanja Podaci o sistemu grejanja Uređaj koji se koristi kao izvor (kotao, toplotna podastanica, električna grejalica toplotna pumpa) Instalisani kapacitet [kw] Efikasnost, stepen korisnosti [%] 90 Godina ugradnje Energent električna energija Donja toplotna moć [kwh/kg] [kwh/m 3 ] Emisija CO 2 [kg/m 2 a]

96 Tabela 8.4.2: Podaci o sistemu regulacije Podaci o načinu regulacije Automatska regulacija rada kotla/izvora (da / ne) Da Centralna regulacija toplotnog učinka (da / ne) Ne Lokalna regulacija toplotnog učinka (da / ne) Da Dnevni prekid u radu sistema (sati u danu) Ne Nedeljni prekid u radu sistema (dana u nedelji) Ne Sezonski prekid u radu sistema (dana u sezoni) Ne Ukupno trajanje grejne sezone (časova) 4200 Broj radnih sati tokom grejne sezone 4200 Prosečan broj osoba u zgradi Energetske potrebe zgrade Proračun godišnje potrebne finalne energije za grejanje Toplotni gubici zgrade Q H,ht [kwh/a]: Q H,ht = (H T + H V ) HDD n sati 10 3 [kwh/a] gde su: HDD - broj stepen dana za lokaciju zgrade Beograd, n sati - broj sati u danu - 24h. Tabela 8.5.1: Toplotni gubici zgrade Broj Mesec Broj sati dnevno Broj stepen dana po mesecima Ukupni transmisioni gubici objekta Ukupni ventilacioni gubici objekta Ukupni gubici toplote objekta Energetske potrebe objekta po mesecima - - n HDD H t H v H t+h v Q H,ht - - W/K W/K W/K kwh/a 1. oktobar novembar decembar januar ,00 231,7 943, februar mart april Σ

97 Ukupni toplotni dobici zgrade Q H,gn [kwh/a]: Q H,gn = Q int + Q sol [kwh/a] Tabela 8.5.2: Ukupni toplotni dobici zgrade Broj Mesec Unutrašnji dobici toplote objekta po mesecima Dobici toplote od sunčevog zračenja Toplotni dobici zgrade - - Q int Q sol Q H,gn - - kwh/a kwh/a kwh/a 1 oktobar novembar decembar januar februar mart april Σ Toplotna energija potrebna za grejanje Q H,nd [kwh/a]: Q H,nd = Q H,ht η H,gn Q H,gn [kwh/a] gde su: η H,gn - faktor iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja (η H,gn = 0,98 - srednje - teški tip gradnje). 95

98 Tabela 8.5.3: Godišnja energija potrebna za grejanje Broj Mesec Energetske potrebe objekta po mesecima Toplotni dobici zgrade koeficijent iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja Toplotna energija potrebna za grejanje - - Q H,ht Q H,gn η H,gn Q H,nd - - kwh/a kwh/a - kwh/a 1. oktobar novembar decembar januar , februar mart april Σ U nastavku, vršeno je poređenje dva sistema grejanja, postojećeg sistema sa električnim grejalicama i potencijencalnog sistema sa toplotnom pumpom kao izvorom toplote. Toplotni gubici sistema za grejanje Q H,nd,ls [kwh/a]: Q H,nd,ls = Q H,nd ( 1 η 1 ) [kwh/a] gde su: η = η K η r η C - stepen korisnosti posmatranog sistema, η K - stepen korisnosti kotla (tj. grejalice ili toplotne pumpe), η C - stepen korisnosti cevne mreže, η r - stepen korisnosti sistema regulacije. I električna grejalica: η = 0,9 0,9 = 0,81 Q H,nd,ls =10370 [kwh/a] 96

99 II toplotna pumpa: η = 0,98 1 0,98 = 0,96 Q H,nd,ls =1823 [kwh/a] Isporučena toplota za grejanje Q H,del [kwh/a]: I električna grejalica: Q H,del = Q H,nd + Q H,nd,ls = [kwh/a] II toplotna pumpa: Q H,del = Q H,nd + Q H,nd,ls = [kwh/a] Godišnja potrebna energija za pripremu STV i gubici Godišnja potrebna toplota za pripremu sanitarne tople vode Q W [kwh/a]: Q w = HD 365 q w A f [kwh/a] gde je: q w - toplota potrebna za pripremu STV po jedinici grejnog prostora [kwh/(m 2 a)]. Toplotni gubici sistema za pripremu STV Q w,ls [kwh/a]: Q w,ls = 0,1 Q w [kwh/a] Isporučena količina toplote za pripremu STV Q w,del [kwh/a]: Q w,del = Q w + Q w,ls [kwh/a] 97

100 Tabela 8.5.4: Godišnja potrebna energija za pripremu STV SANITARNA TOPLA VODA Broj dana u grejnoj sezoni Neto površina poda Topolota potrebna za pripremu STV po jedinici površine grejanog prostora Finalna potreba za toplotom za pripremu STV Toplotni gubici sistema za pripremu STV Isporučena toplota za pripremu STV Specifična isporučena toplota za pripremu STV HD A f q W, Q w Q W,ls Q W,del q W,del - m 2 kwh/m 2 kwh/a kwh/a kwh/a kwh/m 2 a , Godišnja primarna energija Godišnja potrebna toplotna energija Q H [kwh/a]: Q H = Q H,del + Q W,del [kwh/a] I električna grejalica: Q H = [kwh/a] Godišnja primarna energija E prim [kwh/a]: E prim = (Q H + Q el ) f el [kwh/a] f el - faktor pretvaranja električne energije (f el = 2,5) E prim = [kwh/a] II toplotna pumpa: Q H = [kwh/a] E prim = Q H f el COPgod +(Q aux + Q el ) f el [kwh/a] 98

101 gde je COP god = 3,5 srednja vrednost godišnjeg koeficijenta grejanja E prim = [kwh/a] Finalna energija pomoćnih uređaja (pogon pumpe) Q aux [kwh/a]: Q aux = n h P [kwh/a] gde su: P- snaga pumpe (P=100 W), h - vreme rada sistema za STV (h=24 h), n - broj dana u mesecu. Q aux = 434 [kwh/a] Godišnja emisija CO 2 I električna grejalica: Godišnja emisija CO 2 [kg/a]: CO 2 =E prim f CO2,el [kg/a] gde je f CO2,el - specifična emisija CO 2 za električnu energiju (f CO2,el=0,53 [kg/kwh]) CO 2 =84968 [kg/a] Specifična godišnja emisija CO 2 [kg/(m 2 a)] CO 2 = CO 2 A f [kg/(m 2 a)] CO 2 = 222 [kg/(m 2 a)] II toplotna pumpa: CO 2 =26811 [kg/a] CO 2 =70 [kg/(m 2 a)] 99

102 kwh/m2a kwh/m2month Specifična potrebna toplota za grejanje po mesecima oktobar novembardecembar januar februar mart april Slika 8.1: Specifična potrebna toplota za grejanje po mesecima Specifična godišnja potrebna toplota za grejanje godina Slika 8.1: Specifična godišnja potrebna toplota za grejanje 100

103 Energetski razred zgrade je pokazatelj energetskih svojstava zgrade. Na osnovu izračunate vrednosti specifične godišnje potrebne toplote za grejanje Q H,nd [kwh/(m 2 a)] može se izračunati relativna vrednost godišnje potrošnje finalne energije Q H,nd,rel [%]. Nakon njenog određivanja, može se definisati razred zgrade. Q H,nd Q H,nd,rel = ( ) 100 [%] Q H,nd,max Tabela : Energetski razredi za stambene zgrade 31 Zgrade sa više stanova nove postojeće Energetski razred Q H,nd,rel [%] Q H,nd [kwh/(m 2 a)] Q H,nd [kwh/(m 2 a)] A A B C D E F G Tabela : Energetski razred objekta Q H,nd kwh/a Q H,nd 115 kwh/m 2 a Q H,nd,rel 165 % Razred: E 31 Pravlinik o energetskoj efikasnosti zgrada, Prilog: Energetski razredi zgrada u zavisnosti od kategorije 101

104 Obrazac Energetskog pasoša ENERGETSKI PASOŠ ZA STAMBENE ZGRADE ZGRADA nova postojeća Kategorija zgrade Mesto, adresa: Beograd Katastarska parcela: Vlasnik/investitor/pravni zastupnik: Izvođač: Godina izgradnje: Godina rekonstrukcije/ energetske sanacije: Neto površina A N m 2 : 383 Proračun Zgrada sa više stanova Q H,nd,rel Q H,nd [%] [kwh/(m 2 a)] Energetski pasoš za stambene zgrade Podaci o licu koje je izdalo energetski pasoš Ovašćena organizacija: Potpis ovlašćenog lica i pečat organizacije: (potpis) Odgovorni inženjer: Potpis i pečat odgovornog inženjera EE : M.P. E Vladimir Černicin (potpis) Broj pasoša: Datum izdavanja/rok važenja: M.P. 102

105 ENERGETSKI PASOŠ ZA STAMBENE ZGRADE druga strana Podaci o zgradi Neto površina zgrade unutar termičkog omotača A N m Zapremina grejanog dela zgrade V e m Faktor oblika f 0 m -1 0,74 Srednji koef. transmisionog gubitka toplote H T [W/(m 2 K)] 0,74 Godišnja potrebna toplota za grejanje Q H,nd [kwh/(m 2 a)] 115 Klimatski podaci Lokacija Beograd Broj stepen dana grejanja HDD 2520 Broj dana grejne sezone HD 175 Srednja temperatura grejnog perioda H,mn [ o S] 5,6 Unutrašnja projektna temperatura za zimski period H,i [ o S] 20 Podaci o termotehničkim sistemima u zgradi Sistem za grejanje (lokalni, etažni, centralni, daljinski) Toplotni izvor Sistem za pripremu STV (lokalni, centralni, daljinski) Toplotni izvor za STV Sistem za hlađenje (lokalni, etažni, centralni, daljinski) Izvor energije koji se koristi za hlađenje Ventilacija (prirodna, mehanička, mehanička sa rekuperacijom) Izvor energije za ventilaciju Vrsta i način korišćenja sistema sa obnovljivim izvorima lokalni električna grejalica lokalni električni bojler prirodna Udeo OIE u potrebnoj toploti za grejanje i STV % Podaci o termičkom omotaču zgrade U[W/(m 2 K)] Umax[W/(m 2 K)] Ispunjeno DA / NE Spoljni zidovi 0,28 0,40 DA Pod na tlu 0,56 0,40 NE Pod na tlu 1,32 0,40 NE Međuspratna konstrukcija iznad negrejanog 1,33 0,40 NE prostora Međuspratna konstrukcija ka negrejanom 1,72 0,40 NE prostoru Unutrašnja zidovi ka negrejanom prostoru 1,3 0,55 NE Unutrašnja vrata ka negrejanom prostoru 2,3 Prozori grejanih prostorija 1,8 1,50 NE 103

106 ENERGETSKI PASOŠ ZA STAMBENE ZGRADE treća strana Podaci o sistemu grejanja Uređaj koji se koristi kao izvor (kotao, toplotna podastanica, električna grejalica toplotna pumpa) Instalisani kapacitet [kw] Efikasnost, stepen korisnosti [%] 90 Godina ugradnje Energent električna energija Donja toplotna moć [kwh/kg] [kwh/m 3 ] Emisija CO 2 [kg/m 2 a] 222 Podaci o načinu regulacije Automatska regulacija rada kotla/izvora (da / ne) Centralna regulacija toplotnog učinka (da / ne) Lokalna regulacija toplotnog učinka (da / ne) Dnevni prekid u radu sistema (sati u danu) Nedeljni prekid u radu sistema (dana u nedelji) Sezonski prekid u radu sistema (dana u sezoni) Podaci o gubicima toplote Da Ne Da Ne Ne Ne [kw] Transmisioni gubici kroz netransparentni deo omotača zgrade 20,19 Transmisioni gubici kroz prozore i vrata 2,66 Ventilacioni gubici kroz prozore i vrata 7,44 Ukupni gubici toplote 30,29 Energetske potrebe zgrade [kwh/a] [kwh/m 2 a] Godišnja potrebna toplota za grejanje, Q H,nd Godišnja potrebna toplota za pripremu STV, Q W Godišnji toplotni gubici sistema za grejanje, Q H,nd,ls Godišnji toplotni gubici sistema za pripremu STV, Q W,ls 367 0,96 Godišnja potrebna toplotna energija, Q H Godišnja isporučena energija, E Godišnja primarna energija, del E prim Godišnja emisija CO 2 [kg/a] [kg/m 2 a] Podaci o izmerenoj potrošnji energije* [kwh/a] [kwh/m 2 a] Godišnja izmerena toplota za grejanje Godišnja izmerena toplota za pripremu STV Godišnja izmerena toplotna energija Godišnja izmerena električna energija * Mogućnost unošenja podataka za postojeće zgrade kada postoje podaci o izmerenoj potrošenoj energiji u poslednje tri godine 104

107 ENERGETSKI PASOŠ ZA STAMBENE ZGRADE četvrta strana Predlog mera za unapređenje energetske efikasnosti zgrade 1. Postavljanje toplotne izolacije na međuspratnu konstrukciju ka tavanu 2. Dodatno toplotno izolovanje podne konstrukcije 3. Postavljanje toplotne izolacije na unutrašnje zidove ka negrejanim prostorijama 4. Zamena unutrašnjih vrata ka negrejanim prostorijama 5. Zamena električnih grejalica toplotnom pumpom vazduh-voda 6. Ugradnja solarnih kolektora na krovu za pripremu STV

108 ENERGETSKI PASOŠ ZA STAMBENE ZGRADE peta strana Objašnjenje tehničkih pojmova Neto površina zgrade unutar termičkog omotača, A N m 2, je ukupna neto površina grejanog prostora zgrade. Zapremina grejanog dela zgrade, V e m 3, jeste bruto zapremina koju obuhvata termički omotač zgrade zapremina grejanog prostora zgrade. Faktor oblika ƒ o = A/V e, (m -1 ), je odnos između površine termičkog omotača zgrade (spoljne mere) i njime obuhvaćene bruto zapremine. Koeficijent transmisionih gubitaka toplote, H T [W/K], su transmisioni gubici toplote kroz omotač zgrade podeljeni razlikom temperatura unutrašnje i spoljne sredine. Period grejanja, HD ("heating days") je broj dana od početka do kraja grejanja zgrade. Početak i kraj grejanja za svaku lokaciju određen je temperaturom granice grejanja, koja je obuhvaćena pri određivanju broja Stepen dana HDD ("Heating degree days"). Unutrašnja projektna temperatura, H, i [ C], je zadata temperatura unutrašnjeg vazduha grejanog prostora u zgradi. Srednja temperatura grejnog perioda, H,mn[ o S], je osrednjena vrednost temperature spoljnog vazduha u vremenskom periodu grejne sezone. Godišnja potrebna toplota za grejanje zgrade, Q H,nd [kwh/a], je računski određena količina toplote koju grejnim sistemom treba dovesti u zgradu tokom godine da bi se obezbedilo održavanje unutrašnjih projektnih temperatura. Godišnja potrebna toplotna energija za zagrevanje sanitarne tople vode, Q W [kwh/a], je računski određena količina toplotne energije koju sistemom pripreme STV treba dovesti tokom jedne godine za zagrevanje vode. Godišnja potrebna energija za hlađenje zgrade, Q C,nd [kwh/a], je računski određena potrebna količina toplote hlađenja koju rashladnim sistemom treba odvesti iz zgrade tokom godine da bi se obezbedilo održavanje unutrašnjih projektnih parametara. Godišnja potrebna energija za ventilaciju, Q V [kwh/a], je računski određena potrebna energija za pripremu vazduha sistemom mehaničke (prinudne) ventilacije, delimične klimatizacije ili klimatizacije tokom jedne godine za održavanje uslova komfora u zgradi. Godišnja potrebna energija za osvetljenje, E L [kwh/a], je računski određena količina energije koju treba dovesti zgradi tokom jedne godine za osvetljenje u zgradi. Godišnja potrebna toplotna energija, Q H [kwh/a], je zbir godišnje potrebne toplotne energije i godišnjih toplotnih gubitaka sistema za grejanje i pripremu sanitarne tople vode u zgradi. Godišnji toplotni gubici sistema grejanja, Q H,ls[kWh/a] su gubici energije sistema grejanja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za održavanje unutrašnje temperature u zgradi. Godišnji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne tople vode, Q W,ls [kwh/a], su gubici energije sistema za pripremu STV tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za zagrevanje vode. Godišnja isporučena energija E del [kwh/a], je energija dovedena tehničkim sistemima zgrade tokom jedne godine za pokrivanje energetskih potreba za grejanje, hlađenje, ventilaciju, potrošnu toplu vodu, rasvetu i pogon pomoćnih sistema. Godišnja potrebna primarna energija koja se koristi u zgradi, E prim [kwh/a], je zbir primarnih energija potrebnih za rad svih ugrađenih tehničkih sistema za grejanje, hlađenje, klimatizaciju, ventilaciju i pripremu STV u periodu jedne godine. Godišnja emisija ugljen dioksida, CO 2 [kg/a], je masa emitovanog ugljen dioksida u spoljnu sredinu tokom jedne godine, koja nastaje kao posledica energetskih potreba zgrade. 106

109 Eprim, QH,del [kwh/a] 9. UŠTEDA U ENERGIJI I FINANSIJSKA ANALIZA Glavni cilj ovog rada ogleda se u dokazu poboljšanja energetske efikasnosti posmatranog objekta prilikom zamene jednog sistema grejanja drugim. U tu svrhu, određene su energetske potrebe zgrade i dimenzionisan u potpunosti novi sistem sa toplotnom pumpom kao toplotnim izvorom. Uvođenjem toplotne pumpe ostvarane su značajne uštede u energiji. Naime, kao što je već prikazano, godišnja primarna energija, kao i godišnja emisija CO 2 su trostruko manje za grejanje putem toplotne pumpe u odnosu na grejanje putem električnih grejalica Godišnja isporučena i primarna energija Eprim,t.p. Eprim,e.g. Qh,del,t.p. Qh,del,e.g oktobar novembar decembar januar februar mart april Slika 9.1: Godišnja isporučuna i primarna energija postojećeg i novog sistema Na Slici 9.1 je prikazana promena godišnje isporučene i primarne energije po mesecima u okviru grejne sezone u zavisnosti od primenjenog toplotnog izvora. Godišnja isporučena toplota za grejanje Q H,del električne grejalice (ljubičasta) se malo razlikuje od godišnje toplote za grejanje isporučene putem toplotne pumpe (zelena) i ta razlika se ogleda u gubicima u sistemu. Glavna razlika počiva u godišnjoj primarnoj energiji E prim. Godišnja potrebna primarna energija električne grejalice (crvena) je trostruko veća od godišnje potrebne primarne energije toplotne pumpe (plava). Razlog je to što toplotna pumpa 3,5 puta više toplote obezbeđuje ulaganjem električne 107

110 CO 2 [kg/a] energije (COP). Iz tog razoga se godišnja potrebna primarna energija i godišnja isporučena toplota malo razlikuju kod toplotne pumpe. Povećanje godišnje potrebne primarne energije utiče i na povećanje godišnje emisije CO 2. Ovakvo srazmerno povećanje emisije dokazuje da je emisija znatno veća korišćenjem električnih grejalica nego toplotne pumpe. Takav odnos se vidi i na Slici Godišnja emisija CO CO2 t.p. CO2 e.g oktobar novembar decembar januar februar mart april Slika 9.2: Godišnja emisija ugljen-dioksida Izuzev uticaja na energetsku efikasnost objekta, promena termotehničkih instalacija može dovesti i do smanjenja eksploatacionih troškova. U posmatranom slučaju, usvojena toplotna pumpa dovodi do znatne uštede u novcu. Doduše, sama ušteda u novcu ume da bude zanemarljiva ako je u pitanju velika investicija u ugradnji samog termotehničkog sistema. Zato je ušteda koja se ostvari primenom nekog novog sistema u uskoj vezi sa periodom povraćaja investicije. Ukoliko se neka investicija pokaže isplativom u unapred određenom periodu, pristupa se zameni i instalaciji sistema. Period povraćaja investije (PBP-Payback Period) se računa: PBP = I B [god] gde su: I investiciono ulaganje u novcu [din], 108

111 B ušteda ostvarena posle rekonstrukcije [din/god]. Ostvarena ušteda u novcu je računata na osnovu obračuna potrošnje električne energije za dvotarifno brojilo i važećih cena Elektroprivrede Srbije za električnu energiju. Pri tome, u obrascima je figurisala godišnje isporučena električna energija koja se koristi za grejanje, električne uređaje i zagrevanje sanitarne tople vode. U Tabeli 9.1 prikazano je poređenje eksploatacionih troškova u toku jedne grejne sezone u slučaju rada električnih grejalica i toplotne pumpe bez prekida u grejanju. Tabela 9.1: Eksploatacioni troškovi električnih grejalica i toplotne pumpe Ušteda ostvarena primenom toplotne pumpe Pre Posle Fiksni Pre Posle Ukupno pre Ukupno posle Ušteda Ušteda kwh kwh din din din din din din % Oct 2.070,00 827,00 909, , , , , ,27 67,0 Nov 9.714, ,00 909, , , , , ,71 73,4 Dec , ,00 909, , , , , ,96 74,1 Jan , ,00 909, , , , , ,45 74,2 Feb , ,00 909, , , , , ,41 74,4 Mar 8.718, ,00 909, , , , , ,49 72,8 Apr 1.894,00 784,00 909, , , , , ,68 63, , , , , , , ,97 73,6 Iako je ušteda u energiji znatna s primenom toplotne pumpe umesto električnih grejalica, još veća ušteda se postiže u novcu njenim uvođenjem. Procentualno se uštedi oko 74 %, odnosno novčana ušteda iznosi B ,00 din. Investiciono ulaganje se formira na osnovu predmera i predračuna: I ,00 din. Na osnovu prethodne jednačine, povraćaj investicije iznosi PBP 6 god. Ovakav period povraćaja investicije je krajnje prihvatljiv za korisnika, pa se mera zamene toplotnog izvora i centralizacije sistema grejanja usvaja kao konačna mera unapređenja energetske efikasnosti objekta i uštede u novcu. 109

112 10. ZAKLJUČAK U posmatranom objektu namenjenom za smeštaj žena i dece ugroženih nasiljem za potrebe grejanja koristi se sistem u vidu električnih grejalica koje nedovoljno zagrevaju objekat. Primenjen sistem lokalnih uređaja za grejanje je energetski neefikasan i finansijski neisplativ. Smanjenje ogromnih eksploatacionih troškova odvija se na štetu uslova komfora. Ovakav način grejanja u posmatranom objektu ima negativan uticaj na kvalitet života ukućana i na opšte stanje što se tiče energije, pa je mera unapređenja u vidu zamene i optimizacije termotehničkog sistema prva i neminovna mera na listi. U prethodnim poglavljima je dokazano da je centralni sistem grejanja sa toplotnom pumpom vazduh/voda kao izvorom toplote eksploataciono i energetski održiv i svrsishodan. Ovakav korak predstavlja značajan korak u pogledu optimizacije termotehničkog sistema. Uvođenje toplotne pumpe obezbediće, pre svega, uslove komfora koji nedostaju stanarima, ali i poželjne uticaje na energetsku efikasnost. Centralna regulacija sistema omogućava održivost željene temperature u objektu, a regulacija preko termo glava daje stanarima po sobama mogućnost da regulišu lokalno po subjektivnom osećaju. Smanjenje eksploatacionih troškova, nakon perioda povraćaja investicije, obezbediće mogućnost da se primene i druge mere za unapređenje energetske efikasnosti objekta. Poželjno je slediti mere navedene u energetskom pasošu i krenuti prvo od poboljšanja termičkog omotača. Ako se izađe iz okvira posmatranog objekta, onda se ovaj rad može primeniti i na druge slične stambene objekte. Njegova svrha ne leži u tome da bude privremeno rešenje, već da bude deo sistemskog razvoja mera u uštedi energije u zgradama. Buđenje svesti o utrošku energije i njenom racionalnom korišćenju daje priliku za sledeći korak. Samo tako i uz dodatnu adaptaciju od strane stručnih lica, ovaj rad dobija dalekosežniji smisao. 110

113 LITERATURA: 1. B. Todorović, Projektovanje postrojenja za centralno grejanje, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, C. Crnojević, Mehanika fluida, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, M. Todorović, M. Ristanović, Efikasno korišćenje energije u zgradama, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Službeni glasnik RS, Beograd, br. 61/ Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, Službeni glasnik RS, Beograd, br. 69/ Reknagel-Šprenger, Grejanje i klimatizacija, Građevinska knjiga, Beograd, Standard SRPS EN 12831:2003 Sistemi grejanja u zgradama Metod za proračun projektnih gubitaka toplote 111

114 PRILOG U prilogu su dati crteži osnova posmatranog objekta sa i bez uvedenog sistema, aksonometrijska šema, kao i šema veze. Na osnovu ovih crteža, sproveden je celokupan proračun i oni predstavljaju osnovnu dokumentaciju pri daljem izvođenju. Takođe priloženi su prospekti proizvođača toplotne pumpe i ekspanzione posude. Spisak crteža: 1. Crtež 01 - Osnova prizemlja 2. Crtež 02 - Osnova sprata 3. Crtež 03 - Osnova prizemlja - sistem grejanja 4. Crtež 04 - Osnova sprata - sistem grejanja 5. Crtež 05 - Aksonometrija 6. Crtež 06 - Šema veze 112

115

116

117

118 ER - CE series 2 to 24 litres 4 The available models from 2 to 24 litres are designed to be installed in different types of plant. Besides, they are available in special versions, constructed according to the most important international regulations: CE, WRAS, UDT, etc. De ø 1 Characteristics Working temperature: C Sturdy structure in high-quality steel, designed to endure for a long time. Painting with long life epoxy powders. Bladders in special rubber with those characteristics which ensure better performances and a longer life. In compliance with essential safety requirements of directive 97/23/EC. CE marking (type ER2 - ER5 without CE marking). H Model Capacity litres Maximum Precharge working pressure pressure De H ø1 Packaging bar bar mm mm mm ER , /2 150 x 150 x 240 ER , /4 210 x 210 x 250 ER8 CE 8 8 1, /4 210 x 210 x 320 ER12 CE , /4 280 x 280 x 310 ER18 CE , /4 280 x 280 x 450 ER24 CE , /4 330 x 330 x 375 1MPa = 10 bar

119 Selection of the expansion tank The table simplifies the choice of the ELBI expansion tank to be installed in hot water systems. The selection of the tank can be effectuated starting from the system s total capacity or from the plant s power, taking into consideration an average content of 12 litres per 1000 Kcal/h of power and a plant s maximum working pressure of 3 bars. Temperature difference T = (90-14) C coefficient of expansion 0,035 Model Precharge Plant height Tank s Tank s pressure meters volume absorption Total water Heat-generator s acceptable capacity content in power bar m litres % the plant litres Kcal/h kw ER5 ER8 CE 0,5 5 3, , , ,86 0, , ,4 0,5 5 7, ,7 ER12 CE ,57 0,5 5 11, ,3 ER18 CE ,2 1,5 15 6, ,5 0,5 5 15, ER24 CE ,26 1,5 15 9, ,82 5