ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ МИНИСТАРСТВО ЗА ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ И РЕГИОНАЛНУ САРАДЊУ ИЗВЈЕШТАЈ О ПРОЦЈЕНИ

Транскрипт

1 ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ МИНИСТАРСТВО ЗА ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ И РЕГИОНАЛНУ САРАДЊУ ИЗВЈЕШТАЈ О ПРОЦЈЕНИ УТИЦАЈА ПРОПИСА НА НАЦРТУ ЗАКОНА О ЈАКИМ АЛКОХОЛНИМ ПИЋИМА Бањалука, године

2 Садржај УВОД...2 ДЕФИНИСАЊЕ ПРОБЛЕМА...2 ЦИЉ...4 АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА...4 Прописи Европске уније...4 Закон и стратешки документи у примјени у Републици Српској...4 Закон и стратешки документи у примјени у Босни и Херцеговини...5 ЈАВНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ...5 ОПЦИЈЕ СА АНАЛИЗОМ ПОТЕНЦИЈАЛНИХ КОРИСТИ И ТРОШКОВА...10 А усклађивање са захтјевима ЕУ прописа...10 Б усклађивање са законодавством ЕУ као у опцији А као и поред тога, приступити изради потпуно нових одредби Закона о јаким алкохолним пићима и нових одредби Закона о вину...10 В Ова опција подразумијева комбинацију, односно обједињавање опција А и Б...13 ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА НА ОСНОВУ ДОСТУПНИХ ПОДАТАКА...14 Aнализа стања у сектору производње алкохолних пића...14 Анализа производње алкохолних пића у Републици Српској...18 Анализа спољне трговине Републике Српске алкохолним пићима...20 Анализа јавне политике у области алкохолних пића...23 Царинска политика...23 Ограничење продаје, услуживања и конзумације алкохолних пића...24 Забрана рекламирања алкохолних пића...24 Рестриктивна толеранција алкохола у крви током вожње моторних возила...24 Анализа ЕУ аcquis у области алкохолних пића...25 ПРЕПОРУКЕ...26 Списак табела...27 Списак графикона

3 УВОД Народна скупштина Републике Српске је у марту године усвојила Стратегију регулаторне реформе и увођење процеса процјене утицаја прописа (ПУП) у правни систем Републике Српске за период од до године. Основни циљ примјене ПУП је да се у најранијој фази израде закона аналитичком методом докаже да су потенцијалне користи нове регулативе веће од њених трошкова, те да свака аргументација за нову регулативу мора увјерљиво показати разлоге њеног доношења. С обзиром на то да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске препознало значај и потребу примјене методологије ПУП како би се унаприједио регулаторни оквир у области производње вина и ракије, приступило се овом процесу. У том смислу, Влада Републике Српске је донијела Одлуку о спровођењу процеса процјене утицаја прописа на Нацрту закона о јаким алкохолним пићима ( Службени гласник Републике Српске, број 97/13), чија је израда предвиђена у Програму рада Владе за годину и рјешењем именовала радну групу за спровођење процеса процјене утицаја прописа на поменутом пропису. У овој радној групи су заступљени представници Министарства за економске односе и регионалну сарадњу, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде као и представници пословног сектора. Процес процјене утицаја прописа ће се спровести на основу утврђене методологије процјене утицаја прописа у Европској унији. Министарство за економске односе и регионалну сарадњу је задужено да се у овом процесу испоштује методологија ПУП-а, а Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде као ресорно министарство за предметну област је задужено за спровођење стручних и других активности везаних за саму предметну област. С обзиром да постојећи Закон о вину и ракији прописује услове за производњу и промет вина и ракије која спада у јака алкохолна пића, те с обзиром да Регулатива (EЗ) број 110/2008 Eврoпскoг пaрлaмeнтa препоручује раздвајање регулативе која дефинише област производње вина и јаких алкохолних пића, овај процес ће обухватити анализу постојећег стања у области производње вина и ракије према постојећем законском рјешењу, циљеве и потребу доношења нових законских рјешења у овој области, анализу опција и њихових ефеката, те препоруку за даље поступање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у правцу израде квалитетније регулативе у овој области. ДЕФИНИСАЊЕ ПРОБЛЕМА Област производње и промета алкохолних пића у Републици Српској регулисана је Законом о вину и ракији ( Службени гласник Републике Српске, број 71/09). Проблеми у области производње алкохолних пића у Републици Српској се укратко састоје у сљедећем: Неусклађеност прописа Републике Српске са прописима ЕУ Сходно захтјевима Европске комисије потребно је раздвајање законских рјешења која регулишу област производње вина и област производње алкохолних пића, односно доношење два одвојена закона: закон о вину и закон о јаким алкохолним пићима, те усклађивање са Регулативом (EЗ) 2

4 број 110/2008 Eврoпскoг пaрлaмeнтa и Савјета oд 15. јануарa o дeфинициjи, oписивaњу, прeдстављању, oзнaчaвaњу и зaштити географских oзнaкa jaких aлкoхoлних пићa и Регулативом Кoмисиje (EУ) бр. 716/2013 од 25. јулa o утврђивaњу прaвилa зa примjeну Регулативе (EЗ) број 110/2008 Eврoпскoг пaрлaмeнтa и Савјета o дeфинициjи, oписивaњу, прeдстављaњу, oзнaчавaњу и зaштити географских oзнaкa jaких aлкoхoлних пића. Одсуство подзаконских аката којима ова област треба да буде детаљно уређена (нпр. минимално техничко-технолошки услови производње у погледу просторија, уређаја, опреме и стручног кадра). На основу важећег Закона о вину и ракији, у протекле четири године нису донесени предвиђени подзаконски акти (правилник о категоријама ракије и других алкохолних пића и садржају произвођачке спецификације, правилник о минимално техничко-технолошким условима које морају да испуњавају просторије, уређаји и опрема за производњу вина, ракије, других алкохолних пића и алкохола, правилник о методама испитивања и утврђивања квалитета вина, ракије и других алкохолних пића, правилник о заштити географског поријекла вина и ракије, правилник о условима које мора да испуњава специјализована продавница пића за промет вина у ринфузном стању), иако је прописано да се донесу у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу Закона о вину и ракији; На нивоу БиХ ова област дефинисана је Законом о вину, ракији и другим производима од грожђа и вина ( Службени гласник БиХ, број 25/08) на основу којег није донесен ни један подзаконски акт, па се у пракси примјењује Правилник о дефинисању, описивању, презентовању, означавању и заштити географских ознака јаких алкохолних пића ( Службени гласник БиХ, број 81/12) донесен на основу Закона о храни ( Службени гласник БиХ, број 50/04). Код пословних субјеката из ове области је присутна конфузија у погледу тога који прописи се примјењују, као и у погледу надлежности органа управе Републике Српске и БиХ нивоа, а често у пракси надлежни контролни органи не могу да дају јасна упутства; Тржиште алкохолних пића је неуређено, у смислу да се у својству произвођача алкохолних пића појављују регистровани (легални) и нерегистровани (нелегални) произвођачи; Нелојална конкуренција између регистрованих и нерегистрованих произвођача; Тренутно анализу за квалитет и здравствену исправност врши Институт за јавно здравство Републике Српске примјењујући подзаконски акт БиХ, с тим да ни један закон који регулише ову област није обавезао произвођаче вина и јаких алкохолних пића да редовно врше анализе готових производа (нпр. обавезати произвођаче да имају склопљен уговор са овлашћеном лабораторијом); Не постоје адекватни подаци о томе које количине сировине се обезбјеђују из властитите производње, а које количине из организованог откупа сировина за производњу; У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде је потребно уредити адекватан електронски регистар произвођача алкохолних пића. У складу са важећим законом, издаје се јединствено рјешење за производњу вина и ракије, због чега не постоје подаци, који произвођачи се баве само производњом вина, а који се баве само производњом ракије и других јаких алкохолних пића, а који и производњом и једног и другог; На тржишту се налазе производи који нису репрезентативни. Производи су често хемијски исправни, али органолептички (боја, бистрина, типичност, мирис, укус) не одговарају у потпуности захтјевима тржишта. 3

5 Горе описани проблеми егзистирају већ дужи низ година и сваке године ови проблеми постају све већи и све више угрожавају квалитет производње, а посебно негативно утиче на присуство нелојалне конкуренције која у блиској будућности може да има крајње негативан ефекат на ову област производње. ЦИЉ Општи циљ новог Закона о јаким алкохолним пићима: - унапређење производње јаких алкохолних пића и - елиминисање нелојалне конкуренције. Специфични циљеви овог закона би се груписали како слиједи: - Омогућити развој постојећих капацитета произвођача и унаприједити производњу и промет прецизирајући поступак производње утврђивањем јасних критерија које сваки произвођач мора испунити; - Подићи квалитет производа да задовољава потребе како домаћег тако и иностраног тржишта; - Ојачати и унаприједити инспекцијску контролу. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА Прописи Европске уније Споразум о стабилизацији и придруживању - Протокол 7 о узајамним преференцијалним уступцима за одређена вина, узајамном признавању, заштити и контроли назива вина, алкохолних пића и ароматизованих вина, који обухвата Споразум између Заједнице и Босне и Херцеговине о узајамним преференцијалним трговинским уступцима за одређена вина и Споразум о узајамном признавању, заштити и контроли назива вина, алкохолних пића и ароматизованих вина; Регулатива (ЕЗ) 110/2008 Европског парламента и Савјета од 15. јануара године о дефиницији, опису, представљању, означавању и заштити географских ознака јаких алкохолних пића; Регулатива Комисије (ЕУ) 716/2013 од 25. јула године о утврђивању правила за примјену Регулативе (ЕЗ) 110/2008 Европског парламента и Савјета о дефиницији, опису, представљању, означавању и заштити географских ознака јаких алкохолних пића. Закони и стратешки документи у примјени у Републици Српској - Стратегија за развој пољопривреде Републике Српске до године; - Закон о пољопривреди ( Службени гласник Републике Српске, бр. 70/06, 20/07, 86/07, 71/09); - Закон о вину и ракији ( Службени гласник Републике Српске, број 71/09); - Закон о храни ( Службени гласник Републике Српске, број 49/09); - Правилник о декларисању хране ( Службени гласник Републике Српске, број 82/10); - Правилник о поступку утврђивања испуњености услова за рад испитних лабораторија ( Службени гласник Републике Српске, број 106/10); 4

6 - Правилник о санитарно-техничким и другим условима за обављање дјелатности производње алкохолних и безалкохолних пића ( Службени гласник Републике Српске, број 5/97); - Закон о хемикалијама ("Службени гласник Републике Српске," број 25/09); - Правилник о условима за ограничење и забрану производње, промета и коришћења хемикалија ( Службени гласник Републике Српске, број 100/10); - Правилници о подстицајима који се доносе за сваку годину: година ( Службени гласник Републике Српске, бр. 22/10, 96/10 и 134/10); година ( Службени гласник Републике Српске, бр. 25/11, 89/11 и 106/11); година ( Службени гласник Републике Српске, број 18/12, 77/12 и 117/12). Закони и стратешки документи у примјени у Босни и Херцеговини - Закон о вину, ракији и другим производима од грожђа и вина ( Службени гласник БиХ, број 25/08); - Закон о храни ( Службени гласник БиХ, број 50/04); - Закон о пољопривреди, исхрани и руралном развоју БиХ ( Службени гласник БиХ, број 50/08); - Закон о заштити ознака географског поријекла ( Службени гласник БиХ, број 53/10); - Правилник о дефинисању, описивању, презентовању, означавању и заштити географских ознака јаких алкохолних пића ( Службени гласник БиХ, број 81/12); - Правилник о максимално дозвољеним количинама за одређене контаминате у храни ( Службени гласник БиХ, бр. 37/09 и 39/12); - Правилник о јаким алкохолним пићима и алкохолним пићима ( Службени гласник БиХ, број 87/08); - Правилник о општем декларисању или означавању упаковане хране ( Службени гласник БиХ, број 87/08); - Правилник о условима које морају испуњавати овлашћене испитне лабораторије које проводе анализе хране и поступак овлашћивања лабораторија ( Службени гласник БиХ, број 37/09); - Правилник о употреби боја у храни ( Службени гласник БиХ, број 85/08); - Правилник о употреби прехрамбених адитива осим боја и заслађивача у храни ( Службени гласник БиХ, број 83/08); - Правилник о шећерима ( Службени гласник БиХ, број 25/10). ЈАВНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ У сарадњи са Привредном комором Републике Српске и Министарством за економске односе и регионалну сарадњу, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је организовало јавне консултације у Бијељини, Требињу и Бањој Луци крајем децембра мјесеца године. У консултацијама су учествовали: представници Републичке управе за инспекцијске послове, представници Привредне коморе Републике Српске и подручних привредних комора, привредна друштва и предузетници, пољопривредна газдинства и други произвођачи вина и ракије, удружења произвођача и др. Сви учесници су указали на недостатак прописа којима би се прецизно дефинисали услови који морају бити испуњени за производњу вина и јаких алкохолних пића. 5

7 Представници инспекцијских органа су истакли сљедеће: - Основни проблем је нелојална конкуренција и развијено црно тржиште, што директно негативно утиче на регистроване произвођаче који плаћају своје обавезе. Инспектори контролишу само регистроване винаре и регистроване произвођаче ракије. Важећи закон не дозвољава контролу физичких, нерегистрованих лица, која такође пласирају своје производе; - Такође, проблем представља и претакање алкохолних пића произведених од стране нерегистрованих произвођача у боце регистрованих произвођача. Потребно је прецизирати овлаштења надлежним контролним органима да врше контролу оваквих случајева у циљу спречавања оваквих радњи, као и заштите легалних произвођача; - У радну групу за израду закона за чланове именовати и представнике контролних органа; - Потребно је прецизно регулисати надзор над примјеном закона, према садашњем законском рјешењу надзор врши републичка пољопривредна, здравствено-санитарна, инспекција за храну и тржишна инспекција; - Дефинисати улогу и радни однос технолога (стално запослени технолози присутни су само у већим фирмама), који прати процес производње и у већини случајева ради се о формално закљученом уговору на одређено вријеме или уговору о дјелу. Формално-правно за све радње у правном лицу одговоран је директор, али уз његову/њену одговорност за сам процес производње треба утврдити одговорност стручног лица, односно технолога; - Прописати карактеристике које мора имати казан за печење ракије и провести поступак евиденције казана, да сваки казан добије свој број на имању, пољопривредном газдинству; Дефинисати кооперацију између регистрованог произвођача и физичког лица, односно дефинисати могућност откупа ракије; - Казне не треба да буду енормно високе, непримјерено нашим условима и треба их прописати у распону, у зависности од значаја прекршаја и величине привредног субјекта; - Нерегулисан је промет алкохолних пића на пијацама или тржницама, потребно je прописати одговорност и казну за правно лице које газдује пијацом; - Домаћа ракија треба да има повлаштен или изједначен положај у односу на увезено јако алкохолно пиће и треба дати предност и подстицај домаћим произвођачима; - Прописати количину производње за сопствене потребе, те прописати обавезу плаћања пореза за количине преко дозвољене; - Гранична инспекција треба да евидентира одредиште увезеног грожђа. Треба извршити рејонизацију, дати приоритет аутохтоном грожђу и производу, потребно је извршити анализу успијевања, те у складу с тим давати подстицаје за производњу. На тај начин би се смањио увоз македонског грожђа. Потребно је забранити производњу вина од увезеног грожђа. Произвођачи су истакли сљедеће: - Проблем представља присуство нелојалне конкуренције, односно на тржишту су присутни производи нерегистрованих произвођача чији је квалитет упитан. Осим тога, присутно је претакање нелегално произведене ракије у боце регистрованих произвођача. Треба прописати високу казну угоститељском објекту, уколико инспекција нађе ракију без рачуна; - Вино и ракија су акцизна роба и може да је производи само регистровано правно лице и/или физичко лице; - Технолог није потребан у току цијеле године, с обзиром на то да је посао сезонски, нити је потребан малим произвођачима; - Подаци о производњи и продаји вина у сваком подруму треба да буду евидентни. Производњу и продају треба свести у легалне токове, да се изврше обавезе према држави. У ЕУ се не може извозити винско грожђе, само се може извозити вино; 6

8 - Треба подстицати да произвођачи више саде аутохтоне лозе и формирати регион препознатљив по вину, дешава се да се вино произведено од македонског грожђа продаје под називом херцеговачки вранац, мерло или каберне. Треба направити катастар виногорја и рејонизацију; - Не треба дозволити откуп готове ракије, јер је то акцизна роба, не треба дозволити промет акцизне робе без контроле. Може се дозволити откуп воћа, сировине; - Треба смањити акцизу на ракију; - Недостатак сарадње унутар различитих инспекцијских области; - У радну групу за израду закона за чланове треба именовати произвођаче; - Не треба дозволити промет робе нерегистрованом произвођачу ракије и вина, који не плаћа порезе; - Не треба давати подстицај нерегистрованом произвођачу, који није у систему пдв-а, како би сви били равноправни на тржишту и како би се сузбило црно тржиште. Треба утврдити производњу и промет ракије, те увоз јаких алкохолних пића и вина; - Треба организовати семинаре за пољопривредне произвођаче и омогућити стицање дипломе подрумара вина. Произвођачима треба помоћи да се произведе грожђе и бесплатно давати саднице, како би се ширили виногради; - Држава треба да контролише тржиште на ефикаснији начин; - Институт здравља скупо наплаћује испитивање квалитета, а требало би да буде у служби помоћи пољопривреди и произвођачима, пружањем савјета и повољнијим цијенама анализа и контрола; - Пројектима развоја треба направити критичну масу произвођача и омогућити већи обим квалитетније производње, те увести флексибилност у вези са акцизном маркицом. Локалне заједнице, туристичке организације, привредне коморе и Влада треба да раде на промоцији домаћих пића; - Потребно је раздвајање закона како би се прецизније дефинисале и једна и друга област, јер се разликују. Приликом израде новог законског рјешења треба водити рачуна да се код усклађивања са ЕУ законодавством узму у обзир наше специфичности. Треба направити категоризацију производа, могуће је да се кроз акцизну маркицу на природне ракије и обојена пића стимулише врхунски квалитет, односно да има минималну акцизну маркицу. Географско поријекло је изузетно важно и треба га обрадити и посебно стимулисати; - Требало би оснивањем задруга ријешити проблем пласмана, да се помогне малим нерегистрованим произвођачима путем откупа воћа или купажирањем откупљених ракија. Задруга је рјешење за мале произвођаче, који не могу да носе терет регистровања и плаћања обавеза, односно самосталног иступања на тржишту. Задруга би у том случају пласирала директно ове производе на тржиште и била одговорна за квалитет производа, а са својим кооперантима би склапала одређену врсту уговора о сарадњи и имала право контроле самог процеса производње пића. Представници пословног сектора су представили и резултате испитивања сензорних карактеристика воћних ракија (боја, бистрина, типичност, мирис и укус). Квалитет је верификован или вреднован додјелом одређених признања тј. медаља: 7

9 Шљивовица Јабуковача Б/Р УЗОРКА ОЦЈЕНА МЕДАЉА Б/Р УЗОРКА ОЦЈЕНА МЕДАЉА 1 16,13 Сребрна медаља 5 17,67 Сребрна медаља 9 16,93 Сребрна медаља 12 16,17 Сребрна медаља 13 18,03 Златна медаља 14 18,12 Златна медаља 22 14,17 Бронзана медаља 25 16,93 Сребрна медаља 26 16,97 Сребрна медаља 27 16,60 Сребрна медаља 28 16,80 Сребрна медаља 30 15,20 Бронзана медаља 31 17,07 Сребрна медаља 34 16,97 Сребрна медаља 39 15,53 Бронзана медаља просjек 16,62 Сребрна медаља Вилијамовка 7 15,85 Бронзана медаља 11 15,58 Бронзана медаља 15 15,88 Бронзана медаља 18 15,50 Бронзана медаља 20 16,35 Сребрна медаља 21 16,08 Сребрна медаља 23 15,43 Бронзана медаља 24 15,93 Бронзана медаља 29 15,90 Бронзана медаља 32 12,95 Нема медаље 35 13,33 Нема медаље 37 14,38 Бронзана медаља 36 13,00 Нема медаље 40 13,68 Нема медаље 43 16,81 Сребрна медаља просjек 15,11 Бронзана медаља Карамут Б/Р УЗОРКА ОЦЈЕНА МЕДАЉА Б/Р УЗОРКА ОЦЈЕНА МЕДАЉА 2 14,18 Бронзана медаља 16 14,35 Бронзана медаља 42 15,08 Бронзана медаља просjек 14,53 Бронзана медаља 3 13,29 Нема медаље 10 14,63 Бронзана медаља 33 14,60 Бронзана медаља 44 15,70 Бронзана медаља 8

10 просjек 14,55 Бронзана медаља Дреновача Мjешана (шљива + дрен) Б/Р УЗОРКА ОЦЈЕНА МЕДАЉА Б/Р УЗОРКА ОЦЈЕНА МЕДАЉА 4 16,78 Сребрна медаља 38 16,95 Сребрна медаља 6 12,53 Нема медаље 8 16,85 Сребрна медаља 17 15,74 Бронзана медаља 19 14,28 Бронзана медаља просjек 15,23 Бронзана медаља Б/Р УЗОРКА ОЦЈЕНА Дуњевача МЕДАЉА 41 17,18 Сребрна медаља Квалитет производа је такав да се не може пласирати на тржишту. Већина произвођача има двије врсте ракија, једну за изложбу и другу за продају на велико. Када се упореде просјечне оцјене испитиваних узорака (44) видимо да је квалитет генерално лош, о чему свједоче и само 2 узорка која задовољавају критериј за златну медаљу, 17 сребрних, 19 бронзаних, а чак 6 узорака остало је без медаље, а нема ниједног узорка који заслужује велику златну медаљу. Недостаци који се одражавају на квалитет су: - Често се на прераду стављају недовољно зрели плодови (појава травнатог и зељастог приукуса), коришћење запрљаних воћних плодова сакупљених са земље, пљесњивих или буђавих, коришћење плодова који нису иситњени (дезинтегрисани), често се не вади коштица, мирис на коштицу или горки бадем; - Врење је обављано у отвореним или полуотвореним судовима, проблематични судови и услови врења, често дрвени судови нису добро овињени, те просторије (подруми) за сазријевање (старење) дестилата нису адекватни; - Чекање до дестилације послије завршеног алкохолног врења, апарати за дестилацију су стари и израубовани, брзина дестилисања узрок празних дестилата без душе, анемичних и на мирису и на укусу; - Неодвајање довољне количине фракције првенца и патоке; - Редестилације сирове меке ракије са џибром или патоком; - Често су присутни нечисти мириси (бактеријска кварења, сирћетно, бутерно, акролеинско и млијечно и углавном се ради о слабо мирисним ракијама, дестилати су попримили мирис пластике и слабо изражена арома ракија); - Алкохолне јачине, пожељне за конзумирање, нису поштоване и при контролисању јачине дестилата кориштени су неисправни алкохолометри или мјерење није обављено на адекватан начин; - Често су бурад отпражњена или се око њих налази неки извор непожељних мириса и такође, често се додаје шећер. 9

11 ОПЦИЈЕ СА АНАЛИЗОМ ПОТЕНЦИЈАЛНИХ КОРИСТИ И ТРОШКОВА А усклађивање са захтјевима ЕУ прописа 1. Раздвајање Закона о вину и ракији на два посебна закона и то, Закон о вину и Закон о јаким алкохолним пићима и елиминисање ријечи ракија 2. Увођење појма географска ознака 3. Остале одредбе остају непромијењене Предности: Овакво законско рјешење ће прије свега, усагласити своје одредбе са захтјевима ЕУ и тиме ће формално бити задовољени унифицирани појмови који се користе. Раздвајање законске регулативе којим се регулише производња вина и ракије, односно јаких алкохолних пића има своје предности јер иако се на први поглед чини да је производња слична, иста је врло различита и свака има своје специфичности. Детаљније ће се регулисати сам начин добијања географске ознаке и добијање цертификата за заштиту географског поријекла. У складу са горе поменутом ЕУ регулативом дозвољено је да поједини региони, ентитети и други нивои власти из више држава заједнички пријаве географску ознаку што значи да Република Српска може да са неким регионом сусједне државе заједнички пријави географску ознаку (примјер: категорије производа јака алкохолна пића ароматизована боровницом, географска ознака: Gеniеvrе/Јеnеvеr/Gеnеvеr, земља поријекла: Белгија, Холандија, Француска (Nоrd (59) и Pаs-dе-Cаlаis (62)), Њемачка (Њемачке савезне државе: Сјеверно Порајње-Западна Фалачка и Доња Саска)). Ово ће позитивно утицати на промоцију свих наших производа који ће носити назив и ознаку подручја са којег потичу. Мане: Ова опција неће изазвати суштинске промјене које ће утицати на произвођаче јаких алкохолних пића као и произвођаче вина и суштински се неће ништа промијенити, те ће остати да егзистирају горе описани проблеми који ће се све више развијати и угрожавати област производње алкохолних пића, а посебно ће се осјећати стагнација у унапређењу квалитета ових производа, а што ће негативно утицати на промет ових производа и излазак, односно извоз истих. Нелојална конкуренција ће све више угрожавати легалне, односно регистроване произвођаче, што може негативно утицати на размишљања произвођача који легално раде да се опредјеле за нелегалну производњу и нелегални промет ових производа. Б - усклађивање са законодавством ЕУ као у опцији А као и поред тога, приступити изради потпуно нових одредби Закона о јаким алкохолним пићима и нових одредби Закона о вину који ће суштински ријешити горе наведене проблеме уважавајући постављене циљеве и оправдане коментаре и примједбе прикупљене на јавним консултацијама. С обзиром да је ово ПУП на област производње јаких алкохолних пића, разрада ове опције за рјешење горе дефинисаног проблема ће углавном обухватити ову област. Резултати ове ПУП ће се такође моћи у цијелости примјенити и на област производње и промета вина. 10

12 Одредбе новог законског рјешења којим ће се регулисати производња и промет јаких алкохолних пића ће прецизирати једнообразне услове производње, основне карактеристике и квалитет производа. Произвођачи ће морати испунити постављене законске услове да би могли обављати ову дјелатност, а исто тако њихов производ ће морати проћи провјеру квалитета да би испунио услове стављања на тржиште, било да се ради о регистрованим произвођачима у форми самостални произвођачи, односно предузетник (физичко лице) или у форми привредног друштва (правно лице). Уколико се ради о производу произведеном од стране пољопривредног (сеоског) газдинства, тај исти производ да би се пласирао на тржиште, мораће се такође ставити у легалне токове, а једно од рјешења овог проблема се назире у могућности формирања задруга које би стручно руководиле процесом производње и у чијим би се просторијама одвијао завршни процес производње. У овом случају задруга би морала испуњавати све прописане услове у погледу просторија, опреме и стручног кадра, док би уговор са пољопривредним газдинствима поближе описао детаље уговора. Наиме, на нашем подручју не постоје велики произвођачи који производе ракију на традиционалан начин. Не постоји ни реална финансијска могућност да мали произвођачи постигну веома захтјевне услове производње како би се осигурао квалитет производа. Међутим, задруге би могле набавити потребну опрему која је потребна за производњу квалитетног производа. Кроз систем задруга се не би гасила већ постојећа производња у малим сеоским газдинствима, већ би се овако произведена ракија и остала јака алкохолна пића могла пласирати на тржиште, што ће омогућити већу и квалитетнију понуду. Мали произвођач који произведе до литара, не може конкурисати на озбиљно тржиште. Локалне заједнице морају се укључити у развијање задруга на руралним подручјима. Такве задруге са својим дестилеријама, омогућиле би контролу ове производње као и откуп производа. Тиме би се на реалан начин пружила могућност зараде свим учесницима у ланцу производње готовог производа. У том процесу задруга би била овлаштена да откупљује ове производе на бази кооперантских уговора са пољопривредним произвођачем и иста би била одговорна за квалитет производа. Требало би размислити да ново законско рјешење уважи посебне специфичности и разлике код индустријске производње и производње на казан (алампик). С тим у вези, а уважавајући и приједлоге пословне заједнице, ново законско рјешење треба да прецизира одредбе у погледу карактеристика које морају имати казани за печење јаких алкохолних пића, као и потребу пописивања броја тих казана у Републици Српској. С обзиром да се производ не може пласирати легално на тржиште уколико предметна дјелатност није регистрована у складу са позитивним законсим прописима, формирањем задруга би се ријешило питање легалног пласирања производа на тржиште. Наиме, задруге би могле да врше откуп производа, и да исте пласирају на тржиште у своје име и за свој рачун, те да гарантују за квалитет производа. Управо кроз дјелатност задруга ће се моћи увести већи дио произвођача у легалне токове чиме би се значајно спријечила нелојална конукренција. Код свих облика регистрованих фирми и физичких и правних лица, требао би бити ангажован технолог у процесу производње јаких алкохолних пића који је одговоран за процес производње. Привредна друштва која се баве овом дјелатношћу морају ангажовати технолога, и то, у радни однос минимално пола радног времена, а самостални произвођачи (предузетници) би морали ангажовати технолога на основу уговора о обављању привремених и повремених послова у складу са одредбама Закона о раду (зависно од сезонских послова). Исто тако, уколико се формира задруга која ће се бавити откупом ових производа од нерегистрованих пољопривредних 11

13 газдинстава, иста ће морати запослити технолога у радни однос минимално пола радног времена као и код привредног друштва. Даље, потребно је обратити пажњу и на прописе које се тичу рада на терену надлежних контролних органа у смислу да инспекцијска контрола наступа у пракси обједињено, и то, пољопривредна, здравствено-санитарна и тржишна (због контроле промета јаких алкохолних оргиналних пића са акцизним маркицама и забране продаје у ринфузи). Затим би препоруке ишле и у правцу проширења надлежности инспекцијских органа да врше контролу и на пољопривредним (сеоским) газдинствима. Поред казнених одредби за регистрована правна и физичка лица, прописати санкције за нерегистроване произвођаче, посебно за неовлаштен промет јаким алкохолним пићима, а који се врло често дешава и на јавним мјестима као што је нпр. тржница. У таквим случајевима тржница би била одговорна за случај овакве продаје на њеном простору. Битна ствар на коју се мора обратити пажња јесте и политика подстицаја. Право на подстицај би требали имати само легални произвођачи, односно они који доприносе укупном развоју и расту БДП. Треба много више подстицати производњу готових производа него производњу сировина. Односно треба подстицати, у овом случају, продату литру јаког алкохолног пића. На овакав начин би се стимулисали сви у ланцу производње. Предности: Ова опција је значајно радикалнија од претходне опције и иста ће допринијети унапређењу квалитета производње јаких алкохолних пића, а прије свега утицаће на повећање обима производње јаких алкохолних пића који ће испуњавати потребне услове да легално буду пласирани на тржиште. Улога надлежних контролних органа би се проширила. Овим би се утицало и на значајно смањење нелојалне конкуренције. Успоставиће се електронски регистар произвођача јаких алкохолних пића. Кроз ново законско рјешење ресорно министарство и остали надлежни органи би имали већу могућност да прате ову област и с тим у вези да предлажу адекватније мјере за унапређење исте. Систем подстицаја производње јаких алкохолних пића ће омогућити изградњу квалитетног производа који задовољава свјетски признате стандарде што ће утицати на бољи пласман како на домаће тако и на инострана тржишта. Може се очекивати финансијска корист за буџет Републике Српске, а и за произвођача се може очекивати већа корист јер ће исти бити у могућности да сву легално произведену ракију прометују и да остваре профит. Мане: С обзиром да се ради о суштинским промјенама у досадашњем законодавству, ова опција ће захтјевати већи ангажман ресорног министарства како на изради новог законског рјешења тако и на стварање услова за поштивање истог. Ова опција захтјева додатну и појачану контролу од стране надлежних инспекцијских органа, што ће захтјевати и њихов већи ангажман. Производња квалитетне ракије подразумијева и веће трошкове производње што ће утицати и на повећање њене цијене на тржишту, чија цијена коштања би износила минимално 20. Међутим ако упоредимо са предностима, прозвођач ће бити у могућности да овакав производ легално пласира на сва тржишта, те да се средства уложена у производњу врате кроз увећану добит. 12

14 В - Ова опција подразумијева комбинацију, односно обједињавање опција А и Б, с тим да се регулисање промета јаких алкохолних пића преноси у надлежност Министарства трговине и туризма, које и јесте ресорно надлежан орган за промет. Предност: Раздвајање регулисања производње и промета јаких алкохолних пића, ће омогућити да ресорно министарство за трговину прати, између осталог, и промет јаких алкохолних пића што ће допринијети и квалитетнијој инспекцијској контроли, посебно контроли тржишне инспекције која је задужена за промет робе. Квалитетна тржишна контрола ће директно утицати и на рад пољопривредне и здравствено-санитарне инспекције. Овим ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде бити у могућности да се више посвети својим ресорним надлежностима у области праћења и унапређења производње јаких алкохолних пића, а ресорно министарство за промет роба и услуга, ће у сваком случају дати квалитетнији стручни допринос у праћењу промета ових производа. Мане: Евентуалне мане ове опције би биле потребно вријеме да се усклади регулатива ресорног министарства за промет и ресорног министарства за производњу јаких алкохолних пића. 13

15 ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА НА ОСНОВУ ДОСТУПНИХ ПОДАТАКА Aнализа стања у сектору производње алкохолних пића С обзиром да јака алкохолна пића спадају у акцизну робу, сви произвођачи и увозници алкохолних пића морају бити уписани у Регистар обвезника индиректних пореза при Управи за индиректно опорезивање БиХ. У поменути регистар уписано је 40 пословних субјеката на територији Републике Српске: 2 пословна субјекта имају регистровано само складиште, 1 субјекат само производни погон, 6 субјеката има регистровано одвојено 40...пословних субјеката у Републици Српској који се баве производњом и увозом јаких алкохолних пића... и производни погон и складиште, док 31 пословни субјекат има регистровано уједно и производни погон и складиште. Што се тиче њихове географске распрострањености, највише пословних субјеката имамо у Требињу, њих 14, по 3 у Бањалуци, Приједору и Лакташима, по 2 у Бијељини, Зворнику, Источној Илиџи, Љубињу и Билећи, те по један у Броду, Гацку, Дервенти, Модричи, Новом Граду, Прњавору и Угљевику. Графикон 1 - Географска распрострањеност произвођача и увозника алкохолних пића Извор података: Управа за индиректно опорезивање БиХ 14

16 Од поменутих 40 пословних субјеката, њих 16 је добило подстицаје Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у периоду од до године за производњу алкохолних пића у износу од ,65КМ и то: њих 4 све три поменуте године, три субјекта двије године, а њих 9 једну годину. Још 4 пословна субјекта су добила подстицаје за извоз (између осталог и за јака алкохолна пића) од Министарства индустрије, енергетике и рударства Републике Српске у горе поменутом периоду у износу од ,33КМ, и то један субјекат је добио подстицај за све три поменуте године, а 3 субјекта за једну. Табела 1- Подстицаји Владе РС за произвођаче и извознике алкохолних пића у периоду Година Подстицаји за производњу алкохолних пића , , , ,65 Подстицаји за извоз алкохолних пића , , , ,33 Укупно подстицаји , , , ,98 Извор података: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и Министарство индустрије, енергетике и рударства РС Графикон 2 - Подстицаји Владе РС по врстама подстицаја за произвођаче/ извознике алкохолних пића за период

17 Од поменутих 17 пословних субјеката која су добила подстицаје Владе РС (од 16 њих која су добила подстицај за производњу алкохолних пића, три пословна субјекта су добила и подстицаје за извоз, док је један субјекат добио подстицаје за извоз без да је добио подстицај за производњу алкохолних пића), анализирани су финансијски извјештаји предати Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге за период , за који су и дијељени подстицаји. Показатељи из финансијских извјештаја који су узети у обзир су: укупни приходи од продаје, приходи од продаје на иностраном тржишту, укупни капитал, основни капитал, резервни капитал/нераспоређена добит из ранијих година, добит/губитак текуће године и број запослених. Сви поменути збирни показатељи показују тренд раста, осим основног капитала, гдје су власници у неколико фирми одлучили да приступе смањењу истог. Табела 2 - Показатељи из финансијских извјештаја пословних субјеката која су добила подстицаје Владе РС за производњу и извоз алкохолних пића у периоду Година Укупни приходи од продаје Приходи од продаје на иностраном тржишту Укупни капитал Основни капитал Извор података: Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге Републике Српске Резервни капитал/ Нераспоређена добит Добит/ Губитак Број запослених , , , , , , , , , , , , , , , , , , Укупни приходи од продаје посматраних пословних субјеката су у години у збирном износу порасли за 23% у односу на годину, приходи од продаје на иностраном тржишту за 38%, укупни капитал за 6%, резервни капитал и нераспоређена добит из ранијих година 17%, добит текуће године за чак 71%, а једино збирна вриједност основног капитала је опала за 1% vs Укупни проходи од продаје vs Укупни проходи од продаје на иностраном тржишту vs Укупни капитал vs Основни капитал vs Резервни капитал/ Нераспоређена добит vs Добит +23% +38% +6% 16-1% +17% +71%

18 Графикон 3 - Показатељи из финансијских извјештаја пословних субјеката који су добили подстицаје Владе РС за производњу и извоз алкохолних пића у периоду Извор података: Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге Републике Српске 17

19 Анализа производње алкохолних пића у Републици Српској Табела 3 - Индустријска производња алкохолних пића у Републици Српској у периоду од до године у литрама Алкохолна пића добијена дестилацијом вина или комине од грожђа Рум и друга алкохолна пића добијена дестилацијом ферментисаних производа од шећерне трске Вотка са запреминским удјелом алкохола од 45,4% Алкохолна пића дестилована из воћа Алкохоли, ликери и остала алкохолна пића Бијела вина са заштићеном ознаком поријекла Вина и мошт спријечене или заустављене ферментације додавањем алкохола, отопина стављена под притисак СО2 Квалитетна вина и мошт спријечене или заустављене ферментације додавањем алкохола, са заштићеном ознаком поријекла алкохолне јачине 15% Вина и мошт спријечене или заустављене ферментације додавањем алкохола, алкохолне јачине 15% Порт, Мадеира, Шери и остали алкохоли с 15% алкохола Укупно Укупно Извор података: Републички завод за статистику Републике Српске Индустријска производња алкохолних пића, према Статистичком билтену Индустријски производи Републичког завода за статистику РС, је била, послије године, највећа и то литара јаког алкохолног пића. Око 2/3 производње из године је отпадало на алкохолна пића дестилована из воћа, односно воћне ракије. 18

20 Табела 4 Процијењени обим производње природне ракије вина и осталих алкохолних пића од стране породичних пољопривредних газдинстава у Републици српској, у литрима, Врста Укупно Ракија од шљива Ракија од осталог воћа Комовица Вино Укупно Извор података: Републички завод за статистику Републике Српске Према подацима Републичког завода за статитику Републике Српске из Републичког годишњака за годину, у Републици Српској је процијењено да је од стране породичних пољопривредних газдинстава у години произведено литара јаког алкохолног пића и то литара ракије од шљива, литара ракије од осталог воћа, литара комовице, те литара вина. Највећи процијењени обим производње алкохолних пића смо имали године и то литара, али и да је године обим производње био најмањи у посматраном периоду. Највећи процијењени обим производње у посматраном периоду од до године се односио на производњу шљивовице и то 88%. Поређењем података о производњи и података о увозу у литрима за годину, може се уочити да Република Српска нешто мало већу количину алкохолних пића производи од оне коју увози (производња литара индустријска и процијењена домаћинска, а увоз литре). Пољопривредна породична газдинства произведу неколико пута већу количину алкохолних пића од индустријских произвођача... 19

21 Анализа спољне трговине Републике Српске алкохолним пићима Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, увоз алкохолних пића у Републику Српску у години је био литара вриједности ,23КМ. Од поменутог износа ,17КМ или 48,15% се односило на вино, а ,06КМ, тј. 51,85% на алкохолна пића и воћне ракије. Упоређујући вриједност увоза алкохолних пића са укупном вриједношћу увоза добара у Републику Српску у години, можемо констатовати да на ову робну групу отпада свега 0,33% увоза Републике Српске, чиме је не чини претјерано значајном у вриједносном смислу. Оно што је интересантно је да је просјечна вриједност увезене литре јаког алкохолног пића коштала 3,06КМ, те да је по количини и вриједности јако алкохолно пиће које се највише увози у Републику Српску вино и то највећим дијелом из Македоније. У просјеку, у току године је увезено 3 литре јаког алкохолног пића по глави становника Републике Српске. Табела 5 - Увоз алкохолних пића у Републику Српску у КМ у години Увоз алкохолних пића, воћне ракије и вина у РС Укупан увоз у РС Вино Алкохолна пића и воћна ракија Вино је по количини и вриједности јако алкохолно пиће којe се највише увози у Републику Српску, највећим дијелом из Македоније... Укупно Учешће гране у укупном увозу , , , ,23 0,33% Извор података: Управа за индиректно опорезивање БиХ Табела 6 - Извоз алкохолних пића из Републике Српске у КМ у години Укупан извоз из Извоз алкохолних пића, воћне ракије и вина из РС Учешће гране у Покривеност увоза РС Алкохолна пића укупном извозом у Вино Укупно и воћна ракија извозу грани , , , ,26 0,23% 41,05% Извор података: Управа за индиректно опорезивање БиХ 20

22 Што се тиче извоза алкохолних пића из Републике Српске у години, према подацима горе поменуте институције, он је износио литара и вриједио је ,26КМ. Од поменутог износа, на вино се односи ,73КМ, тј. 16,58%, а алкохолна пића и воћне ракије ,53КМ или 83,42%. Учешће ове робне групе у извозу Републике Српске је износио 0,23%, што указује да јака алкохолна пића нису у овом тренутку извозни адут Републике Српске. Неповољан податак по Републику Српску је и тај да је покривеност увоза извозом ове робне групе свега 41,05%, те да је лошији у односу на укупну покривеност увоза извозом у Републици Српској. Занимљиво је то да је вриједност извезене литре јаког алкохолног пића из Републике Српске у години износила 6,09КМ, тј. скоро дупло више од вриједности увезене литре јаког алкохолног пића. Још један неповољан податак је и тај да једна половина извоза Републике Српске се односи на алкохолне дестилате, а друга половина на финални производ. 1/2 Половина нашег извоза се односи на дестилате алкохолних пића и то највећим дијелом у Хрватску и Словачку, а само половина на финални производ... 1/2 Што се тиче највећих трговинских партнера, Република Српска највише увози из Србије и то половину свог увоза алкохолних пића (Рубин Крушевац, Навип, Вино Жупа Александровац, Винарија Чока, итд.). Затим слиједи Македонија, из које се највише увозе вина из винарија Тиквеш (највећа винарија на Балкану и у Југоисточној Европи), Бовин и Стоби, као и из Словеније (Випава), из Хрватске алкохолна пића (Бадел 1862 Загреб, Звечево Пожега, Мараска Задар) и вино (Кутјево, Истравино Пељешац, Илочки подруми итд.), те из Црне Горе (Плантаже Подгорица). 21

23 Табела 7 - Топ земље из којих је РС увезла јака алкохолна пића у години Редни број Назив земље Вриједност увоза 1. Србија ,60 2. Македонија ,79 3. Словенија ,32 4. Хрватска ,33 5. Црна Гора ,66 6. Словачка ,32 7. Аустрија ,83 8. Италија ,56 9. Русија , Албанија 9.476,22 Укупно ,83 % увоза 76,33% Извор података: Управа за индиректно опорезивање БиХ Што се тиче извоза, највећи извозници алкохолних пића из Републике Српске су Приједорчанка ад Приједор и МБ Импекс доо Бањалука. Приједорчанка ад Приједор је највећи произвођач алкохолних дестилата у региону и то највећим дијелом за Хрватску: Бадел 1862 Загреб и Мараска Задар, те Словачку: Гас Фамили и Император. У посљедње вријеме развија и свој бренд Газдина ракија. МБ Импекс доо Бањалука, предузеће које се истиче у производњи квалитетних ракија у атрактивним паковањима: златне ракије (виљамовка, кајсија и дуња), златни пелин, медушка, ОМ ракије (шљивовица, виљмовка, лозовача, јабуковача, вињак и дуња). Што се тиче производње вина, највећи извозник је Винарија Вукоје 1982 доо Требиње, која је уједно и највећа винарија у Босни и Херцеговини. Истиче се по производњи вина од аутохтоне сорте грожђа жилавка и то са подручја тзв. Царских винограда. Табела 8 - Топ земље у које је РС извезла јака алкохолна пића у години Редн и број Назив земље Вриједност извоза 1. Србија ,06 2. Хрватска ,76 3. Словачка ,07 4. Црна Гора ,65 5. Њемачка ,77 6. САД ,50 7. Македонија ,45 8. Кина ,64 9. Русија , Чешка ,95 Укупно ,60 % извоза 98,07% Извор података: Управа за индиректно опорезивање БиХ 22

24 Србија најважнији и највећи спољнотрговински партнер Републике Српске што се тиче алкохолних пића: половина увоза и трећина извоза! Што се тиче трговинског биланса Републике Српске у размјени алкохолних пића са иностранством, можемо констатовати да са Србијом, као најважнијим и највећим спољнотрговинским партнером Републике Српске (половина увоза и трећина извоза алкохолних пића), имамо највећи дефицит и то у износу од ,54КМ. Дефицит имамо и са Македонијом, Словенијом, Италијом, Албанијом и Аустријом. Што се тиче суфицита у спољнотрговинској размјени алкохолних пића Републике Српске са иностранством, највећи имамо са Словачком ( ,75КМ) и Хрватском ( ,43КМ), примарно због извоза алкохолних дестилата Приједорчанке ад Приједор дестилеријама у поменутим земљама. Суфицит имамо и са Њемачком, Сједињеним Америчким Државама, Кином, Русијом, Чешком, Швајцарском, Аустралијом, Јапаном, Холандијом и Шведском. Анализа јавне политике у области алкохолних пића Царинска политика Закон о царинској политици БиХ (Службени гласник БиХ, број 57/04) и Царинској тарифи БиХ за годину прописују царинску стопу од 15% за јака алкохолна пића, осим за земље ЦЕФТА и Турску са којим имамо потписане споразуме о слободној трговини. Такође, изузеци се односе и поједина јака алкохолна пића поријеклом из ЕУ, у складу са динамиком преговора између ЕУ и БиХ. Законом о акцизама БиХ (Службени гласник БиХ, број 49/09), Правилником о примјени Закона о акцизама у БиХ (Службени гласник БиХ, бр. 50/09, 80/11 и 48/12) и Правилником о акцизним маркицама за дуванске прерађевине, алкохолна пића, воћну природну ракију, кафу и вино (Службени гласник БиХ, број 50/09) прописана је акциза по литри вина 23

25 од 0,25КМ. За алкохол и алкохолна пића, акциза се плаћа по литру апсолутног алкохола у износу од 15КМ, а за воћну природну ракију 8КМ. Ограничење продаје, услуживања и конзумације алкохолних пића На основу Закона о јавном реду и миру Републике Српске, Влада Републике Српске је донијела Уредбу о забрани продаје и употребе алкохолних пића на јавним мјестима лицима млађима од 18 година ( Службени гласник Републике Српске, број 106/06), којом је физичким и правним лицима, угоститељским и трговинским радњама забрањено да продају и поклањају алкохол и алкохолна пића лицима млађим од 18 година. Такође, лицима млађим од 18 година је забрањено конзумирати алкохол на јавним мјестима. На основу Закона о угоститељству Републике Српске, Влада Републике Српске је донијела Уредбу о забрани продаје, употребе и услуживања алкохолних пића лицима млађим од 18 година у угоститељским објектима ( Службени гласник Републике Српске, број 50/11), којом је забрањено угоститељима услуживати алкохолна пића лицима за која се сумња да су малољетна, уколико добровољно не докажу супротно, те којом се обавезује да се на видно мјесто у угоститељском објекту истакне обавјештење о претходно наведеном. Забрана рекламирања алкохолних пића У Републици Српској, Законом о храни ( Службени гласник Републике Српске, број 49/09) је забрањено рекламирање алкохолних пића путем штампе, средстава јавног информисања на јавним мјестима, средствима јавног промета, путем књига, часописа, наљепница, календара, плаката, одјевних предмета и спортских манифестација. Изузетно, дозвољено је рекламирање вина, пива и воћних вина у складу са посебним прописима. Такође, Закон о радио-телевизији Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 49/06, 73/08, 42/10 и 89/13) наводи да телевизијско рекламирање и телешопинг алкохолних пића не смије бити усмјерено на малољетнике, не смије стварати утисак да конзумирање побољшава физичке активности, да доприноси социјалном или сексуалном успјеху, рјешавању личних проблема или да има љековита својства. Рестриктивна толеранција алкохола у крви током вожње моторних возила Према Закону о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ ( Службени гласник БиХ, бр. 6/06, 75/06, 44/07 и 84/09), возач не смије управљати возилом у саобраћају на путу, нити да почне да управља возилом ако је под дејством алкохола. Дозвољена толеранција алкохола у крви приликом управљања возилом у саобраћају је до 3 промила, односно нулта толеранција за професионалне возаче, инструкторе вожње, кандидате за возача и возаче млађе од 21 године старости или с мање од 3 године возачког искуства. 24

26 Анализа ЕУ аcquis у области јаких алкохолних пића Европска унија, што се тиче уређења области јаких алкохолних пића, у својим актима се углавном базирала на дефиницији, описивању, презентацији, означавању и заштити географских ознака јаких алкохолних пића и то кроз своје двије регулативе: - Регулатива (ЕЗ) број 110/2008 Европског парламента и Савјета од 15. јануара године о дефинициији, описивању, презентацији, означавању и заштити географских ознака јаких алкохолних пића и стављању ван снаге Регулативе Савјета (ЕЕЗ) број 1576/89, која је детаљно описала техничке дефиниције и захтјеве, категорије јаких алкохолних пића и процедуру регистрације, заштите и брисања географских ознака. - Регулатива Комисије (ЕУ) број 716/2013 од 25. јула године о утврђивању правила за примјену Регулативе (ЕЗ) број 110/2008 Европског парламента и Савјета од 15. јануара године о дефиницији, описивању, презентацији, означавању и заштити географских ознака јаких алкохолних пића, која је прецизније дефинисала процедуру регистрације и брисања, те употребе симбола Уније за заштићене ознаке географског поријекла јаких алкохолних пића. Регулатива је и поближе дефинисала елементе захтјева за регистрацију и брисање географске ознаке јаких алкохолних пића, списак техничке документације, те приговор на ознаку географског поријекла јаког алкохолног пића. Увидом у прилог III Регулативе (ЕУ) 716/2013 који је дао преглед географских ознака и њихових земаља поријекла, као и категорије производа које су добиле ознаку географског поријекла, можемо констатовати сљедеће: - да је дозвољено да неколико земаља које имају неку повезницу заједнички пријаве географску ознаку, што би могло да се протумачи да је дозвољено БиХ да се удружи са својим сусједима, гдје за то постоје услови и интерес, да заједнички пријави географску ознаку (примјер: категорија производа житна ракија, географска ознака Kоrnbrаnd, земља поријекла Њемачка, Аустрија, Белгија (заједница која говори њемачки)); - да је дозвољено да поједини регион, ентитет и др. ниво власти унутар једне земље пријави засебно географску ознаку, што би могло да се тумачи да и Република Српска може самостално, под покровитељством БиХ, да пријаву своју географску ознаку (примјер: категорија производа воћне ракије, географска ознака Палинка, земља поријекла Аустрија (за ракије произведене једино у савезним државама: Доња Аустрија, Градишће, Штајерска, Беч)); - као и да је дозвољено да се поједини региони, ентитети и други нивои власти из више држава заједнички пријаве географску ознаку што би могло да се протумачи да Република Српска може да са неким регионом сусједне државе заједнички пријави географску ознаку (примјер: категорије производа јака алкохолна пића ароматизована боровницом, географска ознака: Gеniеvrе/Јеnеvеr/Gеnеvеr, земља поријекла: Белгија, Холандија, Француска (Nоrd (59) и Pаs-dе- Cаlаis (62)), Њемачка (Њемачке савезне државе: Сјеверно Порајње-Западна Фалачка и Доња Саска)). 25