Slide 1

Транскрипт

1 Međunarodno privatno pravo Predavanja Predmetni nastavnik:

2 IX nedelja predavanja Obligacionopravni odnosi sa elementom inostranosti (zastarelost, forma ugovora, cepanje ugovora, ugovor o prodaji, ugovori u pomorskom, vazdušnom, železničkom i drumskom saobraćaju, ugovor o prenosu tehnologije, ugovor o cesiji) Rimska konvencija Bečka konvencija

3 Određivanje merodavnog prava u pogledu zastarelosti Zastarelost: gubitak ovlašćenja usled protoka vremena; za razliku od gubitka samog prava, tj. gašenja obligacija kod zastarelosti je reč o gubitku ovlašćenja da se zahteva ispunjenje, sama obaveza se ne gasi. U uporednom pravu: ne postoji jedinstveno shvatanje o pravnoj prirodi zastarelosti, a ni opšteprihvaćena tačka vezivanja, razlikuju se dva glavna oprečna mišljenja: 1. Anglosaksonsko poimanje zastarelosti kao instituta procesnog prava (lex fori) 2. Mišljenje da je zastarelost institut materijalnog prava (pravo merodavno za sadržinu pravnog posla (ugovora) pravne radnje povodom koje se postavilo pitanje njene zastarelosti. ZMPP: na zastarelost se primenjuje pravo koje je merodavno za sadržinu pravnog odnosa ili pravne radnje povodom koje se pitanje zastarelosti postavlja.

4 Određivanje merodavnog prava u pogledu forme ugovora Najčešća dilema u oblasti ugovora: može li se ugovor valjano sklopiti u usmenoj formi, ili je neophodan pismeni oblik, kao i koja je forma potrebna za izmene i dopune ugovora; razne administrativne dozvole i potvrde nisu elementi koji se tiču forme ugovora. Osnovna tačka vezivanja: locus regit actum, odn. mesto gde je ugovor zaključen; problem nastaje u slučaju ugovora koji se zaključuju među odsutnim strankama ZMPP ne sadrži odgovor na postavljeno pitanje, već tumačenjem ZMPP i ZOO (teorija prijema) dolazimo do rešenja: mesto prihvata ponude. Prema savremenim tendencijama razvoja MPP i rešenju predviđenom u Rim I Regulativi: forma distancionih ugovora je valjana ako je takvom smatra pravo bilo koje od zemalja na čijoj se teritoriji nalaze ugovarači time se povećava broj prava koja konkurišu na primenu i veći su izgledi da će ugovor biti formalno punovažan.

5 Određivanje merodavnog prava u pogledu forme ugovora Izuzetak od pravila locus regit actum: lex rei sitae u pogledu ugovora čiji su predmet nekretnine. Fakultativnost pravila locus regit actum: forma se ne mora ceniti prema pravu mesta zaključenja ugovora može se ceniti i prema nekom drugom pravu. ZMPP: ugovor će biti punovažan u pogledu forme, ako je punovažan bilo prema pravu mesta zaključenja ugovora, bilo prema pravu koje je merodavno za sadržinu ugovora na taj se način teži održanju ugovora. Autonomija volje u pogledu forme ugovora: stranke mogu odrediti pravo po kojem će se ceniti forma ugovora: Izborom jednog prava kao merodavno za ugovor u celini, koje će posredno biti primenjeno i na formu ugovora kao lex causae, dopuna locus regit actum Neposrednim izborom merodavnog prava samo za formu ugovora.

6 Pitanje "cepanja" ugovora Pitanje cepanja ugovora: primena više prava na isti ugovor, do čega može doći na dva načina: 1. Zakon može da postavi različite tačke vezivanja u pogledu različitih pitanja (npr. jednu za formu ugovora, a drugu za prava i obaveze sadržinu) 2. Stranke mogu da izaberu različita prava u pogledu različitih delova ugovora ili da izaberu pravo koje ne pokriva sva pitanja, čime se otvara mogućnost za primenu nekog drugog prava na koje ukazuju kolizione norme foruma. Cepanje ugovora kao: Veliko cepanje razna prava se primenjuju na pojedine faze ugovora Malo cepanje jedno pravo se vezuje za prava i obaveze jednog saugovarača, a drugo za prava i obaveze drugog saugovarača Problemsko cepanje različita prava se primenjuju na pojedina ugovorna pitanja.

7 Pitanje "cepanja" ugovora Osnovni prigovor: ugovor je ekonomsko i pravno jedinstvo koje se narušava ukoliko se na njega primeni više prava gubi se njegova ravnoteža (tvrdnja je tačna: posebno u slučaju korelativnih prava i obaveza ugovarača pravo merodavno za prava i obaveze jednog ugovarača (npr. kupca) može mu nalagati izvesnu obavezu koja, prema pravu merodavnom za prava i obaveze prodavca nema svoju protivtežu u pravu koje se primenjuje na prava i obaveze prodavca). Kontraprigovor pobornika: svodi se na konstataciju da su ugovori sa elementom inostranosti odavno neuravnoteženi, s obzirom na postojanje elementa inostranosti koji pretpostavlja primenu više prava na ovakve ugovore. ZMPP: predviđa različite tačke vezivanja za formu i za sadržinu ugovora; ne postavlja nikakvo pravilo koje bi onemogućavalo ili ograničavalo "cepanje ugovora".

8 Određivanje merodavnog prava za pojedine ugovore Ugovori koji imaju veliki značaj u privrednom životu i pri čijem se kolizionom regulisanju javljaju određene specifičnosti: 1. Ugovor o prodaji 2. Ugovor o pomorskom prevozu 3. Ugovor o vazdušnom prevozu 4. Ugovor o železničkom prevozu 5. Ugovor o drumskom prevozu 6. Ugovor o prenosu tehnologije 7. Ugovor o cesiji.

9 Kolizione norme za ugovor o prodaji U pogledu prava i obaveza kupca i prodavca kada su pokretne stvari predmet ugovora: Lex voluntatis (izričito ili prećutno) Princip najtešnje veze, sa osloncem na pomoćnu tačku lex loci venditoris (zakon mesta prodavca domicil ili sedište prodavca u vreme kada je primljena ponuda). U slučaju menjanja domicila, u toku pregovora (više ponuda na ponudu) merodavan je domicil u pogledu primljene ponude koja je dovela do zaključenja ugovora. U pogledu forme: locus regit actum; lex causae, pravo koje je merodavno za prava i obaveze; lex voluntatis ukoliko se stranke odluče za izbor merodavnog prava. U pogledu prodaje nekretnina: lex rei sitae.

10 Kolizione norme za ugovore o prevozu Ugovori o pomorskom prevozu stvari, putnika i prtljaga Merodavno pravo u pogledu prava i obaveza: lex voluntatis, izuzev kod: Fraus legis Ustanove javnog poretka Kada je reč o odgovornosti brodara za gubitak, manjak ili oštećenje tereta, a luka ukrcaja ili luka odredišta je u domaćoj zemlji (ovde je merodavno domaće pravo) Kada se radi o prevozu putnika, a primenom drugog prava putnik bi bio stavljen u nepovoljniji položaj nego po odredbama domaćeg prava. U nedostatku izričite ili prećutne autonomije volje kojom bi bilo izabrano pravo za sva pitanja iz ugovora, na ugovor ili ugovorni odnos primeniće se sledeće pomoćne tačke vezivanja:

11 Kolizione norme za ugovore o prevozu Za glavna prava i obaveze ugovornih strana lex loci contractus Za sporedna prava i obaveze (npr. način ukrcaja i predaje tereta; način plaćanja vozarine) lex loci solutionis Za ugovor o prevozu putnika ili stvari zaključen na osnovu unapred utvrđenih opštih uslova brodara pravo države čiji je državljanin ili čiju državnu pripadnost ima brodar Za ugovor o tegljenju lex fori. Merodavno pravo u pogledu forme ugovora: locus regit actum i lex causae, pravo koje je merodavno za prava i obaveze. Koliziona pravila koja se odnose na pomorski prevoz stvari ili putnika odnose se i na prevoz u unutrašnjoj plovidbi, a odnose se i na druge ugovore o iskorišćavanju brodova (npr. riboliv, naučna istraživanja).

12 Kolizione norme za ugovore o prevozu Ugovori o vazdušnom prevozu putnika i stvari Oblast vazdušnog transporta: regulisana je Varšavskom konvencijom o izjednačavanju izvesnih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni prevoz iz godine (za procenjivanje greške usled koje je nastupila šteta lex fori) i Čikaškom konvencijom o međunarodnoj civilnoj avijaciji iz godine bivša Jugoslavija je ratifikovala obe konvencije. Merodavno pravo u pogledu prava i obaveza (ako odedbe konvencije ne pokrivaju postavljena pitanja, ili ako ne postoje uslovi da se primene konvencijska rešenja): lex voluntatis, a ukoliko stranke nisu ugovorile merodavno pravo pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odn. sedište prevoznika (vozara). Merodavno pravo u pogledu forme ugovora: locus regit actum i lex causae, pravo koje je merodavno za prava i obaveze.

13 Kolizione norme za ugovore o prevozu Oblast železničkog transporta: Ugovor o železničkom transportu Konvencija o prevozu robe železnicom (CIM) Konvencija o prevozu putnika i prtljaga železnicom (CIV) Obe su zamenjene Konvencijom o međunarodnim prevozima železnicom zaključenom u Bernu godine (COTIF) Merodavno pravo pravo države u kojoj imalac ostvaruje svoja prava Posebno koliziono pravilo u pogledu odgovornosti železnica u slučaju smrti ili povrede putnika pravo mesta udesa.

14 Kolizione norme za ugovore o prevozu U slučaju da se ne mogu primeniti ni unifikovana materijalna, ni unifikovana koliziona pravila, ili ako ne pokrivaju postavljeno pitanje, merodavno pravo je: Za prava i obaveze Lex voluntatis, a u nedostatku izbora Pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odn. sedište prevoznika (vozara) Za formu ugovora Locus regit actum i lex causae. Ugovor o drumskom prevozu: Ženevska konvencija o drumskom prevozu robe iz godine ISKLJUČUJE AUTONOMIJU VOLJE; ovde važi shodna primena kolizionih normi koje se odnose na železnički i vazdušni saobraćaj.

15 Ugovor o transferu tehnologije i ugovor o cesiji Ugovor o transferu tehnologije: prava industrijski razvijenih zemalja, kao rešenje favorizuju sedište prenosioca tehnologije. ZMPP: sedište primaoca tehnologije u vreme zaključenja ugovora ako stranke ne izaberu neko drugo pravo ili ako posebne okolnosti ne ukazuju na to. Ugovor o cesiji: promena u ličnosti poverioca u postojećem ugovornom odnosu; do promene dolazi na osnovu sporazuma starog poverioca (cedent) sa novim poveriocem (cesionar); na strani dužnika (cesus) nema promene isto lice se pojavljuje u ovoj ulozi; razlikuju se odnosi između: Cedenta i cesionara merodavno je pravo koje se primenjuje na ugovor koji služi kao osnova ustupanju (npr. ugovor o prodaji potraživanja) Cesionara i cesusa merodavno je pravo koje je merodavno za samo ustupljeno potraživanje, odn. pravo koje je merodavno za ugovor iz koga potraživanje proizilazi.

16 Pravne karakteristike kolizionih normi za ugovore u našem MPP ZMPP: Autonomija volje izuzev kod ugovora koji za predmet imaju nekretnine Kombinacija principa najtešnje povezanosti i neke neposredno vezujuće tačke vezivanja domicil ili sedište nosioca karakteristične obaveze, od kojih postoje dva odstupanja: 1. Kod ugovora o transferu tehnologije sedište primaoca tehnologije 2. Kod potraživanja iz ugovora o radu pravo države u kojoj se rad obavlja Kod ugovora koji nisu posebno navedeni u ZMPP tačka vezivanja koja se primenjuje u kombinaciji sa principom najbliže veze je prebivalište (sedište) ponudioca u vreme prijema ponude Za formu ugovora locus regit actum i lex causae; izuzetak su ugovori koji za predmet imaju nekretnine i kod kojih se primenjuje lex rei sitae.

17 Rim I Regulativa Rimska konvencija o pravu merodavnom za ugovorne obaveze: potpisana je u Rimu 19. juna godine (Belgija, Nemačka, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg i Holandija); stupila je na snagu 1. aprila godine; izvršena je revizija njenih odredaba i novi tekst pretočen je u autonomni izvor prava Evropske zajednice (danas EU) regulativu. Rim I Regulativa na snazi u zemljama članicama EU: Neposredno se primenjuje u svim državama članicama EU i time unifikuje koliziona pravila država članica EU u ugovornoj materiji Primenjuje se se bez uslova reciprociteta bez obzira na to da li primena kolizione norme vodi do prava zemlje članice EU ili neke treće zemlje. Preduslov primene odredaba Rim I Regulative: postojanje elementa inostranosti primenjujse se na svaku ugovornu obavezu koja je zasnovana na činjeničnom stanju vezanom za najmanje dve države (intenzitet vezivanja nije bitan).

18 Rim I Regulativa Pitanja, vezana za ugovorne obaveze, koja su izričito isključena iz polja primene Konvencije: Pitanje statusa, poslovne i pravne sposobnosti fizičkih lica Ugovorne obaveze nastale iz porodičnih odnosa, uključujući i obaveze izdržavanja Obaveze nastale iz bračnoimovinskih režima, imovinskih režima ustanova sličnih braku, obaveze nastale iz zaveštanja i nasleđivanja Obaveze proizašle iz menica, čekova i drugih hartija od vrednosti Arbitražne i prorogacione sporazume Pitanja regulisana pravom trgovačkih društava Pitanje da li zastupnik može da obaveže principala i da li organ kompanije može istu da obaveže u odnosu na treće lice

19 Rim I Regulativa Pitanja vezana za konstituisanje trust-a i odnose u njemu Obaveze nastale pre zaključenja ugovora Ugovore o osiguranju (ali se primenjuje na određene ugovore o osiguranju života). Određivanje merodavnog prava: Autonomija volje Izričita ili prećutna Kolizionopravna Za ceo ugovor ili samo za njegov deo Prilikom zaključenja ugovora ili naknadno (naknadni izbor deluje ex tunc) Za ocenu postojanja i punovažnosti sporazuma o izboru merodavnog prava lex causae

20 Rim I Regulativa Princip najbliže veze ne u svom čistom obliku, već kroz kombinaciju neposrednih tačaka vezivanja koje treba da predvide pravo najbliže veze za određene tipove ugovora; i generalni zadatak suda je da dođe do prava najbliže veze, makar i po cenu odstupanja od propisanih fiksnih tačaka vezivanja. Konvencija najpre propisuje fiksne tačke vezivanja za neke tipične situacije. Očigledno je da je evropski zakonodavac pošao od toga da će pravo najbliže veze po pravilu biti pravo zemlje redovnog boravišta nocioca nenovčane karakteristične obaveze: Za ugovore o pružanju usluga pravo zemlje redovnog boravišta pružaoca usluge Za ugovore o prodaji robe pravo zemlje redovnog boravišta prodavca Za ugovor o prodaji putem aukcije pravo zemlje gde je aukcija održana

21 Rim I Regulativa Za ugovore koji se zaključuju na organizovanom finansijskom tržištu (npr. berza) pravo zemlje po čijim pravilima je to tržište organizovano Za ugovor o franšizingu pravo zemlje sedišta davaoca franšize Za ugovor o distribuciji pravo zemlje sedišta distributera Za ugovore čiji su predmet stvarna prava na nepokretnostima ili zakup nepokretnosti pravo zemlje u kojoj se nepokretnost nalazi (osim u slučaju kratkoročnog zakupa u kome zakupodavac i zakupac imaju redovno boravište u istoj zemlji, u kom će se slučaju primeniti pravo te zemlje). Regulativa princip najbliže veze izvodi kroz fiksne tačke vezivanja, sedište nosioca karakteristične obaveze i specijalnu klauzulu odstupanja. Zaštita slabije strane: u obliku specifične intervencije u pogledu odabira merodavnih materijalnih normi u okviru Regulative postavljena su posebna koliziona pravila u pogledu potrošačkih ugovora i ugovora o radu.

22 Rim I Regulativa Potrošački ugovori: u kojima neko sebi pribavlja robu ili usluge u svrhu koja nema veze sa delatnošću ili profesionalnim aktivnostima koje (kupac) obavlja; zaštitu treba da uživaju samo oni koji su ugovor zaključili sa prodavcima koji aktivno posluju u zemlji potrošača, ili svoju poslovnu aktivnost usmeravaju na više zemalja, uključujući i zemlju u kojoj se potrošač nalazi; merodavno pravo autonomija volje koja trpi ograničenja sa stanovišta ishoda (izbor merodavnog prava ne može potrošača lišiti zaštite koju mu pružaju imperativni propisi zemlje njegovog uobičajenog boravišta); u nedostatku izbora, merodavno pravo je pravo zemlje uobičajenog boravišta potrošača. Ugovori o radu: merodavno pravo pravo zemlje u kojoj zaposleni obavlja svoj rad ili iz koje je rad obavljao; ako se rad obavlja u više država, ali ni u jednoj od njih redovno pravo zemlje u kojoj se nalazi poslovno mesto preko koga je zaposleni angažovan; izbor merodavnog prava ne može zaposlenog lišiti zaštite prinudnih propisa onog prava koje bi se primenilo u odsustvu autonomije volje.

23 Rim I Regulativa Pravo merodavno za formu ugovora: Ako je ugovor zaključen između ugovornih strana koje se u vreme zaključenja ugovora nalaze u istoj državi lex causae ili lex contractus Ako su ugovarači u vreme zaključenja ugovora u različitim državama lex causae ili pravo jedne od zemalja u kojoj se, u trenutku zaključenja ugovora, nalazio neki od ugovarača, ili zemlja redovnog boravišta jednog od ugovarača u trenutku zaključenja ugovora. Norme neposredne primene: norme koje neka zemlja smatra toliko ključnim za zaštitu svojih javnih interesa, te ih smatra merodavnim u svim situacijama koje potpadaju pod njihovo polje primene, bez obzira na to koje je pravo inače merodavno prema odredbama reglative; za razliku od neposrednih normi foruma, normama neposredne primene trećih zemalja dejstvo je ograničeno (diskreciona odluka suda, pravo zemlje u kojoj treba ispuniti ugovornu obavezu, dejstvo norme zavisi od mere u kojoj ona čini izvršenje ugovora protivzakonitim).

24 Bečka konvencija Bečka konvencija o međunarodnoj prodaji robe iz godine: predstavlja unifikaciju materijalnog prava u oblasti međunarodne prodaje robe. Bečka konvencija se NE PRIMENJUJE na: Potrošačke ugovore Ugovore koji za predmet imaju vrednosne papire i novac, brodove, glisere na vazdušni jastuk, vazduhoplov i električnu energiju Prodaje učinjene na javnoj aukciji ili u okviru prinudne prodaje. Prema članu 1 (1): Bečka konvencija SE PRIMENJUJE za ugovore o prodaji robe zaključene između strana koje imaju svoje sedište na teritorijama različitih država: a. Kada su te države države ugovornice, ili b. Kada pravila MPP upućuju na primenu prava države ugovornice.

25 Bečka konvencija Isključenje primene konvencije: stranke uvek mogu u svom ugovoru ISKLJUČITI primenu konvencije. Rezerva iz člana 95: neke zemlje su pri ratifikaciji Bečke konvencije odlučile da iskoriste pravo iz člana 95. i stave rezervu na primenu člana 1 (1) Konvencije; rezerva danas važi samo još za Kinu, SAD, Singapur, Sveti Vinsent i Grenadin, Jermeniju, Češku i Slovačku. Bečka konvencija u praksi domaćih sudova: sudovi se ne snalaze baš najbolje u njenoj primeni, čak ni u relativno jednostavnim situacijama koje spadaju pod primenu člana 1 (1) (a). Najčešći tip propusta: sud jednostavno previdi (ili ne vidi) da se Konvencija ima primeniti, te do merodavnog prava dolazi putem člana 20. ZMPP, primenjujući najčešće ZOO.

26 Literatura T. Varadi, B Bordaš, G. Knežević, V. Pavić, Međunarodno privatno pravo, ISBN: , Pravni fakultet Beograd, M. Stanivuković, M. Živković, Međunarodno privatno pravo, ISBN: , Službeni glasnik, Beograd, D. Marković Bajalović, Međunarodno-privatno pravo, ISBN: , Projuris, Beograd,2005. A. Jakšić, Praktikum za međunarodno privatno i međunarodno građansko procesno pravo, ISBN: , Pravni fakultet Beograd, 2004.