Journal of Animal Science of Bosnia and Herzegovina Žurnal stočarstvo Bosne i Hercegovine ISSN JASBH 1 (2011) JASBH

Транскрипт

1 Journal of Animal Science of Bosnia and Herzegovina Žurnal stočarstvo Bosne i Hercegovine ISSN JASBH 1 (2011) JASBH СТРУКТУРА ИЗЛУЧЕЊА МУЗНИХ КРАВА STRUCTURE FOR CULLING DAIRY COWS Новаковић, Б., Јожеф, И., Савић Н. 1 Самостални истраживач 2 Farmland, Нова Топола 3 Универзитет у Бањалуци Пољопривредни факултет, Дипл.инг.пољ. Богољуб Новаковић, blacknovak@teol.net, ABSTRACT The experiment was observed in total exclusion of dairy cows from production of raw milk. Testing experiment aims to discover the real reasons and ways of abstraction for prevention of this negative phenomenon which is more expensive overall production. During one calendar year is considered the ideal calving period of 1200 dairy cows how many there were on average daily milking of their 329 or 27.42% of total excreted from further production. The causes are multiple, and ways in which the bag is done. It is interesting that in the first three months of the twelve trial duration excreted 33% of total culling of dairy cows. Keywords: bag for cows, milk САЖЕТАК У огледу је посматрано укупно искључење музних крава из производње сировог млијека. Испитивање огледа има за циљ да открије стварне разлоге и начине излучивања ради превентивног дјеловања на ову негативну појаву која поскупљује цјелокупну производњу. У току једне календарске године која се сматра за идеалан међутелидбени период, од 1200 музних крава колико их је просјечно дневно било на мужи, њих 329 или 27,42 % је укупно излучено из даље производње. Узрочници су вишеструки као и начини на који се врши

2 излучење. Интересантно је да се у првa три мјесеца од дванаест колико траје оглед излучено 33 % укупног излучења музних грла. Кључне ријечи: излучење крава, млијеко УВОД Цјелокупна производња сировог млијека има низ потешкоћа које проузрокују и саму нерентабилност цјелокупне производње. Један од битних чинилаца у борби за рентабилну производњу која може на крају донијети и економску оправданост је сам начин распознавања негативних узрочника. Један од негативних узрочника свакако је излучење крава, тј искључење из сваке даље експлоатације нерентабилних грла. Овај рад се бави проблемом искључења крава из производње сировог млијека и то у контексту цјелокупног прегледа структуре свих искључења по било ком основу у периоду од једне лактацијске сезоне тј, читаве календарске године. Реалним сагледавањем овог проблема кроз цјелокупну структуру лако је увидјети све проблеме који доводе до ове непопуларне и неекономичне методе. На основу прегледа структуре излучења може се одредити и програм заштите музних крава како би крајњи резултат био коначно смањење цјелокупног излучења. Укупни губици који настају као последица обољењa папака су велики и у развијеним сточарским земљама док су код нас пропорционално развијености већи. Према подацима из литературе обољење папака у условима фармског држања јавља се од % музних крава, с тим да је деформитет папака на појединим фармама уочен у преко % случајева (DeVries, 2004). У Великој Британији седамдесетих година 12 % грла је искључено због шепавости, док је године овај проценат био 25 % (Blowey R, 1993). У Шведској године је 5 до 6 посто крава искључено због шепавости (Ral G. et al., 1993). Дужи животни вијек млијечних крава резултира мањим бројем излучених животиња из производње, што доводи до смањења трошкова при одгоју нових крава које улазе у производњу (Ducrocq et al., 1987), а осим тога, повећава се укупна производња стада због већег удјела крава у вишим лактацијама (Sewalem et al., 2004). Код испитиваних крава узраст код излучења износио је дан, дужина продуктивног живота дана, индекс искоришћавања 72.64%, укупан број музних дана и просечан број лактација по крави Од особина животне производње посматрана 19

3 је животна производња млијека и млијечне масти, која је износила и кг са садржајем млијечне масти од 3.69%. Животна производња 4 % МКМ износила је кг. Производња млијека по музном, продуктивном, и животном дану износила је 13.27, и 7.47 кг (Petrović, M., и сар. 2003). Проценат излучења музних крава као разлогом слабе производње млијека је 26,4%, стерилитет као разлог за излучење има вриједност од 14,5% и маститис као болест 13,5%. Ово су главни разлози за излучење крава са битним и респектабилним вриједностима. Маститис и стерилност су проблеми који се повећавају пропорционално са годинама животиња. (O. T. Fosgate, N. W. Cameron, and R. J. McLeod, 1962.) Можемо закључити да заостајање постељице има значајан утицај на индекс осјемењивања односно трајање сервис периода и међутелидбеног раздобља у крава. Група са заосталом постељицом због индивидуалног појављивања проблема у репродукцији има већи степен искључења музних крава из производње (Dobranić i sar., 2006). Подаци о кравама које су након завршетка истраживања још увијек биле у производњи сматрани су непотпунима те је таквих података било 47,91 % од укупног броја код холстеин пасмине, те 51,67 % код сименталске пасмине. Сименталска пасмина имала је дужи просјечни производни вијек (47,4 мјесеци) у односу на холстеин пасмину (40,9 мјесеци) (Raguz, N. 2010). МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Временски период анализе искључења музних крава обухвата цијелу годину. Период огледа од једне године је узет обзиром на дужину трајања гестације и дужину трајања сервис периода што подразумијева да трајање међутелидбеног периода траје једну календарску годину што је и најрентабилније за цјелокупну производњу сировог млијека. Ту се прије свега подразумијева да једна крава годишње произведе једно теле те да мужа оптимално траје 305 дана што омогућава оптимални сервис период за наредну лактацију. На фарми је заступљена мужа три пута дневно у два измузишта. У првом измузишту мужа се одвијала за краве са нормалном производњом и мужом док је друго измузиште кориштено за краве са компликованом мужом тј, групе крава које су имале проблематично отпуштање млијека. За поменути период дневни просјек на мужи је био крава. На фарми је поред овог броја крава у поменутом периоду било присутно још грла разних категорија. У интензивној производњи млијека са три дневне муже велико је оптерећење за 20

4 стадо, категорије музних крава те су оне подложне разним здравственим обољењима различитих узрочника. Из производње се излучују све оне краве које нису здравствено способне за даљу производњу, имају знатно смањену количину млијека и због тога нису економски исплативе што знатно поскупљује процес производње ако се зна да је производња једног музног грла дуготрајна и скупа. Такође, сваки даљи останак у производњи млијека који није економски оправдан или као такав може проузроковати веће трошкове нужно повлачи искључење из сваке даље производње. РЕЗУЛТАТИ У огледу су евидентна излучења по различитим основама. Највећи број излучења музних крава је по питању обољења ногу, маститиса, лошег метаболизма и разни репродуктивни поремећаји као што су стерилитет и абортуси. Табела бр. 1. Разлози и начини излучења музних крава у огледу Razlog izlučenja Način izlučenja Broj uginuće prodaja Prin.klanje 1 Abortus Loše tijelo Loše vime Starost Loša proizvodnja Loša reprodukcija Diareja Uginuće (multiuzr.) Težak porod Strano tijelo u želudcu Lom ekstremiteta Retardacija rasta Problem sa nogama Loši ekstremiteti Mastitis Metaboličke bolesti Metritis Mliječna groznica Pneumonia (B.R.D.)

5 Од просјечне дневне експлоатације крава у току године од 1200 крава укупно је излучено 329 грла што је 27,42 %. Из табеле бр.1. видљиви су разлози излучења крава те сам начин излучења. Начини излучења који се помињу на фарми су угинуће, које може наступити од поменутог разлога до мултиузрочника који се јављају у компликованим и дуготрајним обољењима, затим продаја у оним случајевима кад постоји интерес трећег лица да се крава експлоатише али она сама није економична за даљу производњу на фарми. Такође, трећи разлог је принудно клање коме се прибјегава у ситуацијама здравог грла које ни у ком случају није економично за било коју даљу производњу. Табела бр.2 Број излучења по мјесецима у току огледа Мјесец број излучења Јануар 32 9,73 % фебруар 35 10,64 % Март 42 12,76 % Април 14 4,25 % мај 16 4,86 % Јуни 9 2,74 % Јули 26 7,9 % Август 25 7,6 % септембар 33 10,03 % октобар 35 10,64 % новембар 39 11,85 % децембар 23 7 % Укупно % Укупно угинућа крава је било 63 или 5,25 % што је у нормалним границама. Проданих крава за даљу производњу у огледу је 97 грла или 8,09 %. Излучено музних грла по разним основама а по начину принудног клања је 169 јединки или 14,09% од укупног броја музних грла. У табели број 2. приказано је излучење музних крава по мјесецима у току трајања огледа из чега се види да је излучење доста веће у прољетном периоду у односу на друге периоде године, а укупно варирање излучења jе од 9 излучења у току јуна мјесеца до 42 грла у току мјесеца марта. Сама прва три мјесеца у току трајања огледа обухватају 33,13 % од укупног излучења што представља једну трећину у односу на читаву годину. Овај податак је и разумљив јер се након тешке и дуге зиме врши ремонт стада које је било оптерећено ниским температурама и лошим временским условима. 22

6 ЗАКЉУЧАК Резултати говоре о релативно великом броју излучених музних крава, чак преко 27 %. Велико оптерећење настало мужом три пута дневно негативно се рефлектује на бројност крава у производњи. Угинућа су у границама толеранције као и излучење продајом индивидуалним произвођачима али принудно клање је дефинитивно излучење које се дешава гдје грла нису болесна и лијечена већ једноставно су истрошена и неподобна за даљу експлоатацију. С обзиром на младо стадо у којој су краве максимално у трећој лактацији може се закључити да је узрок великом броју излучења исцрпљеност и немогућност брзог опоравка организма након стресних ситуација и то превасходно телења и постпорођајних процеса. Највећи број излучења се дешава управо након зиме кад је организам велику количину унијетог хранива користио за стварање енергије зарад загријавања властитог тијела и одвијање нормалних процеса и то све на уштрб оптималне производње сировог млијека. Најмањи број излучења се дешава у току љетног периода који се може довести у везу са повећаним дневним фотопериодом. Препорука за фармере је следећа; - Појачати превентивно дјеловање на узрочнике излучења који директно имају везу са овим феноменом зависно од генезе самог узрочника - ако се неможе одступити од идеје и праксе да се упражњава мужа три пута дневно избалансирати храниво посебно за сваку категорију и лактацијски период, а поготово у зимском периоду - пропорционално степену излучења повећати број грла која служе за ремонт стада Литература Blowey R. Cattle Lameness and Hoofcare: An Illustrated Guide, 1st ed. Ipswich: Farming Pr, 1993: DeVries, T. J., M. A. G. von Keyserlingk, and D. M. Weary Effect of feeding space on the inter-cow distance, aggression, and feeding behavior of free-stall housed lactating dairy cows. J. Dairy Sci. 87:

7 Dobranić T., Samardžija M., Prvanović N., Makek Z., Molek K.: Utjecaj zaostajanja posteljice na indeks osjemenjivanja krava simentalske pasmine; Clinica Veterinaria Neуm : Veterinarski fakуltet Sarajevo, Ducrocq, V.: An analysis of length of productive life in dairy cattle. Ph.D.Diss, Cornell Univ., Ithaca, Fosgate, O. T.: Rate, age, and criteria for disposal in a herd of registered Jersey cattle, Department of Dairy Science, University of Georgia, Athens Journal of Dairy Science Vol. 48 No , 1962 Petrović, M., Gutić, M., Bogosavljević-Bošković, S.,: Фенотипска испољеност и варијабилност особина дуговечностии животне производње крава сименталске расе, Savremena poljoprivreda Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet, Чaчak 2003, vol. 52, br. 3-4, str Ral, G., Stålhammar, E.M. & Philipsson, J Studies on hoof disorders in Swedish dairy cattle breeds. In: Proc. 44th Annual Meeting of the European Association for Animal Production. Aarhus, Denmark, August, 1993 Raguz, N., Gantner, V., Potocnik, K., Jovanovac, S.: Procjena dugovjeчnosti primjenom metode analize preživljavanja u populacijama mlijeчnih goveda u Hrvatskoj, Zbornik radova 45. hrvatskog i 5. međunarodnog simpozija agronoma Osijek, 2010.: Poljoprivredni fakultet Sveuчilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku, (ISBN: ). Sewalem, A., G.J. Kistemaker, F. Miglior, and B.J. Van Doormaal.: Analysis of the relationship between type traits and functional survival in Canadian Holsteins using a Weibeull proportional hazards model. J. Dairy Sci. 87: