УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Кандитат: Тина Мрђа дипл.

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Кандитат: Тина Мрђа дипл. инж. хортикултуре Фенолошке појаве на дендрофлори Сомборског булевара у Новом Саду Дипломски - Мастер рад Нови Сад, 2013.

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Кандидат: Тина Мрђа дипл. инж. хортикултура Ментор: Проф. др Јелена Нинић Тодоровић Фенолошке појаве на дендрофлори Сомборског булевара у Новом Саду Дипломски- Мастер рад Нови Сад, 2013.

3 Комисија за одбрану и оцену мастер рад: Проф. др Јелена Нинић-Тодоровић, редовни професор (ментор) Проф. Др Саша Орловић, редовни професор (члан комисије) Др Емина Младеновић, доцент (члан комисије)

4 Захваљујем се на сарадњи, несебичној помоћи и саветима редовном професору и ментору око израде мастер рада Др Јелени Нинић-Тодоровић са Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру у Новом Саду.

5 САДРЖАЈ: РЕЗИМЕ 1 SUMMARY 2 1. УВОД 3 2. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА 5 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА ОДЛИКЕ И ДИЗАЈН АНАЛИЗИРАНОГ ДЕЛА СОМБОРСКОГ БУЛЕВАРА ОЗЕЛЕЊЕНОСТ БУЛЕВАРА ФЕНОЛОШКЕ ПОЈАВЕ ДЕНДРОФЛОРЕ НА БУЛЕВАРУ УСЛОВИ СРЕДИНЕ КАО ФАКТОР УТИЦАЈА НА25 АНАЛИЗИРАНО ПОДРУЧЈЕ ОДРЖАВАЊЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ СОМБОРСКОГ БУЛЕВАРА РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 35 5.ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА ПРИЛОГ 47

6 Тина Мрђа Мастер рад Резиме РЕЗИМЕ Булевари, линијске зелене површине посебне вредности имају велики значај. Основни задаци засада су изолација пешачких токова, стварање повољних санитарно-хигијенских и микроклиматских услова за становнике, повећавање естетских квалитета градског пејзажа. Повећан развој саобраћаја смањује потпун утицај зеленила, а тиме се губи на вредности градских простора. Циљ рада је утврђивање адаптивности младих засада дендрофлоре на деоници Сомборског булевара у Новом Саду. Неповољни фактори средине и саобраћај слабе виталност садница. Испитиван је утицај фактора средине на фенолошке појаве дендрофлоре, за дефинисање потребних мера за одржавање зеленог простора Сомборског булевара. Утврђено је да је једносемени глог (Crategaus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ) показао највећу отпорност. Клен (Acer campestre L.) је показао осетљивост која се одразила на неправилно одвијање извесних фенолошких појава. Разлог лошијег стања дендрофлоре су недовољно одржавање и негативни услови средине анализираног дела. Неопходне интервенције су уклањање сувих грана, обликовање крошње, обнова анкера, садња жбунастих врста. Предложене мере неге, које би допринеле виталности и кондицији анализираних индивидуа, су заштита од болести и штеточина, малчирање, орошавање и наводњавање уз примену система кап по кап. Кључне речи : булевар, фенолошке појаве, Сомборски булевар, услови средине. 1

7 Тина Мрђа Мастер рад Summary SUMMARY Boulevards, line-art green areas, are of special value and have a great importance. The basic goals of plantation in this type of streets are isolation of side-walks, as well as creation of favorable sanitary-hygienic and micro-climate conditions for residents and enlargement of aesthetic city paysage quality. Increased traffic reduces the influence of verdure, thus the city areas significantly lose its value. The main goal of the master thesis is to define the adaptibility of unmatured dendrite plants in one part of the Somborski Boulevard, Novi Sad. Unfavorable environmental factors and increased traffic are reducing vitality of the plants. Influence of environmental factor has been explored on phenomenal form of dendrites in order to define necessary measures for maintenance of Somborski boulevard green area. It has been affirmed that may bush (Crategaus mongyna Jacq.) showed the highest resistance. Chub (Acer campestre L.)showed sensitivity which reflected on irregular transaction of specific phenological forms.the reason of dendrite being in such a a bad condition is insufficient maintenance and negative environmental conditions of analyzed part. Measures that are necessary in order to prevent further declining of the dendrite are: cutting off dry brunches, shaping of tree, renewal of cores and planting more bush sorts. Above suggested care measures,which would contribute to higher vitality and better condition of analyzed individuals, would help protecting the disease sand pests, humidification and watering through the system drop by drop. Keywords: boulevards, phenological phenomena, Somborski boulevards, environmental conditions 2

8 Тина Мрђа Мастер рад Увод 1. УВОД Постоје разне дефиниције булевара. Широка, лепа улица засађена дрвећем, шеталиште, зелене површине уз саобраћајницу посађене дрвећем, жбуњем, травњаком и др. Сама реч булевар у својој основи садржи много значења. У својој основи носи значење првобитних утврђења, зидина или бедема, који су касније рушењем послужили као основа за грађење булевара, шеталишта и широких авенија у граду, са засађеним дрвећем. Модерно значење булевара настало је у 17. веку у Паризу, задржало се до данас и користи се у многим језицима (boulevard). Брзим развојем градова, мењали су се и булевари. Негде су формом постали другачији, али се њихов значај задржао до данас. Широке улице, различитог дизајна са пешачким и бициклистичким стазама, различито озелењене назване су булеваром. Предстваљају важан део система саобраћаја, али и система зеленила једног насељеног града или државе. Основни задаци су изолације пешачких токова, стварање повољних санитарно-хигијенских и микроклиматских услова за становнике, а такође и повећање естетских квалитета градског пејзажа. Због развоја саобраћаја зеленило се смањује, а тиме се губи на естетској и хигијенској вредности градских простора (Мрђа Т., 2012). Булевари представљају јасан вид зелене повшине и њихов значај је јако велик. Имају посебну вредност, нарочито ако се простиру у правцу дувања преовлађујућег ветра. Кроз те "линијске зелене површине" омогућава се појачано струјање ваздуха кроз насеље (продирање свежег ваздуха и одвођење загађеног). Сама микроклима зависи од озелењености улица, због чега се нарочито код булевара, за избор биљних врста мора водити рачуна о димензијама, еколошкој вредности, односу према аерозагађивачима. Засади такође смањују буку. Биљке треба да делују позитивно, да санирају тешке услове околине, истовремено да задовоље естетске захтеве, да би посетиоцима било пријатније у пружању хлада и одмора (Анастасијевић, Н.,2007). Озелењавање булевара подразумева садњу дрвећа, жбуња, травњака као основе. Дрвеће тј. дрворедне саднице које се саде на булеварима треба да задовоље стандарде. То подразумева старост садница између 8-12 година, висине минималне 3,5 m, висина дебла 2,5 m, са правилно развијеном крошњом, широким и отпорним листовима. Узимајући у обзир услове средине, станишне услове ( клима, земљиште ) густине саобраћаја, светлосни режим, просторне могућности и број врста које се могу садити на булеварима је редуциран. Најбоља основа за избор врста су детаљне 3

9 Тина Мрђа Мастер рад Увод нализе пре озелењавања и садње најпре аутохтоног дрвећа, односно дрвећа које долази из сличних климатских услова (Мрђа Т., 2012). Зелене површине подлежу стандардним процесима вредновања квалитета, трајности, функционалности, естетских особености и економичности. Из ових чињеница лако је схватити постојање високог степена одговорности пејзажног архитекте за укупан квалитет и ниво функционалности сваке зелене површине у чијем је пројектовању, изградњи, реконструкцији или одржавању на било који начин учествовао. За успешно подизање зелених површина увек се мора имати јасна слика о њиховим функцијама, о условима средине у којој оне треба да постоје, о елементима од којих се зелене површине састоје, о критеријумима избора тих елемената, о начинима одржавања или неговања зеленила, као и о облицима, типовима и врстама зелених површина, њиховој зависности од места где се налазе, задатака који се пред њих постављају итд. ( Анастасијевић Н.,2007). Најбоље замишљена и подигнута зелена површина, кад се састоји од нај брижљивије одабраних биљака, захтева спровођење читавог једног система разноврсних интервенција, током целог периода коришћења. Њихов је први и најважнији циљ неутралисање негативних утицаја околине на биљке, а тек потом онај у области естетике. Тај систем одржавања, који се може упоредити са сервисирањем сваког другог производа, састоји се од одређеног броја неопходних мера неге, често нажалост скупих за извођење. Сама та чињеница допушта закључак да зелена површина никада и није сасвим довршена, него се она током читавог свог постојања перманентно дограђује. Релативно је добро познато да су функције дрворедних биљака врло сложене, а користи које од њих имају градски становници бројне и значајне. Међутим, много је мање познато да је њихово стварно испуњавање могуће само под условом да се дрворедне индивидуе налазе у одличном или бар врло добром здравственом стању и прихватљивом естетском статусу. То практично захтева да све индивидуе које сачињавају дрворед имају добро развијену крошњу, здраве и снажне гране, добро и правилно развијен коренов систем. Очигледно је само по себи да ће само тако здраве индивидуе имати одговарајући висок степен естетских квалитета. У нашим градовима је, међутим све ређи случај (Анастасијевић Н., Весна Вртуша, 2000). 4

10 Тина Мрђа Мастер рад Циљеви истраживања 2. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА Дрворед, просторни линеарни засад, има значајну улогу у обликовању структуре града, доприноси стварању идентитета те је саставни део целокупног зеленог система града. Осим просторне, дрворед врши и еколошку, психолошку, естетску те рекреативну функцију зависно од простора и времена у којем се јавља. Дрвореди у саставу градског зеленила значајан су допринос квалитету амбијенталних услова живота у граду (Миличићевић, И.,2000). Циљ рада је утврђивање адаптивности младих засада дендрофлоре на деоници Сомборског булевара од Футошког пута до Суботичке и Јожеф Атила улице. Спроведена је анализа уређења булевара, приказ настанка, постојеће стање, стање дендрофлоре на њему и утврђивање промена у односну на првобитно стање. Неповољни фактори средине и саобраћај слабе виталност садница. Неповољни фактори који делују на погоршавање услова живота дрвећа на булевару су контролисани, а њихов утицај тј. одраз на дендрофлору је испитиван како би се установиле мере за санацију. Предложиће се мере неге за одржавање дрворедних садница у складу са еколошким условима, а пратиће се њихов развој у будућности. Основа проучавања су редовна фенолошка посматрања на истраживаном делу булевара. Састоји се од осматраних промена фенолошких фаза на дрвенастим садницама булевара. Из фенолошких фаза се, за сваку поједину биљну врсту, могу установити утицаји климатских променама у тренутку почетка развоја фазе, као и утицај на биолошке особине садног материјала. Прегледом и праћењем фенолошких фаза садница на булевару утврдиће се разлика виталности и кондиције, у односу на стање садница у моменту садње. Пратиће се промена здравственог стања дендрофлоре, као и њихова адаптивност на постојеће еколошке услове. 5

11 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА Сомборски булевар представља нови простор значајан за град Нови Сад. У склопу анализе целокупног булевара и дендрофлоре на њему, узето је у разматрање украштање Футошког пута и Сомборског булевара са укрштањем Суботичке и Јожеф Атиле улице. Слика 1. Приказ Сомборског булевара са маркираним индивидуа датих врста Извор: earth.google.com/ Метод рада се састоји од теоријског и теренског истраживања. Теоријско истраживање обухвата проучавање постојеће литературе која је коришћена за израду мастер рада. Коришћене су следеће методе: визуелно посматрање озелењености и постојећег стања булевара, детерминисање дендрофлоре, опремљености и анкету са одређеним бројем испитаника. Коришћен је фотоапарат марке Nikon coolpix 4100, телефон htc за фотографисање детаља на терену, програм Аuto Cad 2010 за израду фенограма, графички приказ забележених температура у програму Microsoft Office Excel, лењир, пантљика. Теренско посматрање обухвата праћење фенолошких фаза. Фенолошка осматрања вршена су у току целе године, од краја године до септембра године. Изласци на терен и наступајуће фазе праћене су свака два дана. За проучавања су коришћени геодетски снимци терена, дендрометријска мерења и фенолошка осматрања у циљу што потпунијег сагледавања основних биолошких 6

12 особина врста и њиховог односа према условима средине. Маркирано је 15 индивидуа. Дендрофлору деонице Сомборског булевара чине три врсте: клен, копривић и једносемени глог. Лириодендрон (Liriodendron tulipifera L.) je у својству пратећег зеленила уз стамбени простор. Од означених индивидуа има 6 примерака клена (Acer campestre L.), 3 јединке једносеменог глога (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ), 4 стабла копривића (Celtis australis L.) и 2 примерка лириодендрона (Liriodendron tulipifera L.). Поред маркираних индивидуа, испитивања су обухватала и друга стабла која нису посебно обележена. У процесу фенофазе листања обухваћене су следеће међуфазе: бубрење и отварање пупољака, појава првих младих листова до фазе потпуно формираних листова. Фенолошка фаза цветања обухвата: почетак цветања, пуно цветање и крај цветања, а међуфаза прецветавања, почетак и крај. У прилог су табеларно и фенограмом приказане све фенолошке појаве на дендрофлори Сомборског булевара. Забележен је крај плодоношења и задржавање плодова на стаблима. Забележене фанофазе у корелацији са кретањима температуре ваздуха за одређени дан (средња дневна температура, минимална и максимална) узете су са веб сајта Графички приказ минималних и максималних температура дат је у прилогу за период испитивања ОДЛИКЕ И ДИЗАЈН АНАЛИЗИРАНОГ ДЕЛА СОМБОРСКОГ БУЛЕВАРА Сомборски булевар представља најновију саобраћајницу која се налази на териротији Војводине у оквиру општине Ноби Сад. Настао је на данашњем насељу Телеп. Предходно се називало Дарањијево насеље које се почело формирати године, на подручју данашњег Адамовићег насеља. Након године проширило се на данашње подручје Телепа, на простор око садашње Сомборске улице, којом се некада пружала пруга која је водила за Сомбор. Протеже се са западне стране од Футошког пута до Булевара Европе, улице цара Душана и Булевара Цара Лазара, са истока у дужини од 2,5 км. Насеља која га окружују су Телеп, Адице, мали део Новог насеља и део Лимана. Уз булевар се протеже зона вишепородичног становања тј. стамбене зграде које су настале последњих година из породичног становања. Генералним урбанистичким планом се уз булевар у будућности планира формирање додатног градског превоза, паркова, трговачких кућа. Урбано ће се развијати што је јако значајно с обзиром да је ова средина до недавно била заборављена и запуштена. 7

13 Изградња булевара је почела године. Сомборски булевар поникао је на траси некадашње Сомборске пруге и грађен је у две фазе. Прва деоница овог булевара, од Футошког пута до Улице Јожефа Атиле дужине од 1850 метара, изграђена је током године. Изградња друге деонице започела је половином године. Та деоница се протеже од Улице Јожефа Атиле до Булевара Европе, са кружним током у дужини од око 790 метара. Већ након изградње прве деонице слика града је почела да се мења. Саобраћајне гужве у Футошкој и Јеврејској улици, као и у околним улицама су значајно смањене. Боље су повезана градска насеља Лиман, Телеп, Адице и Ново насеље. Повезани су Сомборски булевар, Булевар Европе, улица Цара Душана и Булевар Цара Лазара, чиме ће се употпунити путна мрежа и у многоме изменити слика града. Насеље Телеп је некада било изграђено као ниже породично становање тј. куће. Реализацијом, прављењем, уређењем булевара дуж целе трасе дошло је до уклањања постојећих кућа где су на истим местима никле стамбене зграде. Данас су уз сам булевар, већином подигнуте више породичне стамбене зграде са паркингом као и садницама испред зоне становања. На појединим деловима булевара се налазе празне, зарасле површине које штете изгледу булевара, а у позадини, увучене куће. У оквиру стамбених зграда формирани су мањи блокови, простор за дечију игру, гараже. У приземном делу зграда се налазе локали за издавање као пословни простори. На укрштању Вршачке улице и улице Фејеш Кларе је постављена светлосна сигнализација (семафори). Непосредно пре изградње булевара године површине дуж булевара су биле богате разноврсном вегетацијом. Изглед дендрофлоре се данас по много чему разликује од стања пре почетка изградње. Вегатације која је пре преовладавала је била разноврсна, обухвата врсте као што су: липа, брезе, џанарике, багрем, трске, дуд, дрен, зова, разноврстане коровске биљке и површине са засејаним кукурузом. Већина врста је самоникло. Људи су плодове тих биљака користили за своје потребе, имали су неке користи. Урбанизацијом тог дела и изградњом дошло је до значајних промена у естетском смислу, а вегатације се значајно смањила. Попречни прoфил Сомборског булевара се састоји од пешачких, бициклистичких стаза, коловозних трака тј. пута и од разделног острва. Разделно острво се налази у средишњем делу булевара и раздваја саобраћај у супротним смеровима. Зелени појас на коме је травњак и саднице, налази се уз бициклистичку стазу. Паралелно се пружа трака постављена уз коси паркинг, на којој се такође налазе саднице. Булевар се састоји од два коловоза са по две саобраћајне траке у оба смера које су ширине 3,50 метра, као и разделно острво ширине 4,50 метара. Бициклистичке стазе су ширине 2 метра док су тротоари ширине 3 метра и налазе 8

14 се са оба две стране коловоза. Коси паркинзи су такође са обе стране коловоза. На сваком трећем или четвртом паркинг простору је простор ширине 1,60 метара за предвиђен за садњу дрвећа. Зелени појас између паркинга и бициклистичких стаза ширине је 1,25 метара. У раскрсницама су изграђени простори за скретање возила и за БУС стајалишта ширине 3 метра. Дужина анализираног дела од Футошког пута до Суботичке улице је 2000 метара. Подужни профил дуж целог булевара није једнак због објекта на постојећој траси у делу од Улице Јожеф Атиле до кружног тока, тако да булевар од почетка до краја нема једнак профил. У том делу постоје две траке, једна за један смер, друга за други. Овако изграђена саобраћајница на једном месту има уско грло, а санације ће се морати радити накнадно. Поплочања тротоара, бициклистичких стаза, БУС стајалишта се разликују. Коришћени материјал је бехатон у комбинацији са више боја. За коловоз је коришћен асфалт. Стазе су ограничене ивичњацима. Опремљеност булевара или неког слободног простора је врло значајна јер побољшава утисак, окружење посетиоцима, свакодневним корисницима. Урбани мобилијар представља важно обележје сваког града. Клупе, канте за отпатке, расвета, аутобуска стајалишта су често саставни део неког дела града. Управо преко њих корисници долазе у директан контакт са градом без обзира да ли се говори о јавној површини, улици, или о зеленој површини око јавних или пословних објеката. Анализирани део уопште није опремљен мобилијаром с обзиром да је нов булевар, али је од елемената присутно осветљење и заштитна, полукржна ограда око сваке саднице уз паркинг (Мрђа T., 2012) ОЗЕЛЕЊЕНОСТ БУЛЕВАРА Озелењавање булевара у највећој мери зависи од његове ширине. Јасно је да у улицама које немају довољну ширину није могуће постићи значајне ефекте зеленила уз булевар због недостатка простора које је потребан биљкама за раст (Анастасијевић Н.,2007). Анализирани део Сомборског булевара је дворедно озелењен садницама листопадног дрвећа и садницама на разделном острву, а планира се и садња украсног жбуња у наредном периоду. Травњак се налази на разделном острву и на зеленим тракама уз бициклистичку стазу. На свакој страни саднице су у истом распореду. Централним делом су посађене саднице глога (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ). Уз бициклистичку стазу се пружа зелена трака где су једноредно посађене саднице пољског јавора (Acer campestre L.), а на 9

15 тракама које се пружају управо на ту стазу уз паркинг су саднице копривића (Celtis australis L.). Садња пољског јавора и копривића је наизменична. Свака садница је сађена са бусеном по стандардима, причвршћена за дрвене анкере. Размак садње јавора је 16 метара дуж целог булевара. Између копривића размак садње је 18 метара, док је на разделном острву између глога 10 метара. Постоје мања одступања у ширини крошње и висини свих садница дуж анализираног дела. Клен (Acer campestre L.) и једносемени глог (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ) су од 4,5 метра висине, а ширина крошње је 1,5-2 метра. Копривић (Celtis australis L.) је висине до 5 метара и ширине крошње од 1-1,5 метар. У зони становања у једном делу су посађене саднице лириоденрона (Liriodendron tulipifera L.) на размаку од 5 метара, а у другом јаребика (Sorbus aucupariа L.) Оне директно не припрадају зеленилу булевара, али свакако доприносе додатној заштити од негативног дејства саобраћаја (Мрђа Т., 2012). Табела бр.1.табеларни приказ озелењености анализираног дела булавара (Мрђа Т., 2012) Површина под застором m² (стазе,путеви,паркинг) Површина под травњаком m Назив садница Бројчана заступлњеност садница на ализирном делу Celtis australis L. 80; од тога 8 сувих Acer campestre L. 87; од тога 5 сувих Crateagus monogyna Jacq. 90; од тога 2 сува Карактеристике садница на булевару су : Celtis australis L.- копривић Пореклом из јужне Европе и Средоземља. Ксеротермна и хелиофилна врста. Споро расте. Добро успева на растерситом земљишту лакшег механичког састава, сувим кречњачким и топлим теренима. Не подноси прејаке и дуге мразеве. Подесна за пољозаштитне појасеве. Једнодомо листопадно дрво до 20 метара висине. Крошња широко јајаста. Пупољци мало одстојећи и купасти, постављени дворедно на гранчицама. Листови јајасти,спирално распоређени. Цветови ситни и неугледни, цвета са листањем април-мај. Плод црна,округласта коштуница, дозрева у августу. Acer campestre L. - клен,пољски јавор 10

16 Порекло из Европе и западне Азије. У озелењавању се употребљава за појединачну садњу и садњу у групама. Воли кречњачка земљишта. Отпоран на мразеве и високе температуре. Подноси сенку. Једнодомо листопадно дрво висине метара. Пупољци ситни, беличасти и длакави са црвенкасто смеђим љуспицама. На врху са више љуспица, а бочно са 2-3 љуспице приљубљене уз грану. Листови прости, наспрамни на дугој петељци, дубоко трорежњевити. Цветови двополни или једнополни у штитастим цвастима жуто-зелене боје. Цвета априла-маја. Плод шизокарпијум, дозрева у септембру. Crateagus monogyna Jacq. - једносемени глог Пореклом из Европе, а чешће у јужним крајевима. Декоративна врста због цветова и плодова. Прилагодљив разним станишним условима. Отпоран на сушу. Једнодомо листопадно, ниже дрво до 8 метара. Крошња густо разграната са трновитим гранама. Пупољци ситни са тамно-црвеним заштитним љуспама. Листови спирално распоређени, ситни, трорежњевити. Цветови двополни, ружичасти у праменастим гроњама. Цвета маја-јуна. Плод црвена до 1 цм глогиња. Дозрева у јесен. Liriodendron tulipifera L. - тулипановац, лалино дрво Пореклом из Северне Америке. Одликује се високим декоративним својствима, величином и правилношћу стабла, интересантним обликом листова који у јесен имају ефектну златно-жуту боју. Добро расте на умерено влажном земљишту, средње богатом у минереалним материјама. Захтева сунчане положаје, отпоран на болести и штеточине, загађен ваздух. Расте веома брзо и отпоран је према ниским температурама. Једнодомо листопадно дрво до 40 метара висине. Широко пирамидална крошња. Пупољци са две тамно-црвене заштитне љуспе на голим сјајним гранчицама. Терминални пупољци су јајасти и спљоштени. Листови наизменични са два бочна режња и једним средњим. Цветови појединачни. Цвета маја-јуна. Плод шишаричастог облика. Дозрева у јесен. Приказани подаци о висини и ширини садница су из периода 2011/2012. године. У наредном периоду је дошло до различитих промена као што су замена садница, вађење сувих, стављање додатног зеленила о чему ће у даљем раду бити више речи. 11

17 3.3. ФЕНОЛОШКЕ ПОЈАВЕ ДЕНДРОФЛОРЕ НА БУЛЕВАРУ Фенологија је наука која проучава периодичност у појавама растења и развића биљака, као и читавих биоценоза. Основни задатак фенологије јесте посматрање и праћење промена у годишњем циклусу развића биљака као и читавих биоценоза и регистровање времена у коме се појављују поједине фазе развића. Најпогодније су за посматрање оне фенофазе које су упадљиве, а истовремено представљају и значајне моменте у развићу. На основу упоређивања података о фено-фазама у разлицитим областима, односно у истој области за низ година, фенологија настоји да утврди законитости у току периодичног развића биљака и њихову зависност од еколошких услова, нпр.температуре (W.G. Hale, J.P. Morgham, 2001). Температуру ваздуха је најлакше мерити и ти подаци су најдоступији (Крецуљ, Д.,2005). Податке о томе на који начин температура утиче на фенологију биљака, налази се углавном у радовима страних аутора. Максимов (1961) је објашњавао развој биљака под утицајем температуре и наводио начин на који температура делује на отварање цветова тулипана када се преносе из хладне у топлу собу. Он објашњава, да при повишењу температуре раст унутрашње површине цветних латица надмашује раст доње површине, па се цветне латице савијају према ван и цветови отварају. Ако цветови и даље остану у топлом, након неког времена доња страна такође убрзава свој раст и цветови се поново затварају. Старсхова (1972) је установила да промена климатских услова, а то су углавном температура и влага, одређују доба дана када се цветови отварају, те када почиње опрашивање (Кремер Д., 2001). У даљем делу рада су описане фазе код Acer campestre L., Celtis australis L., Liriodenron tulipifera L., Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet Такође су наведене и значајне промене, односно појаве које је потребно санирати и о којима ће у наставку бити више речи. Фаза бубрења код Acer campestre L. започела је 6. априла и трајала до 16. априла са почетком отварања пупољака и фазе цветања. Бубрење пупољака на истом стаблу не почиње истовремено у свим пупољцима него се одвија сукцесивно у серијама током 3-12 дана, што утиче на остале фенофазе које следе једна другу (Трипић Р.,2000). То се показало и у овом примеру. Од шест маркираних садница на једној су били формирани крупнији пупољци, за разлику од других који су били ситнији, да би након 5 дана достигли пораст. 13

18 Терминални пупољак је већи од бочних, црвенкасто-смеђе боје, а најчешће уз њега се налази и један пар мањих постраних пупољака приклоњених уз избојак (Иџојтић М., 2005). Слика бр. 2. Терминални пупољак формиран у сенци код клена (Аcer campestre L.) Слика бр. 3. Отварање пупољака у присуству сенке код клена ( Аcer campestre L.) Аутор слика бр. 2 и 3: Тина Мрђа Фенофаза отварања појединачних пупољака је врло кратка и траје до један дан, приликом чега из пупољка излази још непотпуно развијена цваст. Током следећих 1-4 дана постиже нормалне димензије са ситним (различитих величина) лоптастим зачецима будућих цветова. Цветови се у цвасти сукцесивно развијају и 14

19 отварају у неколико серија (Трипић Р.,2000). На посматраном примерку у сенци отварање пупољака је започело 16. априла док су на осталим пупољци били крупнији. Фенофаза цветања у посматраној популацији почиње у временском интервалу од 18. априла са пуним цветањем 24. и прецветавањем до 2. маја године. Почетак цветања је при температури од 23 C за две маркиране саднице. Проценат цветања и величина плодова Аcer campestre L. је бројчано обрађен на терену тј. булевару. Из тога се могу увидети међусобне разлике као што су почетак цветања и пуно цветање, а и претходна фаза пупољења, као и разлике у величини крилатих орашица. Од укупног броја садница, фаза пупољења је заступљена у 1,42%, почетак отварања цветних пупољака у 20,7% и са већином отворених цветова у 76,4%. Пуно цветање при максималној температури од 25 C дана постигле су све посматране саднице. Цветови Acer campestre L. су двополни или једнополни у штитастим цвастима, али су примећени женски, жутозелене боје. Мушки цветови су неугледни и ситни. Наводе које помиње Јовановић (1973), да се понекад на стаблу могу наћи само прашнички цветови или само цветови са тучковима су установљени. Цветање је трајало од дана, такође неједнако, а прво прецветавање започиње код примерка који се налази у сенци са крајњим завршетком Прецветавање је забележено у 2,15% случајева. Поједине саднице су имале изражено црвене дршке цвасти. Слика бр. 4: Почетак цветања клена (Acer campestre L.) 15

20 Слика бр. 5: Пуно цветање клена (Acer campestre L.) Аутор слика бр. 4. и 5. : Тина Мрђа Табела 2: Процентуално стање сукцесивне фазе цветања укупног броја садница клена (Аcer campestre L.) на дан Осушене саднице 1,42% Фаза пупољења 1,42% Почетак отварања цветних пупољака 20,7% Отворени цветови 76,4% Клен прво цвета па листа. Формирање листова је почело Већ поједини листови су достигли 3,5 cm дужине. Листање и формирање крошње је изражено након прецветавања. Појава, зачетак плодова, забележен је Важно је споменути јединку код које су крилате орашице на самом почетку плодоношења дужине од 4 cm, при температури од 31 C. Проценат стварања плодова у односу на величину до 1 cm је 76,4%, до 2 cm 15,71%, а преко 3 cm са 0,71%. У појединим крошњама клена изражена је црвена боја по рубовима крилатих орашица. У периоду до и након тога уочене су ожеготине, суви листови, без виталности, а на деблима где је фаза цветања стопирана крошње су биле са закржљалим листовима и ситним зачецима крилатих орашиица. 16

21 Слика бр. 6: Почетна фаза формирања крилатих орашица клена (Acer campestre L.) Слика бр. 7: Различите величине крилатих орашица клена (Acer campestre L. ) на дан Слика бр. 8: Листови без виталности са ожеготинама код клена ( Acer campestre L.) 17

22 Аутор слика бр. 6, 7, 8.: Тина Мрђа Табела 3: Процентуални приказ почетка фазе плодоношења односно сазревање крилатих орашица на дан године. Осушене саднице / 1,42 % Крај прецветавања / 2,15 % Почетна фаза плодоношења по величинама крилатих орашица до 1 cm 76,4 % 2 cm 15,71% 3 cm 3,6 % 4 cm 0,71% Код копривића (Celtis australis L.) појава лисних пупољака је започела 16. априла. Први лисни пупољци су били припијени уз грану, величине до 1 cm. Док су се на означеним примерцима појавили и били су крупнији, други су се отварали, а трећи тек појављивали. Млада садница копривића је тада имала у просеку по 3 мала пупољка при врху сваке гране. Отварање лисних пупољака почиње , а на појединим крошњама су већ формирани млади листови. Процентуално је обрађена фаза пупољења и листања у односу на укупан број садница. Крупнији лисни пупољци су заступљени у 37,85 %, а појава младог листа у 57,85%. Након 6 дана листови су доста крупнији, дужине 6 cm, ширине 2 cm. Након 4 дана били порасли у дужини за 2 cm и ширини за пола cm. Установљене су форме код којих су крошње идентичне са крупнијим и ситнијим листовима. Половином јуна на јединкама од 5-10 корпивића дошло је до промена у фази листања. Листови губе виталност, увијају се и постају суви. Плодоношење код копривића није забележено. 18

23 Слика бр. 9.: Појава првих лисних пупољака код копривића (Celtis australis L. ) Слика бр. 10.: Почетна фаза отварања лисних пупољака код копривића ( Celtis australis L. ) Аутор слика бр. 9 и 10 : Тина Мрђа 19

24 Табела 4.: Процентуално стање фазе листања од укупног броја садница копривића (Celtis australis L.) на дан Појава лисних пупољака (1 cm) 7,14% Крупнији лисни пупољци (2 cm) 37,85% Појава младог листа 57,85% Пупољење код лириоденрона (Liriodendron tulipifera L.) на два маркирана стабла је видљиво од пупољака на једном стаблу, а на другом до 5. Отварање пупољака почиње при температури од 10 C. Након 12 дана појављује се 6 младих листова, још недовољно развијених са издигнутим лисним петељкама. У доњем делу крошње је било више отворених пупољака. Млади развијени листови су забележени након 4 дана, ширине cm, а након 8 дана су достигли ширину од 8 cm и дужину од 6 cm. Појава цвета и плода је изостала. Од 5 примерака лириоденрона, једно стабло се осушило у току лета услед радова на подземним инсталацијама. Слика бр. 11.: Oтварања лисних пупољака код лириодендрона(liriodendron tulipifera L. ) 20

25 Слика бр. 12.,13 : Појава петељке листа код лириодендрона(liriodendron tulipifera L. ) Слика бр. 14.: Појава листа kod лириодендрона (Liriodendron tulipifera L. ) Аутор слика 11,12,13,14: Тина Мрђа 21

26 Једносемени глог (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ) је интересантан због цвета и плода. Значајна је његова функција јер се налази на упечатљивом месту, на средини разделног острва. Плодоношење је било видљиво почетком марта. Плодови су били црвене боје у групицама, по 6 комада. У исто време примећени су и ситни, округласи пупољци, бордо-зелене боје. Између три означена стабла постојале су ситне разлике у фази пупољења. На једном су пупољци тек почели да бубре, док су на остала два били видљиви до 0,5 mm. Отварање појединих лисних пупољака, почиње при температури од 11 C. Пупољци су у целости отворени 11. априла, а истовремено су се појавили млади листови глога. Крошње су до половине априла у фази развијања листова и отварања пупољка. На температури од 22 C после 5 дана листови су крупнији. Циклус цветања започиње да би достигло пуно цветање, а прецветавање је уследило При температури од 25 C цветни пупољци су дана били видљиви. У датом тренутку процентуално по једном стаблу је било 5% отворених цвасти. Дневне температуре су биле у распону од 22 C до 30 C што је допринело наглом цветању. Цвасти су у гроњама. Цветови су дупли, ружичасте боје. Величина листа била је 2 cm дужине. Крошње глога, у погледу обилности цветања и плодоношења, се у потпуности разликују. Постоје крошње које су богатије цветовима и плодовима и делују пуније, док су поједине крошње ретке. Почетак прецветавања започиње Два примерка се и у овој фази разликују. На једном, цвасти су смеђе боје, суви, а на другом нису у потпуности прецветали. Услед утицаја јаког ветра и недовољно причвршћених анекера, крошње глогова су повијене на страну. Слика бр. 15: Плодови код глога (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ) Слика бр. 16: Појава пупољака 22

27 Слика бр. 17: Почетак отварања лисних пупољака Аутор слика 15,16,17:Тина Мрђа Слика бр. 18:Млади листови глога (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet )половином априла 23

28 Слика бр. 19: Фаза цветања код глога ( Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ) Слика бр. 20: Пуно цветање глога (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ) 24

29 Слика бр. 21: Фаза прецветавања глога (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ) Аутор слика 17,18,19,20,21: Тина Мрђа 3.4. УСЛОВИ СРЕДИНЕ КАО ФАКТОР УТИЦАЈА НА АНАЛИЗИРАНО ПОДРУЧЈЕ Зеленило у граду и његовој околини има многоструки значај. Биљке на зеленим површинама, својим обликом, грађом и животним особинама, представљају незаменљиве елементе природе, који доприносе мелиорацији животне средине у најширем смислу. Зелене површине града позитивно утичу на околину деловањем на микроклимат, тако што смањују високе температуре ваздуха, повећавају степен влажности, регулишу јачину ветра, пречишћавају ваздух, смањују и ублажавају јачину градског шума (Живановић М.,2009). 25

30 Познато је да климу насеља карактерише увећање дневне и годишње температуре ваздуха. Ваздух у граду, лети је у просеку 2-4 C топлији, а зими 1-3 C хладнији од оног у граду. Релативна влажност ваздуха у граду је знатно нижа од влажности ваздуха у околини. Конвективне ваздушне струје одводе у горње слојеве топлији и сувљи ваздух, заједно са честицама загађивача и гасовитим штетним састојцима, што проузрокује већу облачност над градом и представља основни разлог ниже загађености градског ваздуха током лета (Живановић М.,2009). Клима је важан фактор спољне средине и њен утицај на развој зелених површина је велик. Град и његова околина у погледу температуре и влажности ваздуха се разликују. Због великог процента изграђених површина (зграда и застора), дима, прашине постоје велике деформације. Карактеристика подручја на ком се налази Сомборски булевар је умерено-континентална клима која је условљена близином Фрушке горе и Дунава (Мрђа Т.,2012). Клима Новог Сада прелази из умерено-континенталне у континенталну, тако да град има сва четири годишња доба. Лета су топла, зиме хладне, а пролећа и јесен трају кратко (Катић В.,2008). Наступају честе промене температура, а могу бити екстремне са појавом разлика између највиших и најнижих температура. Топлотни режим одређеног подручја зависи од укупне количине сунчевог зрачења и типа површине на коју ово зрачење пада. Током дана, сунчеву радијацију различите површине упијају у већој или мањој мери. Највеће количине апсорбује асфалт због чега се и загрева. Али се и најбрже хлади, отпуштајући топлоту у околни ваздух. Самим тим, температура ваздуха изнад оваквих површина већа је од температуре ваздуха изнад површина обраслим биљкама. Крошње дрвећа и жбуња најпре апсорбују део сунчеве радијације, а затим стварају сенку у простору на коме се налазе. Ефикасност биљака зависи од густине крошње, величине листова, њиховог распореда у круни, густине садње (Живановић М., 2009). Температура може штетно деловати на биљке уколико је превише ниска или висока. Штетно деловање ниских температура се може лако уочити управо због владајуће умерено-континенталне климе, а манифестује се у физиолошком сушењу и згрушавању протоплазме, механички оштећују поједина ткива и делове биљака па и до пуцања коре услед ниских температура и мраза. Високе температуре имају подједнако штетно деловање. Могу довести до сушења биљке, а најчшеће се манифестују у виду упала коре услед топлих сунчаних дана, нарочито на деблима која имају танку и нежну кору. То је случај и на Сомборском булевару, јер се саднице налазе управо у правацу простирања сунчевих зрака. Саднице су посађене у правцу исток-запад. Цео булевар је довољно осунчан и отворен, са јаком сунчевом радијацијом у летњим месецима (Мрђа Т., 2012). Врсте које су изабране за озелењавање нису у тој мери отпорне као што је обрађено у литератури. Самим тим 26

31 што су јако младе, потребно је и више бриге. Промене на биљкама у односу на услове биће подобније објашњене у даљем делу рада. Зелене површине утичу на измену ваздушних маса, односно на пречишћавање градског ваздуха. Благотворно дејство биљака нарочито је изражено током периода без ветра (Живановић, М., 2009). Падавине су веома значајан климатски елеменат који имају пресудан значај у развоју биљака. Изузетан значај за биљни свет има и распоред падавина у току вегетационог периода и током читаве године, као и карактер, интезитет и учесталост снега. Подаци о количини падавина су веома важни и од њих зависи тип станишта односно избор врсте дрвећа и жбуња које ће се садити на зеленим површинама јер биљке имају различите потребе за водом. Падавине се могу манифестовати у виду кише, снега, града и леда. Све могу имати негативно и позитивно дејство на биљке. Снег има двојако еколошко дејство. Такође, представља драгоцен извор влаге у пролеће за биљке. Негативно дејство снега на биљке се огледа у ломљењу грана и деформацији стабла. Вода у облику леда и града има у еколошком смислу углавном штетан утицај у процесима подизања и неговања зеленила у насељу. Тада се на површину грана дрвећа и жбуња, ствара ледена кора која доводи до ломљења биљака (тежина леда често премаши тежину саме биљке). Велика зрна града могу да нанесу огромне штете свим биљкама, али до ломљења и кидања гране и коре могу довести и мала зрна, уколико град траје дуже време. У крајевима где су те појаве честе треба бирати за коришћење у парковима оне врсте које су отпорније, чвршће са еластичним дрветом које може боље да се одупре оштећењима (Мрђа Т., 2012). Војводина је позната по подунавском режиму киша када обележава највећа количина падавина у месецу јуну (главни максимум падавина), обично у октобру (секундаран максимум падавина) док је најнижа вредност у месецу јануару и фебруару. Споредни максимум је померен од октобра на новембар док се зимски минимум јавља у марту (Катић В., 2008). Овакав годишњи ток падавина само потврђује њихову несталност која је последица променљивих временских стања која су резултат смењивања продирања разнородних ваздушних маса у појединим добима године. Просечна годишња висина падавина на подручју Новог Сада износи mm што представља повољан распоред током године. Ове падавине су углавном довољне за многе врсте дрвећа као и за друге украсне биљке на зеленим површинама. Честе и обилне падавине успешно снабдевају све постојеће биљке на одредјеном подручју потребном водом и тако мање или више искључују и саму могућност појаве физиолошке суше. Појава града није честа, па опасност од његове појаве није велика. Међутим саднице на анализираном булевару су младе, па њиховој заштити треба посветити посебну пажњу (Мрђа Т., 2012). 27

32 Кретање ваздуха може деловати на човека позитивно и негативно. Биљке зелених површина, пре свега дрвеће и жбуње, имају позитиван утицај на умањивање снаге и брзине ветрова. Често се појасеви зеленила постављају са циљем да ублаже снагу ветра (ветрозаштитни појасеви). Када је дрвеће и жбуње груписано у густ зелени масив, па чак и када се ради о појединачним стаблима, заштита од ветра може да буде веома значајна. Избор врста дрвећа и жбуња зависи и од густине крошње. Под овим се подразумева не само пропустљивост једне биљке, већ и укупна пропустљивост читавог биљног појаса. Најефикаснији су појасеви чији је степен пропустљивости 30 до 40%. Суве, летње ветрове боље редукују лишћари. Смањење брзине ветра зависи и од висине дрвећа. Уочено је да се ефикасна заштита постиже до растојања које је једнако петострукој висини појаса, као и да брзина ветра постаје једнака првобитној на растојању висина појаса (Живановић М., 2009). Осим утицаја који ветрови имају у повећању (влажни, хладни) или смањењу (суви и топли ветрови) количине водене паре у ваздуху, од значаја су при подизању зелене површине. Ветрови могу имати и негативне утицаје. Огледају се у механичком оштећењу биљке или њеној деформацији, до померања крошње и дебла и изваљивања корена. Наравно ради се о јаким ветровима. Ваздушна струјања у Војводини имају посебан значај с обзиром на релативно велику учесталост из различитих праваца у току године. Често јављање ветрова из појединих праваца и појаве без ветра, указују на следећи распоред ветрова по годишњим добима. Зими, у периоду од децембра до фебруара у већем делу Војводине дувају југоисточни ветрови што је у овим месецима уобичајена последица распореда депресије притиска у западном делу Средоземног мора. Најчешће се југоисточни ветар у облику кошаве (са брзином изнад 6 m/s) јавља у Банату где југоисточна и јужна компонента овог ветра заједно дају 35-39% случајева дувања ветра у зимском периоду. Најважнији ветар који се јавља је у околини Новог Сада је кошава, чест ветар, практинчно редован ветар на изванредно великим просторима. Може током зиме да створи наносе и сметове снега. Оштећења зависе од хабитуса и висине биљке, као и старости биљке. Саднице које су посађене на булевару су младе и још недовољно развијене па су причвршћене анекрима што умањује опасност од ветра односно штити саднице од неповољног утицаја ветра. Најзначајнији фактор је тип земљишта. Својства земљишта у коме расту подземни делови биљке су многобројна. Подразумевају се морфолошке особине, физичка својства, механички и хемијски састав земљишта и биолошке особине тзв. "Еколошког профила" где се развијају подземни делови биљака. Највећа количина 28

33 хранљивих материја налази се у површинском слоју земљишта. У дубљим слојевима, где се развија коренов систем дрвенастих врста, налази се много мање ових материја. Најчешће има више честица глине због чега је пропустљивост за воду мања. Приликом избора биљних врста неопходно је водити рачуна о земљишту, јер оно представља средину у којој ће оне расти и развијати се. На територији Новог Сада доминирају земљишта типа чернозем и ритска црница. Чернозем је најраспрострањенији тип земљишта у Војводини (око 45% укупне површине). Ово земљиште је образовано на жућкастом терасном лесу различитог текстурног састава. Чернозем образован на еолском песку нема значајан садржај карбоната, веома је процедан, по текстурном саставу је иловасти песак, ретко песковита иловача, а физилошки је веома дубок. Захваљујући овим својствима чернозем на песку је погодан за успевање већег броја лишћарских, па и четинарских врста (багрем, липа, јавор, орах, храст лужњак, пољски јасен, софора, копривић, црни бор, смрча, кедар, тује ) итд. Повољан текстурни састав и зрнаста мрвичаста структура обезбеђује код чернозема добар водно ваздушни режим и максимално складиштење физиолошки активне воде. Ритска црница је образована у депресијама на најнижим деловима лесне терасе, са подземном водом између 1 и 2 m дубине. У погледу снабдевености ритске црнице су добро обезбеђене. Лоша страна њихове плодности је негерулисан водно ваздушни режим. Из наведених разлога, на ритским црницама успевају, односно подносе такве еколошке услове, врсте са дубоким кореном у облику срчаница, као што је храст лужњак и пољски јасен. Различите врсте биљака задржавају различите количине честица на лишћу и гранама, у зависности од годишњег доба. Током целог вегетационог периода, просечан садржај загађујућих елемената у ваздуху је за 42% мањи него у околини. Санитарни значај дрвећа у сакупљању честица веома је значајан у зимском периоду. Крошње дрвећа, без листова, задржавају загађиваче просечно 37% од њихове укупне количине у ваздуху. Израчунато је да током једног вегетационог периода, на примеру јавора, може да се задржи 33kg механичких честица. Биљке располажу извесним механизмима којима се штите од деловања загађујућих елемената. Влажнији и хладнији ваздух изнад зелених површина континуирано замењује ваздух над отвореним простором, односећи навише са собом гасовито загађење (Живановић М., 2009). 29

34 3.5. ОДРЖАВАЊЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ СОМБОРСКОГ БУЛЕВАРА Одржавање јавних зелених површина подразумева негу и обнову биљног материјала, замену садница, одржавање чистоће и предузимање мера за заштиту од биљних болести. Обим и квалитет одржавања јавних зелених површина одређује се према категорији у коју је та површина сврстана. Примењују се редовне и специфичне мере неге. Под редовно одржавање спада наводњавање-заливање, механичка обрада, прихрањивање и заштита од болести и штеточина, кошење док у специфичне спадају орезивање, орошавање садница, малчирање, анкерисање и заштита садница. Већина ових процеса се не изводи у довољној мери, али су потребни како би им се посветила посебна пажња како би се повољно одражавало на физиолошку снагу и развој биљке. Захваљујући анализи биолошких чинилаца и техничких услова којима се дрворед налази, може се основано претпоставити да би уз помоћ следећих наведених мера дрворед могао прихватљиво да испуњава оне исте основне циљеве због којих је и постављен. Мере неговања дрвореда морају да представљају стручан и професионалан одговор на стање у којем се стабла налазе. У наставку су описане мере које се предузимају. Младе и тек посађене биљке заливају се са око 50 l воде по једном стаблу, што у летњем, сушном периоду може бити и сваких петнаестак дана. Наведене норме директно зависе од климатских и едефатских услова а прописана количина воде додаје се свим младим биљкама током прве две године после садње. После доброг закорењавања, кад се стабло сасвим учврсти са заливањем се смањује. Уколико су стабла на зеленој површини одабрана правилно, заливање се изводи повремено и по потреби. У летњем периоду заливање се изводило, али у недовољној количини. Лоши едафски услови не дозвољавају корену да се нормално развија у дубину и ширину и спречавају продирање потребних количина воде, ваздуха и хранива у дубље слојеве земљишта. Водно-ваздушни режим у земљишту, који је необично важан за нормалан раст биљке, мора у пределу корена да буде повољан, како би се обезбедило дисање корена. Због ових негативних последица јако је важно вршити механичку обраду земљишта. Окопавањ 30

35 удубљења око садница се редовно обавља, два до три пута месечно. Уклања се коров, а уједно се и формира тзв. тањир који служи за задржавање вишка воде око саднице. Одржавањем земљишта око стабала у рахлом стању је посао којим се обезбеђују сви повољни физички услови за развој младих биљака (Анастасијевић Н., 2007). Кошење је редовна мера одржавања и уређења зелених површина. У току месеца се изводи два до три пута. Заштита од болести и штеточина на зеленим површинама је превентивна мера. Према подацима из ЈКП «Градско зеленило» ова врста заштите се изводила три пута у току године. Најчешће се ради по садњи и наредних пар година. Рађено је зимско прскање у рано пролеће бакарним кречом са додатком минералног уља. Третирана је крошња свих садница. У току вегетације се радило на заштити од пепелнице, лисне и штитасте ваши са препаратима типа енвидор, дионал и др. Описане мере су редовне и најважније. Специфичне мере неге би допринеле целокупном утиску дрвореда. Малчирање као мера неговања се одавно примењује. Позитивне последице малчирања око стабала су бројне: спречавање претераног летњег загревања површине земљишта, спречавање превеликог испаравања воде из земљишта, појаве корова, одржавање земље у рахлом стању и спречавање измрзавања осетљивих делова стабала. У дрворедима се ова мера ретко изводи (Анастасијевић Н.,2007). Орошавање стабала код дрвећа представља меру неговања чији је најважнији циљ, да уклони различите врсте талога са површине листа, који се у загађеној градској средини врло брзо сакупља. Наталожене материје изазивају пре или касније затварање стома, чиме утичу на смањивање транспирације, умањивање декоративних вредности листова и смањивање интезитета фотосинтезе. У већини случајева извођење ове мере је најкорисније у летњем периоду, када је концентарција механичких честица у ваздуху врло велика. Орошавање дрвореда у улицама и булеварима обезбеђује биљкама вишу функционалност и у зонама интезивног саобраћаја који се одвија преко целог дана. Примењује се на свим индивидуама дрвећа и има изузетно велику корист (Анастасијевић Н.,2007). У урбаним зеленим просторима се често користе врсте биљака којима климатски услови у потпуности не одговарају. Такве појединачне индивидуе морају се заштити од врло ниских или претерано високих температура у извесним периодима године. Приступа се заштити од измрзавања у пределу кореновог врата већ од прве године по садњи, коришћењем материјала органског порекла, а уклања по престанку мраза. Високе температуре у току лета, а поготово у овом случају доводе до опаљивања коре и ожеготина листова. Дуготрајно деловање радијације одражава се на целу биљку. Лако долази до заразе, заостајања пораста стабла, смањивању 31

36 његове функционалности, труљења и потпуног пропадања биљне индивидуе (Анастасијевић Н.,2007). Посебно су угрожене младе индивидуе у дрворедима Сомборског булевара. Код одабира садног материјала требало би избегавати, колико је то могуће, дрвореде у смеру исток-запад. При подизању новог дрвореда првенствено би требало водити рачуна о избору садница које су расле у не засењеном простору. Но, уколико то није могуће потребно је предузети заштитне мере усмерене на засењивање коре младих, посађених стабала, тако да се дебла омотавају у траке од јуте. Треба водити рачуна да се прекомерна влага не задржава, а да дебла имају довољно ваздуха. Род Аcer свакако спада међу најподложније нападу штетних инсеката и гриња. Од штетних инсеката истиче се утврђена врста Drepanosiphum platanoides Schranк која током сушних и врућих сезона, изазива пад виталнoсти стабла и узрокује додатне проблеме. Крошње до кraja лета попримају прљав и чађав изглед као и сва околна вегетација (Дименић Д., Б.Храшовец, 2005). На појединим индивидуама дошло је до сушења листова, а негде су и стопиране одређене фазе. Изгубљена виталност и увијање листова је такође била примећена код копривића. Ова оштећења су честа појава на младим стаблима клена и то најчешће са једне стране улице. У највећем броју случајева, чак ни школован садни материјал није довољна превентива да до опаљивања коре неће доћи. Овај податак се показао као тачан с обзиром да су пољски јавор и копривић школовани и увезени као квалитетан материјал. За заштиту се користе дебље траке којима се стабло увија. Требало би да су светлије боје како би одбијали сувишну топлоту (Анастасијевић Н.,2007). Интервенције на крошњи дрвећа представљају различите облике уклањања дела биљне масе ради формирања правилног облика крошње, равномерног раста и естетског изгледа. Значај на зеленим површинама је што обезбеђује високу кондицију, одличан изглед и санитарну функционалност. Циљ орезивања крошње јесте уклањање оних делова који ометају или успоравају развој у биолошком смислу. Обавља се у доба трајања вегетације, јер се тада најбоље уочавају различите појаве на појединим гранама. Орезивање је једна од најважнијих мера. Најпре се уклонњују гране које су оштећене, суве, полусуве, изломљене, нападнуте штеточинама и болестима. Једногодишњи ластари дуж грана су примећени на клену, а у мањој мери код копривића. Углавном нарушавају општи изглед и називају се воденим избојцима. Истовремено наглашавају постојање неповољних услова. Њиховим уклањањем доприноси се увећању виталности стабла. Тако се обезбеђује постизање позитивних ефеката који су врло пожељни на зеленим површинама: стабла су здравија, правилно се развијају, имају правилан хабитус, без сувих и поломљених грана (Анастасијевић Н.,2007). Учвршћивање садница (анкерисање) је значајно због причвршћавања дебла за подлогу односно земљиште на одговарајући начин. Основни разлог учвршћивања 32

37 дебла проистиче из потребе да се посађене саднице обезбеде од негативног утицаја љуљања и померања у зони кореновог врата.. У нашим крајевима редовно дувају јачи ветрови као што су кошава и северац који доводе до љуљања и повијања целе биљке (Анастасијевић Н.,2007). На испитиваном простору Сомборског булевара анкери су делимично присутни, а углавном недовољно причвршћени или не постојећи. Слика бр. 22: Кошење Сомборског булевара 33

38 Слика бр. 23: Водени избојци код копривића Слика бр. 24: Деформисани анкер Аутор слика22,23,24:тинамрђа 34

39 Тина Мрђа Мастер рад Резултати и дискусија 4.РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Добијени подаци и резултати рада на анализи Сомборског булевара, обухватају особине и функционалност зелене површине, на основу карактеристика његовог окружења, опремљености, озелењености, начина коришћењa, дизајна, мишљења корисника. 1. Резултати анализе, одлике и дизајн Сомборског булевара Сомборски булевар је смештен у делу града који је донекле био заборављен. Његовом изградњом постигао изузетан значај, јер се остварује саобраћајни ток, повезују делови града и саобраћајни праваци. У наредном периоду ова саобраћајница би требала за трећину да растерети саобраћај на западном улазу у град и да се рашчисте гужве на неким од најоптерећенијих улица. Изградњом овог булевара решава се већи проблем саобраћајног протока у граду. Тај се проблем не може решавати у центру већ управо регулацијом саобраћаја на самом прилазу. Тада би саобраћај из правца Бачке Паланке већ на прилазу у град био растерећен за око 30 процената. Уједно, овакав потез би требао да растерети и Футошку улицу, Јеврејску, Бул. Михајла Пупина. На крајњем делу булевара направљен је кружни ток који олакшава кретања и усмеравање, није потребна сигнализација. Састоји се од две траке и централног острва. Булевар се протеже правцем запад - исток. Обухвата западну страну Футошког пута и пружа се до Бул. Европe, Бул. Цар Лазара и Улице Цара Душана. Дуж булевара су стамбени објекти, а има и деградираних површина које тренутно руше лепу слику булевара. У плану су више локација дуж булевара где се оставља могућност градње пословних, тржишних простора, затим паркова, игралишта, што ће допринети повољном развоју ове средине. Близина саобраћајница негативно утиче на околину због буке која ће се временом повећавати. Бука се назива невидљиво загађење јер изазива физиолошке негативне ефекте код човека. Јављају се знаци преморености, нервозе. Степен заштите од буке је већи, уколико је већа засађеност биљкама, а исто тако то зависи од распореда биљака, висине, густине садње. Положај овог булевара доприноси кретању у одређеним правцима, али одаје и негативне чиниоце који се могу регулисати. При пројектовању било ког простора треба имати на уму да изглед буде препознатљив. Важан је распоред просторних форми. Распоред треба да формира хармонично јединство организованог простора. Приликом пројектовања булевара 35

40 Тина Мрђа Мастер рад Резултати и дискусија битан је усклађен распоред појединих делова, однос ширине и висине простора. За булеваре је неопходно узети у обзир његову ширину, јер од ње зависи озелењавање. На Сомборском булевару се налазе пешачке стазе, бицилистичке стазе, зелени појас, паркинзи са зеленим тракама на којима се налазе саднице, затим две коловозне траке и разделно оствро. Ширина тротоара је 3 m, бициклистичке стазе 2 m, паркинга 4 m и путева са две коловозне траке је 7 m. Разделно оствро је 4,5 m, а раздваја токове саобраћаја у супротним деловима. Димензије су одговарајуће, па се овај булевар може сврстати у карактеристичан пример дизајна, савременог булевара. Према резултатима анализе и на основу обраде података извршене анкетом, опремљеност урабаним мобилијаром није постојао. То се конкретно односило на клупе и канте за отпатке. Недостатак клупа је смањио задржавање корисника на овом простор. У јулу месецу године клупе су постављене уз булевар. Задржавање корисника булевара је све веће у свако доба дана. Канте за одпатке су важан елеменат и њихов недостатак се примети, јер доводи до бацања отпадака, нарушавања околине и естетског изгледа булевара. Потребно је у што бржем року решити овај проблем. У току анкете која је спроведена године већина испитаника се изјаснила да је потребна светлосна сигнализација (семафори) дуж булевара ради додатне сигурности преласка деце у правцу школе и смањењу броја удеса. Семафор је постављен на укрштању Суботичке и Јожеф Атила улице. Слика бр. 25: Постављене клупе уз Сомборски булевар Аутор слике 25:Тина Мрђа 36

41 Тина Мрђа Мастер рад Резултати и дискусија 2. Озелењеност булевара Врсте које су коришћене одговрају еколошким одликама подручја и условима градске средине а то су копривић (Celtis australis L.), клен (Acer campestre L.), тулипановац (Liriodendron tulipifera L.), једносемени глог (Crateagus monogyuna Jacq.култивар Pauls Scarlet ). У Русији постоје истраживања о ефикасности дрворедних садница. Односе се на оптималну ширину улице предвиђену за подизање дрвореда. Једно од тих истраживања које је објавио Кудрјавцев (1971) константовано је да није добро озелењена улица ако на њој дрвеће заузима више од 40% ширине улице и тротоара. Тада неће бити довољног проветравања. На Сомборском булевару дрвореди се протежу дуж целог булевара уз бициклистичку стазу. Садница такође има на разделном острву и на зеленим изведеним тракама које деле паркинг после сваког четвртог паркинг места. Могући проблеми који се могу очекивати у будућности, када дендрофлора достигне одређену висину и ширину, су већ сад видљиви и упућују на обавезу за одржавањем. Копривић (Celtis australis L.) и клен (Acer campestre L.) имају релативно мало простора за развијање кореновог система, док једносемени глог (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ) има довољно простора. Ако се узме у обзир да копривић има јак и разгранат коренов систем у каснијим годинама може доћи до подизања паркинг места. Садња није обављена прегусто, чиме је обезбеђено кретање ваздуха навише. Размак садње између клена је 16 m, између два копривића на паркингу размак садње је 18 m, док је на разделном острву између једносемених глогова 10 m. Размаци садње су довољни за правилан развој биљака. Висина и старост садница, непосредно пре садње, одговарали су стандардима (старост 8-12 година, висина најмање 3,5 m). Постоје мања одступања у ширини крошње и висини свих садница дуж анализираног дела булевара према подацима из године: клен (Acer campestre L.) и једносемени глог (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ) су од 4,5 5 m висине, а ширина крошње је 1,5 2 m. Копривић (Celtis australis L.) је висине 5m и ширине крошње од 1-1,5 m. Крошње су након годину дана развијања код појединих индивидуа копривића и клена недефинисане форме. Поједине саднице су непосредно после садње пропале, а неке су се у току лета комплетно осушиле, али нису уклоњене. Бројчана заступљеност садница на анализираном делу булевару је: клена (Acer campestre L.) 146 комада, копривића (Celtis australis L.) 144 комада, једносеменог глога (Crateagus monogyna Jacq. Pauls Scarlet ) 144 комада и лириодендрона (Liriodenron tulipifera L.) 5 комада. Разделно острво је довољне ширине (4,5 m) за развој ширине крошње. Стандардна 37

42 Тина Мрђа Мастер рад Резултати и дискусија димензија зелених трака треба да је ширине 3,4-4,5 m за дрвеће шире крошње, односно 2,5 3 m, за дрвеће уже крошње. Планирана садња жбунастих врста у делу Сомборског булевара није још увек спроведена, а по анкети грађана употпунила би позитивну слику ове саобраћајнице. Систематско искњучивање жбуња и додатног зеленила на разделним тракама представља еколошки и визуелни пропуст. Уз булевар су допуњене саднице јаребике (Sorbus aucuparia L.) уз стамбени објекат. 3. Фенолошке појаве на дендрофлори Сомборског булевара Анализа услова типичних за ову саобраћајницу и зелену површину у саставу њега и детаљна анализа заједно са резултатима фенолошких посматрања на дендрфлори омогућили су (повезивањем свих резултат у целину) добијање комплетне слике, њиховим односом према саставу земљишта, постојећим условима и однос, варијације између врста истог рода. Проучавајући реаговање биљака на нагле промене температуре током године може се уочити да без обзира о којем се годишњем добу ради, увек постоје одређене разлике у реакцији на временске прилике између врста истог рода. Успоређујући маркиране саднице и остале саднице истог рода видимо да неке од врста реагују јаче на промене временских прилика или су мање или више отпорне на постојеће услове средине. Значајне, а примећене промена је: различита реакција двеју истих садница клена са исте стране булевара. Једна садница клена се осушила у фази цветања, док се друга поред ње нормално развијала. У хладу су такође примећене промене. На једном примерку увелико су отворени пупољци, а код другог је та фаза каснила пар дана. Дакле, начин на који ће поједина врста реаговати на промене временских прилика је индивидуалан и условљен генетском конституцијом врсте и њеном прилагођавању на климатске услове током еволуције (Кремер Д.,2002). То је донекле разумљиво јер су врсте клена и копривића (Acer campestre L.; Celtis australis L.) увезене, нису навикнуте на наше услове. Потребно је одређено време да се прилагоде на промењене еколошке услове. Промене температуре у периоду до 1. маја и након тога су последица појаве ожеготине, појаве сувих листова, без виталности, а фаза цветања је стопирана и то на 6 садница од укупног броја. Половином јуна месеца на 5-10 корпивића је дошло до промена у фази листања. Листови су увијени са изгубљеном виталношћу, на додир суви. Разлог који је довео до ове промене је недовољно наводњавање. Плодоношењњ код ове врсте није забележено. 38

43 Тина Мрђа Мастер рад Резултати и дискусија Њихово прилагођавање зависи и од осталих услова као што су и најважнији осветљеност простора на коме се налазе и одржавање истих. Једносемени глог (Crategaus monogyuna Jacq. Pauls Scarlet ) je калемљена врста, настала укрштањем дивљег глога (Crateagus oxyantha L.). Фаза цветања и плодоношења је приближног односа. Она дебла са богатијом крошњом у фази цветања имају богатију крошњу плодовима. Појава плодова је појачана на 30 ак стабала. Препознатљива по свом цвету у облику лале, али је то врста која расте брзо, најчешће у висину и релативно касно цвета. Цветање и плодоношење код ове врсте није забележено јер је садница јако млада, треба јој доста времена да би процветала, а уз то и више одгооварајуће неге. У контексту осетљивости појединих врста дрвећа на одређене штетне абиотске и биотске чиниоце, те њиховом одабиру, присутна је осетљивост јавора на сунцожарне ране. Уочени здравствени проблеми и резултати спроведеног истраживања указују на важност разумевања проблема наглашене осетљивости на топлину уз недостатак наводњавања. 4.Услови који владају дуж анализираног дела булевара Зеленило које је већ саставни део овог булевара ће се налазити у доста неповољним условима средине. Мора се водити рачуна приликом избора врста да би зеленило обављало све санитарне фунцкије правилно. Неке од санитарно - хигијенских фунцкија су: релативна влажност ваздуха, задржавање прашине, бука, загађење. Све већа концентрација саобраћаја додатно повећава штетне утицаје, па се корисници булевара редовно сусрећу са тим. За ову трасу булевара се везује возила дневно. Бука је пратилац становника у граду током читавог дана и тиме делује неповољно на здравље човека. Биљке могу да смање интезитет буке ( листопадно дрвеће крошњом упија око 25% звучне енргије, тј пет пута мање у односу на неозелењене улице ). Штете од загађења су велик, а утицај загађења се манифестује на саобраћајницама. Врсте које су посађене су отпорне на градске услове. Сомборски булевар је доста осунчан, а количина примљене топлоте је већа јер се простире у правцу запад - исток. На овом булевару хлада има минимално. Из наведеног булевар је саобраћајница која је врло осунчана и ствара проблем у летњем периоду због повећане радијације и загревањем површина под засторима. Високе температуре ваздуха и временско проширење периода са топлим временом (све чешће, већ средином пролећа температура ваздуха достиже тридесет степени) који сами по себи увећавају позитивне утицаје засенчења, повећане количине релативне влаге у ваздуху, па и апсорпцију гасовитих и уобичајних загађивача у градском простору, смањивањем укупног броја листова на знатно нижи ниво од некадашњег. Ово је значајније кад се има у виду да се ради о мерама које не 39

44 Тина Мрђа Мастер рад Резултати и дискусија коштају много, али веома много вреде, што се за одржавање што богатијег фонда дрвенастог биљног материјала засигурно може тврдити. Нагле промене температуре се лоше одражавају на засађен дрворед што показују подаци (графички приказ у прилогу). У току летњег периода ( ) је температура достизала подеок од C, свега недељу дана за цео месец. Од (23.06) за тај период, нагли пад температуре (28 C) са падавинама. Еколошка улога жбуња у централним градским просторима и дуж саобраћајница у одређеној мери чак је и већа него што је случај с дрвећем, јер већина гасовитих полутаната и сви они који се ослобађају у облику честица дуже време, а често и у целости испуњавају баш најниже слојеве ваздуха, до висине од око 2 m, где се крошња дрвећа углавном никад и не простиру. Није потребно посебно истицати додатни еколошк учинак жбунастих група у јавним парковима које посећује много деце у таложењу великих количина прашине и изванредној редукцији снаге ветра у приземним слојевима ваздуха (Аћимовић А.,2012). Штетно деловање високих температура је довело до сушења листова клена и стопирања поједних фаза и успореног развоја као и губљење виталности код листова. Садња жбунастих врста је неопходна како би се умањили наведени утицаји. Вукићевић Е. (1996) објашњава да су истраживане врсте отпорне на сушу, загађеност средине, штетне материје. Разматрајући на терену то се показало као супротно. Поједине врсте су отпорније, али ако се узме у обзир услови у којима се налазе и недовољна брига, разлози мање отпорности су оправдани. Озелењеност булевара доприноси смањењу свих наведених неповољних утицаја. У условима високе аерозагађености корисно је: садити заштитне појасеве управно на правац доминантног ветра, комбиновати отпорне биљке и биљке ретке круне са биљкама густе и компактне круне, концентрисати саднице што ближе извору загађења, формирати што шире појасеве, односно што веће зелене површине (Живановић М.,2009). 5. Одржавање денрофлоре на Сомборском булевару и предлог заштите Мере неге и њихова улога у одржавању зелених површина је детаљно описана у делу oдржавање зелене површине Сомборског булевара. Редовне мере које се изводе на Сомборском булевару су : заливање, окопавање удубљења око садница тзв. тањира и кошење. Разлог недовољног наводњавања дрвореда у летњем периоду, стручна лица ЈКП «Градског зеленила» наводе да се предност даје цветним лејама у центру града и ужој околини града. Наводе и недовољно особља и цистерни за извођење истог. Значајно би било 40

45 Тина Мрђа Мастер рад Резултати и дискусија поставити систем за наводњавање-систем кап по кап. Представља равномеран и правилан режим наводњавања у зони кореновог система биљке и очекиван је изостанак стреса за биљке услед нагле промене времена. Овај систем у комбинацији са малчирањем би одговарао датом простору и умањиио би утицај сунчевог зрачења. Заштита од болести и штеточина на зеленим површинама је превентивна мера која би требало да се понавља пар година од садње. У току године се радила три пута дуж целог булевара, а у години ова мера је изостављена. Разлог томе је недовољно финансијских средстава и давање приоритета цветним флекама у центру града, а не дрвећу. Може се претпоставити да су све врсте јавора подједнако угрожене од постојећих штеточина, те да интезитет штете није такав да би значајније угрозио њихов виталитет. Остаје међутим константација да умножавање штетних чинилаца код јавора изазивају значајне последице и пропадање стабала у млађим стадијумима (Дименић Д., Б.Храшовец,2005). Без стриктне примене редовног одржавања може се реално очекивати да општа функционалност дрвореда настави да опада, упркос улагања великих свота на уређивање простора. Специфичне мере неге дрвореда би добиле на значају ако би се изводиле по потреби. Потребно их је спроводити, јер се сада не изводе, а њихов изостанак је и довео до тренутно лошег стања дрвореда у целини. Њих треба изводити контиунирано, без изузетка и са пуном одговорношћу, јер тек њихова стална примена показује да постоје стварно старање о јавном зеленилу. То су следеће, а и у првом реду неопходне мере: интезивно појединачно редуковање крошње, орезивање делова-не читаве крошње, са потенцијално трулим гранама, односно проређивање, што се мора изводити перманентно, од стабла до стабла, уз стимулисање раста биљака у ширину и висину, затим малчирање, анкерисање, орошавање и заштита дебла од високих или ниских температура. Орезивање је у овом случају најпотребнија мера. Важно је уклонити суве, оштећене гране и дефинисати облик крошње. Код клена и корпивића потребна је интервенција уклањања водених избојака и формирање облика крошње, док у мањој мери има сувих грана. Малчирање и орошавање као мера неге се не изводи. Извођење застирања природним материјалом (делови коре,обојени малч) око дебла биљке би допринео чувању влаге и спречавању појаве корова. Орошавање крошње врста је такође значајно због чишћења наталожених штетних материја које су последица прометног саобраћаја и издувних гасова. Дрворед на Сомборском булевару је окренут у смеру исток-запад и самим тим сунчева радијација у летњем периоду је појачана. Из тог разлога неопходна је нека врстa заштите на стаблима. Анкерисање као што је већ описано је неопходно код глога дуж целог разделног острва као и 41

46 Тина Мрђа Мастер рад Резултати и дискусија код клена. Услед јачег ветра, а без присуства анкера је довело до преламања стабла. Из тог дела су изашли млади избојци. Крошње глога се услед дувања јачег ветра повијају на једну страну. Након годину дана, у години анкери су пропали, а на већини стабала не постојећа из чега закључујемо да је потребна обнова анкера. Напоменуто је да има велик значај за правилан развој стабла и крошње. Паркинг места је потребно средити од присутног корова. Слика бр. 26: Малчирање дрвореда у свету Извор: j2.jpg Слика бр. 27:Орошавање стабла Извор: 42