17. mart 2016. godine Radnicima PIO Fonda brojne privilegije Beograd -- Zaposleni u PIO Fondu dobijaće ubuduće solidarnu pomoć za rođenje deteta u visini prosečne plate. To je najveća novina kolektivnog ugovora koji su zaposleni PIO Fonda pre dva dana potpisali sa poslodavcem. To znači da će već sledeće nedelje svaki radnik tog fonda dobiti novčanu pomoć za rođenje deteta od 40.443 dinara, koliko iznosi prosečna plata u Srbiji po podacima za januar 2016. godine, piše Blic. Zaposleni u PIO fondu moći će, po novom ugovoru, da računaju i na bolju zdravstvenu zaštitu. Poslodavac se obavezao s osiguravajućom kućom da proširi osnov osiguranja, tako će od ove godine zaposleni biti osigurani i za slučaj teže bolesti, hiruške intervencije i troškova lečenja. Tek će odrediti na koje se sve bolesti to odnosi. Takođe, imaćemo i sistematske preglede, kaže Jelena Cvetković, predsednica sindikata zaposlenih u PIO fondu. Po novom ugovoru, zaposleni će moći da pokrenu inicijativu za stručno usavršavanje. To će biti moguće u zavisnosti od finansijskog plana poslodavca, ističe Cvetković. Novi Kolektivni ugovor doneće, kako kaže, za zaposlene izvesnost i pravnu sigurnost. Imamo i veru da smo uvaženi od poslodavca i države onoliko koliko je u ovom političkom i ekonomskom momentu moguće, naglašava Cvetković. Kostić umesto grčkih kupuje italijansku šećeranu Beograd -- Novosadski Sunoko, koji je u okviru MK grupe, objavio je nameru za preuzimanje akcija senćanske šećerane TE-TO koje se nalaze u rukama manjinskih akcionara. Sunoko je u sredu na Beogradskoj berzi kupio 0,34 odsto akcija senćanske šećerane TE-TO i odmah potom objavio nameru za preuzimanje akcija ove kompanije koje se nalaze u rukama manjinskih akcionara. Kako je objavljeno u nameri, većinski vlasnik senćanske šećerane, italijanski SFIR, zajednički deluje sa Sunokom, te se namera za preuzimanje odnosi na 20,9 odsto akcija koje se nalaze u rukama manjinskih akcionara. TE-TO, koji zauzima oko petine domaćeg tržišta, nedavno je objavio da je prošle godine registrovao gubitak od 286 miliona dinara usled niskih cena šećera u odnosu na veliki minus od 926,2 miliona dinara pretrpljen 2014. godine. Na jučerašnjoj ceni od 2.550 dinara tržišna vrednost senćanske šećerane iznosi 1,02 milijarde dinara (8,3 miliona evra). Tokom 2012-2013. godine Sunoko je neuspešno pokušavao da preuzme grčke šećerane u Srbiji (Crvenka i Šajkaška) koje posluju pod kontrolom grčke države.
Gračanac: MSPP uslov za održiv rast Beograd -- Mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici postali postali su najvaznije pitanje za svaku privredu i uslov za održiv privredni rast i socijalnu koheziju. Kako je ocenio koordinator foruma MSPP u PKS Aleksandar Gračanac preduzetnički način razmišljanja je izazov za stvaranje istinskog preduzetničkog društva u kojem su ključni nosioci razvoja upravo kreativni preduzetnici, menadžeri i mladi preduzetnici. On je istakao da je vlada to prepoznala pa je ovu godinu proglasila Godinom preduzetništva. Gračanac je na tribini "Mala i srednja preduzeća partner u razvoju organizacija" koja je održana u PKS objasnio da su najveći problemi sa kojima se menadžeri i preduzetnici MSPP firmi sreću nelikvidnost u privredi, nedisciplina u finansijskim transakcijama, siva ekonomija, nelojalna konkurencija, monopolizovano tržište, te hroničan nedostatak alternativnih izvora finansiranja za investiranje. Na spisku problema su, dodaje on, i veliki broj parafiskalnih nameta, neusklađenost sa standardima EU, nedostatak tržišta i tražnje, a u poslednjih nekoliko godina i nedostatak potrebne radne snage primerene potrebama sadašnje privredne strukture. Prvi korak u rešavanju ovih problema je, prema njegovim rečima, usvajanje strategije za podršku razvoja ovog sektora 2015-2020. Strategija predviđa da se otklone svi problemi koji utiču na održivost poslovanja što bi za cilj imalo podizanje učešća ovog sektora u BDP-u, veći procenat zapošljavanja, bolji izvozni potencijal i generalno povećanje broja mikro i malih firmi u narednim godinama, rekao je on. Gračanac podvlači da se strategija temelji na evropskom Aktu o malom biznisu u kojem je sadržano 10 principa, sa kojim je Evropska unija od 2000. godine uspela da održi razvoj ovog sektora i da ga, kako je rekao, i u godinama finansijske krize podigne na nivo značajnog privrednog rasta. Jedna od najvažnijih karakteristika ove strategije, navodi Gračanac, ogleda se u donošenju akcionog plana za izmenu i dopunu, kao i donošenje novih zakona u ovoj oblasti. Prvi put postoji koordinacija svih nadležnih ministarstava i institucija kojom rukovodi Ministarstvo privrede i formiran je savet za MSP sektor u okviru vlade za praćenje efekata planiranih poboljšanja ambijenta za poslovanje u narednim godinama, objasnio je on dodajući da postoje i godišnji akcioni planovi. Poboljšanja poslovnog okruženja za ovaj sektor razvijaće se, kako je naveo, u tri pravca - poboljšanje zakonske regulative, osnaživanje finansijske podrške alternativnim finansiranjem i kontinuirano afirmisanje preduzetničkog načina razmišljanja. "Pričam već godinu - neophodan novi model Fijata" Beograd -- Ekonomista Stojan Stamenković izjavio je da već godinu upozorava da je Fijatu u Kragujevcu potreban novi model i da je to apsolutno neophodno. Uz sve lepe priče koje slušamo od nadležnih ja ću vas posetiti da već godinu dana pričamo o tome da se ne može proizvodnja održati samo na jednom modelu, kazao je Stamenković na predstavljanju časopisa Makroekonomske analize i trendovi. Nemojte da vas zavara ovo što najavljuju oko plasiranja nekih 5.000 vozila u Rusiju, prvo to nije dovoljan broj, a drugo, kakav će biti taj ugovor? Apsolutno je neophodan novi model, kazao je Stamenković, jedan od urednika MAT-a.
On je podsetio da se jedno vreme pričalo da će Fijat iz Turske preseliti deo proizvodnje, ali nema ništa od toga. Stamenković je kazao i da situacija oko Železare Smederevo ne deluje obećavajuće i dodao da ostaje da se vidi šta će biti sa tenderom koji je raspisan za prodaju tog preduzeća. Kinezi na koje mi toliko računamo otpuštaju mnogo radnika u njihovim železarama, kaže Stamenković. Veterane plaćali kao da su omladinci! Četiri omladinske zadruge utajile oko 20 miliona dinara poreza. Varali na godištima radnika kako bi izbegli plaćanje doprinosa POREZNICI su proteklih dana zakucali na vrata omladinskih zadruga po Srbiji. Kako Novosti saznaju, poreska policija podnela je krivične prijave protiv direktora četiri omladinske zadruge. Oni se sumnjiče da su oštetili državu za 20 miliona dinara utajenog poreza. Pali su utajivači u Vrbasu, Novom Sadu, kao i direktori dve zadruge u Somboru. Sistem rada svuda je bio isti: u poslovnim knjigama omladinskih zadruga prikazivani su lažni podaci, kao da su za uslužno obavljanje poslova za drugu kompaniju angažovani omladinci i nezaposleni mlađi od 26 godina, a poslove su obavljale i nekoliko decenija starije osobe. Na taj način delimično je izbegnut obračun i plaćanje poreza i doprinosa, jer kada je radnik stariji od pomenutih 26 godina, njemu se moraju plaćati dodatne dažbine. - Plaćanje javnih prihoda izbegnuto je tako što su osumnjičeni u svojoj dokumentaciji lažirali podatke - objašnjava izvor Novosti. - Prikazivali su da su preko njih u kompanijama radili đaci i studenti, a u stvari su na terenu često bili stariji ljudi, za koje su bili u obavezi da plate doprinose. Neosnovano su primenjivali umanjenu poresku stopu za obračun poreza i doprinosa za socijalno osiguranje angažovanim radnicima i tako oštetili budžet. Zakon jasno kaže da status zadrugara studentsko-omladinske zadruge može steći osoba koja nije mlađa od 15, ni starija od 30 godina. Međutim, obračun doprinosa nije isti za sve. - Za osobe mlađe od 26 godina koje imaju status studenta ne plaćamo doprinose. Ali oni moraju dostaviti dokaz da se još školuju - objašnjavaju u jednoj beogradskoj omladinskoj zadruzi, insistirajući na anonimnosti. - Ako ne studiraju, za njih plaćamo doprinose, kao i za starije omladince, koji su nezaposleni. U tome je razlika između ova dva obračuna. Kako kažu u beogradskim zadrugama s kojima smo juče kontaktirali, i njih su prethodnih dana posećivali poreznici i uglavnom nisu imali primedbe na poslovne knjige.
PORESKA UPRAVA: KONTROLIŠEMO SVE AKCIJU suzbijanja izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa za socijalno osiguranje kod omladinskih zadruga u Poreskoj upravi za Novosti su samo kratko prokomentarisali: - U cilju sprečavanja izbegavanja plaćanja javnih prihoda i sive ekonomije, Poreska uprava Republike Srbije kontroliše legalno poslovanje privrednih subjekata iz različitih delatnosti. Poreska uprava kontrole će nastaviti i u narednom periodu. ZAKON O RADU NOVIM zakonom o radu, usvojenim pre dve godine, liberalizovale su se vrste rada, pa je radnike moguće iznajmljivati, uzmati na lizing, angažovati na privremeno-povremenim poslovima... Olakšan je rad agencijama koje se bave iznajmljivanjem radnika (tzv. lizing radnika), pa se očekivalo da bude i manje zloupotreba. Međutim, očigledno je da prostor za utaje ovim nije smanjen. Delta: Agraru 18 miliona "Deltin" program - "Zasad za budućnost" za unapređenje poljoprivredne proizvodnje omogućava pomoć za više od 6.500 ljudi socijalno ugroženih ljudi. Vrednost pojedinačne pomoći od 240.000 do 1,8 miliona dinara UDRUŽENjA i organizacije iz Srbije, za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, dobila su danas od kompanije "Delta holding" pomoć u vrednosti od 18 miliona dinara. U okviru projekta "Zasad za budućnost", koji je prošle godine pokrenula Delta fondacija, kako bi pomogli socijalno ugroženom stanovništvu, pomoć će direktno ili indirektno stići do 6.569 ljudi. Vrednost pojedinačne pomoći je od 240.000 do 1,8 miliona dinara, a osim finansijske podrške, "Delta" će pomoći i stručnim znanjem. Prema rečima Miroslava Miškovića, predsednika holdinga, 11 odabranih inicijativa na konkursu dobiće mogućnost otkupa proizvedenih kultura i stoke. - Uz novac želimo da pružimo stručnu pomoć i znanje - istakao je Mišković. - Naša kompanija, kao vodeća u oblasti poljoprivrede, daje veliki značaj društveno odgovornom poslovanju i samo prošle godine u ove namene uložili smo 1,15 miliona evra. Organizovali smo oko 300 akcija i pomogli više od 4.500 ljudi. Uspeh smo postigli velikim i stalnim investicijama, koje omogućavaju da se najbolja svetska tehnologija primenjuje u Srbiji. Izgradnja nove autobuske stanice mogla bi početi 2017. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da bi izgradnja nove gradske autobuske stanice mogla da počne na proleće 2017. godine. Mali je kazao da je i Beogradska autobuska stanica (BAS) jedan od potencijalnih operatera nove stanice. Izgradnja nove autobuske stanice je jako važna. U izgradnju bi mogli da krenemo na proleće 2017. godine ali nemamo ljude i znanje da Grad upravlja tom stanicom, zato smo i pozvali domaće i strane kompanije koje imaju iskustva u tom poslu i koje su sposobne da sa nama upravljaju stanicom", kazao je Mali.
Siniša Mali gradonačelnik Beograda najavio izgradnju nove stanice Gradonačelnik je dodao da BAS neće biti izmeštena na novu lokaciju pre kraja 2018. godine. On je kazao i da autobuska stanica Lasta neće biti ugašena već će na leto biti izmeštena na novu lokaciju na prostoru novobeogradskog Bloka 42. Po ranijim procenama, izgradnja nove autobuske stanice u Beogradu koštaće oko 20 miliona evra, a kao partner u tom poslu najavljivana je Evropska banka za obnovu i razvoj. 'Ikea' će u Pirotu praviti robu za svoje prodavnice U pirotskoj "Slobodnoj zoni", praviće se roba za čuveni švedski lanac Ikeu. Investitor iz komšiluka planira da zaposli 300 ljudi. Od početka godine, pirotska Slobodna zona potpisala je tri ugovora o investiranju, što praktično znači da će toliko preduzeća ovde podići svoje pogone i baviti se raznim poslovima. Poslednja dva ugovora potpisana su sa SZR Stojanović iz Pirota, koja se bavi izradom metalne galanterije, ali i sa bugarskom firmom Irejli, koja proizvodi drvene igračke za poznati lanac Ikea. 'Ikea' želi da se proširi na Srbiju Pomenuta bugarska firma već ima pogone u Montani i Pazardžiku, a treći će biti na placu pirotske Slobodne zone. Dragan Kostić, direktor Zone i predsednik niške regionalne privredne komore, kaže da će se otvaranjem pomenutih pogona otvoriti i nova radna mesta. "Reč je o preko 300 radnih mesta, u sva tri pogona, koja će se otvarati po fazama, a investicije iznose više od 600.000 evra. Kada se radi o pogonu koji će izrađivati dečje igračke, investitor se obavezao da će montirati najsavremenije mašine u ovoj oblasti", kaže Kostić. Bugarska kompanija koja snabdeva "Ikeu" u Pirotu već ima pogon za izradu peleta, a jedna od novih tendencija u Zoni je otvaranje proizvodnih pogona. "Pod našim okriljem radi više desetina domaćih i stranih preduzeća. Da su državne olakšice veće, kao što su, na primer, u Makedoniji, sigurno bi i malih i srednjih preduzeća bilo više. Kada je reč o dažbinama koje
pripadaju lokalnoj samoupravi, njih gotovo da nema, jer su ukinute. Osim toga, novi ulagači dobijaju infrastrukturno opremljene placeve, sa svim mogućim instalacijama", navodi direktor Kostić. Svoju tvrdnju da je sve više proizvodnih pogona u jednoj od najvećih zona u Srbiji Kostić potkrepljuje činjenicom da se ovde, na primer, proizvode gume, zatim omoti za cigarete... Socijalne firme u Srbiji zapošljavaju žrtve nasilja, beskućnike, invalide U Srbiji posluje 1.196 socijalnih preduzeća, koja zapošljavaju 10.326 osoba, podaci su Republičkog zavoda za statistiku, koje je objavio je magazin "Liceulice". Polovinu od pomenutog broja zaposlenih čine osobe koje imaju više od pedeset godina, žene koje su žrtve porodičnog nasilja, mladi s intelektualnim teškoćama, beskućnici, osobe s invaliditetom, osobe s problemima mentalnog zdravlja i bivši zavisnicima. Kako je navedeno, socijalno preduzetništvo igra sve važniju ulogu u daljem razvoju socijalne ekonomije i smanjenju stope nezaposlenosti, posebno kad je reč o ljudima iz teško zapošljivih kategorija. Iako su socijalna preduzeća od velikog značaja za društvo, svakodnevno se suočavaju s raznim problemima: od neadekvatnog zakonskog okvira za poslovanje, do problema finansiranja i održivosti. Magazin piše da su među uspešnijim socijalnim preduzećima u Srbiji "Vega", "Prostor" i "GM Optimist". Udruženje "Prostor" od 2010. godine podržalo je kroz svoje programe preko 300 korisnika psihijatrijskih usluga kroz organizovanje umetničkih radionica, psihoterapija i sličnih programa. "Vega" omladinski centar osnovan je 2000. godine, s ciljem izgradnje kvalitetnog okruženja za razvoj dece i mladih. Trenutno sakupljaju 300.000 dinara za program "Škola za superheroje" i "Koba Yagi igračke", koji razvijaju emocionalnu inteligencije dece. Podržavanjem tog programa građani mogu doprineti unapređenju programa u vrtićima, dnevnim boravcima i bolnicama gde će se koristiti ti alati, i ujedno podržati dugoročno nezaposlene žene i mlade s teškoćama u razvoju, angažovane u proizvodnji igračaka i ambalaže. "GM Optimist" osnovan je 2008. godine u Gornjem Milanovcu, s misijom da unapredi sistem upravljanja otpadom i reciklaže. Oni su od osnivanja sakupili i reciklirali preko 60.000 kg elektronskog i električnog otpada. Ono na čemu ovih dana rade je prikupljanje 100.000 dinara za otvaranje reciklažnog dvorišta, koje će rešavati problem deponija na lokalu. Planirano je da se deo otpada otkupljuje od građana, što će doprineti smanjenju siromaštva. Sakupljena sredstva iskoristiće za kupovinu dva bicikla i dve prikolice za otpad, a profit od prodaje otpada ulagaće u uređenje javnih površina, pomoć bolesnim i siromašnim sugrađanima i unapređenje uslova u zdravstvenim ustanovama, piše "Liceulice".
Čepurin: Odluka o uvozu fijata iz Srbije do kraja nedelje Pitanje bescarinskog izvoza u Rusiju 10.000 Fijatovih vozila proizvedenih u kragujevačkoj fabrici, najverovatnije će biti rešeno do kraja nedelje, kada se sastaje Savet Evroazijske ekonomske unije. U tom pravcu su u međuvremenu napravljeni dobri pomaci - rekao je juče ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Ćepurin otvarajući treći privredni sajam "Expo Rusija - Srbija 2016" kao i rusko-srpski poslovni forum, koji se do petka održava u kongresnom centru hotela Metropol. Bescarinski izvoz u zemlje EEU - Rusiju, Kazahstan, Kirgistan, Belorusiju i Jermeniju, najverovatnije će biti uslovljen recipročnim uvozom vozila iz tih zemalja, ali će za Fijatovu fabriku u Srbiji to značiti više reklamni prodor na veliko azijsko tržište, nego što se očekuju zarada od prodaje. Ideja da se lista iz sporazuma o bescarinskoj trgovini koji Srbija ima potpisan sa Rusijom, proširi i na izvoz automobila proizvedenih kod nas, potekla je još u prethodnoj vladi, kada je o tome najpre pregovarao tadašnji ministar Mlađan Dinkić, potom se uključio sadašnji premijer Aleksandar Vučić, koji je o tome u nekoliko navrata razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Kočničar u tom poslu je, kako se tvrdilo, bio je Kazahstan, koji odlaganjem uvoza štiti svoju auto-industriju, ali je taj doskoro tvrdi stav smekšao nakon prošlonedeljne posete ministra trgovine Rasima Ljajića. Uz to, u igru je ponovo vraćen prvobitno pominjan kontingent iako je već neko vreme zahtev za izvoz pod povlašćenim uslovima bio prepolovljen, na oko 5.000 vozila. Inače, organizator rusko-srpskog privrednog sajma je AD Zarubež - Ekspo" pod patronatom Trgovinskoindustrijske komore Ruske Federacije i Privredne komore Srbije, a cilj je jačanje trgovinskih odnosa dve zemlje i predstavljanje firmi koje u direktnim B2B susretima mogu tokom trodnevnog trajanja sajma, da ugovaraju nove poslove. Na izložbi je prisutan veliki broj ruskih i srpskih kompanija, posebno predstavnika malih i srednjih preduzeća iz svih privrednih delatnosti. - Ovo je jedinstven sajam u kome privrednici Rusije i Srbije nastupaju jedni prema drugima, pri čemu je to multigranski skup koji u oba smera omogućava firmama da se predstave svojim uslugama i programima - kaže za Danas Mihail Akopov, jedan od organizatora manifestacije. On dodaje da je koincidencija to što su pre nekoliko dana u Beogradu boravili predstavnici desetak velikih trgovinskih lanaca iz Moskovske oblasti, koji traže dobavljače među srpskim proizvođačima uglavnom hrane, ali naglašava da i na Expo Rusija - Srbija trgovci mogu da pronađu nove partnere. Zaposleni odbijaju predloge poslovodstva Beograd - Zaposlenima u Minel kotlogradnji koji protestuju ponuđen je predlog rešenja za isplatu zaostalih zarada, međutim oni odbijaju da ga prihvate i počnu pregovore sa poslovodstvom preko reprezentativnih sindikata koji deluju u preduzeću. Blokadu koja je ušla već u drugu sedmicu, potrebno je hitno prekinuti jer ona ozbiljno preti da ugrozi već i onako tešku finansijsku situaciju u Minel kotlogradnji koja može dovesti i do stečaja preduzeća - kaže za Danas Ivan Nedeljković, generalni direktor Minel kotlogradnje, firme u kojoj deo zaposlenih protestuje od 7. marta zbog neisplaćenih zarada i neizdavanja platnih lista. On dodaje da je kao poslodavac od samog početka protesta pozivao na razgovor predstavnike reprezentativnih sindikata u preduzeću koji imaju pravo da organizuju obustavu rada uz prethodnu najavu. - Predstavnici sindikata odbijaju da prihvate razgovor i tvrde da protest nisu oni organizovali, već spontano zaposleni. Kako ovaj protest koji organizuje deo zaposlenih u Minel kotlogradnji sindikat nije najavio, on je u suprotnosti sa odredbama Zakona o štrajku, odnosno nelegalan je. Takođe, onemogućavanje ulaska u
zgradu preduzeća i onemogućavanje normalnog rada generalnom direktoru predstavlja grubo kršenje radne discipline - navodi Nedeljković. Prema njegovim rečima, blokada rada može dovesti do gubitka već ugovorenih poslova i predstavlja potencijalni problem u trenutnim procesima pregovaranja. Naime, u toku su razgovori sa firmama EP Oprema, Micubiši Hitači i Goša Fom u vezi dobijanja novih poslova ključnih za normalizaciju poslovanja Minel kotlogradnje i izmirenje zaostalih obaveza prema svim zaposlenima u preduzeću, čija većina ne učestvuje u protestu. - U potpunosti shvatajući tešku situaciju zaposlenih, koji dele sudbinu Minel kotlogradnje, počev od prvog, kao i svakog narednog dana protesta, predstavnici Izvršnog odbora su pristupili razgovorima sa zaposlenima koji vrše blokadu u cilju pronalaženja izlaza iz ove nezavidne situacije kako po zaposlene, tako i za firmu. Drugog dana protesta, u utorak, 8. marta, predložio sam da reprezentativni sindikati poslovodstvu pismeno dostave svoj predlog rešenja nastale situacije, uz sugestiju da ono mora biti u cilju daljeg održanja i rada Minel kotlogradnje. U sredu, 9. marta, predočen je usmeni odgovor zaposlenih koji protestuju, bez zvaničnog pismenog stava sva tri reprezentativna sindikata, potpuno neprihvatljiv po poslodavca. U zahtevu se traži momentalna podela platnih lista. Naime, na taj način se ne uzima u obzir opcija da se postigne dogovor koji omogućava nastavak poslovanja Minel kotlogradnje, već naprotiv, može dovesti do stečaja i time direktno ugroziti sudbinu i većine zaposlenih koji ne protestuju - kaže Nedeljković. On objašnjava da je zaposlenima u protestu predloženo da se u roku od osam dana, počev od utorka 15. marta, vrate na posao, prekinu protest i u potpunosti normalizuje rad Minel kotlogradnje. Odmah po povratku na posao, bili bi nastavljeni svi tekući poslovi za koje postoje uslovi da se završe, kaže naš sagovornik. - U predlogu se poslodavac obavezuje da nakon povratka zaposlenih u protestu na posao, uplati deo zarade u iznosu od 18.400 dinara. Takođe, obavezuje se da odmah izvrši izdavanje platnih lista za tri obračunata meseca jul, avgust, septembar, da se preostale poentaže završe i izvrši obračun zarada i izdaju liste za prispele a neisplaćene zarade do kraja ove radne nedelje. Liste bi se položile kod javnog beležnika sa rokom čuvanja od mesec dana od dana izdavanja prvih lista. Nakon tog roka bi bile na raspolaganju zaposlenima. Poslodavac se obavezuje i da izvrši uplatu jedne cele zarade nakon potpisivanja ugovora sa EP Opremom i prenosa avansa. Poslodavac ne odustaje i ponavlja predlog za posredovanje Agencije za mirno rešavanje radnih sporova u pregovorima oko načina isplate preostalih zarada - ističe Nedeljković dodajući da je ponuđeno i da se najmanje jednom sedmično održavaju sastanci predstavnika reprezentativnih sindikata i rukovodstva Minel kotlogradnje u cilju informisanja o sprovođenju svih tačaka dogovora. O novim poslovima se još pregovara - Minel kotlogradnja je od aprila prošle godine u procesu UPPR-a. U drugoj polovini 2015, zbog izrazitog nedostatka posla, došlo je do značajnog kašnjenja u isplati zarada. U čitavom tom periodu nije bilo otpuštanja radnika, upravo da bi se sačuvalo jezgro zaposlenih za realizaciju poslova koji su bili u planu da se ugovore u poslednjem kvartalu. Kako do ugovaranja poslova još nije došlo, jer su ponude u opciji i o njima se pregovara, poslodavac je u pismu upućenom reprezentativnim sindikatima predložio da se napravi dogovor o normalizaciji poslovanja - naglašava generalni direktor Ivan Nedeljković. Prodaja "srpskog fiće" pala za trećinu Beograd - - Prodaja modela fijat 500L pala je tokom prošle godine za 30-ak procenata, pokazuju podaci o izvozu putničkih automobila Republičkog zavoda za statistiku. To je, posle početnog "punjenja tržišta", druga godina zaredom da pada prodaja modela koji se proizvodi u Kragujevcu, pošto je 2014. izvoz bio desetak procenata manji nego 2013. godine. Kako pokazuje statistika, iz Srbije je prošle godine izvezeno automobila u vrednosti od 1,3 milijarde dolara, dok su godinu dana ranije u inostranstvo plasirana kola vredna 1,78 milijardi. Još jednu godinu pre toga, 2013. izvoz iz Srbije izneo je cele 1,94 milijarde, što je ujedno i maksimalna dostignuta vrednost. Fijat je
proizvodnju u Srbiji počeo u jesen 2012. godine, kada je odmah zabeležen ogroman skok u izvozu putničkih vozila od 672 procenta u poređenju sa 2011. godinom. Podaci o broju izvezenih putničkih vozila se mogu uzeti kao približna mera Fijatovog izvoza iz Srbije, jer je model 500L jedini koji se proizvodi u našoj zemlji. Pre početka proizvodnje "srpskog fiće", naš izvoz automobila je bio na nivou od samo četiri procenta izvoza iz 2015, tako da je tih nekoliko procenata "margina greške" u ovoj računici. Zavod za statistiku ne daje podatke konkretno za model 500L, a ni Fijat nije objavio precizne podatke o prodaji. Ako bismo sabrali cifre o izvozu putničkih automobila od 2012. do 2015. godine i pritom pretpostavili da je izvoz automobila koji nisu 500L ostao na istom nivou na kojem je bio i 2011, dobili bismo podatak da je Fijat za sve vreme rada u Kragujevcu izvezao automobile u vrednosti od približno 5,2 milijarde dolara. Za zemlju poput Srbije, to je svakako impresivna brojka, ali treba imati u vidu da se tu radi o bruto izvozu. Da bismo dobili pravu sliku o tome koliko je Fijat doprineo srpskom izvozu, trebalo bi od ove brojke oduzeti Fijatov uvoz. A Fijat ne uvozi malo. Statistika tako ukazuje da grubo računajući, oko 70 odsto vrednosti kragujevačkog fiće dolazi iz uvoza, a da samo 30-ak procenata potiče iz Srbije. Naime, kada se posmatra grafik kretanja uvoza auto delova u Srbiju, vidi se da jasno prati putanju izvoza gotovih automobila. U svakoj od poslednje tri godine, koliko traje stabilna proizvodnja modela 500L, uvoz auto-delova je bio na nivou od oko 80 odsto vrednosti izvoza automobila iz Srbije. To ipak ne znači da Fijat uvozi čak 80 odsto vrednosti vozila, jer se deo auto-delova uvozi i za redovne potrebe popravki i servisiranja vozila koja se koriste na srpskim putevima. Budući da nema razdvojene statistike uvoza za potrebe Fijata i za ostale namene, najbolji pokazatelj je nivo uvoza autodelova iz vremena pre nego što je italijanski proizvođač došao u Kragujevac i počeo da se priprema za buduću proizvodnju. Ugovor sa Fijatom je potpisan u drugoj polovini 2008. godine, kada je u Srbiju uvezeno autodelova u vrednosti od 131 milion dolara. Prošle godine je uvezeno više od milijarde. Dakle, kada se od 80-85 procenata, koliko iznosi ukupan uvoz autodelova u Srbiju u odnosu na izvoz putničkih vozila, oduzme 10-15 procenata, koliko "otpada" na "nefijatski" uvoz, dobija se okvirna cifra od oko 70 odsto učešća uvoznih delova u ukupnoj ceni svakog izvezenog fijata 500L. Prema tome, ako je ukupni bruto izvoz fijata 500L bio oko 5,2 milijarde dolara, neto izvoz, to jest "pravi" izvoz bio je oko 1,6 milijardi dolara, za sve vreme proizvodnje ovog modela. Budući da preciznijih podataka iz same fabrike ili iz Vlade Srbije još nema, ovo je do sada najpribližniji pokazatelj i prodaje i realnog dela vrednosti fijata 500L koji nastane u Srbiji. Francusko-srpska privredna komora potpisala sporazum o saradnji sa agencijom "Business France" - Cilj promocija srpskog tržišta Francusko-srpska privredna komora potpisala je sporazum o saradnji sa agencijom "Business France", državnom francuskom agencijom za promociju izvoza, saopšteno je na sajtu ove institucije. Agencija "Business France" je pod ingerencijom francuskih Ministarstava spoljnih poslova i ekonomije, a ima filijale u zemljama širom sveta, u kojima posluje u okviru lokalnih francuskih ambasada. Sporazum sa Francusko-srpskom privrednom komorom definiše saradnju u promociji srpskog tržišta i pružanju podrške preduzećima iz Francuske koja su zainteresovana za poslovanje u Srbiji, ali i u regionu.
Sporazume su potpisali Pjer Linjo (Pierre Lignot), direktor "Business France" za Balkan i Sanja Ivanić, generalna direktorka Francusko-srpske privredne komore. Potpisivanje ovog sporazuma svojim prisustvom su podržali ambasadorka Francuske Kristin Moro i članovi upravnog odbora Komore. Dom zdravlja Leskovac dobio novi aparat za službu radiologije - Donacija kompanije "Yura" vredna 3,6 miliona dinara Kompanija "Yura" donirala je Službi za radiološku dijagnostiku Doma zdravlja Leskovac, savremeni kolor dopler ultrazvučni aparat, u vrednosti od 3, 6 miliona dinara. U prošloj godini "Yura" je Opštoj bolnici Leskovac donirala kolor dopler aparat za Službu ginekologije u ukupnoj vrednosti od 3 miliona dinara, a 2014. skoro 500 dušeka i jastuka i oko 1.000 posteljina u ukupnoj vrednosti od 2,8 miliona dinara. Grad Leskovac je, kada je reč o Domu zdravlja, u 2015. godini adaptirao i rekonstruisao veliki broj zdravstvenih ambulanti u svim krajevima grada. U ovu svrhu uloženo je oko 19,2 miliona dinara. Upravljanje autobuskom stanicom u Bloku 42 Grad Beograd je objavio neobavezujući javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za izgradnju i upravljanje autobuskom stanicom u Bloku 42. Polazeći od rezultata konkursa za izradu urbanističkoarhitekstonskog rešenja autobuske i železničke stanice Novi Beograd i pobedničkog rešenja Proaspekt, Grad Beograd bi sa potencijalnim partnerom zajednički izgradio autobusku stanicu u Bloku 42 i poverio je na upravljanje potencijalnom partneru. Osim terminala potencijalni partner bi upravljao i pratećim komercijalnim staničnim sadržajima (parking, poslovni prostor).
Pored toga, potencijalni partner može predložiti i drugu lokaciju za izgradnju autobuske stanice u drugom delu grada, koju bi izgradio i kojom bi upravljao zajedno sa stanicom u Bloku 42. Rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti je 30. april. Sertić najavio 10.000 novih radnih mesta u autoindustriji Na Beogradskom sajmu danas je ministar privrede Željko Sertić otvorio Sajam automobila "DDOR BG Car Show" i Međunarodni sajam motocikala "Motopassion" na kojima se predstavlja više od 300 izlagača iz 20 zemalja. Sertić je rekao da je na osnovu potpisanih ugovoru obezbeđeno da u naredne dve godine bude otvoreno 10.000 novih radnih mesta u autoindustriji. On je istakao da će Vlada Srbije nastaviti da podržava otvaranje novih radnih mesta u toj industriji jer se tu "sreću nove tehnologije i sve što je produktivno". Po njegovim rečima, prošle godine je prvi put od 2008. zabeležen rast prodaje novih automobila, precizirajući da je prodato više do 20.000 vozila, što govori o oporavku tržišta autoindustrije u Srbiji, ali i celom svetu. "To pokazuje da sve reforme koje sprovodi vlada daju rezultate, jer se ljudi odlučuju da uđu u nove investicije", rekao je Sertić. Podsetio da je Fijat iz fabrike u Kragujevcu prošle godine izvezao automobile u vrednosti 1,2 milijarde evra, a da je izvoz kompanije Tigar tajers bio 300 miliona evra, što govori o potencijalima autoindustrije. Rešenost da se uvede red u poljoprivredno zemljište Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede čvrsto su rešeni da uvedu red u izdavanje poljoprivrednog zemljišta, saopštilo je ministarstvo. "Povodom netačnih informacija datih od strane pokrajinskih i lokalnih zvaničnika, želimo da obavestimo poljoprivrednike, ali i širu javnost da su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine čvrsto rešeni da uvedu red u izdavanje poljoprivrednog zemljišta", piše u saopštenju. Kako se navodi, u tom cilju nedavno su usvojene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje jasno određuju kazne, kako prema uzurpatorima, tako i prema opštinama koje neodgovorno upravljaju državnom imovinom. "Brojne lokalne samouprave su višegodišnjim kršenjem zakonskih obaveza i nedonošenjem godišnjeg programa za korišćenje poljoprivrednog zemljišta dovele do toga da poljoprivrednici ostanu bez zemlje, a da različiti lokalni tajkuni i njihovi saradnici bespravno koriste hiljade hektara", napomenulo je ministarstvo. Tako je primera radi, samo prošle godine, više od 30.000 hektara državnog zemljišta ostalo neizdato samo u četiri opštine u Vojvodini. Time je, kako se ističe, naneta nepopravljiva šteta poljoprivrednicima i budžetu Republike, Pokrajine i lokalnih samouprava.
"Napominjemo da je doneti Zaključak isključivo prelazno rešenje i da će od agroekonomske 2016/2017 godine početi da se primenjuje novi Zakon koji će staviti tačku na decenijske zloupotrebe državnog zemljišta i nanošenje enormne štete u republičkom, pokrajinskom i lokalnim budžetima", ukazuje se u saopštenju. Ministarstvo zato još jednom apeluje na lokalne samouprave da poštuju zakonske obaveze i da svoje godišnje programe korišćenja zemljišta donesu u zakonom propisanom roku do 31. marta i time omoguće poljoprivrednicima sa svoje teritorije da ravnopravno učestvuju u nadmetanju i legalno koriste državno zemljište. Stav: Jadne investicije 2 NOVI SAD, BEOGRAD - Premijer Vučić je obećao da će Koridor 10 "u celini i celosti", kako je govorio čuveni beogradski marginalac Žika Obretković, biti završen do marta 2017, a Koridor 11 do kraja iste godine. Šipak, što bi rekao, tj. nacrtao Dušan Petričić. Analiza koju je nedavno objavio Fiskalni savet (FS) pokazuje da od toga nema ništa. Prošle godine, baš u ovo vreme, nakon teksta posvećenog kopaoničkom Biznis forumu, "Poruke srpskog Davosa", usledio je tekst pod nazivom "Jadne investicije". Ispada, evo, da to uopšte nije bilo slučajno, pošto se i ove godine nameće isti tematski redosled. Zbilja, ako je glavni zadatak nacionalne ekonomije razvoj, onda se kao ključno postavlja pitanje kako (nacionalna) država tome doprinosi. U dvostrukom smislu: s jedne strane, stvarajući poslovni ambijent, a sa druge sopstvenom poslovnom aktivnošću, tj. (javnim) ulaganjima u velike, tzv. kapitalne projekte. U stvari, i drugo se na kraju svede na prvo, jer je dobra infrastruktura bitan deo poslovnog ambijenta iako veliki građevinski radovi imaju i svoj autonomni uticaj na privredu. Srbija je, međutim, u tom pogledu daleko ispod potreba i daleko iza lidera regiona. U stvari, ako pogledamo malo dalje u prošlost, pre (izbijanja svetske ekonomske krize) 2008. godine javne investicije u Srbiji dostizale su 4-5 odsto bruto domaćeg proizvoda što je bilo prilično OK. To se, naime, smatra nivoom koji odgovara potrebama zemlje našeg stepena razvijenosti, jer pruža dobru osnovu za dugoročno održiv privredni rast. Takođe, bilo je to sasvim u skladu sa prosekom zemalja centralne i istočne Evrope (CIE). Nakon toga, međutim, dolazi do velikog pada javnih investicija: sa 4,8 odsto BDP-a 2007. na svega 2,2 odsto 2012. godine. Godišnji prosek Srbije za celo to razdoblje bio je oko 3,5 odsto, dok su u isto vreme zemlje CIE ostvarivale prosek od 4-5 odsto. Nakon 2012. dolazi do porasta investicija, ali su one i prošle godine bile izuzetno niske svega 2,9 odsto BDP-a.
Ako je neko pomislio da uzrok ovom padu leži u nedostatku para, ljuto se vara. Srbija je od raznih međunarodnih finansijskih institucija dobila kredite od oko pet milijardi evra, od kojih još uvek nije iskoristila više od polovine, tj. tačno 2,7 milijardi evra. Novca, dakle, ima. Zanimljivo je, međutim, da uprkos i očiglednim potrebama i raspoloživim sredstvima, Vlada Srbije u svojim planovima 2016-2018. uopšte nije predvidela povećanje javnih investicija. One se i dalje kreću oko tri odsto BDP-a. A još je zanimljivije da ovi investicioni planovi odudaraju od građevinskih, tj. od rokova za završetak najvećih projekata. Recimo, da bi koridori 10 i 11 bili završeni u gore pomenutim rokovima neophodno je ove godine u njih uložiti oko 700 miliona evra. To je, međutim, tačno duplo više nego što je budžetom planirano da se utroši. Iz čega nije teško zaključiti da su planovi sasvim nerealno postavljeni i da neće biti ispunjeni. Što dalje znači da i prošlogodišnji zaključak o jadnim javnim investicijama ostaje da važi. Do daljnjeg. LJUDI, PA GDE OVO IMA: Na svakih 27 radnika u Srbiji po jedan direktor! Naša država ima čime da se diči jer joj privredu, punu propalih privatizovanih preduzeća, kroji čak 94.771 funkcioner BEOGRAD - Na svakih 27 radnika u Srbiji, a na svakih šest u srpskoj industriji, dolazi jedan direktor ili funkcioner jer ih je na kraju prošle godine bio ukupno 94.771, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kad se ovome doda podatak da u industriji radi svega 651.508 ljudi, dok sektor usluga zapošljava 1,4 miliona građana, kao i da u Srbiji ima 556.119 nezaposlenih, dobija se prava slika tržišta rada i stanja u srpskoj privredi. Ekonomista Milan Kovačević ističe da je tačno da u Srbiji ima malo proizvodnih radnika, ali veruje da u privatnim kompanijama nema viška funkcionera, za razliku od javnih preduzeća i državne uprave. Pljušte titule - Pretenciozno je dirati u unutrašnju organizaciju kompanija jer je možda na gradilištu dovoljan jedan dobar šef na pet tapetara. Ima firmi koje su svim radnicima dodelile neku titulu da bi se bolje dojmili mušterijama, pa svaki trgovački putnik postaje direktor prodaje. S druge strane, u državnim službama imamo preveliki broj nepotrebno zaposlenih, gde na tri radnika dolazi jedan rukovodilac. Morali bismo se više
industrijalizovati ako želimo da imamo manji deficit u trgovinskoj razmeni zato što mnogo više uvozimo nego što izvozimo - kaže Kovačević. On dodaje da u razvijenim ekonomijama sektor usluga više učestvuje u zaposlenosti nego u nerazvijenim, ali da bi u Srbiji trebalo više ljudi da se zaposli u industriji. - Koliko god bude rasla industrija, brže će rasti i usluge - ističe Kovačević. Da je do potpune deindustrijalizacije zemlje došlo tokom loše privatizacije državnih preduzeća, smatra i Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja. On ističe da se to pod hitno mora promeniti ako Srbija želi da smanji trgovinski deficit, s obzirom na to da bez industrije nema ni proizvodnje ni izvoza. Uništena proizvodnja - Rasprodaja industrijskih giganata nazoviprivrednicima, koji su ih kupovali radi preprodaje njihove imovine ili placeva bez namere da u njima održe proizvodnju, dovelo je do njihove potpune devastacije. To je sve pratila loša investiciona klima sa prevelikom administracijom, što je otežavalo dolazak novih investitora - kaže Đogović i dodaje da postoje veliki kapaciteti u energetici, prerađivačkoj, prehrambenoj, tekstilnoj industriji i industriji auto-delova, koji mogu dati efekte jer postoji obučena radna snaga.
Kritične oblasti: Prehrambena i industrija motornih vozila U januaru mesecu zabeležen je porast industrijske proizvodnje i prometa u trgovini na malo, a ekonomisti kao kritične oblasti u Srbiji označavaju prehrambenu industriju, proizvodnju osnovnih metala i proizvodnju motornih vozila. BEOGRAD - U januaru mesecu zabeležen je porast industrijske proizvodnje i prometa u trgovini na malo, a ekonomisti kao kritične oblasti u Srbiji označavaju prehrambenu industriju, proizvodnju osnovnih metala i proizvodnju motornih vozila. Na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) ekonomista Stojan Stamenković rekao je da je ukupna industrijska proizvodnja u januaru bila za 8,3 odsto veća, međugodišnje posmatrano, a na to je najveći uticaj imao porast proizvodnje energije i rudarstvo. Prerađivačka industrija je u januaru takođe zabeležila međugodišnji rast proizvodnje. On je iznosio 2,1 odsto i veći je nego u decembru 2015. godine. Prehrambene industrija se do septembra 2015. odlikovala stabilnim rastom proizvodnje da bi u septembru došlo do loma, odnosno oštrog pada u međugodišnjem poređenju. Druga kritična oblast je proizvodnja osnovnih metala, rekao je Stamenković ističući da se što se smederevske Železare još čeka program najavljenog kineskog kupca, a da je u međuvremenu obim proizvodnje u obasti osnovnih metala ponovo redukovan. Ostaje da vidimo šta će biti, rekao je Stamenković i dodao da je trend iz rastućeg preveden u opadajući smer počev od septembra 2015. godine. Treća kričitna oblast je proizvodnja motornih vozila, odnosno Fijat iz Kragujevca, rekao je jedan od urednika MAT-a. Stamenković je dodao da proizvodnja Fijata ne može ostati na nivou iz 2013, da ne može ostati na proizvodnji jednog modela i da je toj fabrici potreban novi model. "Već godinu dana pričamo o tome da se ne može proizvodnja održati samo na jednom modelu", rekao je Stamenković. On je naveo i da nas ne bi trebalo "zavarati to što se najavljuje izvoz vozila u Rusiju". Kako je kazao, to je "jednokratno rešenje", a pitanje je i kakav će tačno biti ugovor. Vrednost spoljnotrgovinske razmene u januaru je takođe u porastu, a realan rast investicija u 2015. iznosio je osam odsto, kako su ekonomisti i procenjivali, navodi se u novom broju MAT-a. Problem je, navode, što se januarski podaci teško uklapaju u kratkoročne tendencije.
Referentna kamatna stopa ostaje 4,25 odsto Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je referentnu kamatnu stopu zadržao na postojećem nivou od 4,25 odsto, saopštila je NBS. Ocenjeno je da su stvoreni uslovi da inflacija od sredine godine započne umeren rast i da se vrati u granice cilja krajem ove ili početkom sledeće godine, zbog čega NBS zadržati opreznu monetarnu politiku. "Kretanja u medjunarodnom okruženju u ovom trenutku karakterišu nepovoljniji izgledi za globalni rast, a samim tim i za brzinu oporavka zone evra, našeg najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera. Neizvesnosti doprinosi i kretanje cene nafte i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu, prisutni geopolitički rizici, kao i divergentne monetarne politike vodećih centralnih banaka", navodi se u saopštenju NBS. Dodaje se da bi se usporavanje globalne ekonomije uz normalizaciju monetarne politike Američkih federalnih rezervi moglo odraziti opreznost investitora, a time i na tokove kapitala prema zemljama u usponu, pa i Srbiji. Po proceni Izvršnog odbora NBS, smanjenju eksternih rizika trebalo bi da doprinese dodatno ublažavanje monetarne politike Evropske centralne banke iz marta ove godine. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se odlućivati o referentnoj kamatnoj stopi biće 7. aprila.