273 Milica Pileti} PALINDROM Beograd, Podgorica, 07/08

273 Milica Pileti} PALINDROM Beograd, Podgorica, 07/08

274 Milica Pileti} MILICA PILETI], dramski pisac i scenarista, ro- ena 31. oktobra 1971. godine u Beogradu, gde je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti (odsek Dramaturgija). Po- ~etkom devedesetih i u vreme studija radila je kao novinar i voditeq autorskih emisija na Radio Politici. Od 1999. godine `ivi u Podgorici, a od 2007. godine saradnik je u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetiwu, na Odseku Dramaturgija, Klasa prof. Stevana Koprivice. Ve- }ina wenih pozori{nih tekstova izvedena je na scenama u Srbiji i Crnoj Gori. Wen prvi dramski tekst Sledovawe, (prvi dramski tekst o AIDS -u SFRJ), izveden je u Beogradu, 1992. godine u re`iji Nenada Puri}a. Slede: Strava u ku}i Milutinovoj, re`ija: Nenad Puri}, Beograd, 1993. Opet pakujemo majmune, re`ija: Nenad Stoimenovi}, Dadov, Beograd, 1997; Pad na betl, re`ija: Maja Milatovi}, Crnogorsko narodno pozori{te, Podgorica, 2000; Vladimir i Kosara, re`ija: Sa{o Milenkovski, Gradsko pozori{te, Podgorica 2005; Tom Sojer i avoqa posla, re`ija: Nikola Vuk~evi}, Gradsko pozori{te Podgorica 2007; Potpisuje autorsku dramatizaciju teksta Instant seksualno vaspitawe, \or e Milosavqevi}, re`ija: Nikola Vuk~evi}, Gradsko pozori{te, Podgorica, 2009; Dramaturg ^arobni kamen, dramatizacija i re`ija: Davor Dragojevi}, Lutkarska scena, Gradsko pozori{te, Podgorica, 2008; Po wenom scenariju

Palindrom 275 snimqen je igrani film Opet pakujemo majmune, u re`iji Marije Perovi}, RTCG, 2004; Autor je i scenarista 30 epizoda mini igranog tv serijala Ni{ta li~no RT ATLAS, 2007; Kao copywriter Agencije Mapa, potpisuje scenarije na desetine reklamnih spotova, namenskih filmova, kampawa. Za TV drame Opet pakujemo majmune i Pad na betl, na konkursu RTCG, 2000. godine, osvojila je II i III nagradu. Na konkursu Ministarstva kulture Crne Gore za filmski scenario Opet pakujemo majmune, 2002. osvojila je II nagradu. Drama Vladimir i Kosara objavqena je u kwizi Dramske praizvedbe Gradskog pozori{ta 1996-2006, Edicija Jubilej, Podgorica, 2007; Palindrom je wena druga objavqena drama. Na XXIX konkursu Udru`ewa dramskih pisaca Srbije 2008. godine, pod nazivom Karneval u{la je u naju`i izbor i predlo`ena je za objavqivawe.

276 Milica Pileti} Milica PILETI] PALINDROM Znam da ja nisam u svemu samo ~ovek. I sad sam upotrebqen tek uz put. Nevoqa je u tome {to ne znam kako da prepoznam gde sam ude{en tako neverovatno nesre}no da upetqavam sebe u pretakawe ve~nosti u ve~nost i svemu pristajem da sam posuda, da sam ram koji obmawuju da je ikona, da sam ikona koju varaju da je boja, da sam boja kojoj predskazuju da je smisao, i da sam smisao koji, na kraju, ne zna se {ta je. Da li ste odgonetnuli to vol{ebno, to slo`eno, {to nazivamo u sebi: prepoznavawe poznatog? Ako te uprqa blato i otruje gor~ina oni to sigurno ~ine iz wima ~asnih pobuda. Moralni zakon vode je da udavi. A vatre da sagori sve {to joj je u zagrqaju. Blatu je umetnost da blati. Gor~ini da je `e{}a. Oni u tome vide ~istotu dobrih obi~aja. Sve ima svoj stvarala~ki sjaj i krepost. Sve ima etiku sopstvene prirode. Tvoje je s kim si, kud prolazi{ i {ta guta{. I zato, sve {to ti je strano posmatraj blagonaklono. Jer i tvoje je rasu ivawe, Jer i tvoje je delawe za nekog nasiqe i bol. (Savr{enstvo vatre, Miroslav Anti})

Palindrom 277 * PALINDROM* I Mrtvi Beograd, Bojanova soba, februar 2009. MILO[, 38 godina BRANKICA, 36 godina PSIHO, Bosanac, 40 godina DARA, 60 godina II Slika je kriva i visi naopako Beograd, Stan Katarine S. decembar 2008. VLADA, 39 godina KATARINA, 37 godina DARA, 59 godina III Od Moskve do Londona... Beograd, Milo{ev stan, jun 2005. MILO[, 35 godina NENAD, 35 godina IV Psiho Beograd, Veterinarska ordinacija, maj 1999. PSIHO, 30 godina BRANKICA, 27 godina V Ajmo, ajde... Beograd, Milo{ev stan, 24. decembar 1996. NENAD, 26 godina BRANKA, 24 godina BOJAN, 26 godina MILO[, 26 godina Srbija ju~e, danas (i malo sutra) u 5 pri~a * palindrom dolazi iz gr~kog jezika: palin (natrag) + dromos (put) ono {to te~e unatrag ; Re~i, re~enice, fraze koje se isto ~itaju i s po~etka i s kraja, npr: oko, kapak, Ana voli Milovana, Idu qudi, Umiru u Rimu... palindromija (med) povratak iste bolesti.

278 Milica Pileti} Mrtvi Majkama u crnom, bez obzira na kojoj strani su bili wihovi sinovi. PRI^A I Mrtvi Beograd, februar 2009. Soba pokojnog Bojana Jawi}a. Wegova fotografija sa crnim florom na stolu. U stranu sklowen stalak za infuziju. Krevet, foteqa, razli~ite stolice. Da}a. Bojanova majka Dara u crnini ulazi u sobu. Polako zatvara vrata. Podigne jedinu stolicu, ali je spusti jer ugleda fotografiju na stolu koju ~vrsto privije na grudi. Ostane tako neko vreme. Zaboravi na stolicu i iza e iz sobe. Nekoliko trenutaka pro e. Ulazi Milo{ uzme dve stolice. Zastane kod fotografije. Kakva zima danas, matori! Ulazi u kosti, a sneg nikako da padne... Do{ o ti stric i neka rodbina... Kad umre{ svi `ivi ti do u. E, Boki, sa}u ja, (Krene prema vratima, pa se okrene) samo ove stolice... Milo{ iza e i iznese dve stolice koje su stajale uz zid. Nekoliko trenutaka pro e. U sobu ulazi Brankica. Nosi poslu`avnik na kome je dvadesetak praznih ~a{ica. Spu{ta ga na sto. Puni ih pi}em iz fla{e bez etikete koja je na stolu. Popije. Vrati ~a{icu na poslu`avnik i ponovo je napuni. Duboko uzdahne. Pogleda u fotografiju. Ulazi Psiho. PSIHO: Daj da ti pomognem? BRANKICA: Evo, sipala sam. PSIHO: Ajde, sjedi. Ja }u to... (Uzme poslu`avnik od we) BRANKICA: Hvala ti... PSIHO: Na ~emu? Ne zezaj! BRANKICA: [to si do{ao. PSIHO: Pa, hvala {to si mi javila. BRANKICA: Rek o si jednom da prvo pogleda{ ~ituqe... PSIHO:... i ti ba{ to zapamtila? BRANKICA: Dobro si? PSIHO: Ti? I daqe na fakultetu?

Palindrom 279 BRANKICA: (Potvr uje glavom) Nisi odgovarao na moje poruke... Nisi se javqao... PSIHO: [ta i da jesam? BRANKICA: Ne znam, mo`da... Mo`da smo mogli nekad da popijemo kafu... PSIHO: I? BRANKICA: Ne znam... Odemo na Kalemegdan, gledamo medvede odozgo kao za vreme bombardovawa... (Smeh) BRANKICA I PSIHO: Je l se se}... PSIHO: Aj ti? BRANKICA: Je l se se}a{ onih stepenica... PSIHO: Nikad ih ne}u zaboraviti... Tri es {es bje{e? Jo{ si brojala naglas. Samo imala si bar deset kila mawe. BRANKICA: I deset godina mawe! PSIHO: Ali lijepo ti stoje. BRANKICA: Kilogrami ili godine? PSIHO: I jedno i drugo. (Smeh) BRANKICA: Sru{ili su ih... Milo{ u e i vratima udari Psiha koji dr`i poslu`avnik sa rakijom. PSIHO: (Zadr`i poslu`avnik da se ne prospe pi}e) Dobro je! Dobro je! Ma de je dobro, brate! (Uzme jednu ~a{icu sa poslu`avnika i sedne) [ta je dobro!? (Pali cigaretu) Na Brankicin znak Psiho iza e. BRANKICA: U ovoj sobi se nije pu{ilo! E, profesorka, nemoj danas da mi sere{! I nemoj ovde! (Ustane. Sedne) Jer ovde su bile najboqe sedeqke u Beogradu. Pu{ila se najboqa trava. A ti nisi tela da se dru`i{... Jebi ga, imala si da u~i{!

280 Milica Pileti} BRANKICA: E, u redu je! [ta je u redu? Ni{ta nije u redu! Dara ulazi. Nosi tacnu s vanilicama. Milo{ gasi cigaretu. DARA: Deco, jeste uzeli vanilica? (Milo{u) Ajde uzmi, sine! (Milo{ uzme, ali je zadr`i u ruci. Brankici) Uzmi du{o! [to je moj Bojan voleo vanilice! (Spusti tawir na sto. Uzme bocu vina, ali se opet zaboravi i sedne) Sveti Nikola. Bo`i}. Uskrs. [ta }emo, Boki, od kola~a?, Ma kevo, udri vanilica, samo udri! (Zapla~e) BRANKICA: Teta Daro, ja }u da odnesem vino! (Uzme joj bocu iz ruku) Brankica iza e. Milo{ ustane i pri e Dari. Uzme je za ruku. Boqe mu je ovako. Namu~io se, vi ste se namu~ili... DARA: (Odmahuje glavom) Ni{ta meni nije bilo te{ko. Ni{ta... Znam, teta Daro... Dvanaest godina... DARA: Ja sam sve molila Boga da mene uzme, a da wemu da da `ivi. Al nije hteo. Nema s wim poga awa, sine. Je l ti veruje{? Prob o sam, al ne ide mi. DARA: Ima Boga, sine, jo{ kako! Kad smo ~ekali za operaciju, devedeset devete, doktor je rek o pet iqada maraka za bubreg, plus petsto samo da ga stavi na spisak. Ja nisam, sine, imala taj novac. Odakle? Odem u crkvu, zapalim sve}u i zna{ {ta ka`em? Ako mi sad ne pomogne{, crkla ako ti vi{e u em ovde! Tako sam rekla! Odem ku}i, sve prevrnem, zovem sestru, brata, oni skupe koliko su imali. I opet jedva hiqadu i osamsto. Al nije pro{lo sedam dana, a Bojan dobi tri i po iqade na kladionici. On koji se nikad nije kladio u `ivotu! Ozbiqno? Na kladionici? DARA: Da! Pa ti nisi znao? Svratila jedan dan Brankica sa ovim wenim Bosancem, mnogo je simpati~an, i oni ga nagovori{e. Ba{ su tu popuwavali tiket! Brankica?

Palindrom 281 DARA: Jeste, tvoja sestra... (Pokazuje prstom na gore) On je poslao! Produ`io mu `ivot za deset godina! Toliko mu je dao i hvala mu. Ulazi Psiho i prekida ti{inu spu{taju}i na sto poslu`avnik na kome je ostalo jo{ nekoliko ~a{ica sa rakijom. Sedne. DARA: (Ustaje) Moram tamo, deco. (Psihu) Uzmi sine, vanilica. (Iza e) Milo{ ustane i vrati vanilicu na tawir. PSIHO: [to ne pojede{ taj jedan kola~i}? Nisam do{ o na kola~i}e... PSIHO: Stav u yep, al nemoj vra}at! Ne vaqa se. [to? Ako vratim jesam onda ja slede}i? Brankica ulazi. Milo{ uzima ~a{icu, ispije je i spusti na poslu`avnik. Krene ka foteqi, ali se vrati i uzme jo{ jednu. Brankica ga posmatra. Koja ste vi ekipa? [ta me gleda{ tako? Reci vi{e! [to prevr}e{ o~ima! BRANKICA: Ve} si dosta popio. [to? Nije pristojno da se danas popije? BRANKICA: Nije pristojno da se napije! E, boli me ba{ kurac {ta ti misli{! BRANKICA: Jebi se! Zna{ da to ne mogu!? BRANKICA: Onda crkni! PSIHO: Alo! Smawite malo! O, doktore, i ti ima{ mi{qewe, al vi{e mi nisi doktor! PSIHO: Prijateq sam ti! Od kad? PSIHO: Pa zna{ odkad! Ne, ne znam! Je l od kad mi kara{ {vecu? Ili od kad me karate zajedno? BRANKICA: Koja si ti sviwa, Milo{e!

282 Milica Pileti} PSIHO: Pusti ga! Jebete me u mozak! A onda mi ka`ete da idem da se le~im!... Za{to ja nisam znao za pet iqada maraka?! Plus petsto za spisak? A? Koji je, bre, to doktor tra`io pet iqada za bubreg? Da mu petsto majki! Reci mi wegovo ime? BRANKICA: Pa }e{ sad da mu ode{ na gajbu i da mu jebe{ mater!? Je l znao }ale.. BRANKICA: Nije! A za{to? Mogao je to da sredi... BRANKICA: Nije mogao! Zar nije tada bio neko mudo u KBC-u? BRANKICA: Tada je morao da sre uje tebe. Zna{ li uop{te koliko je para iz ku}e po{lo na tvoje le~ewe? A koliko para pre toga na tvoje...! Do kada }e{ to da mi prebacuje{? (Unese joj se u lice) Do? Kad? BRANKICA: Dok! Ne crkne{! I mo`da je ba{ na{ }ale bio u ekipi koja je tra`ila lovu? Psiho ih razdvoji. Dara u e, pri e Brankici i ne`no je pomiluje po obrazu. DARA: Du{o... (Pomiluje i Milo{a) Mnogo vas volim. Dara uzme jo{ jednu bocu sa stola i polako iza e iz sobe. I sad mi jo{ recite da ima Boga i da je on zavr{io da Bojan dobije na kladionici? Ta~no onoliko koliko mu je falilo za operaciju? Daj, nemoj da me jebete u mozak? PSIHO: Kladionica je bila fol! BRANKICA: Prodala sam sliku! Koju sliku? Nenadovu? Karneval?? BRANKICA: Da! Za tri i po hiqade maraka? BRANKICA: Da! A kome? BRANKICA: Kome? Wemu je sada va`no kome?

Palindrom 283 Pa zanima me ko je za ono sraaaawe... BRANKICA: [ta te boli kurac kome! Sa }e on da mi analizira... Profesorka, mogu u WC? Sere mi se od vas! Fala, profesorka! Milo{ iza e. PSIHO: Brankice, {to se nervira{?! Pusti ga, pro} }e ga! BRANKICA: Ma ne}e ga nikad pro}i! PSIHO: Nervira{ se zbog istih stvari... K o da ga ne zna{! BRANKICA: Da, nerviram se zbog istih stvari! PSIHO: Al brat ti je. BRANKICA: @ao mi je, ali nemam razumevawe za brata od trideset osam godina koji ni{ta ne radi u `ivotu i samo gleda priliku da se napije kao sviwa! Koji vre a... PSIHO: Nisi ni ti `alila! BRANKICA: Ma nosi se i ti! PSIHO: Fala ti! BRANKICA: Molim i drugi put! Nosite se obojica! Brankica odjednom po~iwe da pla~e. Iako `ene to odli~no kontroli{u, ona u ovom ~asu ne mo`e da se savlada... I pla~e. PSIHO: Ej, Brankice... Daj, nemoj... Ne stoji to tebi. (Da mo`e reko bi joj da je voli vi{e nego {to ona mo`e da zamisli) Budalice jedna! BRANKICA: Jesi li se zapitao nekada kako je izgledalo jutro po{to si oti{ao? Kad si uop{te oti{ao? Jesi li samo ~ekao da zaspim? PSIHO: Oti{ao sam ~im je svanulo. BRANKICA: Jebote, mislila sam da stoji{ u nekom redu za cigarete i da }e{ do}i... i ~ekala sam... Tako je pro{ao prvi dan, a onda i svi drugi dani... Grozni dani u kojima sam mrzela sebe i svoju nestrpqivost... Nisi mi ostavio ni{ta, sem hiqadu pitawa. PSIHO: Nisi ti ni{ta bila kriva. BRANKICA: Ma, kao {to vidi{, nastavila sam da `ivim. Ionako odavno ne verujem u hepiendove... PSIHO: Nije to bilo do tebe... BRANKICA: Zar nikada nisi pomislio...

284 Milica Pileti} PSIHO: Pomislio sam, mnogo sam puta pomislio... BRANKICA: La`e{! La`e{! (Uzima kaput) Ne}u re}i javi se, znam da ne}e{... PSIHO: ^ekaj, isprati}u te. BRANKICA: Ne! Ne! Pozdravimo se ovde. Psiho uzima kaput iz wenih ruku. Ona okrene le a, ali ne pru`a ruke. On spusti kaput. Stoje tako nekoliko sekundi. Ona se okrene. Strastan poqubac. Kratak, jer mnogo strasti traje svega nekoliko sekundi. Toliko kratak da bi se ve} sutra ona mogla zapitati da li se dogodio. BRANKICA: (Kona~no uzme kaput iz wegovih ruku, ali ga ne obu~e) Ako... PSIHO: Ako? BRANKICA: (Mora {to pre iz te sobe)... se jo{ nekad vidimo... Bi}e mi drago. Brankica iza e i na vratima se skoro sudari s Milo{em. PSIHO: Brankice... Milo{ zakop~ava {lic. Posrne, ali ga Psiho zadr`i. Pusti je! Neka ide! Nek ide u pizdu materinu! [ta `elim re}i? (Ponudi ga cigaretom) E, ili svi la`u, ili je stvarno niko ne kara. Jebote, je l to mogu}e? Psiho uzme cigaretu. Milo{ mu pripaquje. Sede i pu{e. ]ute. Prave velike pauze u razgovoru povla~e}i duge dimove, lagano ih ispu{taju}i. PSIHO: Nisam obris o ni jednu wenu poruku. Znam ih napamet sve do jedne. I datume kada ih je slala... Pa reci! Odrasli smo qudi! U ~emu je problem? PSIHO: U tome {to smo odrasli! Ti wu voli{, jebote? PSIHO: Volim je. E, a ja je ba{ ne volim! PSIHO: A ja je ba{ volim! Ja ne mogu o~ima da je gledam! Ja bi wu za kosu, pa o zid!

Palindrom 285 PSIHO: PSIHO: PSIHO: PSIHO: PSIHO: PSIHO: PSIHO: PSIHO: PSIHO: PSIHO: PSIHO: PSIHO: Ja bih za wu dao sve! A nemam ni{ta! A jesi ti, brate, popio malo? Nisam. A nisi je ni karao? Nisam. (]ute) Idem na Novi Zeland za mjesec dana. Kewa{!? Ne, idem ozbiqno! Na Novi Zeland? Gde ima vi{e ovaca nego qudi!? Al ima qudi. ^ek o sam dugo papire. Nas iz Bosne provjeravaju. Koj }e{ tamo? Da ~uva{ ovce? [to da ne, i to. Pa zovi Brankicu... da malo poja~ate te qude!? Ona ne zna. Re} }e{ joj ti kad odem. Zna{ mozak mi se raspada na deli}e. Upravo imam de`a vi! To ti je ili neuroza, predepilepti~ni il neki tumor! Pomeri se s mesta! Ima raznih tumora! Pu! Pu! Pu! Stvarno si Psiho! I {to ne ide{ k o ~ovek u Ameriku? Sad tamo cveta demokratija! Crwa predsednik! Dolar stabilan! [ta misli{, jesu pokrali izbore? Nemam pojma. Jebote... taj Novi Zeland... daleko je to u pizdu materinu... mo`da se vi{e nikad ne vidimo... Veliko je nikad! (Obla~i kaput i daje mu papir koji mu je bio u yepu od kaputa) Ovo je adresa... Na Novom Zelandu? Na Novom Beogradu! Daj to Brankici kad ja odem, da uzme sliku. Nenadovu?

286 Milica Pileti} PSIHO: Wenu. Ja sam je otkupio. @ena se zove Katarina. A, ka`e{, nisi je karao? PSIHO: Nisam. [ta, kao nisi hteo? PSIHO: Htio sam. Al ti ona nije dala, je l? PSIHO: Dala mi je. Au, brate, ko je ovde Bosanac? Dala ti je, hteo si, al ipak je nisi... PSIHO: Ako ti je Bog neku ~a{u prepunio, budi siguran da ti je neku ostavio praznu. Konta{? Brate... To je sve zbog one ravnote`e u kosmosu, a? PSIHO: E, e, zbog jebene ravnote`e. Koja kurva ta ravnote`a? Dara ulazi. DARA: Odo{e svi. (Psihu) Ide{ i ti, sine!? PSIHO: Moram. DARA: Hvala, {to si do{ao. Svrati ovih dana. PSIHO: Putujem uskoro. DARA: Pa kad se vrati{. Do i s Brankicom... Nemojte sad svi odjednom da me zaboravite! Sre}no! PSIHO: Dovi ewa! Psiho iza e. Teta Daro, jesam li ja ne{to kriv? DARA: Za{to kriv? Je l neko qut na tebe? Dara uzima fotografiju s police. DARA: Va{a matura! Jao... DARA: On tra`io da uramim, pre mesec dana... Za uspomenu. Lepo mu je stajalo odelo. I ja u odelu! Prvi i zadwi put u `ivotu! A evo i Nenada... DARA: Wega se ja ne se}am...

Palindrom 287 Nenada? Stojanovi}a!? DARA: Ne! Ne se}am se! (Vrati fotografiju na policu) Pa, zajedno smo od prvog... Boki, ja i Nenad! DARA: Ne mogu ja, sine, svega da se se}am! (Ode do prozora) Ne mogu. Gle! Pada sneg! Reko{e da }e da pada u celoj Srbiji! Teta Daro... DARA: I sve }e da pokrije sneg! Dara otvara orman i vadi mu{ku zimsku jaknu. DARA: O}e{ da mu ponese{ jaknu? Vidi, kako pada, a on oti{ o u onoj tankoj crvenoj jaknici. Ho}e{? Ho}u... DARA: (Izvadi iz yepa pi{taqku) I pi{taqku zaboravio! Bo`e! Kako se duva u ovo? Poka`i mi! Nisam ja to nikad, sine... Samo stavite ovde, i dunete... Ovako! Milo{ dune jednom. Zaboravi se. Dune jo{ jednom, ja~e! I jo{ jednom, jako! Jako, najja~e {to mo`e da se sve upla{i i svetlo ugasi. MRAK

288 Milica Pileti} Slika je kriva! I visi naopako! Deci koja su na{a budu}nost, Bez obzira kakvi su wihovi roditeqi. PRI^A II Slika je kriva! I visi naopako! Beograd, decembar 2007. Dnevna soba bra~nog para u sredwim tridesetim. Trosed, foteqa, sto. Novo, moderno, ukusno. Uqe na platnu 1x1 m. Nasloweno na zid. Na stolu vi{e dnevnih novina. Katarina izlazi iz kupatila.. Dara bri{e pra{inu. Okre}e se po sobi kao da proverava da li je sve zavr{ila, ugleda sliku i oka~i je na zid iznad troseda. Nastavqa da bri{e. DARA: Jo{ malo ve{a, i gotovo za danas, ali brzo }u ja to. Gde vam je Sowica? KATARINA: Kod moje mame ovaj vikend. (Sedne na fotequ, ispru`i noge na sto) DARA: Jeste li umorni? KATARINA: Uhhhhh... prevodila sam puna ~etiri sata. Do{li iz evropske komisije za qudska prava... A kad oni do u, vanredno stawe. DARA: Eeee, nikada nisam zavidela `enama koje rade. Moj pokojni mu` je bio potpukovnik, i nije mi branio, ~ak me je i nagovarao da se zaposlim, ali ja sam mislila da je za `enu boqe da je u ku}i... KATARINA: To su bila druga vremena. Ni moja majka nije radila... DARA: Ne bih ja ni sada radila da ne moram, ali svaki dinar mi zna~i. Ra~uni su veliki... Katarina, htela sam da vas ne{to pitam. Slede}e nedeqe, u petak, moj sin ima opet neke terapije... pa ja tada ne bih do{la jer ako se ne{to iskomplikuje... KATARINA: Nikakav problem, zaista. DARA: Ali mogu dan ranije ukoliko... Vlada ulazi. VLADA: Stigla si? (Dari) Dobar dan...

Palindrom 289 DARA: Dobro ve~e, Vlado! VLADA: Ve~e, {ta li je ve}... o, {est sati!? Da li je mogu}e? Ho}u li ikada do}i ku}i pre {est? Dara ode u sobu levo. Vlada se opru`i na kau~u. KATARINA: (Tiho) Uh, stig o si u pravi ~as! Ne mogu da slu{am vi{e wene tu`ne pri~e... Opet spomiwe neke terapije, mislim to je sve stra{no... Je l ti se ~ini da je ona slika malo kriva? VLADA: Ne... KATARINA: Nimalo? VLADA: Ne. KATARINA: Nisi ni pogledao... Mada... Jesu li karte kod tebe? VLADA: Koje karte? (Izuva cipele) KATARINA: Za Hamleta!. Dala sam ti ih. VLADA: Ah, da! Ono gostovawe? Englezi? To je ve~eras? KATARINA: Da, ve~eras. [ta misli{ kakva je predstava? VLADA: Pa ti si kupila karte! Vaqda si se raspitala. KATARINA: Nisam kupila! Dobio ministar pa nam podelio! VLADA: Ne mo`e sve da stigne! Kao, mnogo radi. KATARINA: E, nema{ pojma koliko je na{e ministarstvo optere- }eno. A? (Pokazuje mu o~ima na sliku) VLADA: Ufff! A ako bih ti rekao da mi se ~ini da je malo kriva? KATARINA: Pa, je li? VLADA: [ta znam, mo`da malo. KATARINA: U levo ili u desno? VLADA: U desno... KATARINA: Meni u levo. VLADA: Krivi{ glavu. Stani pravo! Sad? KATARINA: Sad je prava. VLADA: Vidi{. Sve je u redu sa slikom. KATARINA: Ti stvarno ni{ta ne prime}uje{? (Nasmeje se) Visi naopako! Vidi{, potpis je gore! (Tiho)

290 Milica Pileti} Sigurno je Dara vratila naopako, kad je brisala... [to je najboqe, i ovako super izgleda. VLADA: E, taman da ne izgleda! Kol ko samo para dadosmo za taj vatromet? KATARINA: Karneval! VLADA: Dobro, Karneval! Meni je to isto! Da bar ima ram! Da ima ram, onda je ne bi oka~ila naopako jer bi imala zaka~aqku! KATARINA: Volim je! VLADA: A nikad se nisi zapitala ko je taj dole, sad gore levo, potpisani? Gde je on, gde `ivi, {ta radi? KATARINA: E, zabole me i de `ivi, i {ta radi! Definitivno je vrlo talentovan! VLADA: To ti je rek o onaj samouvereni Bosan~eros i ti mu poverovala! Podseti me, daj, majke ti, {ta nam je ono jo{ uvalio... onu Tiffany lampu... koja ne znam ni gde je! Treba da se popravi? Pa je zato bila na popustu? Kako smo se zajebali! Dara iza e iz sobe i pro e pored wih kao da ih ne vidi. Oni definitivno ne obra}aju pa`wu na wu. Ode desno. KATARINA: Ne vidim u ~emu! VLADA: U ke{u, draga, u `ivoj lovi... Tra`io sam ga po netu, raspitivao se na forumima, ali Nenad Stojanovi}, jednostavno ne postoji! Niko nikada nije ~uo za wega! Nema ga! Razume{! A ova slika je, verovatno, wegova jedina slika! KATARINA: Du{o, kvantitet i kvalitet ne idu ruku pod ruku! VLADA: Za divno ~udo, sla`em se s tobom! KATARINA: Osim toga, uspomene nemaju cenu! VLADA: ^ije uspomene?! KATARINA: Pa nije va`no! Sada su na{e. VLADA: ^ekaj, ~ekaj! KATARINA: Mene kad pitaju za sliku ja ka`em uspomena na studentski protest! VLADA: Na kome ti nikad nisi bila! KATARINA: Bila sam!

Palindrom 291 VLADA: Za tebe je to bio izlazak u grad. I {ta im jo{ ka`e{? Evo, tu sam levo, vi~em Bando Crvena, i dr`im parolu Tata, izvini, i ti si banda!!? KATARINA: Ka`em im... da smo se ti i ja tada upoznali. VLADA: Upoznali smo se na `urci kod tvoje sestre! KATARINA: U vreme protesta? VLADA: Ali na `urci! Ne u {etwi! Mi nismo nikada zajedno {etali! KATARINA: Pa {ta? VLADA: I {ta ima{ od toga?! KATARINA: Imam ono {to nemam! VLADA: To je bolesno! Jako bolesno! Tako su i komunisti uzimali ono {to nisu imali, tu e ku}e, tu e krevete, tu`e kredence, slike, ~ak i albume s fotografijama, da, da! A fotografije su uspomene! Tak o bilo vreme, tak i pobedili. Do{li iz rata... Ti ~ak nisi ni znala da je bio rat! KATARINA: Ja nisam ni{ta ukrala! Kupila sam! Dara ponovo prolazi, nosi peglu i bocu sa vodom. KATARINA: Zar je trebalo da pravim tati probleme, kao da ih ve} nije imao dovoqno. Dobro zna{ da nije imao kuda... VLADA: Nije imao kuda? Samo je trebalo imati muda, iza}i i re}i Slobodane, odjebi!! KATARINA: Samo to? VLADA: Da, pa qudi se ne sla`u u braku pa se razvedu! Za{to je u politici druga~ije? Drugarice? Gospo o? KATARINA: Tada nije bilo tako jednostavno! VLADA: Pa nije nikad, treba imati velika muda, ali je mogu}e! I stvar je izbora! KATARINA: ^ijeg izbora? On je mislio na porodicu. [ta je trebalo po tebi? Da ostane bez posla pet godina do penzije? VLADA: A i nije lepo ostaviti prijateqa u nevoqi!? Pogotovo, kad zahvaquju}i tom prijatequ mo`e{ svojoj }erki da obezbedi{ sre}ne devedesete. Da nema nijedan egzistencijalni problem. Da studira {to `eli. Da ide na more svakog leta, a svake zime na skijawe...

292 Milica Pileti} KATARINA: Stvarno ne bih sada o tome... VLADA: Ajmo, kad si zapo~ela! Aj-mo! Aj-de! KATARINA: Moj otac je mrtav. Ve} pet godina i prestani! VLADA: A ti si kupila uspomene, koje, je li, nema{! KATARINA: To je umetnost! I ovako okrenuta, ona je lepa i impresivna! Ima tu strasti, al i neke gor~ine, tuge... Okreni naopako Mona Lizu i bi}e opet lepa i impresivna. VLADA:... i [ekspir je umetnik pa ga ne ~itamo od kraja? KATARINA: Ne ~itamo ga ni od po~etka. Ali ve~eras idemo tamo gde su ga drugi pro~itali za nas. VLADA: Ko ~ita drame sem rediteqi i glumci? I to glumci ~itaju samo svoje uloge. Ko ~ita uop{te? Mene samo zanima kog Hamleta gledamo ve~eras? Kojoj se crkvi moli rediteq, kakvo je wegovo seksualno opredeqewe, koji lobi stoji iza te produkcije. Hri{}ani ili Jevreji? Pederi, Masoni, Miksano? KATARINA: Mo`da `enski lobi? VLADA: Bravo, ima i to. Hvala feministkiwo! KATARINA: Po ~emu sam sad feministkiwa? VLADA: Pa, radi{ u vladinoj kancelariji za `enska prava, zala`e{ se da u parlamentu ima pola `ena, pola mu{karaca? Zar nisi tako rekla na onoj ve~eri? Qudi su te gledali kao da si s Marsa, a ne kao da `ivi{ u Srbiji. KATARINA: (Smeh) Rekla sam to... onako! VLADA: Onako precizno: 125 mu{karci, 125 `ene! KATARINA: Rekla sam jer smatram da su `ene sposobne bar koliko i mu{karci... Dara iza e s gomilom opeglanog ve{a i odnese ga desno. VLADA: Za{to onda zove{ mene da promenim osigura~, promeni ga sama. Za{to me zove{ da ubijem pauka u kupatilu, {to ga ne ubije{ sama? Za{to svaku tre}u fla{u kisele vode ne mo`e{ da otvori{? Sama? KATARINA: Za politiku su `ene sposobnije, mawe psuju i mawe su cini~ne.

Palindrom 293 VLADA: I nisi feministkiwa! A `ene su ti u svemu boqe od mu{karaca! A u krevetu? Kakva je tu situacija? Mu{karci ili `ene? Ili pola, pola? Dara ponovo pro e pored wih i ode levo. KATARINA: Nisam jo{ probala sa `enom? VLADA: Jo{ nisi? [ta ~eka{? KATARINA: Ne privla~e me da bih s wima po{la u krevet! VLADA: Mo`da nisi lezbejka, ali feministkiwa to jesi! I to sve ve}a! Zna{ ~ega sam se setio! Dok se jo{ nismo ven~ali, ja do em kod tebe, ti skuva{ kafu i prvo poslu`i{ tvog pokojnog Milivoja... To mi je i{lo na kurac nevi eno! KATARINA: Bio je najstariji. VLADA: Vaqda je wegova majka bila starija od wega! E, onda bi {oqica stigla do mene jer sam ja bio drugi mu{karac u prostoriji, a potom tek do tvoje majke i tebe. KATARINA: Baka nije pila kafu ve} ~aj! VLADA: Je l se ti na babu pravi{ Englez!? KATARINA: E, mo`e{ sam sebi da skuva{ kafu ili ~aj ako ti se pije, i da ga potom sam sebi donese{! VLADA: To! Feministkiwo! Sad jo{ samo da razre{imo dilemu: ho}emo li ve~eras na predstavi Hamlet biti il ne biti? (Izvadi program. ^ita) Rediteq je... Majkl Pot? Pot kao lonac, burence... Teorijski bi mogao da bude peder? KATARINA: Ispravno je re}i homoseksualac. VLADA: A ima ih masa me u umetnicima? Pogotovo rediteqima! KATARINA: Ma, da, to se ra{irilo! VLADA: Ne, ozbiqno ako }emo da gledamo nekog labilnog pedera zbog koga se rokne ona razma`ena klinka zvana Ofelija i strada pola kom{iluka poku{avaju}i da ga vrati na pravi put dok on, svoje rediteqske ambicije koristi da doka`e da mu je majka bludnica, a stric mu{ki {ovinista i pri tom maltretira neke jadne glumce... Ja, stvarno, ne bih.

294 Milica Pileti} KATARINA: Ho}e{ da vratimo karte, ima qudi koji nisu mogli do}i do karata? VLADA: Ne, svakako to ne! Ipak! Sve treba videti! (Obuva cipele) KATARINA: Ne, ozbiqno, mogla bih po}i i re}i im Oprostite, moj mu` nije znao da je rediteq peder. Izvinite {to se nismo informisali... Sigurno ima dosta pedera koji }e rado gledati to {to je neki peder re`irao jer to se ra{irilo, ali, moj mu` i ja... eto... VLADA: [ta ti je sad?! KATARINA: Najboqe je da nigde ne idemo! Da nam ja skuvam po kaficu ili ~aj, evo nije mi te{ko, ~ak }u i da ga donesem! Pa da fino sednemo i ~itamo [ekspira! Imamo sabrana dela, tvrdi povez! Novo, nekori- {teno, svadbeni dar od tvoje tetke. Jesi li za Hamleta ili mo`da Romea i Juliju? Samo reci! VLADA: E, mo`da Romea i Juliju, al da ~itamo naglas, ti Juliju, ja Romea? Kako be{e ono... I ru`a bi lepo mirisala... Kad Julija ka`e Romeu ono za ime, da nije va`no wegovo ime?... Hm... vidi{, vidi{... Ni meni nije smetalo tvoje prezime, ko ti je otac, za koga glasa... To mi nije bilo bitno. KATARINA: Tebi nije bilo va`no? Tebi? VLADA: Nikada, kunem se! KATARINA: Samo mi objasni, kako ti ne smeta to {to `ivi{ u stanu koji je kupio moj otac? Kako ti nije odvratno da u vikendici na Kosmaju koju je izgradio moj otac, poziva{ subotom svoje odvratne poslovne prijateqe koji ne znaju da li godina ima tri ili ~etiri kvartala, i nije ih blam da pitaju da li se predsednik pi{e sa c ili ipak sa s? Kako ne povrati{ u onom dimu dok prevr}e{ sviwske vratove i kobasice slu- {aju}i kikotawe wihovih odvratnih `ena ili qubavnica svejedno, koje se obla~e po savetima iz ~asopisa jer ne znaju {ta im dobro stoji, ~ije su bluze uvek za broj mawe, a noge obrijane samo dokle sti`e nogavica... koje sawaju da o wima iza e tekst u Gloriji, da pri~aju o figuricama koje su donele sa svojih putovawa? A vrhunac kupovine za wih je lampa koju su naru~ile iz Ikeinog kataloga! Zna{ li da mi se kosa di`e na glavi od tih subotwih parada.

Palindrom 295 VLADA: I o nama je pisala Glorija. KATARINA: E, vidi{, to ne mogu da nam oproste. VLADA: Ti misli{ da ja to radim zato {to volim? Ha! Pa ja to radim zbog tebe. KATARINA: Ha, zbog mene? Nemoj... VLADA: Zbog tebe, Katarina! I shvati ve} jednom da su qudi s kojima ja radim takvi i da novac koji zara ujem mora da smrdi na }umur! A ti tvoji izlivi prezira prema wima, wihovim suprugama i qubavnicama samo su jo{ jedan od mnogih luksuza koji su ti omogu}eni. Zna{, me u tim qudima koje ti prezire{ ima i onih koji su taj novac zaista napravili. Dara ponovo prenosi gomilu ve{a. VLADA: Daro, jesmo li vam platili za ovaj mesec? DARA: Jeste... VLADA: A za pro{li? Za pretpro{li? DARA: Sve je u redu, Vlado, ni{ta mi ne dugujete.. VLADA: Izvinite. DARA: Ni{ta... (Ode desno) KATARINA: I? [ta? Ti zara uje{ veliki novac. I novac te ~ini tako sigurnim? VLADA: Izme u ostalog da, ~ini me. KATARINA: I zaista veruje{ da novcem mo`e{ da zapu{i{ ba{ svaku jebenu rupu u `ivotu? E pa, ima jedna koju ne mo`e{. Ma koliko da zaradi{, ta rupa }e ostati. Zato i ne mo`e{ da shvati{ {ta ova slika zna~i za mene. (Smeh) Nema{ pojma {ta ja vidim kad pogledam tu sliku... Sve ove godine. (Pali cigaretu, prilazi slici) Sve ove godine ja na ovoj slici vidim samo jedno: lice momka koji nema vi{e od dvadeset tri, ~etiri... jasno kao da i sad stoji preda mnom... Srela sam ga na protestu, na Platou, prvog dana kada sam se tamo pojavila. Nosio je crvenu jaknu. Razmenili smo beyeve, i nekoliko re~enica. Nisam ~ak ni ~ula wegovo ime, bila je buka oko nas. Stajali smo jedno uz drugo, ramena su nam se dodirivala... Padao je sneg. U jednom trenutku, skinuo je jednu slu{alicu i stavio

296 Milica Pileti} mi na uho. Pustio je Bowia do daske... (Pevu{i, mawe tekst vi{e melodiju)... I will be king... And you, you will be queen... Izgrizla sam do krvi dowu usnu pitaju}i se {ta bi pomislio o meni kad bih mu predlo`ila da odemo u neki haustor i tamo vodimo qubav. (Pevu{i) We can beat them, Just for one day... We can be Heroes, Just for one day... Danima sam dolazila na Plato, tra`ila taj pogled, taj osmeh, tu pesmu... Uve~e bih se pokrivala jorganom preko glave i zami{qala ga pored sebe... A onda sam upoznala tebe, i pomislila da sam se zaqubila. VLADA: Pomislila si, stvarno? KATARINA: I udala se za tebe, posle dve godine zaista lepog zabavqawa. A onda one jeseni, kada je tata umro... dok je jo{ bio u bolnici... Se}a{ se kad su nam javili da do emo, da je lo{e... Ja sam stigla pre tebe i iza{la na hodnik da zapalim jednu cigaretu, a onda su hodnikom nai{le sestre sa kolicima i ja sam se sklonila da pro u... Odjednom, te o~i... wegove o~i su pro{le pored mene, ali bile su tako prazne, tako prazne... Sakrila sam se iza nekog stuba i mislila da }e mi srce isko~iti. A onda si odnekud nai{ao ti i pitao me: Je l Milivoje umro?... Te no}i smo vodili qubav... ne`no, mo`da kao nijednom do tada... U jednom trenutku ti si me pitao O ~emu sada razmi- {qa{? Kako glupo pitawe u tom ~asu? Ali, se}am se, odgovorila sam ti da mislim na ne{to lepo... A u meni je bilo toliko gor~ine i toliko muzike, pome{ano... Te no}i smo za~eli Sowu. Dara dolazi iz leve sobe. VLADA: (Katarini) I?... Je l to sve? DARA: Sve. Nema vi{e. (Obla~i mantil, stavqa ta{nu preko ramena) Onda, ako treba da do em dan ranije, vi mi javite. I poqubite Sowicu. Ugodan vikend. Dovi ewa. (Iza e) Katarina i Vlada se gledaju, a onda ona okrene sliku onako kako misli da treba stoji. MRAK

Palindrom 297 Od Moskve do Londona... Prijateqima u belom svetu, Bez obzira gde su, {ta rade i za{to su oti{li. PRI^A III Od Moskve do Londona... Beograd, Milo{ev stan, leto 2005. Prostrana dnevna soba. Visoki plafoni. Dvokrilna vrata. Iako je name{taj starijeg datuma, prepoznaje se nekada{wi sjaj porodi~nog doma. Nenad razgleda stan, najvi{e zidove, tra`i ne- {to {to je nekada visilo na zidu. Milo{ pri~a iz kuhiwe dok muti kafu i kao mi{ povremeno izviruje. (Iz kuhiwe) A majstor smraaad, nije hteo da mi otvori na semaforu. Po{tuje propise! Otvori majstore, eno mi ga ortak, nisam ga vid o sto godina! Ma, ne jebe! [to si sisa, bre majstore? Nema nigde murije! Milo{ izviri. Nenadu. Pa nije stanica! Au, reko... (Vrati se u kuhiwu, nastavi da me{a) (Iz kuhiwe)... kad si postao legalista? A, pi~ko? Reci mi ta~an datum? Je l petog oktobra? Ka`e... Ponovo izviri.... Nemoj da te legalista prijavi policiji? Pa reko, prijatequ... (Opet se vrati u kuhiwu, me{a) (Iz kuhiwe) [ta i ako me prijavi{! [ta onda? Milo{ lupi nekoliko puta ka{i~icom u {oqu kao da je zavr{io i u e. Nosi dve {oqe. Jednu pru`a Nenadu. Bez mleka, bez {e}era! (Drugu {oqu spu{ta na sto i sedne) E, je l zna{ kol ko ima od Moskve do Londona? Ovde je bilo ono veliko ogledalo... Je l ima kilometar?

298 Milica Pileti}... a moja slika? Ovde! (Ustaje, otvara bife) Jebo te, tr~ o sam celu stanicu zbog tebe! [ta }e pije{? Jesi za kowak? Imam cara, a? (I daqe zagledan u zid) Ustvari tu! Ne, ne, ne! Tu je bilo veliko ogledalo, a ovde tvoja slika. E! A o}e{ viski? Imam Jim Beam! Samo leda nemam! Rikn o mi friz! Raspad sistema, ~ove~e. A mogao bih da se kladim da je ogledalo bilo tu, a... Ogledalo je stajalo ovde od kad znam za sebe. Mislim, do pre par godina. Kad je ona umrla sve smo pomerili, kre~ili... Pauza. Je l bila bolesna? Milo{ zaboravqa na pi}e koje je nudio. Ma jok! Samo je zaspala. ^uka! Sine, na{li smo je ujutro kako le`i nasmejana. Da ne poveruje{! Do{ o mrtvozornik... Sad sam, primio trojicu od raka, a va{a majka sawa Karibe?! U ~emu je tajna? U Srbiji, na pet kancera{a, do e jedan mo`dani ili jedna sr~ka. Stresovi, zatrovana hrana, Srbija bez orgazma, i ostala srawa. Teo sam da ti, da vam po{aqem telegram, al mi se ~inilo... Ma daj, to se babe pale na telegrame. Ne, hteo sam zbog tvoje pokojne majke, ba{ sam je gotivio. I zavideo ti! Na kevi!? Na porodici! Ono kao: keva profesorka kwi`evnosti, }ale hirurg... Brankica i ja idemo na takmi~ewa iz mati{a i fizike. Ne seri! U, a imam dobru doma}u! Bruka! Je l se se}a{ kako nam je prepri~avala lektire. Lewivci, dangube, ni{ta ne ~itate! E Ne~istu krv sam posle pro~itao samo zbog tvoje keve. Da, ona je saose}ala sa nesre}nim `enskim likovima. Sofka, Dama s kamelijama, ona {to se bacila pod voz... Ana Karewina, Julija, Ofelija...

Palindrom 299 Ko sad da je gledam: Ulazi na ova vrata. Nosi na poslu`avniku doma}i sok od zove sa ledom i limunom i sve odjednom postaje neva`no... Do{la je da me pozdravi, da me pita Je l u~i{ ti ne{to, Nenade, ili samo crta{? Nisi se vaqda palio i na moju kevu? Ne, ozbiqno te pitam. Brankica je na kevu, taj intelektualni tip, al ipak je bila boqa riba od keve. A? (Prospe pi}e) Ne seri, pogledaj {ta si napravio? @iveli! (Iskapi) Zna{ da bi roman mogao da napi{em... O ~emu, keve ti? O ovoj ku}i. Imam toliko uspomena... Ne{to kao Zapisi iz doma Raji}evih? Ali ti to ne mo`e{ da skapira{! E, slu{aj, doktor Todor Raji}, zvani moj }ele, imao je vi{e ribica nego pacijentkiwa! Nema te u KBC kojoj nije uzeo mericu. ^ak i te no}i, kad je keva umrla, on je morao da iza e. Jedne ve~eri dok je peglala wegov beli mantil, Todor se brijao, vrata kupatila su bila od{krinuta, iz ~ista mira je po- ~ela da ga proziva Todore, Todore, kad }e da te umore? Samo je zalupio vrata. Sve je znala. Nisam imao pojma. Pa ti nema{ pojma ni kako se zavr{avaju Zapisi? Evo sad }u ja da ti pro~itam kraj. (Ispru`i dlanove ispred sebe kao da ~ita) Gospo u Raji}, gospodin Raji} ujutro je na{ao mrtvu. Le`ala je u bra~noj posteqi, nasmejana isto kao i wihovog prvog jutra pre trideset godina. Pozvao je sina Milo{a, ali avaj! Ovaj toliko nije znao za sebe da je bacio peglu pored mrtve majke. Posle sahrane, Milo{ je prestao da se bode, uz pomo} vrlo skupe terapije koju je, naravno platio otac Todor. Milo{ ~esto pije i povremeno duva. U zagradi, kara u izuzetno retkim prilikama jer mu se i kita di`e izuzetno retko. Zatvorena zagrada. Bubrezi, jetra, slezina i `u~ su mu lo{e, al sve u svemu, `ivi se i `ivot ide daqe. Milo{ je optimista i veruje u evropsku budu}nost Srbije! Novi pasus. Nije vi{e

300 Milica Pileti} toplo kao nekad, u domu Raji}evih. Neke rupe se jednostavno ne mogu zapu{iti. Kraj. (Pqesne rukama kao da je zatvorio kwigu) Al stvarno, nisam mogao ni da pretpostavim. Pa, naravno da nisi. A gde ti }ale? Todor kulira na moru. Zna{ da imamo ku}u dole. Uglavnom mi ne dosa uje. [aqe kintu uredno. (Sipa rakiju) Daj, sedi vi{e! Koj ti je! Da pri~amo! Nismo se videli... Koliko? A? Devet! Za devet izgubqenih godina! Ne! Za stara dobra vremena!... i evropsku budu}nost! A ovo srawe izme u, ma ko ga jebe!? E, kako sam tr~ao ju~e! Od Moskve do Londona! Mislio sam [ta ako mi skrene{ negde ili u e{ u neki prevoz... Kako }u da te na em. Idi bre... Zna{ da mi se ~inilo nekako, kao da okleva{ da li da mi se javi{, kao da li sam i ja tebe prepoznao... I kad si rekao da }e{ danas da do e{, pomislio sam... Evo me! Evo te, brate! Jebo te stvarno, evo te! E, a sve mi se vratilo: ^ekamo se na semaforima kod Londona. Dolazi kolona s Terazija, druga sa Slavije, tre}a s Bulevara... Idemo na Dediwe! Ban-do crve-na! Bojan, Brankica, ti i ja! Ajmo, ajde svi u napad! A? Bilo jednom u Beogradu... Bilo u celoj Srbiji! Svaki jebeni dan! [etali qudi, duvali u pi{taqke... E, a za{to? Mislio sam na vas petog oktobra. Fala ti! Ozbiqno, gled o sam CNN, sve vreme. Pa jesi me video? Ja sam palio bastiqu s nekim pirotehni~arima iz ^a~ka. Mah o sam ti! Vikao Ovo je za tebe, Ne{ke, za sve koji ste oti{li, da nam se vratite! Znao sam da si tamo!

Palindrom 301 Normalno! A gde bih bio? Brankica je gutala suzavac kod skup{tine, a Bojan jebi ga, nije ni mogao... A je l zna{ da je na dijalizi... Nije mu se ba{ primio bubreg, mislim srawe... (Sedne kona~no, a opet gleda u zid) Ka`em, Bojan je na dijalizi! Ma jebalo te ogledalo! Sa}u ti na em fotku, gde smo nas trojica! (Ustane. Otvori fioku) Da vidi{, da ogledalo nije nikad, ali nikad bilo tu... Nenad sko~i. Zatvori fioku. Sedi, ne}u fotke da gledam. Obojica sednu za sto. ]ute. Ogledalo sam razbio u parampar~ad. Jer kad god bih se onako sjeban, pogledao, poku{ao sam da se nasmejem, ali bi u ogledalu video kevu! Jebo te, onaj wen posqedwi osmeh koji ne mogu da izbacim iz glave. Jo{ kako li~im na wu... Rek o mi terapeut da ga razbijem! Ka`e: (Bosanskim akcentom) Makni ga, razbi ga, {to }e tebi ogledalo, nit si peder, nit si glumac... i ja ga poslu{ o, a pu{tao mi na terapiji. (Zapeva) Allways look on the bright side of life... Nisam znao za terapeuta. Zovu ga Psiho! Lud! Izgubio sve u Bosni, do{ o u papu~ama i u~i mene da mislim pozitivno, [to ti je to te{ko, matere ti, misli na ne{to lijepo, misli na `ene! Reko, nemam mater, prijatequ, skidam se s kowa, zato sam ovde! Pa {ta! Meni su i stari i buraz pod zemqom, ku}u nam zapalili, al ja mislim pozitivno! Lud! @iveli! A taj tvoj Karneval, ponela Brankica, kad se udala. Jebi ga, udala se za prvog s kojim je legla kad si ti oti{ao. Zna{ da se udala? I odma se i razvela? Pri~aj ti, gde si bio sve ove godine? Tra`io sam te na netu, preko google-a, reko, mo`da si imao neku izlo`bu u Wujorku, ili u L. A? Ne slikam.

302 Milica Pileti} Nemoj mi samo re}i da kre~i{? To si mogao i ovde. Ne kre~im. [ta radi Brankica? Psuje k o najve}a klo{arka, ali woj to le`i!! Univerzitetski je profa i sad vi{e ne mora da ~u~ne kad sere po drugima. Ma {ta me boli kurac za wu! Ej, stvarno ako }emo da pri~amo o woj. Zajebi! Aj `iveli! Nemoj! Samo jo{ jednu!? Ajd jo{ jednu. (Sipa mu) Jebi ga, karao si mi {vecu, re~ ti nisam rekao. Znao sam da te boli kurac za wu kao {to si ti znao da se ona `e{}e prima na tebe. @iveli! To nije ta~no. Koje? Da si je karao? Da ti re~ nisam rekao? Ili da se ona nije primala! Ne mo`e{ da zamisli{ koliko sam voleo Brankicu! Jao, jao, jao... Oti{o si bre, ko pizda! Bez najave! Bez ]ao drugari, Kao da bi ti neko zamerio da si samo do{ o i rek o E, jebo vas Sloba! Idem ja u Ameriku! Mogao si bar Branki da ka`e{, mogao si, jebi ga, neko pismo da joj po{aqe{, telefon da okrene{... Nisam mogao... U ime na{eg prijateqstva? Ti misli{ da sam mogao, ali ja znam da nisam! Jer si pi~ka. Pi~ka! Nema{ pojma kako je nama bilo sve ove godine. Nema{ pojma. Ma, znam sve. Ma nema{ poj ma! Znam... Da, ima{ direktni prenos na CNN? Pojma ti nema{ kako sam se navuko na hors, kako su me {utnuli s {qake, kako je Brankica izgubila bebu, tamo u onoj sobi. Jeste! Tvoju bebu... Nisam znao... Pa ka`em ti, nema{ pojma! Nije ni htela tvoju bebu! Nisi bio tu kad su nam javili da je Bojan pretu~en. I

Palindrom 303 nisi ~itao taj jebeni izve{taj! I nisi... Nisi morao da te{i{ wegovu kevu dok naglas ~ita o kontuzijama bubrega i plu}ne maramice, o polomqenim rebrima, podlivima u predelu grudnog ko{a, frakturi dowe vilice... Sve detaqno, na dve kucane strane! A za- {to? Za{to? Neko ga druk o da vaqa gudru na protestu. Zamisli, Bojan vaqa gudru? Ma, {ta da ti pri~am! Ti si to gledao na CNN-u! [ta ono re~e da radi{ u Americi? Je l stvarno tamo demokratija? Je l su po~eli malo crnci da zajebavaju belce? O}e bude tamo crnac nekad predsednik? Do{ao sam samo da sredim neke papire i vra}am se. Znam sve. Beograd je svet, al svet je mali! I sve se zna. Samo niko nije mogao da poveruje da si ti drukara. A ja jebi ga, kad sam te video ju~e, ma nije mi napamet palo da treba da ti jebem mater... Da ti jebem mater za Bojana! Za Brankicu! Za sve! Ma pokojna keva me ne bi tako obradovala da sam je ju~e ugledao kod Londona... Ko da sam sve sawao i odjednom se probudio: Ti ve} tamo, ja dolazim, sa }e Brankica i Boki i idemo u napad! Idemo na Dediwe, da im jebemo mater... Idemo u pi~ku materinu! I{ao sam ka Zelewaku, bilo je minus dvadeset, neki vetar je duvao, nosio mi sneg u lice... U Sremskoj me zaustave dvojica. Jedan mi tra`io li~nu. Kad sam zavuko ruku u jaknu, drugi me oborio na zemqu. Na- {li mi ono malo trave, {to si ti nabavio i ostavio kod mene u yep. O, evo imam ovde jednog narkomana! Neka devojka je vikala Pi~ke, skinite fantomke. Nisam uop{te video kad su je udarili. Samo je pala i ostala da le`i na zemqi. Mene su ugurali u auto i odvezli do neke ogromne gajbe, bez name{taja, bez tepiha... Na zidovima stare `ute tapete, jedna TA pe}, spu{tene roletne. Tamo su ve} ~ekala dvojica... su maskama preko glave. Onim glupim de~ijim maskama {to mo`e{ da kupi{ na pijaci. Jedan je bio Franken{tajn, a drugi Drakula. I Drakula je odmah ustao da me pozdravi. Udario me posred face, pao sam. Viknuo je Skinite ga, sa}u krvi da mu se napijem, majku mu jebem, narkomansku. Skinuli su me do gole ko`e, a onda su me {utirali po cevanicama, polivali me hladnom vodom iz plavog lonca..., A ja sam se trudio da mislim na ne{to lepo i taj lonac... taj

304 Milica Pileti} lonac me podsetio na pasuq koji je moja baba nekad kuvala, u istom takvom plavom loncu... -Od koga si kupio? Ime, prezime, adresa, telefon... Samo reci od koga i ide{ ku}i! Franken{tajn me gazio cokulom po prstima, i mokrio mi po faci. A onda je Drakula rekao [to ga pu{ta{ da nas kara? Ko je on? Mamu mu jebem! Dr`i ga, dr`i ga ~vrsto da vidi kako ja karam. A onda je uzeo pendrek... Samo sam `eleo da prestanu. Mogao sam da ka`em i tvoje ime, ali rekao sam Bojan Jawi}, Takovska 11 i prestali su. (Ustane i {utne stolicu) Slu{aj, nisi me video ju~e iz trole? Nisam? U~inilo ti se. Nisam ni tr~ao od Terazija do Londona? Jesi, ali kad si pri{ao blizu, video si da to nisam ja. Da, tip je samo li~io na tebe. Nisi ni danas dolazio kod mene? Nisam. Aha! Nisi. A reci mi, jesi sad ovde? Ne. A s kim ja pri~am, jebote? Jesam ja stvarno lud? (Poqubi ga) Moram da idem! ^uvaj se! Da pozdravim Brankicu? Od koga? Od tebe? Pa gde si me video? Pa... nigde. (Smeh) E, a zna{ u ~emu je tajna? Prvi put, za trideset godina braka nije ispeglala svom mu`u beli mantil. Setila se toga u snu pa se nasmejala... Dok su dolazili da izjave sau~e{}e taj izgu`vani mantil je stajao preko daske za peglawe, kako ga je ostavila... Idi, ajde idi ve} jednom! MRAK

Palindrom 305 Psiho Onima koji jo{ mogu da se smeju, Bez obzira {to za to nemaju mnogo razloga. PRI^A IV Psiho Beograd, maj 1999. NATO bombarduje. Kod veterinara, u ~ekaonici, Psiho sedi u ko{uqi dugih rukava. Na krilu dr`i kavez pokriven platnom. Otkriva ga, {apu}e ne{to svojoj pti~ici. Ponovo ga pokriva. U`urbanim korakom u ~ekaonicu ulazi Brankica. U korpi nosi ma~ku. Ima svetlu bluzu i na wu zaka~eni crni flor. BRANKICA: Je l danas doktor Medenica? PSIHO: Pi{e tako. BRANKICA: On je najboqi doktor! PSIHO: ^uo sam. BRANKICA: Zovu ga Medeni! PSIHO: Ko? Pacijenti? [alim se! BRANKICA: (Nasloni uho na vrata) Ni{ta se ne ~uje. Ima li nekog unutra? Jeste li ulazili? Je l dugo ~ekate? PSIHO: Nema. Nisam. (Pogleda na ru~ni sat) Oko pola sata. BRANKICA: Molim? PSIHO: Nema nikog, nisam ulazio i ~ekam pola sata. BRANKICA: (Nasmeje se) Ba{ ste me nasmejali. PSIHO: Ba{ mi je drago, mislim {to sam vas nasmijao. Brankica sedne preko puta. PSIHO: A {to je maci? BRANKICA: Od kako je ovo po~elo izgrebala je sve po ku}i: komodu, sto, stolice, ogulila farbu s ulaznih vrata. A i kom{ije po~ele da prigovaraju. Non-stop mwau~e dok sam na poslu, a kad do em ska~e na mene, grebe me... Ne mogu da je prepoznam. Bila je tako umiqata.

306 Milica Pileti} PSIHO: I ma~ke su sad pod stresom! I psi i ptice... BRANKICA: Molim? PSIHO: Poludjeli qudi, a ne}e `ivotiwe. Pa one sve osje- }aju, a nemo}ne! Ne znaju {to sa svojim strahom i onda napadaju qude ili se samopovrje uju. BRANKICA: ^ula sam da je neki tigar u zoolo{kom vrtu izgrizao sebi... PSIHO:... zadwe {ape! Jeste. Autodestrukcija! BRANKICA: Stra{no!... Ona, dok traju sirene, sklup~a se i drhti, a kad su detonacije uko~i se... Samo da ovo vi{e prestane. PSIHO: A vi, je l se bojite!? BRANKICA: Svako normalan se vaqda boji! PSIHO: Nemate ~ega! Znate kako se ka`e, precizan k o NATO. BRANKICA: A {ta ste vi? Portparol NATO-a za Beograd? Il neki {aqivyija? PSIHO: Ga aju samo vojne objekte! A tamo nema nikoga. BRANKICA: Naravno da nema kad su po parkovima i {kolskim dvori{tima. Parkirali kamione izme u stambenih zgrada na Vidikovcu i Ceraku. Moje kom{ije im nose rakiju! Doma}ice peku gibanice! Penzioneri otimaju ~okoladu od svojih unuka da nose za vojsku! Boli nas dupe, ratujemo protiv celog sveta. Jebem im mater, da im jebem! PSIHO: Samo da ne ukqu~uju radare... Al ne bojte se, ako to i urade, smrt je trenutna. BRANKICA: Vrlo ute{no! (Sko~i, oslu{kuje. ^uje se zvuk automobilske sirene) [ta je ovo? Ovo {to se ~uje? Je l vi ~ujete? Je l ovo sirena? PSIHO: Jes sirena, al od auta. BRANKICA: Jeste li sigurni? PSIHO: Apsolutno. BRANKICA: Uh! Da poludi{! A {to je s va{im papagajem? PSIHO: I{~up o sebi svo perje! @iv~o `iv~ani! Autodestrukcija! ^ist primjer: I temperatura mu je, na nervnoj! Zato dr`i kqun otvoren, ladi se... Svjetlo

Palindrom 307 ga nervira. Pravi onaj `iv~ani dedo. Ako mu ne dam do osam da jede, cio dan }e mi za to prigovarat. Al opet ga volim, cimeri smo {es godina! Kako ga ne b volio, pa nau~io je da psuje ko pravi Bosanac, a nije mrdno s Dor}ola! BRANKICA: A kako psuje pravi Bosanac? PSIHO: Usrano i krvavo! I sve od reda: oca, mater, mater materinu, sestru, strinu... Al politi~are? Razvaquje! (Papagaju) Aj, reci ovoj teti Alija, jebo ti morski pas mater! Frawo, {up~ino usrana, pi{amo ti na demokraciju! Ne { Frawa i Aliju? Bi l Slobu? Samo tiho da nas ne ~uju! Slobo, majku ti krvavu jebem! Sve ti jebem! Grob ti jebem u koji }e{ le}! (Pokriva kavez) Dabogda im svoj trojici kolo na grobu igrali! Da ja vama, slu~ajno, ne vrije am Sloba, mo`da? Jeste l vi neki patriota? BRANKICA: Ja? (Smijeh) Nisam se nasmejala od kako je po~eo rat? Mo`emo na ti! Ja sam Brankica. PSIHO: Psiho! BRANKICA: Psiho? PSIHO: Dok sam `ivio u Bosni, bio sam Zoran. A ovdje me prozvali Psiho... Kolege... Smije{no ti je opet! Ja sam psiholog. Neka, smij se! Dobro je to. Morala bi se i vi{e smijati. BRANKICA: Pa ovih dana mi ne ide ba{ najboqe. Ta~nije zadwih godina... PSIHO: Izdr`a}emo! Qudi su `ivotiwe! Al jedine koje se umiju smijati. BRANKICA: Blago nama! PSIHO: Treba se svemu smijat! Smijeh je qekovit! BRANKICA: Izuzetno! Pi{e u Zdravqu! Ako si ~uo... PSIHO: ^u{ ~uo!? Pis o za wih! To mi bila prva tezga. Pis o o qekovitim biqkama, algama, zelenom ~aju... Al bila dobra para! Hipohondrija ti je mila majka za biznis! Ako }e{ da profitira{, smisli{ neki

308 Milica Pileti} proizvod, naka~i{ mu etikete zdrav, ~uda radi, preventiva za ovo i ono... Govno mo` prodat ako na wemu pi{e da je antikancerogeno jer sadr`i antioksidante! Nisi vaqda hipohonderka kad ~ita{ ta srawa? BRANKICA: Ja sam diplomirani ma{inski in`iwer. Radim na fakultetu. PSIHO: E, svaka ti ~ast! A pit o sam se kakve su cure s Ma{inca. Kad je bio studentski protest 96-e, 97-e sve sam buqio u pravcu table Ma{inac! BRANKICA: Ne bi li opazio koju brkatu ili bradatu!? PSIHO: Ma, nije to... Zanimalo me... Ja sam zami{qao... Aj boqe da vi{e ne serem! Fakat si druga~ija nego sam zami{q o! BRANKICA: Ua, predrasude! PSIHO: Uaaa! Jes i{la na protest?! BRANKICA: ^u { i{la! Nosila transparent Bo`e, {araj malo! PSIHO: Moji s psihologije nosili Ovu bolest le~imo besplatno... BRANKICA: Al najboqi je bio: Deco, uz vas smo, Pedofili Beograda... PSIHO: A sje}a{ se bakice na uglu Lole Ribara, onaj balkon pun cvije}a... BRANKICA: Baka Olga!? PSIHO: Baka Olga! BRANKICA: A jesi bio na Brankovom mostu... PSIHO: Kad je quqalo!? (Uzdasi) Mislio sam, gotovo je! Sjutra smo prva vijest na CNN u! (Imitira izve{tavawe novinara, karikira) Breaking News, Serbia More than 20 thousand students drowned in the cold Sava River when Branko s Bridge crumbled during their protest march over the bridge! The students have been protesting all over Serbia, against Slobodan Milosevic s regime and the local election theft. BRANKICA: Ja sam se tad setila one pesme Bilo je to u jednoj zemqi seqaka na brdovitom Balkanu...

Palindrom 309 PSIHO:... svi umrli u jednom danu! Ma, bila pozitiva na svakom koraku! Qudi se smijali! Sad ne mo ` vidjeti ~ovjeka da se smije na ulici. Ja posmatram qude. Uvijek sam to radio. Trudio se da odgonetnem {to misle, o ~emu brinu, kako `ive... Zato sam i upisao psihologiju. Al vremenom sam se izvje{tio! Mogu dosta da pogodim. BRANKICA: Je l? Pa ka }e ovo srawe da prestane?! PSIHO: E, jebi ga, nisam ja gatara! Ja da sam mogo da vidim da }e bit rata u Bosni, i da }e ba{ moje selo da zapale, sklonio bi starog i burazera i zna{ kad bi nas ovaj brdoviti Balkan vidio! Ma, nikad! Oti{li bi nas trojica fino na Novi Zeland, da ~uvamo ovce ko qudi! BRANKICA: A gde su oni sada? PSIHO: E ne b voqela da ~uje{, vjeruj mi! BRANKICA: Izvini. PSIHO: [to se ti izviwava{? Jesi ti ne{to kriva? BRANKICA: Samo sam... PSIHO: Uvijek se izviwava onaj ko nije kriv!? BRANKICA:... htela da ka`em da mi je `ao. PSIHO: Ma znam, de! Ne vidim budu}nost! Na moju veliku `alost! I nemaju svi budu}nost! Ali pro{lost svaki ~ovjek nosi sa sobom, ko ti tu torbu o rame! Samo torbu mo ` ostavit kod ku}e...! Nekad samo pogledam ~ovjeka i ve} znam. BRANKICA: [ta? PSIHO: Ponekad wegov cijeli `ivot. Al, vjeruj, nisam nimalo sre}an zbog toga! BRANKICA: Pla{i me i sama pomisao na to... PSIHO: I ne vjeruje{ mi... BRANKICA: Pa je l vidi{ ne{to kada mene pogleda{? PSIHO: Vidim. BRANKICA: Stvarno? A {ta vidi{? PSIHO: Vidim jednu lijepu curu. BRANKICA: E, znala sam da je neka bosanska fora! Ta~no sam znala! PSIHO: Vidim da si propatila.