УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за ратарство и повртарство Кандидат: Дејан Ђаконовић дипл. инж. Ментор: др Боривој Пејић ванредни професор ЕФЕКАТ НАВОДЊАВАЊА НА ПОТРОШЊУ ВОДЕ, КОМПОНЕНТЕ ПРИНОСА И ПРИНОС ПШЕНИЦЕ Нови Сад, 2014.
Комисија за оцену и одбрану мастер рада: др Боривој Пејић - ментор ванредни професор за ужу научну област ратарство и повртарство Пољопривредни факултет, Нови Сад др Горан Јаћимовић - председник комисије доцент за ужу научну област ратарство и повртарство Пољопривредни факултет, Нови Сад др Срђан Шеремешић - члан комисије доцент за ужу научну област ратарство и повртарство Пољопривредни факултет, Нови Сад
С А Д Р Ж А Ј РЕЗИМЕ... 2 SUMMARY... 3 1. УВОД... 4 2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА... 9 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА... 10 3. 1. УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА ОГЛЕДА... 14 3.1.1. Земљишни услови... 14 3.1.2. Метеоролошки услови... 16 3.1.2.1. Падавине и температура ваздуха... 16 4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ... 19 5. ЗАКЉУЧАК... 30 6. ЛИТЕРАТУРА... 31 1
ЕФЕКАТ НАВОДЊАВАЊА НА ПОТРОШЊУ ВОДЕ, КОМПОНЕНТЕ ПРИНОСА И ПРИНОС ПШЕНИЦЕ РЕЗИМЕ Оглед са наводњавањем озиме пшенице изведен је у производној 2012/13. години, на огледном пољу Института за ратарство и повртарство Нови Сад, на Римским Шанчевима на земљишту типа карбонатни чернозем лесне терасе. Анализиране су две сорте озиме пшенице, НС Звездана и НС Симонида. Оглед је изведен са рандомизираним распоредом варијанти у три понављања у условима наводњавања кишењем. У огледу су биле заступљене наводњавана и ненаводњавана, контролна варијанта. Време заливања је одређивано методом водног биланса, применом коефицијената културе (k c ) и референтне евапотранспирације (ET o ). Обрачун референтне евапотранспирације (ET o ) извршен је FAO-56 Penman-Monteith методом. Наводњавање је обављано када је лакоприступачна вода из слоја земљишта до 60 cm била утрошена од стране биљака. Због кишне године није било статистички значајене разлике у приносу и компонентама приноса између наводњаване и ненаводњаване варијанте. Утрошак воде у периоду вегетације на евапотранспирацију пшенице у условима наводњавања (ETc) износио је 412,7 mm. Највећи утрошак воде утврђен је у периоду април (97,9 mm), мај (131,8 mm), јун (116,4 mm), односно у подпериоду вегетације пшенице влатање - класање - наливање зрна - сазревање. Од укупне количине воде утрошене на евапотранспирацију пшенице у овом подпериоду се утроши 83,9% што истовремено указује на највећу осетљивост овог подпериода пшенице на дефицит воде у земљишту. Кључне речи: озима пшеница, наводњавање, принос, компоненте приноса, евапотранспирација 2
EFFECT OF IRRIGATION ON WATER USED, YIELD AND YIELD COMPONENTS OF WINTER WHEAT SUMMARY The trial with irrigated winter wheat was conducted at Rimski Šančevi experimental field of Institute of Field and Vegetable Crops, on the calcareous chernozem soil of the loess terrace in 2012/13. Two winter wheat varieties NS Zvezdana and NS Simonida were analized. The trial was established in a system of random blocks in three replicates and adapted to technical specifications of sprincling irrigation system. The trial included irrigated and non-irrigated, control variants. Irrigation was scheduled on the basis of water balance method using reference evapotranspiration (ETo) and crop coefficients (k c ). ETo was calculated by FAO-56 Penman-Monteith equation. Irrigation started when readily available water in the soil layer of 60 cm was complitely absorbed by plants. Because of the rainy year irrigation did not influence both the yield and yield components. Seasonal water used on evapotranspiration of winter wheat (ETc) was 412.7 mm. The most of that water was used in April (97.9 mm), May (131.8 mm) and June (116.4 mm) or in the period from forking-heading to full maturity. Of the total water used on seasonal evapotranspiration (ETc) in mentioned period winter wheat plants absorbed 83.9% that confirm this part of the season as the most sensitive to water stress. Key words: winter wheat, irrigation, yield, yield comonents, evapotranspiration 3
1. УВОД Пшеница (Triticum sp. L) се највише користи у исхрани људи. Од укупне производње за исхрану се користи око 53% у развијеним и око 85% у земљама у развоју (Pena, 2007). Такође се употребљава за исхрану животиња, а веома је значајна и као индустријска сировина у млинско - пекарској, пиварској, фармацеутској, индустрији хлеба, кекса и колача. Примарни значај пшенице огледа се у чињеници да се она користи као основна хлебна биљка за највећи део људске популације. Пшеница се одликује високим садржајем беланчевина (8-12%), угљених хидрата (77-78%), масти (1,2-1,5%), витамина (B комплекса) и минерала (Ca, P, Mg и Fe). Сл. 1. Пшеница (Triticum sp. L) Пшеница се гаји на већим површинама него било која друга биљна врста. У свету се гаји на око 221 милион хектара, са укупном производњом изнад 700 милиона тона са просечним приносом од 3,19 t ha - ¹ (Faostat, 2011). Највећи произвођачи пшенице у свету су Кина, Индија, Русија, САД, и Француска. 4
Сл. 2. Десет највећих произвођача пшенице у свету У Европи, пшеница се гаји на површини од око 54 милиона хектара, са укупном производњом од близу 200 милиона тона, уз просечан принос од 3,79 t ha -1. У Србији се пшеница гаји на површини од око 580.000 ha са просечним приносом од 3,85 t ha - ¹ и укупном годишњом производњом од око 2 милиона тона. У Војводини пшеница се гаји на површинама од око 270-300.000 ha, са просечним приносом од 4,15 t ha - ¹ и укупном производњом од око 1,1 милиона тона (Faostat, 2011). Сл. 3. Највећи произвођачи пшенице у Европи 5
Питање производње озиме пшенице се сматра једним од најтежих у наводњавању имајући у виду дужину вегетационог периода и чињеницу да се он протеже на периоде јесени, зиме и пролећа. Прво заливање озиме пшенице, према потреби, долази у јесен, ради стварања повољних услова влажности земљишта за ницање и нормалан јесењи равој биљака. При недостатку воде у земљишту ницање се јавља са закашњењем, неуједначено је, а део биљака се јавља тек у пролеће. Изостаје бокорење у јесен и образовање секундарних коренова. У томе се огледа значај јесењег заливања пшенице. У случају сушног пролећа може се јавити потреба за заливањем и пре влатања. У каснијим фазама развића највеће количине воде пшеница троши у периоду влатање - класање и класање - млечна зрелост. Сл. 4. Наводњавање пшенице самоходном линеарном машином Идеално би било када би се у поменутим каснијим фазама развића могла одржавати оптимална влажност земљишта. Повољна влажност земљишта у овом периоду обезбеђује брз пораст стабла и образовање лишћа, 6
јер је то период у коме се ствара највећи део органске материје биљака. У изразито сушним годинама може се јавити потреба за једним заливањем после класања, али га треба изводити крајње обазриво, јер постоји опасност од полегања биљака. Заливни режим пшенице у климатским условима Војводине своди се на 1-2, изузетно 3 заливања. Сл. 5. Наводњавање пшенице бочним кишним крилом Наводњавање обезбеђује повећање приноса пшенице. У кишним годинама ефекат наводњавања је врло скроман или изостаје, а у сушним годинама може бити изразито висок. Драговић и Максимовић (2000) истичу повећање приноса пшенице у интервалу од 6 до 20% у кишним годинама. У сушној 1986. год. утврђено је повећање приноса пшенице у условима наводњавања од 84%, када је на огледној парцели забележен максимални принос од 11,3 t ha -1. Zhang и Pei (2002) за услове Северне Кине истичу сличне резултате о утицају наводњавања на повећање приноса озиме пшенице. У кишним годинама повећање износи око 10%, а у годинама са малим количинама падавина повећане износи и преко 50%. Такође, за услове Северне Кине Lihua et al. (2013) истичу да је повећање приноса пшенице у 7
кишним годинама скромно (11,6-17,1%), а да је у сушним значајно (33,4-34,4%). Сва стрна жита су велики потрошачи воде (Малешевић и сар., 2008). За високе приносе пшенице потребе за водом износе од 450 do 650 mm, у зависности од климатских услова и дужине вегетационог периода (Doorenbos et al.,1979, Zhang и Pei 2002, Lihua et al., 2013).. 8
2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Одржавањем оптималне влажности земљишта наводњавањем постижу се високи и стабилни приноси који оправдавају велика улагања у системе за наводњавање и њихову експлоатацију. Циљ истраживања је био да се утврди ефекат наводњавања на принос и компоненте приноса озимих сорти пшенице НС Симонида и НС Звездана. Такође, утврдиће се и утрошак воде на евапотранспирацију пшенице у условима наводњавања (ETc) у појединим месецима и вегетационом периоду у целини. Очекују се високи приноси пшенице, а ефекат наводњавања зависиће од услова године, пре свега од количине и распореда падавина. Сл. 6. Оглед са пшеницом (Римски Шанчеви 2012/13. год., орг. Ђаконовић, Д.) 9
3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Оглед са наводњавањем озиме пшенице изведен је у производној 2012/13. години, на огледном пољу Института за ратарство и повртарство Нови Сад, на Римским Шанчевима на земљишту типа чернозем (ред аутоморфних земљишта), класа А-C (хумусно-акумулативна земљишта), подтип чернозем на лесу и лесоликим седиментима, варијетет карбонатни, форма средње дубоки. Развијеност активног дела профила (А+АC) је веома изражена и износи 60-100 cm. Моћност хумусно-акумулативног хоризонта (А) је 40-50 cm. Садржај хумуса у површинском слоју земљишта (0-30 cm) износи 2,8-2,9%, a ph вредност земљишног раствора је неутрална до благо алкална. Предусев пшеници била је паприка. Због ниских вредности влажности земљишта нису постојали услови за класично орање, па је обављена редукована основна обрада тешком тањирачом и једним проходом класичног сетвоспремача (23. октобра 2012. године). Предсетвено ђубрење обављено је са 300 kg ha -1 NPK ђубрива са односом чистих хранива 5:24:16. Сетва је обављена 24. октобра, пнеуматском сејалицом, на међуредни размак од 12,5 cm, на дубину од 4 cm. Засејане су две сорте озиме пшенице, НС Звездана и НС Симонида са сетвеном нормом од 550 клијавих зрна по 1m 2. Након сетве парцела је поваљана у циљу бржег и уједначенијег ницања. Непосредно после сетве наступио је кишни период са обилним падавинама које су биле довољне за брзо и уједначено ницање биљака и није било потребе за послесетвеним заливањем. Оглед је изведен са рандомизираним распоредом варијанти у три понављања. Површина наводњаване парцеле износила је 576 m 2 (48 m x 12 m). 10
Између наводњаване и контролне варијанте налазио се заштитни појас дужине 6 m. Укупна површина огледне парцеле износила је 1.224 m 2 (102 m x 12 m). Заштита усева од корова обављена је крајем марта, применом хербицида Secator (0,15 l ha -1 ), а од патогена фунгицидом Acanto (0,5 l ha -1 ). Прихрањивање азотом обављено је почетком марта на основу анализе земљишта на садржај минералног азота (N-min aнализа) узимањем узорака по слојевима од 0-30, 30-60 и 60-90 cm. Сл. 7. План огледа пшенице у условима наводњавања Наводњавање је обављено кишењем, у систему распореда распрскивача 12 m x 12 m. Време заливања је одређивано методом водног биланса применом коефицијената културе (k c ) и референтне евапотранспирације (ET o ). Свакодневно је билансиран садржај лакоприступачне воде у слоју земљишта до 60 cm. Када су резерве лакоприступачне воде биле сведене на минимум приступало се заливању. Количине падавина су мерене на парцели пољским кишомером и у обрачуну су регистроване као прилив воде. У случају падавина већих од 11
капацитета земљишта за лакоприступачну воду у слоју до 60 cm, обрачуната је и процеђена вода у дубље слојеве земљишта. Обрачун референтне евапотранспирације (ET o ) извршен је FAO-56 Penman-Monteith методом, која је од стране FAO предложена као стандардна, применљива у свим климатским условима и у свим временским периодима (Allen et al.,1998). ET o референтна евапотранспирација (mm dan -1 ), Rn нето радијација на површини усева (MJ m 2 dan -1 ), G zemljišni toplotni fluks (MJ m 2 dan -1 ), T температура ваздуха на два метра висине ( C), u 2 брзина ветра на два метра висине (m s -1 ), es напон засићене водене паре (kpa), ea стварни напон водене паре (kpa), es-ea дефицит засићености водене паре (kpa), пад напона засићености водене паре (kpa C -1 ), γ психрометријска константа (kpa C -1 ). Дневни утрошак воде на евапотранспирацију пшенице је рачунат множењем вредности ET o сa коефицијентима културе (k c ) за поједине месеце вегетационог периода пшенице: октобар 0,75, новембар 0,75, децембар 0,70, јануар 0,40, фебруар 0,70, март 0,78, април 0,97, мај 1,12, јун 0,92 (Јаћимовић, 2012) ETP d = ET o x k c ETP d = дневни утрошак воде на потенцијалну евапотранспирацију (mm) ET o = референтна евапотранспирација (mm) k c = коефицијент културе 12
1,3 Koeficijent kulture (kc) 1,2 1,1 1,0 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 Mesec: 0,75 Početna faza Zimski prekid vegetacije Razvojna faza 1,15 Srednja faza Oct Nov Dec Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Kasna faza 0,30 Kc 0,75 0,75 0,70 0,40 0,70 0,78 0.97 1,12 0,92 0,30 ETo (mm/dan) 1,66 0,77 0,45 0,48 0,91 1,79 2,82 3,92 4,43 4,72 ETc (mm/dan) 1,25 0,58 0,32 0,19 0,64 1,40 2,74 4,39 4,08 1,42 Граф. 1. Крива коефицијента културе (k c ), референтна евапотранспирација (ET o ), утрошена количина воде на евапотранспирацију озиме пшенице у условима наводњавања (ET c ) (Јаћимовић, 2012) У условима кишне 2013. године, а на основу прорачуна изведених по претходно наведеним формулама у периоду вегетације пшенице обављено је само једно заливање, 29. априла, са заливном нормом од 30 mm. Непосредно пре жетве пшенице комбајнирањем, узети су узорци биљног материјала (чупањем целих биљака са кореном) са 2 m дужна, односно са површине од 0,5 m 2 са сваке варијанте огледа. На бази ових узорака обављене су анализе приноса и компоненти приноса пшенице. Анализе су обављене у лабораторији за испитивање биљног материјала на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду. Статистичка обрада је обављена анализом варијансе двофакторијалног огледа, а тестирање резултата LSD тестом. 13
3. 1. УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА ОГЛЕДА 3.1.1. Земљишни услови Оглед је постављен на земљишту типа чернозем, подтип на лесу и лесоликим седиментима, варијетет карбонатни, форма средње дубоки. Чернозем покрива највеће површине у Војводини. На релативно дубоком пресеку карбонатног чернозема Римских Шанчева јасно се издваја од површине ка дубини, прво, акумулативно - хумусни А хоризонт, најчешће до дубине 65-80 cm. Испод њега налази се прелазни АC хоризонт дубине 40-50 cm, што укупно чини 105-130 cm. Испод те дубине појављује се матични супстрат лес, као C хоризонт. На основу изгледа пресека профила може се закључити да је карбонатни чернозем Војводине педолошка творевина типа А - АC - C типа (Живковић и сар., 1972). Карбонатни чернозем лесне терасе је по механичком саставу глиновита иловача са 18-28% глине, мрвичасто - грудвасте структуре, са врло добрим системом пора и стабилним структурним агрегатима, што омогућује добро пропуштање и процеђивање сувишне воде, односно повољан водни, ваздушни и топлотни режим. Реакција земљишта је слабо алкална у целом профилу, а у доњим хоризонтима алкалност се повећава као последица већег садржаја креча. 14
Сл. 8. Профил карбонатног чернозема лесне терасе (ориг. Белић, М.) Садржај хумуса опада са дубином. Органска материја и хумус повољно утичу на способност земљишта да задржава воду, побољшава структуру, повећава стабилност структурних агрегата и побољшава снабдевање биљака водом. До смањења садржаја хумуса у војвођанским земљиштима долази услед нерационалног газдовања и нередовног ђубрења органским ђубривима. Садржај CаCО 3 правилно расте са дубином услед испирања из горњих слојева. У ораничном слоју га има око 6%, а у зони таложења и преко 30% (Вучић, 1964). Тренд испирања карбоната из војвођанског чернозема се и даље наставља, што потврђују резултати Бићанића (1988), који је утврдио садржај CаCО 3 у ораничном слоју земљишта од само 1, 95%, а у зони таложења преко 32%. Садржај укупног азота и лако приступачног калијума опада са дубином, уз добру обезбеђеност у активном делу профила. Према истраживању Живковића и сар., (1972), природне залихе лакоприступачног фосфора су 15
ниске, тако да је оранични хоризонт средње обезбеђен, подоранични слој је слабо обезбеђен, а на већим дубинама га скоро нестаје. На основу изнетих резултата, може се закључити да је чернозем природно богато и плодно земљиште. Осцилације у висини приноса су узроковане сушом, једностраним коришћењем и недовољном агротехником. На чернозему треба спроводити комплексне агротехничке мере уклучујући и наводњавање, што обезбеђује да ово земљиште буде највиших производних способности. 3.1.2. Метеоролошки услови 3.1.2.1. Падавине и температура ваздуха У биљној производњи падавине су један од најзначајнијих чинилаца у постизању високих и стабилних приноса. Од падавина зависи количина воде у земљишту, односно, прилив воде у приступачном облику за нормалан раст и развиће биљака. Међутим, у нашим климатским условима суша је редовна појава, јавља се сваке године и оставља мање или веће последице на приносе гајених биљака. Пшеница се гаји у географски широком ареалу и различитим климатским условима, захваљујући својој способности прилагођавања. Нема велике захтеве према топлоти. Међутим, ниске температуре у зимском периоду, у условима без снежног покривача, могу у екстремним случајевима утицати на измрзавање биљака. Сума температура за озиму пшеницу је 2.100 o C. Озима пшеница се одликује већом отпорношћу према ниским температурама у фази клијања и ницања. Може да издржи дуже голомразице до -17 o C, а краће до -21 o C. Према високој температури пшеница је доста издржљива. Високе температуре ваздуха изнад 35 o C у фази формирања и наливања зрна су посебно штетне. У таквим условима наливање је поремећено, зрна су слабије испуњена и остају штура. 16
T ( 0 C) P (mm) 2012/13 VP: 1964/2009 P (mm) T (ºC) 2012/13 VP: 1964/2009 30 50 25 45 40 20 35 15 30 25 10 20 5 15 10 0 5-5 0 I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II VIII IX X XI XII I II III M e s e c Граф. 2. Температура ваздуха ( o C) и падавине (mm) у предвегетационом периоду и почетним стадијумима раста и развића пшенице Производна 2012/13 год. одликује се већом количином падавина у периоду вегетације (585 mm) у односу на вишегодишњи просек (442 mm) (Граф. 3). Месеци пре сетве пшенице (август, септембар) одликовали су се малом количином падавина и високим температурама (Граф. 2) што је условило да се уместо класичне обави редукована основна обрада тешком тањирачом и једним проходом класичног сетвоспремача. Падавине непосредно после сетве условиле су правовремено и уједначено ницање биљака. У јануару, фебруару и марту било је више падавина у односу на вишегодишњи просек (Граф. 3) што је утицало да се биљке пшенице нормално развијају. Мале количине падавина у другој и трећој декади априла и екстремно високе температуре ваздуха условиле су потребу за наводњавањем које је обављено 29 априла са заливном нормом од 30 mm. У мају и јуну било је знатно више падавина у односу на вишегодишњи просек и није било потребе за наводњавањем. Велике количине падавина и олујни ветрови условили су полегање биљака што је утицало и на висину приноса 17
пшенице. Високе температуре ваздуха у трећој декади априла и првој половини маја су утицале на већи утрошак воде на евапотранспирацију биљака (Граф. 3). T ( 0 C) 25 20 15 10 5 0 P (mm) 2012/13 VP: 1964/2010 T (ºC) 2012/13 VP: 1964/2010 P (mm) 70 60 50 40 30 20 10-5 Mes. I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun 0 Граф. 3. Температура ваздуха ( o C) и падавине (mm) у периоду вегетације пшенице 18
4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ Кишна година са падавинама изнад вишегодишњег просека (Граф. 2 и 3) и чињеница да је обављено само једно заливање крајем априла са заливном нормом од 30 mm утицали су да нису утврђене статистички значајне разлике у компонентама приноса и приносу пшенице између наводњаване и контролне варијанте без наводњавања (Таб. 1-5). Нису утврђене статистички значајне разлике у маси класа пшенице како између наводњаване и контролне варијанте без наводњавања тако ни између сорти пшенице Симонида и Звездана. (Таб. 1; Граф. 4 и 5). Нису установљене статистички значајне разлике у погледу броја зрна по класу, између третмана са и без наводњавања, као ни између анализираних сорти пшенице (Таб. 2). Сорта (B) Таб.1. Maсa клaсa пшенице (g) Третман (А) Наводњавано (A 1 ) Без наводњавања (A 2 ) Просек B Симонида (B 1 ) 1,19 1,22 1,20 Звездана (B 2 ) 1,19 1,20 1,20 Просек A 1,19 1,21 LSD % A B AB 5 0,22 0,13 0,23 1 0,51 0,22 0,46 19
Maсa клaсa пшенице (g) 1,6 1,4 1,2 1 0,8 0,6 0,4 0,2 Симонида Звездана Просек (A) 1,19 1,19 1,19 1,22 1,2 1,21 0 Наводњавано Без наводњавања Третман (А) Граф. 4. Маса класа пшенице у зависности од наводњавања Maсa клaсa пшенице (g) 1,6 1,4 1,2 1 0,8 0,6 0,4 1,19 Симонида 1,19 1,22 1,2 Звездана 1,2 1,2 0,2 0 Третман (А) Граф. 5. Маса класа пшенице у зависности од сорте 20
Сорта (B) Таб. 2. Број зрна по класу Наводњавано (A 1 ) Третман(A) Без наводњавања (A 2 ) Просек B Симонида (B 1 ) 25,60 25,87 25,73 Звездана (B 2 ) 27,10 26,30 26,68 Просек A 26,35 26,07 LSD % A B AB 5 2,30 3,29 3,79 1 5,30 5,45 6,62 Сл. 9. Анализа броја зрна по класу (ориг. Ђаконовић, Д.) Нису утврђене статистички значајне разлике у маси зрна по класу пшенице како између наводњаване и ненаводњаване, контролне варијанте тако ни између анализираних сората (Таб. 3). 21
Сорта (B) Таб. 3. Mаса зрна по класу (g) Наводњавано (A 1 ) Третман (А) Без наводњавања (A 2 ) Просек B Симонида (B 1 ) 0,90 0,93 0,91 Звездана (B 2 ) 0,89 0,88 0,89 Просек A 0,89 0,91 LSD % A B AB 5 0,22 0,12 0,23 1 0,52 0,20 0,46 Наводњавање није утицало на масу 1.000 зрна пшенице у односу на ненаводњавану варијанту. Статистички сигнификантне разлике су утврђене између анализираних сорти што је последица сортне, односно генетске основе за масу 1.000 зрна (Таб. 4, Граф. 6 и 7). Сорта (B) Таб. 4. Маса 1.000 зрна (g) Третман (А) Наводњавано (A 1 ) Без наводњавања (A 2 ) Просек B Симонида (B 1 ) 34,4 36,1 35,2 Звездана (B 2 ) 32,8 33,0 32,9 Просек A 33,6 34,5 LSD % A B AB 5 4,4 1,7 4,4 1 10,2 2,8 9,3 22
Граф. 6. Маса 1.000 зрна пшенице у зависности од наводњавања Граф. 7. Маса 1.000 зрна пшенице у зависности од анализираних сорти 23
Сл. 10. Одређивање масе 1.000 зрна (ориг. Ђаконовић, Д.) Досадашњим истраживањима је утврђено да принос зрна пшенице зависи од основних компонената приноса, пре свега, од броја биљака, односно класова по јединици површине, броја зрна у класу, масе зрна у класу и апсолутне масе зрна. Између ових параметара постоје сложени међусобни утицаји, јер при повећању вредности једног параметра често долази до смањења вредности другог (Христов и сар., 2008). Значај сваке од ових компонената у формирању приноса зрна зависи од временских услова у критичним фазама раста и развића, али и од агротехничких мера, примењених доза азота, различитих комбинација и односа NPK хранива. Принос и компоненте приноса пшенице значајно варирају и у зависности од система обраде, сорте и услова године, као и њихових комплексних интеракција (Halvorson et al., 2000). 24
Сл. 11. Комбајнирање пшенице У условима наводњавања принос пшенице (7,295 t ha -1 ) је био већи за 0,38 t ha -1, односно за статистички незначајних 5,5% у односу на ненаводњавану, контролну варијанту (6,915 t ha -1 ), (Таб. 5). Такође, нису утврђене ни статистички значајне разлике у приносу између анализираних сорти (Граф. 8 и 9). Сорта B Таб. 5. Принос пшенице (t ha -1 ) Наводњавано (A 1 ) Третман (А) Без наводњавања (A 2 ) Просек B Симонида(B 1 ) 7,463 6,377 6,920 Звездана(B 2 ) 7,127 7,453 7,290 Просек (A) 7,295 6,915 LSD % A B AB 5 0,517 0,683 0,805 1 1,192 1,133 1,416 25
Граф. 8. Принос зрна пшенице у зависности од наводњавања Граф. 9. Принос зрна пшенице у зависности од анализираних сорти 26
Добијени резултати су сагласни са резултатима испитивања Драговића и Максимовић (2000), Zhang и Pei (2002), Lihua et al. (2013) који истичу повећање приноса наводњаване пшенице у интервалу од 6 до 20% у кишним годинама. Вредности приноса пшенице добијене у условима наводњавања од 7,295 t ha -1 су идентичне са резултатима Аксића и сар. (2013) који су у рејону јужне Србије у условима наводњавања, у двогодишњем периоду, остварили просечан принос пшенице од 7,295 t ha -1. Сл. 12. Наводњавање пшенице капањем Утрошак воде у периоду вегетације на евапотранспирацију пшенице у условима наводњавања (ETc) износио је 412,7 mm (Граф. 10). Највећи утрошак воде утврђен је у периоду април (97,9 mm), мај (131,8 mm), јун (116,4 mm), односно у подпериоду вегетације влатање - класање - наливање зрна - сазревање. Од укупне количине воде утрошене на евапотранспирацију у овом подпериоду се утроши 83,9%, што истовремено указује на осетљивост овог подпериода вегетације на дефицит воде у земљишту. 27
На осетљивост овог подпериода пшенице на дефицит воде указују и Li (1990), Schneider и Howell (1996) Zhang et al. (1999). Добијене вредности утрошка воде на ETc су веће од вредности Драговић и Максимовић (2000) који за исте земљишне и климатске услове истичу вредности у интервалу од 293-346 mm. 140.0 Evapotranspiracija, padavine (mm) 120.0 100.0 80.0 60.0 40.0 20.0 P (mm) ETo (mm) ETc (mm) 0.0 oktobar novembar decembar januar februar mart april maj jun P (mm) 23 36.0 55.0 60.0 49.0 68.0 30.0 118.0 126.0 ETo (mm) 6.3 17.6 6.0 8.5 15.3 38.9 100.9 117.7 126.5 ETc (mm) 4.7 13.2 4.2 3.4 10.7 30.3 97.9 131.8 116.4 Граф. 10. Падавине, референтна евапотранспурација (ETo), утрошак воде на евапотранспирацију озиме пшенице у условима наводњавања (ETc) (Римски Шанчеви, 2012/2013 год.) Добијени резултати су сагласни са резултатима Аксић и сар. (2013) који су за исте вредности приноса пшенице у условима наводњавања утврдили утрошак воде на евапотранспирацију (ETc) у интервалу од 381,1 393,1 mm. Zhang et al. (1999) за услове северне Кине истичу вредности ETc у интервалу од 407-437 mm за три односно четири заливања у периоду вегетације озиме пшенице. 28
Дневни утрошак воде на евапотранспирацију пшенице у условима наводњавања (ETc) у периоду влатање класање наливање зрна сазревање, односно у месецима априлу, мају и јуну био је 3,3 mm, 4,2 mm и 3,9 mm (Граф. 4). Добијени резултати су сагласни са резлтатима Јаћимовића (2012) који је утврдио дневни утрошак воде на ETc пшенице у априлу 2,74 ± 0,37 mm, мају 4,39 ± 0,55 mm и јуну 4,07 ± 0,37 mm. 29
5. ЗАКЉУЧАК На основу једногодишњих резултата истраживања утицаја наводњавања на потрошњу воде, принос и компоненте приноса озиме пшенице може се закључити да због кишне године није било статистички значајних разлика у приносу и компонентама приноса. У условима наводњавања принос је био већи за 0,38 t ha -1, односно за 5,5% у односу на ненаводњавану, контролну варијанту. Утрошак воде у периоду вегетације на евапотранспирацију пшенице у условима наводњавања (ETc) износио је 412,7 mm. Највећи утрошак воде утврђен је у периоду април (97,9 mm), мај (131,8 mm), јун (116,4 mm), односно у подпериоду вегетације пшенице влатање класање наливање зрна сазревање. Од укупне количине воде, на евапотранспирацију, у овом подпериоду се утроши 83,9% воде. То истовремено указује на осетљивост овог подпериода на дефицит воде у земљишту. Резултати добијени у првој години истраживања не моги бити основа за коначно закључивање. Истраживања утицаја наводњавања на принос, компоненте приноса и утрошак воде озиме пшенице биће настављена и у наредном периоду. 30
6. ЛИТЕРАТУРА 1. Allen, R.G., Pereira, L.S., Raes, D., Smith, M., 1998. Crop Evapotranspiration. In: FAO Irrigation and Drainage Paper No. 56, FAO, Rome, Italy. Guidelines for Computing Crop Water Requirements. 2. Aksić, M., Gudžić, N., Deletić, N., Gudžić, S., Stojković, S., 2013. Evapotranspiration and water use efficiency of winter wheat in southern Serbia. Proc. The 1 st International Congress of Soil Science, XIII National Congress of Soil Science SOIL WATER PLANT September, 23-26, Belgrade, Serbia, 365-373. 3. Бићанић, В., 1988. Утицај дубине обраде и нивоа ђубрења минералним ђубривима на важније физичке и хемијске особине земљишта. Магистарски рад, Пољопривредни факултет Нови Сад. 4. Doorenbos, J., Kassam, A.H., Bentvelsen, C.L.M., Branscheid, V., Plusje, J.M.G.A., 1979. Yield response to water. In: FAO Irrigation and Drainage Paper, No. 33, FAO, Rome, Italy. Land and Water Development. 5. Драговић, С., 1987. Наводњавање ратарских култура, потребе у води и ефекат наводњавања. Пољопривредне актуелности. 1-2: 215-226. 6. Dragović, S., Maksimović, Livija., 2000. Effect of sowing date on yield and quantitative characteristics of some wheat varieties grown in irrigation. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. 33: 201-215. 7. Faostat, 2011. 8. Halvorson, A.D., Black, A.L., Krupinsky, J.M., Merrill. S.D., Wienhold, B.J., Tanaka, D.L., 2000. Spring wheat response to tillage and nitrogen fertilization in rotation with sunflower and winter wheat. Agron. J. 92: 136-144. 9. Христов, Н., Младенов, Н., Шпика, А.К., Штаткић, С., Ковачевић, Н., 2008. Директни и индиректни ефекти појединихсвојстава на принос зрна пшенице. Зборник радова, Институтa за ратарство и повртарство 45:15-20. 31
10. Јаћимовић, Г., 2012. Оптимирање минералне исхране пшенице у зависности од временских услова године. Докторска дисертација, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. 11. Lihua, L., Yanrong, Y., Lihua, Z., Zhiqiang, D., Xiuling, J., Shuangbo, L., Junjie, J., 2013. Winter wheat grain yield and its components in the North China Plain: Irrigation management cultivation, and climate. Chilean J. Agric. Res. 73 (3): 233-242. 12. Малешевић, М., Старчевић, Љ., Јаћимовић, Г., Ђурић, В., Шеремешић, С., Милошев, Д., 2008. Принос озиме пшенице у зависности од услова године и нивоа ђубрења азотом. XIII Саветовање о биотехнологији, Чачак, 28-29 март 2008, Зборник радова 13: 135-141. 13. Pena, R.J., 2007. Current and future trends of wheat quality needs. In: Buck, H.T., Nisi, J.E., Salomon, N. (Eds.). Wheat production in stressed environments. Springer, 411-424. 14. Schneider, A.D., Howell, T.A., 1996. Methods, amounts, and timing of sprinkler irrigation for winter wheat. ASAE 40 (1): 137-142. 15. Вучић, Н., 1964. Видне особине чернозема и ливадске црнице и њихов значај за наводњавање на иригационом подручју Бачке. Савремена пољопривреда, 1, Нови Сад. 16. Вучић, Н., 1976. Наводњавање пољопривредних култура. Пољопривредни факултет Нови Сад. 17. Zhang, X., Pei, D., 2002. Management of supplemental irrigation of winter wheat for maximum profit. In: FAO Irrigation and Drainage Paper, No. 22, FAO, Rome, Italy. Deficit irrigation practices, 57-65. 18. Живковић, Б., Нејгебауер, В., Танасијевић, Ђ., Миљковић, Н., Стојковић, Л., Дрезгић, П., 1972. Земљишта Војводине, Институт за пољопривредна истраживања. Нови Сад. 32