Zivot zajedno oktobar broj 15 Okrugli sto O podr[ci OsObama sa invaliditetom Broj korisnika pomo}i uve}an 2,3 puta Od osobe sa invaliditet

Слични документи
Glava I - Glava Dokumentacija III - Iz ra da koju bi lan sa kontroliše uspe ha Poreska i naj češ će inspekcija Sadržaj greš ke Sadržaj 3 Predgovor 13

IErica_ActsUp_paged.qxd

Zivot zajedno septembar broj 19 Radni sastanak o Realizaciji vaspitnih naloga Vaspitanje umesto kazne

Zivot zajedno DECEMBAR BRoj 11 Pomo] za 90 Porodica Podr{ka za trojke, četvorke i duple blizance

broj 052_Layout 1

З А К О Н О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА 1 ДЕО ПРВИ 1 ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ПРЕДМЕТ ЗАКОНА Члан 1. Овим за ко ном уре ђу је се прав ни по ло жај при вред них дру шт

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju ( Slu žbe ni gla snik RS br. 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. aline ja 2.

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. ali neja 2. St

по пла ве, ко ја је Од лу ком Вла де о уки да њу ван ред не си ту а ци је на де лу те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је ( Слу жбе ни гла сник РС, број

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ЗО РА Н КО С Т И Ћ А Р Х И В ЧО ВЈ ЕЧ НО СТ И ДУГ На д е ж д и Пре да мном ни шта не скри ва ти. Јер ја сам ду жан на шој дје ци п

М И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би ле

NASTANAK OPASNE SITUACIJE U SLUČAJU SUDARA VOZILA I PEŠAKA TITLE OF THE PAPER IN ENGLISH Milan Vujanić 1 ; Tijana Ivanisevic 2 ; Re zi me: Je dan od n

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. ali neja 2. St

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Д РА ГА Н ЈО ВА НО ВИ Ћ Д А Н И ЛОВ РЕ Ч И СТ РА Ш Н И Ј Е ОД ВЕ ЈА ВИ Ц Е ОПРА ШТА ЊЕ С МАЈ КОМ До ђе и к ме ни ста рост да ми у

Упорна кап која дуби камен

Sluzbeni List Broj OK3_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

ПРИ ЛОГ 1 1. ЗАХ ТЕ ВИ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди из чла на 3. овог пра вил ника про из во де се та ко да ис пу ња ва ју сле де ће зах те в

ЂУРО ШУШЊИЋ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град УДК :39 КУЛ ТУ РА РЕ ДА И НЕ РЕД У КУЛ ТУ РИ Дра го ми је да го во

Р Е П У Б Л И К А С Р Б И Ј А ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД НАПРЕДАК Осечина НАРАТИВНИ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ЗА ГОДИНУ

Feng Shui za ljubav MONTAZA 3:Feng Shui_Love Int. Mech.qxd

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Ж И ВО РА Д Н Е Д Е Љ КО ВИ Ћ Х Е ДО Н И ЗА М ШТА САМ МО ГАО Мо жда ни ка да не ћу са зна ти шта сам мо гао Да ура дим у жи во ту,

Prelom broja indd

УДК :34 Пре глед ни рад СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА број 2/2014. год. 49. стр Мар та Ж. Сје ни чић Ин сти тут дру штве них на у ка, Бе

kamij.indd

Prelom broja indd

mama_ispravljeno.indd

ISTRAŽIVAČKI FORUM Pravosuđe i ljudska prava Poglavlje 23 Beograd, februar 2012.

ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД- ЛЕСКОВАЦ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД год год. Лесковац, октобар 2014.год.

Д И В Н А ВУ К СА НО ВИ Ћ ИГРА 566 ИГРА Жу рио је. Тре ба ло је да пре тр чи, и то без ки шо бра на, ра сто јање од Рек то ра та до Град ске га ле ри

Нацрт Закона о рачуноводству поново се подмеће као кукавичје јаје 1. Уводне напомене Од го ди не са сва ком про ме ном вла сти и фор ми ра њем н

Предлог новог закона о рачуноводству реквијем за рачуновође 1. Уводне напомене У го ди ни Вла да Ре пу бли ке Швај цар ске одо бри ла је до на ц

УДК 342.2(497.6 Re pu bli ka Srp ska) Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2012. год. 19. vol. 36. стр Вла дан Стан ко вић Ин сти тут

Knjiga 2.indd

UDK: 171/ FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXV (2), DOI: /FID N Originalan naučni rad Aleksandar Nikitović Institut za filozofiju i

P R E D LO G

Sluzbeni List Broj OK05_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

Layout 1

Н А РОД Н А С КУ П Ш Т И Н А 41 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим У К АЗ о про гла ше њу Закона о по т

УДК: :34(497.11) Прегледни рад Жар ко Ан ђел ко вић Београд Пре драг Бла го је вић Београд Мар ко Ан ђел ко вић Сли јеп че вић Београд

Ljubav mir cokolada prelom.pdf

ISSN COBISS.SR-ID Београд, 11. децембар Година LXX број 134 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је динара С

Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом

_Werewolves_PRELIMS SCRIBO.indd

УДК: Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2011. год. 18. vol. 32. стр Ни на С. Пла но је вић Прав ни фа кул тет Уни вер

у ве ли кој по све ће но сти је зи ку, сте кла је сво је по бор ни ке ме ђу ком пет е н т н и ји м ч и т а о ц и м а, ш т о не с у м њи в о и м по н у



MARINKO LOLIĆ Uni ver zi tet u Be o gra du, In sti tut za fi lo zo fi ju i dru štve nu te o ri ju, Beograd DOI /kultura L UDK 1(091) Жуњи

SAŠA RADOJČIĆ Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd DOI /kultura R UDK : :004 originalan

Пре глед ни чла нак :347.74(497.11) doi: /zrpfns Др Дра жен С. Ми љић Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци d ra ze n.mi u nibl.r

Р А З Г О В О Р ВАЛ ТЕР УГО МАИ ДО БРО РАС ПО ЛО Ж Е Н И П Е СИ М И СТА 138 Ра з го в ор в о д и л а Са ња Ми л и ћ Вал тер Уго Маи је умет нич ко име

Д РА ГА Н Л А К И Ћ Е ВИ Ћ Уред ни штво Ле то пи са: Ка ко би сте у по е тич ком сми слу описали актуел ни тре ну так са вре ме не срп ске про зе? Шта

МАЈА СТАНКОВИЋ Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је Бе о град DOI /kultura S УДК 7.01 прегледни рад ПО ЈАМ КОН ТЕК СТА РАЗ ЛИ ЧИ ТИ

broj 068_Layout 1

МИЛОШ НЕМАЊИЋ Српско социолошко друштво, Београд DOI /kultura N УДК (497.11) 198/ (497.11) 198/... оригиналан научни рад

Temida 2.indb

Година LIV Број 20/ LIST О П Ш Т И Н Е Б А Ч К А П А Л А Н К А На основу члана 172. члана 173. и члана 178. став 5. Закона о запослен

Pro log J a, Be a tri sa Sa voj ska, maj ka sam če ti ri kra lji ce. Ko ja dru ga že na u isto ri ji sve ta sme to za se be re ći? Ni jed na, tvr dim,

ВИТОМИР ТЕОФИЛОВИЋ књи жев ник УДК (082.2)(049.32) СО ЦИ ОП СИ ХО ЛО ШКИ АСПЕКТ (НА ШЕГ) СПО Р ТА ДА НАС ОД СИН ГУ ЛАР НОГ ИС КА ЗА ДО

На основу члана 56. Статута Града Ниша ( Службени лист Града Ниша, број 88/2008 и 143/2016), члана 72. Пословника о раду Градског већа Града Ниша ( Сл

16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број Посластичарнице од пет до 10 узорака Објекти базена, сауна, салона за његу и уљеп

С ВЕ ТЛ А Н А Ш Е А ТО ВИ Ћ НОВИЦA ПЕТ КО ВИЋ ВИ СО КА МЕ РА Н А У К Е И СЕН ЗИ БИ Л И Т Е ТА Вечера ш њи по в од је с е ћ а њ е на Но ви ц у Пе т ко

ТА ТЈА Н А ЈА Н КО ВИ Ћ ЗА ЕМИ СИ ЈУ РАЗ ГО ВО РИ С ПО ВО ДОМ 204 Мо гу да поч нем? Да? Да кле, пр во на шта по ми слим кад чу јем реч бом бар до ва њ

Filozofija i drustvo indd

7. март Број 18 3 М И Н И С ТА Р С Т ВА 806 На осно ву чла на 10. став 2. Уред бе о са др жа ју и на чи ну из раде пла но ва за шти те и спа са

Ори ги нал ни на уч ни рад 35.07: doi: /zrpfns Рат ко С. Ра до ше вић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет

Пре глед ни чла нак 341.6:342.7(4)]: doi: /zrpfns Др Бо јан Н. Ту бић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у

Untitled-4

Detektiv Tezej_Jecam i kaloper.qxd

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ Ул. Стари шор 47, Сремска Митровица web: Тел:022/ Тел/Факс:

Novi sportsko – turistički projekti: OTVOREN BAJK PARK NA SPORTSKOM CENTRU (VIDEO),Mesna zajednica Sefkerin: TRODNEVNI PROGRAM ZA MANDALINU

УДК: : ](497.11) Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXII) IX, vol=25 Бр. 3 / стр Ми ле

Knjiga PRINT.indd

Пре глед ни чла нак /.68(4) doi: /zrpfns Др Је ле на Ђ. Ви дић Трнинић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав н

` w w w. b e o g r a d. r s УПУТСТВО ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛОГА ПРОЈЕКАТА ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА У ОБЛАСТИМА ОМЛАДИНСКОГ СЕКТОРА У ГРАДУ БЕОГРАДУ КОЈИ ЋЕ СЕ С

UDC :303.62( ) 19 DOI: /ZMSDN S Оригинални научни рад Валентина Соколовска и Гордана Трипковић ДРУШТВЕНИ И ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ

ПОЧЕТАК ИЗГРАДЊЕ ВИШЕ ОД 300 ПАРКИНГ МЕСТА У БЛОКУ септембар године Пројекат изградње нове саобраћајне површине са паркинзима, у зеленом

Microsoft PowerPoint - Deveti cas - Lokalni odrzivi razvoj

Република Србија Градска управа града Београда Секретаријат за социјалну заштиту Број: XIX /2019 Београд: године 27. марта 43-45

Стојан Л. Продановић Обнова ПАМЋЕња

Преглед публикација - ОБАВЕЗНИ ПРИМЕРАК

Slide 1

Број: 05/ /14 Сарајево, године И З В Ј Е Ш Т А Ј о раду Независног одбора Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине као

Пре глед ни чла нак doi: /zrpfns Др Ми ла на М. Пи са рић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа к

ПРЕДЛОГ

Deca: učinioci nasilja, žrtve, posmatrači TEMIDA Septembar 2011, str ISSN: DOI: /TEM B Pregledni rad Za šti ta de ce raz

23

PowerPoint Presentation

Raj ipak postoji

Учитељски факултет на сајмовима високог образовања (Панчево, Пожаревац, Београд, Чачак) Крајем године и почетком године, Учитељски факулте

Анекс 5 Униформни програми и програмске активности јединица локалне самоуправе ПРОГРАМ 1 Назив СТАНОВАЊЕ, УРБАНИЗАМ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ Шифра 1101 С

Под о де љак а) ВОД НО ПОД РУЧ ЈЕ БАЧ КА И БА НАТ, у та бе лар ном пре гле ду, СЕК ТОР Д.8. КО ВИН, у ко ло ни два, у тре ћем ре ду ре чи: Са во Го ли

ISSN LIST GRADA BEOGRADA Година LXIII Број јул године Цена 265 динара Скупштина Града Београда на седници одржаној 25.

Утврђивање испуњености услова за ослобађање плаћања накнаде за промену намене обрадивог пољопривредног земљишта за коришћење објеката за примарну пољо

Y-01 [5-22] bogdan:Y-01 [5-22] bogdan.qxd.qxd

Пре глед ни чла нак : doi: /zrpfns Др Об рад М. Сте ва но вић, ре дов ни про фе сор Кри ми на ли стич ко-по ли циј ска ака д

Microsoft Word - ????????? ? ??????? ????????? ? ???? ?? ????????? ?????????, ???????? ????????? ? ?????????? ???????? ???????

ЈАВНОСТ И ПОЛИТИЧКА КОМУНИКАЦИЈА УДК: (497.11) 2012 Оригинални научни рад Српска политичка мисао број 2/2012. год. 19. vol. 36. стр

Е-УПРА ВА И ЦА РИН СКИ УПРАВ НИ ПО СТУ ПАК УДК : Оригинални научни рад Дра ган Пр ља Са же так Циљ овог ра да је да осве тли основ не

untitled

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА А Л Е К СА Н Д А Р П Е Т Р ОВ ВИ Н А Р СК А П РИ Ч А Ова при ча мо же да поч не као бај ка. Ви но гра дар је имао три кће ри. Али

Транскрипт:

oktobar 2014. broj 15 Okrugli sto O podr[ci OsObama sa invaliditetom Broj korisnika pomo}i uve}an 2,3 puta Od 9.542 osobe sa invaliditetom (2000. godine) stigli smo do 22.205 korisnika pomoći u prošloj godini Odr@an drugi sajam razmene u Oblasti socijalne za[tite Zajedno možemo bolje! projekat za pomoć ObrenOvcu Podrška porodicama za oporavak posle poplava

2 Okrugli sto O podr[ci OsObama sa invaliditetom Zakonske odredbe Zakon o socijalnoj zaštiti nedvosmisleno obavezuje sve relevantne subjekte da ne diskriminišu, već da osnaže invalidne osobe za samostalan i dostojanstven život i da ih, u meri u kojoj je to moguće, što efikasnije integrišu u zajednicu. osobe sa invaliditetom najčešće ostvaruju pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć i uvećani dodak za tuđu negu i pomoć. osim što borave u primarnoj porodici, osobe sa invaliditetom zbrinjavaju se i institucionalno: smeštajem u ustanovu socijalne zaštite, prihvatilište ili prihvatnu stanicu ili u srodničku i drugu hraniteljsku porodicu. Dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju mogu da koriste korisnici do navršenih 26 godina. Po podacima GCSr-a, ovu uslugu koristilo je ukupno 443 osobe sa smetnjama u razvoju i među njima je jedan broj mladih i odraslih. Broj korisnika uvećan 2,3 puta Od 9.542 osobe sa invaliditetom (2000. godine) stigli smo do 22.205 korisnika pomoći u prošloj godini Osoba sa invaliditetom ima sposobnosti, mogućnosti i interesovanja da doprinese razvoju društva projekat za pomoć ObrenOvcu Podr[ka Porodicama Za oporavak Posle PoPlava Gradski centar za socijalni rad u beogradu je, uz finansijsku pod r šku UNICEF-a i u saradnji sa Cen tr om za zaštitu odojčadi, dece i om la dine, za - počeo realizaciju projekta "Po drška porodicama na terito riji opštine ob re - novac koje su u ri zi ku i ugrožene usled poplava". osnovni cilj ovog projekta je po drška porodicama, prvenstveno sa de com, u prevladavanju negati v nih psihosocijalnih efekata krize (izaz vane elementarnim nepogo dama) i stvaranje dugoročnih pred u slova za odras ta nje dece u stabilnom po ro dič nom okruženju pružanjem usluge Sara d nik u krizi. ovim projektom ja čaju se kapaciteti centra za socijalni rad za efikasniji dolazak do najugro ženijih korisnika u uslovima krize, kroz obezbeđivanje tehničke podrš ke - nabav ku u vidu laptop računara i te re - nskih vozila. Značajna je i po drš ka u rekonstrukciji aktivnih pred me ta (dosijea) korisnika. obezbeđivanjem intenzivne stručne podrške porodici u krizi biće iz beg nut određeni broj smeštaja dece kao i različite krizne situacije. Neop hod no je da se ugroženim porodicama sa decom nižeg uzrasta, trudnicama, mla dim majkama, pruži i psiho so ci jal - na podrška, kako bi se pre du pre di le i suzbile posledice koje može da iza - zove traumatsko iskustvo izaz va no poplavama, naročito u uslovima ko - lektivnog smeštaja. takođe, kroz ovaj projeket bi trebalo da se us pos tave smernice za reagovanje struč nih radnika GCSr-a u kriznim situacijama. Posebna komponenta projektnih ak - tivnosti se odnosi na organizaciju ra di - onica za roditelje sa decom o dobrom i odgovornom roditeljstvu i pod - sticanju pozitivnih roditeljskih praksi, kao i na pomoć i podršku oko pre - vazilaženja životnih kriza, a koje su uzrokovane novim životnim okol nos - tima (drugačija organizacija života). aktivnosti sa roditeljima će se re - alizovati u vremenskom okviru koji će zavisiti od interesovanja, po se će nos ti, potreba korisnika ali i raspoloživih sredstava, a najmanje 6 meseci. 3 Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, u saradnji sa Gradskim cen trom za socijalni rad u beogradu i uz podršku organizacije katolička služba za pomoć - CrS, organizovao je okrugli sto za profesionalce u opštinskim centrima za socijalni rad, na temu "Centri za socija - l ni rad i usluge podrške osobama sa inva - li ditetom u reformskom kontekstu socijalne zaštite". "U 2013. godini evidentirano je 22.205 korisnika - osoba sa invaliditetom i oni či - ne gotovo jednu četvrtinu ukupnog broja korisnika Gradskog centra. Među njima naj više je starijih korisnika, sa više od 65 go dina (48,9%), a evidentirano 2.180 de - ce sa invaliditetom, koja su bila ko ris ni ci pomoći. Naši podaci pokazuju trend po - ve ćanja broja korisnika osoba sa invaliditetom na evidenciji centara za socijalni rad od 2000. godine pa do danas. taj broj povećan je više nego dvostruko. U 2000. godini evidentirano je 9.542 kor is - nika, a u prošloj godini 22.205 ko ris ni ka", rekao je ladimir Ilić, v.d. direktora Grad - skog centra za socijalni rad u beogradu. on je istakao i da osobe sa invaliditetom predstavljaju posebno osetljivu grupu stanovništva. Njihove specifične potrebe definisale su način njihove zaštite. Pravne norme imaju zadatak da garantuju osobama sa invaliditetom pravo na uživanje kvalitetnog života u uslovima koji obezbeđuju dostojanstvo, una pre - đu ju samopouzdanje i olakšavaju aktivno učešće u zajednici. "Savremeni pristup i modeli zaštite oso - ba sa invaliditetom, u prvi plan ističu na - če lo da osoba sa invaliditetom ima spo - so b nosti, mogućnosti i interesovanja i da može pridoneti društvu, a društvo sa svoje strane treba da odgovori na pot re - be ovih osoba", naglasio je Ilić. Cilj ovog okruglog stola bio je da okupi profesionalce iz oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou kako bi razmenili iskustva iz prakse. takođe i da posreduje u ostvarenju saradnje među stručnjacima i aktivistima invalidskog pokreta pos ve - će nog principima samostalnog života za osi. Namera je i da se ojača saglasnost zainteresovanih strana o pružanju pod r - ške samostalnom životu osi i usluge per - so nalnih asistenata. Potrebno je i us pos - taviti forum za konsulatcije, razmenu ideja, iskustava i saradnju zainteresova - nih strana na realizaciji zakonskog i regulatornog okvira u domenu so ci jalnih usluga podrške za osi u beo gradu. aktivno učešće u radu okruglog stola uzela je i jasmina Ivanović, sekretarka za socijalnu zaštitu Grada beograda, a do - ga đaju su prisustvovali i predstavnici opštinskih odeljenja GCSr-a.

4 5 Švedske Organizacije u poseti Odeljenju za socijalni rad Op[tine palilula kako do usvajanja kad su kandidati strani dr@avljani inostrani usvojitelji dolaze na red tek ako se za dete ne nađe usvojitelji iz republike srbije Švedske predstavnice pozitivno ocenile naša zakonska rešenja u ovoj oblasti Gradski centar za socijalni rad u beogradu - odeljenje Palilula posetile su predstavnice švedskih organizacija koje se bave usvajanjem dece. karin julen, Marie alm i Lenu Ingvarsdoter predstavljaju Swedish Intercountry adop - tions authority, a jelena jovičić i jelena jo - va nović Hansen agenciju adoptions cent - rum, jednu od pet agencija čiji rad Swedish Intercountry adoptions authority nad gle - da ju, prate i sa kojima sarađuju. Glavni cilj posete bilo je upoznavanje sa zakonskim okvirima, stručnim procedurama i dosadašnjom saradnjom sa insti tu ci - jama Švedske. tačnije sa agencijom adop - t ionscentrum koja posreduje u pos tu p - cima međudržavnog usvojenja sa Minis - tar stvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u procesu kada decu us - va jaju švedski usvojitelji. Interesovanje šved skih predstavnica bilo je usmereno i na mogućnosti usvajanja romske dece i na uzrast dece, iz razloga što ta deca dugo čekaju na usvojenje, a potrebno je da što pre trajno nađu porodicu kojoj će pri pa da - ti. takođe ih je interesovao položaj romske dece i institut hraniteljstva..d. direktora GCSr u beogradu ladimir Ilić gošće je upoznao sa radom Gradskog centra za socijalni rad u beogradu. U raz go - voru o stručnim procedurama usvajanja de ce i razmeni iskustava, pomoćnica v.d. di rektora jovana radojičić je istakla da je tokom protekle godine sa evidencije Gradskog centra za socijalni rad u beo gra - du usvojeno 24-oro dece, a da 64-oro dece poseduje opštu podobnost us vo je ni - ka. takođe je istakla da se prednost pri us - vo jenju daje potencijalnim usvojiteljima iz republike Srbije. Strani državljani usvajaju decu tek ako se za konkretno dete nisu mogli izabrati domaći usvojitelji. Da bi se zasnovalo međudržavno usvojenje, dozvolu daje ministar nadležan za po ro - dičnu zaštitu. jedan od razloga zbog čega veliki broj dece čeka na usvojenje je taj što potencijalni domaći usvojitelji imaju visoke kriterijume za decu koju žele da usvoje. Uglavnom su zainteresovani za zdravu de - cu, niskog kalendarskog uzrasta, svetle pu - ti, pa se ta deca i najbrže usvajaju. Za ostalu decu - zdrava romska deca, deca sa razvojnim zaostajanjem, sa sindromima, deca starijeg kalendarskog uzrasta - proces zasni vanja usvojenja duže traje i njih uglav - nom usvajaju strani državljani. oni zapravo imaju više tolerancije prema deci sa posebnim potrebama i tamnoputoj deci. Predstavnice švedskih organizacija po zi - tiv no su ocenile zakonske procedure sa ko jima su upoznate prilikom ove posete. Poseta romskom naselju na karaburmi Nakon stručnog druženja i razmene is kustava, u pratnji stručnog radnika odeljenja, gošće su posetile romsko naselje na karaburmi. Prijatno su bile iznenađene dobrodošlicom stanov - nika ovog naselja. Upoznale su se sa uslovima života romskih porodica, njihovim navikama, potrebama i oče kivanjima. kako su navele, u dru - gim zemljama koje su do sada obišle, nisu mogle da ulaze u romska do ma - ćinstva i ostvare dobru komunikaciju sa stanovnicima ovakvih naselja. Uru čile su im simbolične poklone i srdačno su ispraćene od romske de - ce i ostalih stanovnika iz ovog romskog naselja. Zaključile su da postojeća rešenja pre svega obezbeđuju deci, ali i potencijalnim usvojiteljskim parovima, pravnu sigurnost. Posebno je dobro ocenjeno postojanje perioda međusobnog prilagođavanja dece i usvojitelja što u drugim zemljama uglav - nom nije slučaj. Pozitivno je ocenjeno i praćenje dece koja su usvojena od strane inostranih usvojitelja. Za izveštaje koje dobijaju iz Švedske o na - šoj deci koja su usvojena od švedskih gra - đana, stručni radnici GCSr odeljenja Pa li - lula su rekli da su sadržajni, kvalitetni i da se odnose na najvažnije aspekte napredovanja deteta u usvojiteljskoj porodici. kada su u pitanju prava i mogućnosti deteta koje je usvojeno od švedskih usvojitelja, da se upozna sa svojom životnom pričom do usvojenja i da ostvari kontakt sa bio loš - kim roditeljima i porodicom, pojašnjena im je procedura i zakonska mogućnost da de - ca koja su usvojena imaju pravo da od orga na starateljstva zatraže podatke o biološkim roditeljima. Goste je interesovala i institucija hrani telj - stva u Srbiji, a posebno kontrola bezbednosti i uslova za razvoj dece u hraniteljskim porodicama, jer su i sami imali velike pro - bleme u ovom načinu zbrinjavanja dece. Hraniteljstvo im je približeno kako kroz predstavljanje zakonskih procedura koje se odnose na hraniteljske porodice i ut vr - đi vanje podobnosti deteta za hraniteljski smeštaj, tako i kroz prikaz saradnje i domena odgovornosti stručnih radnika organa starateljstva i Centra za porodični smeštaj i usvojenje. Odr@an drugi sajam razmene u Oblasti socijalne za[tite Zajedno možemo bolje! Gradski centar za socijalni rad u beo gra - du učestvovao je na drugom Sajmu raz - me ne 2014. u oblasti socijalne zaštite ko - ji je održan 24. septembra u beogradu. Sajam je održan u organizaciji Udruženja stručnjaka za podršku deci i porodici FICE SrbIja, a manifestaciju je otvorio Nenad Ivanišević, državni sekretar za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte Ministarstva za rad, za - po šljavanje, boračka i socijalna pitanja. otvaranju su prisustvovale i jasmina Ivanović, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu, Mirjana Milutinović, član grad - skog veća grada beograda, Nataša Simo - vić, predstavnica Ministarstva za rad, za - po šljavanje, boračka i socijalna pitanja i ladimir Ilić v.d. direktora Gradskog centra za socijalni rad u beogradu. ovom događaju prisustvovalo je više od 120 posetilaca, a 25 institucija i organiza - cija socijalne zaštite iz Srbije predstavilo je svoje potrebe i projekte. Među njima je bio i Gradski centar sa projektom Call cen tar - telefonska centrala. Glavni cilj i ideja ovog projekta je povezivanje svih 17 opštinskih odeljenja i direktna ko mu - ni kacija sa građanima. Sajam je posetilo i 39 predstavnika druš - tveno odgovornih kompanija i pre du ze - ća, kao i plemenitih pojedinaca koji su sa 13 organizacija potpisali donatorski Pro - tokol dogovor o daljoj saradnji i partnerstvu u brizi o ranjivim grupama, sa organizacijama čije su projekte usvojili. Sajam je protekao u izuzetno prijatnoj atmosferi sa puno uspostavljenih kontakata i uz razmenu iskustava. Cilj je bio da se osigura održivost, posebno novih usluga u oblasti socijalne zaštite.

6 7 predstavljamo vam gradski centar za socijalni rad Op[tinskO Odeljenje vo@dovac Podrška kolegama posle poplava Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti republike Srbije, meštani opštine Štrpce i Centar za socijalni rad Štrpce sa kosova i Metohije, obezbedili su pomoć zaposlenima u Gradskom centru za socijalni rad koji su bili ugroženi poplavama u obrenovcu. Četiri porodice iz obrenovca dobile su po dva uređaja bele tehnike. takođe, komora zaposlenih u socijalnoj zaštiti obezbedila je finansijku pomoć za zaposlene u GCSr koji bili ugroženi u poplavama u obrenovcu i oslobodila ih plaćanja članarine. od sela do urbane sredine treći po broju stanovnika među beogradskim opštinama, voždovac obuhvata i urbano jezgro, ali i prigradska i seoska naselja, od kojih mnoga nemaju rešenu osnovnu komunalnu infrastrukturu Centar za socijalni rad opštine oždovac os - no van je 1969. godine. Do 1992. godine oba v - ljao je poslove iz svoje nadležnosti kao sa mos - tal na ustanova, a onda je pripojen Gradskom centru za socijalni rad. opština oždovac spada među veće be ograd - ske opštine i treća je po broju stanovnika. Pre - ma prethodnom popisu ova opština je brojala 151.768. žitelja sa sledećom starosnom strukturom: do 19 godina 18,2%, 20 do 60 godina 56,8%, 60 i više godina 24,8% stavnovnika. opština oždovac je raznolika po svom sastavu i po urbanitetu. ona obuhvata ur ba ne delove i prigradska naselja i sela, od kojih je značajan broj sa nerešenom os nov nom komunalnom infrastrukturom. analitički pokazatelji starosne strukture pokazuju da je stanovništvo oždovca kao i celog beograda ušlo u duboku demografsku starost. U razdoblju od 1991. do 2002. go - dine znatno je smanjen udeo mladih, radno spo sobnih, a značajno povećan udeo starog stanovništva. Polazeći od činjenice da starenje stanovništva najdirektnije utiče na pojedine strukture društva i da specifične potrebe starijih, posebno u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, zahtevaju veće izdatke, može se zaključiti da će ovakva demografska kretanja usloviti smanjenje rad - nog kontigenta, a povećati broj populacije penzionera, što može produkovati dodatne pri tiske na celokupan sistem socijalne zaštite. Centar za socijalni rad oždovac je na kraju prošle godine imao ukupno 41 zaposlenog od čega 34 stručna radnika. Najveći broj čine so - ci jalni radnici, zatim psiholozi, pravnici, peda - go zi i jedan andragog. rea lizacija neposredne zaštite korisnika or ga - ni zovana je kroz sledeće službe: služba za zaštitu dece i mladih, služba za zaštitu od ras - lih i starijih, služba za pravne poslove, u okviru koje se nalaze prijemna kancelarija i kancelarija za materijalna davanja. Na evidenciji opštinskog odeljenja Gradskog centra za socijalni rad oždovac u toku 2013. godine je bilo 8.507 korisnika socijalne i po ro - dično-pravne zaštite, što čini 5,4% ukupne populacije opštine. U odnosu na prethodnu go dinu, broj korisnika veći je za 11,1%. to znači godišnji porast od približno 850 korisnika. Najveći broj korisnika čine odrasli 4.144, zatim deca 1.854 korisnika. Najveći broj no vo evi - den tiranih takođe dolazi iz grupacije odraslih (svaki drugi novoevidentirani je pripadnik ove grupacije). Neznatno više od jedne trećine (35,6%) tokom godine izlazi iz sistema socijalne zaštite, ali preko jedne polovine (60,3%) korisnika nastavlja da koristi usluge Centra, tj. prava iz ove oblasti, dok se 6,9% korisnika vraća u sistem, često i više puta. donacija crvenog krsta Pomo} za decu sa evidencije Gcsr-a Crveni krst grada beograda donirao je Gradskom centru za socijalni rad u beogradu tri kamiona sa 37 paleta pelena za bebe, 2.450 ka{ica, 1.858 komada hrane za bebe, ve}om koli~inom sokova i 2.970 sapuna za decu. Pelene su namenjene i biće podeljene deci iz materijalno ugroženih porodica i deci koja su žrtve zanemarivanja i zlostavljanja, a nalaze se na evidenciji odeljenja Gradskog centra za socijalni rad u beogradu. Grad Beograd donirao Gradskom centru 11 automobila Grad beograd do ni r - ao je Gradskom cen - tru za socijalni rad u beogradu 11 automobila koji nisu prodati na javnom nadmetanju za prodaju službenih vozila u svojini grada. Gradonačelnik beo - grada Siniša Mali, grad ski menadžer Go ran esić i pomoćnici gradonačelnika, na svečanosti u Skupštini grada uručili su v.d. direktoru Gradskog centra za socijalni rad u beogradu ladimiru Iliću, ključ jednog od automobila koji su poklonjeni Gradskom centru. Po jedan ključ od ukupno 170 vozila koji nisu prodatа na javnom nadmetanju za prodaju službenih vozila u svojini grada, simbolično je uručen prisutnim predstavnicima 43 ustanove i preduzeća u beogradu, kao i opštinama u Srbiji koje su bile pogođene majskim poplavama.

8 GRADSKI CENTAR ZA SOCIJALNI RAD U BEOGRADU.D. DIREKTORA ladimir Ili} tel:011/2650-329 faks: 011/2650-925 OP[TA SLU@BA tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542 faks: 011/2650-925 ODELJENJE ZA POSLOE PLANIRANJA I RAZOJA tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542 SAETOALI[TE ZA BRAK I PORODICU tel: 011/2650-258 faks: 011/2650-936 RA^UNOODSTO Masarikova 5. tel: 011/3061-362 OP[TINSKA ODELJENJA BARAJEO Svetosavska 87b, 011/ 8300-401 O@DOAC admirala ukovi}a 14, 011/2461-644 RA^AR Maksima Gorkog 17a, 011/2456-546, 2456-649 GROCKA bulevar oslobo enja 51, 011/8500-655 ZEZDARA krfska 7, 011/6414-129, 6401-750, 6410-863 ZEMUN aleksandra Dub~eka 2, 011/ 2193-979, 2193-999 LAZAREAC janka Staj~i}a 21, 011/8127-755 NOI BEOGRAD to{in bunar 148, 011/3190-191 OBRENOAC kralja aleksandra I 8b, 011/8721-340, 8721-616 RAKOICA Mi{ka kranjca 12, 011/3051-893, 3051-895 PALILULA Cviji}eva 110, 011/2753-591 STARI GRAD Gospodar jevremova 17a, 011/2625-593 SASKI ENAC Lomina 17, 011/3614-766 SOPOT kosmajski trg 13, 011/8251-289 MLADENOAC kraljice Marije 13, 011/8232-429 SUR^IN kosovska 2, 011/8442-913 ^UKARICA Mihaila altrovi}a 36a, 011/2506-105 Odlazak u penziju ceo radni vek u centru Živomir Žika Simić, legenda Gradskog centra za socijalni rad i čovek koji je u Centru proveo ceo radni vek - tačnije 41 godinu, šest meseci, 14 dana, odnosno 498 meseci ili 15.180 dana - otišao je u zasluženu penziju! Gotovo da nema zaposlenog u u svih 17 odeljenja GCSr koji ne zna Žiku vozača. Ništa čudno, kad se zna da je Žika tu bio duže od svih. Počeo je još 1972. godine u tadašnjem Centru za socijalnu i dečiju zaštitu-centar Sopot. Do jula ove godine vozio je direktore, kolege, korisnike ali i narodne heroje i glumce... Najteži, ali najlepši deo posla bio mu je, kako kaže, kada se radilo zbrinjavanje dece. Iako možda izgleda tako, posao vozača nije nimalo lak, ne samo da se nagledaš svega, nego često direktno i učestvuješ u mnogim događajima. Ipak, nema lepšeg osećaja nego kad spasiš dete i smestiš ga na bolje mesto, priča Žika koji je sa stručnim radnicima upoznao svaki pedalj beograda i okoline Za sve ove godine svega je bilo dosta, čekao sam i vozio, na kraju zadovoljan sam i ponosan na sve kolege, a naročito na vozače zbog kojih centar nikad nije ispaštao!, kaže skromni Žika koji je i nosilac Plakete grada beograda povodom 30 godina od oslobođenja grada od fašizma. redan, pošten, odan i dobar čovek - to su reči kojima kolege opisuju Žiku, nikad nije imao konflikt ni sa jednim koegom, nikad nijedan udes, nikad nijednu kaznu!