Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за фитопатологију Илдико Штербик Ефикасност сузбијања обољења листа и класа пшенице у зависн

Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за фитопатологију Илдико Штербик Ефикасност сузбијања обољења листа и класа пшенице у зависности од технике апликације фунгицида Мастер рад Нови Сад, 2016

Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Департман за фитопатологију Кандидат Илдико Штербик Ментор Проф. др. Ференц Баги Ефикасност сузбијања обољења листа и класа пшенице у зависности од технике апликације фунгицида Мастер рад Нови Сад, 2016

САЖЕТАК Разни паразити, проузроковачи болести на пшеници, често причињаваљу значајне економске штете. Као и код других култура и код пшенице, три су основна начина сузбијања болести: примена одговарајућих агротехничких мера, хемијске мере и гајење отпорних сорти. Код нас, најзначајнији вид борбе против болести пшенице је хемијска заштита. Веома добри резултати у сузбијању болести постигнути су применом фунгицида. Ефикасност примењеног средства у заштити биља зависи од низа фактора, а један од значајних је техника примене. Веома је важно одредити време и технику примене фунгицида. У овом истраживању испитивана је ефикасност сузбијања болести пшенице, Puccinia striiformis, Puccinia tritici, Erysiphe graminis, Septoria tritici и Fusarium tritici у зависности од технике апликације појединих фунгицида. Оглед је постављен на сопственом пољопривредном газдинству током производне 2014/2015 године у локалитету КО Ада. Испитивана сорта је била Еuclide. Парцела укупне пoвршине од 3584 m 2 је подељена у 4 дела. Сваки део парцеле се састојао од 7 подпарцела или варијанти, величине 8x16m. Овако је добијен оглед од 4 пута по 7 варијанти или 28 парцела по 128 m 2. Испитивана је различита техника примене три врсте системичних фунгицида. По редоследу примене коришћени су препарати: Еminent МЕ 125, Bumper P 490ЕC и Duett Ultra. Варијанта 1 је била контролна, варијанте 2,3 и 4 су третиране 3 пута, варијанте 5,6 и 7 третиране су два пута. Ради добијања што прецизнијих резултата, три варијанте су третиране два пута а друге три варијанте три пута. Прво и друго третирање се вршило ради сузбијаља обољења листа а треће ради сузбијања обољења класа и листа пшенице. Количина радне течности тј. норма третирања у свим варијантима је била константна - 360 l/min. У варијантима 2 и 5 употребљен је распрскивач ТЈ 11004, у варијантима 3 и 6 употребљен је распрскивач Albuz АТR 8004, у варијантима 4 и 7 употребљен је распрскивач Аrag ТFА 11004.

Одређивање времена третирања се вршилo према фази развитка пшенице и према препоруци стручног сарадника у ПСС Сента у Сенти. Степен заражености одређен је визуелно на основу прикупљених узорака. Узорци са појединих варијанта су одабирани систематски 100 узорка по варијанти, кретајући се цик цак по парцели. Интензитети заразе економско најзначајнијих болести пшенице пре и после третирања обрађени су статистичким методама. Одређивање приноса, у појединим варијантама испитивања, извршено је помоћу ручне вршидбе. На свакој варијанти постављена су 4 обележена места, случајног распореда. Површина сваког обележеног места је била 1 m 2. Одређен је и укупни принос парцеле. Подаци о приносима обрађени су статистичким методама. Добијени резултати одражавају слику која је карактеристична за климатске услове у производној 2014/2015 години, која није била повољна за појаву болести на пшеници. Нису установљене значајне разлике између испитиваних варијанти у случају лисних обољења пшенице. За појаву фузариозе класа су услови били делимично повољнији, где се уочава минимална зараза на контролним површинама. Најмањи интензитет заразе класа гљивама из рода Fusarium се уочава при третирању пшенице са распркивачима АТR 8004, затим ТFА 11004 и на крају на површинама третираним распрскивачима ТЈ 11004. Кључне речи: пшеница, интензитет обољења, техника апликације, ефикасност средстава и апликације.

SUMMARY Various parasites and agents of the wheat often cause significant, major damages. As in other cultures there are three basic ways of combating of controling diseases in wheat: application of adequate cultural practices, chemical measures and growing of resistant varieties. The most important aspect of the controling diseases of wheat is chemical protection. Very good results have been achived in the disease control by applying fungicides. The efficiency of applied resources in plant protection depends on many factors, and the most important are techniques of the application. It is very important to determine the time and technique of applying fungicides. The efficacy of controling diesease of the wheat, Puccinia striiformis, Puccinia tritici, Erysiphe graminis, Septoria tritici and Fusarium tritici, is investigated in this study, depending on the individual treatment techniques of the fungicides. The experiment was taking place in our own agricultural holding KO Ada during the production year 2014/2015. Thexamined variety of the wheat was Euclide. The parcel, size 3584 m 2, was divided into 4 pplots. Each part of the parcel had 7 sub-plots, sized 8x16m. We had oversight for 4 x7 variants or 28 parcels of 128 m 2. Three types of different techniques of applying systemic fungicides were studied. The sequence of the product application were: Eminent 125 ME, Bumper P 490EC and Duett Ultra. The plot #1 was the control group, the variants #2, #3 and #4 were treated 3 times, the field #5, #6 and #7 were treated twice. In order to get more precise results, three variants were treated twice a second three variants of three times. First and second treatment were to controlling leaf diseases and the third to controling ear аnd leaf diseases of wheat. The treatment-norm was constant in all variants - 360 l/min. In variant #2 and #5 were used nozzle TJ 11004, in variant #3 and #6 were used nozzle Albuz ATR 8004, in # 4 and #7 Arag nozzle TFA 11004. The time determination of the treatment was done according to the development stage of wheat and based on the recommendation of responsible person in PSS Senta in Senta.

The level of the infection was determined visually based on the collected samples. The samples were selected systematicaly in zig- zag formation. From economic point view, the most important intensity of the infections and diseases were analyzed before and after treatment using statistical methods. The determination of the yield was performed by hand-threshing. For each version, 4 marked places were set up randomly. The area of each labeled places were 1 m 2. The total yield was also determined. Data were processed using statistical methods. The obtained data reflects the climate characteristics of the production year 2014/2015, which was not suitable for emergence of the disease in wheat. There were not significant differencies among the research variaty. The conditions were partly favourable for the occurrence of fusarium head blight, which was evidented with minimal infection mostly in control field. The lowest intensity of the fusarium head blight had been observed during the treatement of the wheat with nozzles ATR 8004, then TFA 11004 and lastly with nozzles TJ 11004. Key words: wheat, intensity of the disease, applications techniques, efficiency of the products and applications.

1. УВОД Пшеница (Triticum) је биљка која се узгаја широм света. Она је наша најважнија зрнаста биљка која се користи за људску исхрану, а друга по количини укупне производње одмах иза кукуруза. Пшенична зрна су главни прехрамбени производ који се користи за израду брашна за хлеб, колаче, тестенину итд. и за ферментацију за израду пива, алкохола. Стрна жита су заступљена на око 20% укупних обрадивих површина и представљају значајан удео у сетвеној структури сваког пољопривредног газдинства. Производњу стрних жита треба почети на прави начин, коришћењем здравог, декларисаног семена које је здравствено испитано и третирано одговарајућим фунгицидима. Коришћење сопственог семена са тавана доноси велики ризик од појаве значајних болести стрних жита којима се читава производња доводи у питање. Од стрних жита најзначајнија је пшеница. У Републици Србији, 2014. године пшеница се гајила на површини од 610.218 hа, укупна производња износила је 2.313.947 t, што значи да је остварен просечан принос од 3,79 t/hа (Младенов, 2015). Остварен принос по јединици површине је на нивоу десетогодишњег просечног приноса. Као и свака година, и ова се одликовала специфичним условима производње. Заштита усева пре и током вегетације је неопходна мера у производњи пшенице. Поред корова, редовно, сваке године јављају се болести стабла, листа и класа и могу изазвати велике штете у производњи пшенице. Интезитет њихове појаве зависи од временских услова, ако је топлије и ако су чешће кише јавиће се у јачем интезитету и обрнуто. Најважније болести стабла и листа пшенице су: пепелница, лисна пегавост и рђа. Пепелница се редовно јавља сваке године у јачем или слабијем интезитету. Рђа се такође јавља сваке године. Развоју ове болести погодује влажније време. Прошле године смо у првом делу вегетације имали доста падавина, па се за 2014. годину може рећи да је била година рђе. Јавила се у многим локалитетима и значајно смањила принос и квалитет пшенице. Лисна и стабљичина пегавост се јавља сваке године и чешће на усевима који су ослабљени стресом. Симптоми ове болести се често мешају са оштећењима од каснијих пролећних мразева. Појава првих симптома пепелнице, рђе и пегавости пшенице је око половине априла. Третирање треба обавити док је пшеница у фази бокорења или у фази

првог или другог коленца, тада фунгициди могу да допру у доње спратове пшенице, јер се све три болести више развијају у доњим спратовима. Фузариозна обољења пшенице су и код нас распострањена, у свим производним рејонима гајења ове културе (Нишавић Вељковић, 2012). Управљање и контрола ризика коју примене пестицида носи се спроводи кроз правилан избор пестицида, правовремену примену и квалитетну апликацију. Правилан избор пестицида и правовремена примена су два значајна фактора која треба задовољити како би хемијска заштита биљака била квалитетна и ефикасна. Међутим, без правилне апликације пестицида нема пуне ефикасности, здравствено и еколошки прихватљивог управљања пестицидима. За пуни ефекат заштите биља и правилног односа према животној средини, људима и животињама потребно је да су сва три фактора усаглашена и испоштована (Седлар и Бугарин, 2010).

2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 2.1. БОЛЕСТИ ЛИСТА И КЛАСА ПШЕНИЦЕ 2.1.1. Пепелница пшенице Blumeria graminis Значај: Појаву пепелнице као патогена стрних жита током XIX века први је уочио Грахам (1852), истичући потенцијалну опасност од овог патогена у будућности. У то доба пепелница је била генерално минорна у Европи, иако је било бројних извештаја о пепелници пшенице (сл.1). Прва озбиљна појава пепелнице на озимом јечму забележена је 1901. године, а на јаром 1903. године (Wolfe i Schwarzbach, 1978). Слика 1. Пепелница стрних жита - Blumeria graminis (Wicker и сар., 2013) Пепелница, коју проузрокује епифитна гљива Erysiphe graminis DC еx Мerat (син. Blumeria graminis DC.) веома је распрострањена болест стрних жита. Јавља се у свим крајевима света - хумидним и семихумидним ареалима, као и преријским и артичким областима. Интензитет заразе, а тиме и штете које причињава, варирају у зависности од врсте, сорте, примењене агротехнике и еколошких фактора.

Код болесних биљака настају општи поремећаји у метаболизму, повећава се дисање и транспирација а смањује се интензитет фотосинтезе и продукција органских материја. Због тога долази до смањења приноса и погоршања квалитета зрна. У нашим условима просечни губици у приносу зрна износе 5-10% и нису занемарљиви обзиром на сталност појаве болести. Највећи губици настају када дође до интензивног обољевања вршних листова, посебно заставичара, у време формирања и наливања зрна. У таквим условима смањење приноса зрна може да буде преко 20% (Стојановић и Јевтић, 1995). Слика 2. Erysiphe graminis f. sp. tritici (Holb, 2011) Симптоми болести: У почетку развоја пепелнице, симптоми болести се тешко уочавају. Примарна зараза се остварује на базалном делу доњих рукаваца односно стабла и то на месту где је усев најгушћи. Касније захвата лист и болест се шири постепено од доњих ка горњим деловима биљака. На зараженим деловима развија белу пахуљасту навлаку, најпре у виду гомилица, које се касније спајају, покривајући целу површину појединих органа биљака. Старија навлака добија сивосмеђу боју. При крају вегетације у мицелији се формирају тамно-мрка плодоносна тела-клеистотеције у виду црних тачкастих телашаца (Баги и Боднар, 2011). Сузбијање: Заштита пшенице од проузроковaча пепелнице углавном се остварује на три начина: гајенјем отпорних сората, агротехничким и хемијским мерама. Од агротехничких мера најзначајније су ђубрење, време и начин сетве, заоравање жетвених

остатака, уништавање самониклих биљака. Веома добри резултати у сузбијању пепелнице постигнути су применом фунгицида. Ова мера заштите је оправдана само у случајевима када је паразит интензивније захватио горњу трећину биљака (Стојановић и Јевтић, 1995). 2.1.2. Септориозе пшенице Septoria sp. Значај: Septoria tritici (Mycosphaerella graminicola) i Septoria nodorum (Leptosphaeria nodorum)) су проузроковачи сиве пегавости листа (сл.3) и сиве пегавости листа и класова пшенице. Септориозе пшенице су у експанзији последњих 10-20 година, од када се гаје патуљасте и полупатуљасте сорте чије је лишће ближе површини земље, услед чега лакше долази до инфекције. Примена веће количине минералних ђубрива и гушћи склоп усева, такође, могу утицати на јачу појаву септориозе. Према литературним подацима губици приноса од Septoria tritici i Septoria nodorum на пшеници могу да износе 31-53% (Јевтић и Арсенијевић, 1995). Слика 3. Болести пшенице пепелница, рђа и сива пегавост (Стојановић, 2015)

Симптоми болести: Иако оба паразита могу да се нађу на свим деловима пшенице, S. tritici (сл.4), углавном напада лишће, док S. nodorum захвата највише клас плеве, плевице, лисни рукавац и стабло. Пегавост почиње да се јавља на доњим деловима биљака. Пеге су издуженог и неправилног облика, сиве до сивомрке боје, често се спајају захватајући све веће површине лишћа. У оквиру некротираног ткива образују се црна црнкаста телашца, пикниди паразитне гљиве. Јаче заражено лишће превремено угињава. Сузбијање. Гајење отпорних сорти. Примена уобичајених фитосанитетских мера. У случају потребе, ширење заразе може да се ограничи применом фолијарних фунгицида (Марић и Јевтић, 2005). Слика 4. Septoria tritici сива пегавост пшенице (Лазић, 2014) 2.1.3. Рђе пшенице Puccinia sp. Значај. Рани записи о овим болестима везани су за библију када Мојсије упозорава народ Израела да ће бити кажњени од бога који ће им послати рђу на поља. Прва научна

сазнања забележио је Аристотел приметивши да се рђа јавља на пшеници из године у годину различитим интензитетом. Сматра се да су врсте из рода Puccinia (сл.5) пореклом из југозападне Азије. Од седамнаестог века чести су описи штета проузрокованих рђама тако да се може пратити ширење паразита у Америку, Јужну Африку и остале регионе где се данас гаји пшеница. У Европским земљама забележени су константни губици приноса у распону од 10-70%. Слабо наливено, штуро зрно слабих физичких карактеристика најсигурнији је индикатор напада рђа (Јерковић, 1995). Најдеструктивнија је црна, стабљичина рђа која се срећом не јавља сваке године. Лисна или пролећна рђа је најприлагођенија различитим еколошким условима те је најраспрострањенија и најстабилнија у проузроковању штета. Жута рђа је деструктивно обољење, проузрокује велике штете, али само у хладнијим и влажнијим пределима. Најутицајнијом на укупну производњу пшенице у свету сматра се лисна рђа. Слика 5. Рђа стрних жита - Puccinia sp (Ђукић,2014) Сви проузроковачи рђа стрних жита су облигатни паразити из рода Puccinia (Basidiomycetae, Pucciniaceae). Пшеницу нападају три врсте рђа: Puccinia graminis f.sp. tritici проузроковач стабљичине рђе, Puccinia recondita проузроковач лисне рђе и Puccinia striiformis проузроковач жуте рђе (Марић и Јевтић, 2005).

Симптоми болести: Лисна рђа се скоро искључиво појављује на лишћу и лисним рукавцима биљака. Симптоми болести се налазе на биљкама у свим стадијумима развића. Уредопустуле су ситне, округласте, рђасто-црвене и неправилно расуте на горњој површини листа. Након сазревања уредопустула, епидермис се цепа и појављује се прашкаста рђаста маса уредоспора. Почетком зрења биљака формира се маса црних телеутопустула са телеутоспорама, које остају покривене епидермисом. Паразит најчешће презимљава на младим биљкама пшенице у уредо стадијуму или у виду мицелије (Баги и Богнар 2011). Сузбијање: Гајење отпорних сорти. Примена уобичајених фитосанитетских мера. У случају потребе, ширење заразе може да се ограничи применом фолијарних фунгицида (Марић и Јевтић, 2005). 2.1.4. Фузариоза пшенице Fusarium sp. Значај: Фузариоза пшенице је распострањена у свим подручјима гајења ове културе у свету. Иако прва истраживања ових обољења датирају још из 19. века и данас су ови проблеми веома актуелни и многобројни. Истраживачи у свету раде на изналажењу адекватних мера заштите. Фузариозна обољења пшенице су и код нас распострањена у свим производним рејонима гајења ове културе. Интензитет појаве ових обољења, а самим тим и штете које настају у производњи веома варирају у појединим годинама, подручјима и парцелама. Ово је разумљиво када се зна да на интензитет појаве фузариозних обољења утиче низ фактора као што су: климатски, осетљивост сорти, здравствено стање семена, плодоред, ђубрење и др. У зависности од типа обољења, штете могу да се испољавају у виду проређености усева, штурости класова, заражености класова и зрна. Поред значајног смањења приноса, редовно долази до погоршања квалитета зрна и често патогени стварају микотоксине (зеараленон и др.) у зараженим зрнима.

Проузроковачи фузариозних обољења пшенице су факултативни патогени који, из године у годину, могу бити пренети зараженим семеном или се налазе у земљишту на зараженим жетвеним остацима. Многе Fusarium врсте имају широк круг домаћина, како гајених тако и биљака из спонтане флоре. Због тога су стално присутни у земљишту где у одсуству одговарајућег домаћина, воде сапрофитски живот. Узак плодоред, у условима интензивне производње, доводи до акумулације инфекционог потенцијала патогена, што представља један од основних услова све чешће масовне појаве фузариозних обољења пшенице. Сматра се да су фузариозе пшенице обољења високо продуктивних генотипова, узгајаних у условима интензивне производње. Са оболелих биљака при изолацији скоро редовно се добија неколико Fusarium врста, што отежава доношење закључака о њиховој улози у етиологији болести. Из свега се може закључити да фузариозе пшенице представљају комплексно обољење, што у великој мери отежава изналажење ефикасних мера заштите (Балаж, 1995). Симптом болести: Снежна плесан (Gerlachia nivalis sin. Fusarium nivale) се среће у рано пролеће, после отапања снега, по мањим или већим оазама, на местима где се током зиме формирао дебљи снежни покривач који се дуже времена одржавао на усеву. На оболелим биљчицама се у почетку формира снежна бела навлака од мицелије гљиве, која настајањем топлијег времена брзо нестаје. Јаче оболели клијанци угињавају и тако на њиви настају ћелава места. Паразит може да изазове и један тип пегавости лишћа клијанаца. Фузариозна трулеж корена и приземног дела стабла (F. graminearum) уочава се у пољу у време класања у виду превременог угињавања биљака и појавом белих класова, који у влажним условима постају црни. На чвору бокорења и приземном делу стабла оболелих биљака јављају се издужене мрке пеге, с мање или више некротираним коленцима. Често се на стаблу не могу видети јасни симптоми ове болести. Фузариоза класа - F. graminearum (сл.6) се јавља у млечној и воштаној зрелости пшенице у виду делимичног или потпуног угињавања класа, који постаје сламнастожуте боје. На вретену класа и при основи класића формира се у влажним условима наранџаста навлака од конидија гљиве. У јаче зараженим класовима образују се штура зрна (Марић и Јевтић, 2005).

Слика 6. Фузариум класа пшенице (Ђукић,2014) Јачи напад фузариозе класа може да се очекује у присуству веће количине инокулума (перитеције на остацима кукурузовине) и у условима учесталих падавина током цветања пшенице. Сузбијање: Иако се у свету доста ради на стварању отпорних сорти према овом обољењу пшенице, још увек нису постигнути задовољавајући резултати. Од превентивних мера важни су: избор мање осетљивих сорти, затим плодоред, избалансирано ђубрење, квалитетна основна и предсетвена обрада земљишта, употреба здравог семена, дезинфекција семена и превентивно прскање биљака фунгицидима у време цветања (Баги и Богнар 2011).

2.2. ТЕХНИКА АПЛИКАЦИЈЕ ЗА СУЗБИЈАЊЕ БОЛЕСТИ ЛИСТА И КЛАСА ПШЕНИЦЕ Добра пракса у заштити биља јесте избор и примена средстава за заштиту биља у складу са њиховом регистрованом наменом, у количинама, односно концентрацијама и у време примене које је прихватљиво да би се обезбедила ефикасност средстава за заштиту биља са најмањом потребном количином примене, уз уважавање природних карактеристика датог пољопривредног подручја и могућности примене агротехничких и биолошких мера сузбијања ( Седлар и сар., 2014). Правилан избор врсте и величине млазнице је од суштинске важности за правилно и прецизно апликацију пестицида. Млазница је главни фактор у одређивању начина наношења пестицида на површину (Grisso и сар. 2013). Структура и спектар капљица у млазу су веома важни параметри распрскивача и од њих зависи прецизност депозиције, тј. количина заштитног средства која се наноси на објекат заштите. Структуру и спектар капљица у млазу приказује величина капи у млазу, а она највише зависи од облика излазног отвора распрскивача и радног притиска. Најважније карактеристике распрскивача су: - капацитет распрскивача, - дезинтеграција радне течности величина капљица, - радни притисак, - млаз и домет млаза. Осим наведених параметара, на квалитет рада распрскивача утичу још и други параметри као што су: висина распрскивача изнад објекта третирања, размак распрскивача на прскајућем крилу и укошеност млаза. Један од најважнијих захтева који се поставља за рад распрскивача је равномерна расподела заштитног средства по читавој површини која се третира (Седлар и сар., 2014).

Приликом одабира распрскивача за апликацију, мора се узети у обзир покривеност и дрифт. По правилу, мање капљице обезбеђују бољу покривеност, али веће капљице имају мање шансе да се ветром однесу (Hipkins и Grisso, 2013). 2.2.1. Лепезасти (Т-распрскивачи) Т распрскивачи су добили име због карактеристичног начина допремања течности до улошка распрскивача и њеног избацивања које има изглед обрнутог слова Т. Пре рада са Т распрскивачима неопходно је познавати ознаке које се могу наћи на истом (сл. 7) Слика 7. Стандардни Т распрскивач (Седлар и сар., 2014) Колор кодација указује на капацитет распрскивача при притиску од око 3bar. У табели 1. приказане су боје које дефинишу поједине капацитете, па тако нпр. црвена боја означава капацитет од 1,6 l/min и она одговара капацитету с ознаком 04 (тзв. четворка). Табела 1. Колор кодација распрскивача (Седлар и сар., 2014) Капацитет распрскивача у l/min, при притиску од 3 bar (40 psi) (уз релативну толеранцију од 5 % l/min) Боја 0.4 наранџаста 0.6 зелена

0.8 жута 1.2 плава 1.6 црвена 2 браон 2.4 сива 3.2 бела Наведени распрскивач 04 се често користи при третирању хербицидима са нормама од 300 и 400 l/ha. За третирање фунгицидима и инсектицидима, посебно повртарских култура више се користе распрскивачи мањих капацитета, као што су распрскивачи с ознаком 03 или чак 02. Т распрскивачи дају млаз у облику лепезе. Недостатак Т распрскивача јесте склоност ка зачепљењу. То може да се отклони уградњом финих филтера већих површина. Последњи филтер се уграђује у тело распрскивача. Велики проблем стандардних Т распрскивача јесте чињеница да дају млаз са широким спектром капи. Фине капи су капи величине 100 200 μm, средње су 200 400 μm, а ситне и крупне су испод 100 и преко 400 μm. Подаци о величини капи односе се на величину сваке поједине капљице у млазу која излази из распрскивача. Величина капи се обично изражава у микрометрима (1μm = 0,001 mm). Код употребе стандардних Т распрскивача спектар капи је хетероген и свега је 30% капи одговарајуће величине. Величина капи зависи од радног притиска, односно повећањем притиска повећавава се и удео ситних капи у млазу, слика 8. (Седлар и сар., 2014). Слика 8. Утицај радног притиска на величину капљица (Седлар и сар., 2014) Категорија и величина капљица имају симбол и колорну кодацију (Slocombe и Sharda, 2015), дато у табели 2.

Табела 2. Категорија и величина капљиџа, симбол, колор кодација категорија (Slocombe и Sharda, 2015) Ситне капи су добре јер остварују бољу покривеност и бољу продорност у биљну масу, али су и подложније дрифту. Са друге стране крупне капи су отпорније на дрифт, али проблем је слабија покривеност и потенцијална опасност од евентуално лошег приањања на биљку. Наведени распрскивачи су стабилнији у погледу промене притиска, што значи да његово повећање не утиче на смањење капљица, што је случај са стандардним распрскивачима. Такви су нпр. распрскивачи XR (Extended Range -проширен опсег) и АD (Anti-Drift) компанија Тее Јет и Lechler (сл.9). Осим наведених Т распрскивача постоји још доста других типова као што је нпр. распрскивачи са двоструким млазом, TwinJet (Tee Jet) и i DF (Lechler). Наведене распрскиваче (сл. 10), карактерише добра продорност у густе усеве и ситне капи. Слика 9. Анти дрифт распрскивачи новије генерације (Седлар и сар., 2014)

Слика 10. Распрскивачи са двоструким лепезастим млазом (Седлар и сар., 2014) Поред стандардних Т распрскивача, на тржишту могу да се нађу и неки други типови распрскивача који могу да се користе за третирање у траке, подлисно или третирање површине унутар реда неког воћњака. OC (off centar) распрскивачи, слика 11.a и 11.б, су такво решење које обезбеђује квалитетно третирање простора у реду неког воћњака, а истовремено се користе и као крајњи распрскивачи на крилу прскалица, слика 11.в. а) ињекторски ОЦ б) класични ОЦ в) ОЦ у раду Слика 11. Распрскивач за подлисно третирање са ваздушном подршком и распрскивач са измештеним центром млаза (Седлар и сар., 2014) Најновија генерација Т распрскивача су ињекторски (сл.12) или хидропнеуматски распрскивачи. Хидропнеуматски распрскивачи, дају крупније капи, захваљујући чињеници да имају ињекторе у којима долази до мешања ваздуха и течности. (Седлар и сар., 2014). а) шематски приказ б) Т распрскивач в) вртложни распрскивач

Слика 12. Ињекторски распрскивачи (Седлар и сар., 2014) Ваздух се у ињекторе увлачи кроз рупице које се налазе са стране распрскивача. Тако усисан ваздух се меша са пестицидном течношћу и стварају се ваздушни балони, који у себи обухватају више ситних капљица, слика 13. (Седлар и сар., 2014). Слика 13. Принцип рада ињекторских распрскивача (Седлар и сар., 2014) 2.2.2. Вртложни распрскивачи Вртложни распрскивачи стварају конусни млаз са неправилним распоредом капљица, концентрација капљица је највећа по ободу, а према унутра се смањује тако да се формира пуни конусни млаз или шупљи конусни млаз. Дезинтеграција течности се постиже вртложењем исте у распрскивачу на два начина. Први начин је примена распрскивача са вртложником у облику урезаног спиралног жлеба (сл. 14). Слика 14. Вртложни распрскивач с урезаним спиралним жлебом (Седлар и сар., 2014)

При проласку течности кроз спирални жлеб-канал долази до кружног кретања течности и убрзања, што доводи до дезинтеграције течности и стварања конусног млаза. Друга варијанта вртложних распрскивача се састоји из вртложника у облику вртложне плочице и излазне плочице, слика 15. а) б) ц) Слика 15. Вртложни распрскивачи а) са вртложником и излазном плочицом, б) у раду са шупљим конусним млазом, ц) у раду са пуним конусним млазом (Седлар и сар., 2014) Вртложни распрскивачи производе ситне капи и при нижим притисцима, па су добри за примену фунгицида и инсектицида у ратарству и повртарству, поготово контактних, који захтевају добру покривеност третираног објекта (Седлар и сар., 2014). Материјали распрскивача могу бити : од месинга, нерђајућег челика, волфрам карбида, пластике и керамике. Керамике и волфрам карбид дизне су веома дуготрајне. Млазнице од нерђајућег челика трају дуже од месинга (Johnson и Swetnam, 1996).

Слика 16. Коришћени агрегат за апликацију фунгицида (Штербик, 2015) 3. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Задатак рада је постављање огледне парцеле за истраживање појаве болести на пшеници при различитим варијантама третирања усева фунгицидима. При томе, постављање довољно броја варијанта третирања за што ефикасније одређивање фактора који утичу на испитивање ефикасности сузбијања болести. Испитивање различитих техничких решења апликације листа и класа пшенице при том користити различите распрскиваче, које по својим техничким карактеристикама обезбеђују различиту покривеност третираног објекта. Циљ рада је проналажење најефикасније технике апликације фунгицида, која обезбеђује најбољу ефикасност сузбијања обољења листа и класа пшенице.

4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА За истраживање ефикасности сузбијања обољења листа и класа пшенице у зависности од технике апликације коришћен је пољски оглед постављен производне 2014/2015. године. Оглед се налазио на локалитету КО Ада, бр.парцеле. 12588, потез Брежине, њива 1. класе, укупне испитиване површине 3584 m 2. Парцела је подељена у 4 дела. Сваки део парцеле се састаљао од 7 подпарцела или варијанти, величине 8x16 m. Овако је добијен оглед од 4 пута по 7 варијанти или 28 подпарцела по 128 m 2 (таб. 3). Испитивана сорта је била Еуклиде. То је високородна сорта, куће Florimond Despez из Француске. Добијена 2007. године. Оптимална норма сетве 180-220 kg/ha. (Anonimus, 2012) Поседује следеће карактеристике: Клас је са осјем, а зрно средње крупноће Стабло је средње висине, а због скраћеног растојања између почетних интернодија, сорта поседује повећану отпорност на полегање Еуклиде добро подноси зимске услове и не измрзава при дужој изложености усева голомразици Генетски потенцијал плодности је веома висок, чак и при смањеним густинама задржава стабилан принос Маса 1000 семена 45 48g, сејати са 300-400 клијавих семена/ m 2 Хектолитарска маса 77-82 Поседује уравнотежене технолошке особине W-врхунски и П/Л-добро балансиран, изузетне особине за прављење разних смеша брашна Еуклиде има добру толеранцију на болести, истиче се отпорност на фузариум, на пепелницу и рђу има добру отпорност, на пегавост листа средњу отпорност (Anonimus, 2014) Сетва је обављена 15.11.2014.године са нормом сетве од 220 kg/ha. Коришћена је 23 редна сејалица IMT 634-23, радног захвата 276 cm, са дискосним улагачима семена.

Предусев је била пшеница. Обављено је љуштење стрништа површинским култиватором и једно тањирање у припреми земљишта. После скидања предусева, када су временске прилике дозволиле и то 19.08.2014. године извршено је љуштење култиватором, а предсетвено је обрађено тањирање земљишта 14.11.2014. године. На основу анализе земљишта (таб. 3) и препоруке ПСС Сента основног ђубрења није било. Табела3. Резултати хемијске анализе земљишта огледа Параметри Вредност Класа- тумачење Хумус 3,9 Хумусно ph 5,9 Слабо кисело P 2 O 5 (mg/100g земљишта) 24 Оптималан K 2 O (mg/100g земљишта) 36 Висок Пролећна прихрана усева извршена 17.03.2015. године минералном ђубривом SAN (33% N) са нормом 175 kg/ha. Хемијска заштита од корова и фолијарна прихрана 16.04.2015. године са нормом третирања од 360 l/hа, класичним распрскивачима ТЈ 11004, хербицидом Тezis (а.м. 600 g/kg Метсулфурон метил) (Друштво за заштиту биља Србије, 2010) 10g/hа, фолијарном ђубривом Puccioni Nutrisol 20-20-20, формулација са избалансираним односом хранљивих елемената направљена од пречишћене сировине и хелатних микроелемената, у концентрацији раствора од 1.4%, уз додатак уреје у концентрацији раствора 5%. Варијанте 2, 3 и 4 су третирана сва три пута (I., II. i III. апликација), а варијанте 5,6 и 7 два пута. Код 5, 6, и 7 варијанте није извршена II.. апликација само I. i III. апликација. Контролне парцеле тј. варијанте нису третиране. Пре и после апликација је извршена процена заразе тј. обољења листа и класа. Степен заражености одређен је визуелно помоћу узорака. За одређивање процентуалне заразе коришћене су шеме за поједине болести. Посматране величине су биле: Број прегледаних и нападнутих листова и класова, Проценат нападнутих биљака и листова,

Проценат заражене лисне површине, Проценат нападнутих класова, Проценат захваћене површине класа, Интензитет обољења. Табела 4. Шема поделе парцеле у подпарцеле-варијанте, начин и број третирања **3-3 АТR 8004 / 3 апликације 2-7 ТFА 11004 / 2 апликације 3-2 ТЈ 11004 / 3 апликације 2-6 АТR 8004 / 2 апликације 3-1 Контрола 2-5 ТЈ 11004 / 2 апликације 3-7 ТFА 11004 / 2 апликације 2-4 ТFА 11004 / 3 апликације 3-6 АТR 8004 / 2 апликације 2-3 АТR 8004 / 3 апликације 3-5 ТЈ 11004 / 2 апликације 2-2 ТЈ 11004 / 3 апликације 3-4 ТFА 11004 / 3 апликације 2-1 Контрола 4-3 АТR 8004 / 3 апликације 1-7 ТFА 11004 / 2 апликације 4-2 ТЈ 11004 / 3 апликације 1-6 АТR 8004 / 2 апликације 4-1 Контрола 1-5 ТЈ 11004 / 2 апликације 4-7 ТFА 11004 / 2 апликације 1-4 ТFА 11004 / 3 апликације 4-6 АТR 8004 / 2 апликације 1-3 АТR 8004 / 3 апликације 4-5 ТЈ 11004 / 2 апликације 1-2 ТЈ 11004 / 3 апликације 4-4 ТFА 11004 / 3 апликације 1-1 Контрола врста распрскивача број апликације С ** 3-3 АТR 8004 / 3 аплик ације број парце ле број вариј анте Оцењивање напада патогена пшенице је узорковано по следећем редоследу: Прво, у фази бокорења, Друго, пре I. апликације фунгицида у фази 2 коленца, Треће, после I. апликације фунгицида у фази 2 коленца, Четврто, пре II. апликације фунгицида у фази 4-5 коленца, Пето, после II. апликације у фази 4-5 коленца, Шесто, после III. апликације, после цветања.

Проценат заражене површине листа одређена је према скали (слике 17., 18., 19., и 20.) Користи се скала од шест категорија заражене површине и то: К0 категорија 0: нема напада, К1 категорија 1: 1-5% заражене површине листа, К2 категорија 2: 6-10% заражене површине листа, К3 категорија 3: 11-25% заражене површине листа, К4 категорија 4: 26-50% заражене површине листа, К5 категорија 5: >50% заражене површине листа. Проценат заражене површине класа одређена је према скали. Користи се скала од десет категорија заражене површине и то: К0 категорија 0: нема напада, К1 категорија 1: 1-7% заражене површине класа, К2 категорија 2: 8-14% заражене површине класа, К3 категорија 3: 15-21% заражене површине класа, К4 категорија 4: 22-33% заражене површине класа, К5 категорија 5: 34-50% заражене површине класа, К6 категорија 6: 51-66% заражене површине класа, К7 категорија 7: 67-79% заражене површине класа, К8 категорија 4: 80-90% заражене површине класа, К9 категорија 5: >90% заражене површине класа. Узорци са појединих варијанта су одабирани случајно по варијантама, кретајући се систематско цик цак по варијанти. Оцењени су напади за патогене: листови поника, листови централног стабла и на класу пшенице. Поступак оцене напада листова поника за патогене: прегледано је 25 биљака по свакој варијанти, забележен је укупан број прегледаних и нападнутих биљка, изведена је процентуална вредност напада биљака. Прегледано је 100 листова по варијанти, забележен

је број нападнутих и изведена је процентуална вредност напада листова поника. Одређена је процентуална зараза лисне површине за сваку варијанту према скали и категорији. Поступак оцене напада листова централног стабла за патогене: прегледано је 100 биљака по свакој варијанти, забележен је укупан број прегледаних и нападнутих биљака, изведена је процентуална вредност напада биљака. Прегледани су сви листови на коленцима од 100 прегледаних биљака по варијанти, забележен је број нападнутих и изведена је процентуална вредност напада листова коленаца и заставичара. Одређена је процентуална зараза лисне површине за сваку варијанту према скали и категорији. Поступак оцене напада класа за патогене: прегледано је 300 класова по свакој варијанти са 15 места унутар варијанте, забележен је укупан број прегледаних и нападнутих класова, изведена је процентуална вредност напада класова. Одређена је процентуална зараза површине класа за сваку варијанту према скали и категорији. Узорци и интензитети напада и зараза економско најзначајнијих болести пшенице пре и после третирања обрађени су статистичким методама.

Слика 17. Процентуалне заразе Puccinia striiformis на пшеници (ПСС Сента, 2015) Слика 18. Процентуалне заразе Erysiphe graminis тритици на пшеници (ПСС Сента, 2015)

Слика 19. Процентуалне заразе Septoria tritici на пшеници (ПСС Сента, 2015)

Слика 20. Процентуалне зараза Fusarium tritici на пшеници (ПСС Сента, 2015) Процена интензитета болести тј. индекс обољења, израчуната је помоћу Mc Kinney формуле (Колектив аутора, 1983) која гласи: I = Σ (n x k) x 100/ N x K [%] где су; I интензитет тј. индекс обољења у %, K укупан број категорија интензитета обољења, k појединачна категорија, N укупан број истражених органа, n број органа уврштених у једну катагорију. Одређивање приноса, у појединим варијантама испитивања, извршено је помоћу ручне вршидбе. На свакој варијанти постављено је 4 обележена места, случајног распореда. Површина сваког обележеног места је била 1 m 2. Одређен је и укупни принос парцеле. Подаци о приносима обрађени су статистчким методама. Хемијске апликације су извршени под следећим условима и околностима: I. Апликација дана 21.04.2015. године, пшеница у фази 2. коленца, 10h ујутро, брзина ветра 2,9 m/s, правац север - североисток, норма 360 l/hа, брзина кретања агрегата 5 km/h, температура ваздуха 10 о C, релативна влажност ваздуха 68%. Коришћени фунгицид: Еminent МЕ 125 (а.м. тетраконазол 125 g/l) у дози од 1 l/hа. Фолијарна прихрана: Puccioni Nutrisol 20-20-20 у концантрацији 1,4%. II. Апликација дана 05.05.2015. године, пшеница у фази 5. коленца, 18h поподне, брзина ветра 2,1 m/s, правац север, норма 360 l/hа, брзина кретања агрегата 5 km/h, температура ваздуха 20 о C, релативна влажност ваздуха 48%. Коришћени фунгицид: Bumper P490 (а.м. прохлораз 400 g/l и пропиконазол 90 g/l) у дози од 1 l/hа. Фолијарна прихрана: Puccioni Nutrisol 20-20-20 у концантрацији 1,4%. III. Апликација дана 19.05.2015. године, пшеница у фази почетка цветања, 9h ујутро, брзина ветра 2,8 m/s, правац jugoисток, норма 360 l/hа, брзина кретања агрегата

5 km/h, температура ваздуха 19 о C, релативна влажност ваздуха 62%. Коришћени фунгицид: Duett Ultra (а.м. 187 g/l епоксиконазол и 310 g/l тиофанат-метил) у дози од 0.5 l/hа. Машински агрегат за апликацију (сл. 25, 26, и 27) се састојао од трактора ВТЗ 2032 (сл. 21) и прикључне машине - површинске прскалице Морава М 440. Основне карактеристике погонске машине ВТЗ 2032: мотор: тип Д120, 2 цилиндрични, ваздушно хлађен, номиналне снаге 26.5 kw. хираулични систем са двосмерним цилиндром, подизна моћ 600 kg, волан хидраулични. кабина задовољава основне ергономске карактеристике у погледу заптивања од буке и спољних услова (Szente и Kassai, 2001) Слика 21. Погонска машина трактор ВТЗ 2032 (Штербик, 2015) Основне карактеристике прикључне машине прскалице Морава М - 440: резервоар капацитета 440 l. пумпа типа Морава МП-60, двомембранска, максимални проток 60 l/min. максимални радни притисак 20 bar.

крила прскалице радног захвата 8 m, са 16 распрскивача, размак између распрскивача 0.5 m. могућност подешавања у висини до 1,6 m, без аутоматске нивелације крила. Основне карактеристике испитиваних распрскивача слика 22.: ТЈ 11004 стандардни лепезасти млаз, угао млаза 110 о, капацитет 04 gal/min (1 gal = 3,785l) при 40 psi (10 psi = 0,689474bar), материјал израде месинг. (Anonimus, 2015) АТR 8004 вртложни са конусним шупљим млазом излазног угла 80 о, капацитет 04 gal/min при 40 psi, материјал израде пластика са керамичком уложком. (Anonimus, 2009) ТFА 11004 ињекторски, двоструки лепезасти млаз, угао млаза 90 о са излазом од 30 о - 30 о унапред и уназад, капацитета 2x 0,2 gal/min при 40 psi, материјал израде пластика са Delrin полимер уложком. (Anonimus, 2015 a) Слика 22. Испитивани распрскивачи (с лева на десно) АТR 8004, ТЈ 11004, ТFА 11004 (Штербик, 2015)

Слика 23. Изглед парцеле рано у пролеће 2015 године (Штербик, 2015) Скика 24. Пшеница пре I. апликације (Штербик, 2015) Подешавање прскалице на задату константну норму третирања вршено је на следећи начин:

1. Одређивање оптимале брзине кретања пољска проба на терену, при чему на избор брзине имао утицај конфигурација терена, економичност и оптимализација експлоатације погонске и радне машине. Одређена изабрана брзина кретања је 5 km/h, при броју обртаја радилице од 1400 min- 1 и ПВ од 400 min -1. 2. Израчунавање потребног капацитета прскалице (Баги, Ф., Боднар, К., 2011) за жељену норму од 360 l/hа при добијеној брзини кретања (5km/h): q p = N x B x v / 600 = 360 x 8 x 5 / 600 =24 l/min. где су: q p капацитет прскалице у l/min N норма третирања у l/min B ширина захвата прскалице у m v брзина кретања агреегата у km/h 600 коефицијент претварања 3. Подешавање прскалице на добијени израчунати капацитет у зависност од технике апликације тј. од изабраних распрскивача проба у месту подешавањем радног притиска помоћу регулатора притиска и мерењем количине избачене воде у минути, доливањем воде у резервоар после пробе. После пробе очитавањем на манометру добијени су следећи радни притисци за поједине распрскиваче за норму од 360 l/hа: ТЈ 11004 2,6 bar. АТR 8004 3,1 bar. ТFА 11004 3,1 bar. Распрскивачи АТR 8004 и ТFА 11004 су нови а ТЈ 11004 је коришћен већ две сезоне. Разлика од -0,5 bar радног притиска код ТЈ 11004 распркивача је последица повећавања излазног отвора, тј. иста норма је добијена са мањим радним притиском у односу на друга два испитивана распркивача.

Слика 25. Изглед млаза распркивача ТFА 11004 (Штербик, 2015) Слика 26. Изглед млаза распркивача АТR 8004 (Штербик, 2015) Слика 27. Изглед млаза распркивача ТЈ 11004 (Штербик, 2015) Вредности метеоролошких података, у испитиваном локалитету, значајних за рад дати су у табелама 4, 5, 6, 7, 8, и 9. Подаци су добијени од ПСС Сента из Сенте која је удаљена од испитиване локације око 14 km.

Метеоролошки подаци за вегетациони период 2014 Табела 5. Просечне температуре ваздуха у C у 2014. години (ПСС Сента, 2015) месец минимална максимална средња март -1,4 23,6 9,3 април 1,3 23,7 13,0 мај 4,0 29,9 15,8 јун 8,2 35,0 20,0 јул 9,5 34,0 22,1 август 7,6 33,2 20,5 септембар 3,5 29,2 17,1 Табела 6. Распоред падавина у mm и број кишних дана у 2014. години (ПСС Сента, 2015) I декада II декада III декада укупно месец mm број дана mm број дана mm број дана mm број дана март 10,2 2 10,2 2 22,8 2 43,2 6 април 3,6 1 15 5 23,4 7 42 13 мај 42,2 7 106,8 7 1,4 2 150,4 16 јун 6,2 2 12,8 4 40,4 4 59,4 10 јул 34,6 4 57,5 5 92,1 6 184,2 15 август 55,0 7 18,1 3 32,1 5 105,2 15 септембар 31,6 6 108,8 7 20,6 7 161,0 20 Метеоролошки подаци за вегетациони период 2015 Табела 7. Просечне температуре ваздуха у C у 2015. години (ПСС Сента, 2015) месец минимална максимална средња март -5,2 21,4 7,1 април -3,6 27,3 11,3 мај 2,7 33,6 17,2 јун 5,8 35,5 21,1 јул 8,5 40,1 24,4 август 8,1 39,4 23,7 септембар 2,2 37,4 19,3 Табела 8. Распоред падавина и број кишних дана у 2015. години (ПСС Сента, 2015) I декада II декада III декада укупно

месец mm број дана mm број дана mm број дана mm број дана март 14,2 3 10,6 4 16 4 40,8 11 април 2,6 2 6 3 4 2 12,6 7 мај 13,2 2 11,8 4 41,4 7 66,4 13 јун 0 0 1,6 2 8,8 2 10,4 4 јул 7,4 1 1,2 1 6,2 2 14,8 4 август 42,6 3 47,8 4 11,6 3 102 10 септембар 24 5 7,4 3 8,6 2 45 11 Вишегодишњи метеоролошки подаци Табела 9. Средње месечне температуре ваздуха у C вишегодишњи просек (ПСС Сента, 2015) 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Јануар -0,65 0,49 1,71 1,76 2,9 2,0 Фебруар 2,4 0,29 3,74 3,84 5,2 2,3 Март 6,94 6,62 8,43 5,65 9,5 7,1 Aприл 12,72 13,91 13,97 13,50 13,3 11,3 Mај 17,08 17,69 18,56 18,29 16,2 17,2 Jун 21,06 22,2 24,29 21,91 20,2 21,1 Jул 24,25 22,64 26,45 25,22 21,7 24,4 Aвгуст 23,02 24,1 25,83 24,83 20,4 23,7 Септембар 16,14 21,24 20,58 16,5 17,2 19,3 Oктобар 9,4 11,28 12,87 14,3 12,9 нема под. Новембар 8,97 3,16 8,39 8,6 7,9 нема под. Децембар 0,43 3,66-0,08 1,9 3,0 нема под. Табела 10. Средње месечне и годишње падавине у mm вишегодишњи просек (ПСС Сента, 2015) 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Јануар 76,9 15,0 42,3 61,3 54,4 11,2 Фебруар 91,8 10,9 33,5 86,5 28,8 45,2 Март 23,1 73,3 2,0 135,6 43,2 40,8 Aприл 44,2 6,5 46,3 35,1 42 12,6 Mај 119,1 85,2 70,3 126,1 150,4 66,4 Jун 137,7 20,8 43,4 26,0 59,4 10,4 Jул 50,3 77,3 46,3 53,9 184,2 14,8 Aвгуст 184,4 0,0 5,6 56,0 105,2 102 Септембар 75,9 21,4 24,1 66,5 161,0 45 Oктобар 44,8 39,7 84,2 51,6 119,4 нема под. Новембар 53,5 1,2 41,6 50,5 14,4 нема под. Децембар 83,7 53,8 39,1 0,1 49,2 нема под. Сума 985,4 405,1 478,7 749,2 1011,6 348,4

Механизована жетва је обављена са комбајном ЗМАЈ 142. Датум жетве је био 03.07.2015. године. Ручна жетва са проценом приноса појединих варијанти урађена 02.07.2015. године. Слика 28. Изглед парцеле на крају испитивања (Штербик, 2015)

5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ Проузроковачи болести листа пшенице у производној 2014/2015 години, нису имали добре услове за свој развој у погледу температуре и релативне влажности ваздуха и околине. У 2015. години средње месечне температуре у току вегетације су биле у границама вишегодишњих просека. У погледу падавина испитивана производна година бележи драстично мање количине што је резултирало неповољним условима за развој патогена и појаву болести. Поред сувог пролећа време је било изразито ветровито у време интензивног пораста пшенице (сопствена запажања). 5.1. ИНТЕНЗИТЕТИ ЗАРАЗЕ У ИСПИТИВАНИМ ФАЗАМА 5.1.1. Оцена напада листова поника на патогене Прво узорковање (сл. 29) је извршено 29.03.2015.године. Узорковање је извршено рано у пролеће 23 дана пре прве апликације. Слика 29. Узорковање поника (Штербик, 2015)

Извршена је оцена напада поника на следеће патогене: Erysiphe graminis пепелница Puccinia tritici лисна рђа Puccinia striiformis - жута рђа Septoria tritici септориозна лисна пегавост. Оцена напада и зараза је вршена према скали а добијени резултати приказани су у табели 11. На основу узорака евидентирано је присуство Septoria tritici у доле наведеним резултатима. На основу испитивања може се закључити да на целој парцели огледа 21,4% биљака је било нападнуто патогеном Septoria tritici. Од узоркованих листова 9,85% је било заражено. Табела 11. Проценат нападнутих биљака и листова по варијантама на Septoria tritici Број варијанти Проценат нападнутих биљака Број прегледаних биљака(kom) Број нападнутих биљака (kom) Нападнутих биљака (%) Проценат нападнутих листова Број прегледаних листова (kom) Број заражених листова(kom) Заражених листова (%) 1-1 Контрола 25 3 12 100 8 8 1-2 TJ 11004/3 25 6 24 100 10 10 1-3 ATR 8004/3 25 4 16 100 8 8 1-4 TFA 11004/3 25 6 24 100 9 9 1-5 TJ 11004/2 25 5 20 100 10 10 1-6 ATR 8004/2 25 3 12 100 6 6 1-7 TFA 11004/2 25 4 16 100 7 7 2-1 Контрола 25 6 24 100 8 8 2-2 TJ 11004/3 25 3 12 100 6 6 2-3 ATR 8004/3 25 8 32 100 11 11 2-4 TFA 11004/3 25 5 20 100 7 7 2-5 TJ 11004/2 25 3 12 100 6 6 2-6 ATR 8004/2 25 8 32 100 14 14 2-7 TFA 11004/2 25 3 12 100 6 6 3-1 Контрола 25 4 16 100 6 6 3-2 TJ 11004/3 25 10 40 100 14 14 3-3 ATR 8004/3 25 4 16 100 8 8 3-4 TFA 11004/3 25 6 24 100 8 8 3-5 TJ 11004/2 25 8 32 100 10 10 3-6 ATR 8004/2 25 4 16 100 6 6

3-7 TFA 11004/2 25 8 32 100 12 12 4-1 Контрола 25 4 16 100 9 9 4-2 TJ 11004/3 25 6 24 100 12 12 4-3 ATR 8004/3 25 4 16 100 12 12 4-4 TFA 11004/3 25 10 40 100 16 16 4-5 TJ 11004/2 25 7 28 100 12 12 4-6 ATR 8004/2 25 3 12 100 9 9 4-7 TFA 11004/2 25 5 20 100 12 12 ПРОСЕК : 25 5,35 21,4 100 9,85 9,85 Присуство осталих болести поника није било констатовано. На основу резултата може се закључити да проценат заразе лисне површине око 90% је категорије К1 (1-5% заражене површине), а око 10% је категорије К2 (6-10% заражене површине). Проценат, број заражених површина по категоријама дат је у табели 12. Табела 12. Проценат заражене површине листова по варијантама на Septoria tritici Број варијанти Број заражених листова по катагоријама заразе Број прегледаних листова (kom) К0 - нема заразе (kom) К1-1-5 % заражене површине (kom) К2 6-10 % заражене површине (kom) 1-1 Контрола 100 92 6 2 1-2 TJ 11004/3 100 90 9 1 1-3 ATR 8004/3 100 92 6 2 1-4 TFA 11004/3 100 91 8 1 1-5 TJ 11004/2 100 90 9 1 1-6 ATR 8004/2 100 94 6 0 1-7 TFA 11004/2 100 93 7 0 2-1 Контрола 100 92 7 1 2-2 TJ 11004/3 100 94 6 0 2-3 ATR 8004/3 100 89 11 0 2-4 TFA 11004/3 100 93 5 2 2-5 TJ 11004/2 100 94 5 1 2-6 ATR 8004/2 100 86 12 2 2-7 TFA 11004/2 100 94 6 0 3-1 Контрола 100 94 6 0 3-2 TJ 11004/3 100 86 13 1 3-3 ATR 8004/3 100 92 8 0 3-4 TFA 11004/3 100 92 8 0

3-5 TJ 11004/2 100 90 9 1 3-6 ATR 8004/2 100 94 6 0 3-7 TFA 11004/2 100 88 11 1 4-1 Контрола 100 91 9 0 4-2 TJ 11004/3 100 88 12 0 4-3 ATR 8004/3 100 88 12 0 4-4 TFA 11004/3 100 84 12 4 4-5 TJ 11004/2 100 88 10 2 4-6 ATR 8004/2 100 91 7 2 4-7 TFA 11004/2 100 88 11 1 ПРОСЕК : 100 90,15 8,96 0,89 Интензитети односно индекси (табела 13) обољења поника патогеном Septoria tritici су се кретали од 1,00 до 3,33% по варијатама. Просечан индекс обољења поника је била 1,79% Табела 13. Интензитет индекс - обољења поника на Septoria tritici по варијантама Број варијанти Интензитет обољења поника у % 1-1 Контрола 1,66 1-2 TJ 11004/3 1,83 1-3 ATR 8004/3 1,66 1-4 TFA 11004/3 1,66 1-5 TJ 11004/2 1,83 1-6 ATR 8004/2 1,00 1-7 TFA 11004/2 1,16 2-1 Контрола 1,50 2-2 TJ 11004/3 1,00 2-3 ATR 8004/3 1,83 2-4 TFA 11004/3 1,50 2-5 TJ 11004/2 1,16 2-6 ATR 8004/2 2,66 2-7 TFA 11004/2 1,00 3-1 Контрола 1,00 3-2 TJ 11004/3 2,50 3-3 ATR 8004/3 1,33 3-4 TFA 11004/3 1,33 3-5 TJ 11004/2 1,83 3-6 ATR 8004/2 1,00 3-7 TFA 11004/2 2,16 4-1 Контрола 1,50 4-2 TJ 11004/3 2,00

4-3 ATR 8004/3 2,00 4-4 TFA 11004/3 3,33 4-5 TJ 11004/2 2,33 4-6 ATR 8004/2 1,83 4-7 TFA 11004/2 2.16 ПРОСЕК : 1,79 Према мом мишљењу, што је и потврдила стручна служба, није потребна никаква хемијска заштита јер углавном у каснијим фазама долази до осушења истих листова, те хемијска заштита није препоручљива због економских аспекта. 5.1.2. Оцена напада листова и класа на патогене Оцењивање напада патогена пшенице је узорковано пре и после извршених апликација фунгицидима. Извршена је оцена напада на следеће патогене: Erysiphe graminis пепелница Puccinia tritici лисна рђа Puccinia striiformis - жута рђа Septoria tritici септориозна лисна пегавост. 5.1.2.1. Оцена напада листова на патогене пре и после I. апликације Прва хемијска заштита урађена је дана 21.04.2015. године, пшеница је била у фази 2. коленца. Добијени подаци пре апликације су приказани у табелу 14. Није забележена појава патогена. Табела 14. Проценат нападнутих биљака и листова пре I. апликације по варијантама Број варијанти Проценат нападнутих биљака Број прегледаних биљака (kom) Број нападнутих биљака (kom) Нападнутих биљака (%) Проценат нападнутих ** Број прегледаних листова (kom) Број заражених листова (kom) Заражених листова (%) 1-1 Контрола 100 0 0 100+100 0 0