- Svedo~anstva raseqenih lica -
Svedo~anstva raseqenih lica Bawa Luka Ro ena sam 1961. godine. Prije rata sam `ivjela sa sestrom u Bawa Luci. @ivot prije rata je bio super. Nikad vi{e onako ne}e biti, pogotovo zadwih deset godina prije rata. Prije rata nije bilo lako na}i dobar posao, ali postojao je zakon o zapo{qavawu. Bilo je sve regulisano. Bilo je i veza, ali nije bilo kao sad. Mogao si kupiti sve {to ho}e{. Nije niko bio gladan. Mogao si platiti re`ije, imao si sve. Prije rata qudi su `ivjeli normalno, nije se ~ak ni razlikovalo, ni nacije, ni ovo, ni ono. Mo`da je bilo ne{to tajno, onako prikriveno, ali se nije primje}ivalo. Prije rata nije bilo nekih briga i problema. Bilo je mje{ano stanovni{tvo u mojoj op{tini. Op{tina podrazumjeva Bawa Luku sa okolinom, ne samo grad. U samom gradu privatno vlasni{tvo je uglavnom bilo u rukama Muslimana i Hrvata. Odnos me u qudima bio je odli~an. Malo koja familija nije imala mije{ani brak. ^ak i na{a familija je bila sva izmije{ana. Najvi{e pa`we svojoj religiji obra}ali su katolici. Oni su najvi{e i{li u crkvu i prije rata. Me utim, uo~i samog rata, sve to {to se i{lo, bilo je vi{e na polit~koj, nego na vjerskoj osnovi. Posebno u srpskim pravoslavnim crkvama, masovna okupqawa {to u Bawa Luci, {to u Sarajevu. O liderima i politi~arima prije rata, imam vrlo lo{e mi{qewe. Ja volim samo one qude koji vode ra~una o ekonomiji, o privredi, koji ti ne bacaju nacionalne stvari u lice, a ovamo ni{ta ne rade. Oni su mogli sprije~iti rat. U svakom slu~aju su Muslimani kao narod, neosvisno od lidere, morali se braniti. Jer, bilo ko da te napadne, ti }e{ se braniti. Mora{. Kada je rat po~eo, osje}ala sam se grozno. Pogotovo kad je granatirano Sarajevo. To sve je donijelo promjene u na{ svakodnevni `ivot. Ja nisam mogla raditi, nisam se mogla prijaviti na biro. Drugo, nema{ prava nikakva. Gra ani srpske nacionalnosti, i koji su `eqeli ne{to da promijene, nisu mogli. Ako bi mene primio jedan Srbin u svoju privatnu neku radwu, morao je sakriti kako se ja zovem. Moj rizik, wegov rizik. ^ak ni oni nisu imali pravo da normalno razmi{qaju. U Bawa Luci nije bilo sukoba, Bawa Luku su oni okupirali bez otpora, jer stanovni{tvo nije pru`ilo nikakav otpor. Problem je ovdje po~eo ~im je po~eo rat u Sarajevu. Kad su po~eli granatirati Sarajevo, onda su okupirali SUP, sud, sve va`nije ustanove u gradu, kasarne. Po~eli su smjewivati one kadrove koji su najbitniji, s vlasti i sa funkcija, iz preduze}a, poslije iz stanova, na kraju iz ku}a. To je bilo maja 1992. godine. Kada je rat po~eo, mi li~no nismo imali problema, ali sve oko nas je iseqeno. Jednostavno, bile smo one koje jo{ nismo do{le na red. A do{le bi na red najvjerovatnije, jer tek 95. godine je bila prava oluja. Od straha smo morale da idemo. U ku}i smo ostali do decembra 1994. godine. Dvije godine nismo radile. Nismo mogli ni{ta raditi, ni kretati se slobodno. Morali smo svako ve~e barikade stavqati na vrata da nam ne bi ko provalio. Bilo je rizi~no izlaziti nave~e kasno. Nema no}nog `ivota, ni da iza e{ u kafi}. Bilo je jako puno naoru`anih qudi u uniformama. Na kraju smo napustile ku}u od straha, neizvjesnosti i ~iwenica da smo do{le na red.
Iz Bawa Luke nisi mogao ni iza}i normalo. Morao si, ako si Musliman ili Hrvat, uplatiti veliku sumu novca da bi uop{te iza{ao iz Bawa Luke. Morao si pla}ati nekakve iseqenice. Karta po jednoj osobi je bila 200 DEM, tako da smo morali prodati stvari da bi iza{li iz Bawa Luke. Oni su rekli da mo`emo ponijeti najosnovnije, sredstva za li~nu higijenu. Mi smo ponijele fen za kosu i neke sitnice. Me utim, ve} smo bili obavje{teni da je tura koja je izi{la iz Bawa Luke prije nas, da su opqa~kani, da su im pokupili i hranu i ono osnovno {to su ponijeli za puta, a i novac koji se na{ao pri ruci. Ono para {to sam imala, ne{to {to sam skupila, poslali smo na Zagreb, preko Karitasa. Nismo smjeli rizikovati. Oduzeli su nam sve hrane {to smo pripremile. Sitno i bijedno, ali su ipak pokupili. {to se ti~e priprema za odlazak, bila je velika gu`va na upis. I to ide preko tih organizacija za iseqewe. Bila velika gu`va, pogotovo za Hrvatsku, pa u tre}e zemqe. A mi smo imali papire za Ameriku. To bi nam i odgovaralo, jer vi{e nisi u svom, na svom. S obzirom da smo mi `ivjeli u ve}im gradovima, ono {to smo nau~ili, uslovi `ivota i kultura i na~in `ivota, sve se to daleko razlikuje od tih gradova u koje dolazimo. Tada smo se grozno osje}ale. Nije lako napustiti ku}u. S jedne strane olak{awe, a s druge strane te{ko}a. Gdje, {ta i kako?! Srpski lideri u toj Bawa Luci, oni nisu zapravo ni{ta nudili u budu}nosti ni svom narodu, a kamoli nama. Jedna vrsta je i olak{awa da se ide vani, negdje na sigurnije. Oti{li smo za Travnik, po{to je to bila linija razgrani~ewa. Gore smo bili smje{teni u nekakvoj {koli. Srbi su nas civile razmjenili za svoje vojnike. Putovali smo srpskim autobusom. S nama je i{ao neki ~ovjek koji je organizator tih poslova u agenciji za iseqewe u Bawa Luci. I on je garantovao, radi razmjene, nama `ivot. Bilo je nekih ispada oko Jajca, gdje je autobus stao. Srpski civili, oni sa sela, kao prijetili su. Me utim nije niko smio napasti po{to je bio taj ~ovjek i nisu pucali. Nije bio prisutan me unarodni Crveni krst. U autobusu nije bilo vojnih obveznika, samo stariji mu{karci, `ene i djeca. Putovali smo jedan dan i jednu no}. U Travniku smo ostali jednu no}, u {koli na otvorenom, u Han Biloj. A bila je zima. Nema ni WC, a jako puno qudi. Znam samo da su nam ponudili }ebadi, spu`ve i po {oqu mlijeka i nekakve lan~ paketi}e. S obzirom da je bilo jako hladno ja ~ak nisam htjela ni spavati tu no}, nego sam cijelu no} presjedila kraj nekog malog {poreti}a. Slijede}eg dana smo putovali za Zenicu. Imali smo jednu prijateqicu koja je zamjenila ku}u u Bawa Luci i sa wom smo stigle u Zenicu taksijem. U Zenici smo na{li privatan smje{taj. Kad smo potro{ile ono malo para {to nam je stiglo iz Zagreba za stan, onda smo tra`ili i dobili smje{taj od op{tine. Situacija, {to se ti~e izbjeglica, je bila dobra. Jako puno qudi u dvije velike prostorije. Dvije velike sobe po 13 do 15 qudi u jednoj prostoriji. Higijena je bila na nivou jer se moralo odr`avati. Svako ima neku radnu obavezu, i vo a zbijega je dosta vodio ra~una o rasporedu du`nosti. Nekada je i pretjerivao, ali, u su{tini, nije bilo tako lo{e. [to se ti~e hrane, bio je kazan. Ja tu li~no nisam mogla jesti, pa sam sebi poku{avala zaraditi dinar za hranu. Nije bilo podjele bra{na, niti ~ega drugog. {to se ti~e izbjeglica, atmosfera izme u wih je bila odli~na. Bilo je iz Isto~ne Bosne, iz Bawa Luke. Normalno da je bilo i `alosno, gdje spava{, kako ti je Nema{ svoje ku}e, nema{ svoje posteqine. Bilo je stvari koje, u odnosu na ovaj kamp ovdje, su potpuno druga~ije. Recimo, nisi imao pravo ukqu~iti peglu da sebi ispegla{ ve{, ukqu~iti fen ako ti je mokra kosa.
Svedo~anstva raseqenih lica Sada `ivimo u ovom kampu. Po dvije, tri porodice `ive u istim prostorijama. Sve zavisi s kim i kako `ivite, kako se dogovorite. Normalno, razli~iti su na~ini `ivota, uslovi. Gradski `ivot je druga~iji. Na selima su qudi uvijek i prije rata mnogo, mnogo vi{e kontaktirali, imali ve}e posjete. U gradu nisi mogao nikoga posjetiti ako ga prvo ne nazove{ telefonom i ne najavi{ se. Sada ovdje je `ivot lo{, tek toliko da se pre`ivqava. Ne mo`e ~ovjek re}i da si gladan, ali za nas koji smo `ivjeli u gradu, koji smo imali sasvim druga~iji `ivot, ovo je nikakav `ivot. Tek tolko da ne umre{. Vrijeme ovdje uglavnom provodim tako da svoje dnevne obaveze, {to se ti~e kampa, odradim, a poslije toga u~ewe engleskog jezika. Radim na usavr{avawu u ciqu pronala`ewa nekog rje{ewa, da se {to prije ode odavde, da se zaposli, ili ne{to tako. Stawe sa na{om ku}om u Bawa Luci je lo{e. Kisne. Ku}a nije sru{ena, s tim da je krov dosta o{te}en. A nikome, ko je sad u toj ku}i, se ne isplati tu u ku}u da rje{ava, jer su svjesni da ne}e ostati. Oni ka`u da }e ne{to uraditi da wima ne kisne, dok su oni tu, jer im se ne isplati ulagati wihova sredstva u ne{to {to je tu e. Zidovi su o{te}eni isto. Svoju ku}u sam vidjela qetos. Ako bi imale priliku da se vratimo, vratile bi se. Samo da se dozvoli povratak i da se mo`e posao dobiti. Kad proradi sudstvo, policija bez obzira na nacionalnu, vjersku pripadnost...ja mislim da }emo imati mogu}nosti da se nekada vratimo svojoj ku}i. Ako ne bude mogu}nosti za povratak, mislimo zamijeniti ku}u ili prodati. Najboqe bi bilo `ivjeti u Bosni, a ne bi bilo lo{e oti}i i vani, ako ovo ostane ovako. Jer da imate ne znam kakvu ku}u, ako nemate redovnu platu, ako ne radi{, ne mogu se zidovi jesti. Za{to je bio rat u Bosni?! Pa, mislim da je malo svijet pobjesnio. Sila, sila srpska, fa{izam koji se {irio. Prvo od Srbije pa na daqe. Ne ka`em da i ovima ovdje ne fali mnogo toga, ali uglavnom, krenuo je od Srbije. I najru`nije je {to je uz pomo} jugoslovenske armije i svega toga do{lo do nasiqa. Mirne qude, jedne protiv drugih je okrenuo interes. Da `ive u tu im ku}ama, da `ive u tu im stanovima, da zauzmu tu e zemqi{te. ^ista pohlepa. Jedan Srbin u Bawa Luci je znao imati {est ku}a i ne znam koliko stanova. ^ista pohlepa. To nije veliko srpstvo, to je pohlepa. Mnogi su imali interesa od rata, Srbi najvi{e, jer su zapo~eli rat. A nije ni ovima mane. Kad su Hrvati trebali ulaziti u Drvar, Glamo~, to se znalo, wihovi momci vi~u, "Jupi, sad }e biti video rekordera, bi}e televizora. Zna~i zbog tako banalnih stvari, qudi su i{li ubijati i zbog tu ih ku}a. Misle da }e to tako ostati. Mislim da ne}e vi{e biti rata. Ne dok je NATO trupa. Ne}e biti zato {to nisu oni vi{e tako jaki. A stanovni{tvo je vidjelo i procjenilo da od ovog rata nisu imali ni{ta, samo jednu sramotu. A mnogo je izginulo na sve strane, tako da mnogi su ve} postali svjesni ciqeva tog rata. Mnogi su svjesni da i ti srpski lideri, da su oni samo sebi trpali u d`epove. Mislim da se ponovo mo`e `ivjeti zajedno. Qudi iz grada tako smatraju, jer u gradu nikom ne pi{e na ~elu ni da je Musliman, ni da je Srbin, ni da je Hrvat. Veliki grad to ne vidi. I zavisi {ta je ko do`ivio. Ima tu hiqadu stvari koje zavise, kakvog je ko obrazovawa Mo`e se zajedno `ivjeti ako je jaka i ~vrsta vlast, jaki zakoni, tako da se zaprijeti onima koji bi {irili rasnu ili nacionalnu diskriminaciju. Mo`e.
Ja li~no ne volim da `ivim od uspomena. @elim da `ivim za sutra. Ne `elim razmi{qati {ta je bilo, `elim da planiram {ta }e biti i {ta je boqe li~no za mene. I gledaju}i time da ne povrijedim qude oko sebe. A ne volim se sje}ati ru`nih stvari. Kada bi ponovo bio rat, najranije bih i{la u tre}e zemqe. Nema{ se za koga boriti. Ni{ta dobro nije do{lo ratom. Mislim da nam treba jedan ~ovjek koji zna {ta je ekonomija, {ta je privreda. Jedan ~ovjek, neovisno kako se on zove. Nacionalni identitet je va`an za mene, ali ne ba{ previ{e. Jer svi su qudi, koliko sam ja va`na sebi, i oni su sebi va`ni, i oni vole da `ive kao i ja, da rade Mnoge qude ja ne mogu shvatiti. Svak je do`ivio ne{to razli~ito. Postoje qudi koji su zaista do`ivjeli velike tragedije u ovom ratu, pa ipak nisu osvetoqubivi. A postoje qudi koji nisu do`ivjeli ama ba{ ni{ta, pa bi se svetili. Mislim da je sve razli~ito od ~ovjeka do ~ovjeka. I svugdje ima i ovakvih i onakvih qudi, samo zavisi {ta im se dopusti, a {ta ne. Mislim da nacionalni identitet nije dobra stvar, zato {to on pravi razliku me u qudima, pa dolazi do rata. I zato {to su u ime tih vjera, religija i nacija napravqen ogromne kriminalne radwe. Uglavnom, ni{ta dobro. A ko je bio vjernik prije rata, on je ostao vjernik. Takvih je vrlo malo. Rat nije po~eo zbog nacionalnih razlika. Nacionalne razlike su samo izgovor. Narod u Sarajevu je `elio da svi nacionalni lideri idu s vlasti, zna~i da nacionalno nije bio razlog rata. Ja imam jedno ime koje nosim od ro ewa, a nikad ga ne bih mjewala i ne bih dozvolila da me neko zove druga~ije nego {to se zovem. Ali ne volim da izigravam neku veliku Muslimanku. Zna~i postojim, ali ne toliko da gu{im druge. Religija s tim veze nema i ne bi trebala da ima. Politika i religija ne idu zajedno. Moje gledawe na druge religije se nije promijenilo zbog rata. Religija je svaka ista. Ne mislim da je rat bio na neki na~in znak kako trebamo razlikovati religiju. Ne, religija je samo izgovor. Samo izgovor. Potrebno je da qudi `ive zajedno i da se pomire. Da se svak vrati na svoje. Poslije toga izvr{iti izbore i onda ne}e pobijediti nacionalne stranke, kad bude svak na svome. Zatim da ekonomija krene. Potreban je ~ovjek koji }e voditi ra~una o ekonomiji, a ne bacati pra{inu qudima u lice. A onda, ako ne odradi ono svoje, da se smjeni. Politi~ka situacija u Bosni je jo{ uvijek nikakva. Smije{no je da se de{avaju raznovrsna ubistva bez obzira ko je, {ta je. To je vrlo, vrlo smije{no i da se to ne otkriva. Da ne postoji mogu}nost da se to otkrije. Onda, {to }e nam policija. Bez obzira o kome se radi. Kada bih mogla birati izme u stare Jugoslavije i sada{we Bosne, izabrala bih Bosnu. Zato da imamo i mi jednu dr`avu. Mi nemamo dr`ave, a Srbija, oni imaju dr`avu. I Hrvatska ima dr`avu. Neka bude Bosna i neka `ive sve nacije sa nama. Koje `ele. Kao {to je i bilo, kao {to smo i `ivjeli u Bosni. Ali da Bosna ostane. Srbi koji `ive u Bosni, a ho}e da `ive sa nama, mi ih primamo. Hrvati koji `ele da `ive u Bosni, mi ih primamo. Romi, sve mi primamo. Sve. I da bude Bosna dr`ava. Ja bih voqela da ostane Bosna, kao {to je bila sa onim stanovni{tvom. Mi smo se nekad prije rata svi ponosili. Mi svi ka`emo, mi smo Bosanci, bez obzira na naciju, vjeru. E sad odjednom odre ene kategorije stanovni{tva, kojima je ova Bosna dala mnogo, i ono {to nisu ni zaslu`ili, jer se nisu u woj ni rodili, koji su do{li, ne znam ni ja odakle i kako, sad odjednom oni su neki veliki Srbi, neki veliki Hrvati. Imaju pravo da vladaju Bosnom, da haraju Bosnom, da dijele Bosnu, a ~ak se ni rodili u woj nisu. Vrlo
Svedo~anstva raseqenih lica tu`no. To ne bih voqela. Voqela bih da se to izmjeni. Ako je neko ro en u Bosni i Hercegovini, neka on bude i na vlasti u Bosni. I ne damo Bosnu dijeliti. Bez podjele Bosne i Hercegovine. Bosna je jedina zemqa koja svakog voli i po{tuje Bijeqina @ena. Ja imam 46 godina. Mu`. Ja imam 53 godine. @ena. Prije rata, na{ `ivot nije mogo bit boqi. @ivili smo onako skromno, djecu smo {kolovali. On je radio u firmi vojnoj, kao gra evinski radnik. Djecu sam {kolovala od wegove jedne plate. Super smo `ivili, nije bilo nikakvih problema, dosta para, djeca. Imali smo dvije }erke. ]erka starija zavr{ila trgova~ku {kolu, druga zavr{ila frizerski zanat. Po~ele su bile da rade, jedna je radila dvije godine ova trgova~ki zanat {to je zavr{ila. Ova je radila kod privatnika tri mjeseca, u tom se i zaratilo. Ja sam mogla da `ivim, kako sam htjela. Tako je bio u nas `ivot prije rata. Posao je mogo da se na e, samo jel se htjelo da se radi. Firme su bile, svugdje radile. Kome nije odgovaralo mogo je da se premje{ta iz firme u firmu. Moj mu` nije se premje{to, radio je u vojnoj firmi, gdje mu je plata bila dobra. Od wegove plate sam dvije ku}e napravila. Jednu sam napravila na selu u Teo~aku, a posle sam sa sela si{la u Bjeqinu dole, jer na selu nije bilo sredwe {kole, da bi djecu {kolovala. I u Bjeqini smo napravili jednu ku}u. Ku}e sam napravila, stan je dobio od firme, sve sam to stekla prije rata. Stan je bio u Dubrovniku, u Hrvatskoj. To je sve od jedne wegove plate se stiglo, a sad nemam ni{ta. Bosna je tada imala jaku ekonomiju. Svi, bez obzira ko, sav je narod mogo da `ivi kako je ko stio, samo ako je stio da radi. @ivot je bio, ne mo`e biti boqe, svakome. Rijetko da je bilo qudi siroma{ni, svako je steko, sve je imo, da mu ni{ta nije trebalo, a sad nemamo ni{ta. Sad smo svi isti. Na{a op{tina je imala mje{ano stanovni{tvo, ali uglavnom ve}ina smo mi bili, Muslimani. Grad je kao grad sav od Muslimana bio, a okolna su sela srpska bila. Nisam imala srpskih prijateqa dok sam u Bjeqini bila, a gore na selu, u Teo~aku, kad sam `ivila, jesam imala prijateqa. U selu nije nikad bio problem me u kom{ijama. Odnos izme u qudi prije rata je bio da ne mo`e bit boqi. I{lo se jedno drugom, ako ide neko u armiju, a prijateq si s nekim, to je se zvalo. Neko veseqe kad je bilo, isto to je se i{lo jedno drugom, bez obzira, nije se razlikovalo kakva je nacija, da li smo mi Muslimani, a oni Srbi. Nismo se odvajali. Bilo je prijateqa isto Srba, dobri prijateqa. I to sve dobri prijateqi prije rata, to su nam sad sve po~inili za vrijeme rata. Sve zlo~ine, to su nam oni u~inili, koji su nam bili prijateqi.
Mu`. Prije je bila druga politika, sve se slagalo fino, `ivili smo, nije niko pito koje si ti nacije, koje sam ja, koje je peti, deseti. A ve} sad, nas su ovi rukovodioci, oni ne mogu da se zdogovore. Nije u redu izme wiha prvo. @ena. Prije rata {to smo `ivili, da taj `ivot nikad vi{e ne}emo da do`ivimo, nikad. Bez obzira, `ivili s wima, ne `ivili. Nikad na{eg vi{e `ivota nema nakog, ko {to je bilo prije rata. To mo`em da dodam. Mu`. Moglo je se da `ivi samo ako si stio da radi{, mogo si da `ivi{ e ho}e{. Al sad je nama nezgodno, mi ne mo`emo ni dobit poso, ni imamo e da `ivimo. @ena. Bilo mi prije rata boqe, radio je svugdje, stekla sve, sad nemam nigde ni{ta. Mu`, wega vi{e firma ne prima. Radio je tolike godine, 27, 28 godina, nema penzije, nema ni{ta. Mu`. Radio sam u Srbiji, ~a~ku pet godina, pa sam kasnije pre{o u Dubrovnik. Nikad nisam imo problema zbog nacije. Radio sam sa Hrvatima, radio sam i sa Srbima, sa Muslimanima, al nije niko pito, ko si ti, {ta si, nikad problema nisam imo. Nije bilo va`no, nije niko pito, nije smetalo nikom, a sad ve}, sad je druga pri~a. @ena. Jest mi otac moj govorio, kad su u Kninu ratovali, da }e da bude rata. Ja nisam vjerovala, ali kad je zapucalo u Bjeqini, tad sam i ja osjetila. Ja sam bila sama sa }erkom. Bilo je ne{to oko deset, pola deset sati, ne znam ta~no kazat kolko, al nije bilo vi{e od pola deset nave~e. Ja sam legla, tamo }erka u sobu, ja sam o{la u kupatilo, u WC, ~ula sam ne{to je zapucalo. To je bilo 4. aprila 92. godine. Ja sam u kupatilu na prozoru pogledala, sa sviju je strana pucalo. Ja sam o{la u sobu i }erki sam rekla, ustaj, obla~i se. Zaratilo se, puca. Ona ka`e, majka {ta ti je, jesi poludila, nije se zaratilo. Ja ka`em, jeste. U tome momentu, moja prva susjetka preko puta je doletila i ka`e, Sabina spakuj se, zove te }erka da idete gore kod we, zaratilo se. To je ta }erka {to se udala, na mo`da dva mjeseca nego {to }e se zaratiti. Ja sam woj rekla, ja ne}u od ku}e nigdje. Preko puta moj ro ak, ku}a je wegova, sa balkona me je zovno. Ka`e nemoj da bude{ sama, hodi vamo. Ja sam se obukla i ku}u zakqu~ala. Mu` nije ni bio tu. On je bio u Crnoj Gori. I ja sam pre{la tamo kod wi, tu smo bili. Spavali nismo, cjelu no} do zore to je pucalo. Tako da je se sve jedno drugom po mraku, od ku}e do ku}e i{lo, pa javqalo. Ako je neko negde oti{o, da budemo skupa. U tome, mi smo tu sjedili kod tog mog ro aka, oti{la sam ja do jetrve tamo. Jetrvu sam izvjestila, ka`e ona, ja ne znam {ta je ovo. Reko, glavno da smo u pripravnosti ako bi ne{to bilo. I tako, kad je jutro osvanulo, sav je se narod iskupio. Dole sam o{la malo daqe, kod djevera i on mi je reko da nigdje ne idemo, ako bude trebalo da se gdje ide, da }e on obezbjediti auto, kamion, da bi se mi gdje prebacili. Sqede}i dan su javili preko radio stanice da se oru`je preda. Napadali su arkanovci, wegova je vojska bila. Oni su napadali, taj prvi dan, a posle ko je bio, kakve vojske nije bilo, pitaj ti boga. Glavnom ja znam da su oni prvi dan, i tako da je se to najavilo da se mora oru`je predat, ako se ne preda sravni}e se Bjeqina. Ja nisam imala oru`ja. Gledala sam par qudi da su doweli, da su imali lova~ke pu{ke.
Svedo~anstva raseqenih lica Bilo je mo`da i tri, ~etri automata, jer ja sam ispred moje ku}e, dvori{ta, vidila kako daju oru`je u kamion. I posle sam pro{la tuda, okrenula sam se slu~ajno, nije bilo pet, {est automatski pu{ki, ono su bile sve lova~ke pu{ke. I tako da smo mi tu no}, oti{li kod jednog mog ro aka, a imo je ogromnu ku}u, dobro skloni{te, da smo mi se tu sklonili nave~e. Tu je nas bilo jedno {ezdesetero, djece najvi{e. U{o je moj ro ak na vrata i ka`e, ako ikako mogu da se djeca sti{aju, da su oni opkolili tu zgradu, i ako ~uju i jedno dijete da cikne, da smo mi gotovi svi tu. Ja sam se sva naje`ila. Od na{i niko nije smio, nije imo su~im, ni jedan metak da opali. Oni su pucali, oblazili oko te zgrade. To je bila ogromna ku}a. ^ujemo mi kako one vojni~ke ~izme lupaju, beton je okolo. Nas Muslimane niko nije branio. Ko da brani, su ~im da se Muslimani brane, kad nema oru`ja. Gdje god je bio koje mu{ko i on se isto skrivo ko i `ene. Ni{ta nema od toga. Mi iza emo malo, vako u dan mawe puca, iza emo, mi wi vidimo gdje je neboder, tu gdje su, mi wi vidimo svi su sa automatima, sa onim snajperima. Snajperima, dvogledima, kud se ko {eta. Malo `ene odu do ku}e, malo nadgledaju. Ja sam imala par nekih, neke farme pili}a. Ja to malo odem da bi nahranila, ja odem par puta, oni puknu, ja prilegnem. Tre}u no} nismo nikako tu bili, o{li smo malo daqe, u grad, jo{ bli`e tamo bolnici. Gdje moja ku}a vamo bila, ka`e gori na{e to, ta na{a ulica ka`e izgore sva. Oni su tamo bacali bombe, pa su gorila sijena ona, tako da su nama najavqivali da je to na{a ku}a. Sve se granatiralo. Okolo su sve topovi bili postavqeni. Mi smo bili u sredini, sve okru`eno. I to je trajalo tri, ~etri dana, to nije vi{e trajalo. I posle se to malo smirilo. Po gradu je bilo dosta sru{eno. Jedno dvije i po hiqade Muslimana, kako ja znam, poubijano je, u podrumima. Ja znam za jedan podrum, da su tu bili, familija {iptari. Tu su oni poklati, on je dr`o prodavnicu, mesnicu, tu je jednu no} sedamnestero zaklati u toj ku}i. Al kad su najavili da dolazi Plav{i}ka i Fikret Avdi}, kad su javili da }e oni da do u, to je se sve ostaklilo, ulice oprale, do ujutru namistilo, ko da nigdi nikad rata nije bilo. Kad je se ono malo sti{alo, po{le su bile kontrole, nisi smio hodat, dolazili su, ku}e su pretresali. Meni su dolazili par puta, pitali gdje mi je mu`, gdje radi, kako radi, imam li sinova. Kad su vidjeli da nisam imala mu{ke djece, nisu mi vi{e dolazili. Po danu odvodili su qude, ubijali, vra}ali. Jedne vrate, jedne ne vrate, ne zna{ gdje je, ne sme{ oti} da upita{. Vre jali su, psovali su. Bio je jedan kamion pored moje ku}e i to su me pitali, jel taj kamion moj. Ja sam rekla da nije. Oni su taj kamion odvezli. Ova }erka {to mi je, mla a, ona je prepoznala jednog, ka`e da je {kolski drug wen bio. Ka`e nije mogo zavr{it za policiju, on je bio zavr{io nako obi~no osmoqetku. Sad je policajac. Nije me diro ni{ta. Meni su samo kazali da ja moram napustit ku}u, da tu mi nemamo vi{e mjesta. Bombe su bacate pred ku}e, pred prodavnice, tako da je narod moro da se iseli. Izvjesti ih, kolko imaju vremena, da se onda moraju iselit.
Moj mu` je bio u Crnoj Gori. Onda kad se pucalo u Bjeqini, on je bio po{o ku}i. U Beogradu je ~uo da je se zaratilo i on je se vratio nazad. Nismo imali kontakt nikakav, telefone su iskqu~ili. On je do{o posle mo`da mesec, dva. I wemu je do{lo, wemu i wegovom bratu, i od brata sinu, do{lo da idu u srpsku vojsku da ratuju. Oni nisu htjeli da ratuju protiv Muslimana, na svoje drugove da pucaju. Pokupili su se i oti{li, napustili Bijeqinu na dva mjeseca. Ja sam ostala sa }erkom. Hajde da ostanem, da sa~uvam ku}u. Da ne idem ako je moro on da ode. Ali, nije bilo {anse da ostane niko. Narod nije imo para, sve {to je imo u ku}i, sav namje{taj, on je davo samo da ga prebaci preko Ra~e. Qudi su se prebacivali, u sijeno su se zavla~ili, me u vre}e od kupusa. Ko je osto, ko nije imo ni{ta u ku}i da ga preveze. On je osto i dan danas s wima dole, pati, primio je wegovo prezime i ime srpsko i osto je uz wi da `ivi. Mu`. Pa kasnije, pro{lo je jedno mjesec dana, onda su se veze uspostavile i onda sam ja nazivo da i ja do em ku}i iz Crne Gore, iz Titograda. Al ona je meni govorila da ja ne dolazim ku}i, jer ne}u se mo}i vratiti. Ja sam kazo, ja ho}u da do em ku}i, pa ako se ne mogu vratit ja se ne moram ni vratit, {ta }u ja. U Titogradu sam za nekolko dana dobio potvrdu da ja mogu da do em ku}i. I ja kad sam do{o ku}i, bio sam tu jedno mjesec dana. Kasnije kad sam ja trebo da idem opet da se vratim na poso, ja sam bio dobio potvrdu, ali mi nisu dali Srbi da se vratim. Nisu mi dali da se vratim, a ja nisam htio da se borim protiv svog naroda, tako da sam ja poku{avo da mi iza emo iz Bijeqine. Nama je najve}i problem bio prebacit se iz Bjeqine u Srbiju, preko rijeke Drine, po{to nas Drina razdvaja. Tu mora{ ili ~amcem, il da se sakrije{ no}om u neki kamion, ili u sijeno, il u kupus. Svakako je se narod prebacivo. Al, dva puta su nas vra}ali, al tre}i put, nas jedno dvanestero, je kamion no}om prebacio u Srbiju. Oti{o sam iz Bjeqine 30. oktobra 93. godine. U Srbiji smo se posle razi{li, oti{li smo kud je ko znao. Tamo nije bilo problema. Vamo iz Srbije lak{e je se bilo prebacit. Ja sam do{o u Austriju. Potom sam `enu nazvo iz Austrije, da sam ja u Austriji. Ona je posle izi{la isto iz Bjeqine. @ena je se meni kasnije javila kad je do{la u Suboticu. Ona je u Subotici bila oko mjesec i po dana, ona je se tu morala prijavit kao izbjeglica. Tu je dobijala tu pomo}, vadila izbjegli~ki karton taj, isto ko i ovde. Tu je vadila paso{. Kad je sredila papire te, posle woj prijateq poslo iz Wema~ke garantno pismo i ona je do{la u Wema~ku. Posle pet, {est dana i ja sam iz Austrije isto oti{o kod wia u Wema~ku. Eto bili smo tamo u Wema~koj ne{to preko ~etri godine. @ena. Ja sam oti{la 22. decembra 92 godine, sad }e eto pet godina kako sam ja moju ku}u napustila. Kad sam napu{tala ku}u bilo mi je te{ko, nisu dali ni{ta iznijet, plakala sam, al nisam zami{qala da idem dugo. Ja i moja }erka {to smo imale garderobe na sebi, to smo ponijele i powela sam jednu presvlaku unutra{weg ve{a, da bi imala bar jednom da se presvu~em ako se gdje zadr`im. Od mog mu`a brat, imao je jednog prijateqa Srba, i on je meni reko da ja sa }erkom mojom ne idem ko {to idu qudi, prevla~e se u kupus, sijeno, da oni sva{ta radu dole, izbace na Drini, na Ra~i, da izbace u {umi, da rade {ta
Svedo~anstva raseqenih lica ho}e. Mene je bilo strah, imala sam }erku koja je imala 18 godina, radi we sam se bojala. I ovaj je prijateq Srb od mog djevera reko, nemoj da ide{ tako, ja kad budem bio slobodan ja }u ti javit i ja }u da vas odbacim do Novog Sada. Ja sam mu rekla da nemam, samo }u mu platit gorivo. Vi{e mi nije ni{ta ni tra`io. {ta ja znam kako je se prije zvalo u tim parama, milion il milijarde, {ta ja znam, znam da je bilo sto, il sto miliona il je sto milijardi u tom novcu tada bilo. I ja sam wemu nasula gorivo i to platila do Novog Sada. Niko nas nije kontroliso od Novog Sada, a od Bjeqine je bila kontrola. On, kad je bio na putarini, platio je tu putarinu. On je bio Srbin, on je svoju li~nu kartu dao. Gdje ide{, idem prijateqima svojim, u nas nije ni zagledo, ni {ta smo, ni ko smo. Pro{li smo bez problema. Otale isto, sjeli iz Mitrovice za Novi Sad, isto niko nije ni pregledo nam li~nu kartu, ni{ta. U Novom Sadu izvadimo kartu avtobusku do Subotice. Nisam trebala ni li~nu kartu, ni paso{. Ko {to ka`e mu`, ja sam do Subotice i tu sam se zadr`ala mjesec i po dana. Ni }erka, ni ja, paso{e nismo mogli dobiti u Bjeqini, tako da smo mi morale paso{e da vadimo u Subotici. Bili smo kod jedne Hrvatice koja me je primila bez i~ega. Mjesec i po dana stanovala sam kod we, nije mi tra`ila ni{ta kirije, jedino {to smo mi morale da se hranimo od sebe. Kad sam po{la od ku}e morala sam da prodam ve{ ma{inu, televizor u boji, da bi imala su~im da se prebacim. I tako da sam ja imala eparca u Subotici mjesec i po dana malo sa }erkom da tro{im, i da do em do Wema~ke vamo. U Subotici sam bila kao izbjeglica, prijavila se, pomo} primala, pakete, mjesec i po dana. Oni dan kad sam krenila za Wema~ku dobila sam vre}u bra{na, nas dvije, ja i }erka. Taj paket {to sam dobila ostavila sam kod ove Hrvatice {to me primila. Ovu }erku u Wema~koj nisam ~ula {est mjeseci, i bilo mi je drago ono kad su se uspostavile veze sa Wema~kom, tako da mi je bilo drago da idem kod we. Ona se porodila i tako sam mislila, kao u posjetu dva, tri mjeseca, pa }u ja da se vratim. Kao eto, nisam ja uop{te imala nadu da ostajem toliko vremena. Rat je bilo, malo je se smirilo, vaqda ne}e vi{e, mo`da malo bude jo{ nekih problema, ko i sad {to se de{aje negdi nekoga ubiju i tako to, reko malo }e to du`e trajat, al nikad nisam mogla zamislit da }u ja pet godina od moje ku}e krenut. Mu` je posle do{o, oko 15. januara, februara on je do{o. I tu smo bili kod }erke, otale smo se javili u taj izbjegli~ki, kolektivni smje{taj gdje se prijavquje. Tu smo bili kao izbjeglice u gradu Nildorfu. U toj jednoj zgradi nas je bilo jedno 36 porodica. Bilo je Albanaca najvi{e, s Kosova. Nas Bosanaca nije bilo jedno 10 familija. Bili su uslovi lijepi, mo`emo da se zahvalimo. Prihvatili su me boqe stranci nego ovde moji Bosanci. Jer kad sam ja do{la iz Wema~ke u moju op{tinu, u Tuzlu, Bjeqansku, ne}e da ~uju da me prihvate. Ni da ~uju. A uslovi u Wema~koj su bili super. Nemam {ta da ka`em. Tamo smo primali pakete, i po 80 maraka po ~lanu mjese~no od wema~ke vlasti. Osamdeset maraka ja, osamdeset maraka mu`. Bilo je da se tro{i. Bilo je i{ta, boqe nego ovde {to nema ni{ta.
Tamo je dosadno bilo, nema{ svog dru{tva, svog onog naroda, sve stranci. Wemci oni pri~aju svoje, kad ga sretne{ na ulici, Albanci pri~aju svoje. Malo nas ono Bosanaca {to je bilo, malo se mi skupimo pa tak i mi o nekoj politiki. Pri~amo o tome {ta se doga a u Bosni, kad }emo ku}i, {ta }emo. Tak da je pro{lo to cjelo vrjeme u razmi{qawu, kad da se vratimo u Bosnu i kad svojoj ku}i. Poso nisam poku{avala na}i u Wema~koj, ja kao doma}ica, nisam nikad radila. Ku}i sam bila, djecu sam {kolovala. Nisam nikad radila, imala sam sve, ni{ta mi nije nikad falilo. U Wema~koj imala sam ponudu samo da ~istim WC-a. Po tome nije mi trebo strani jezik, wihov, mogla sam to da radim, al nisam prihvatila kad sam se sjetila da nemam nigdi ni{ta. Drugi poso nikad nisam tra`ila, nit me ko ponudio. Da su me nudili bilo kakvim poslom, ja ne bi mogla prihvatit kad ne znam pri~at. Nisam u~ila wema~ki, vak ne{to malo, ako ode{ u trgovinu ili sretne{ na ulici, da se zna{ pozdravit, malo ono osnovnije. Kad u e{ u prodavnicu na kasu da zna{ odgovorit, pozdravit kad do e{, to me je interesovalo, ba{ da ne budem glupa, kad u em da znam odgovorit ne{to. Mi smo dobili da moramo napustiti Wema~ku, nismo imali izbora nikakvi. Sad su oni rekli da imamo pravo da se `alimo preko ti wihovi crkvi, karitasa. Mi smo napravili `albu tu i `alba nam je se ostvarila, samo tri mjeseca jo{ da nam mogu produ`it. Jer, mi smo wima rekli, da mi nemamo se kud vratit, da smo mi sa srpskog entiteta. Nama su Nijemci rekli da mi moramo napustit Wema~ku 6. marta, da moramo, da smo mi bra~ni parovi bez djece, da mi spadamo u drugu fazu. I kad su nam to produ`ili, ta tri mjeseca i{li smo na sud u Minhen. Rekli su nam, vi morate se vratit, ako ne}ete da napustite Wema~ku, nema vam nikakve pomo}i, mo`e da budete, svaki dan protjerani iz Wema~ke. Ja to nisam dozvolila da me protjeraju, kad mi je ograni~ena viza, istrajala, ja sam oti{la, javila se. Dali su mi putni tro{ak, ako mogu i to da dodam, meni 300 maraka, mu`u 300 maraka. To smo sve dobili kao pomo}, i za kartu i za prtqag {to imamo. Bila je karta d`aba, al nije na{ {ofer autobusa htio da nam prizna kartu. I tako od ti 600 maraka mi smo platili kartu. K}erka mi je bila do 1. jula 96. godine u Wema~koj. Ona je prije na dvije godine se upoznala sa ovim de~kom iz Zenice, zabavqala se s wim i onda je 1. jula wemu do{lo da ide. On je samac, on je bio rawen, i tamo je bio na lije~ewu. Oni su se tamo u Wema~koj uzeli i oni su oti{li 1. jula 96. godine za Bosnu. Ja sam ostala jo{ osam mjeseci posle wih. U Bosnu smo se vratili 7. marta 97 godine. Nisam mogla da i{~ekam taj trenutak da krenem. Ja bi krenila prije da napustim Wema~ku, al su rekli ne smije se dobrovoqno napustit, ne}e u Bosni da prime ako dobrovoqno napusti{ Wema~ku. Dobije{ izgon. I tako sam jedva ~ekala taj dan kad da krenem. Tako sam se osje}ala, nikom kazat ne mogu, sva radosna. Ja sam do{la tu u Zenicu kod }erke, malo se odmorila, tri ~etri dana bila, onda sam oti{la sa wom, tamo da se javim u moju op{tinu, Tuzlu, da sam stigla ja iz Wema~ke kao izbjeglica. Moja }erka ovoga u op{tini {to prihva}a izbjeglice, poznaje ga, jer je blizu wegove `ene radila u Bjeqini, kao frizerka. I wegova je `ena frizerka, i mislila sam da }e bar on da nam ustupi mjesto, po{to se poznamo. Ni da ~uje. Ka`e, mi smo popunili, mi nemamo gdje primit vas, nema mjesta. Ja pla~em, gdje }u ja sad s mu`om, jel na ulicu da `ivim. Ne}e da ~uje da pri~a s tobom, a da te savjetuje, nema ni govora. Malo prije sam ja naglasila da kao stranci da su nas primili boqe. Odma prihvatili, evo ovo, evo ovo, ~im smo do{li u Wema~ku. A do{la u moju
Svedo~anstva raseqenih lica op{tinu, u moju Bosnu, u moju zemqu, ni da pri~a s tobom. Kakva pomo}. Ne}e da me uputi, kome da se obratim, ne}e da me primi. Tako me moja op{tina nije prihvatila. I ja sam se vratila opet kod }erke. Ne mogu ja bit kod }erke, i oni imaju dvosoban stan, wih petero. Ja sam poku{ala ovde u Zenicu da se prijavim. I tu sam imala isto problema, ne}e da me prime, jer nije to moj kanton, nije moja op{tina. I tamo, i vamo, i dva, tri puta opet dole u op{tinu zeni~ku, tu gdje se prijavquju izbjeglice, pla~em ja, nemam ja kud, {ta }u ja sad, gdje da idem. Tako da su oni mene u Zenici prihvatili i rekli da ima ovde mjesto. Ja se divim qudima iz Bosne koji su bili ovde za vrjeme rata i sad {ta su do`ivili i pre`ivili, i to bez ikakve pomo}i. To {to smo mi bili vani za vrijeme rata, nema problema. Jedino kad smo mi do{li, vako zna{, oni malo izme u se pri~aju. Stranci koji do u wima ne treba pomo}, oni imaju pare. A ja kao izbjeglica, ja i moj mu`, ja imam sve papire iz Wema~ke koje sam dobila, kako nisam radila, kakvu sam pomo} primala, kolko sam bila, kolko sam pomo}i primala. Ja ne moram ovde u kampu qudima to da dokazivam. Ja to, ako gdje bude trebalo, ja }u da doka`em. A oni su to malo, i dan danas, malo se {u{ka, kao bili su tamo. Nisam ja od 25 godina, da sam tamo radila i da sam s parama. A upravnik je reko, da mi se moramo primit izbjeglice, bez obzira, {ta smo mi radili, jesmo il nismo. Jedino se wemu zahvaqujem {to je to izjavio. `ivot ovde je nikakav, al kad nemamo boqe moramo da `ivimo. Nigdi mi nije bilo, ko {to mi bilo kod moje ku}e. Moramo ovde, nisu nam uslovi nikakvi, al mora da se trpi dok se ne oslobodi da se vratimo ku}i. I taj dan jedva ~ekam da do e, da ka`e da ja mo`em da idem ku}i mojoj. I ako mogu da dodam jo{ ovo, da ja sad kao izbjeglica, uop{te ne osje}am se da sam u Bosni, kad nisam kod svoje ku}e jo{. Kad budem u svom dvori{tu, tad }u ja da budem sva sretna i da znam da nisam izbjeglica. Svoje vrijeme provodimo ovde, tako {to sjedimo u ovoj sobi, iza e{ vani, vrati{ se, nikakvi uslovi nisu. Dosadno, sjedi, lezi, na prozor viri, ko u logoru nekom. Nemam primawa nikakvih u novcu, ni od kog. Mu`. Jedino ova gibira {to se primi ovdale, i ona je umawena svaki drugi mjesec, a pomo}i nov~ane nemamo nikakve. Otkud poso kad ja imam 53 godine, a dvajest {est, sedam godina sam radio, a ima qudi i mla i da nemaju posla da imam ja, ko }e mene primit sad. Imaju borci, mladi qudi koji su se borili, nisu se ni oni zaposlili a da se ja zaposlim. @ena. Vezom ~ujem da je na{a ku}a u Bjeqini ispravna. Srbi u woj `ive, ~ovjek iz Tuzle. Ja sam ~ula preko prijateqa, da on u Tuzli ima ku}u. Ni{ta sru{eno nije kad oni `ive dole. Svoju ku}u nisam vidjela od kad sam o{la u Wema~ku. Imala bi `equ da odem. Vratila bi se ku}i kad bi imala priliku, {to se ne bi vratila. Ako bi se vratio moj onde narod sav da `ivi i ja }u da se vratim. Ako se ne}e niko da vrati, ne mogu ni ja sama. Ja `equ imam, a sad za mogu}nost, to ovi koji zasjedaju, oni znaju. Ja samo `equ moju imam. A ovi koji zasjedaju po Bonu, po tam koje kud, po Dejtonskim sporazumima, oni znaju kad }e to biti, mada ni oni ne znaju ta~no. Ja samo imam moju `equ da se vratim i sva bi sretna bila da se vratim.
Mu`. Ja mislim da bi mogli mi da `ivimo tamo, samo da nam dozvole povratak, Srbi da nam dozvole. Ali nema veze sad ako budu ti dokumenti u wihovim, kako oni budu zahtjevali. Mi }emo prihvatit samo da nas puste da mi `ivimo slobodno, da nas ne dira niko. @ena. Sad, moje najte`e brige, moje najte`e te{ko}e su {to nam ide zima, {to nemamo uslove ovde. Prvo nemam ja, {to sam bolesna, nemam mogu}nosti za ve{ da perem, ne smjem u hladnu vodu ruke. Nemam se gdje okupat, ne mo`e{ ti oti} van zgrade iza} kad je zimsko doba. Prije rata nisam bila bolesna, sad sam bolesna. Trebam sad svake sedmice ja da idem na kontrolu, zbog pritiska. Doktora ovde nemamo, bio je, ali ga sad nemamo. Mora da se pla}a, odakle. Nemamo telefona nazvat ako je neki slu~aj. Pro{li petak sam bila kod doktora, do{li su za starce. Ja sam oti{la, primili su me, iako nisam me u tim osobama. Primili su me, kontrolisali, i ka`u, `eno ti mora{ da se kontroli{e{ svake sedmice. Ja ka`em nema doktora, ka`e, mi }emo opet da nai emo u slede}i petak, obavezno do i. Imam par neki tableta to tro{im i tako. Nije d`aba, jedne sam platila, a jedne su mi oni dali. A ove {to sam platila, te mi }erka, ova u Zenici kupila. Pitate me za rat u Bosni. [ta ja znam {to je bio, u to se ne razumim. Za{to je bilo, kakvo je bilo, u vezi ~ega su zapo~eli, to vam ne bi mogla re}i. Mislim ovo sve {to sam rekla, sve je ovako i sve je istina, a ve} to ne znam. Ne bi vam znala rijet za{to je i kako je. Ko bi mogo bit kriv za rat, nego onaj ko je zapo~eo prvi. Ja bar tako mislim. Ko je zapo~eo ratom on je i kriv. To su Srbi. To je moje mi{qewe. Ne vjerujem da je iko imo interesa od rata. Tu su samo bili gubici. Mislim da su najve}i gubici na na{oj strani, da su `rtve na{e najvi{e bile. Kako se ne ispo{tiva Dejtonski sporazum moglo bi bit ponovo rata u Bosni. I mo`da bi bilo, al imaju ova strana vojska. E sad kad oni odu ko zna kako mo`e da bude. Al i kod wi se sva{ta de{ava, i preko wi vidi se {ta se radi, ~uje se to sve, sve je to u javnosti, ne krije se, {ta rade u wi, s wiha, vozila wihovi, wihove premla}uju. Zna~i to je malo jo{ {to se oni zadr`aju, a da nema wi ko zna {ta bi bilo. Mu`. Mislim da je rat po~eo na neki na~in zbog nacionalnih razlika, ubacili su se qudi za stolice svoje, ko }e da vlada ovom zemqom. Neko da se napqa~ka i obogati. Uvijek nekome bude rat, nekome brat. @ena. O mirnom `ivotu u Bosni, {ta ja znam. Ja kao prva nisam nikakav ratni zlo~inac, ja mogu da `ivim. A kako drugi, ne znam za drugog. Ja kao sebe osje}am. Te{ko ho}e da bude. Bi}e, da ne}e biti one prija{we qubavi ko {to je bilo izme u nas, Srba, Hrvata, Muslimana A nisu svi isti. Ima qudi stvarno koji su dobri i koji nisu zlo~inci, s wima }e mo}i da se `ivi. A koji su zlo~inci, bez obzira bili, Muslimani, bili Srbi, bili Hrvati, ne}e mo}i se. Ne mora to da zna~i samo da budu oni. Ima i na{ih. I na{i isto tako zlo~inci, ko je god bio zlo~inac ne mo`e. Kada bi ponovo bio rat nigdi ne bi bi`ala. Kad bi sutra se vratila mojoj ku}i i zaratilo se opet, nigdi ne bi i{la. Bilo mi je izbjegli{tvo preko glave. [ta se desilo, da se desilo, nigdi ne bi makla od ku}e, pa nek ginem u ku}i. I ovo
Svedo~anstva raseqenih lica da vam ka`em iskreno, da mi nije bilo ove }erke, po{to je bila djevojka, i sva{ta je se de{avalo, silovawa i to. Da mi nije bilo we, ja, mu` je oti{o, nek ide, ona je }erka udata s mu`em oti{la, nek ide, ja bi ostala ku}i, {ta ho}e nek bude s mene. Radili sa opro{tewem s mene {ta htjeli radili, nigdi ne bi makla. Jer, izbjegli{tvo, samo kad ka`u da si izbjeglica, dovoqno je. {to se ti~e religije, mislim da ona nije va`an dio identiteta. Ja mislim da praktikujemo svoju religiju vi{e nego prije rata, jer sva{ta je se de{avalo, i ne mo`e se to lahko prebolit. To se lahko ne zaboravqa. Al ako mora da se `ivi, moramo. Na{e gledawe na druge religije zbog rata je se promjenilo. Ima mawe povjerewa, nema{ vi{e u onoga svoga kom{iju povjerewa. [to si s wim jeo, pio, ne mo`e{ sutra da mu vjeruje{, ni on meni, ni ja wemu. Mu`. Svako gleda sad svoje. @ena. To bio Srb, bio Hrvat, ni Muslimani wima, ni oni nama. Nema povjerewa vi{e. To je ono {to ja ka`em, {to oni nas sad vra}aju da mi s wima da `ivimo, a ne znam kako. Posebno mi Muslimani, mi smo druga~ijeg, kako ka`u stari qudi pa sam to i ja ~ula, duha. Mo`emo sve da pregazimo ono, vi{e nego oni, i mi gdje god je ko do{o, posjetio, do{o da se vrati, nikakvih incidenata nema, a mi gdje god odemo, sve su te`i i te`i slu~ajevi. Ja samo gledam da se narod vrati, narod svojim ku}ama, da se omogu}i narodu da radi. Mislim kad bi se vratio narod svojim ku}ama, pa neke firme po~ele s radom. Posle rata ne znam kako }e da bude, a prije rata meni je bilo dobro, `ivila sam, sve sam stekla, radio mu` gde stio, niko nije nikom zabrawivo. Nije niko raspitivo, ko je predsednik, {ta je, bio je `ivot dobar. I sad mene uop{te ne interesuje ko sad da bude na vlasti, samo da pusti mene da ja `ivim, da imam sebi gdje zaradit, da se ja ne patim, da ja imam sve uslove ko {to sam imala, mada ne}emo nikad imat oni uslova. Al makar neki dio uslova. Sad ka`em ne mogu ono imat nikad, moje unu~adi {to ja imam oni ne}e imat {to smo mi imali, al nek me pusti onako skromno da `ivim, sredine, da sam no}as legla, da ne mislim ko }e mi do}i na vrata, ho}el mi odvest mu`a, ho}el me maltretirat. Meni je dosta vi{e izbjegli{tva. Ja li~nu moju `equ imam samo da se vratim mojoj ku}i i da provedem moje stare dane u mojoj ku}i. I ako sam bolesna da rahat legnem, da se opustim u mojoj ku}i, to imam `equ. Ja `elim da sav moj narod radi i da se omogu}i svom mom narodu da radi i da `ivi bez nekog zastra{ivawa. Tako je najboqe da `ivi na{ narod. Imam poruku za ~itaoce, da prenesu jedno drugom, da ka`u kakva je situacija vamo kod nas, da poruka ide od prijateqa do prijateqa, da se sazna {ta je i kako je, eto to bi imala. Da vi{e naroda sazna, {ta se de{ava vamo. Mislim da je to krajwe rje{ewe. Bosanska Krupa Ja sam '67. godi{te. Prije rata `ivjela sam u Bosanskoj Krupi, u gradu. @ivili smo, mu`, ja, djete, tad je bio beba od tri godine, svekar, svekrva, zaova, wen mu`, wenih dvoje djece. Puna ku}a. Svi smo radili. Mu` mi je radio i privatno
i u dr`avnom poslu. Svekar, bio je isto privatnik, pred rat sam je oti{o u penziju, svekrva je isto radila, zaova je isto radila k o nastavnik, zet u tekstilnoj industriji. Ja mislim da nema u svijetu zemqe u kojoj je radnik mogao da `ivi solidno i da ima ku}u, i da kupi auto, i da godi{we ode na godi{wi odmor na more. U ono vrijeme ja sam mislila da }e moj sin da ima avion, a sad ima gore djetiwstvo neg {to sam ga ja imala. Sad kad vratim film unazad, ja stvarno ne znam {ta je nama onda falilo. Mislim da nismo znali da cjenimo ono {to smo imali, da nismo znali da u`ivamo u tome. Ono vrijeme komunizma je bilo bratstvo i jedinstvo, nisi znao ko je Hrvat, ni Musliman, ni Srbin, to se uop{te nije razlikovalo. Mi smo bili preko Une gdje je ve}inom bilo muslimansko stanovni{tvo. Na{a je ku}a bila, a okolo su sve bili Muslimani, da nikada ni ru`ne rje~i niko reko nije. Hrvata je bilo jako malo, par porodica. Odnos izme u qudi je bio super, dok nisu krenule razvaqivawe Jugoslavije, dok nisu krenule stranke. Do tada uop{te nismo znali ko je {ta. Ja sam i{la u {kolu, tek poslije kad sam vratila film unazad, skontala da je nas samo pet Srpkiwa bilo u razredu, ovo ostalo su bili Muslimani. Ja mislim da su nas politi~ari fino prevarili, da su tra`ili zlo tamo gdje ga nije bilo, da je to sve vje{ta~ki stvoreno, izmi{qeno. Mo`emo mi pri~ati {ta ho}emo, svima nama je bilo dobro. Prvi put sam osjetila da }e biti rat kad je krenulo sa Slovenijom '91. godine. To se brzo zavr{ilo, pa smo kontali to }e biti kraj. Onda, poslije toga je krenula Hrvatska. E, to je ve} bilo nama malo bli`e. Hajde, sve opet i Hrvatska i SAO Krajina, brzo su se i oni nekako smirili. Kad je do{lo Sarajevo, onda bogami, nije nam bilo ba{ svedno. Poslije Sarajeva do{li smo na red mi. Ja mislim da je odmah poslije Sarajeva i Krupa prva koja je zaratila. U gradi}u Otoci, Muslimani su zarobili Marti}a. On je bio policajac pa je preuzeo vlast u SAO Krajini. Zarobili su ga, mislim, bez prava, jer on je dr`o hrvatske, {ta ima veze {to je prolazio tuda. Dr`ali su ga par dana i onda su iz SAO Krajine, otuda ovi su se digli vaqda, ne znam ni {ta je bilo. Rat je kod nas po~eo 21. aprila 92. godine. Poslije je Marti} pu{ten, policija se razdvojila na srpsku i muslimansku. Onda smo mi vikendom, kad do e subota i nedeqa, mi svi idemo na selo samo da nismo u gradu. Nije se tad pucalo, ali je situacija bila napeta, ne{to je u zraku lebdilo, neki ~udan osje}aj. Kad idete kroz grad, sve se onako na brzinu de{ava, nema da se zastane, da se pri~a ko nekada. Nikom na pamet nije bilo da ide da pro{eta. Tako je bilo jedno mjesec dana, dva. Onda su krenule no}ne stra`e. Svako selo dr`i. U jednom selu nai{li su dva vojnika, ni dan danas ne znam kakve su nacionalnosti bili, uglavnom na wih je pucano. Oni su dove`eni u bolnicu. To je bilo ba{ prvo pucawe. Po{to mi je zet radio u bolnici, on je nama rekao {ta se desilo, da postoje te neke stra`e, da postoje te neke vojske, ne{to da se de{ava. Onda smo ja i moja zaova sa djecom oti{li u jednu vikendicu. Jedan na{ kom{ija, Musliman, on nam je dao tu vikendicu, k o u slu~aju da se zarati wemu nije mjesto gore, jer je to srpsko selo. Gore smo bili jedno ~etri, pet dana i ve} smo kontali da se vratimo. Nema rata, mi hajd da se vratimo nazad. 21. aprila u pet sati negdje uve~e po~elo je da se puca. Moj mu` je osto kod ku}e, stri~evi, od strica familija, svi su ostali kod ku}e. Moj mu` je radio u jednom muslimanskom selu, da nikad problema nije imo, nit mu je ko ru`ne rije~i rek o. I on je ono ide na poso, do e vikendom gore kod nas na selo, onda nas obi e, po{to ja tad nisam radila, bila sam na ~ekawu. Zaova mi je putovala u {kolu dole, autobusi su i{li, a uve~e je dolazila gore. Svekar i svekrva, kad su vidili da smo mi izi{li sa djecom, onda su i oni do{li za
Svedo~anstva raseqenih lica nama, tako da je samo moj mu` i od zaove mi mu`, dolazili ku}i i no}ivali. U to vrijeme, kad je se zaratilo, moj mu` je bio kod ku}e, a zet je bio na ovoj strani. Onda su i zapucal. Bilo je granatirawa i ~i{}ewe grada. Onda su oni o~istili krug, k o grad. E, kad je grad pao u srpske ruke, onda je granica bila Una. Na{a ku}a je ostala preko Une, tamo na muslimanskoj teritoriji. Mi smo ovamo izi{li prije i ostali smo tu, u tom selu sve do 95. godine. U septembru je na{a ku}a planula, izgorila. Ko ju je zapalio ne znam. Po{to je centar grada pripao Srbima, moji roditeqi su ostali u svom stanu. Stric mi, koji radi u Wema~koj, imao je ku}u na periferiji, jedno tri kilometra od grada, onda sam ja tu do{la, pa sam `ivjela u toj ku}i tri godine, od '92. do '95. godine. Pa, prva granata je bila stra{na, prvi snajper je bio stra{an. Poslije mi to vi{e nismo brojali, navikli smo vi{e da `ivimo sa tim. Moj se sin igro ispred ku}e gdje su meci fijukali, snajper je tuko, granate su padale, navikli smo se na to. Meni je puno te`e bilo kad je potpisan taj Dejtonski sporazum i kad smo do{li ovamo. Meni je lak{e bilo `ivit sa onim granatama, nego ovde. Granatirawa i pucawa je bilo svaki dan i no}, od '92. do '95. godine. Kad se ne puca mi smo se bojali, jer dok se ne puca ne{to se de{ava, a ovako, navikli smo se na tu pucwavu i na granate. Snajper, znali smo kud mo`e da puca, kud mu je vidqivo, gdje je opasno. Iz po~etka se puno ginulo, dok se nismo navikli. Zadwu godinu dana smo se ve} bili navikli i to nam je bio normalan `ivot. Mogli smo spavati, navikli se na sve. Nismo imali ni struje, ni vode, al je tad sve bilo normalno. Sva{ta ~ovjek mo`e da izdr`i, i ko zna koje su granice te izdr`qivosti, to bog zna. Mu` je bio na liniji. Sve {to je mu{ko, i moj tata koji je bio pred penziju. Nije mogo niko da bira, pu{ka se morala uzet. Jedino ko je uspio da pobjegne preko granice u Srbiju, ali poslije dvje, tri godine se i to vra}alo. Hapsili su ih tamo pa su ih dovodili. Jednostavno nismo mogli da biramo. Hrane smo imali dovoqno. Niko nije bio gladan u to vrijeme. Imali smo i novaca dosta, poweli smo. Bilo je te{ko prvih mjeseci dok nije koridor probijen sa Srbijom. E, kad je koridor probijen, onda normalno je stizala roba, namirnice. Bila je humanitarna pomo}, Crveni krst. Cijelo vrijeme je dolazilo bra{no, uqe, garderoba. Sve na{e stvari su ostale u ku}i, to je sve izgorilo. Kada smo napustili vikendicu poweli smo mawe neg {to smo doweli. Kod nas je bilo, ako je kakva ofanziva, onda se civili povla~e. Mi smo tako u te tri, ~etri godine stalno bje`ali, tako, kad je to stvarno do{lo da bje`imo, mi smo opet mislili da }emo se vratiti, tako da nam je ostalo i ono {to smo doweli. Iza{li smo sa kesicama u ruci, ono samo za djecu da se imaju presvu}i i gotovo. O nekim stvarima, namje{taj, to niko nije ni mislio. Ve} '92. godine ja sam pre`alila to {to sam napustila svoje mjesto. Sve sam imala nadu, dok je ku}a bila ~itava, hajde vrati}emo se. Me utim, kad je izgorila, ru{evina samo. Za vikendicom, od toga ~ovjeka {to nam je ostavio, nisam ni `alila. Za ~im da `alim?!. Po~etkom septembra '95. godine, kad je pao SAO Krajina, kad je pao Drvar, Petrovac, Muslimani su odozgo i Hrvati krenuli preko Drvara i Petrovca, tako da su oni do{li nama iza le a. Nije bilo tolko vojske da zaustavi. Me utim ja mislim da je to sve politika odigrala, da je se to moglo odbraniti da je se htjelo. I mi smo vidjeli kad se povla~i vojska, povla~i se artiqerija, onda smo krenuli i mi sa djecom. Sve je krenulo, jako malo je ostalo civila. Vojske je ne{to poginulo, ne{to zarobqeno. Malo kako je moglo da bude.
Svi smo krenuli prema Prijedoru i Bawa Luci, jer to nam je jedini put bio. Imali smo auto. Svekar je vozio, mu` mi je i tada bio na liniji, zet isto. Cijelo vrijeme dok smo bili na onoj teritoriji od Krupe pratile su nas granate. Mi smo bili jedni od prvih koji su krenuli, jer smo mi prvi vidjeli {ta se de{ava. I vojska nam je rekla da vodimo djecu odatle. U jednom mjestu kod Novog, jedno petnaestak civila je poginulo od granatirawa. Mi smo prvo oti{li u Prijedor. Tu smo imali neke kumove koje nismo ni znali do tada, ali eto. Kad je zlo, onda se svi sjetimo svakoga, pa smo kod wih bili dva mjeseca. Pojma nemam za{to smo do{li ovdje. To je bilo ne~ija politika, ja ne znam. Oni su nama obe}ali k o tamo ima svega i sva~ega, ima ku}a, ima smje{taj. Tad je ve} moj mu` bio oslobo en i on je dovezo auto i nas sviju odveo. Zaova je ostala u Prijedoru jer je dobila stan. Mi smo krenuli prvog decembra ovamo i stigli smo nakon dan, dva, jer tad su kolone bile duge i putovalo se dva, tri dana. I od tada smo ovde u kampu. Za ovaj kamp niko nije znao da postoji. Javili su u op{tinu i dole su ve} bili qudi koji su organizovali ko }e gdje. Obi~no su vamo `ene sa djecom i starci, boqi je smje{taj, a ove druge su po {kolama. Ovo je nenormalan `ivot. Za mene je normalan `ivot da ~ovjek radi i da `ivi od tog svog nekog rada i da ima ne{to svoje. Me utim mi nemamo ni{ta svoje, niti imamo kakve {anse za posao. Privreda u cijeloj Republici Srpskoj je il nikako il jako malo krenula. Kad se radi, ide se qeti kod privatnika u Srbiju ili tu negdje u okolini, Bjeqinu. Kopaju, beru paprike i tako to. Zima kad do e onda svi tako ~ekamo proqe}e da krenu radovi. Do '98. godine, do qetos, jedini izvor primawa je bilo to {to mi je familija pomagala. Imam brata u Srbiji, dva strica u Danskoj, koji su nam mjese~no slali pomo} neku. Uspjeli smo i mi ne{to da zaradimo. Svekar i svekrva su i{li i pored penzija tih, da kopaju, da beru vo}e k o svi odavde. Ja nisam i{la nikuda, imala sam malo djete. Imamo i ovdje pomo}. Redovno dobivamo namirnice i bra{no, svje`e vo}e i povr}e. Sve su to strane organizacije, vi{e ne znam ni kolko ih ima, svaki put je neka druga. A od doma}eg Crvenog krsta ja mislim da mi ovdje ni{ta ni ne dobivamo. Ta to dobivaju samo ovi {to su u ku}ama smje{teni. Pa i na{i doma}i nemaju {ta da nam daju. Sad imam neku sigurnost. Mu` mi je dobio stalni poso i nemam vi{e velikih te{ko}a k o prije. Nije vi{e k o kad do em ovde i ~ekam red da mi daju konzerve. Kamo sre}e da ja imam dovoqno novaca da odem sve da kupim {ta mi treba, a ne da ~ekam da mi neko da ne{to. A sad nadam, mislim, trebo bi dobit neki smje{taj. I{la bi ja i privatno da stanujem, ali je Bawa Luka jako puno naseqena, ima puno stranih organizacija koji imaju tamo kancelarije i tako da su stanovi skupqi nego u Beogradu. Mi sa nekom normalnom platom ne mo`emo to da platimo, ili bi mogli da platimo, al ne bi imali od ~ega da `ivimo. Ku}u vi{e nikada nismo vidjeli. Tad kad je izgorila, oti{li smo '95. godine i otada vi{e niko nije ni i{ao. Uop{te nemam `equ da odem. Samo bi se razo~arala. [ta bi vidjela?! Ru{evinu. Opet, ovima kojima je ku}a ostala ~itava, i{li su. Prije par dana su i{li autobusi i narod je odlazio i obilazio. Neki su primiti u ku}u, neki nisu, neki su mogli da vide, neki su ~ak i kafu popili i popri~ali. Sve se to svodi na isto, to jednostavno nije tvoje i gotovo.