Orchestra 17/18 2000. åasopis za umetniåkuigru Ekskluzivno: Jiri Kylian INTERVJU: E. Papo, A. Asilmuratova, M. Lazi}, G. Mayer Prix de Lausanne 2000. NY International Ballet Competition 2000. Australija/Austrija/BiH/Engleska/Francuska/Hrvatska/Italija/ Kanada/Nema~ka/Poljska/Rusija/Slovenija/SAD/[vajcarska/
Ne æelim viãe da piãem uvodnike. Kakva vajda od njih? Prostor koji zauzimju na drugoj strani korica moæe se mnogo bolje iskoristiti, recimo, za neku divnu baletsku fotografiju. Posle ãest godina, uvodnici su za mene postali prava noñna mora. To nikako ne znaåi da ne znam o åemu bih pisala. Baã naprotiv. Tema za uvodnike ima i previãe. U tome i jeste problem. Ne æelim viãe da obaveãtavam åitaoce da se naã åasopis ne sme prodavati u baletskim ãkolama Beograda i Novog Sada. Ne æelim ni da navodim razloge koji su doveli do te odluke. Valjda uprave ãkola znaju ãta rade? Moæda su naãa baletska deca potpuno informisana, samo ja to joã ne znam. Naã åasopis njima, oåigledno, nije potreban, a njihove direktorke su, svakako, potpuno u pravu kada ãest godina odbijaju svaku saradnju s naãom redakcijom. Ne æelim viãe da piãem uvodnike u kojima molim sve, åija je to duænost i koji su za to, u krajnjoj meri, i plañeni, da spasavaju naã balet od totalne propasti. Mogu samo da molim Boga da novi direktor beogradskog Baleta, Viãnja Œordjeviñ, bude dovoljno jaka, zdrava, mudra i veãta, pa da joj uspe da beogradskim baletskim umetnicima vrati profesionalno dostojanstvo i druãtveni ugled koji im po svemu pripada. Da svojom ljubavlju za balet, zarazi sve oko sebe, jer, åesto nam je samo ljubav potrebna, pa da stvari krenu na bolje. Ne mogu viãe da se plaãim za buduñnost Festivala koreografskih minijatura. Jedina igraåka manifestacija koju imamo pojavljuje se jedanput godiãnje, kao kometa, obasja, pa nestane bez traga. Festival åije se nagraœene koreografske kreacije ne izvode ni na jednoj pozornici u gradu i nije festival. O organizovanim gostovanjima po Srbiji da i ne govorim. Da se razumemo, u vreme odræavanja Festivala oseñam se potpuno svetski, a bila sam jednom i sreñni ålan æirija. Za Festival bih uradila sve, ali, da li je to moja duænost? Ne æelim da piãem o znaåaju i pozitivnim posledicama na naãu umetnost igre åina vrañanja (!?) beneficiranog radnog staæa baletskim stradalnicima u Jugoslaviji. Taj bi zakon trebalo doneti po hitnom postupku, ali...eh! Trebalo bi, valjda, da budem sreñna ãto se viãe pred zakonom ne vode u rubrici estrada... Da li moj uvodnik treba da prozove Udruæenje baletskih umetnika Srbije i podseti ih da se oni prvi moraju na sav glas, medijski i proceduralno, boriti za to? Moæda, ali Udruæenje kao da je ponovo prestalo da postoji. Pa ko ñe onda, u ime naãih umetnika, kupiti kartu za ovaj zahuktali voz u buduñnost? Ako se sada ne ukrcamo, kada ñemo? Pitam se, ãta to ima Udruæenje dramskih umetnika Srbije, a UBUS ne? Ne æelim viãe da maãtam o prvoj jugoslovenskoj Akademiji za igru, o prvim baletskim pedagozima sa sveãñu o ogromnoj liånoj odgovornosti za svako dete ponaosob, o gostujuñim pedagozima i koreografima sa svih strana sveta, o naãim, ãkolovanim koreografima koji stvaraju na novim, savremenim igraåkim tehinkama. Ne mogu viãe da priæeljkujem nove, obrazovane, mlade baletske kritiåare. Ni u najlepãem snu ne mogu da zamislim mladog struånjaka, istoriåara igre, kome smo poverili da od zaborava saåuva sve dobro ãto smo uradili? Gde je reånik baleta? Gde je enciklopedija igre? Ima toga joã mnogo, ali - ne mogu viãe. Od ovog broja, svako slovo naãih autora i saradnika i svaka fotografija, u s teãkom mukom realizovanim buduñim brojevima åasopisa, biñe moj uvodnik. To je moj posao. I niãta viãe. S poãtovanjem Ivana Milovanoviñ Primabalerina Viãnja Œorœeviñ postavljena je na mesto direktora Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu 5.decembra 2000. godine. Velikoj umetnici, stalnom saradniku i prijatelju naãeg åasopisa, åestitamo! Redakcija Åasopis pomoglo Ministarstvo kultur e Republike Srbije i Sekr etarijat za kulturu grada Beograda
CENA 200,00 DINARA Godiãnja pretplata (åetiri broja): 550,00 din / za inostranstvo 40 DEM Prodajna mesta: Narodno pozoriãte (biletarnica); Knjiæare: Aleksandar Beliñ ; Stubovi kulture (Beograd i Uæice); Nolit (prod. 8); Nauåno delo ; Srpska knjiæevna zadruga ; Kultura (Kosovska) i Mala knjiæara BIGZ (Poæeãka); Sava centar Prosveta; Plato i Baletski studio Orchestra. Knjiæare: Solaris (Novi Sad) i Prosveta (Niã). Ivana Milovanoviñ, osnivaå i direktor Marija Jankoviñ, glavni i odgovorni urednik Branka Rakiñ struåni savetnik i kritiåar åasopisa Ålanovi redakcije: Ksenija Dinjaãki, baletski pedagog Mr Vesna Kråmar, teatrolog Minja Katiñ-Ãerban, novinar-saradnik Marija Babiñ-Milovanoviñ, novinar-saradnik Ivana Milanoviñ, Internet news (urednik) Sekretarica redakcije: Svetlana Joåiñ Prodaja i marketing: Nenad Stanojeviñ, 063 275 003 Stalni saradnici: Dobrila Doãen, Viãnja Ðorðeviñ, Aleksandra Ðuriåiñ, Milica Jovanoviñ, Nadeæda Mosusova, Anika Radoãeviñ, Isidora Staniãiñ, Teodora Sujiñ, Jelena Ãantiñ Ksenija Ãukuljeviñ-Markoviñ, Milica Zajcev, Mirjana Zdravkoviñ, Rea Æivkoviñ Dopisnici iz inostranstva: Xenia Rakic (Njujork) Judith Otten (Njujork) Jekaterina Belova (Moskva) Zoja Bojiñ (Sidnej) Dragoslava Koprivica (Pariz) Helen Ciolkoviå (Pariz) Tamara Vajagiñ (Toronto) Breda Pretnar (Ljubljana) Emilija Dæipunova (Skoplje) Dizajn: Nenad Bañanoviñ Web dizajn: Tea Nikoliñ Tehniåki urednik: Duãan Ãeviñ Prepress: TG Design, Ãafarikova 3, Beograd, tel. 3229-250 Adresa redakcije: Ñirila i Metodija 2a/III, Beograd, Fax/tel. 00381 11 311-66-49, 00381 11 403-443 (posle 16 h ); e-mail: orchestrayu@yahoo.com Æiro-raåun: 40811-620-6-16-303-51-5334538 Beobanka Devizni raåun: 70806-1245976172 CHASE MANHATTAN BANK AG, FRANKFURT/M, FR GERMANY SWIFT: CHASDEFX (na ime Ivana Milovanoviñ) Kompjuterski unos: Jadranka Rastoviñ i Dejan Vuceliñ Ãtampa: Grafonin, Francuska 3, Beograd, tel. 625-984 Rukopisi se ne vrañaju. ISSN 0354-7922 Sadr`aj Jugoslavija 2 Gosti beogradskog Baleta 24 Australija 26 Mi{ljenja-rasizam u baletu 29 Austrija 30 BiH-intervju: E. Papo 32 Engleska 34 Ekskluzivno-intervju: J. Kylian 38 Francuska 42 Intervju: A. Asilmuratova 56 Hrvatska 58 Italija 60 Jubileji: L. Sotlar 61 Kanada 62 Iz baletske lo`e 76 Intervju: M. Lazi} 78 Nema~ka 80 Orchestra mail 81 Poljska 82 Intervju: G. Mayer 84 Rusija 86 Slovenija 89 NYCB-repertoar 90 SAD 92 Alternativna scena 112 Baletska {kola 117 [vajcarska 118 Se}anja 122 Nove knjige 126 Info 127 O~ima medicinskog stru~njaka 132 Rezime 134 UBUS 136 naslovna strana: Instinct, D. Parsons i V. Malakhov, kor. D. Parsons, foto L. Greenfield 1 Orchestra - 2000.
Jugoslavija Juå e, danas, sutra U potrazi za novim Labudovo jezero,korina Dumitresku i Denis Kasatkin Slike,Aãhen Ataljanc i Denis Kasatkin Miãa Mustapiñ Miãa Mustapiñ Prilikom poslednjeg gostovanja Korine Dumitresku u predstavama Labudovo jezero i Uspavana lepotica s beogradskim Baletom, otiãla sam da napokon vidim tu toliko hvaljenu umetnicu, ali sam sve vreme, uglavnom, posmatrala Denisa Kasatkina koji me je zaista iznenadio i obradovao svojim tehniåkim uspehom kakav uopãte nisam oåekivala, tako da nisam mogla åak ni da mu se potiho nadam. Sliåno mi se dogodilo i na predstavi Grk Zorba, jednoj od poslednjih pred gostovanje u Beogradu, povodom pedesete godiãnjice novosadskog Baleta, kada sam otiãla u pozoriãte, naroåito zbog Konstantina Kostjukova u naslovnoj ulozi, a iznenadio me je, i gotovo svu moju paænju prikovao Milan Laziñ u ulozi mladog ljubavnika Nika. Ne mislim, niti æelim, da umanjim vrednosti onih prvih imena, ali zadovoljstvo koje sam osetila otkrivajuñi ta nova, prevazilazi samo iznenaœenje. Denisa Kasatkina nisam veoma dugo gledala u nekoj klasiånoj ulozi. Mislim da je poslednji put to bilo u obnovljenoj Æizeli novosadskog Baleta. On je tom prilikom nastupio u seljaåkom Pas de deux zajedno s Dalijom Imaniñ i ja, nakon toga, nisam viãe poæelela da ga gledam, åak sam se i klonila toga. Tako sam i na Labudovo jezero s Korinom Dumitresku otiãla razoåarana podelom i teãka srca, ali nju je napokon ipak trebalo da vidim a videla sam uglavnom njega. Ne znam åija je zasluga, koji je pedagog uspeo toliko, ali Kasatkinove noge, posebno stopalo, dobile su potpuno novu strukturu i liniju. On je zaistinu postao pravi klasiåni igraå. Gornji deo tela joã uvek nije idealno usaglaãen s interpretativnim uspehom donjega i on sâm, kao i njegov pedagog ili mentor, moraju da joã viãe posvete paænju Denisovom grudnom koãu i ramenima. Time bi njegova liånost postigla visoku harmoniånost klasiånog izraza. Ne æelim da poredim nivo Korine Dumitresku, prve dame bukureãtanskog Baleta, trupe åije su vrednosti daleko iznad naãih, s Denisom Kasatkinom tek u razvoju. Svejedno, moram da kaæem da me ona ipak nije oduãevila koliko sam oåekivala. Åak ni njena tehniåka spremnost nije zadovoljavala pojam njenog imena. Odgledavãi samo jednu predstavu te gotovo stalne goãñe beogradskog Baleta, nisam u poziciji da dâm neko definitivno miãljenje o vrednostima te, u nas, tako popularne umetnice. To ñu uz viãe iskustva uåiniti drugi put. Orchestra - 2000. 2
Sliåan efekat doæivela sam u veñ kultnoj predstavi novosadskog Baleta Grk Zorba. Prateñi stvaranje tog folklorno-baletskog spektakla, koji je veñ doæiveo pedeset izvoœenja, i donekle savetodavno uåestvujuñi u njegovim poåecima, danas se señam (mislim na moju angaæovanost), kako je to poåinjalo i teklo. Dugo je i uporno trajalo, to moram da priznam, insistiranje Duãana Beliña, bivãeg upravnika pozoriãta, kod tadaãnjeg rukovodstva, dok, na svu sreñu, nije prihvañeno da se postavi Zorba. Ja sam od prvog trenutka bila oduãevljeni pristalica moguñnosti njegovog ostvarenja, najpogodnijeg i za naã balet i naãu publiku. Nakon ãest godina i viãe od pedeset izvoœenja to je neosporno i dokazano. Predloæila sam Krunislava Simiña za koreografa, Aãhen Ataljanc za ulogu Marine, Konstantina Kostjukova za ulogu mladog Amerikanca Nika, za madame Hortans Gordanu Simiñ, a za samog Zorbu, iako svesna da u tom trenutku do toga i nije moglo da doœe, predlagala sam Marina Turkua, i ne znajuñi zapravo u kakvom je plesaåkom stanju. Predamnom je bila samo njegova moñna figura snaænog karakternog zanosa. Ali, to je bila moja slika i o Zorbi i o Turkuu. Baã kao ãto je svojom liånoãñu i pojavom, naravno i igrom, Aãhen bila upravo idealna, uzdræana, a plahovita Grkinja Marina. Za Jorgosa sam predlagala vrlo prihvatljivog Tonija Ranœeloviña iz novosadskog Baleta, kao i omladinski folklorni ansambl Sonja Marinkoviñ za dopunu, posebno muãkog, ansambla. Zbog åega sve to priåam? Zbog neke istorije koju treba upoznati i koje se treba señati, a u koju spada ne samo priåanje jedne baletske priåe, veñ i ambiciozni napori u stvaralaãtvu naãeg baleta. Jer, moja ideja nije bila da Grk Zorba opstoji kao jedna u nizu novosadskih baletskih premijera, veñ kao jedan izvanredno znaåajan jugoslovenski baletski spektakl. A to znaåi zajedniåki projekat Beograda i Novog Sada, Srpskog narodnog pozoriãta i Sava centra. Ali, kako sam ja, vremenom, sve viãe udaljavana iz projekta, nije mi naåin, jer nije åudno ãto je filmska Hortans za tu ulogu zasluæeno dobila Oskara. Konstantin Kostjukov nije dobio ulogu koju sam mu ja bila namenila, ali je zato u poslednjem izdanju spektakla vrhunski odigrao samoga Zorbu i, s neãto dodatka ruskih folklornih elemenata, podigao predstavu i publiku do ushiñenja, rekli bismo gotovo do delirijuma. To je ono zbog åega sam iãla da, nakon raznih osrednjih Zorbi (V. Litvinov, V. Lebed, K. Simiñ), pogledam i onoga koji, po meni, uopãte nije bio predviœan za jedan takav karakterni lik. Ali, iako je tako snaæno zablistao na tom neoåekivanom planu, on je svejedno predstavljao manje iznenaœenje od tako rekuñ, poåetnika, Milana Laziña, åiji razvoj pratim joã od javnih åasova u srednjoj baletskoj ãkoli. Uåenik Ksenije Dinjaãki, pedagoga nekoliko znaåajnih muãkih igraåa novosadske sredine, meœu kojima su Aleksandar Antonijeviñ, koji se danas smatra najveñim kanadskim baletskim umetnikom; Zlatko Paniñ, prvak Esenskog Baleta; Vladimir Kociñ, ålan Nojmajerovog Baleta u Hamburgu i drugi, on je odavno pokazivao svoj talenat koji je u poslednjem Zorbi stigao do punog izraza. Pravilnim postavkama tela i veñ sada zavidne tehniåke spremnosti za jednog solistu, on je u napornom finalu, bez vidnih teãkoña u tehnici izvoœenja, stizao do kraja oduãevljavajuñi gledaliãte gotovo koliko i njegov znameniti kolega, harizmatiåni Kostja. Svejedno, æelim da podvuåem da taj uspeh smatram samo poåetkom razvitka u koji tek treba da krene. Omanji rastom, on neodoljivo podseña na Francuza Erika Kilerea, koga smo, 1986. godine, gledali kao Malog Fauna na naãem Gala koncertu, a danas je meœu glavnim solistima ABT iz Metropolitena. Iako su ta moja razmiãljanja krenula prvenstveno od dvojice mediteranskih (nije li takav na koncu postao i Amerikanac?) junaka, zadræavajuñi se na koreografu i ulozi madam Hortans, neopravdano sam zanemarila lik Marine i njenog tumaåa Oksanu Branko Luåiñ Grk Zorba, Konstantin Kostjukov i Milan Laziñ znano zaãto do toga nije doãlo. Zaãto su se odrekli velikog uspeha i moguñe daljnje prakse u smislu zajedniåkog stvaralaãtva? Svejedno, zadovoljna sam ãto je Krunislav Simiñ dobio koreografiju, kojom se uvrstio u istinske stvaraoce domañe baletske scene, jer to jeste delo koje zahteva muãkog koreografa, a istovremeno i prilika da joã neko u naãoj zemlji ponese titulu tog prestiænog i retkog zvanja. Isto sam tako zadovoljna i ulogom koju je kreirala Gordana Simiñ, iako u poåetku nije bila njome oduãevljena, pa, åak, prema njoj i odbojna. Tom ulogom, ne znam da li je toga i svesna, ona, karakterom i zreloãñu interpretacije, kakvi su za taj lik neophodni, svoju baletsku karijeru zakljuåuje na znaåajan Storoæuk. Oksana nije bila bogom dana Marina, ni svojom figurom, ni svojim temperamentom, ali je ona, svojim znanjem i svojom postojanoãñu, od prvoga dana, tu ulogu postavila temeljno s mnogo solidne tehniåke umeãnosti, ãto joj je omoguñilo objektivno priznanje za uspeh. To bi, uglavnom, bilo ãta mislim o Grku Zorbi, o opravdanosti njegovog stavljanja na repertoar na kome se nalazi veñ ãest godina i o sadaãnjim tumaåima njegovih likova. Da je uprava pozoriãta s viãe zainteresovanosti i poleta pristupila njegovom ostvarenju, uspeãnost bi bila i veña, moæda åak i od internacionalnog znaåaja. 3 Orchestra - 2000.
Fotografije: Miãa Mustapiñ Uspavanka s mirisom lavande, kor. A. Greenwood Ãta smo joã znaåajno u poslednje vreme gledali bilo u jednom ili drugom domañem Baletu? Joã samo tri kratke koreografije pod zajedniåkim naslovom Osame, u Beogradu, koje, osim jedne, nisu åak ni premijera, ali koje imaju znaåaj kreacija profesionalnog savremenog izraza, retkoga u nas. Nije potrebno nabrajanje, ni analiza ideja koje su u savremenom plesaåkom izrazu od primarnog znaåaja, u kojima su moguña raznovrsna tumaåenja, ãto veñ nudi i sam tekst Ãija crne maåkice. Bojana Mladenoviñ je imala odliånu zamisao kada se oslonila na literarno delo Hulija Kortasara, i da nije bilo Marije Milanoviñ ko zna da li bi uspela toliko. Iskustvo u kreacijama Aleksandra Izrailovskog uåinilo je od njenoga tela veoma pogodnog tumaåa Bojanine kreacije, u åemu joj je Boæin Pavlovski bio pogodan partner. Bolni naslov Kopile simbolizuje u sebi ogoråenu patnju napuãtenog deteta åiji je otac jednog dana jednostavno iziãao iz kuñe i viãe se nije pojavio ni u kuñi, ni u detetovom æivotu. Ostala je samo njegova slika. Koreografija Isidore Staniãiñ veoma je upeåatljivo i plastiåno, iako priliåno razvuåeno, ispriåala tu tragiånu i ruænu æivotnu priåu, poveravajuñi interpretacije tih nesreñnih likova Maji Kovaåeviñ, Goranu Simiñu, Olgi Olåan i Svetozaru Adamoviñu. Zato je najviãe radoznalosti pobuœivala Uspavanka s mirisom lavande, koliko zbog neænosti naslova, toliko i zbog liånosti njezinog tvorca. Reå je o engleskom baletskom umetniku Endrjuu Grinvudu (Andrew Greenwood) plesaåu, pedagogu, moguñem reæiseru i koreografu. Kompleksnost njegovih interesovanja je scenski potpuno zaokruæena i ona predstavlja osnovicu za gradnju svake od pomenutih moguñnosti. Ãta ga je joã proãle godine dovelo u Beograd, kod nas, teãko je odgonetnuti, jer je doãao iz Beåa, a trebalo je da ide u Ãtutgart, u koji nije otiãao. Od tada je protekla cela godina, a onda je ponovo doãao. Radio je predano s beogradskim ansamblom, kako to veñ ljudi sa zapada rade, jer su obavezni svojoj duænosti, a koliko je uspeo veoma je teãko ustvrditi. Jedno je ipak sigurno vratio se ponovo na naãe niske honorare i teãke prilike u baletskoj sali i izvan nje. Jedino ãto mogu da kaæem jeste da znam da je promenio svoju æivotnu filosofiju pribliæavajuñi se viãe naãoj nego zapadnoj, jer mu je izgledala ljudskija i mekãa od one koju je napustio. To me nije zaåudilo. Ali, zbog åega njegovo Uspavavanka sa mirisom lavande,ivana Gliãiñ i Milica Bezmareviñ Orchestra - 2000. 4
Kopile, M. Kovaåeviñ,O. Olñan, S. Adamoviñ i G. Staniñ Ãija crne maåkice, M. Milanoviñ i B. Pavlovski kratko delo neænoga imena Uspavanka s mirisom lavande nije uspelo da u gledaliãtu izazove doæivljaj jaåe ideje, to mora da je ili njegova greãka ili zlodelo onih koji su trebali da mu budu na pomoñi, a ne na ãtetu. Oåigledno je da sinhronizacije izmeœu njega i svih ostalih nije bilo, ãto se oseñalo u atmosferi, a pokazalo se i na pozornici, kroz nedoreåeno oslikavanje dobra i zla (ansambl i Milica Bezmareviñ), ako je tako misleno da bude. Na Svetski dan umetniåke igre, Balet Narodnog pozoriãta obdario nas je predstavom s åetiri kratka komada, koja kao da nisu imala kraja. Jedini meœu njima (Silfide, M. Fokin; Jesenji pljusak, V. Logunov; Kavez, L. Pilipenko i Slike, L. Pilipenko) koji je svojom straviånom groteskom i dramom, jaåe uzdrmao gledaliãte, nego i na samoj premijeri, bio je Kavez, u kome je Milica Bezmareviñ plastiånoãñu svoga telesnog izraæavanja i dubokom interpretativnom dramatiånoãñu nadahunula i sve ostale liånosti na sceni, udiãuñi im snagu savremenog izraza, kakav je doæivljaj Mac Ekove Æizele (drugi åin). Veåe se zavrãilo dugo oåekivanom Nataãom Rostovom u komadu Slike Aãhen Ataljanc, solistom Staatsoper-e u Berlinu, zbog koje smo, mnogi, te veåeri i doãli u pozoriãte. Ali, kroz potpuni koreografski promaãaj, i neindividualizovanost slika Nataãinih ljubavnih doæivljavanja i preæivljavanja strasti (Kuragin), romantike (Bolkonski) i realizma (Bezuhov), ni Aãhen, osim svoje baletske aristokratske pojave u kojoj su dominirali njen labuœe dugi vrat i elegantne noge, nije mogla niãta viãe da kaæe. Kritiåar Milica Jovanoviñ je, prilikom istog gostovanja, veoma pozitivno ocenila nastup Aãhen u Samsonu i Dalili i ja samo mogu da kaæem da mi je veoma æao ãto nisam pogledala i te predstave. Señam se Aãhen kao Dalile kada je Lidija Pilipenko, direktor beogradskog Baleta, vratila tu svoju predstavu na scenu. Predstava neosporno zasluæuje da åini repertoar beogradskog Baleta, iako bi moæda mogla da se delom doreåe, ali uvoœenjem Aãhen Ataljanc u nju, ona je prosto postala neprepoznatljiva u odnosu na premijeru. Kao pojava, ta balerina, od oca Jermena, demonstrira svoju pripadnost istoku Mediterana, a svojom igrom ãkolu zapadnog klasiånog stila, ãto je njenu ulogu Dalile uåinilo autentiånom pripadnicom starozavetnog podneblja. Uspavanka s mirisom lavande, kor. A Greenwood Kopile, O. Olñan, S. Adamoviñ i G. Staniñ 5 Orchestra - 2000.
Fotografije: Srœan Mihiñ Should I bite or should I throw, kor. I. Staniãiñ Tri sestre, kor. Igor Jelen Koreografske minijature, odræane pred kraj sezone u organizaciji Udruæenja baletskih umetnika Srbije, svojim åetvrtim izdanjem postaju veñ tradicionalne. Onima koji se señaju koreografskih nastupa sa Jugoslovenskog baletskog takmiåenja u Novom Sadu, taj je program bio veoma blizak i shvatljiv u svojim nastojanjima. Jugoslovenskom baletu, one stare i ove nove Jugoslavije, najviãe su, a i sada nedostaju koreografi. Zato je normalno da je beogradsko Udruæenje baletskih umetnika oæivelo upravo ovaj deo, nekada velikog takmiåenja. Samo ãto, åini mi se, ni ti nastupi ne idu i neñe otiñi dalje od prizora viœenog na premijeri. Ni u vreme takmiåenja, a ni sada, nema izgleda da ñe uspeãni i nagraœeni dobiti neke veñe ãanse za dalje. Nakon prvog baletskog takmiåenja, samo je televizija prihvatila obavezu, da kao nagradu, za svoj program snimi dela nagraœenih. Ni novosadsko pozoriãte, kao ono koje je takmiåenje iznedrilo i u kome ñe zauvek ostati njegovi koreni, ni zagrebaåko, koje je prvo u tadaãnjoj Jugoslaviji imalo profesionalni balet, te sezone 1984/1985. godine, nije prihvatilo da prva nagrada obezbedi nagraœenom jednu koreografiju s njegovim baletom. Jedino je kasnije, tadaãnji ãef novosadskog Baleta Æarko Milenkoviñ, kao iskusan baletski poslenik, angaæovao Vlastu Dedoviña iz Ljubljane da u Novom Sadu postavi Delibovu Kopeliju. Oåigledno da ni nakon Minijatura ne postoje neki opipljivi rezultat sveukupnih napora, i onih udruæenja i onih stvaralaca, osim same manifestacije festivala Koreografskih minijatura. Istina je da su se kroz programe Festivala u prvi plan veñ poåela da izdvajaju neka imena kao ãto je Isidora Staniãiñ i Bojana Mladenoviñ, koje su dobile ãansu da po narudæbi Narodnog pozoriãta za scenu Raãa Plaoviñ, postave dva kratka igrana komada, prezentirana pod zajedniåkim naslovom Osame, o åemu je veñ bilo reåi. Pored njih javlja se i Aleksandar Izrailovski, kao dobar i uspeãan stari poznanik u svom specifiåno koncentrisanom stilu izraæavanja, kao i Aleksandar Iliñ i Œorœe Makareviñ. Upravo kao ãto sam, po mome oseñanju, nabrojala imena najtalentovanijih i najuspeãnijih stvaralaca na ovogodiãnjoj manifestaciji, tako bih podelila i nagrade, poãto smatram da oni znatno nadmaãuju one kojima su dodeljene. Na proãlom festivalu uåestvovali su i igraåi iz Novog Sada s koreografijom Olivere Kovaåeviñ-Crnjanski i Milana Laziña, bez naslova, ali sa upeåatljivim izrazom. Naæalost, ove godine oni se nisu predstavili u toj prilici, poãto im uprava novosadskog Baleta nije omoguñila termine za rad. Osetilo se, takoœe, i odsustvo Danice Arapoviñ i Dalije Añin. Koristim priliku da skrenem paænju svim baletskim umetnicima i Beograda i Novog Sada, bez obzira da li su klasiåni ili savremeni ili åak folklorni, ne bi li kao stanovnici iste zemlje ujedinili sve svoje snage tako da Koreografske minijature ne ostanu samo manifestacija jednog odreœenog uæeg kruga, u smislu grada, veñ da one budu izraz zajedniåkih nastojanja u kreativnosti i postizanja rezultata, relevantnih za åitavu ovu, tako malenu, zemlju. Smatram da bi sve to, tvorac ove manifestacije, Viãnja Œorœeviñ, svojim entuzijazmom i energijom mogla da savlada. I joã neãto: nagrada publike meri se decibelima u galami i kricima adolescenata. Da li to moæe da bude merilo objektivnih vrednosti u koje moæemo da imamo poverenja? Krug, kor. A. Izrailovski Should I bite or should I throw, kor. I. Staniãiñ Orchestra - 2000. 6
Me Traffige il Vento, kor. B. Åakãiran Krug, kor. A. Izrailovski U decembru je novosadska Baletska ãkola odræala svoj koncertni spektakl na velikoj sceni Srpskog narodnog pozoriãta pod naslovom Kosovska poema, bazirana na legendi narodne pesme o Banoviñ Strahinji, na muziku Siniãe Blanuãe, libreto Nenada Joviåeviña, u koreografiji Dragana Jerinkiña. Ogromna poema kosovskog boja i ciklusa, pretoåena u tri åina s velikim brojem igraåa iz ãkole, gostiju iz pozoriãta, pa åak i iz inostranstva, uz pomoñ dva kulturno-umetniåka druãtva Svetozar Markoviñ iz Novog Sada i Dr Mladen Stojanoviñ iz Baåkog Jarka, nije uspela da se uzdigne viãe od ãkolske priredbe u smislu æivih slika s igranjem i pevanjem, bez pucanja. Koreografija i reæija nisu otiãli dalje od folklora, dok se balet, to jest ono ãto objektivno moæemo da nazovemo baletom, izraæeno uglavnom kroz tri dueta, zadræao na obiånoj ãkolskoj bezizraæajnosti tek savladanih koraka. Tri dueta jedan radostan, vereniåki da ga tako nazovemo (Ikonija-Strahinja), drugi strastan (Ikonija-Vlah Alija) i treñi, praãtanja-izmirenja (Ikonija-Strahinja), ni u jednom detalju se nisu razlikovali jedan od drugoga. A podtekst je u svakome od njih veoma reåit, åak snaæan, slobodno moæemo da tvrdimo. Pomenuti gost iz inostranstva Valerij Kozlov iz Moskve nije imao nikakvog veñeg znaåaja u predstavi nego ãto je mogao da ga ima Milan Laziñ koji, gotovo prevazilazeñi kvalitetom Kozlova, sve viãe izrasta u ozbiljnu baletsku liånost. Devojke, Jelena Radojeviñ, Frosina Dimovska, Svetlana Vukosavljeviñ, Bojana Zajoviñ, Ista Stepanov i druge u ulogama Ikonije, Devojke, Kosovske devojke, Majke Jugoviña... pribliæno istih kvaliteta su, za sada, bez ikakve naznaåene individualnosti u interpretaciji. Åitav spektakl moguñe je pohvaliti jedino iz patriotskih razloga zbog åega im odajemo puno priznanje. A pobednici su: Prva nagrada: Should I bite or should I throw (kor. Isidora Staniãiñ, muz. Æan Mark Celver) Tri sestre (kor. Igor Jelen, muz. raznih kompozitora) Druga nagrada: nije dodeljena Treña nagrada: Me Traffige il Vento (kor. Boris Åakãiran, muz. Vedran Vuåiñ) Specijalna nagrada æirija: Krug (kor. Aleksandar Izrailovski, muz. Fredi Merkjuri) Nagrada publike: Should I bite or should I throw (kor. Isidora Staniãiñ, muz. Æan Mark Celver) I tako je, uglavnom, protekla ova sezona. Åitavo proleñe oåekivala sam neãto znaåajno na åemu bih se zadræala i o åemu bi valjalo pisati, bilo sa zadovoljstvom ili kritiåkim odnosom. No, nije se iskazalo ni jedno ni drugo. A onda se proneo glas da je Mila Dragiñeviñ, mlada solistkinja beogradskog Baleta, zapaæeno odigrala ulogu Kitri pred sam kraj sezone. Okolnosti mi nisu dozvolile da je vidim. S velikim zadovoljstvom i radoznaloãñu, a joã veñom æeljom da prema svom baletskom ukusu otkrijem novu zvezdu, tako retku na naãim baletskim scenama, biñu veoma sreñna ako mi se to poåetkom ove sezone i ostvari. Potraga za novim, sreñom, ostaje do kraja. Branka Rakiñ 7 Orchestra - 2000.
Jugoslavija NAJZAD! Letnje premijere u KPGT maj/juli 2000. godine Dugo smo åekali da se neka igra iznedri u Meœunarodnom Art Centru KPGT u Beogradu. I odjednom, u talasu, na kraju proãle sezone dogodile su se åetiri igraåke premijere mladih koreografkinja Bojane Mladenoviñ, Dalije Añin i Isidore Staniãiñ. Njima se pridruæila i Ivanka Lukateli, veteran naãe baletske scene. Inspirisana koreografijama Nade Kokotoviñ, u kojima je Lukatelijeva bila protagonista, postavila je koreodramu Otelo (igraju Ida Ignjatoviñ i Dejan Kolarov), i La Valse (muz. Moris Ravel), s odliånom Anom Ignjatoviñ, Stevanom Sremcem, Rankom Laziñem i Igorom Karakaãem. Bojana Mladenoviñ predstavila se komadom Bacanje kocke. Inspirisana istoimenom poemom Stefana Malarmea i njegovom nedovrãenom dramom Irodijada, ostvarila je sintezu teatra pokreta, minimalizma, pantomime, akrobatike i fiziåkog teatra. Podstaknuta filozofijom francuskog sholastiåara Æana Buridana, o nemoguñnosti slobodne volje i samoizboru, koreograf Dalija Añin (izvanredna muzika Andreja Añina) je prikazala svoj Buridan. U pitanju je odliåan igraåki kvartet Dalije Añin, Ane Ignjatoviñ, Jelene Milanoviñ i Åarnija Œeriña. Les Valses Nobles et Sentimentales, kor. I. Staniãiñ Fotografije: A. Mladenoviñ, Œ. Popoviñ i S. MIhiñ Orchestra - 2000. 8 Bogat program zakljuåila je Isidora Staniãiñ svojom kreacijom Les Valses Nobles et Sentimentales (muz. Moris Ravel i Igor Karakaã), intimno doæivljavajuñi svet oko sebe, s igraåkom ekipom koju su predvodile tri najbolje igraåice savremene igre danas u naãoj zemlji Isidora Staniãiñ, Bojana Mladenoviñ i Olga Olñan. M. J. Otelo, kor. N. Kokotoviñ, postavila I. Lukateli
Ana Adamoviñ Les Valses Nobles et Sentimentales, kor. I. Staniãiñ Buridan, kor. D. Añin Bacanje kocke, kor. B. Mladenoviñ Bacanje kocke, kor. B. Mladenoviñ 9 Orchestra - 2000.
Jugoslavija Shalom Israel! d voåasovna ãestodnevna predavanja s video projekcijama, odræana su u Sveåanoj sali Jevrejske opãtine Beograd (2 7. septembar), i u Kulturnom centru u Novom Sadu (13 18. septembra 2000). Taj blok predavanja, posveñen savremenom plesu u Izraelu danas, nastao je iz potrebe da se s tom materijom upoznaju svi koji se bave igrom, ali i kao vid zahvalnosti Jevrejskoj opãtini u Beogradu, na gostoprimstvu, i prostoru koji su ERGstatus-u ustupili za rad. Danaãnja scena savremenog plesa u Izraelu je, verujem, jedna od vodeñih u svetu. Svojim specifiånim stilom åesto je iznenaœenje za publiku Evrope i Amerike, dok se njihovo aktivno prisustvo oseña i na Tajvanu, Australiji, Dalekom Istoku i u Juænoj Americi. Slabo poznata naãoj javnosti, sigurno je predstavljala zanimljiv materijal za prezentaciju. S obzirom da nisam unapred pripremao materijal, bio sam osuœen na dokumentaciju koju posedujem u privatnoj video kolekciji, a koju sam prikupio tokom boravka u Izraelu. Kada sam poåeo pripremu za predavanja, obratio sam se za pomoñ i savete gospoœama Rut Eãel s Haifa univerziteta i Judit Arnon, umetniåkom savetniku i osnivaåu Kibbutz Contemporary Dance Company i direktoru i osnivaåu MASPA studija. U uvodnom delu, pored video projekcije, koja prikazuje predele i prirodne lepote Izraela i delova iz predstava koje su potom prezentovane, u toku predavanja predstavljena je istorija plesa u Izraelu, s osvrtima na kljuåne momente u formiranju danaãnje fizionomije izraelskog Baleta. Nastanak stila objaãnjen je kroz uticaj nemaåkog ekspresionizma (Ausdrucktanz) u dvadesetim, preko uticaja ameriåkog modernog plesa i tehnike Grejam u pedesetim, pojavom post-modernog ameriåkog stila sedamdesetih, do dolaska u Izrael velikih imena evropske igraåke scene poåetkom osamdesetih. Sledi formiranje prvih ãkola i centara, kao i åuvene Rubinove akademije za muziku i ples u Jerusalemu. Vaæno je pomenuti da su i ministarstva koje se bavi plesom i druge dræavne institucije za kulturu i sport pomogle da se igra u Izraelu razvije. Osnova je ipak stvorena nastanakom velikih trupa i profesionalnih scena, a zatim i formiranjem nezavisnog alternativnog polja rada koji su podræali nacionalni festivali za ples (Curtain Up International Exposure). Linija vodi sve do nastanka nacionalnog centra za ples u Tel Avivu (Suzanne Dallal Centre) poåetkom devedesetih. Skrañeni uvid u istoriju i nastanak izraelske moderne igre, u periodu od osamdeset godina, pokazuje koliko je znaåajnih elemenata potrebno za formiranje modernog plesa u jednoj zemlji. Prvog dana seminara prikazan je video-dens Color of Movement (Boja pokreta) i video projekcija predstave Almud Almavet / Beats of Immortality (Otkucaji besmrtnosti) obe u koreografiji potpisnika ovog teksta, koje predstavljaju dve poslednje godine rada, u MASPA studiju u Ga atonu. Ovaj prvi dan se nadovezuje tematski na drugi i treñi, åineñi tako jednu zaokruæenu celinu. Naime, drugog dana, pored predavanja o sistemu edukacije u Izraelu, predstavljen je film koji govori o æivotu i radu gospoœe Judit Arnon, koja je osnovala MASPA studio i KCDC Kibbutz Contemporary Dance Company, a koja, svojim pionirskim radom, danas predstavlja legendu savremenog plesa u Izraelu. Prikazan je i video-dens Makomshehu / Someplace (Neko mesto) u koreografiji Rami Beera, koji predstavlja kompaniju KCDC, uraœen specijalno za Linkoln centar u Njujorku i nagraœivan najveñim priznanjima. Pretoåena u dramatiånu æivotnu priåu, o stradanjima u koncentracionom logoru u Auãvicu, predstava je zaokruæena sa Aide Memoire (kor. Rami Beer), koja na slikovit naåin takoœe govori o holokaustu. Treñi dan bio je posveñen vaænim uticajima koje su doneli umetnici iz Evrope, osamdesetih godina, upravo pred izlazak izraelske plesne scene na svetsku pozornicu. Ti umetnici, kao poslednji pioniri savremenog plesa u Izraelu dolazili su i radili u uslovima koji nisu evropski, te se taj njihov rad smatra za veliki liåni doprinos. Na video projekciji je prikazana cela predstava Fraeunballett (KCDC) u koreografiji Suzane Linke, gde se mogao sagledati stil nemaåkog ekspresionizma (Ausdrucktanz), koji je u svom izvornom obliku predstavljao zaåetak savremenog plesa u toj zemlji. U nastavku veåeri prikazani su inserti iz rada velikih umetnika Evrope i to: Mats Ek (Dom Bernarde Albe, Kulberg balet, [vedska), Kristofer Brus (Swan Song, Random balet, Velika Britanija) i Jiræi Kilijan (Bella Figura, Nederlands Dans Teatre, Holandija). Ta ostvarenja su, iako uraœena u poslednjih desetak godina, trajno ostavila trag na igraåkoj sceni Izraela. Drugi blok predavanja je bio posveñen alternativnoj sceni, uticajima drugih kultura, kao i tematici kojom se bave manje trupe u Izraelu, na taj naåin dajuñi poseban senzibilitet ovoj sceni. Åetvrti dan je bio posveñen umetniku åije ime je Amir Kolban, a trupa sa kojom danas radi se zove Kombina Dance Company (poznata naãoj publici sa gostovanja u Beogradu 1999. godine na ERG status seminaru i BITEF festivalu). Amir Kolban danas æivi i radi u Jerusalemu i vodi katedru za savremeni ples na poznatoj Rubinovoj akademiji. Kao vrsni pedagog rado je viœen i na akademijama u Berlinu, Amsterdamu i Roterdamu, ukratko u najjaåim centrima za savremeni ples u Evropi. On predstavlja prvu generaciju koja je okrenuta nezavisnom radu, i time stekla pravo da sama postavlja u centar interesovanja tematiku koja je inspiriãe i zanima ili koju na odreœeni naåin kritikuje. U ovom sluåaju to je pojedinac, u sudaru sa socijalnim okruæenjem, u dilemama koje prate savremenog åoveka. U njegovim predstavama se mogu nañi i kompjuterska animacija, video art, instalacije na sceni i drski nastupi egzibicionizma s nesputanim porukama. Insert iz predstave Stardust (Zvezdana praãina), koju je radio na autentiånu priåu ruskog izbeglice u Izraelu, to jasno pokazuje. Predstava koja je zaokruæila Gadi Dagon Orchestra - 2000. 10
veåe, govori o drami ljubavnog trougla mladiña i dve devojke s insertima iz poznatog filma Kazablanka, po kome je i nazvana. Pored specifiånog scenskog izraza, lako je uoåiti i drugaåiji, liåni pristup samih igraåa, kao i njihovu neverovatnu energiju. Peti dan je predstavio kulturoloãke uticaje koji su uneli svoje elemente na ovu scenu. Nezavisni projekti, kao Eskesta Dance Theater pri Haifa univerzitetu, a koji vodi gospoœa Rut Eãel, takoœe predstavnik alternative sedamdesetih, åine zanimljiv prilaz socioloãkom fenomenu plesa. Naime, taj projekat ima za cilj da okupljanjem studenata, koji nose etiopsko poreklo, pokuãa da saåuva kulturno nasleœe te grupacije jevreja-crnaca, ali u savremenoj formi, kao i da u interkulturalnom smislu pomogne njihovu socijalizaciju u Izraelu. U edukativnom video kolaæu, koji je priredila izraelska televizija, moæe se sagledati osnova rada gospode Eãel. Insert iz predstave Ingera Ha Ahava (Pita od ljubavi) koju je radio potpisnik ovih redova i predavaå seminara s tom trupom, predstavlja zaokruæenu formu savremenog pristupa tradicionalnoj kulturi. Kao primer takvog naåina rada, predstava je gostovala na Rubinovoj akademiji u Jerusalemu, uåestvovala na Festivalu deteta u Haifi i Festivalu tradicionalnog plesa u Centru za nacionalni ples u Tel Avivu, s velikim uspehom i odliånim kritikama, i na kraju gostovala juna 2000, u Sinagogi u Berlinu. Drugi deo iste veåeri bio je posveñen alternativi devedesetih, koju pre svega predstavlja Liat Dror Nir Ben Gal Dance Company, s predstavom (prikazana na video projekciji), pod nazivom Anta Oumri. Postavio ju je umetniåki i æivotni par Dror i Ben Gal. Anta Oumri (Ti si moj æivot) je najpoznatija pesma åuvene arapske pevaåice Um Kultsum, a za ceo arapski svet predstavlja simbol ljubavne patnje i stradanja. Uzevãi taj arapski simbol za temu, trupa, koju åine Izraelci, veoma je smelo priãla suãtini ljubavnog bola, kroz fiziåki teatar, s elementima arapskog trbuãnog plesa, koristivãi obnaæenost na sceni. Liat Dror Nir Ben Gal Dance Company je veoma popularna i u Evropi, i zbog toga ãto je u svom radu okrenuta lokalnoj priåi kao i uticajima arapske i bliskoistoåne tematike u veoma savremenoj i slobodnoj formi. U ta dva dana, kao prateñi element za diskusiju, pojavljuje se i fenomen igraåa u druãtvu, kao jedan od bitnih faktora za njihov status, kao i status same umetnosti savremenog plesa, ali i za njen opstanak i promociju. Zadnje veåeri seminara, zatvorio se pun krug, priåom koja nas je vratila na svu kompleksnost Izraela kao zemlje, u socioloãkom, kulturoloãkom, politiåkom i religioznom smislu. Tako se i objaãnjava åinjenica da je jedna velika trupa, kao ãto je to Baåeva, skinuta sa zvaniånog programa proslave pedeset godina nezavisnosti Izraela, zbog politiåko-religioznog skandala bez presedana. Kritikom koju je na tu temu napisao Giora Manor, poznati kritiåar i osnivaå åasopisa Israel Dance, otpoåelo je poslednje veåe seminara, a u nastavku prikazan je sjajni film o predstavi Anaphase iz 1993. godine, jedno od remek dela koreografa Ohada Naharina. Film je snimila nemaåka televizija u saradnji s izraelskom, i predstavlja veoma uspeãan pogled na savremeni ples iznutra, kroz otvorenu predstavu. Igraåi su izloæeni kameri na sceni ali i iza nje, tokom procesa priprema, s dilemama i promiãljanjima oko same predstave. Publika je u direktnoj interakciji s predstavom, izvoœaåima i scenom. Kroz oblike postojanja velikih trupa, predavanje se bavilo i formom superstar sistema na primeru Inbal trupe, gde su zvezde i ansambl i Sara Levi Tanai (koji samo na taj naåin funkcioniãe), zatim Bat Dor Dance Company (u kojoj je postojala samo jedna zvezda, åuvena igraåica Æanet Ordman, åijim odlaskom se trupa ugasila), i na kraju, super-star sistem Basheva Dance Company (u kojoj su svi igraåi zvezde zajedno s koreografom Naharinom). To i jeste nova forma statusa igraåa i savremenog plesa koja omoguñava punu komercijalizaciju (obezbediti danas kartu za njihovu predstavu predstavlja pravi podvig). Uspeãna predavanja u formi seminara, naæalost nisu videli oni koje to najpre treba da interesuje. Pre svega mislim na igraåe. Uskratili su sebi informacije vredne paænje. Uåinili su to na svoju ãtetu. Grupa ERGstatus plesni teatar, uprkos veoma teãkim okolnostima (osnovana pre svega sedam meseci, bez prostora za rad i s veoma malim sredstvima za produkciju) ipak je, zahvaljujuñi Jevrejskoj opãtini u Beogradu, priredila druæenje s izraelskom scenom. U okviru seminara prikazana je i jedanaestominutna koreografija, pod nazivom Turtles Home (Kornjaåin dom, kor. B. Åakãiran), na predivnu kleåmersku muziku u izvoœenju Itsaka Perlmana s molitvom Kadiã, a koju su odigrali Sanja Mitroviñ, Bojana Miãiñ i Duãko Trajkoviñ, uz pomoñ naãeg stalnog saradnika kompozitora Vedrana Vuåiña. Anaphase, kor. Ohad Naharin, Batsheva Dance Company Do novog susreta, za one koji su sa nama putovali u Izrael i za one koji nisu, Shalom Israel! Boris Åakãiran Direktor ERGstatus-a 11 Orchestra - 2000.
34. BITEF Trijumf tela neænih i surovih Ovogodiãnji 34. Beogradski internacionalni teatarski festival odræan je od 17. do 26. septembra 2000. godine na temu Pozoriãte i zlo, a izmeœu ostalog, predstavio nam je i pet ostvarenja savremenog plesnog teatra Nemaåke, Francuske, Engleske i Ãvajcarske. Beogradska publika imala je priliku da vidi novije kreacije aktuelnih koreografa, åiji se pristupi toj teatarskoj formi me usobno veoma razlikuju. Tela Tela, kor. Saãa Valc fotografije: Srœan Mihiñ Koreografija koja je otvorila 34. Bitef, verovatno je i najvrednije ostvarenje ponuœeno beogradskoj publici. Uostalom, festivalski æiri tu predstavu proglasio je za najbolju. Njen naslov govori o jednoj ãiroj ideji da se na sceni tematizuje upravo to bez åega je savremeni plesni teatar naprosto nezamisliv. Telu, toj naizgled apstraktnoj temi, koreograf Saãa Valc ne prilazi, sreñom, na naåin meta-teatarskog preispitivanja, veñ pre kao nizu sitnih ispovesti o tome ãta se sve s njim deãava. Uprkos svojoj karakteristiånosti, liånom peåatu, prividnoj ornamentalnosti, svaka od tih slika ili ispovesti, ipak, gotovo neprimetno, proæima åitav koreografski pokuãaj da se prostor pokretljivosti tela prikaæe od krajnje automatskog, dirigovanog ili preraåunatog, do potpuno dekonstruisanog, kada svaki deo tela postaje pokretljiv sam za sebe. To, naravno, nije zamisao od koje se poãlo, veñ posledica izuzetnog koreografskog pokuãaja umetnika sposobnog da se s ozbiljnoãñu i odvaænoãñu izbori s funkcionalnoãñu u koju su tela upletena i nereda koji remeti svaki sistem. Protivteæa slici pripijenih, povezanih tela, åije je kretanje krajnje predvidivo, kada preciznost koreografije i izvoœenja koincidira s birokratskom rutinom koja treba da se doåara, bivaju slike u kojima su tela gotovo iãåaãena, naizgled nakalemljena jedna na druga, gde viãe nije lako odgovoriti na pitanje - kome koji deo tela pripada? Otud i duhovita zamisao da igraåi izgovaraju imena delova tela koja se ne poklapaju s onima koje pokazuju. Jedno od pitanja ãto ih postavlja Saãa Valc jeste sledeñe - znamo li uopãte ãta se deãava s naãim telima, jesu li ona dobro usklaœeni mehanizam ili prostor krajnje pometnje i nepredvidivosti? Moguñi odgovor na to pitanje je sugerisan poåetnom slikom gde nagost tela, njegov prirodni oblik, biva deformisan, izobliåen kretanjem u krajnje ograniåenom prostoru, na neobiånoj pozornici, na kojoj je granica izmeœu neænosti i surovosti gotovo izbrisana. Nekada u prirodnom okruæenju, sada su tela postala zatvorena i uglavnom zgråena u skuåenom prostoru. Njihovo neprekidno kretanje i skitanje zamenjeno je simboliåkom pokretljivoãñu. Zatvoreni prostor poput ekrana predoåava nam sliku civilizacije koja poåiva na telima koja ne znaju ãta sve mogu. Koreografija Saãe Valc ujedno nam kazuje da je naåin otkrivanja moguñnosti tela krajnje individualan, tj. da svako mora sam upoznati vlastito telo. Pitanje tretiranja tela proæima celu koreografiju, ali u njoj dobijamo i jedinstven odgovor kroz spoj apsolutne preciznosti sa individualnom kreativnoãñu i oseñajnoãñu. Najbolji naåin da se neãto kaæe o telima jeste da sasluãamo ãta nam sama govore. Orchestra - 2000. 12
Besovi / Uyemboo! / Opening Koreografski par Bouvier/Obadia iz Nacionalnog centra za savremeni ples Anæe (Francuska), koji od 1980. godine radi zajedno, predstavio nam se prvi put, odvojenim kreacijama Besovi (Joelle Bouvier) i Uyemboo! / Opening (Regis Obadia). Åinjenica da taj par postoji veñ dvadeset godina govori o kvalitetu njihovog rada ali naæalost, senka onoga ãto se u pozoriãnom æargonu naziva passé nazire se u njihovom pristupu savremenom plesnom teatru i stoji u suprotnosti s onim ãto trenutno karakteriãe francusku plesnu scenu. Predstava Besovi odlikuje se zanimljivim idejama poput devojke lebdeñeg koraka koja se, vezana konopcem vrti visoko u vazduhu pred fasciniranim gledaocima, ili prah-fontane, kao i koreografski izuzetno åulnim, fluidnim pokretom koji se nikada ne zavrãava, korespondirajuñi sa energijom igraåa. Meœutim, to ãto predstavi smeta je upravo preterana æelja da se dopadne. Tako se, inaåe zanimljiva reãenja pretvaraju u efekte. Pojavljuju se u trenucima kada ritam predstave opada, a izuzetno sposobni igraåi, konstantnim koketiranjem s publikom i preterano ekspresivnim licima, ruãe svaku moguñnost da nas u svoju priåu ozbiljno uvedu. Obadia se pojavio sa dve odvojene predstave izvedene u okviru jedne veåeri. Poluåasovni Uyemboo! rezultat je istraæivaåkog procesa suåeljavanja razliåitih stilova i kultura kojima pripadaju koreograf i jedini akter u predstavi, hip-hop igraå iz Kameruna. Uyemboo! je, kako sam autor kaæe, svet stalne metamorfoze tela, misli i oseñanja, a prevedeno s kamerunskog dijalekta basar oznaåava pitanje - kako si? Zvuåi interesantno, meœutim, to ãto je na sceni Narodnog pozoriãta izvedeno pre se moæe okarakterisati kao demonstracija viãe razliåitih plesnih tehnika, od hiphopa, preko stepovanja i dæeza, sve do ritualnih igara Afrike, kojima, uslovno reåeno, igraå vlada (bolji hip-hop igraåi mogu se videti na ulicama ãirom sveta). Odlomak iz Ubistva u katedrali T. S. Eliota ( Uprljali su nas crnci i Arapi neåiãñu koju ne moæemo sprati ), koji izgovara crni igraå, verovatno je po zamisli koreografa, sraåunat na poseban efekat. U predstavi Opening Obadia citira delo Majstor i Margarita, koristi simboliåko znaåenje merdevina, kao i veliku, prozirnu, plastiånu zavesu. Po njoj sâm crvenim sprejom crta ili ispisuje neãto ãto predstavlja rezultat trenutne inspiracije (moæda krvavi krst koji se razliva), koju prati gledaocima uglavnom poznata melodija æanra muzike za liftove. Sve u svemu, ako taj par nastavi s odvojenim projektima, Bouvier je ipak ta koja ñe opravdati njihovo dugo trajanje. Opening, kor. Regis Obadia Besovi, kor. Æoel Buvije 13 Orchestra - 2000.
34. BITEF T r i l o g i j a Osnovna ideja predstave Trilogija (kor. Wayne McGregor), a u izvoœenju Random Dance Company iz Londona, jeste odnos åoveka prema programerskom svetu u kome je sve viãe primoran da æivi. Prazna scena, kao kutija, s video-bimom koji u kontrasvetlu igraåe uvlaåi u sebe i åini ih delom te slike, doprinosi ideji, kao i savremeni zvuk koji sve to prati. Koreograf se okreñe pokretu kao najbitnijem naåinu izraæavanja, meœutim, niti je taj pokret dovoljno maãtovit da bi dræao paænju sat vremena, niti smo na sceni videli sjajne igraåe koji ga izvode. Bili su to mladi igraåi joã nedefinisanih tela i nesavladane tehnike i kvaliteta pokreta savremenog plesa. Tilogija, kor. Vejn MekGregor G o p f Gopf, kor. Gregor Mecger/Martin Cimerman Po oceni publike, Gopf je najbolja predstava na ovogodiãnjem Bitefu. Ona meœutim ne postavlja na scenu nikakve velike priåe, ne koristi mitoloãke obrasce, u njoj nema pompeznosti. Svoju komunikaciju s gledaocima ona ne ostvaruje prostom dopadljivoãñu i dovitljivoãñu. Kljuå predstave leæi u jednostavnosti, ali kako to obiåno biva najjednostavnije stvari je najteæe izvesti. Koreografija (Gregor Mecger i Martin Cimerman) je tako zamiãljena da se akcija sve vreme dogaœa oko odreœenog objekta koji je teãko definisati, a koji u datom trenutku moæe postati bilo ãta. Njegovo åudesno mnogoobliåje je podloga za nadasve duhovito i maãtovito kretanje igraåa. Taj gotovo lavirintski, neobiåni prostor dozvoljava igraåima da pokaæu i svoje posebne kvalitete. Njihovo slobodno kretanje na najbolji moguñi naåin pokazuje spoj moguñnosti improvizacije sa potpunom i beskompromisnom uveæbanoãñu, bez kojih je savremeni plesni teatar gotovo nemoguñ. Ta nepretenciozna predstava u velikoj meri doåarava doæivljaj sveta mladog åoveka danas. Znaåajan doprinos u tom pogledu je uåeãñe i di-dæeja, koji uæivo, na ãest gramofona, tik iznad igraåa, i sam dobrim delom biva ukljuåen u idejnu i izvoœaåku koncepciju predstave. Dakle, iako na prvi pogled priliåno jednostavna, ona je vrlo sloæen skup elemenata, plesa, scenografije, muzike, koja utisak lakoñe ostavlja upravo zahvaljujuñi njihovom izuzetnom spoju. Predstava govori o tome da zapadne pozoriãne stvaraoce, kao i intelektualce, ne muåe viãe toliko velika pitanja, krupne odluke i dileme, koliko vedrina i opuãtenost. Gopf je reå koju u Ãvajcarskoj koriste kao izraz iznenaœenja, meœutim, teãko ju je izgovoriti, a da vam se na licu ne pojavi osmeh. Isidora Staniãiñ i Bojana Mladenoviñ Orchestra - 2000. 14
Panåevaåki dani baleta Pepeljuga estival pod nazivom Panåevaåki dani baleta odræan je ove godine, treñi put, u organizaciji osnovne baletske ãkole Jovan Bandur, u Panåevu. Ta manifestacija ima festivalsko-takmiåarski ka- f i joã neãto rakter, a cilj joj je da okupi sve baletske ãkole, baletska studija, kulturno-umetniåka druãtva, kao i pozoriãta koja se bave igrom. Bilo je Bandur iz Panåeva izveli su balet Pepeljuga. Partituru za balet napi- Drugog dana programa uåenici Osnovne baletske ãkole Jovan predviœeno da festivalski program traje od 24. do 27. maja, ali su sao je Paul Reade, a koreografiju, libreto i reæiju za to izvoœenje uradile su Svetlana Vuåiniñ, Svetlana Buåevac i Ivana Pezelj. Asistenti ko- nastupi predviœeni za poslednji dan, iznenada otkazani. Prvog dana Festivala, posetioci su imali priliku da vide one koji reografa su bile Katarina Milinkoviñ i Bosiljka Vuåkoviñ. Gosti iz Beograda, kao i panåevaåka publika bili su oduãevljeni skladnoãñu te tek zakoraåuju u svet pokreta. Polaznici predãkolskog odeljenja osnovne baletske ãkole Jovan Bandur, izveli su nekoliko igara iz baleta kao ãto su Krcko Oraãåiñ, Silvija i Æizela. Nakon njih, nastupili su balerina i baletskih igraåa najrazliåitijeg uzrasta. Posebno su dobro velike baletske kompozicije i ozbiljnoãñu, gotovo profesionalnoãñu, uåenici baletskog zabaviãta, prvog i drugog razreda isturenog odeljenja paåevaåke baletske ãkole u Alibunaru i Banatskom Karlovcu, s Borisa Vidakoviña, Mirele Boæiñ, Åedomira Radonjiña i Saãe Laziåiñ. izvedene i uklopljene u celinu minijature solista Srœane Slavujac, nekoliko dinamiånih taåaka u kome su ti sasvim mladi igraåi pokazali odliåno snalaæenje s ritmovima i elementima marãa i polke, ali i po principu kontrasta, tu predstavu karakteriãe i snaæan dramski Osim simetrije i harmonije postavljene veãtim smenjivanjem scena poznavanje baziånih elemenata klasiånog baleta. Usledio je program impuls. Prisustvo takvog senzibiliteta najjasnije se vidi u sjajnim scenama dolaska vile s pratnjom, preoblaåenja Pepeljuge, probe cipe- baletskih studija iz Beograda i Panåeva. Kulturni omladinski centar Vladimir Dujiñ iz Beograda, predstavio se raznovrsnim programom lice i dueta Pepeljuge i Princa. Posebno impresivno delovale su velike grupne scene u kojima su bile ptiåice, miãevi, igraåi poloneze, ma- u okviru kategorija predãkolskog, klasiånog i modernog baleta. Uåenici razliåitog uzrasta, pored osnovnog tehniåkog znanja, pokazali su da poseduju i senzibilnost za sceniånost u izvoœenju adaœa ili Folklor je bio tema treñeg dana. Nastupili su uåenici odseka za zurke i tamburin. bolera. Sliåan program i tehniåki neãto zrelije izvoœenje pripremili su narodnu igru osnovne baletske ãkole Jovan Bandur s viãe raznovrsnih stariji polaznici beogradskog uåeniåkog kulturnog centra i Deåjeg taåaka, ukljuåujuñi igre iz centralne Srbije, Ãumadije i Pomoravlja, kulturnog centra Beograd. Panåevaåki baletski studio Interplay grupne i solo-pesme, koledarske igre. Ansambl Kolo predstavio se predstavio se s nekoliko taåaka. Pored jedne solo taåke, posetioci su ciganskom igrom, izvedenom tehniåki neãto slabije, ali s izvanrednom scenskom energijom. KUD Jedinstvo izveo je igre iz Banata, a videli i nekoliko grupnih u koreografijama sa skladno ukomponovanim modernim i osnovnim klasiånim elementima i uz æivopisan KUD Abraãeviñ raskoãne i bogato stilizovane igre iz Pomoravlja. Vlaãke igre u izvoœenju KUD Paunoviñ ostavile su snaæan utisak na pu- scenski nastup. Studio Balerina, takoœe iz Panåeva, predstavio je uåenice tri razliåita uzrasta u tri velike grupne igre zasnovane, pre bliku dobro izvedenim grupisanjem igraåa i organizacijom scenskog svega, na savremenim tehnikama. Na samom kraju prvog dana programa baletski studio Madlenium iz Beograda izveo je koreografiju svoju folklornu grupu igrama Gruæe s koriãñenjem mnogobrojnih prostora. Dom kulture iz Staråeva, sela kraj Panåeva, predstavio je na muziku Pitera Gebrijela, sklopljenu suptilnim uplitanjem klasiånog baleta u osnovnu potku moderne igre. Prvi dan programa za- Za åetvrti dan bio je najavljen dolazak igraåa Baletske ãkole Lujo dramskih elemenata i pevanjem, ali neãto slabijim igraåkim umeñem. tvorila je Baletska sekcija pri Sokolskom druãtvu Beograd s dve dinamiåne i impresivne taåke na muziku iz filma Podzemlje. Novog Sada. To gostovanje je otkazano zbog, po reåima organiza- Daviåo iz Beograda, Baletske ãkole i Srpskog narodnog pozoriãta iz Na kraju tog dela programa, æiri je doneo odluku o nagradama. tora, nesigurnih uslova putovanja. Tako je deo programa, za koji je U kategoriji predãkolskog uzrasta, prvu i drugu nagradu dobio je publika oåekivala da bude kruna Festivala, naæalost, izostao. Naravno, sve ãto su Panåevaåki dani baleta ponudili u prva tri festivalska baletski studio Interplay, a treñu studio Balerina. Meœu devojåicama od sedam do deset godina, najbolje su bile polaznice studija Balerina iz Panåeva, a slede Interplay i Baletska sekcija Sokolskog druãtva. tan program i u narednim godinama. dana, dovoljan je razlog da od te manifestacije oåekujemo kvalite- Ta sekcija je treñu nagradu dobila i u kategoriji od deset do åetrnaest godina, gde je prvo mesto pripalo studiju Interplay, a drugo Jelena Nikoliñ Balerini. Prvu i drugu nagradu u kategoriji iznad åetrnaest godina dobio je DKC Beograd, a treñu studio Madlenium. Srœan Mihiñ Picikato polka, Slavujac Srœana i Adamoviñ Aleksandra 15 Orchestra - 2000.
Jugoslavija Fotografije: Srœan Mihiñ Deåja radost Republiåko takmiåenje baletskih ãkola Sanja Ninkoviñ Jovana Milosavljeviñ David Simiñ uzgradi Narodnog pozoriãta, u Beogradu, veñ od deset åasova 13. marta 2000. godine, vladala je velika uznemirenost. Uåenici baletskih ãkola iz Novog Sada, Panåeva, Bora, Beograda... su usplahireno jurili sa sprata na scenu, pa opet na sprat, s istim paniånim pitanjem: Gde su naãi? Njihova panika je preãla i na mene, kad sam shvatila da ne postoji program takmiåenja po kome ñu pratiti redosled uåesnika. Pred prepunim gledaliãtem, taåno u podne, spikerka nam je preko mikrofona najavila prvog uåesnika prve grupe. Od tog trenutka pa do kraja takmiåenja, imala sam utisak da se nalazim na stadionu gde navijaåi svesrdno aplaudiraju, vriãte, ciåe, a sve radi podrãke onima na sceni. Sva sreña da nije bilo petardi i dimnih efekata. U neko doba, jedan ålan æirija je opomenuo cenjenu publiku da smiri strasti i omoguñi takmiåarima minimum koncentracije. Nema ãta, vidi se da mladi poseñuju baletske predstave i da su po neãto i nauåili. Naime, treba vikati bravo i kad se igraåi krãe po sceni, tako da nije bitna umetnost i kvalitet igre, vaæno je koliko imate navijaåa u gledaliãtu, a o davanju laænih nada takmiåarima se i ne razmiãlja. Ta euforija publike je, verovatno, preãla i na æiri koji je ãakom i kapom delio nagrade nek se deca raduju! Kao ãto sam napomenula, nisam imala priliku da obezbedim redosled uåesnika ali, po mojim zapisima, odgledala sam u roku od åetiri sata, oko stopedeset varijacija. Mnogo! Pauze izmeœu grupa od sat vremena uåesnici su koristili da se po prvi put upoznaju sa scenom na kojoj ñe nastupati. A sad, neãto o prosmotri koja je, valjda, odræana pred komisijama ãkola-uåesnica na takmiåenju. Nije mi poznato koji su baletski struånjaci bili u komisijama kad su propustili u finale toliki broj takmiåara, jedino ako osnovni kriterijum nije bio ja tebi ti meni. I ãta smo dobili takvim rasuœivanjem? Da to malo talentovanih i pristojno pripremljenih uåesnika nismo imali prilike da sagledamo u punoj koncentraciji. Pitam se, da li je moguñe da jedan profesor pripremi za takmiåenje viãe od deset uåenika, a da im posveti maksimum paænje i kreativnosti, i da usput dræi redovne åasove za koje je i angaæovan od strane Ministarstva?! Po mom skromnom znanju i staæu provedenom u toj profesiji, mogu konstatovati da je takav naåin rada neodgovoran i neprofesionalan u odnosu na uåenika, a u krajnjem sluåaju i na baletsku umetnost. Svojom blagonaklonoãñu prema takmiåarima (ili moæda prema ãkolama), æiri je maksimalno iskoristio Pravilnik saveta republiåkog takmiåenja, ål. 41. koji ostavlja moguñnost velikog broja nagrada, pa se dobija utisak da svako dete upisano u baletsku ãkolu stiåe pravo da se pojavi na takmiåenju, bez obzira na kvalitet, a veñ ako se takmiåi treba ga i nagraditi, valjda za uloæeni trud! Red je da izdvojim i spomenem imena uåesnika koji su mi ostali u prijatnom señanju: Æegarac Bojana, Rudiñ Mia, Åolanoviñ Nina, Jovana Milosavljeviñ, Œuriñ Milja, Pejoviñ Jovana, Dunja Silvija, Iviñ Milena, Ninkoviñ Sanja, Stanojeviñ Verica, Œuriñ Tanja, Œorœeviñ Ana, Volf Jovana, Zojoviñ Bojana. Moram priznati da sam prijatno iznenaœena uåeãñem muãkih igraåa posebno sa studioznim i profesionalnim odnosom prema baletu Borisa Ladiåorbiña i ãarmantnim naslednikom prvaka baleta Duãana Simiña Davidom Simiñem koji je vidno napredovao, ali i s muãkim kadrom novosadske ãkole, koja godinama uspeãno radi na tom problemu. Na æalost, uåenice zavrãnih razreda nisu nam pruæile ni tehniåku sigurnost, niti umetniåki doæivljaj koji smo oåekivali posle osam godina ãkolovanja. Nadam se da ñe iduñe takmiåenje imati komisiju koja ñe veñ u prosmotri napraviti strogu selekciju. I, za kraj, dovoljno je samo smotra, bez onog pro. Viãnja Œorœeviñ Orchestra - 2000. 16
A nagraœeni su: Republiåko takmiåenje I kategorija: Æegarac Bojana, specijalna nagrada (Beograd) Œorœeviñ Ana, prva nagrada (Beograd) Petkoviñ Natalija, prva nagrada (Beograd) Rudiñ Mia, prva nagrada (Novi Sad) Mitroviñ Sonja, druga nagrada (Beograd) Åolanoviñ Nina, druga nagrada (Beograd) Raiåeviñ Natalija, druga nagrada (Subotica) Slavujac Slaœana, druga nagrada (Panåevo) Adamoviñ Aleksandra, druga nagrada (Panåevo) Jeviñ Milica, treña nagrada (Beograd) Raãuo Milena, treña nagrada (Beograd) Rogiñ Sofija, treña nagrada (Bor) Cvijetinoviñ Tajana, treña nagrada (Subotica) P o h v a l e: Vidakoviñ Boris (Panåevo) Kalember Neda (Novi Sad) Radonjiñ Åedomir (Panåevo) II kategorija: Milosavljeviñ Jovana, specijalna nagrada (Beograd) Dæunja Silvija, prva nagrada (Novi Sad) Œuriñ Milja, prva nagrada (Beograd) Volf Jovana, druga nagrada (Beograd) Simiñ David, druga nagrada (Beograd) Zajoviñ Bojana, druga nagrada (Novi Sad) Lazoviñ Nelka, druga nagrada (Beograd) Veskoviñ Elena, treña nagrada (Beograd) Drinovski Viãnja, treña nagrada (Beograd) Begojev Jovica, treña nagrada (Novi Sad) Stankoviñ Maja, treña nagrada (Beograd) P o h v a l e: Iliñ Vesna (Novi Sad) Veselinoviñ Jovan (Beograd) Œerakoviñ Ivan (Novi Sad) Ivanåeviñ Ana (Beograd) III kategorija: Ladiåorbiñ Boris, specijalna nagrada (Beograd) Ninkoviñ Sanja, prva nagrada (Beograd) Rogiñ Milica, prva nagrada (Beograd) Dimovska Frosina, prva nagrada (Novi Sad) Œuriñ Tanja, druga nagrada (Beograd) Stepanov Ista, druga nagrada (Novi Sad) Iviñ Milena, treña nagrada (Beograd) Stanojeviñ Verica, treña nagrada (Beograd) P o h v a l e: Mahoråiñ Dunja (Beograd) Lepuãa Dunja (Novi Sad) IV kategorija: Prva nagrada nije dodeljena. Petroviñ Elizabeta, druga nagrada (Novi Sad) Pamuåar Marina, druga nagrada (Beograd) Radojeviñ Jelena, treña nagrada (Novi Sad) Saviñ Milica, treña nagrada (Beograd) P o h v a l e: Radoviñ Mirjana (Beograd) Savezno takmiåenje I kategorija: Œorœeviñ Ana, prva nagrada (Beograd) Æegarac Bojana, prva nagrada (Beograd) Pekoviñ Natalija, druga nagrada (Beograd) P o h v a l e: Rudiñ Mia (Novi Sad) II kategorija: Milosavljeviñ Jovana, prva nagrada (Beograd) Œuriñ Milja, druga nagrada (Beograd) Dæunja Silvija, treña nagrada (Novi Sad) III kategorija: Ladiåorbiñ Boris, prva nagrada (Beograd) Druga nagrada nije dodeljena. Ninkoviñ Sanja, treña nagrada (Beograd) Rogiñ Milica, treña nagrada (Beograd) Dimovska Frosina, treña nagrada (Novi Sad) Ana Œorœeviñ Boris Ladiåorbiñ Bojana Æegarac 17 Orchestra - 2000.
Jugoslavija Anatomski teatar Triptihos i Figura umana (Anatomski teatar Frensisa Bejkona) u reæiji i koreografiji Paole Bjanki, Barski ljetopis 2000. MMart (Montenegro Mobil Art) je prva privatna fondacija u Crnoj Gori, osnovana radi razvijanja nove kulturne politike koja insistira na otvorenosti, pluralizmu i estetskoj raznorodnosti, promoviãuñi pre svega individualni rad. U saradnji sa italijanskim pozoriãtem Agar iz Torina, Fondacija MMart iz Podgorice realizovala je dva izuzetno uspela projekta na Barskom ljetopisu avgusta 2000. godine. Reå je o predstavama Triptihos i Figura umana koreografkinje Paole Bjanki, njene asistentkinje Paole Kjame i saradnika na svetlu i muzici. Triptihos je inspirisan slikarskim delom Frensisa Bejkona, posebno njegovim trodelnim radovima i usamljenoãñu figura koje se na tim slikama nalaze. Protagonisti nisu profesionalni igraåi (sem Dafine Peroviñ). Nisam insistirala na tehniåkoj perfekciji, traæila sam tela sposobna da sluãaju i da åuju sama sebe, da podnesu i elaboriraju slike koje je moje prouåavanje Frensisa Bejkona proizvelo slaganje figura s ljudskim telima, intimna usamljenost, neprestano istraæivanje æivotinjskog u nama, ugraœenog u naãe pokrete, kaæe Paola Bjanki. U performansu uåestvuju: Paola Kjama, Srœan Grabovac, Ana Vujoãeviñ, Mara Loro, Vanja Milaåiñ, Gorana Markoviñ, Dafina Peroviñ i Œovana Bjaœini. Videvãi predstavu, koja je premijerno izvedena u Italiji, kritiåar Æan Klod Kapelo piãe: Spektakl koji nam je Agar predstavio zapanjuje slikovitoãñu tela koja izranjaju iz mraka, jedno po jedno. Telo jednog muãkog i nekoliko æenskih plesaåa cepaju prostor u snaænoj plastiånoj sugestiji i evociraju mnoge radove britanskog umetnika, od portreta na toaletu, do spleta tela koja se bore, ne hajuñi za poziciju gledalaca, prepliñuñi dramaturgije koje su izmeœu teatro-plesa, performansa. U konceptu Anatomski teatar Frensisa Bejkona odigran je i duetni igraåki komad Figura umana, takoœe u koreografiji Paole Bjanki, koji je izvela sa svojom asistentkinjom i igraåicom iz trupe Paolom Kjama. Videvãi predstavu u Italiji, na tridesetom Internacionalnom Festivalu Santarkanœelo, kritiåari je ocenjuju kao magiåni doæivljaj u kome dva disharmoniåna, povreœena tela oæivljavaju deformisanu ljudskost Bejkonovog slikarstva. Moja uloga nije koreografska, kaæe Paola Bjanki, veñ koordinatorska, u situacijama koje ñe postepeno proizañi iz mojih predloga, mojih sugestija kao reæisera situacije. Samo izlaganje ñe biti laboratorij. Radi se o istraæivanju, ne u pozoriãnom smislu, veñ kao ãto ga podrazumeva figurativna umetnost prva studija jedne slike, prva radna faza na povrãini, kako bi se dozvolilo ljudskoj figuri da oseti unutraãnju suãtinu deformacije, jezgro od kojeg polazi. Triptihos Obe predstave nastale su u okviru Letnje ãkole koreodrame Academy of Mobil Art, koju koordinira dramaturg Ljubomir Œurkoviñ. Na umetniåkim radionicama u Crnoj Gori i Italiji uåestvovali su mladi glumci i igraåi iz obe zemlje, praktikujuñi tako umetniåke discipline koje nisu u nastavnim planovima njihovih obrazovnih institucija, kao ãto su koreodrama, performans, instalacije, umetnost proãirenih medija i Letnja orkestarska ãkola. Priredila Marija Jankoviñ Orchestra - 2000. 18
Literarni voz rom mlade srpske umetnosti zamiãljen je kao reprezentativni materijal namenjen projektu Literarni voz CD2000, najveñoj putujuñoj knjiæevnoj smotri u Evropi na ulasku u treñi milenijum. Preko sto pisaca iz åetrdesetosam zemalja ponelo je 1. juna 2000. godine CD romove svojih umetnika, da bi ih prezentovalo u jedanaest zemalja i devetnaest gradova. Voz, s piscima, preãao je preko sedam hiljada kilometara za ãest nedelja, od Lisabona do Petrograda, preko Madrida, Pariza, Varãave, Kaliningrada i Berlina, s juga na sever Evrope. Na naãem CD romu koji su predstavili Vladislav Bajac, Aleksandar Gatalica i Stevan Tontiñ nalazili su se: knjiæevna ostvarenja, vizuelne umetnosti, muzika, teatar, opera, umetniåka igra, arhitektura, film, fotografija i digital art, ukupno jedanaest razliåitih umetniåkih delatnosti i stoåetrdesettri umetnika. Organizacija projekta poverena je Evropskom savetu za kulturu, UNESCO-u i brojnim drugim institucijama. Srpski PEN centar, kao nosilac posla, traæio je od urednika da izabrani umetnici liåno, aktivno uåestvuju u pripremi promotivnog materijala. Uz umetniåku biografiju, fotografije, tekstove i kritike, svako je predstavio i poetiku svoga rada, zvuåne uzorke ili video igraåki materijal. U okviru igraåkog segmenta, nalaze se kreacije naãih umetnica Dalije Añin, Nele Antonoviñ, Milice Bijeliñ, Maje Grnje, Dijane Kozarski, Sanje Krsmanoviñ-Tasiñ, Bojane Mladenoviñ, Isidore Staniãiñ i Sonje Vukiñeviñ. Profesionalne igraåice klasiånog baleta i savremene igre, izborom su pokazale da zaista konja za trku imamo! U Literarni voz 2000. ukrcali su se suptilna Margaret Gotje Milice Bijeliñ, Mimart Nele Antonoviñ, Dah teatar, Isidora Staniãiñ, Pomraåenje, Medeja i Alchajmer Sonje Vukiåeviñ, Iza ogledala, Urbus Ludis i Dokumenta o vremenu Sonje Krsmanoviñ-Tasiñ, Mirta i Altum Silentium Dijane Kozarski, Izbiraåica i Karmina Burana Maje Grnje. Ti neobiåni putnici proputovali su Evropom i pokazali deo savremenih zbivanja u umetnosti Srbije. Minja Katiñ Ãerban 19 Orchestra - 2000.
Nagrada Dimitrije Parliñ 2000. Laureat Vera Kostiñ Æiri u sastavu Ivana Vujiñ, Sonja Lapatanov, Zoran Hristiñ, Krunislav Simiñ i Ksenija Kecojeviñ (predsednik), dana 19.10.2000. godine, veñinom glasova, doneo je odluku * da prema Pravilniku o dodeli nagrade Dimitrije Parliñ, ålan 2, taåka 2, dodeli nagradu za 2000. godinu gospoœi Veri Kostiñ, za celokupni koreografski opus. Æiri je cenio åetiri decenije uspeãnog rada, koreografskog stvaralaãtva, koji se moæe okarakterisati kao jedinstven na naãim prostorima. Pomenuñemo neke koreografije: Vibracije, Vesnik bure, Darinkin dar, Æar ptica, Kopelija, Tristan i Izolda, Ptico ne sklapaj svoja krila, Petar Pan. Njen rad i uspeh zapaæen je kako u Srbiji tako i u bivãim jugoslovenskim republikama. Jedinstvena po izrazu, snaænog individualnog koreografskog jezika, veliki propagator muzike jugoslovenskih kompozitora, koreograf Vera Kostiñ znaåajno je delovala na naãu i inostranu publiku, za ãta je nagraœivana burnim aplauzima, pozitivnim kritikama, pohvalama, nagradama... Smatramo da je koreografski rad Vere Kostiñ neotuœiv deo istorije naãe baletske umetnosti, koji je doprineo razvoju i afirmaciji jugoslovenskog baleta i da taj i takav rad zasluæuje izuzetno priznanje i nagradu Dimitrije Parliñ. Predsednik æirija (Saopãtenje Udruæenja baletskih umetnika Srbije) Ksenija Kecojeviñ D. Kaæiñ Reå laureata Oseñam se prazniåno, sunåanog oktobra 2000. godine. Tome je doprinela i odluka poãtovanog æirija, dodelivãi mi nagradu Dimitrije Parliñ. Mita i ja smo bili u mladosti povremeno partneri, zatim kroz zrela doba postali prijatelji da bi nas razliåita koreografska interesovanja zbliæila u obostranom poãtovanju naãih vizija. Mita je viãe cenio moja koreografska umeña od igraåkih i u toj oceni sam se s njim sloæila. Slaæem se i danas. Mnogo celoveåernjih, dvoåinih i jednoåinih baleta, po svim baletskim centrima ãirom one Jugoslavije, od Ohrida do Triglava, nose moj potpis. Bilo je tu dobrih, manje dobrih i odliånih ostvarenja. Taj obimni opus, zapoået 1958. godine, trajao je punih trideset godina da bi se naglo, nenadano, mimo moje æelje prekinuo pre desetak godina. Moæda ñe se neko zapitati da li me taj prekid zaboleo? Izbegla sam da i sama sebi dam odgovor. Suoåena sa stvarnoãñu, naãla sam razlog u vremenu i ljudima tog vremena. Punu podrãku i snagu dao mi je moj ponos, te sam se liãila svakog komentara. U toj deceniji nauåila sam da i nerad ume da bude i te kako naporan. Viãe od deset leta repertoar naãe kuñe ne krasi ni jedno delo Dimitrija Parliña. Ni jedno od dela koja danas imaju veñ istorijsku vrednost naãe profesije. Pitam se s kakvom hrabroãñu se nosi odgovornost za taj åin nekulture. Darinkin dar, L. Pilipenko, S. Vukiñeviñ i S. Panteliñ, kor. Vera Kostiñ I na kraju, joã jednom hvala æiriju i svima koji veruju da je nagradu Dimitrije Parliñ primila dostojna ruka. Vera Kostiñ Orchestra - 2000. 20
Nagrada za æivotno delo Udruæenja baletskih umetnika Srbije Laureat Milica Jovanoviñ Predsedniãtvo Udruæenja baletskih umetnika Srbije donelo je nedavno odluku da se Nagrada za æivotno delo dodeli Milici Jovanoviñ, baletskom pedagogu, istoriåaru baleta, publicisti i kritiåaru. Ceo svoj æivot gospoœa Jovanoviñ je posvetila toj jedinstvenoj umetnosti: prvo kao izvoœaå, zatim pedagog, balet-majstor, kritiåar, a, pre svega, kao veliki poznavalac, teoretiåar i analitiåar baleta. Svoje ogromno znanje pretoåila je u knjige, publikacije, kritike, i tako, kroz pisanu reå, saåuvala od zaborava mnoge kreacije naãe igraåke scene. Srœam Mihiñ D. Kaæiñ Brojna priznanja i delo Milice Jovanoviñ ostañe zabeleæeno za istoriju igre naãih prostora. Ovom statuom, kao simbolom, Udruæenje iskazuje zahvalnost Milici Jovanoviñ za sve ãto åini za balet, kaæe se u obrazloæenju Predsedniãtva Udruæenja baletskih umetnika Srbije. Nova primabalerina Baleta Narodnog pozoriãta Ana Pavloviñ Plejadi primabalerina Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu pridruæila se i jedna mlada umetnica. To je Ana Pavloviñ, beogradskoj publici dobro poznata Aurora u Uspavanoj lepotici, Odeta i Odilija u Labudovom jezeru, Kitri u Don Kihotu i Æena u istoimenom baletu. Ana Pavloviñ sveåano je promovisana u primabalerinu na jubilarnoj 300. predstavi Labudovog jezero, koreografa Dimitrija Parliña, 25. januara 2000. godine, na kojoj je branila svoju titulu ulogama Odete i Odilije. 21 Orchestra - 2000.
Saåuvano od zaborava dirigent Gospodin Bogdan Babiñ (1921 1989), baletski dirigent, prijatelj i bogomdani muziåar Æizela, Raisa Struåkova i Bogdan Babiñ Zubin Mehta, Kosara i Bogdan Babiñ, Los Anœeles, 1967. Pojavio se u Beogradu 1941. godine. Doãao je iz Zagreba, ili bolje reñi izbegao, s majkom i bratom Duãanom. Obojica su imali vrlo solidno muziåko obrazovanje, obogañeno i kultivisano ljubavlju prema pozoriãtu. U Zagrebu je porodica imala zakupljenu loæu u Operi i mali Bogdan se sedeñi na krilu svoga oca intuitivno opredeljivao za svoje buduñe zvanje. Kada je doãlo vreme, studirao je muziku, a klavir uåio kod profesora Stanåiña, istaknutog pedagoga pijanistiåke ãkole. U Beogradu je odmah dobio odgovarajuñe zaposlenje u Operi Narodnog pozoriãta. Razvijao se u uslovima tadaãnjeg prestoniåkog æivota, a uzor mu je bio i ostao Kreãimir Baranoviñ. Znaåi, pravi muziåar, kompozitor, izvrstan dirigent, direktor Opere, liånost koja je u mladosti bila cenjeni dirigent Ane Pavlove. U Operi, Bogdan Babiñ je u poåetku radio bukvalno sve ãto je bilo u vezi s muzikom. Korepetirao je solistima Opere, pripremao hor, kada je bilo potrebno vodio je scensku muziku, komponovao za dramske predstave, saraœivao s koreografima prilikom stvaranja novih baleta. Kao liånost je bio i do kraja ostao dosledno prijateljski odan svojim kolegama i, ãto je u praksi pozoriãne svakodnevnice retko nije imao neprijatelja. Bio je jednostavno poãtovan i voljen. Prve balete je dobio da diriguje posle svojih uvaæenih kolega koji su veñ bili pripremili orkestar i izveli viãe predstava. To su bili baleti Kopelija (1948), Romeo i Julija (1948) i Labudovo jezero (1951). Kasnije ñe preuzeti i veñi broj opera i ostvariti neverovatno obiman opus premijernih i prvih izvoœenja u Beogradu. Bogdan Babiñ je uspevao da leæerno, kao ãto je hodao ili disao, postigne da u toku jedne sezone korepetira na pripremama nove baletske premijere, proba s orkestrom, diriguje tekuñim repertoarom i svojom premijerom. Sliåno se deãavalo i u Operi Narodnog pozoriãta, u kojoj je ostvario impozantan broj prvih izvoœenja opera i oratorijuma u naãoj sredini. U muziåkom æivotu Beograda, Babiñ je briljirao i kao dirigent hora Krsmanoviñ. Uspevao je da uskladi svoje obaveze, gostuje u Americi osamdeset dana s preko 500 koncerata, umetniåki trijumfuje i nastavi dalje. Ocene ameriåkih kritiåara danas se åitaju sa uzbuœenjem: Hor Krsmanoviñ je duboko uzbudio ogroman broj gledalaca u Koloseumu... Kao orgulje velike katedrale... Jugoslovenski hor se moæe ocenjivati samo terminom veliåanstveni. Beogradski balet nije krio ponos na takvog svog dirigenta. Orchestra - 2000. 22
Bogdan Babiñ i Mario del Monako Dirigentski opus Bogdana Babiña u Operi i Baletu Narodnog pozoriãta: (1948) Kopelija (1949) Romeo i Julija (1951) Labudovo jezero (1954) Suton (1955) Don Karlos (1956) Luåija od Lamermura (1957) Æizela Œavo na selu (1958) Devojka sa zapada (1961) Bahåisarajska fontana (1963) Pepeljuga (1964) Poljubac vile Apasionato Åovek pred ogledalom (1966) Baletske impresije Vesela priåa Don Kihot (Pas de deux) Veåe klasiånog baleta Aida Åetrdesetprva (1968) Uspavana lepotica Na uranku Sebastijan Ãesta simfonija (1969) Rigoleto (1970) Don Karlos (1971) Porgi i Bes (1973) Karmina Burana Verter (1977) Pajaci Kavalerija rustikana (1979) Romeo i Julija Veñ samo letimiåan pogled na spisak baletskih i operskih premijera dirigenta Babiña ukazuje na neverovatnu radnu sposobnost i znanje koje se moralo posedovati da bi se takav opus ostvario. Kao baletski dirigent, Babiñ je bio leæeran, prisustvovao je probama, ili sedao za klavir, uåestvujuñi u procesu ostvarivanja kontakta i unutraãnjeg oseñaja igraåevog ritma. Naroåitih dogovaranja o tempu izvoœenja nije bilo. Bogdan je bio prijatelj baletskih igraåa, disao je zajedno s njima. Konaåno, supruga Kosara, bila je solistkinja Baleta Narodnog pozoriãta. Dirigovao je predstavama u kojima su nastupali slavni baletski umetnici Margot Fontejn i Majkl Soms, Svetlana Berjozova i Dæon Fild u baletu Labudovo jezero, Raisa Struåkova i Maris Lijepa, Natalija Dudinska i Konstatin Sergejev u baletu Æizela. Uåesnici predstave se señaju zraånih oåiju Margot Fontejn, kada je pred celim ansamblom zahvaljivala Babiñu, za paæljivo i usredsreœeno dirigovanje. To su bile reåi umetnice koja je umela da oceni znaåaj uloge i doprinosa dirigenta njenoj igri. Na pitanje o tome da li je Bogdan Babiñ bio svestan svojih vrednosti, teãko je odgovoriti. Zasluge je ipak nosio preskromno, muziciranje udvoje s Baletom smatrao je neåim ãto se podrazumeva. Tako je i postalo neizbeæno da ga se señaju s nostalgijom i beskrajno veñim poãtovanjem od onoga kojeg je uæivao za æivota. Milica Jovanoviñ 23 Orchestra - 2000.
Gosti beogra Srœan Mihiñ Uspavana lepotica, Korina Dumitresku i Konstantin Teãea Miãa Mustapiñ Labudovo jezero, Korina Dumitresku Miãa Mustapiñ Labudovo jezero, Lilija Musovarova Guests of Be Orchestra - 2000. 24
dskog Baleta Vadim Lapin Æizela, Kadrija Amirova Vadim Lapin Æizela, Kadrija Amirova grade Ballet 25 Orchestra - 2000.
Australija Melburn NoviKrcko Grejem Marfi (Graeme Murphy), æiva legenda Australijskog Baleta, uradio je, prema novom libretu, 1996. godine koreografiju za Krcka Oraãåiña. Rezultat je bila nezaboravna predstava koja je taj balet Åajkovskog odræala, mimo svih obiåaja, do danas na scenama australijskih gradova. Tokom marta, ansambl Australijskog baleta je s Marfijevim Krckom Oraãåiñem gostovao i u Melburnu gde je posle dvonedeljne sezone odigrano ãezdesetpet predstava. Umesto da prekraja delo koje se, zbog tanke i neinteresantne radnje retko nalazi na repertoaru svetskih kuña, Grejem Marfi se opredelio za radikalan potez. Potpuno je odbacio scenario Marijusa Petipa i umesto njega osmislio priåu koja odslikava rusko podneblje, pri tom podseñajuñi na prve korake klasiånog baleta u Australiji. U duhu svog veñ toliko puta dokazanog talenta za eksperiment na sceni, a koji rezultira estetikom visokog nivoa, Marfi je stvorio delo koje zasluæuje da dugo æivi. Kroz priåu o æivotu ostarele balerine, koja poslednje dane æivota provodi u señanju na detinjstvo i mladost u Rusiji, koreograf je spojio razliåite scenske æanrove, od dramskog do filmskog, a hod kroz vreme dokumentovao klasiånim i modernim igraåkim jezikom. Jedina zamerka predstavi je ãto se hibrid govora i scenskog pokreta javlja samo na poåetku, ostavljajuñi delimiåno utisak stilskog nejedinstva. Novi libreto Vremeãna Klara S, svojevremeno slavna ruska balerina, teãko se kreñe melburnãkim ulicama jedne sparne Boæiñne veåeri, sa siromaãnim pazarom u rukama. Na pozornici su postavljene scenografije za viãe kratkih reminiscencija na Klarinu proãlost, koje gledaoce vode kroz prvi åin. Njene sanjarije podstiåe poseta prijatelja, meœu kojima i mladi lekar koji sa sobom donosi arhivski film s Klarom dok je bila ålanica Carskog baleta. Sanjarije se zavrãavaju, po principu asocijacija, meœu sneænim predelima, u kojima Klarina majka åeka da je povede kroz æivot. One su, ujedno, jedina dodirna taåka dva scenarija, originalnog i novog koji je Marfi uradio u saradnji s Kristijanom Frederiksonom, prema E.T.A. Hofmanu. Orchestra - 2000. 26
Od radoznalosti do neponovljivosti U drugom åinu novog Krcka Oraãåiña radnja dobija åistiji linearni tok, u scenografiji tipiånoj za klasiåne balete. Za oæivljavanje priåe upotrebljene su sve moguñnosti scenske tehnike, ukljuåujuñi providne paravane koji prekrajaju binu i laserske projekcije. Kako se prizor na Carskom konzervatorijumu pretvara u predstavu Marijinskog teatra, a zatim u prijem kod cara Nikolaja i carice Aleksandre, da bi najednom postao popriãte Oktobarske revolucije, gledaocu je teãko da zapazi. U jednom trenutku, on prisustvuje pogibiji Klarinog voljenog belogardejskog oficira, u drugom putuje po svetu s Ruskim baletom Djagiljeva, koji na pragu Drugog svetskog rata tada veñ predvoœen novim impresarijom De Basilom Klaru konaåno dovodi u Australiju. Tu, poslednjih dana rata, ona igra svoju oproãtajnu predstavu u tek oformljenom Baletu Borovanski, prvoj trupi klasiånog baletskog profila na tom dalekom kontinentu. Grejem Marfi je karijeru zapoåeo u provincijalnoj trupi Tasmanijskog baleta. Kao njen ålan, dobio je stipendiju za ãkolu Australijskog baleta u Sidneju, gde je proveo dve i po godine, pre nego ãto je i sam postao ålan te trupe od saveznog znaåaja. Samo tri godine kasnije, dok su bili na ameriåkoj turneji, shvatio je da premalo zna o zbivanjima u modernoj igri. Stipendija australijskog Umetniåkog veña (Arts Council) omoguñila mu je da ode u Njujork gde je, po sopstvenim reåima, video na tone pozoriãnih predstava. Godine 1970. prijavio se za uåeãñe u igraåkoj radionici Pegi van Prag (Peggy van Praagh), koja je postavila balete Dona Askera, Li Vorena i Dæona Miena, ali su tada sredstva presuãila i Marfi se obreo u Kraljevskom baletu, u Londonu. Oseñao sam se jadno, priåa on u jednom intervjuu iz 1977. godine. Upravo to nisam æeleo da radim. Na pitanje, ãta je æeleo, odgovorio je savremeni balet. Na veliko uæasavanje svih, Marfi je napustio trupu Kraljevski balet posle samo ãest meseci. To ãto ga je zanimalo pronaãao je u trupi Feliksa Blaske (Felix Blaska), koju su saåinjavali igraåi raznih narodnosti, a gotovo sva igrana dela su bila na muziku savremenih kompozitora. Rad u toj trupi oæiveo je za mene sve elemente vezane za igru, kaæe Marfi. Publika (Blaska se uglavnom obrañao mladima, uglavnom studentima), nije mogla da veruje da je sva ta raznovrsnost proizvod maãte samo jednog åoveka, dodaje on. Kada se oseñanje novog istroãilo, Marfi se upustio u priliåno zastraãujuñu avanturu stopiranja s trupom Baletski karavan koja ga je odvela do Manile, odakle se konaåno vratio u Australiju. Uprava Australijskog baleta mu je ponudila mesto u trupi, ali se on joã godinu dana dræao svog slobodnog statusa, vezujuñi se jedino za pojedinaåne projekte regionalnih baletskih trupa. Finansijska oskudica ga je ipak primorala da se na godinu dana pridruæi Australijskom baletu, zatim se na kratko ponovo obreo u Londonu, da bi 1977. godine primio telegram o imenovanju na mesto umetniåkog direktora Baletske trupe Novog Juænog Velsa. Osamdesetih godina, pridruæuje se stoæeru klasiåne baletske umetnosti, Australijskom baletu, koji se, s Marfijevim dolaskom, preobrazio u trupu koja neguje tradiciju i istraæuje nova pitanja u umetnosti. I, kao ãto je svojevremeno vaæilo za Feliksa Blasku, tako danas poznavaoci Marfijevog dela izraæavaju nevericu nad raznovrsnoãñu, sveæinom ideja i punoñom njegovih kreacija. Marfi s podjednakim uspehom istraæuje u duhu Balanãinove apstrakcije, u domenu åiste estetike, i u sferi multi-medija. Sredinom devedesetih je napravio i izlet u operski æanr koji je ostao zabeleæen u analima scenske umetnosti. Njegova Turandot se pamti kao jedna od najlepãih i najoriginalnijih verzija tog Puåinijevog dela, a señanje na scenu s lepezama i danas, pet godina po viœenju te predstave, autoru ovog ålanka zaustavlja dah. Jasna Novakoviñ Krcko Oraãñiñ, Nicole Rhodes 27 Orchestra - 2000.
Australija Sidnej Flamenco India! Festival azijske muzike i igre maj, 2000. vogodiãnji Festival azijske muzike i igre u sidnejskoj Opera House predstavio je pet koncerata i tridesetak umetnika. Australijska publika je imala retku priliku da se upozna s dostignuñima razliåitih kultura Azije. Na Festivalu su nastupili mahom australijski umetnici azijskog porekla, koji su decenije posvetili igri i muzici kultura iz kojih su potekli. Kako je u Sidneju, a i ãirom Australije, relativno malo prilika da se bilo koja specifiåna kultura prikaæe ãiroj publici, tako je Festival ponovo obavio pionirski posao. Zainteresovao je publiku najveñe umetniåke kuñe (Sydney Opera House), za umetnike koji æive i rade u Australiji, a iskazuju se na naåin relativno malo poznat onima van te kulture. Nekoliko koncerata je prikazalo razliåite igraåke tradicije, ukljuåujuñi rekonstrukciju koreografije Tang dinastije i savremeni buto. Posebno interesantna, meœutim, bila je saradnja Damajanti Balaradæu (Dhamayanthy Balaraju) i Veronike Gilmer (Veronica Gilmer) koje su zajedno nastupile u novoj produkciji Flamenco India! Flamenco India! je predstava izrasla iz prethodne saradnje Veronike Gilmer, flamenko muziåara i muziåara severne indijske tradicije. Ranija produkcija Rajasthan u potpunosti se oslanjala na muziåku saradnju flamenko i indijskih muziåara, a flamenko igra, u izvoœenju Veronike Gilmer, bila je svedena na minimum, na samo ritmiåke aspekte koreografije koji su bili ukomponovani u predstavu. Neosporna atraktivnost flamenka tako je, vremenom, postala samo dodatak sjajnoj muziåkoj predstavi. Rajasthan, koji je poslednji put izveden na proãlogodiãnjem sidnejskom Karnevalu, dobio je brojne izvanredne muziåke kritike, ali su igraåke, mahom iz pera ovdaãnje veoma poãtovane kritiåarke Sydney Morning Heralda, gospoœe Dæil Sajks (Jill Sykes) bile glasne u tome da se od produkcije, u igraåkom smislu, oåekivalo viãe. Organizatori Festivala azijske muzike i igre, Karnevala i Australijski institut za istoånu muziku, sada su se, dakle, upustili u eksperiment i veñ postojeñi Rajasthan obogatili klasiånom indijskom igraåkom formom bharatanatjam (Bharata Natyam). Bharatanatjam je, meœutim, forma vrlo neprikladna za takvu vrstu saradnje. Prvo, ona potiåe iz juænoindijske kulture, dok je muzika, a i sami muziåari koji uåestvuju u projektu, iz severnoindijske. Pronañi zajedniåki jezik izmeœu te dve indijske kulture na sceni, podvig je svoje vrste. Bharatanatjam je zatim nezgodan za takvu vrstu predstavljanja i zbog toga ãto su njegovi koreni, ali i naåin na koji se danas igra svuda u svetu, i u Indiji i van nje, duboko religiozni. Spiritualni aspekt bharatanatjam je, naravno, moguñe ukomponovati u kakav drugi projekat, ali je njegov religiozni smisao neodvojiv deo koreografije i scenskog prikazivanja. Jedan od razloga je i to ãto je publika, odana toj formi igre, relativno malobrojna i, svakako probrana, van granica Indije, ali i nemoguñnost uklapanja te igraåke forme u bilo koji kontekst van tradicionalnog. Originalno izvoœena, kao deo religioznog rituala, ispred i u samom hramu, bharatanatjam prikazuje slike iz æivota bogova i upuñuje vernike u etiku i filosofiju. Logiåni odabir indijske forme igre koja je, nasuprot bharatanatjam, otvorena za takvu saradnju kultura, bio bi katak, igra koja je u severnu Indiju stigla preko Persijanaca. Katak odlikuje sasvim drugaåiji pristup, ali i sasvim drugaåija koreografija. Imala sam veliku sreñu da gledam katak u izvoœenju slavne Sobane (Shobana-e) na sceni delhijskog pozoriãta pre desetak godina. Katak, koji se zasniva na ritmu, pre nego na pokretu, odlikuje spiritualnost sliåna onoj koja odlikuje flamenko. Dve tako razliåite forme zaista pokazuju izvanrednu srodnost. Katak igraåa, meœutim, u Australiji nema. Pokuãaji da se angaæuju igraåi koji su uåili i katak, nisu doneli reãenje. Flamenco India! je zapravo ansambl sastavljen od izvanrednih umetnika, te je i nova igraåka komponenta produkcije morala da zadovolji iste visokoprofesionalne kriterijume. Umesto, dakle, katak igraåa, angaæovana je Damajanti Balaradæu (Dhamayanthy Balaraju), koreograf, igraå i pedagog s tridesetogodiãnjim iskustvom. Profesionalnost gospoœe Balaradæu i njen talenat su neosporni. Njena zainteresovanost da savlada prvu prepreku, kombinovanje bharatanatjam igre sa severnoindijskom muzikom, dovela je ansambl do sledeñeg koraka umetniåke saradnje klasiåne indijske religiozne igre s flamenkom. U opãirnom intervjuu za sidnejski OzDans (AusDance), gospoœa Balaradæu je skrenula paænju na mnoge prepreke. Najveñe su bile zapravo, kulturne razlike. Bharatanatjam je igra ne samo posveñena religioznosti, veñ je i mnogo toga u koreografiji deo religioznog rituala. I, iako se, tom prilikom, ona kao koreograf koncentrisala na ne-religiozne aspekte koreografije, veñ sama priroda te igraåke forme postavljala je restrikciju. Gospoœa Balaradæu je ukazala i na jednu od suãtinskih prepreka koja je iznikla, takoreñi pre nego ãto je ta umetniåka saradnja i poåela bharatanatjam umetnica ne samo ãto igra bosonoga, veñ se smatra za svetogrœe da bilo ko drugi na sceni, tokom izvoœenja bharatanatjam igre, pokrije stopala. U hinduistiåkoj tradiciji, jedan od osnovnih vidova ukazivanja poãtovanja panteonu bogova u åije ime i uz åiju pomoñ se bharatanatjam igra, je i kratki religiozni ritual uoåi predstave, na samoj sceni, ãto tom prilikom takoœe nije bilo moguñe uraditi. I, najzad, koriãñenje elemenata bharatanatjam koreografije u sasvim ne-religozne svrhe, predstavljalo je joã jednu opasnost po taj projekat. Veronika Gilmer, s druge strane, osim pukih koreografskih, nije oseñala postojanje nikakvih restrikcija. Svejedno, ukomponovati dve tako razliåite tradicije, za obe je predstavljalo pravi poduhvat. Koncert Flamenco India! predstavljao je ne samo veliki uspeh, veñ je zaista uspeo da stvori onaj tako redak momenat magije na sceni, a publika je izaãla iz sale s pola sata zakaãnjenja. Predstava je bila proprañena ovacijama. Gospoœa Sajks, slavna kritiåarka Sydney Morning Herald je napisala koliko je bila zadovoljna. A gospoœa Balaradæu trenutno pregovara o novim eksperimentalnim umetniåkim projektima. Zoja Bojiñ Orchestra - 2000. 28
Miãljenja rasizam u baletu Gde su crne balerine? Dikledi Masilo, student Nacionalne umetniåke ãkole u Johanesburgu Ruphin Condyzer Promenljivost poimanja scenske estetike uvek je posledica raslojavanja u drustvu. Ali, kada je u pitanju obrnuto, kada druãtveno ili neko drugo raslojavanje postaje kriterijum u umetniåkoj sferi, dehumanizacija i apsurdnost umetnosti dobija svoj œavolski lik. Megi Fojer (Maggie Foyer) pozabavila se problemom diskriminacije crnoputih balerina u evropskim baletskim kompanijama. Poãto se upravo vratila iz Juæne Afrike i uverila da problem dobija sve veñe razmere, vrcavo, ali i upozoravajuñi, nameñe tu temu u magazinu Dance Europe. To pitanje nije blisko naãim baletskim scenama u doslovnom smislu, ali opominje da je, kako bi Kant rekao, umetnost u duhovnoj sferi, a nikako ne u niskim sferama politiåarenja. Megi se vraña u istoriju i pominje 1957. godinu, kada je crnoputi Artur Miåel (Arthur Mitchel) zaigrao u baletu Agon (kor. Balanãin), meœutim od tada nikako da se pojave crnopute balerine. Na Kubi, u Juænoj Americi i nekim kompanijama u SAD, kao Dance Theatre of Harlem, prema crnoputim balerinama je blaæi kriterijum, ali ãta je s Evropom? Na ovom kontinentu, crne balerine su manjina. Na osnovu sveæih utisaka iz Juæne Afrike, tvrdi da tamo ima na desetine balerina koje bi rado zaigrale i klasiåan balet, a ne samo dela u maniru savremenih igraåkih tehnika. Finansijski problemi oko obrazovanja nisu viãe primarni, jer su otvorene multikulturalne, besplatne ãkole. Mnogo ozbiljniji problem je opãti stav prema crnoputim studentkinjama u ãkolama klasiånog baleta. Problem kulturoloãke neprihvañenosti je veliki. Megi prepoznaje tri najjaåa argumenta protiv crnih balerina. Prvi je ograniåenost fleksibilnosti stopala. Veliki procenat crnoputih balerina zaista ima taj problem, ali to ne vaæi za sve. Drugi je zadnjica! Pa ãta ima loãe u lepo oblikovanoj zadnjici? pita se ona. Lepo izgleda na Grejs Dæons (Grace Jones)! U vreme kada je Petipa radio koreografije, telo plesaåa je bilo obavezno izvajano. Idealna baletska konstitucija je promenljiv pojam i menja se s modom. Novinarka se priseña kako je u Londonskom muzeju, svojevremeno, bio izloæen baletski triko iz devetnaestog veka od sintetiåkog materijala, nafatiran da bi odavao utisak punaåkih butina a la Boucher. To bi, danas, bila noñna mora za svakog modernog plesaåa! To samo potvrœuje da je estetika stvar ukusa publike. A treñi argument je da balet nema tradiciju u crnaåkoj kulturi. S dubokom ironijom autorka se pita u kojoj je to kulturi tradicija da okreñemo stopala pod uglom od 180 stepeni, s parom krila na leœima? Balet je umetniåka konstrukcija! Kao sve umetniåke forme, traæi vreme i obrazovanje da bi ga cenili i kao sve visoke umetnosti ruãi elitistiåke barijere. Na kraju zakljuåuje da smo proãli dug put demokratizacije umetnosti i da bi bio veliki iskorak da talenat bude jedini kriterijum u novom milenijumu. Priredila Vesna Vukajloviñ Dance Europe, april 2000. 29 Orchestra - 2000.
Austrija Beå Zanela i Van Manen U martu sam imala priliku da prisustvujem dvema probama Baleta Beåke opere pod rukovodstvom Renata Zanele. Ta trupa je iz godine u godinu sve interesantnija. Ruska zvezda Vladimir Malahov je u Beåu åest gost, a proãle godine je i postavio svoju verziju baleta Bajadera, koji se u Beåu nikada nije igrao. Malahova sam videla u baletu Manon MakMilana s partnerkom Birgit Stadler, prvom zvezdom beåkog Baleta. On poseduje najlepãu plastiku koja se moæe zamisliti kod igraåa i zadovoljstvo je videti ga kako evoluira kroz teãke koreografije MakMilana. On zna da pomiri u ulozi Degrijua oåajnu strast i patetiku lika. Birgit Stadler je koketna Manon, ali moæda malo previãe duboka za lik æene koja voli nakit, luksuz i leprãavost. Izmeœu ljubavi za Degrijua i luksuza, ona bez ustezanja bira to drugo. Beåka predstava se unekoliko razlikuje od one u Pariskoj operi, posebno po kostimima koji su bogatiji u pariskoj verziji. Lik Leskoa igrao je, snaæno i duhovito Tomas Solimozi, a njegova prijateljica bila je Eva Peters, mlada, pikantna umetnica koja s lakoñom obavlja sve tehniåke zadatke. Iste nedelje, 11. marta, dogodila se trostruka premijera, dva baleta Hans Van Manena i jedan Renata Zanele. Axel Zeininger Manon, B.Stadler i V. Malahov Axel Zeininger Bajadera, Vladimir Malahov Axel Zeininger Manon, Vladimir Malahov Orchestra - 2000. 30
H olandski koreograf Hans Van Manen postavio je svoj sjajni Hamerklavier (1973. godina), na adaœo Betovenove sonate u interpretaciji Kristofa Eãenbaha i Black Cake (1989. godina), na muziku raznih majstora (Åajkovski, Janaåek, Stravinski, Maskanji, Masne). Na soareu baletskog kluba, Hans Van Manen je objaãnjavao kako je kreirao te balete i zaãto viãe voli da ostane u svom gradu, nego da optråava svet i æivi u hotelu. On je skroman, ãarmantan i duhovit umetnik. Bilo je zadovoljstvo sluãati ga kako priåa anegdote iz svog æivota. Hamerklavier je poverio parovima Aleksandri Kontrus i Jirgenu Vagneru, Dagmar Kronberger i Tomasu Solimozi, Evi Peters i Gregoru Hatali. Sva tri para su bili sjajni interpretatori koji stapaju svoje pokrete s muzikom lirska evokacija! Black Cake je zabavan i duhovit komad. Igraåice su na ãtiklama, ali kostimi su, naæalost, veoma tamni. Tu se, takoœe, izdvajaju tri para. Spomenimo Simon Noju i Volfganga Graãera, posebno zavodljive i impresivne. Axel Zeininger Black Cake, W. Grascher i S. Noja V Axel Zeininger Adagio Hammerklavier eåe se zavrãilo delom Betoven opus 73, u koreografiji Renata Zanele. Partitura Betovenovog Petog koncerta za klavir i orkestar oslikana je vrlo snaænom koreografijom. Sa æaljenjem konstatujemo da su i tu kostimi i dekor Johana Engelsa vrlo mraåni. Oskudno osvetljenje delu je umanjilo potpuni uspeh. Srebro, bakar, crveno i zlatno se smenjuju, ali vizuelno, kostimi ne kazuju niãta. Koreografije grupnih igara i dueta su mi se jako dopale. Interpretacija svakog para bila je snaæna i raznolika, a u njima se osam igraåa smenjuju samouvereno: Jolanta Sifrid i Gregor Hatala (srebro), Aleksandra Kontrus i Jirgen Vagner (bakar), Simon Noja i Hristian Rovni (crveno) i Eva Peters i Volfgang Graãer (zlato). Aleksandra Kontrus je uzbudljiva, Simon Noja fatalna, Eva Peters blistava kao dijamant, dok Jolanta Sifrid donosi zrelu emociju. Sve åetiri prate tri sjajna igraåa i glumac Hristian Rovni. Uvek je izazov raditi tako monumentalna dela kakav je Betovenov Peti klavirski koncert. Renato Zanela dao je svoju snaænu i strasnu viziju kompozitorovog univerzuma. Nadam se da ñu to ponovo gledati, moæda, jednog dana, u Parizu. Ãteta je samo ãto su svetla i rikvand tako mraåni. Pretpostavljam da se time isticala teæina partiture. Samo malo viãe nijansi u osvetljenju moglo je potcrtati raznolikost delova. Ili je, moæda, to zato ãto ja volim svetlost i bistrinu. Helen Ciolkoviå prevela: Marijana Komljenoviñ Beethoven opus 73, A. Kontrus i J. Wagner Axel Zeininger Axel Zeininger Beethoven opus 73 Axel Zeininger Adagio Hammerklavier, A. Kontrus i J. Wagner 31 Orchestra - 2000.
BiH Sarajevo Razgovor s koreografom, pedagogom i ãefom Baleta Edinom Papo na proslavi 50. godiãnjice Baleta Narodnog pozoriãta u Sarajevu. Gladni baleta naãi profesionalni putevi ukrstili su se u Sankt Peterburgu, poåetkom devedesetih. Obe smo doãle u grad izuzetne baletske tradicije da uåimo, ona na Konzervatorijum Rimski Korsakov, ja u Akademiju A. J. Vaganova. Vesti iz zemlje su bile loãe. Slike sruãenog Sarajeva i bombi koje su padale blizu njene kuñe bolno su gråile njeno lice. Bliæio joj se diplomski ispit kod Edvalda Arnoldoviåa Smirnova. Ratni uæas s malog ekrana ledio nam je krv u æilama, bio noñna mora. Kako ñe zavrãiti svoju diplomsku koreografiju La mer Kloda Debisija u takvom stanju? Znate Mehmedovna (moj otac se zvao Mehmed), veliki umetnici stvaraju kad im je najteæe umeo je reñi Smirnov. Da li sam velika ili ne to u tom åasu nije bilo vaæno, ali razumevanje mog stanja mi je mnogo znaåilo. Diplomirala sam s visokom ocenom. Mentor mi je bio Nikita Dolguãin, koji je nesebiåno odvajao svoje vreme za mene, a jedan odliåan solistiåki par igraåa iz Malog Opernog teatra mi je poklonio svoje poverenje igrajuñi moju koreografiju. Deset godina nakon tih uzbudljivih uspomena i teãkih trenutka provedenih daleko od zemlje, bez ikakvih komunikacija sa svojima u Sarajevu, Edina Papo, elegantna, u maloj crnoj veåernjoj haljini, s diskretnim nakitom na sebi, pozdravlja goste iz cele bivãe Jugoslavije koji su doãli na proslavu pedeset godina Baleta sarajevskog Narodnog pozoriãta. U sveåano ukraãenom foajeu, okruæeni izloæbom fotografija i kostima iz baleta igranih na toj sceni su Katarina Kocka, Slavko Pervan, Tonåi Mariniñ, Suada Kavazoviñ-Muãoviñ, Muhamed Imaniñ, Bahrija Bihorac... Nedostaje Minka Kamberoviñ, spreåena zbog svojih obaveza u Ciriãkoj baletskoj ãkoli. Igraåi su napustili Sarajevo glavom bez obzira, da spasu æivot. Prvaci iz Rusije, koji su dræali ceo naã repertoar, otiãli su, jedni u Novosibirsk, drugi u Rijeku i Pulu, Beograœani u Beograd i Beå, Crnogorci su se vratili u Crnu Goru. Ostala je grupa entuzijasta koja je pokuãala da saåuva ovdaãnju baletsku scenu od potpunog gaãenja. Uspeli su åak i da ãesnaest puta odigraju Bolero u koreografiji Dragutina Boldina, pod baletmajstorskom rukom Bahrije Bihorac. Kada sam se posle rata vratila, zatekla sam nekoliko svojih starih kolega i mlade, tek zavrãene uåenice balatske ãkole kojima sam ja nekada predavala. Jedva sam ih prepoznavala. Cena koju su ta deca platila, ãkolujuñi se za vreme rata, ogromna je. Ali, mi danas imamo mali baletski ansambl. Teãko se radilo u takvim uslovima. Kad su bila najveña bombardovanja, nisu veæbali, ali, kad se moglo, dolazili bi kamionima, biciklima, pretråavali bi u stari deo grada po vodu, onda bi odveæbali, pa se vrañali u novi deo, kuñama. Istina, prve dve godine nije se moglo niãta raditi, bio je haos u gradu. Tek se u Kamernom teatru dogaœao neki manji dramski projekt, neki poetski teatar. Radila se i Kosa s glumcima i igraåima, u koreografiji Slavka Pervana. Granice su se zatvorile i Edina nije mogla da se vrati u svoj grad posle diplomskog. Otiãla je u Braãov, u Rumuniju, kod svoje sestre i zeta, baletskih igraåa, izbeglica iz Sarajeva. Svo troje su tako naãli utoåiãte u Théâtre lirique Brasov, gde je Edina poåela kao Foåo Fuad Pulåinela Orchestra - 2000. 32
... Evocirala je slavnu kulturnu proãlost grada, uskovitlala oluje mora i æivota, prikazala susrete i rastanke kojih tragovi odzvanjaju u nama joã mnogo vremena posle. Iznijela je ljudske strahove i nedoumice, traæenja, rasplesala obijesnu mladost, te je u cjelini prevladala plesna poetika koja opisuje san jednoga grada i njegovu ljepotu, åak i kada doœe vrijeme za patnju i stradanje... Fragment iz kritike baleta Dubrovaåki kantuni s Histria festivala u Puli, avgusta 2000. godine. Autor kritike je Davor Schopf Dubrovaåki kantuni, Belma Åeåo i Samra Mlinar baletski pedagog, a vrlo brzo i koreograf. Za taj ansambl, koji je do tada samo opsluæivao Operu i Operetu, napravila je nekoliko baleta. Ubrzo je i osvojila nagradu na meœunarodnom takmiåenju koreografa u Jaãiju. Pored mog imena stajalo je Sarajevo. Otkud ja usred Transilvanije, u tom åasu, bilo je åesto pitanje. U Braãovu sam napravila i balet Put na Vangelisovu muziku, o naãim æivotnim putevima koji je svak sebi veñ ucrtao. Njen je vodi u Jerusalem, gde je valjalo prvo nauåiti jezik, biti uporan, dokazati se. Izrael je zemlja prepuna igraåkih trupa. Na Akademiji Rubin Edina predaje klasiåan balet i karakterne igre, buduñi da je te studije zavrãila u Akademiji Vaganova, neposredno pre Konzervatorijuma. Saraœuje i druguje s velikom ruskom balerinom Ninom Timofejevom, koja joj je i kao koleginica bila velika podrãka. Veliki i znaåajan dogaœaj u mome æivotu desio se tada, u Izraelu. Bila sam gost pedagog trupe moderne igre Kibuc Ga aton. To je trupa koja radi u jednom malom kibucu na severu, pod samim Golanom, a igraju predstave po celom svetu. Oni su meãavina svih savremenih igraåkih ãkola, raznih su nacija i ozbiljno neguju klasiåan balet kao trening. Priåamo o ekspanziji savremene igre u Izraelu, pri åemu Edina nalazi neke dublje korene u dolasku uåenica Marte Grejam na tlo Izraela i nastavku te umetniåke politike, tako da je danas u svetu vrlo prepoznatljiv stil izraelskih igraåa i koreografa. U Sarajevu Edina zatiåe devet igraåa. Radi balet Moja zemlja na muziku E. Bretona i J. Slavenskog i Slike sa izloæbe M. Musorgskog. Boraveñi za vreme rata u Bosni, francuski kompozitor Erik Breton komponovao je simfonije i koncerte na bosanske teme i ta me je muzika, zajedno s mladim ansamblom, inspirisala da napravim balet u jednoj paleti plavih boja, na prstima. Imala sam i jednu divnu belgijsku balerinu italijanskog porekla (Franceska Sola), koja je boravila u Sarajevu izvesno vreme zbog suprugovih obaveza. Ona je unela dah Evrope u neke naãe nove poåetke. Niæu se predstave: Karmen svita (Bize Ãåedrin), U vremenu (stare sefardske pesme), Dom Bernarde Albe, predstava na koju sam posebno ponosna. Hoze Monleon, koji je vrstan poznavalac Lorkinog dela, a i video mnoge verzije tog baleta, posle predstave mi je poverio da nigde nije video tu predstavu s toliko duãe. Balet Dubrovaåki kantuni (muz. Œelo Jusiñ), prekretnica je u koreografskom radu Edine Papo. Kamerni balet s pet igraåa raœen je specijalno za Kamerni teatar 55 u Sarajevu, i s njim su gostovali ove godine u Parizu. Mi smo tamo zadivili publiku, jer kad kaæeã sarajevski Balet oni oåekuju niãta. Iznenadili smo ih dobrom predstavom, snagom i emocijama kojom su igraåi igrali. Pariz je za sve nas bio jedno æivotno osveæenje, posle svih nedaña koje smo preæiveli. Muziku Œele Jusiña, koncerte za gitaru, obou i orkestar, duboko proæivljavam u sebi i oseñam. Balet Pulåinela (muz. Igor Stravinski, kor. Edina Papo) prikazan je premijerno u sveåarskom delu proslave jubileja, prañen Gala spektaklom gostiju iz naãe bivãe zemlje i inostranstva. Koreografski i likovno uraœen u stilu comedia dell arte, u pravoj je meri sadaãnjih tehniåkih i interpretativnih moguñnosti sarajevskog Baleta. Mi smo jedan mlad, kreativni ansambl, meœutim, naã problem je u vizuelnoj i tehniåkoj neujednaåenosti. Za baletsku ãkolu postoji interesovanje, ali naãi uåenici pohaœaju gimnaziju posebno, tako da dok usklade smene, radije odustaju od baletske ãkole. Tako gubimo kadar. Poseban problem kod nas je pedagogija. Taj kadar nam je jako, jako slab. Audicija za ålanove baleta je otvorena cele godine, za naãe i za strance, ali joã uvek nemamo sredstava da finansijski to i adekvatno pokrijemo. Edina Papo je ruski œak, ali poznaje dobro i zapadnu ãkolu. Poredeñi ih, kaæe: Ja bih se uvek opredelila za rusku, jer smatram da je ona sistematsko obraœivanje ljudskog tela, sistematski rad na psihofiziåkom stanju biña igraåa. Baletska tela odnegovana u Rusiji po mom miãljenju duæe traju od onih na Zapadu. Zaãto, to je predmet dugog razgovora i analiza. Zapadni igraå je sasvim oslobodio svoj duh, spreman je viãe na eksperiment, kad je reå o modernoj igri. Malahov, Bariãnjikov, Makarova su na Zapadu postali sjajni moderni igraåi, otvorili se za neke nove forme, pomerili se od ustaljenog sistema miãljenja... I Rusi eksperimentiãu, ali kao da nemaju smelosti da idu do kraja u svojoj ideji. Kod njih je u glavi tradicijski i hemijski drugaåije postavljen moderan izraz. Ima u njemu i naivnosti. Veliki igraåi koje spominjeã imali su u odreœenom trenutku potrebu da se izraze na drugi naåin, da razbijaju klasiånu formu, da rastresu tela kroz moderan pokret. Ako joã unesu u taj svoj ples liånosti i emocije, onda su za Zapad, koji tehnomenadæerski misli, vrlo interesantni. Naravno, sve u krajnjoj taåki zavisi od talenta. U sarajevskom Baletu oseña se dobra i pozitivna energija... Mi smo uvek takvi bili, sloæni u tome da predstava uspe, nabijeni smo energijom. Iza nas je tradicija od pedeset godina. Bili smo jedna velika baletska trupa u tadaãnjoj Jugoslaviji. Biti direktor Baleta, koreograf i pedagog podrazumeva biti i psiholog. Posebno u sluåaju sarajevske trupe. Pretpostavljamo da se oseña trauma. Naravno, ali se ona potiskuje i leåi radom i æeljom da se ide napred, da se puno igra. Mi meseåno imamo skoro isti broj predstava kao i pre. To je veliki motiv i razlog da postojimo, pre svega zbog divne sarajevske publike koja balet voli i koja ga je gladna. U razgovoru dotiåemo i temu sadaãnjih i buduñih odnosa baletskih ansambala s ovih prostora... Tema je delikatna, svakako, ali komunikacija meœu nama treba da se ponovo uspostavi. Za balet i umetnost nema granica. Svet se kulturno sve viãe povezuje. Mi umetnici smo ti koji to prvi treba da uradimo. Polako idemo tim putem. Marija Jankoviñ 33 Orchestra - 2000.
Engleska London klasika Najåistija Silfide Kirov Balet 31. jul 19. avgust 2000. Royal Opera House sezonu od dve nedelje gostovanja u Londonu, Kirov je otvorio Labudovim jezerom i Uspavanom lepoticom (u staro-novoj originalnoj verziji, onako kako ju je zabeleæio Nikola Sergejev, zahvaljujuci sistemu Stepanov, a proãle godine postavio Sergej Viharev, u originalnoj verziji iz 1890). Izveden je i spektakl Ruskog Baleta Silfide, Ãeherezada i Petruãka i veåe Balanãina s baletom Dragulji. I baletski ansambl i solisti bili su u mnogo boljoj formi nego u Sankt Peterburgu. Bilo je i malih iznenaœenja zbog izmena u podeli uloga, koje su izvrãene u poslednji åas, usled povreda nekih igraåa. I tako sam, umesto Lopatkine (zbog koje sam i preãla toliki put) gledala Svetlanu Zaharovu. Ona doista izgleda kao idealna klasiåna balerina i, za svoje dvadesetdve godine, poseduje savrãenu tehniku. Pa ipak, njenom izvoœenju Odilije-Odete nedostaju dubina i oseñajnost. Odista, linije tela su joj izduæene kao lijane, tako da nam balerine od pre petnaest godina, iz sadaãnje vizure, deluju predebelo! Medutim, zbog teænje ka åistom linearnom estetizmu, ærtvovana je emocija. I ostale mlade balerine (Veronika Part, Darija Pavlenko i Sofija Gumerova), poseduju sliåne fiziåke kvalitete. Izuzetak je Darija Pavlenko koja ima izraæen smisao i za poetsko i lirsko, ali joj nedostaje individualnost i zrelost. Diana Viãnjeva je u tom smislu pravi dragulj. Napomenimo kod mladih igraåa nedostatak originalnosti i åesto nepreciznu tehniku. Meœutim prave interpretativne vrednosti nose Altinaj Asilmuratova, Faruk Ruzimatov i Igor Zelenski. Prvi par u Ãeherezadi iskazuje åulnost poetike Hiljadu i jedne noñi, a muzika Rimskog-Korsakova se proteæe i opåinjuje publiku koja bi æelela da rob zlata bude poãteœen zbog åarobnih oåiju Altinaje! Veliåanstven trenutak. Silfide, koje Rusi zovu Ãopenijana, u Kirovu se izvode s takvom stilskom preciznoãñu, s takvom poezijom, da nijedna druga trupa ne moæe da pruæi bolji utisak åistog poetskog oseñanja. Sve balerine Kirova, solistkinje i ansambl, odlikuje izuzetna lakoña, lirizam i prozraåna, nestvarna lepota. Orchestra - 2000. 34
Anthony Crick Mau Labudovo jezero, U. Lopatkina i V. Baranov Æana Ajupova izvela je Preludij u najåistijoj Fokinovoj tradiciji. Nasuprot tome, u treñem delu veåernjeg programa, Petruãki, izvrãene su koreografske izmene unete u vreme Sovjeta, tako da krpena marioneta izvodi prave tehniåke vratolomije. Neobiåno i, naravno, liãeno svake emocije. To kvari prirodu tog baleta. Veåe Balanãina s baletom Dragulji (Smaragdi, Rubini i Dijamanti) bilo je prava åarolija. Zanimljivo je da je taj balet samo nekoliko meseci na repertoaru, a da je ansambl toliko upio Balanãinov stil. Æana Ajupova (Smaragdi) bila je izvanredno prefinjena, Diana Viãnjeva (Rubini) blistala je tehniåkim umeñem koje bi sigurno inspirisalo Balanãina, da je æiv. Ãto se Dijamanata tiåe, Lopatkinu je zbog povrede, bez posebne pripreme, zamenila Darija Pavlenko, koja je imala samo dve probe s Igorom Zelenskim. Bio je to zaista izuzetan dogaœaj, trenutak stvarne lepote za publiku, jedan od onih u kojima se zaboravljaju svi problemi. Ta mlada dvadesetdvogodiãnja balerina pokazala se kao velika umetnica, zagonetna i blistava. Igrala je toliko nadahnuto, da je zasenila i svog partnera. Ovacije su odjekivale i salom i kulisama. Zavrãila bih kritikom o Uspavanoj lepotici, u autentiånoj verziji Viharev N. Sergejev Petipa. Åini mi se da je pristup postavci pogreãan. Ne moæe se publici XXI veka prikazati balet tako kako se prikazivao u XIX veku. Pre svega, autentiånost koreografije za koju kaæu da je originalna, veoma je sumnjiva, pa åak kad bi to i bio sluåaj, sve baã i ne bi imalo nekog smisla. Balet je u neprestanom razvoju. Åak je i Petipa prilagoœavao varijacije osobenostima i specifiånim kvalitetima balerina za koje je stvarao. Vaænije je saåuvati suãtinu i duh dela, nego po svaku cenu åuvati ga kao muzejsku vrednost. Da zakljuåimo, trupa Kirov ostaje izvor najåistije klasike na svetu. Otvaranje ka savremenom repertoaru je joã uvek skromno. Balerina je sve viãe i viãe do beskonaånosti. Baletski igraåi kao da su bez sjaja. Jednom reåju Marijinski Kirov Marijinski æivi i u punom je zamahu. Faruk Ruzimatov Tim Evan Cook Helen Ciolkoviå Prevela: Marijana Komljenoviñ 35 Orchestra - 2000.
Engleska London igra~ki ki{obran Dance umbrella 2000. S. Berger Biped, Merce Cunningham Dance Company Sedam nedelja najbolje nacionalne i meœunarodne savremene igre odigralo se u Londonu, od 18. septembra do 4. novembra 2000. godine, pod nazivom Dance Umbrella 2000. Pod pokroviteljstvom Saveta umetnosti Engleske (The Arts Council of England), Gete instituta i Ambasade Izraela, a na bezobrazno brojnim igraåkim pozornicama engleske metropole (Queen Elisabeth Hall, Lilian Baylis Theatre, Sadler s Wells Theatre, Barbican Theatre, Linbury Studio Theatre Royal Opera House... ), fanatici savremene igre i zaljubljenici eksperimenta oåigledno su veoma uæivali u prebogatom festivalskom programu. Ovogodiãnji Igraåki kiãobran (Dance Umbrella) je, po reåima njegovog umetniåkog direktora (Val Bourne), bliæe sagledao veze koje postoje izmeœu savremene igre i novih tehnologija. Na prvi pogled, to dvoje moæda i nisu sobni drugovi, ali koreografi, tako razliåiti kao åuveni Mers Kaningam (Merce Cunningham) i pridoãlica Vejn Mek Gregor (Wayne McGregor) misle drugaåije. Obojica, uprkos velikoj generacijskoj razlici, radoznalo istraæuju meœusobno dejstvo virtuelne slike i igraåa uæivo. I prateñi program Festivala (Dance on Screen) odvijao se u tom pravcu. U okviru njega, prikazana je selekcija svetske produkcije najboljih novih filmova na temu igre. Istraæivaåki rad koreografa, reditelja i kamermana predstavljen je kroz razgovore s publikom, radionice, master klasove i video projekcije najznaåajnijih dela, ukljuåujuñi i poseban, specijalistiåki segment, pod imenom Igra za kameru (Dance for Camera). Najznaåajniji deo Festivala bile su, naravno, predstave u izvoœenju ãesnaest savremenih igraåkih trupa i kompanija. Trisha Brown Dance Company Chris Callis Random Dance Company (The Trilogy Installation, kor. W. McGregor, viœeno na BITEF-u 2000), ponela je epitet inovacija godine. Veze æive igre i virtuelnih igraåa, projektovane grafike i kinetiåke arhitekture, uz otelotvoreni zvuk uåinile su je hitom Festivala. Trupa DV8 Physical Theatre izvela je kreaciju Can we afford this, delo o perfekciji i pretvaranju, kamufliranju i zabludama, o maskama i osmesima, skrivanju i laænim slikama koje nudimo sebi i drugima. Siobhan Davies Dance Company predstavila se koreografijom Of oil and water u kojoj je uoåena bogata inovacija, lucidna elegancija i stimulativni uticaj. Koreograf Saãa Pepeljajev (Sasha Pepelyaev) i njegov Kinetic Theatre (osnovan 1994. godine) prvi put je doãao na Festival 1998. godine. Ovoga puta izveli su dve predstave (Qu est-ce qu une ulve? i Not there). Stil Saãe Pepeljajeva je kombinacija ruskih tekstova, savremenog igraåkog vokabulara i tradicionalnih ruskih narodnih igara. Njegov koreografski rukopis je originalan i seizmiåno prodrmava rusku igraåku tradiciju. Orchestra - 2000. 36
Uåesnici: DV8 Physical theatre Ariadone Aletta Collins Dance Company Ballet Preljocaj Bedlam Dance Company Thecla Schiphorst Bodymaps: artifacts of touch Merce Cunningham Dance Company Random Dance Company Siobhan Davies Dance Company Ballet Freiburg Pretty Ugly Sasha Pepelyaev s Kinetic theatre Inbal Pinto Dance Company Akram Khan Saburo Teshigawara/Karas Stephen Petronio Company Trisha Brown Dance Company Prateñi program: Dance on Screen 2000. Jerwood Choreography Awards Vennes Od 1990. godine, jedan od najuzbudljivijih tvoraca igre svakako je Saburo Teãigavara (Saburo Teshigavara, viœen na BITEF-u). Njegovo delo Absolute Zero bukvalno oduzima dah publici povezujuñi virtuoznu tehniku s jednostavnom, saæetom estetikom pokreta. Teãigavara je igraå neviœene brzine i retko viœene koncentracije. U svom rodnom Japanu, taj åetrdesetsedmogodiãnji umetnik, ima status kultnog heroja. Po reåima londonskih kritiåara, igraå takve brzine izvoœenja i daha je retkost. Kada je na sceni kao da sami atomi igre eksplodiraju u vazduhu i lete oko pozornice. Legendarna ãezdesetdvogodiãnja koreografkinja Triãa Braun (Trisha Brown) dovela je u London svoju trupu Trisha Brown Dance Company i s njom izvela tri svoje kreacije Five Part Weather Invention (vizuelizacija dæez improvizacija u kojoj igraåi postaju deo slobodne dæez muziåke forme), Rapture to Leon James i Twelve Ton Rose. I svi koji su imali sreñe da vide Triãu i druãtvo, tvrde zarazno, neobuzdano, nepredvidljivo, åudesno, kao i sama Triãa! Ballet Preljocaj najzad je doãao i u London. Koreografiju Anœelina Preljocaja Romeo i Julija engleska publika je napokon doåekala (a beogradska odavno veñ videla!). Dueti koji oãamuñuju i koreografska reãenja koja nikada nisu literarna, veñ uvek fiziåka, oduãevili su posetioce Festivala. Postavljena na hibrid klasiånog i savremenog pokreta, a na Prokofjevu moñnu partituru, u koju je uveden apokaliptiåni zvuk Gorana Vejvode, dvadesetåetiri igraåa Preljocajeve trupe izveli se delo s atletskom bujnoãñu. S mnogo ponosa, organizatori festivala Dance Umbrella doåekali su najveñu zvezdu dogaœaja. Jedan od istinski velikih umetnika naãeg doba, Mers Kaningam, doveo je u London svoju kompaniju (Merce Cunningham Dance Company) i njene, po izvoœaãtvu, superiorne igraåe. I posle pet decenija koreografisanja, Mers Kaningam nastavlja da pomera granice kreativnosti u igri, a tri dela viœena na Festivalu (Biped iz 1999. Summerspace iz 1958. i Rain Forset iz 1968.) dokazala su, po ko zna koji put, visoki nivo njegovog rada. U koreografiji Biped, åetrnaest igraåa, uz pomoñ vizuelnog dekora, projekcija i transparentnog ekrana na ivici pozornice, svetlucajuñi scenom, kreiraju iluziju o stalno promenljivom prostoru. Summerspace je prelepo delo koje donosi atmosferu toplog, letnjeg popodneva, a Rain Forset ( vitrina za instalaciju Srebrni oblaci Endi Vorhola) je igraåki komad pun zvukova kiãnih kapi, brbljivih ptica i æivotinja. Festival je imao i takmiåarski karakter. Dodeljena je nagrada koja se po definiciji razlikuje od ostalih namenjenih koreografima i igraåima Jerwood Choreography Awards. Ustanovljena je od strane Jerwood Charitable Foundation i Arts Council of England da bi ohrabrila stepen eksperimentisanja i dalji razvoj savremene koreografske misli. Od 1997. godine, dobitnici su bili Yael Flexer, Henri Oguike, Charles Linehan, Ted Stoffer, Stephen Hughes, Fin Walker, Carlo Brown i Akram Khan. Ove godine dodeljene su tri nagrade. Prva, u iznosu od 17.000 funti i dve od po 8.500 funti. Ceremonija se obavila u pozoriãtu Shakespeare s Globe, a proglaãenje dobitnika i uruåivanje nagrada povereno je, kome drugom, nego Mersu Kaningamu. Priredila: Ivana Milovanoviñ We are most grateful to The British Council Belgrade and Mrs. Landeka Ljubica. Ravi Deepres David Scheinmann Romeo i Julija, Ballet Preljocaj Absolute Zero, Saburo Teshigawara 37 Orchestra - 2000.
intervju - ekskluzivno Jiri Kylian Svi amateri direktori su Razgovor s Jiræijem Kilijanom o najvaænijem kapitalu igre novim talentima. Odluåili ste da se postepeno povuåete, i to svojevoljno. Zaãto neko kao Jiræi Kilijan napuãta rukovoœenje trupom Nederland Dans Theater u vremenu kad nijedan direktor na to ni ne pomiãlja? Da li ste æeleli da budete slobodni, najzad slobodni? Naravno da jesam. Ali sloboda znate veñ kako to ide... Kada dobrih åetvrt veka neãto radite, postanete i rob navika. Nauåili ste kojim putevima da idete. Nije baã lako oduåiti se od svega toga. Iako sam obezbedio da svoju trupu predam drugima u najboljem moguñem stanju, sebe u stvari nisam baã najbolje pripremio za svoju novu slobodu. Kao prvo, moram nauåiti ãta da radim s njom. Moæe se reñi da sam sada u stanju slobodnog pada. Postoji opasnost da jednog trenutka tresnete o zemlju. Ako se padobran ne otvori na vreme. Joã jedan kratak period biñe mi uzbudljivo da æivim na taj naåin i svakog dana sebe upitam: Ãta bih danas radio? To pitanje je toliko zanimljivo. Vremenom sebi omoguñavate sopstvenu buduñnost. Da ponovim. Ãta vas je navelo da se, pre svega, odreknete odgovornosti? Mogli ste postiñi to ãto ste æeleli i na neki drugi naåin. Mada je neko direktor, njime rukovodi ansambl i ograniåavaju ga neke navike. Ali ja smatram da je opasno uvek iznova obavljati iste radnje sve do osamdesete, ako se dotle poæivi. Oseñam se mlad i istovremeno dovoljno star da radim neãto drugo. Nastaviñete da radite za NDT kao umetniåki savetnik, ãto je priliåno neodreœen opis vaãe buduñe funkcije. Ipak, viãe niste u moguñnosti da donosite kljuåne odluke. Ne, nisam. Ali savetujem trupu o svim stvarima, prisustvujem audicijama i, kao uvek, utiåem na oblikovanje repertoara, to jest koje ñemo koreografe pozvati kao goste. NDT je vrlo otvoren kad angaæuje koreografe. Uvek ste bili tolerantni kad su i drugi pored vas odluåivali, mada to ne treba uzeti zdravo za gotovo. Velikoduãnost i veliåina, to ãto i drugi uz vas mogu biti veliki to se isplatilo. Da li NDT predstavlja izuzetak u takvoj pozoriãnoj politici? U meœuvremenu su se i druge trupe sliåno struktuirale. Meœutim, potpuno ste u pravu. Zaista ima mnogo razloga da se drugi motiviãu za saradnju. Tokom svog rada, pozvao sam viãe od ãezdeset koreografa iz celog sveta da saraœuju s Nederlans Dans Theater, i to su sve bili dobri koreografi, oni koji su mnogo uticali na svet igre. Na primer, Mac Ek (Mats Ek) je bio igraå kod mene pre nego ãto je ozbiljno poåeo da se bavi koreografijom. Viljem Forsajt (William Forsythe) je bio kod nas pre nego ãto je u Frankfurtu postigao veliki uspeh. Ja sam doveo Ohada Naharina (Ohad Naharin) iz Amerike u Evropu pre no ãto je otiãao u Batshevu. Naåo Duato (Nacho Duato) se razvijao u naãem ansamblu. Pol Lajtfut (Paul Lightfoot) je tu otpoåeo prekrasnu karijeru. Johanu Ingeru (Johan Inger) se baã sada otvaraju vrata. Ponosan sam ãto im se to dogodilo kod nas. Vi se, naravno, pitate da li je to svrha umetniåkog direktora? U stvari, mi, direktori i koreografi, mi smo potpuni amateri. Gde moæe da se nauåi to ãto smo sada? Otkud vam hrabrost da ponovo ukljuåite Hansa van Manena (Hans van Manen) u njegov bivãi ansambl? Zar se niste bojali sukoba? Zar nije bilo ego problema? Svako ima problema sa svojim egom, o tome nema ãta da se raspravlja. Ali ponekad morate zaobiñi sopstveni ego, jer je to u stvari mnogo vaænije. Smatrao sam da Hans van Manen pripada naãem pozoriãtu. Tog trenutka, kad je uãao u moju kancelariju i rekao: Meni treba posao, baã tim reåima, ja sam mu odgovorio s istom otvorenoãñu: Dobio si ga. To je odliåno. Doœi kod nas. Nisam se ni najmanje bojao sukoba. Kolega kao ãto je Hans moæe samo da me inspiriãe, a ja sam duæan da pruæim igraåima (baã kao i publici) najraznovrsniji jelovnik. Gotovo da uopãte niste stavljali na repertoar postojeña dela, nego ste radije angaæovali koreografe za nove komade. Zaãto drugi ne mogu da sprovedu to ãto vama uspeva? Teãko pitanje. Moæda je to povezano s odreœenom velikoduãnoãñu. Kao ãto sam rekao, kad uspete da sebi stvorite viãe prostora nego ãto vam je potrebno, njega treba podeliti s drugima. Nisam radio niãta osim toga. Ipak, tako nije bilo odmah, na poåetku. U prvo vreme sam morao da konsolidujem sopstveni poloæaj, ali kasnije, kad je bilo moguñe, potrudio sam se da najbolji ljudi doœu u Hag. Da li je raznorodnost repertoara u suprotnosti sa identitetom trupe? NDT nije nikad izgubio svoj karakter. Hans i ja smo to osigurali naãim baletima. Znaåi da se raznolikost moæe postiñi samo kad je jedna liånost dominantna? Samo tada. Svakom delu je potreban centar, srediãte. Kao ãto je bilo u Ãtutgartskom baletu, kada ste vi bili na poåetku. Pored Dæona Kranka (John Cranko), tamo je uvek bio i Kenet MakMilan (Kenneth MacMillan), a bilo je i drugih. Da li vam je Ãtutgart, svesno ili nesvesno, posluæio za primer? Izuzetno cenim moguñnosti koje sam u to vreme imao u Ãtutgartu. Nedavno sam video na televiziji jedan stari film o Valteru Erihu Ãaferu (Walter Erich Schäfer), koji je bio izvrãni direktor u Ãtutgartu za vreme Kranka. Ima u tom filmu nekoliko scena gde ja radim na baletu Dolazak i odlazak (Coming and Going). U stvari, Ãefer ulazi u baletski studio i pita Kranka: Gospodine Kranko, mislite li da ñe gospodin Kilijan biti novi Kranko? A Kranko kaæe: Nadam se da neñe. Nadam se da ñe biti Kilijan. Super! Smatram da je taj odgovor zaista, zaista divan. Moæe da posluæi za primer. Nikad nisam Ãtutgart video kao model. NDT je model. Da li ste zaista æeleli da odete u Ãtutgart? Orchestra - 2000. 38
Jedna æena iz Ãtutgarta doãla je u Prag, imala je åasopis o igri u kome je bila slika Kranka i Marcije Hajde (Marcia Haydée). Odmah sam rekao: Moæda ñu jednom doñi u Ãtutgart, a nisam ni znao ko je Kranko, niti ko je Marsija Hajde. Iz Praga sam otiãao u London, æeleo sam da po svaku cenu uœem u Kraljevski balet (Royal Ballet). Sreñom, nisam bio dovoljno po britanskom ukusu, pa me je Kranko otkrio prilikom jedne svoje posete Londonu, na åasu ãminkanja. Brzo sam skinuo ãminku i on me je smesta, tu, angaæovao, mada me nikad nije video kako igram. Doœite u Ãtutgart, mamio me je, tamo uvek sija sunce. Poãto nisam znao ansambl, otputovao sam u Ãtutgart na nedelju dana, za Uskrs, taåno pre trideset godina. I sve vreme je padala kiãa Krankova prva laæ. Ali, kad je reå o svemu drugom... Kranko je baã u to vreme radio na Prisustvu (Présence), i ta otvorenost, ta nesuzdræana atmosfera sve me je to dirnulo na poseban naåin. Da li ste u Ãtutgart otiãli s veñ formiranom idejom da ñete tu i debitovati kao koreograf, zahvaljujuñi pokroviteljstvu Druãtva Nover, koje vrlo aktivno podræava nove talente? Uvek sam æeleo da budem koreograf. Veñ sam u osnovnoj ãkoli, kad mi je bilo devet ili deset godina, napravio svoje prve komade za druãtvo iz razreda, a na praãkom Konzervatorijumu sam koreografisao dva baleta. Niste li moæda plesali iz nuæde, samo kako biste mogli postati koreograf? Ja sam uæivao u igri, mada mi se u stvari nikad nije dopadalo kako igram. Za NDT nikad ne bih angaæovao igraåa kakav sam ja. A moæda je polazna taåka bila baã ta ãto sam imao oseñaj da zaista ne mogu sopstvenim telom potpuno da izrazim to ãto bih æeleo. I tako sam pustio druga tela da govore. Umela su bolje da ispriåaju priåu. Ali zaãto Ãtutgart? Da biste studirali koreografiju? Uvek sam æeleo da nauåim koreografiju. Stoga sam zamolio Ninet d Valoa (Ninette de Valois) da me posavetuje, a ona mi je rekla: Prouåavajte stara remek-dela. To je sve. Kad govorimo o uåenju, kakva ste iskustva ili materijal doneli sa sobom iz Praga? Koliko sistematiåno ste priãli ostvarenju svog cilja? Iãao sam mnogo na koncerte, åesto sam iãao u dramsko pozoriãte, upijao sam sve ãto se dogaœalo u Pragu - a toga je bilo zaista mnogo. Druãtvo je tamo bilo priliåno otvoreno, åak i pod komunistiåkim reæimom. To ãto je bilo dobro u zabranama jeste da su one omoguñile razvitak vrlo neortodoksnih formi. Hoñu da kaæem da na moju koreografiju nije u stvari uticala igra, kojom je tada dominirao sovjetski model. Na mene su mnogo jaåi uticaj izvrãili drugi oblici umetnosti. Recimo, ako bi se za nekog u ãkoli doznalo da ga viãe zanima moderna igra, odmah bi se posumnjalo u njegovu politiåku podobnost. Neverovatno. Ne, ples je u Pragu tokom ãezdesetih, pa i sedamdesetih godina, bio potpuno beznaåajan. Kranko je mnogo viãe uticao na mene kao åovek, nego kao koreograf. Za mene je daleko vaæniji bio Tetli (Tetley). Ili åak MakMilan. Ipak mi odgovorite. Kako neko uåi koreografiju? Tako ãto se upiãe na akademiju i bar stekne teorijsko znanje o osnovnim principima? Postoji knjiga Jarmile Kreålove (Jarmila Kröschlová), koju najzad prevodi na engleski moja voljena uåiteljica Zora Semberova. Naslov ñe, otprilike, glasiti Principi pokreta (Principles of Movement). To je delo koje bi svaki koreograf poåetnik morao ozbiljno da prouåi. Ali i to je samo teorija. Ako vam koreografija nije u krvi, teorija vam neñe pomoñi. A ako koreograf predaje koreografiju, onda su njegova estetika, njegovo deljenje prostora, kvalitet pokreta, tehnika, toliko liåni da od toga moæda neñete imati nikakve koristi. Morate obrañati paænju na to ãto se dogaœa u vama. Hoñu ponovo da naglasim mi, direktori, reditelji i koreografi, mi smo amateri. Niko nas nikad nije nauåio ãta da radimo. Naravno da morate imati nekog pojma o muzici, arhitekturi, kostimima i dizajnu svetla. Treba dobro znati anatomiju, kako bi se izbegla koreografska reãenja koja ubogaljuju ljude. I, kao umetniåki direktor, mora se biti psiholog, psihijatar, sociolog, ginekolog, diplomata i politiåar. Morate u stvari biti sve to, kako bi savladali taj posao. A svaki direktor uåi na svojim greãkama, ukoliko je dovoljno pametan da ih sagleda. Sumanuto, zar ne? To je sliåno koreografskom poslu. Da li ste raåunali na to da ñete moñi da se bavite koreografijom u Ãtutgartu? Ili vas je neko podstakao da napravite balet Paradoks? Biografski podaci 1947 Roœen u Pragu, u Åehoslovaåkoj 1956 Upisuje se u baletsku ãkolu Narodnog pozoriãta u Pragu 1962-67 Studira na Praãkom konzervatorijumu 1967-68 Pohaœa Royal Ballet School u Londonu 1968 Prvi ugovor u Stuttgart Ballet 1970 Radi svoju prvu koreografiju za Stuttgart Ballet 1973 Prva koreografija za Nederlands Dans Theater 1975 Postavljen za ko-direktora u NDT 1978 Postaje umetniåki direktor Nederlands Dans Theater 1978 Prvo meœunarodno priznanje za balet Sinfonietta na Festivalu u Spoletu, u Åarlstonu (Juæna Karolina, SAD) 1991 Retrospektiva Jirí Kylián/Holland Festival 1995 Proslavlja 20. godina kao umetniåki direktor NDT, ãto se poklapa sa 35 godina postojanja ovog pozoriãta Nagrade: Carina Ari Medal; West End Theatre Award (London); Nederlandse Choreografie Prijs; Hans Christian Andersen Ballet Award (Kopenhagen); Grand Prix International Vidéo-Danse (Nim, Francuska); Sonia Gaskellprijs (Amsterdam); Nagrada holandskih pozoriãnih kritiåara; Oficir reda Pour les arts et lettres (Pariz); Premio Internazionale Gino Tani (Rim); Premio Danza & Danza (Milano) za Petite Mort ; Nagrada Benois de la danse (Moskva); Nagrada za Izuzetna postignuña od kulturnog znaåaja (Japan); Premio di Teatro di Roma; Angel Award (Edinburgh International Festival); Joost-van-den-Vondel Preis 1997. Poåasni doktor u The Juilliard School, (New York); Holandska Kraljevska kuña dodelila mu je orden Oranje-Nassau, a Åeãka republika Zlatnu medalju za izuzetne zasluge. 39 Orchestra - 2000.
Autor 66 koreografija (52 za NDT) vaænija dela: Return to a Strange Land (1974 / 75); Stoolgame (1975); Transfigured Night (1975); Symphony in D (1976 / 77 / 81); Children s Games, Sinfonietta, Symphony of Psalms (sve 1978); Forgotten Land (1981); Svadebka (1982); Stamping Ground (1983); L Enfant et les sortilèges (1984); Silent Cries, L Histoire du soldat, Six Dances (sve 1986); Kaguyahime, No more Play (obe 1988); Tantz-Schul, Falling Angels (obe 1989); Sweet Dreams, Sarabande (obe 1990); Un Ballo / Nederlands Dans Theater 2, Obscure Temptations / NDT 3 (obe 1991); Stepping Stones (Stuttgart Ballet / 1991); Petite Mort (1991); As if Never Been, No Sleep Till Dawn of Day / NDT 3 (obe 1992); Whereabouts Unknown (1993); Tiger Lily / NDT 1, Perfect Conception, Double You / NDT 3 (sve 1994); Arcimboldo / NDT 1,2,3; Bella Figura / NDT 1 (obe 1995); Tears of Laughter / NDT 3 (1996); Wings of Wax / NDT 1 (1997); A Way A Lone / NDT 3, i One of a Kind / NDT 1 (obe 1998); Half Past / NDT I (1999). Dirk Buwalda Arcimboldo 2000 Ja sam pogurao samog sebe. Æeleo sam malo da eksperimentiãem sa sobom. Druãtvo Nover mi je bilo baã po meri. Bio sam svestan svoje ãanse, svestan divne strukture koja je omoguñila stvaranje mnogih izuzetnih koreografa. Taj balet mi je otvorio mnoga vrata. Dopao se Kranku, pa je ponovo bio izveden na Gala predstavi na kojoj je nastupila i Margot Fontejn (Margot Fonteyn). Odmah je pozvala Li En Grifits (Leigh-Ann Griffiths) i mene u London. Vi ste jedan od nekoliko ljudi koji su pod pokroviteljstvom Druãtva Nover napravili samo po jedan balet. Vaãe sledeñe delo Dolazak i odlazak naruåio je Ãtutgartski Balet, a igrale su zvezde, Marsija Hajde i Riåard Kragun (Richard Cragun). Da li vas je njihova veliåina ometala u radu? Naprotiv, uæivao sam. Marsija i Riki su za nas onda bili poluboæanstva. A radili su ono ãto sam od njih traæio bez trunke nepoverenja. To mogu da rade samo igraåi koje su uveæbali koreografi. Predivno iskustvo. Nisam se ni najmanje bojao rada s njima jer sam video njihovu otvorenost. Balet Dolazak i odlazak postigao je veliki uspeh. Posle toga ste uglavnom radili s takozvanim Baletom Nover (Noverre Ballet), mladom, juniorskom trupom Ãtutgartskog baleta. Rad s Baletom Nover je za mene doãao u pravi åas. Ansambl, u kome je tada privremeno bila i Dæojs Kuoko (Joyce Cuoco), bio je za nas fantastiåno igraliãte. Kranko mi je tada rekao: To je tvoja trupa. Pokaæi nam ãta znaã. Za Balet Nover ste koreografisali tri rada: Inkantacije (Incantations), Usamljenik (The Loner) i Nemi Orfej (Mute Orpheus)...... kog se vrlo stidim. S vremena na vreme åovek uradi neãto åime se ne ponosi. Ali je taj period bio dobar, i u toj ekipi sam se oseñao kao neko kome je dozvoljeno da radi neãto novo za razliku od velikog ansambla, koji je gajio klasike. Oseñali smo da smo drugaåiji. Da li ste bili potpuno slobodni u koreografskom procesu? Da li su vas kritikovali? Nije dovoljno da se jednostavno pusti da se stvari otvore kako bi neko bio koreograf. Naravno da ste se ozbiljno bavili koreografijom, ali åini li vas to koreografom? U kom trenutku åovek to postane? Koreograf ste åim vam neko plati da to budete. Ne, sada ñu ozbiljno... Ispriåañu vam anegdotu. U Visbadenu sam u kuñi prijatelja sreo deåaka, imao je oko pet godina. Naravno, kao jedan stariji i mudriji åovek, upitao sam ga: Ãta ñeã da bude kad porasteã? Odgovorio mi je: Moæda kondukter u vozu, ili ãofer. A ãta ti hoñeã da budeã? Ili si veñ neãto? i ja nisam znao kako da mu odgovorim. Nisam znao da li sam neãto ili joã uvek æelim da neãto postanem. To bi bio odgovor na vaãe pitanje. Uåenju nikada nije kraj. Taj trenutak, kad neãto postanete, ne moæe se odrediti. To nije stvar spoljnog uspeha, nego pre unutraãnjeg zadovoljstva. I da li neko neãto dobija iz toga. Koreografija je sloæena stvar. Nije dovoljno oseñati neãto tu, unutra. Morate biti sposobni da to prenesete izvoœaåima, koji, pak, to moraju preneti publici. Taj trougao mora funkcionisati. Morate imati odreœene moñi da to prevedete, neku harizmu, kako bi uverili ljude da to ãto govorite poseduje vrednost. A igraåi treba da uvere publiku kako gleda neãto ãto vredi, komad æivota, trenutak koji je, moæda, karakteristiåan. Kada se pojavilo to unutraãnje zadovoljstvo? To zadovoljstvo se uvek manifestovalo samo na trenutke, ali se u suãtini pojavilo veñ s Paradoksom. Åovek sanja da ujedini te trenutke u celinu, i to su onda sreñne sluåajnosti koje se dogode jednom ili dvaput u æivotu. Ja nisam neko kome je bilo lako da radi koreografije. Ja to sam sebi oteæavam. Doslovno patim kad stvaram, iako to ne znaåi da hoñu da budem predstavljen kao umetnik pañenik. Ali, to jeste borba. Moram biti priteran uza zid kako bih doneo prave odluke. Potreban mi je pritisak, koga viãe nema tako mnogo. Ali uvek kad odluåite da radite nov balet vi se podvrgavate pritisku. i ako neãto mora biti isporuåeno u dvanaest, biñe gotovo u dvanaest. Ali ne u jedanaest. Ja radim na svom komadu do poslednjeg trenutka. Do poslednjeg trenutka sumnjate jer ne znate u kom pravcu se delo kreñe? Ja nemam plan i u baletskoj sali pokuãavam da zaboravim sve ãto sam pripremio. Æelim slobodu kako bih mogao da reagujem na stanje Orchestra - 2000. 40
duha, na atmosferu u studiju, na to ãto doprinose igraåi. Otvorim se individualnim dinamiånostima plesnog komada. Vi postavite cilj odabravãi odreœenu muziku? Ali nisu sva dela bila stvorena za veñ postojeñu muziku. Za svoje ranije balete ne samo da sam birao i sklapao muziku, nego sam je åak i izvodio. Za Paradoks sam svirao klavir. Danas åesto nije utvrœen ni naslov, jednostavno se kaæe premijera. Bojite li se praznog lista papira, belog platna? Uvek. Riåard Kragun mi je jednom ispriåao kako je Kranko aranæirao åuveni solo iz Ukroñene goropadi. Uzeo je Rikija za ruku i ruka mu je drhtala od åistog uzbuœenja. To je bio strah od prvog koraka. Kako bi izgledao korektiv? Neko se ipak mora protiviti, inaåe biste verovatno zavrãili kao neki egomanijak od koreografa. Ja sam apsolutno samokritiåna osoba. Gotovo da sam patoloãki samokritiåan. Zatim, åovek takoœe ima prijatelje åiji sud ceni. Uz to imam sreñu da je Sabina Kupferberg moja supruga, koja zna mnogo o igri i koja je vrlo, vrlo kritiåna. Mogu da se pouzdam u njeno oko. Da se vratimo kompaniji Nederland Dans Theater, u åijem umetniåkom voœenju i dalje uåestvujete. Pozvali ste mnoge koreografe, a neki od njih su potekli iz vaãeg pozoriãta. Kako prepoznate njihov talenat? Gost-koreograf u viãe od 40 pozoriãta i kompanija: Stuttgarter Ballett, Royal Swedish Ballet, Royal Danish Ballet, Royal Ballet London, Finnish National Ballet, Cullberg Ballet,The Australian Ballet, National Ballet of Canada, Royal Winnipeg Ballet, Joffrey Ballet, San Francisco Ballet, American Ballet Theatre, Wiener Staatsoper, Tokyo Ballet, Scottish Ballet, Opéra de Paris, Compania Nacional de Danza (Madrid), Ballet Gulbenkian, Bayerisches Staatsballett, Batsheva Dance Company, Rambert Dance Company, Les Grands Ballets Canadiens, Lyon Opéra Ballet... To nije vrlo komplikovano. Kad neko æeli da radi koreografiju, obrati se meni. To je pravilo. Jednom godiãnje organizujemo radionicu. Prijavljuje se vrlo mnogo igraåa, a to je dobra prilika da se posmatra hoñe li se iz toga neãto razviti. To nije teãko prepoznati. Ja volim kreativne ljude, a oni se u radionici ugodno oseñaju. Zbog toga kreativni talenti tu stalno dolaze do izraæaja. A talent se jasno i glasno manifestuje. Naravno, ima mnogo epigona ne samo mojih, veñ svih vodeñih liånosti, kao ãto su Ek, Forsajt, ili Hans van Manen. Ali ja ne traæim takve. Ja tragam za originalnoãñu. Za liånim izrazom, izjavom. Za delom koje je vezano za naã stvarni æivot, za naãu druãtvenu strukturu. Takve ljude je angaæovao NDT? Naravno, ali nije svako kome sam dao ãansu smesta i postao neko samo zbog toga. U kojoj meri ste pratili njihov rad? Govorio sam svoje miãljenje o njemu, to mi je duænost. Ali pazim da ga uvek ne artikuliãem ja liåno. Radije pitam zainteresovanog ãta on misli o sopstvenom radu. Vaæno je podstaknuti nekog da razmiãlja i naœe sopstveni put. Åak i kad niste pristrasni, vi zastupate neku estetiku. Mislite da znate kako bi taj komad trebalo da izgleda i niste uvek u pravu. Taj o åijem se delu radi trebalo bi sam da postane svestan problema. Vi ga samo potaknete. To ãto je bitno je kreativna sredina. Humus. Moguñnost da svakog trenutka neãto moæe izniknuti iz zemlje. Najveñi deo ljudi koji ovde doœu mogu to da osete. Ali, njih takoœe privlaåi i trodimenzionalnost mog ansambla. NDT 1, 2 i 3 nadahnjuju se uzajamno, meãaju, i tako postiæu nastajanje ideja. Naravno, tu je i naãe pozoriãte. Divno je kad vam je omoguñeno da imate neãto takvo, a i ta tri ansambla, koji su se rodili iz stvarne potrebe. Tu sve ima unutraãnju logiku. Niãta nije raœeno pod prisilom. U vaãem najnovijem delu, Aråimboldo 2000, publici pokazujete unutraãnji æivot svog pozoriãta. Koliko se ono razlikuje od Aråimbolda 1995? Ja liåno nisam razvio niãta novo, nego sam samo pozajmio delove ranijih baleta. Mladi su napravili koreografiju. Pozoriãte se opet razgleda s vodiåem pred svaku predstavu, koja takoœe treba da bude izvedena u izmenjenom obliku u Grand Palais u Parizu i Teatru Smetana u Pragu. Berlinska verzija treba da bude posebno zanimljiva. Deutsche Oper nije baã najlepãa meœu pozoriãtima, ali je njen prostor ispod scene izuzetan doæivljaj, neãto zaista briljantno. Znaåi, neñe postojati laka verzija Aråimbolda? Ubedio sam sva pozoriãta u neophodnost tog razgledanja pozoriãnog prostora. To je potpuno novo. Jorma Elo radi scene u foajeu. Karin Guico (Karine Guizzo) je zaduæena za podzemlje. Patrik Delkroa (Patrick Delcroix), Johan Inger i Pol Lajtfut napravili su koreografiju za scenu. Ja sam doprineo s delovima ranijeg Aråimbolda, a dodao sam i pomalo iz mojih predstava Bella Figura i A Way A Lone. Mladi samostalno rade koreografiju? Ali pod mojim nadzorom. Znaåi, vi ste ceremonijal majstor kakav je u svoje vreme bio Œuzepe Aråimboldo u Pragu, na dvoru Maksimilijana II i Rudolfa II - i, istovremeno, ukazujete na moguñnost u kome bi pravcu mogao krenuti Nederlands Dans Theater. Moæe se tako reñi. Hartmut Regitz Ballet Tanz Aktuell International (juni 2000, str. 24-28) prevela: Vukica Œilas Zahvaljujemo se Arndu Vezemanu (urednik åasopisa Ballet Tanz Aktuell International) i Hartmutu Regicu (autor) ãto su od srca i bez ikakvih finansijskih obaveza odobrili preuzimanje intervjua za naã åasopis. We are most grateful to Mr. Arnd Wesemann (editor of Ballet Tanz Aktuell International) and Mr. Hartmut Regitz (author). Arcimboldo 2000 41 Orchestra - 2000.
Francuska Pariz Nurejev, za poåetak sezona 1999/2000. u Pariskoj operi otpoåela je Labudovim jezerom u verziji Rudolfa Nurejeva iz 1984. godine. Ta verzija je ujedno i jedina koja se ovde izvodi, pored Burmajsterove, koja je definitivno povuåena nakon kratkog ponovnog pojavljivanja 1992. godine, u vreme dok je direktor Baleta bio Patrik Dipon. U sjajnom dekoru Ecija Frigerija, ova verzija se veoma razlikuje od prvog pokuãaja Rudolfa Nurejeva iz 1964. godine (Beå, 15. oktobar sa Margot Fontejn) i odraæava njegovu zrelost. Glavna liånost je Princ Zigfrid, åiji unutraãnji svet i skoro frojdovske odnose s ostalim liånostima, prikazuje ovaj balet. Naroåito onaj sa njegovim uåiteljem odnosno åarobnjakom Rotbartom, ãto predstavlja paralelu odnosa Odete i Odilije. Delfina Musen i Æan-Gijom Bar, oboje baletski prvaci, veliåanstveno su se pokazali u svojim ulogama. Posebno treba spomenuti uzbudljivo, æenstveno i zanosno izvoœenje Delfine Musen (Odeta-Odilija), uz samo njoj svojstvene pokrete ruku kojima savrãeno oponaãa krila labuda. Æan-Gijom Bar ima izgled otmenog igraåa par excellence koji izvanredno izvodi solo igru Princa, uz istovremenu potpunu predanost Odeti i Odiliji. Izvoœenje Vilfrida Romolija kao Volfganga/Rotbarta je veoma potresno, naroåito njegova varijacija koja je umetnuta u treñi åin, pre kode Crnog labuda. Baletski ansambl je, kao i do sada, odliåan u svim scenama labudica i izvrsno je odigrao karakterne igre u treñem åinu. Klavigo, Cairemarie Osta, Nicolas Le Riche i Yann Bridard, kor. R. Petit Klavigo Oktobra 1999. godine, Rolan Peti je pozvan u Parisku operu, kuñu u kojoj je rastao, da napravi predstavu. Od trenutka kada je napustio rukovoœenje Baletom Marseja, koji je vodio dvadesetpet godina, to je bila prva prilika da radi neãto novo. Klavigo je balet iz dva dela, inspirisan romantiånom dramom Getea, na muziku Gejbrijela Jarda, u kostimima Luize Spinateli i dekoru Æan Miãel Vilmota. Kaæimo odmah, balet se bazira na glavnim likovima Klavigu i njegovom prijatelju, dvojniku Karlosu, dragani Mariji i njenom bratu. Cela radnja odvija se oko Klaviga, ostale liånosti su tu da mu samo istaknu znaåaj. Orchestra - 2000. 42
Klavigo voli veselje i devojke, ljubav od koje se gubi pamet, da bi na kraju u njoj izgubio æivot, kaæe Rolan Peti. Klavigo vidi u snu Mariju koja mu izmiåe dok æeli da joj objasni svoju griæu savesti. Nikola L Riã je skoro sve vreme predstave na sceni, brilijantan, zavodljiv, pun oseñanja krivice, smenjujuñi snagu i ranjivost na sjajan naåin. Njegov alter ego, izreãetanu duãu, igrao je Jan Bridar, u kome se krije ciniåna i tvrda osoba. Marija, u tumaåenju Kler Marije Oste, inaåe privatno supruge Nikole L Riãa, potresna je u bledilu svoje liånosti. Navedimo joã izuzetnu pojavu Jana Saiza kao Marijinog brata koji ispostavlja raåune Klavigu. U drugom delu, jedna scena åudno podseña na scenu La Sirène iz Balanãinovog Bludnog sina, i u njoj se pojavljuje zavodnica, neznanka, koju tumaåi Mari Anjes Æijo. Kaæimo istovremeno da je Rolan Peti, koji se povukao na obalu Lemanskog jezera u Ãvajcarskoj, preplavljen poslom. Zaokupljen je premijerom Klaviga, izvoœenjem tri njegova baleta Les Forains (Opsenari), Karmen i Mladiñ i smrt, objedinjenih pod naslovom Veåe Rolana Petija i spektaklima u Æenevi sa Zizi Æanmer. Ona, u sedamdesetoj godini æivota, joã uvek liåi na ãarmantnog deåaka koji i dalje peva pesme u mjuziklima. Hugo Gal ju je pozvao da gostuje u Operi Bastilja sledeñe jeseni. Bravo, Zizi! Helen Ciolkoviå prevela Marijana Komljenoviñ ICARE Beæarov Konkurs Poznato je da Moris Beæar, uvek okrenut buduñnosti, ne voli da se ponovo vraña svojim starim baletima. Meœutim, doãao je u Parisku operu da bi ponovo postavio Le Concours, koji je 1985. godine, njegov Balet 20. veka izvodio prvi put u pozoriãtu Ãatle u Parizu, sa Jorge Donom u ulozi policijskog inspektora i Ãonom Mirk u ulozi mlade balerine. Oduãevljena sam izuzetno originalnom idejom tog, u neku ruku, baletskog krimiña, koji (ãto je åesta pojava kod Beæara) ujedinjuje razliåite elemente spektakla. Hug L Bar je komponovao muziku za ovo ostvarenje. Priåa je sledeña: tokom jednog od meœunarodnih takmiåenja, kojih sad ima u izobilju, ubijena je mlada balerina. Ceo balet saåinjen je od skoro filmskih scena i fleãbekova koji prate inspektora åiji lik podseña na Hamfri Bogarta, zbog njegovog ãeãira i kiãnog mantila koje nosi tokom cele istrage. Smenjuju se napetost, sukobi i intimnosti. Reå je o jednom nemilosrdnom viœenju, zabavi na raåun sveta igre, uz likove koji zasmejavaju (majka koja svuda prati svoju ñerku uzvikujuñi svima to je moja ñerka ). Radi se o baletu koji je veoma zabavan i åija svaka scena je prava poslastica za ljubitelje umetniåke igre (ima mnogo delova iz repertoara klasiånog baleta koji bolje oslikavaju odreœene momente istrage, nalik onom kada inspektor dolazi na grob mlade devojke na muziku iz drugog åina Æizele, kada Princ Albert ide na grob svoje voljene). Tu je i æiri koji åine: neobuzdani Francuz Majkl Denar, dvoje povuåenih Rusa Vanesa Legasi i Riåard Vilk, Japanci, jedna Amerikanka, smeãna i neobiåna Mari-Anjes Æijo koja je preuzela ulogu Patriãe Niri. Niæe se broj osumnjiåenih: profesorka baleta koju igra Klod Besi, majka Fani Gaida/Delfina Musen, koja je ljubomorna na svoju ñerku i koja æivi u svojim señanjima, u kojima je joã uvek, kao nekad, oboæavana primabalerina. Kristof Diken/Sebastijen Til pruæaju veoma oseñajnu interpretaciju mladog romantiånog mladiña ubijene devojke; tu je i Hoze Martinez/Jan Bridar, elegantni i uznemirujuñi opsenar, zatim Lionel Delanoe, veoma smeãan televizijski koreograf, kao i Benæamen Pek koji ga zamenjuje u drugoj postavci; Jan Saiz je rok-pevaå obuåen u predivnu koæu pantera, a Karl Paket je tu ulogu napravio ipak manje åudnom i smeãnom. Svi igraåi igraju celim biñem komiåne, herojske i lirske igre, koje oduãevljavaju. Na scenu se ponovo vratila Oreli Dipon, koja je bila odsutna skoro cele 1999. godine, zbog povrede kolena, i ova uloga je kao stvorena za nju. Njen izraz lica podseña na onaj dirljivi izraz Ãone Mirk! Manuel Legri je grub u ulozi inspektora, i izgleda pomalo izgubljen u tom svetu baleta koji mu je nepoznat. Njegova igra izaziva divljenje. Letisija Piæol i Kader Belarbi nastupaju kao balerina i policajac u drugoj podeli. Svi se zabavljaju tokom ove predstave koja traje dva sata bez pauze. Nadam se da ñe ostati na repertoaru Pariske opere jer je to dobro skrojen balet, zanimljiv, obilat scenama razliåitih stilova i omoguñava igraåima da se pokaæu i kao glumci i kao baletski umetnici. Ovaj balet bio je odliåno primljen od strane igraåa kao i od publike koja mu je priredila pravi trijumf. Helen Ciolkoviå Le Concours, Manuel Legris, kor. M. Béjart prevela Marijana Komljenoviñ ICARE 43 Orchestra - 2000.
Francuska Pariz Montalvo/Kelemenis/Balanãin Treñi znaåajan dogaœaj ove sezone je svetsko ostvarenje Hoze Montalvoa i Dominik Hervije Smeh lire na muziku XVIII veka i modernih kompozicija. Montalvo je sa svojom saradnicom Hervije (oboje su imenovani za upravnike Koreografskog Nacionalnog centra u Kreteju 1999. godine), saåinio jedan koreografski kolaæ koji se prikazije na velikom platnu (zauzima celo dno ogromne scene) i pokazuje umetnike koji izvode delove iz klasiånog baleta. U Smehu lire, kaæe nam Montalvo hteo sam da stavim brkove Mona Lizi (bolje reñi Æizeli), jednom reåju, da se poigram kulturnim nasleœem. Smeh lire, kor. Jose Montalvo ICARE Tu koegzistiraju i raskidaju se slike na platnu i ono ãto se dogaœa na sceni. Nema poklapanja usled disproporcije izmeœu ogromnog ekrana i tela igraåa koja su izgubljena na praznoj sceni. Iako predviœen za åetiri para, Karol Arbo Loren Iler, Anjes Letesti Hoze Martinez, Nolven Daniel Stefan Favoren, i Eleonora Abanjato Æeremi Belingar, balet je morao biti izmenjen zbog iznenadne povrede koju je na premijeri zadobio Stefan Favoren. Ostali igraåi su pokuãali da svojom igrom pokriju izostanak jednog od izvoœaåa. Stvaralaãtvo Montalvoa i Hervijeove je uvek veoma zanimljivo i neuobiåajeno, puno humora i lakoñe. Meœutim, da li scena Garnijea åini medveœu uslugu koreografima åija dela na kraju bivaju uguãena prevelikim prostorom? S druge strane, åesta ponavljanja neravnomernih pokreta jednih i drugih åine balet povremeno dosadnim. Svi igraåi su briljantni, snaæni, naroåito Iler koga nismo videli u tako dobroj formi veñ nekoliko meseci. Abanjato i Belingar su nesumnjivo nove mlade nade ove trupe. Oboje je uzeo Forsajt za balet Korak, gde su pokazali tehniku koja oduzima dah. Orchestra - 2000. 44
Iste veåeri, Miãel Kelemenis prikazuje Reversibilité (Transformacija) na muziku Koncerta za levu ruku i Pavane za preminulu infantkinju (Ravel). Tu se sreñemo sa potpuno drugaåijim svetom, gde vladaju oseñajnost, intimnost, poezija i duboka izraæajnost. I sam naziv je naslov jedne Bodlerove pesme, iz zbirke Cveñe zla. Elizabeta Moren, Kader Belarbi i Vilfrid Romoli oslikavaju ovaj svet nijansi i sklada. Ansambl od 19 igraåa prati soliste u ovom poetiånom priseñanju. Kelemenis je æeleo da iskoristi trenutak razdora koji se pojavljuje u ovim kompozicijama da bi preneo oseñaj sukoba usled kolebanja izmedu odbijanja i reãenosti, æudnje za prolaznoãñu pred snagom neprolaznosti. Kostimi i scenografija Iv Kasanja i svetlo Manuel Bernara veliåanstveno su prikazali igre svetlosti i senki. Kelemenis je koreograf napojen mediteranskom kulturom i ãkolovan kod Kaningama i Triãe Braun. Njegova trupa se nalazi u Marseju od 1989. godine. I za kraj, repriza Balanãinovog Kapriåa, na Kapriåo za klavir i orkestar Igora Stravinskog, Balanãin je 1967. godine stvorio ovaj veliåanstveni balet. Delfina Musen, Benæamen Pek i Delfina Bej se poigravaju svim tehniåkim i muziåkim teãkoñama ovog toliko vrcavog baleta. Autor kostima je Karinska. Nekoliko podela naæalost nisam uspela da vidim, izmeœu ostalog, onu sa Oreli Dipon, koja je u par dana imala tri premijere: Konkurs, Kapriåo i Uspavanu lepoticu. Uspavana lepotica Svake godine se, u Operi Bastilja tokom mesec dana, izvodi jedan veliki balet, ãto znaåi da je angaæovano mnogo zvezda, prvih igraåa i solista u spektaklu za novogodiãnje praznike. Ovoga puta izbor je pao na Uspavanu lepoticu, verziju Nurejeva, ali u drugaåijoj produkciji, novom dekoru i kostimima Ecija Frigerija i Franñije Skuarñijapino. Uspavana lepotica je veoma zahtevan balet, zbog svog klasiånog, suptilnog stila, a zbog tanke i naivne dramske radnje. U prologu koji åine varijacije vila, cela baletska trupa mora da pokaæe da vlada tehnikom i stilom. Na premijeri, nekoliko vila, iako su dobro tehniåki igrale, nisu se baã najbolje snalazile u tom akademskom klasiånom stilu Petipa. Taj nedostatak se izgubio nakon nekoliko izvoœenja. Nurejev je u svim svojim postavkama naroåito obrañao paænju na lik Princa, koji je u doba Petipa sluæio samo kao pomoñ balerini. Nurejev daje liku viãe dubine, oseñajnosti, znaåaja. Pa ipak, on niãta nije izmenio u prologu, poãtujuñi plod bliske saradnje Åajkovskog i Petipa. U njegovoj verziji, uloga vile Jorgovan dopunjena je mimikom i pandan je vili Karabos. Mari-Anjes Æijo pokazuje razumevanje stila i muzikalnost, ãto je neophodno za tumaåenje ovih varijacija. Po mom miãljenju, Delfina Musen je oliåenje prave klasiåne balerine, åija su izvoœenja vile ili Florine u Plavoj ptici pravi praznik za oåi. Poseduje eleganciju, pravilnost linija, gracioznost i muzikalnost. Prvi åin je veoma tradicionalan, dok je u drugom åinu Nurejev uneo dosta novih varijacija za Princa, kao na primer dug i spor solo koji svojim melanholiånim izrazom podseña na kraj prvog åina Labudovog jezera. Treñi åin je oda venåanju uz Drago kamenje (zlato, srebro, rubin, smaragd, safir), Plavu pticu i Maåke. Jedino æalim ãto se balet zavrãava jednom zaåaranom mazurkom koju pleãu svi igraåi, umesto muziåkom apoteozom, koja uvek åini jednu divnu finalnu sliku. Oreli Dipon je imala veoma teæak zadatak da prva igra u serijalu Lepotica, a istovremeno je i zamenjivala Izabel Geren koja je bila indisponirana. Od samog izlaska na binu, koji je prethodio Ruæinom adaœu, Oreli Dipon je isijavala mladoãñu i lepotom. Na zadivljujuñi naåin izbegla je sve teãkoñe koreografije (posebno balanse en attitude koji su najveña mora svake balerine). Oåigledno je, meœutim, da nije imala vremena da temeljnije prouåi lik Aurore. Ne primeñuje se ni razvoj radnje kroz åinove. Pored nje, u ulozi Princa, Manuel Legri je oseñajan, briljantan u svim solo nastupima u drugom åinu, i potresan u izvoœenju duge i spore varijacije koja prikazuje Prinåevu melanholiju pre susreta sa uspavanom Aurorom. Nedostaje nam prostor da spomenemo sve igraåe koji su izvanredni u treñem åinu. Navedimo sjajno izvoœenje varijacije Zlata Æan-Gijom Bara, koji je, svakako, klasiåan baletski igraå par exellence. Nisam ga videla u ulozi Princa, ali je bio odliåan po mom señanju pri preuzimanju uloge 1997. godine. ICARE Reversibilité, E. Maurin, W. Romoli i K. Belarbi, kor. M. Kelemenis 45 Orchestra - 2000.
Francuska Pariz Benæamen Pek je bio odliåan u åuvenoj dijagonali u Plavoj ptici, i dobar partner divnoj Delfini Musen. Ovaj Pas-de-deux se brzo i neprimetno moæe pretvoriti u kiå, i zato je neophodno razumeti njegov duh, da bi se mogao preneti publici XX veka! Eleonora Abanjato je takoœe igrala u Plavoj ptici i pokazala besprekornu tehniku, ali njena interpretacija nije dosegla potrebnu zrelost. Silvi Gilem, koja je bila pozvana za tri predstave, mogla je da uåestvuje samo u dve, usled virusa gripa koji je pokosio i veñinu ostalih igraåa u kompaniji. Nikola L Riã je trebalo da joj bude partner, ali je uganuo koleno, te ga je zamenio Loran Iler, koji na poåetku nije bio predviœen za ovu ulogu. Kakvo je zadovoljstvo videti Princa sjajne pojave, åija je igra veåito obeleæena rizicima koji dræe gledaoca u neizvesnosti. Igrao je sa zadovoljstvom i velikoduãnoãñu, naroåito laganu varijaciju drugog åina od koje je publika zanemela. Njegov solo za vreme svadbe bio je pravi vatromet, prepun teãkih skokova koje je on izvanredno izveo. Uveo je åak i vrstu skoka battu sa pomeranjem tela u vazduhu koji oduzima dah, i on je jedini koji ga izvodi. Silvi Gilem je predivna u ulozi Princeze Aurore. Ona igra s toliko lakoñe, da podstiåe i ostale igraåe na sceni. Na æalost, previãe koreografske slobode u treñem åinu åini ga skoro neprepoznatljivim. Opredelila se za verziju Rojal Baleta, ãto daje åudan rezultat. Nikola L Riã je igrao dve predstave Uspavane lepotice sa Kler-Mari Ostom. Kler-Mari je veoma sitna, isuviãe da bi åinila skladan par sa L. Riãem. S druge strane, ona Aurori daje izgled subrete, ãto ne prolazi. L Riã igra veoma dobro, ali u njegovom izvoœenju varijacije Princa, u drugom åinu, nedostaje dubina i oseñajnost, ãto nije bio sluåaj pre tri godine i ãto se vrlo retko dogaœa ovom velikom umetniku. Benæamen Pek je debitovao u ulozi Princa kraj Elizabete Moren. Ja, naæalost, nisam mogla da prisustvujem toj predstavi, ali izgleda da ñe biti zabeleæena u analima Opere kao znaåajan dogaœaj. Te veåeri Æan-Gijom Bar je dobio titulu Etoile. To je i zasluæio, ali je ãteta ãto je Hugo Gal (direktor Pariske opere) odluåio da od sada nominovanja ne proglaãava javno, pred publikom. ICARE Kazanova, L. Hilaire i W. Romoli, kor. A. Preljocaj Orchestra - 2000. 46 Kazanova Pariska opera smatrala je korisnim da obnovi balet Kazanova Anœelina Preljocaja, premijerno prikazanog 1998. godine, na muziku Gorana Vejvode. To je predstava koja traje devedeset minuta, bez pauze, i govori o organskom, telesnom aspektu veneriånih bolesti, od kojih je zavodnik Kazanova sigurno bolovao. U predstavi je Izabel Geren zaprepastila publiku Opere Garnije åitajuñi nauåni tekst posveñen zaraznim seksualnim bolestima. Koreograf objaãnjava: Hteo sam da uåinim da se oseti upotreba tela u odnosu na biologiju seksualnog. Balet je sastavljen od devet slika i sedamnaest scena åiji naslovi otkrivaju sadræaj: Analiza zadovoljstva, Molecule-Game, ili Love bussines. Tri para Mari Anjes Æijo/Jan Bridar, Oreli Dipon/Loren Iler, Stefani Romber/Vilfrid Romoli, rastu, igraju, govore zajedno, u situacijama åesto vrlo neobiånim. Spomenimo jedan snaæni duet interesantnog koreografskog jezika izmeœu Iler i Romoli. U prvoj slici prisutni su svi izvoœaåi i u njoj ima smeãnih replika u salonskom dekoru Teria Leprista. Sa æaljenjem navedimo vulgarnost izvesnih scena kao ãto je Molecule-Game, gde Romoli igra s gañicama napunjenim ping pong lopticama koje izvlaåi jednu po jednu. Umetnici veruju svojim ulogama i izgleda da u njima uæivaju. Ãto se mene tiåe, ja sam se dosaœivala i æalila za kvalitetima jednog Preljocajevog Parka. Helen Ciolkoviå prevela Marijana Komljenoviñ
Piazzolla caldera Howard Schatz Lois Greenfield Le Sacre du Printemps - The rehearsal Paul Taylor Treba spomenuti i dolazak u Pariz trupe Pola Tejlora koja je prikazala ãest baleta u dva programa u Palati Garnije. Radi se o åetvrtom gostovanju ove kompanije, koja je u svoj repertoar uvrstila i nekoliko baleta ameriåkog koreografa åije ime nosi. Grupa je osnovana 1962. godine sa 17 igraåa, a 1993. godine joj se pridruæuje joã ãest mladih umetnika. Koreografsko stvaralaãtvo broji 110 baleta, od kojih se veñina izvodi u mnogo kompanija. Pol Tejlor se ãkolovao kod Marte Grejam, i uz Mersa Kaningama predstavlja simbol moderne igre. Jedan od njegovih najznaåajnijih i najviãe izvoœenih baleta Oreol, nastao 1962. godine (muz. Hendl, Concerti grossi), oznaåen je kao prvi beli balet savremene igre. Esplanada (muz. J. S. Bah, Concerto za violinu), napravljen 1975. godine, podseña na bezbriænost, mladost, radost baleta Oreol. Ovaj balet je izgraœen na snaænom impulsu i ritmu Bahove muzike. Pokret je neprekidan, bilo u obliku koraka, trka, ili skoka, kombinovan padovima na pod. Reå, na originalnu muziku Davida Izraela nas odvodi u jednu drugu sferu mraånjaãtvo verskog fanatizma. Iako je teãko odgonetnuti simboliku bez prethodnog åitanja kratkog sadræaja, koreografija i kostimi jako dobro odslikavaju teæinu kojom su optereñeni ljudi u æelji za jednakoãñu. Reå je o evropskoj premijeri, odigranoj 1998. godine. Pjacola Kaldera i muzika Astora Pjacole i Dæerzija Peterburãkog nam otkrivaju sasvim drugu atmosferu, atmosferu strasti, åulnosti, i æudnje koje budi tango. Igraåi nam pred oåima stvaraju sliku balske dvorane Latinske Amerike, gde se parovi sastaju i rastaju u vatrenom raspoloæenju. I u ovom baletu, kao i u prethodnim, svi igraåi besprekorno vladaju koreografskim jezikom Pola Tejlora i ubedljivo ga izvode. Naroåito treba spomenuti Frensi Huber, Lizu Viola i Patrika Korbena. U drugom delu videli smo Arabesku, stvorenu 1999. godine, koja se izvodi na muziku Debisija i koja je sada doæivela svoje prvo izvoœenje u Evropi. Po mom miãljenju utisak je neubedljiv. Sizigi je stvoren 1987. godine, na originalnu muziku Donalda Jorka. Naziv baleta je termin koji oznaåava savrãeno postrojavanje Sunca, Meseca i Zemlje u Kosmosu. Dva reda igraåa konstantno napreduju na bini, obeleæavajuñi nebesni uticaj koji ovaj red ima na plimu i oseku. Veåno kretanje je izraz koji vam prvi pada na pamet. Balet se zavrãava tako ãto solistkinja ostaje sama na sceni, stalno se okreñuñi na jednom stopalu, dok se zavesa spuãta. I za kraj ova dva programa, Posveñenje proleña (The Rehearsal), na muziku Stravinskog (skrañena verzija kompozitora, iz 1913. godine, za dva klavira). Ovo je jedno veoma neobiåno izvoœenje. Uz podnaslov Proba, Pol Tejlor se opredeljuje za podrugivanje ismevanje. Ovde se viãe ne radi o velikom paganskom ærtvovanju. Radnja je sledeca: u toku jedne probe Posveñenja, deãava se otmica koja izaziva tuåu meœu loãim momcima. Naãa svest je isuviãe duboko obeleæena señanjem na veoma snaæne verzije Beæara, Pine Bauã, Niæinskog, da bi bili zadivljeni ovom kvazi-parodijom. Helen Ciolkoviå Prevela: Marijana Komljenoviñ 47 Orchestra - 2000.
Veåe Francuska Pariz Rolana Petija Zbog ãtrajka, otkazano je prvo veåe na kome je trebalo da se prikaæu kreacije Opsenari (prem. 1945), Karmen (prem. 1949) i Mladiñ i smrt (prem. 1946), ãto je poremetilo sve predviœene podele, liãavajuñi izvesne igraåe da se prikaæu. Posle premijere Klavigo, u oktobru, u Pariskoj operi, to je bila prilika da ponovo vidimo balete Rolana Petija iz njegove najbolje faze, onda kada je kreirao za Balet Ãan Zelize, neposredno posle rata. Tri baleta prikazana tokom veåeri su iz tog vremena. Dok je Opsenare, moæda, pregazilo vreme, Karmen i Mladiñ i smrt su baleti na kojima se ne vidi nijedna bora. U Opsenarima Æeremi Belingar igra tuænog klovna, Stefani Romber je vrlo potresna Uspavana lepotica pored Jana Saiza, vrlo zavodljivog Opsenara. U Karmen mnoge su zvezde bile oåekivane. Fani Gaida je izvrsna igraåica, ali joj nedostaje malo viãe senzualnosti da bi ostvarila slobodnu i provokativnu æenu kakva je Karmen. Kader Belarbi je predstavio lik Don Hozea, zaljubljenog åoveka, koji snaæno i gordo podnosi bol, dok mu Karmen izmiåe. Koreografija dueta u sobi je joã uvek moderna, obzirom da je predstava raœena pre pedeset godina. Da bi zaboravili prvu Karmen Zizi Æanmer, danas je potrebno da tu ulogu igra igraåica snaæne sceniånosti, bestidne pojave i velike senzualnosti. Karmen je slobodna æena, ali nije vulgarna. Fotografije: ICARE Mladiñ i smrt,m.a.gillot i N. Le Riche Les Forains,Y. Saiz i S. Romberg Ãto se tiåe baleta Mladiñ i smrt, Nikola L Riã, åiji se anœeoski skok, spektakularan koliko i ekspresivan, nalazi na koricama programa, gradi lik mladiña 2000. godine, snaænim i bolnim strepnjama pred ljubavnim razoåarenjima. Po Æanu Koktou, na muziku Bahove pasakalje u C-duru, u dekoru Æoræa Vakeviåa i kostimima Karinske, taj balet nije niãta izgubio u svojoj aktuelnosti. Uvek je tako kada jedno delo govori o univerzalnim oseñanjima koja su veåna. U ulozi Mladiña Æan Babile je svojevremeno podstakao emocije svojim izvoœenjem i ona ostaje simbol njegove velike karijere. Interesantno je da je koreografija prvobitno bila napravljena na sinkopirane ritmove klavira, ali je pred samu premijeru odluåeno da bude na Bahovu pasakalju. Mari Anjes Æijo je prvi put igrala ulogu Smrti. Bila je hladna, daleka, impresivna, krhka, ali moæda pomalo bezliåna. Videla sam i drugi par, Delfin Musen i Jan Bridara, oboje prvi igraåi. Musen je bila veoma æenstvena, zavodljiva i potresna, ãto sasvim odgovara ulozi. Bridar je igrao sjajno, ali mi se njegova interpretacija uåinila malo povrãnom. Doåaravanje strepnje i bola mladog åoveka zahteva dublje poniranje u sebe. Jedna podela åekala se s velikim nestrpljenjem. Radi se o Eleonori Abanjato i Æeremi Belingaru. Oboje je izabrao Rolan Peti da uåestvuju na prezentaciji njegovog naåina rada (Pasoã za igru). Tom prilikom, Peti je objasnio publici pod kojim se okolnostima odvijao koreografski rad. Pokazao je ta dva mlada igraåa na progon probi dueta u sobi dva puta prvo, na dæez improvizaciju s muziåarima na sceni, a drugi put, istu koreografiju na Bahovu muziku. Rezultat je bio zadivljujuñi! Abanjato ima savrãenu pojavu i zna da zadræi paænju gledalaca. Doista, videli smo samo delove, ali Abanjato i Belingar åine savrãenu alhemiju i kreiraju tu mimo dramu s potresnim intenzitetom. Naæalost, Belingar se povredio taåno pri izlasku na scenu. Zamenio ga je Jan Bridar. Drama se, dakle, izmestila u kulise. Za nekoliko dana trebalo je da se odræi interni konkurs baletskog ansambla Opere, i svi su predviœali da ñe Belingar biti nominovan za prvog igraåa. Naæalost, morañe da saåeka. Helen Ciolkoviå prevela Marijana Komljenoviñ Karmen,A. Dupont i M. Legris Orchestra - 2000. 48
znaci Karolin Karlson i Olivijea Debrea Jacques Moati Les Signes, S. Romberg, M. A. Gillot i D. Baey Elliott Les Signes,Marie-Claude Pietragalla i Kader Belarbi kreiran 1997. godine, na specijalno komponovanu muziku, balet je u polazu trebalo da se zove Sourires (Osmesi), ali je ipak nazvan Les Signes (Znaci). Na njemu su zajedno radili koreograf, slikar i kompozitor. Vizuelni doæivljaj bio je veliåanstven. Karolin Karlson kaæe: To je vrsta poeme, o unutraãnjoj radosti i osmehu, koja prolazi kroz sedam pejzaæa. Taj osmeh moæe biti miran, ozbiljan, vedar i tuæan. Sedam pejzaæa se smenjuju u raskalaãnosti vrlo proåiãñenih boja i formi. Nekada je pravljen za Mari Klod Pjetragalu, koja se sada pojavila kao gost, buduñi da je direktor trupe u Marseju. Pjetragala i Kader Belarbi su veliåanstveni, izvrsni u pojavi i misteriji, istovremeno. Oni su ti koji nas vode kroz sedam slika. Izdvaja se joã jedan par, Jan Saiz i Pegi Grela. Snaga slikarstva i boja dominiraju nad muzikom Rene Obrija u kojoj ima, naæalost, ponavljanja. Ista dominacija vladala je i nad koreografijom. S tog aspekta, koreograf je mnogo toga prepustio inprovizaciji Pjetragale i Belarbija, kada igraju pojedinaåno, dok su grupne i duetne igre bile precizno odreœene. Da li da se usudim i kaæem da sam ostala gladna kada je koreografska inventivnost u pitanju? Ipak je to izvrstan uvod u savremenu igru. Helen Ciolkoviå prevela: Marijana Komljenoviñ 49 Orchestra - 2000.
Francuska Pariz Kraj sezone direktor trupe Baåeva (Batsheva), Ohad Naharin, pozvan je u Parisku operu da postavi Perpetuum, balet kreiran 1992. godine za Grand Théâtre u Æenevi. Kao veoma smeo stvaralac, koreograf ovde sa velikom slobodom prikazuje parodiju na valcere Johana Ãtrausa Mlaœeg. Balet je sastavljen od devet sekvenci koje saåinjavaju neobuzdani kovitlac jednog dekadentnog doba. Pegi Grela je izuzetna liånost koja blista u ovom baletu. Po prvi put je u Parisku ICARE Apartman, Nicolas Le Riche i Céline Talon operu pozvan i Mac Ek da bi postavio Apartman. Ovaj balet izaziva åudan utisak, jer se scena priprema pred publikom, a nasred pozornice stoji jedan bide. U Apartmanu, gledalac se gleda kao u ogledalu i vidi detalje svog svakodnevnog æivota na ogoljen, ironiåan, nemilosrdan naåin. Priåe zapravo i nema. Sve je zbunjujuñe, zabavno, nesnosno. Kliãei svakodnevnice odvijaju se u okviru jedanaest scena uz predmete kao ãto su bide i ãporet. Zapanjuje lakoña sa kojom se Mari-Anjes Æijo provlaåi kroz svu tu guævu. Kader Belarbi, Nikola L Riã, Vilfrid Romoli i Alesio Karbone se smenjuju briljantnom igrom. Igraju i govore. Onda nas Hoze Martinez poziva da s njim gledamo televiziju. Tada vidimo Kler-Mari Ostu i Belarbija u kuhinji. Usisivaå, scena u stilu Pas-de-deux pored vrata, ovu situaciju åine joã neobiånijom. Svi igraju s nadahnuñem i sa zadovoljstvom i zabavljaju se. Muziku je komponovao Fleãkvartet (kvartet sa æiåanim instrumentima, bubnjevima i kompjuterskom muzikom). Veoma åudna meãavina razliåitih æanrova rok, dæez... Naharin i Ek su koreografi koji odbacuju svako konformistiåko zatvaranje, dovode u pitanje svoj svet i ispituju gledaoca o samom smislu spektakla. Bez sumnje, reå je o iskustvu koje obogañuje umetnike Opere, jer se susreñu sa toliko razliåitim koreografskim jezicima. Orchestra - 2000. 50
Kraj sezone je bio obeleæen odreœenim smetnjama zbog pregovora o platama i uslovima za rad baletskog ansambla, ãto je dovelo do otkazivanja nekoliko predstava. S druge strane, zbog mnogo povreœenih igraåa doãlo je i do preuzimanja uloga i preoptereñenosti pojedinih igraåa iz baletskog ansambla. Æizela i Rajmonda su zakljuåile sezonu i omoguñile dosta zanimljivu podelu uloga, uz dve uobiåajene manifestacije za Parisku operu Propusnicu za Rajmondu u auditorijumu Bastilje gde, pred nekoliko stotina gledalaca, jedna zvezda sprema par igraåa iz ansambla za jednu od glavnih uloga baleta koji ñe se igrati par dana kasnije. Kreator uloge Abderahmana, Æan Gizeri (Saracen u poslednjoj postavci Rajmonde koju je osmislio Nurejev 1983), uveæbavao je Karla Paketa, igraåa koji obeñava, u toj ulozi koja u isto vreme zahteva izuzetnu tehniåku veãtinu razliåitih stilova kao i izvesnu umetniåku zrelost. Druga manifestacija koju je organizovao AROP (Udruæenje za oåuvanje prestiæa i sjaja Pariske opere), dala je priliku Elizabet Platel i Patris Baru (profesor baleta u Operi) da objasne detalje izvoœenja Æizele koji su pravo otkrovenje åak i za najobrazovanije poznavaoce baleta. Æizela ostaje obavezna uloga za svaku veliku balerinu koja æeli da to i dokaæe, kao i prilika za pruæanje liånog viœenja lika. Elizabet Moren je u prvom åinu istovremeno krhka, jaka i potresna, a u drugom leprãava. Predstavlja skladan par sa Kader Belarbijem. Belarbi je iskren i poseduje sigurnu tehniku i veoma je oseñajan u ulozi Princa. Svi su se pitali kako izgleda Æizela u izvoœenju Anjes Letesti, åija telesna konstitucija odgovara stilu Balanãina. Ona je, definitivno modernog izgleda za koji bi se reklo da nije stvoren za izvoœenje romantiånih rola. Medutim, zapanjila je publiku svojim sasvim liånim viœenjem i izvoœenjem uloge. Takoœe je, iako verna originalnoj koreografiji, mudro izmenila neke detalje. Hoze Martinez je bio paæljiv partner i lakomislen Princ, i poseduje briljantnu tehniku. Sledeñe iznenaœenje Æizela, A. Letestu i J. Martinez Karol Arbo, koja je takoœe trebalo da igra Rajmondu, ali je nakon jedne povrede morala da se odluåi za Æizelu. Bila je to mala iskrena seljanåica, dirljiva, uz istanåano izvoœenje pored Manuel Legrija, åija je igra bila precizna, uzbudljiva i tehniåki besprekorna. Fani Gaida i Nikola L Riã su igrali svoju prvu zajedniåku Æizelu na kraju jednog teãkog dana, kada su bili u toku sindikalni pregovori, zbog kojih je otkazano viãe predstava, te bi bilo nepravedno ocenjivati ih, jer se videlo da su na sceni bili samo fiziåki prisutni. Druga, veoma oåekivana Æizela je ona sa Silvi Gilem i Loran Ilerom. Oboje su bili izvanredni. Gilem ima sasvim poseban pristup liku i Æizelu predstavlja kao prijaznu seljanåicu, koja je uvek sa svojim prijateljima vinogradarima, dok je scenu ludila odigrala veoma upeåatljivo i snaæno. Bilo bi bolje da je u drugom åinu bila manje realna, jer, ustvari, ona postoji samo u Prinåevoj maãti. Gilem igra s velikom preciznoãñu i sigurnoãñu. Loran Iler je bio izvanredan, neverovatno snaæan i tehniåki siguran (njegova velika varijacija u II åinu bio je trenutak uzviãene igre i glume), veoma potresan u toj ulozi. Gilem i Iler su dobro usaglaãen par koji publici pruæa veoma jake i retke emocije. U sporednim ulogama treba spomenuti Emanuel Tiboa i Alesia Karbonea u Pas-de-deux u berbi groæœa, koji se nadmeñu u tehniåkim bravurama, pored Kler-Mari Oste, åiji stil i tehnika su besprekorni, i Æeraldin Viart, koja je bila ãarmantna u ovom romantiånom delu. 51 Orchestra - 2000.
Francuska Pariz Delfin Musen je bila veliåanstvena, leprãava i dostojanstvena u ulozi kraljice Vila. Odliåni skokovi, sjajni pasde-bourrée glissé, savrãene linije arabeski. Natali Oben je bila izuzetna, igrala je veliåanstveno, ali bez lakoñe koju poseduje Musen. Ãto se tiåe Martel, poãteno je odigrala tu rolu koja zahteva veoma raznovrsne kvalitete. Vilfrid Romoli bio je veoma dirljiv u ulozi Hilariona koji pati od ljubavi za Æizelom, a Jan Bridar je bio potresan, jer je svojom snagom omoguñio publici da otkrije jedno sasvim novo viœenje uloge. Baletski ansambl pokazao je veãtinu i ujednaåenost u scenama drugog åina. Istovremeno se u Bastilji igrala Rajmonda, i po prvi put sala nije bila prepuna. Treba spomenuti da je ovaj balet igran proãle sezone i da je od svih klasiånih baleta koji su na repertoaru najmanje pristupaåan, obzirom na mnoãtvo detalja u libretu i na duæinu radnje koja se mora skrañivati kako bi predstava bila ãto dinamiånija. Nurejev je Saracena Abderahmana prikazao kao veoma æivopisnu liånost, mnogo interesantniju od Æan d Brijena, pa se na kraju moæemo zapitati zaãto je Rajmonda izabrala ovog drugog. Doista, d Brijen ubija Abderahmana u dvoboju, ali svi bi potajno æeleli da Saracen pobedi... Ostaje da kaæemo da je koreografija u åistom stilu Petipa, iz perioda kada je njegovo stvaralaãtvo bilo na vrhuncu. U ovom trenutku, malo je balerina koje bi bile u stanju da prikaæu razvoj lika kroz razvoj koreografije i klasiånog stila. Oreli Dipon je po prvi put igrala Rajmondu, uz mnogo ãarma i poleta, ali se baã i nije udubila u lik. Æan- Gijom Bar je zasigurno baletska zvezda ãkolovana u najklasiånijoj ãkoli, ali bi umetniåki morao biti zreliji, da bi izrazio veñu dubinu u tako teãkim ulogama kao ãto je uloga Æan d Brijena! Loran Iler (Abderahman) je igrao besprekorno, ali manje uzbudljivo nego proãle sezone, kada je zadivio svojom fantastiånom senzualnoãñu, osecajnoãñu i odliånom tehniåkom veãtinom. Fotografije: ICARE Rajmonda, A. Dupont i J. G. Bart Elizabet Platel je bila pozvana za samo jednu predstavu, ali poãto je imala povredu, njena tehnika nije bila besprekorna. Meœutim, ulogu je tumaåila veoma åisto i neæno, iznijansirano i produbljeno, ãto je za mene uvek vaænije od tehniåkog savrãenstva. Jan Bridar u ulozi Abderahmana bio je sugestivan i senzualan, ãto podseña na neprevaziœeno izvoœenje Æan Gizerija koji je i bio repetitor za tu ulogu. Ãto se likova prijatelja tiåe, Murijel Ale je bila åarobna, prekrasna u ulozi Henrijete, a Fani Fia kao Klemans pokazala je dar za izvanredne skokove u zadovoljstvu zajedniåke igre. Æil Izoar i Kristof Diken su se zabavljali i igrali s radoãñu, ãto je njihovom kvartetu dalo poseban ãarm. Drugi kvartet, åiji sastav åine Lorens Lafon, Fani Fia, Jan Saiz i Stefan Favoren je bio loãije ukomponovan. Uzastopne povrede poremetile su podelu uloga i dale priliku Klotild Vaje (profesorka baleta) da igra Groficu. Trebalo bi spomenuti sve sporedne uloge, igru Ãpanaca, Pas-de-quatre momaka u drugom åinu, ali nema mesta za to. Sezona 2000/2001. godine je u Garnijeu otvorena ponovnim izvoœenjem Rajmonde, åija bi podela uloga morala biti sigurnija. Nadajmo se da je raspust dao novu snagu ovim divnim umetnicima. Helen Ciolkoviå prevela Marijana Komljenoviñ Orchestra - 2000. 52
Labudovo jezero Dæona Nojmajera Holger Badekow Labudovo jezero, Joëlle Boulogne i Otto Bubenicek u izvoœenju Baleta Hamburg Predstavljen prvi put u Parizu, posle premijere u Hamburgu 1976. godine, balet je smeãten na dvor kralja Ludviga II Bavarskog. Moram da priznam da sam originalnost same predstave dovela u pitanje, buduñi da je i Dæon Kranko svoje Labudovo jezero (1964. godina) odveo, na isti dvor, pa je moj prvi utisak bio da je balet vrlo zastareo. U prvom åinu prisustvujemo zatvorskoj sceni u kojoj je kralj opsednut svojim ludilom. Sledi skladiãte seljaåkih i dvorskih igara koje se naizmeniåno smenjuju, na priliåno eklektiånu muziku Åajkovskog, koja u celosti ne pripada originalnoj partituri baleta. Ãta viãe, priåa nije ni åitljiva. Kralj ima dvojnika, svog zlog duha. U prvom åinu slavi se njegov roœendan i podizanje zamka Neuschwanstein. Pojavljuju se majka i verenica Natalija. U prvom, treñem i poslednjem åinu nalaze se dueti koji podseñaju na atmosferu Majerlinga i udaljavaju nas sve viãe od Labudovog jezera izabranom muzikom koja se retko svira u toj predstavi. U tradicionalnu priåu vrañamo se u drugom åinu, gde kralj prisustvuje jednoj baletskoj predstavi i prelazi s druge strane ogledala, da bi se poistovetio s licima iz priåe koju posmatra. U treñem åinu, Natalija se preruãava u princezu labuda da bi zavela svog princa. Sve te transformacije åine priåu nejasnom i razvodnjavaju interes publike. Natalijina ljubav neñe biti, avaj, dovoljno jaka da otrgne kralja iz ludila, pa, na kraju baleta, vidimo tamnicu s poåetka predstave. Stvarnost se smenjuje s uspomenom, u neredu u kome se gledalac ne snalazi. Oto Bubenicek bio je vrlo dobar, ali je njegova interpretacija na momente konvencionalna. Brat blizanac, Jiræi Bubenicek, igra njegovog dvojnika. Ana Polikarpova, æalim ãto to konstatujem, gradi lik Odete prenaglaãenim klasiånim stilom, na samoj ivici parodije. Nema nimalo poezije koja bi doticala njenu interpretaciju. Ãto se Hetere Jurgensen tiåe, ona je sjajna i potresna u svojoj ulozi Natalije. Balet podseña na Viskontijev film Ludvig iz 1972. godine. Pariska kritika bila je euforiåna povodom Nojmajerovog Labudovog jezera, zadovoljivãi se sliånoãñu atmosfere izmeœu njega i pomenutog filma. Ja to nimalo nisam cenila i nalazim da je Nojmajerova kreacija znatno zastarela. Ako je Senka kralja trebalo da prikaæe homoseksualnost lika, neki koreografi su u tome iãli mnogo dalje (Nurejev, Metju Born). Helen Ciolkoviå prevela Marijana Komljenoviñ 53 Orchestra - 2000.
ICARE Francuska Pariz Poslednje vesti kada je 1986. godine Nurejev odlucio da postavi svoju verziju Pepeljuge Prokofjeva u Pariskoj operi, s oduãevljenjem je prihvatio predlog Patrika Joneskoa (scenografa) da radnju baleta prenese u 1930/40. godinu, u svet holivudskih studija. U XX veku svet filma ima istu magiånu moñ kao i bajka. U ovom sluåaju dobra vila je producent, a Pepeljuga je devojka koju zlostavljaju otac pijanica i zla mañeha, koja po svaku cenu æeli da njene zlobne ñerke postanu poznate (i one ne propuãtaju nijednu audiciju). Pepeljugi ostaje da od te stvarnosti pobegne u snove. Po miãljenju Nurejeva, Pepeljugina nesreña je u prolaznosti vremena, u strahu da se njeni snovi neñe ostvariti, a da ñe sreña pobeñi sa mladoãñu... Ona je liånost danaãnjice, koja sanja samo o jednom da postane zvezda. Balet je stvoren za Silvi Gilem, te su elementi njene biografije veoma primetni. Nurejev je igrao ulogu producenta koji od Pepeljuge stvara zvezdu. I zaista, Nurejev, tada direktor Baleta Pariske Opere, od Gilemove je naåinio baletsku zvezdu dajuci joj glavne uloge dok je ona joã bila u ansamblu. Mit o Pepeljuzi, taj magiåni uspon je i æivotni put Nurejeva, sina tatarskih seljaka koji postaje svetska baletska zvezda. Dekor Patrika Joneskoa podseña na ekstravagantnost Holivuda s polovine veka; studio na sceni je inspirisan filmom Metropolis Frica Langa, a kadar za snimanje podseña na onaj iz filma Ziegfeld Girl Roberta Leonarda. U sceni probe, vidi se snimanje King Konga, a producent se preruãio u Gruåa Maksa... Kostimi Hanae Mori takoœe podseñaju na slavu ameriåkog filma tog doba. Prelepa je Pepeljugina balska haljina koja je ista kao ona koju je nosila Mi Vest. U toj haljini ulazi u bundevu koja se pretvara u fenomenalni kabriolet. Nakon premijere, ovaj balet se viãe nije izvodio u Pariskoj operi do ove sezeone, kada su se u roku od mesec dana smenjivale osam razliåitih podela, a piãem vam o åetiri. Fani Gaida je predivna u ulozi Pepeljuge, dirljiva kao sirotica, ali koreografija stvorena za izvanrednu lakoñu Gilemove, predstavljala joj je mali problem. Loran Iler igrao je sjajno, ali se nije baã snaãao u ulozi uobraæene i hvalisave glumaåke zvezde (tj. Princa). Anjes Letesti je briljirala u scenama bala, a pratio ju je Hoze Martinez koji je svoje varijacije odigrao izvanredno i s lakoñom. Delfin Musen je bila divna Pepeljuga, sva u nijansama, meka, zapanjena kada san postaje java, i blistava pored Jan Bridara, koji je izraæajan i dobro glumi razoåaranu filmsku zvezdu, oåaran prirodnoãñu i lepotom te mlade neznanke. Mari-Klod Pjetragala, koja je bila pozvana za nekoliko predstava Pepeljuge i Labudovog, bila je potresna raznovrsnoãñu oseñanja koja je izrazila igrajuñi i siroticu i devojku, zadivljenu svojim ulaskom u svet filma. Bila je posebno dobra u imitiranju Åarli Åaplina, veãto se koristeñi njegovim åuvenim ãtapom. Nikola Pepeljuga, DelphineMoussin i Yann Bridard L Riã je odluåio da filmsku zvezdu prikaæe kao mangupa i bitangu. Åudno! Sve druge uloge su bile veoma zanimljive. Vidi se da su svi uæivali u neuobiåajenim interpretacijama svojih uloga, kao na primer Hoze Martinez u roli mañehe (neodoljiv je dok izigrava prenemagalo u ãpicpatikama veliåine 43). Lionel Delanoe je bio komiåan kao koketna mañeha. Loren Keval je bio savrãen u svojoj uobiåajenoj karakternoj ulozi. Sve balerine koje su igrale rospije-sestre, izazivale su burni smeh u celoj sali, pogotovo svojim grimasama i poremeñenom igrom (npr. u sceni sa profesorom baleta). Letisija Piæol (inaåe promovisana u prvu balerinu), otkrila je izvanredan glumaåki talenat; ona i Delfin Musen (koja je igrala tupavu sestru) su zabavile i razveselile publiku. I Natali Oben je bila veoma smeã- Orchestra - 2000. 54
na, Delanoe je bio ciniåan u ulozi vile-producenta, dok se Vilfrid Romoli nije uklopio u ãemu muãko igra æensko. Æan-Gijom Bar je zadivio publiku svojom tehnikom, linijom i lakoñom u ulozi profesora baleta. Nedostaje nam prostora da spomenemo ostale uloge. Predstava je imala veliki uspeh zahvaljujuñi originalnoj promeni ovog Peroovog mita-bajke, ogromnom dekoru Patrika Joneskoa, muzici Prokofjeva, kao i koreografiji koja je izuzetno dinamiåna i åini da pokreti i linije idu u beskraj. Poslednja scena baleta je pravi filmski happy-end; filmska zvezda glumac podiæe Pepeljugu, visoko je noseñi, dok se jedna ogromna eãarpa, koju pokreñe veãtaåki vetar u filmskom studiju, leluja. Helen Ciolkoviå prevela: Marijana Komljenoviñ repertoar Repertoar Baleta Pariske opere za sezonu 2000/2001 Rajmonda (R. Nurejev) Krcko Oraãåiñ (R. Nurejev) Romeo i Julija (R. Nurejev) Pahita (P. Lakot) Priåa o Manon (MakMilan) San letnje noñi (Dæ. Nojmajer) Jewels (Æ. Balanãin) Veåe koreografija V. Forsajta, Dæ. Robinsa i J. Kilijana Nosferatu (Æ. K. Galota) Veåe koreografija L. Oãa, Æ. Balanãina, Dæ. Robinsa i A. Preljocaja Demonstracija Ãkole Pariske opere Predstava Ãkole Pariske opere Na sceni Pariske opere gostovañe kompanije: Antonia Markeza, Filipa Dekuflea i San Francisko Baleta. Maja Spomenimo i premijeru filma Maja Dominika Deluãa, posveñenog slavnoj ruskoj balerini Maji Pliseckoj. Deluã je sinaasta igre veñ nekoliko decenija. Uradio je mnogo portreta znaåajnih umetnika (Ivet Ãovire, Monik Ludijer, Nina Virubova, Vasiljev i Maksimova... ). Njegov poslednji dokumentarni rad pokazuje Plisecku danas, u Moskvi, zatim u studiju sa Beæarom, potom na probi baleta Labudovo jezero s tri mlada igraåa Pariske opere. Razlika pristupu igri je fenomenalna. S jedne strane je Plisecka koja pokuãava da prenese dramu baleta, a s druge strane su mladi umetnici Opere koji se vezuju iskljuåivo za korake. U ruskoj ãkoli tehnika je uvek bila fundamentalna, ali istovremeno i put ka izraæajnosti, dok je na zapadu ona, åesto, sama sebi cilj. Umetniåko izraæavanje, u tom sluåaju, samo je nadogradnja. Videli smo obilje igraåkih odlomaka iz starih predstava Maje Plisecke, gde su njeni tehniåki kvaliteti, posebno u rasponu i liniji skokova, i njena izraæajnost, zadivljujuñi. Posebno mi se dopala scena u kojoj umetnica objaãnjava ãta je radila da bi doãla do svog karakteristiånog rada ruku, legendarnog u celom svetu i magiånog u Labudovom jezeru i Labudu. Doista, gledaocima je zastajao dah pred vizijom åiste poezije. Helen Ciolkoviå prevela Marijana Komljenoviñ 55 Orchestra - 2000.
intervju Altinaj Asilmuratova, zvezda Marijinskog Teatra (Sankt Peterburg) Majka pre svega B. Montagnier Ãkolovali ste se na Institutu Vaganova, a niste iz Sankt Peterburga. Kako ste doæiveli taj period? Na poåetku mi je bilo veoma teãko, ali nisam bila sama, moja baka je bila sa mnom. Odmah sam zavolela balet i bila potpuno opsednuta njim. Ja naime dolazim iz Kazahstana, ali moja majka je Ruskinja, roœena u Lenjingradu. Oba moja roditelja su se ãkolovala na Institutu, tako da potiåem iz baletske porodice. Koji profesori su najviãe uticali na Vas? Sve tri profesorke, i svima sam im veoma zahvalna na tome ãto su me nauåile. To su gospoœa Rumjanceva, zatim Bazarova (pisala metode uåenja baleta) i Ina Zubkovska, koja je bila zvezda Kirova i kojoj sam se oduvek divila, kao umetnici i kao æeni. Njena lepota je i dan-danas blistava. U trupu Kirova stupili ste 1978. godine sa sedamnaest godina. Na koji naåin ste napredovali? Polako, poåela sam u ansamblu, i malo-pomalo sam se uspela na vrh. Kada ste snimili film Deca iz Ulice Pozoriãta? Dok sam joã bila u baletskoj ãkoli. Proglaãeni ste 1982. godine za zvezdu. Kako izgledaju nominacije u Kirovu? U Kirovu nema ceremonije nominovanja. Poåela sam s prvim ulogama i nikad se nisam optereñivala nivoom uloge. Jedina podela koja postoji u trupi je ona na ansambl i zvezde. Veñ od druge sezone bile su mi poveravane solistiåke partije (Labudovo jezero, Bajadera), ali sam s vremena na vreme igrala i u grupi. Postepeno sam odigrala sve uloge s repertoara. S Farukom Ruzimatovim ste se 1984. godine pojavili na Meœunarodnom konkursu baleta u Parizu. Da, iako nismo pobedili, to je za nas bilo interesantno iskustvo, jer smo imali priliku da vidimo igraåe iz mnogih drugih zemalja. Tek od dolaska perestrojke smo Ruzimatov i ja smeli da prihvatamo pozive i angaæmane iz inostranstva, jer, kako vam je poznato, pre perestrojke to je bilo strogo zabranjeno. Tako smo igrali u Bajaderi Natalije Makarove u ABT, kojim je tada rukovodio Mihail Bariãnjikov. Bilo je veoma neobiåno ãto igraåi iz Kirova mogu da igraju u drugim trupama, u baletima umetnika koji su napustili Sovjetski Savez i izabrali slobodu! Bajaderu ste igrali u Kirovu, u Njujorku u verziji Natalije Makarove, a u Parizu u verziji Rudolfa Nurejeva. Ãta mislite o te tri verzije? Uzbudljivo je igrati taj balet u tri razliåite verzije. Verzija Makarove mi se dopada jer je obnovila åetvrti åin Pjotra Guseva, koji ga je postavio, van Kirovskog teatra. I Nurejev je hteo to da uradi, ali je imao materijalne teãkoñe, suoåen s negodovanjem scenografa Ecija Frigerija, koji nije dozvoljavao da se uniãti njegov dekor! Produkcija Nurejeva je posebno raskoãna zahvaljujuñi dekoru i kostimu. Ninel Kurgapkina je pomogla Nurejevu da postavi Bajaderu, jer je on tada veñ bio ozbiljno bolestan. I u jednoj i u drugoj verziji postoje elementi koje ja ne mogu da prihvatim, ali mi se obe veoma dopadaju. Orchestra - 2000. 56
Dee Conway Romeo i Julija, A. Asilmuratova D. R Labudovo jezero, A. Asilmuratova i M. Muru, kor. R. Peti Da li imate omiljenu ulogu? Uvek mi postavljaju to pitanje na koje je skoro nemoguñe odgovoriti. Kad sam bila mlada oboæavala sam Labudovo, Uspavanu, dok sada viãe volim Bajaderu, Æizelu, balete Rolan Petija, gde mogu da produbim svoju interpretaciju i uvek otkrijem neãto novo. Za razliku od Balanãina, gde je sve pitanje stila, baleti Rolan Petija nude likove zanimljive za izvoœenje. Za mene je bilo veoma korisno ãto sam igrala u njegovoj trupi. Da li ste napustili Kirov da bi doæiveli to iskustvo? Ja sam joã uvek u Kirovu. Iskustvo kod Rolana je bilo interesantno u svakom pogledu. On poznaje ogroman broj baletskih umetnika, radio je s njima, i ima puno toga da kaæe. Mnogo sam volela da igram u njegovim baletima. Kako spremate uloge? Polazim od same priåe i od muzike, jer iz nje proizilazi emocija. Pokuãavam da se poistovetim s likom i da mu se uvuåem pod koæu, da proæivim situacije kroz koje lik prolazi. Na primer, za ulogu Manon, proåitala sam roman Lakloa, pokuãala sam da govorim francuski da bih se utopila u francusku kulturu. Ali, suãtina je u muzici, rekla bih da je igra vizuelno izraæavanje muzike. Izvanredno govorite francuski (razgovor se odvija na francuskom, a ponekad prelazimo i na ruski). Uåila sam ga u baletskoj ãkoli, ali sam sve zaboravila. Obnovila sam ga u Marseju. Upravo ste postavljeni za upravnika Akademije Vaganova. Na ãta ñete se usredsrediti? Pre svega, neophodno je vratiti se tradiciji. Dok sam bila u baletskoj ãkoli, bilo je obavezno svirati neki instrument. Po mom miãljenju, najbitnije je dublje poznavati muziku, jer je ceo æivot umetnika vezan za nju. Znaåi, vratiñu u ãkolu kao obavezan predmet uåenje muziåkih instrumenata po izboru. Naravno, nemam nameru da napravim malu revoluciju!... Moramo se vratiti tradiciji i naãim temeljima, koji su izvanredni. Htela bih da postupim kao Klod Besi u Ãkoli Pariske opere, koja se vratila francuskoj tradiciji. Da li ñete nastaviti Vaãu baletsku karijeru? Ne znam, jer ova je nominacija doãla usred godine i toliko me je iznenadila, da nisam imala vremena ni da razmislim o tome. Imam porodicu, ñerku koju oboæavam i s kojom bih htela da provodim viãe vremena, tako da ne znam kako bih uskladila mesto direktorke baletske ãkole, igraåku karijeru i moj porodiåni æivot. Ubeœuju me da je to moguñe... Videñemo! Ãto se tiåe usklaœivanja te dve karijere, sumnjam da je to izvodljivo, jer pre ove turneje u Londonu, dva meseca sam prisutstvovala ispitima uåenika u ãkoli, i to po åetiri dnevno. Treba aktivno uåestvovati, konsultovati se s profesorima, prosuœivati, procenjivati, a sve to oduzima dosta vremena. Inaåe, doãla sam do one taåke u karijeri kada æelim da prenesem svo svoje iskustvo na mlade. Trenutno u Kirovu nema novih baleta koji bi mi omoguñili da joã viãe razvijem karijeru. Mene viãe ne zanima da veåito igram Uspavanu lepoticu. Ãto se tiåe Lepotice, Kirov se vratio navodno originalnoj i autentiånoj verziji koju je Petipa stvorio 1895. godine Ãta mislite o pokuãaju da se u XXI veku vrañamo na originalne postavke iz XIX veka? Nije baã sigurno da se radi o pravoj, originalnoj verziji Petipa. Ta postavka mi liåi na Diznilend, jer je kao neki potpuri kostima iz svih moguñih baleta i opera XIX veka, a narocito u prvom åinu. Ne razumem tu æelju vrañanja unazad. Produkcije se menjaju, evoluiraju iz godine u godinu, iz generacije u generaciju, to je normalan proces. Za razliku od umetniåke slike, balet je æiv i u neprekidnom je razvoju. Pavel Gert je imao pedeset godina kada je igrao Princa Dezirea, i ne moæete zahtevati od danaãnjih igraca da se vrate na nivo tehnike od pre sto godina. To je besmisleno. Ãtaviãe, verzija koju smo mi ranije izvodili bila je Konstantina Sergejeva. Preneo mu je Fjodor Lopuhov, koji je i sam radio s Petipa, i kasnije veoma paæljivo uneo neke izmene. Ãta mislite o produkcijama Nurejeva koje se nalaze na repertoaru Pariske opere? ABT i Pariska opera mogu sebi da dozvole da se poigravaju s tradicijom ãto mi ne moæemo, jer je tradicija u nas veoma jaka. Kako usaglaãavate ulogu majke i umetnice? Moja najvaænija uloga je uloga majke. Helen Ciolkoviå prevela: Marijana Komljenoviñ 57 Orchestra - 2000.
Pedeset godina rada Hrvatska Zagreb Jubilej zagrebaåke Baletske ãkole Srednja baletska ãkola u Zagrebu osnovana je 22. septembra 1949. godine s ciljem da obrazuje profesionalne baletske umetnike za ansamble u Hrvatskoj. Od osnivanja do 1961. godine stiåu se prva iskustva, a od 1961. do 1971. godine poåinje sveobuhvatan rad na reformi ãkole. U sledeñem razdoblju, od 1981, do 1989. godine u potpunosti se afirmiãe usvojeni naåin profesionalnog ãkolovanja buduñih baletskih umetnika. Od 1983. godine oformljuje se i Odeljenje za narodnu igru, u kojem se profesionalno obrazuju igraåki kadar za Ansambl narodnih igara i pesama Hrvatske Lado, kao i umetniåki rukovodioci folklornih ansambala i sekcija na narodnim univerzitetima i u opãteobrazovnim ãkolama. U razdoblju 1989. do 1999. godine ãkola se organizaciono i pedagoãki potpuno osamostaljuje i osposobljava struåne plesaåe za kazaliãta, plesne i baletne ansamble, potpunim savladavanjem tehnike klasiånog baleta... Tokom pola veka u zagrebaåkoj Baletskoj ãkoli sistematski se radilo na savladavanju utvrœenog nastavnog plana i, paralelno, na struånom osposobljavanju nastavnika. U tome su pomoñ pruæali strani, prvenstveno ruski pedagozi, a nastavnici ãkole su se usavrãavali u najznaåajnijim pedagoãkim institucijama u Moskvi i Sankt Peterburgu. Tako je u potpunosti utemeljen danaãnji naåin ãkolovanja u trajanju od osam godina s metodikom nastave preuzete iz ruske klasiåne baletske ãkole. Takav naåin rada redovno je bio na proveri prilikom godiãnjih ãkolskih koncerata i drugih javnih nastupa, kao i ulaskom diplomiranih uåenika u profesionalne baletske ansamble u zemlji i inostranstvu. Pri tome je bila veoma uspeãna i saradnja sa Hrvatskim narodnim kazaliãtem u Zagrebu, u kojem su uåenici imali redovnu scensku praksu, usvajajuñi repertoar, ãto je, razume se, uticalo i na osavremenjavanje ãkolske nastave. Danas ãkola za klasiåni balet u Zagrebu radi s podmlaœenim nastavnim kadrom, ãkolovanim u Evropi i Americi. Njeni uåenici redovno uåestvuju na baletskim takmiåenjima, nastavljajuñi dobru tradiciju i uspehe koje su pre viãe od jedne decenije postizali na Jugoslovenskom baletskom takmiåenju u Novom Sadu. Ko je ugasio svetlo? Veåe mladih koreografa U nedostatku prave baletske premijere, u HNK u Zagrebu, izvedena je krajem protekle sezone predstava Ko je ugasio svetlo? Koreografisala su je åetiri mlada zagrebaåka koreografa: Mark Boldin, Deana Grabovac, Staãa Zurovac i Barbara Novkoviñ. Svoje postavke Kad bi (Boldin), Bez prtljaga (Grabovac), Molim te, probudi me (Zurovac) i Prasak (Novkoviñ) oni su zamislili kao izraæavanje zajedniåke ideje koja je sadræana u pitanju: Ãta se dogaœa ako se bez prtljaga probudite s praskom? Iako su reãenja ove dileme, razume se, razliåita, predstava mladih zagrebaåkih koreografa postigla je celovitost plesnog utiska. Vera Mantero Tako je Mark Boldin naglaãavao proticanje vremena kao konstantu u svom komadukad bi, Deana Grabovac je nizom karikiranih likova formirala neku vrstu baletskog stripa u postavci Bez prtljaga, dok je Staãa Zurovac ispoljio najviãe igraåke poetike u svom komadu Molim te, probudi me, napredujuñi viãe od ostalih kolega u graœenju plesne dramaturgije. U åetvorodelnoj koreografiji Prasak Barbara Novkoviñ je ostvarila efektan zavrãetak ove predstave kroz erotiåan ples udvoje, vidljiv kao igra utroje: Nje, Njega i Njezinog odraza u pleksiglasu, koji ih razdvaja, i åini njihov dodir neostvarljivim. Pojave i pomaci Sedamnaesti Tjedan suvremenog plesa Tradicionalna meœunarodna plesna manifestacija Nedelja suvremenog plesa u Zagrebu odræana je i ove 2000. godine, od 1. do 7. juna. Ovogodiãnji susret plesnih trupa iz Evrope bio je, prema nastojanjima selektora i umetniåkog direktora Festivala, Mirne Æagar, koreografa i osnivaåa Hrvatskog instituta za ples, prezentacija nekih novih pojava i pomaka na svetskoj igraåkoj sceni u proteklih nekoliko sezona. U jednoj nedelji zagrebaåki pozoriãni prostori ugostili su dvanaest inostranih trupa, koje su izvele petnaest predstava, uz uåeãñe i najuspeãnijih hrvatskih umetnika koji danas rade u svetu. Orchestra - 2000. 58
Najznaåajnije plesne dogaœaje na manifestaciji pruæili su izvoœaåi, koji se danas smatraju vodeñim zvezdama savremene umetniåke igre. To su Rasel Malifant, Vera Mantero i Vincente Saez. Nekadaãnji pokretaå grupe DV8, Rasel Malifant, åije je fiziåko pozoriãte imalo snaæan uticaj ne samo u Britaniji, veñ i u Evropi, izveo je svoj solo Shift kojim je pokazao koliko je fiziåki teatar odmakao u apstrakciji. On je to uåinio na zaista vrhunskom izvoœaåkom nivou. Vera Montero, Portugalka, se u svojim koreografskim razmiãljanjima oslanja na druãtveni ples, te nije sluåajno ãto je postavila plesni omaæ Æozefini Beker. Izvanredno dinamiåna, duboko impresivna, Vera Montero insistira na tome da ona nije igraåica, veñ izvoœaå, ãto njenim plesnim sastavima daje ãiroku pozoriãnu dinamiku. Treña zvezda zagrebaåkog plesnog Festivala bio je Vicente Saez, koji je zasluæan za izvesnu transformaciju onoga ãto uporno nazivamo modernim baletom. U svom Feniksu on pokazuje da to ãto je svojevremeno omekãalo standarde klasiånog baleta, kreñe u u apstraktne teme i na neki naåin proces vraña unazad. Interakcija muzike i igre je zanimljiva u Saezovom Feniksu, jer se izvodi s udaraljkama, uæivo, umesto orkestra. Pored toga, bilo je uoåljivo da se na odreœen naåin u umetniåku igru vraña naracija. Ona je svojevremeno pobegla iz baleta, kao ãto je mima pobegla od pantomime u apstrakciju, tj. u nemimetiåko. Ipak, mimetiåko pozoriãte se pokazalo veoma otporno o åemu svedoåi nastup Vincent kompanije iz Velike Britanije. Zanimljiv uåesnik zagrebaåke plesne smotre bio je i Ãvajcarac Æil Æoben, åiji rad trenutno zauzima visok umetniåki nivo u Evropi. U Zagrebu je prikazao predstavu Braidance s pet izvoœaåa i tri muziåara i tehniåara, unoseñi u pokret specifiåan odnos prema spontanosti, koncentriãuñi se na spajanje elektronske muzike s plesom na njemu svojstven naåin. Britaniju je zastupao Dæeremi Dæejms, koji je u svojoj predstavi My big pants koristio raznovrsnu plesnu leksiku koja se viãe ne moæe nazivati mozaikom, veñ pravim amalgamom razliåitih stilova. Radi se o koreografu, koji je, naæalost., nedavno preminuo, ali to ãto je za sobom ostavio govori o izuzetno razvijenom urbanom ukusu i velikom interesovanju za gradske sporazume i nesporazume, kao i za impulse i emocije koje iz njih proizilaze. Na festivalu su gostovale dve trupe iz Holandije. Trupa Bambie prikazala je svoju predstavu pod brojem 6 koja mimikom i plesom tumaåi probleme oåevog autoriteta. Kompaniju Elsmont/Hander videli smo u veoma zapaæenoj predstavi Dno u kojoj igraåica i igraå u pesku ispisuju tragove emocije koja se moæe nazvati ljubavlju. Kao åeænju za neåim lepim, oni åudesno ta svoja oseñanja prenose i na gledaoce. Dolaskom veoma zanimljivih liånosti iz celog sveta, u Pragu se danas zbivaju veoma interesantni dogaœaji na savremenoj plesnoj sceni. Tako je i uoåljiv veliki pomak u åeãkim umetniåkim stremljenjima na polju igre. Praãki plesni teatar Aria Spinta prikazao je predstavu novog tipa humora, koji svoje korene ima u Jonsekovom teatru apsurda, odriåuñi se izrugivanju plesnih postavki. Izrael, koji zauzima trenutno najprestiæniju ulogu u plesu takozvanog evropskog kruga, zahvaljujuñi åinjenici da u njegovom Delela centru u Tel Avivu rade danas najpoznatiji svetski koreografi, predstavio se u Zagrebu postavkom Jossija Jungmana iz Batsheva kompanije. Posle mnogo godina, na smotri u Zagrebu, gostovala je trupa iz Afrike, Salia Nii Seydon, iz Burkine Faso, koja danas radi u Monpeljeu. Njihov Slepi åovek se vratio korenima afriåke plesne umetnosti na jedan zanimljiv i do detalja promiãljen naåin. Ãto se tiåe domañih ansambala, direktorka Festivala Mirna Æagar je odluåila da se ovog puta predstave naãi u svetu, a sledeñe godine ñe, verovatno, to biti naãi kod kuñe. Tako je nastupio Borut Ãeparoviñ, koji je promenio estetiku rada i ime pozoriãta (nije viãe Montaæstroj, veñ Performing Unit) s trodelnim projektom, koji je izveo na ulici, u muzeju i pozoriãtu. Ivana Miler, Andrea Boæiñ i Jasna Vinovrãki zavrãile su poznate ãkole u inostranstvu. Svoje autorske radove, veñ prikazane s uspehom u inostranstvu, ponudile su i domañoj, zagrebaåkoj publici. Jedina predstava domañe produkcije prikazana u okviru Festivala suvremenog plesa u Zagrebu su komadi åetiri mlada koreografa iz HNK pod zajedniåkim naslovom Ko je ugasio svetlo? Poslednjeg dana Tjedna suvremenog plesa odræan je okrugli sto s republiåkim i gradskim zvaniånicima iz kulture na kojem je izneto mnoãtvo nereãenih pitanja u hrvatskoj plesnoj umetnosti. Teme nisu nepoznate, ali za sada, sem naåelnih dogovora i spremnosti da se veoma teãka situacija prevaziœe, nema konkretnih rezultata. Treba se nadati da ñe do sledeñeg juna i Osamnaestog tjedna suvremenog plesa u Zagrebu, bar neki problemi igraåke umetnosti u Hrvatskoj poåeti da se reãavaju. Milica Zajcev 59 Orchestra - 2000.
Italija Reggio Emilia Ko je Mauro Bigonzetti? uitalijanskom gradu Reœio Emilia (Reggio Emilia), nalazi se sediãte trupe Aterballetto, jedne od najatraktivnijih plesnih kompanija koja neguje savremeni stil igre. Osnovana je 1979. godine, a Amedeo Amodio (Amedeo Amodio) vodio ju je do 1996. godine. Od tada je umetniåki direktor Mauro Bigonzeti (Mauro Bigonzetti). Pod njegovim voœstvom Aterballetto se razvio u jednu od najuticajnijih i inventivnijih kompanija Evrope. Proãle godine dobitnici su nagrade Danza & Danza Prizes za najbolju kompaniju, najboljeg koreografa i najbolju produkciju. U razgovoru s Bigoznetijem, Ema Maning (Emma Manning) vlasnik i glavni urednik åasopisa Dance Europe (London) razotkriva neke od tajni tog tako uspeãnog koreografa. Za Maura klasiåna tehnika u baletu je veoma vaæna, bez nje bi moderan balet bio nemoguñ. U koreografskoj karijeri najviãe su ga inspirisali Balanãin, Kilijan i Forsajt. Na pitanje kojih pet koreografa je obeleæilo XX vek, pored ove trojice, pominje i Djagiljeva i Nurejeva. Pokuãavajuñi da odredi mesto baleta u italijanskoj kulturi, pomalo rezignirano tvrdi da ples u Italiji neñe dostiñi popularnost opere, jer italijanska plesna kultura ne postoji, kao ni zakon za ples sve je neobavezno. Ima pravila za kinematografiju, muziku i pozoriãte, ali ne i za ples. U Skali (La Scala) ima dovoljno novca za dve stotine predstava godiãnje, a u baletu je moguñe realizovati trideset predstava godiãnje. Kada bismo zanemarili problem novca, Mauro bi kreirao svoj veliki san, balet Romeo i Julija, i to na klasiåan naåin. Ãekspir je Ãekspir, kaæe. Åesto koristi moderne, nove muziåke efekte u svojim koreografijama, åak je u delu Furia Corporis, u Betovenovu muziku, uveo zvuke vozova, kola, slomljenih flaãa. Meœutim, on se ipak opredeljuje za sve pravce u muzici. U februaru je u Reœio Emiliji premijerno izvedena Comoedia Canto Terzo inspirisana Danteovom trilogijom. Priznaje da je to za njega bio jedan od najteæih komada, jer Raj je najteæe dotañi. Svako ima svoju predstavu o Raju. Za Maura privatno, Raj je svuda gde je okruæen prirodom. Kada je u pitanju njegovo poreklo i plesaåki koreni kaæe da je to åudna priåa. Njegovi roditelji se nisu bavili plesom. Majka ga je odvela u baletsku ãkolu kada je imao jedanaest godina, jer je bilo opasno provoditi vreme na ulici, u kraju iz kojeg potiåe. Tada nije znao niãta o baletu, a tek kada ga je direktor ãkole angaæovao da proãeta u baletu Romeo i Julija zavoleo je ples. I pored svih vrhunskih uspeha u svojoj profesiji, Mauro stavlja na prvo mesto najneobiånije stvari koje su mu se dogodile u æivotu, svog sina, pa tek onda svoju prvu koreografiju, koja mu je dala veru u moguñnost da se bavi tim pozivom. Priredila Vesna Vukajloviñ Dance Europe, februar 2000. Orchestra - 2000. 60
jubilej Prva dama slovenaåkog Baleta Dræavno odlikovanje Lidije Sotlar Romeo i Julija, Lidija Sotlar i Janez Mejaå Povodom osamdesetogodiãnjice slovenaåkog Baleta, za svoj umetniåki opus, za postignute izuzetne rezultate, za mentorski trud oko mladih plesaåa i za ãirenje baletske umetnosti po åitavoj Sloveniji, Lidija Sotlar je dobila dræavno odlikovanje. Bila je balerina veoma ãirokog spektra, od Belog i Crnog labuda, Vragolanke i Julije, Dezdemone i Biljane, Zareme i Salome, Gospodarice Bakarne gore do Klorinde u Banfildovom Dvoboju. Saraœivala je sa poznatim koreografima. Bili su to: Seræ Lifar, Aleksandra Balaãova, Anton Dolin, Henrih Nojbauer, Dimitrije Parliñ, Ana Roje i drugi. Spisak njenih uloga prelazi brojku ãezdeset! Treba joã dodati i veoma vaæne aktivnosti u kojima je bila åelni åovek nakon odlaska u penziju. Svoju trupu osnovala je 1975. godine i s njom gostovala po celoj Sloveniji, Jugoslaviji i Italiji. Pored toga bila je mentor u baletu Opere u Ljubljani, Mariboru i Rijeci. Osnovala je manifestaciju Susreti jugoslovenskih baletskih umetnika koja je potrajala od 1974. do 1983. godine. Lidija Sotlar je 1972. godine dobila Orden rada sa srebrenim vencem, a 1997. godine postala je prvi dobitnik nagrade Udruæenja baletskih umetnika Slovenije. Kao organizator trupe Lidije Sotlar, svoj je ansambl zaduæila Plaketom grada Ljubljane (1981) i nagradom Opãtine Ljubljana-centar (1982). Mnogi naãi igraåi uåestvovali su na Lidijinim susretima i sigurno im je u divnoj uspomeni ostao njen prisni i topli odnos prema umetnicima koje je pozivala i s kojima je delila tremu i uspehe na sceni. Mi najbolje poznajemo Lidiju kao ålana Saveta Jugoslovenskog baletskog takmiåenja od njegovog osnivanja 1982. godine do 1990. godine. Na prva tri takmiåenja bila je i ålan æirija, u svakoj prilici blagonaklona prema takmiåarima i mirotvorna prema nezadovoljnima, kojih je bivalo na pretek. Lidija je bila osoba koja je uvek sve smirivala i sreœivala, od igraåa do albuma s njihovim kritikama i fotografijama, na åemu joj ostajemo veåito zahvalni. To joj je naãe priznanje, odlikovanje i nagrada! Voleli bismo da doœe i liåno ih preuzme iz naãeg zagrljaja. Branka Rakiñ 61 Orchestra - 2000.
Kanada Toronto Onjegin Rex Harrington D. R Orchestra - 2000. 62
uzimskoj sezoni Nacionalnog baleta Kanade izveden je balet Onjegin, od 16. do 22. februara, u Hamingberd centru u Torontu. Koreografiju za balet napravio je Dæon Kranko 1965. godine, prvi put za Ãtutgartski balet. Sadaãnja kanadska produkcija je verzija Krankove revidirane postavke iz 1967. godine. Nacionalni balet Kanade je Onjegina prvi put izveo 1984. godine u produkciji Rida Andersona, bivãeg umetniåkog direktora kuñe. Tada je ulogu Tatjane igrala Sabina Aleman, a ulogu Onjegina Frenk Ogustin. Ovog puta su na premijeri nastupali fascinantni Reks Harington (Onjegin) i mlada balerina Sjao Nan Ju (Xiao Nan Yu) premijerno u ulozi Tatjane. Ta dvadesetjednogodiãnja Kineskinja je ålan ansambla Nacionalnog baleta od 1997. godine, a u prvog solistu baleta je promovisana 24. februara 2000. godine. Interesantan je podatak da je poverenje koje joj je ukazao umetniåki direktor Dæejms Kudelka, birajuñi je kao drugog solistu baleta za glavnu ulogu u ovoj postavci, nekima delovalo kao hrabar potez. Pored iskusnog Haringtona, koji je åuven po svom nesvakidaãnjem dramskom izrazu, tehniåki vrlo nadarena nova nada kanadskog baleta Sjao Nan Ju, neosporno deluje skladno, ali je za kompleksnu ulogu Tatjane, åinilo se, potrebno ipak viãe æivotne zrelosti. Meœutim, nakon svog debija, koji su kritiåari okarakterisali kao izuzetno uspeãan, Sjao Nan Ju je munjevito (nakon samo desetak dana), promovisana u prvog solistu Nacionalnog baleta Kanade. Onjegin, Martine Lamy U ulozi Lenskog nastupao je precizan lirski igraå Johan Pirson, a u ulozi Olge vrlo talentovana druga solistkinja Nacionalnog baleta, Sonja Rodrigez. Opãti utisak koji ostaje posle gledanja nove postavke je da je predstava osveæena vrlo talentovanom i skladnom igraåkom podelom i uigranim mladim ansamblom, koji mnogo obeñava. Tamara Vajagiñ 63 Orchestra - 2000.
Kanada Toronto Balanãinovi Dragulji Cylla von Tiedemann Jewels, Greta Hodgkinson i Johan Persson Zimska sezona Nacionalnog baleta Kanade beleæi i kanadsku premijeru baleta Dragulji Æoræa Balanãina, u februaru 2000. godine. Taj balet je prvi put izveden u Njujorku, 13. aprila 1967. godine, u postavci koju je Balanãin napravio za svoju trupu New York City Ballet. Sada, 2000. godine, kada je Kanada najzad doåekala svoju premijeru Dragulja, u Torontu je ponovo boravila velika balerina i Balanãinova muza Suzan Farel, da bi kao repetitor Fonda Æoræ Balanãin za Nacionalni balet Kanade prenela to delo. Da podsetimo, ona je u februaru 1998. godine postavila i prekrasnu Mocartijanu, balet koji je uz Teme i varijacije i Åetiri temperamenta bio deo predstave posveñene Balanãinovom koreografskom geniju. Za tu postavku Dragulja, kostimi i scenografija su pozajmljeni od Sinsineti baleta iz Amerike. Nacionalni balet Kanade i Balanãina, pored nekadaãnje bliske, direktne veze s koreografom liåno, povezuje i sadaãnja saradnja kanadskog baleta s New York City Ballet, ali i duga tradicija izvoœenja Balanãinovih dela. Ona traje joã od 1961. godine, kada je u Torontu izveden njegov Concerto Barocco u postavci Une Kai. Balanãinov neoklasiåni stil vrlo dobro odgovara kanadskoj trupi, kako zbog raznovrsnosti igraåkih senzibiliteta i visokih tehniåkih kvaliteta igraåa, tako i zbog razliåitih moguñnosti interpretacije, koje dozvoljava apstraktna narativnost mnogih Balanãinovih dela. To se naroåito jasno videlo u nastupu razigranog i ãarmantnog igraåa Johana Pirsona (Johan Persson), koji je igrao glavnu ulogu u Rubinima. Dragulji u toj postavci imaju nekoliko podela, a na premijeri 11. februara igrali su Martin Lami (Martine Lamy) i Reks Harington kao Prvi par, uz Rebeku Rimzi (Rebekah Rimsay) i Vilijema Marie (William Marrié), kao Drugi par u Smaragdima. Greta Hoåkinson (Greta Hodgkinson), pored Johana Pirsona i Dæenifer Furnije (Jennifer Fournier), igrala je glavnu ulogu u Rubinima. Centralni igraåki par u Dijamantima bili su Åan Hon Go (Chan Hon Goh) i Aleksandar Antonijeviñ. Svi igraåi su svojom raznolikoãñu i kristalnom igrom doprineli skladu predstave i toplom prijemu kod publike i kritike. Kao ãto je to bio sluåaj i s Mocartijanom, koja ñe i dalje biti jedna od najlepãih predstava koje sam videla. U señanju ñu dugo saåuvati bistre, æive i razigrane prizore iz Dragulja. Perfekcija nastupa ansambla kanadskih igraåa, nezaboravna je. Tamara Vajagiñ Orchestra - 2000. 64
Japanska trupa Iskustva u pokretu (1999/2000) 65 Orchestra - 2000. Predstava je fiziåka i hermetiåna, na momente nerazumljiva i mraåna, a kombinuje baletsku preciznost s modernim senzibilitetom. Jer, koreograf, po sopstvenim reåima, ne moæe da prenebregne sve ono ãto snaæno oseña. Tamara Vajagiñ Po objaãnjenju Oãime, u predstavi se, kroz gråevitu, oåajniåku senzualnu interakciju glavnog lika (u izvoœenju Naoko Ãirakave) s ostalim igraåima, otkrivaju najmraånije crte ljudske prirode i njene slabosti. Predstava nosi snaænu socijalnu poruku koja se odnosi na prirodu nasilja meœu ljudima i drugorazredni poloæaj æene u japanskom druãtvu i tradiciji. Iako je svesna da se takva pitanja ne mogu razreãiti kroz njeno stvaralaãtvo, koreograf Sakiko Oãima priznaje svoju opsednutost uklanjanjem barijera koje onemoguñavaju liånu slobodu. Ta predstava je åetvrti deo koreografskog serijala Secret Club... Floating Angels. Prvi deo je prvobitno izveden u Tokiju 1992. godine i zbog velike popularnosti su u sledeñih nekoliko godina usledile joã dve verzije (Secret Club... Floating Angels Ver. 002 i Secret Club... Floating Angels 98). Åetvrti deo koji smo imali prilike da vidimo je, po reåima autora, verzija za novi milenijum. Japanska trupa H. Art Chaos gostovala je u Torontu od 22. do 26. februara 2000. godine, u okviru serijala Iskustva u pokretu (Moving experiences) Harborfront centra, koji se odræava u pozoriãtu Premiere Dance Theatre. Serijal, koji je trajao od sredine oktobra 1999. godine do sredine aprila 2000. godine, predstavio je domañe i strane savremene trupe i koreografe i njihove novije radove. Trupa H. Art Chaos nije prvi put nastupila u Torontu. Tokom 1997. godine predstavili su se u Harborfront centru s predstavama Ambis i Posveñenje proleña. Sada su odabrali da prikaæu svoju predstavu Secret Club... Floating Angels 2000 H. Art Chaos postoji od 1989. godine. Trupu, koja je sastavljena od jedanaest devojaka, zajedno su osnovale umetniåki direktor kompanije Sakiko Oãima i igraåica Naoko Ãirakava. Japanska edicija åasopisa Dance Magazine je veñ tri godine za redom proglaãavala Oãimu za najboljeg koreografa godine, a Ãirakavu za igraåicu godine.
Kanada Toronto Compahnia de dança Deborah Colker Od 8. do 12. februara 2000. godine u Torontu je, u okviru serijala Iskustva u pokretu, nastupala i brazilska trupa Compahnia de danca Deborah Colker iz Brazila. Debora Kolker, mladolika tridesetdevetogodiãnja igraåica i koreograf rusko-jevrejskog porekla, je svoju trupu od petnaest igraåa osnovala 1994. godine. Ta razigrana grupa vrlo je uspeãna u Brazilu, a od 1996. godine ima i svoje malo pozoriãte u centru Rio de Æaneira. U Torontu su izvodili svoju optimistiånu predstavu Rota u intimnoj atmosferi pozoriãta Premiere Dance Theatre, koje se pokazalo kao savrãen prostor za takav dogaœaj. Rota je åetvrto koreografsko ostvarenje Debore Kolker koje je nastalo 1997. godine i po reåima ålanova trupe, koja veliki deo godine provodi na turnejama po Brazilu, i u inostranstvu, do sada je predstavu videlo preko 200.000 ljudi ãirom sveta. Predstava se bavi istraæivanjem prostora i kretanjem u razliåitim prostornim ravnima. Podeljena je u dva dela. U vrlo veselom i svetlom prvom åinu, u kome je u pokretima naglaãen terre-à-terre, koriãñen je jezik klasiånog baleta kao osnove, kojoj su dodati neki svakodnevni pokreti i gestovi. Prvi deo drugog åina se zove Gravitacija, koji svojom zamagljenom i meditativnom atmosferom podseña na nekakvu odiseju u svemiru. U njemu se igraåi kreñu usporeno, kao kroz besteæinski prostor. U njihovim gotovo akrobatskim pokretima (kada se åesto nalaze jedni drugima na ramenima) uoåava se snaæna vertikalnost. Istraæivanje moguñnosti pokretanja kroz prostor (iznad povrãine poda, koje je u kontrastu s kretanjem po ravnoj i konkretnoj povrãini scene u prvom åinu), zavrãnica je predstave koja se zove Toåak (po velikoj vrteãci nalik onoj iz zabavnih parkova, koja dominira scenom, a i zaãtitni je znak cele predstave). Igraåi, koji istraæuju nove slobodne naåine kretanja po krugu, podseñaju na neki svemirski cirkus iz buduñnosti. Debora Kolker kaæe da je ideju za predstavu dobila 1995. godine prilikom posete Diznijevom zabavnom parku na Floridi, kada je bila fascinirana raznovrsnim moguñnostima igre, brzinom, bojama i ushiñenjem koje je sve to izazivalo u ljudima svih godiãta. U predstavi je koriãñena vrlo interesantna kombinacija muzike (Mocart, Ãubert, Squarepusher i Chemical Brothers). Predstava je i ovde, kao i u svetu, dobila dobre kritike, a publika u Torontu ju je toliko oduãevljeno prihvatila, da je na momente izgledalo kao da ñe istråati na pozornicu da u razigranoj i optimistiånoj predstavi i sama uåestvuje. Tamara Vajagiñ Orchestra - 2000. 66
Æizela, Aleksandar Antonijeviñ Vesti iz Nacionalnog baleta Vest da je Umetniåki savet Nacionalnog baleta Kanade produæio ugovor umetniåkom direktoru Dæejmsu Kudelki do 2003. godine, objavljena je 26. maja 2000. godine. Kudelka, åetrdesetpetogodiãnji kanadski koreograf svetskog renomea, je u junu 1996. godine nasledio Rida Andersona tadaãnjeg dæejms umetniåkog direktora Nacionalnog baleta Kanade. Kudelka, bivãi igraå trupe, je svoj meœunarodni koreografski ugled ostvario tokom osamdesetih godina. Meœu njegovim najpoznatijim koreografskim ostvarenjima su dela Åetiri godiãnja doba, Désir, Poljubac vile i novo tumaåenje Labudovog jezera. Tokom svog prvog mandata na mestu umetniåkog direktora Nacionalnog baleta Kanade, Kudelka je postigao velike uspehe. Izuzetno je uoåljivo da je ansambl, iako broji samo åetrdesetosam stalnih igraåa i petnaestak igraåa-staæista, åvrsto satkan i sposoban da izvede komplikovane i zahtevne postavke. Repertoar je interesantan i raznovrsan osim klasiånih, neoklasiånih i modernih dela u repertoar su uvrãteni i baleti savremenih kanadskih koreografa, a Nacionalni balet na gostovanjima dobija pohvale kritike i publike. Ipak, u kanadskoj javnosti se åuju i glasovi Kudelkinih kritiåara, koji istiåu da su dugovi Nacionalnog baleta za vreme njegovog trogodiãnjeg rukovoœenja dostigli sumu koja se sada procenjuje na oko tri miliona kanadskih dolara. U teatru se istiåe da to nije neobiåan i jedinstven primer, jer je vlada Ontarija u poslednjih pet godina smanjila finansiranje umetniåkih institucija, ãto je u sluåaju Nacionalnog baleta rezultiralo smanjenjem igraåkog ansambla kao i smanjenjem broja izvoœenja predstava. U meœuvremenu, na kraju proleñne sezone, objavljene su i neke promene u igraåkom ansamblu. Prvak baleta Johan Person od jesenje sezone 2000. godine postaje ålan Kraljevskog baleta u Londonu u statusu prvaka baleta, dok je primabalerina Nacionalnog baleta Dæenifer Furnije odluåila da zbog privatnih razloga napravi pauzu u igranju, a objavila je i da napuãta svoju dosadaãnju matiånu kuñu. Nacionalni balet Kanade je 7. juna objavio i imena igraåa koji su unapreœeni u viãi status: Sonja Rodrigez u prvakinju baleta, a Stejsi Ãiori Minagava u rang prvog soliste baleta, Stefani Haåinson, Gijom Kote, Matjaã Mroæevski i Dæeremi Nasmit su iz redova ansambla unapreœeni u status drugog soliste baleta. Tamara Vajagiñ 67 Orchestra - 2000.
Kanada Toronto Æizela Cylla von Tiedemann Greta Hodgkinson Aleksandar Antonijeviñ nacionalni balet Kanade je joã tokom 1951. godine (prve sezone svog postojanja), u okviru repertoara, izvodio delove iz baleta Æizela. Balet u celovitom izdanju izveden je prvi put 28. oktobra 1952. godine, u koreografskoj obradi Silije Franke, prema Koraliju i Perou. Skoro osamnaest godina kasnije, Franka je pozvala britanskog koreografa Pitera Rajta da za Nacionalni balet Kanade kreira novu postavku tog romatiånog baleta. Proslavljena od strane kritike i publike, ta uspeãna verzija (premijerno izvedena u Nacionalnom baletu Kanade, 16. aprila 1970. godine) se odræala do danas. Na severnoameriåkom træiãtu se joã uvek moæe nañi i video zapis te produkcije koji je snimljen 1975. godine, s Karin Kejn i Frankom Ogustinom u glavnim ulogama. Sada je Æizela Pitera Rajta, prema koreografiji Koralija, Peroa i Petipa, ponovo na repertoaru Nacionalnog baleta. Dizajn scenografije i kostima su zadræani u originalnoj verziji, kako ih je kreirao Dezmond Hili. Orchestra - 2000. 68
Ta verzija åuvenog romantiånog dela se u detaljima bitno razlikuje od nama poznatije verzije Leonida Lavrovskog. Naglasak je na daljoj razradi dramske koherencije, ãto je moæda bolje postignuto i promiãljeno u prvom nego u drugom åinu. U poreœenju s ranijom, poåetak drugog åina, odnosno ulazak Mirte i njenih Vilisa, u toj redakciji je priliåno skrañen. Muzika je svedena na delove varijacije Mirte, a njenih pratilica na deliñe, i sve to, na æalost, smanjuje igraåki a i dramski efekat, ne dozvoljavajuñi da se kod gledaoca stvori dovoljno snaæan utisak strahopoãtovanja prema tim okrutnim i predivnim zagrobnim stvorenjima. Ipak, ta Æizela je zbog razumljivosti priåe, a moæda i zbog konciznosti (i pored nedostataka) izuzetno omiljena, o åemu svedoåi njena dugoveånost i åesta prisutnost na repertoaru. Ovogodiãnje premijerno izvoœenje baleta Æizela (24. maja 2000. godine), predstavljalo je vrhunski umetniåki doæivljaj, najviãe zahvaljujuñi odliånoj igraåkoj podeli, solidnom ansamblu, a nadasve glavnim igraåima Greti Hoåkinson (Æizela) i Aleksandru Antonijeviñu (Albert), koji su pruæili nesvakidaãnji doæivljaj poklonicima baleta. Te uloge neosporno vrlo dobro odgovaraju njihovom senzibilitetu, ali su, ãto je moæda i vaænije, kao par ostvarili izvanrednu harmoniju i razumevanje. Posmatrajuñi ih iz publike shvatali smo i oseñali kompleksnost ljubavi Æizele i Alberta, baã kao ãto smo i u prvom åinu poverovali da je Greta Hoåkinson naivna, radoznala i emotivna mlada devojka, koja se u drugom åinu pretvara u krhku i istinski dirljivu eteriånu viziju. U drugom åinu je ta tehniåki vrlo precizna balerina, uz prefinjenu klasiånu liniju zaista delovala bestelesno. Njeni pokreti su bili izuzetno laki i besteæinski, a njen bourée tako brz da je izgledalo kao da ne dotiåe tlo pod sobom. Jedino bi se moglo poneãto prigovoriti njenoj interpretaciji scene ludila na kraju prvog åina. Greta Hoåkinson je tu teãku scenu gradila moæda nedovoljno dramatiåno, sluæeñi se priliåno dugotrajnom suptilnom mimikom lica, tako da publika u poslednjim redovima verovatno nije mogla da stekne jasan utisak o drami koja se odvija na pozornici. Æizela, G. Hodgkinson i A. Antonijeviñ (The Globe and Mail, 26.maj 2000.) Andrew Oxenham Aleksandar Antonijeviñ je ponovo dokazao da je igraå koji pored snaæne tehnike poseduje i izuzetan dramski talenat i redak umetniåki senzibilitet. Antonijeviñ je odliåan i paæljiv kao partner, dok je njegova igra bila skladna i izuzetno nadahnuta, s izraæenom i uverljivom studijomi Albertovog karaktera u prvom i drugom åinu. Mirtu je igrala Sjao Nan Ju, koja verovatno nije najsreñniji izbor balerine za tu ulogu. Njena dramska interpretacija bila je uverljiva i åista, ali njena igra i linije tela nisu bile dovoljno prilagoœene geometrijski preciznoj i britkoj igri Mirte. Ansambl Vilisa je bio skladan i uveæban, ali nedovoljno precizan u åuvenom delu prolaska preko scene u putujuñim arabeskama. Vilijem Marije je jasnom mimom, ubedljivom i strastvenom glumom i tehniåki snaænom igrom ostvario izvanrednu interpretaciju uloge Hilariona. Seljaåki Pas de deux iz prvog åina je u sadaãnjoj verziji preraœen u Pas de quatre (dva muãka igraåa i dve balerine). Najefektniji je bio Riåard Landri koji je izvodio drugu muãku varijaciju. Ova kvalitetna baletska predstava je svakako bila meœu najupeåatljivijama ove sezone. Ljubiteljima igre ostaje da se nadaju da ñe to iskustvo doprineti formiranju pravog velikog partnerstva izmeœu Aleksandra Antonijeviña i Grete Hoåkinson. Tamara Vajagiñ 69 Orchestra - 2000.
Kanada Toronto Zavrãna godiãnja predstava Nacionalne baletske ãkole jedan od najupeåatljivijih proleñnih baletskih dogaœaja u Torontu bila je zavrãna priredba Ãkole nacionalnog baleta. Ta ãkola, koja vaæi za jednu od najboljih u svetu je s ponosom proslavila znaåajan jubilej åetrdesetogodiãnjicu rada. Iako se smatra vrlo kvalitetnim, program rada te institucije stalno se razvija i poboljãava. Pored akademskog obrazovanja, koje je znaåajan deo nastavnog programa, umetniåki deo je koncipiran tako da objedinjuje klasiånu baletsku tradiciju s najnovijim dostignuñima nauke o pokretu, sportske medicine i brige o deci. Meœu diplomcima ãkole su vodeñi kanadski igraåi, pedagozi, koreografi i umetniåki rukovodioci znaåajnih trupa, primabalerina i sadaãnji umetniåki savetnik Nacionalnog baleta Kanade Karin Kejn, umetniåki direktor Baleta Britanske Kolumbije Dæon Alejn, umetniåki direktor Nacionalnog baleta Kanade Dæejms Kudelka i Mejvis Stejn, umetniåki direktor ãkole. Impresivan repertoar zavrãne predstave je sastavljen vrlo ozbiljno treñi åin baleta Uspavana lepotica, i odliåan savremeni repertoar koji se sastojao od koreografija Dæona Nojmajera, Pegi Bejker i Jiræija Kilijana. Aurora s Wedding, odnosno treñi åin Uspavane lepotice, je na scenu postavila Deniz Ãulc, redovni gostujuñi predavaå ãkole. Repetitori su bili Karina Bomers, Eva Drou i Tatjana Åernova, a vodeñe igraåe je uveæbavao Sergij Stefanski. To delo, koje je svakako najbolji test za klasiåno baletsko obrazovanje, nije ni malo jednostavno za mlade igraåe. Ipak, oni su, s pomalo, vrlo razumljive, treme pokazali da su dorasli teãkim igraåkim zadacima. Krsta Doson je zablistala u ulozi vile Jorgovan, a Dæulija Ãramek se istakla kao vrlo ljupka i harizmatiåna balerina u ulozi princeze Florine. Nehemija Kiã je, iako uz izvesnu tremu, vrlo elegantno izveo teãku ulogu Plave Ptice. Sada veñ vrsna tehniåarka, mlada balerina Tara Bavnani, uverljivo je odigrala ulogu princeze Aurore. Princ Florimund je bio Dong Hjun Seo, izuzetno siguran igraå koji se istiåe lepim korpusom i preciznim skokovima. Orchestra - 2000. 70
Tara Bhavnani, uåenica Nacionalne baletske ãkole, Toronto Grand Pas de Deux iz Priåe o Pepeljuzi Dæona Nojmajera izveli su Lora Bolton i Arsen Mehrabjan. Lora Bolton, mlada balerina, koja je 1999. godine diplomirala u Nacionalnoj baletskoj ãkoli i njen partner Mehrabjan su nastupali kao studenti Hamburãke baletske ãkole. Te dve ãkole saraœuju veñ izvesno vreme i åesto organizuju razmene studenata, kao i umetniåkih i pedagoãkih iskustava. Julio Lumo, novi rad Pegi Bejker, umetnika-rezidenta Nacionalne baletske ãkole, izveden je kao svetska premijera. Åini se da je to delo, koje se odlikuje vrlo efektnom i razigranom koreografijom, bilo vrlo osveæavajuñe iskustvo za ansambl mladih igraåa. Sa uæivanjem smo gledali razigrane mlade umetnike, koji su izuzetno sigurno i s lakoñom izvodili koreografiju. Velike zasluge za to svakako pripadaju repetitorima Debori Hes i Ani Jojiñ, koje su izuzetno dobro uveæbale igraåe, te su i uåenici niæih razreda bili na visokom igraåkom nivou. Poslednji deo programa je pripao Kilijanovim delima i bio je najupeåatljiviji utisak ionako vrlo kvalitetne predstave. Umetniåki direktor ãkole, Mejvis Stejn, je vrlo ponosna na Kilijanovo uverenje da ñe igraåi njene ãkole poãtovati integritet njegovih ostvarenja. Taj deo programa, naslovljen kao Studija o Kilijanu, postavila je Arlet van Boven, uz pomoñ repetitora Karine Bomers i Ane Jojiñ. Izvedene su keacije Nomadi prvi stav, Overgrown Path odlomci, kao i prekrasna poetiåna koreografija iz 1979. godine Dream Dances. Vrhunac veåeri je svakako bio Kilijanov duhoviti Prvi stav Simfonije u d-molu koja je istakla glumaåke moguñnosti igraåa i naiãla na fantastiåne reakcije gledalaca. Vrlo je teãko izdvojiti pojedince, jer su zaista svi bili na vrlo visokom nivou. To je verovatno i najveñi kvalitet ãkole koji se izdvaja kao utisak nakon gledanja predstave odgajanje vrlo kvalitetne generacije igraåa koja je sposobna za raznovrsne igraåke zahteve. Tamara Vajagiñ Uåenici Nacionalne baletske ãkole, Toronto 71 Orchestra - 2000.
Kanada Toronto Gostovanje Tri{e Braun ameriåka trupa Trisha Brown Dance Company se od 4. do 8. aprila 2000. godine prvi put u kompletnom sastavu predstavila gledaliãtu Toronta u pozoriãtu Premiere Dance Theatre. Ipak, to nije bio i prvi susret ovdaãnje publike s Triãom Braun, jednim od najcenjenijih ameriåkih savremenih koreografa. Ta umetnica je joã od sedamdesetih godina gostovala u Torontu. Orchestra - 2000. 72
Triãa Braun, joã od ãezdesetih godina poznata kao jedan od revolucionara modernog pokreta, prihvata da bude svrstana meœu post-moderne koreografe i umetnike. Ona je joã kao studentkinja prouåavala tehniku moderne igre Marte Grejam i Luisa Horsta i zainteresovala se za alternativne moguñnosti izraæavanja pokretom. Sa umetnicom Anom Halprin istraæivala je veæbe improvizacije prema zadatim temama, kao i veæbe disanja, vokalizacije i oseñanja prostora. Ta radoznalost i istraæivanja su i danas jasno izraæena u njenom stvaralaãtvu. Radove Triãe Braun je potrebno posmatrati kao multimedijalne projekte. Pokret, vizuelna umetnost i zvuk su podjednako vaæne dimenzije u njenom stvaralaãtvu i zbog toga njene predstave viãe liåe na konceptualnu umetnost ili performanse, nego samo na savremenu igru. Na primer, za Set and Reset iz 1983. godine jedan od tri komada koja su ovom prilikom izvoœena u Torontu, scenski dizajn je napravio Robert Rauãemberg (koji je i bliski viãegodiãnji saradnik Triãe Braun), dok je izuzetno nadahnjujuñu ritmiånu muziku za predstavu komponovala Lori Anderson. Zatamnjeni prostor pozornice uokviruje scenografiju Roberta Rauãemberga u kojoj su dominantni elementi dve piramide i jedna prizma, koje su izdignute u vazduhu. Ispod tih geometrijskih elemenata odvija se koreografija koja moæe asocirati na deåije igre u parku (pojavljivanje i nestajanje, pokretanje, zatim susretanje i kratka interakcija igraåa, a potom njihovo razdvajanje i zaustavljanje). Da bi na dovoljno spontani naåin razvijali te pokrete koji posmatraåu deluju kao proizvoljni, Triãa Braun je igraåima zadavala reåenice koje bi oni uåili napamet i prema njima dalje improvizovali pokretima. U predstavi je dominantno viœenje pravougaonika prostora scene po åijim obodima se igraåi kreñu i tokom igre opisuju njegove konture. Prema objaãnjenju koreografa, osnova za taj meditativni i enigmatiåni rad bila je ideja o interpretaciji jednostavne forme, pravougaonika. Veåe se nastavilo izuzetno zanimljivim solom u izvoœenju ãezdesettrogodiãnje Triãe Braun. Rad pod nazivom If you couldn t see me je nastao 1994. godine. (1995. godine nastala je i druga verzija duo sa Mihailom Bariãnjikovim, If you couldn t see us.) Polazna ideja, koja se izrodila tokom jednog razgovora Braunove i Rauãemberga, je zamisao da umetnica igra sve vreme okrenuta leœima publici. Triãa Braun je, prema sopstvenim reåima, tokom stvaralaåkog proceca bila nadahnuta ograniåenjima koje takvo okretanje postavlja. Da bi mogla da razvije strukturu kretanja po sceni i vidi svoje pokrete onako kako ñe ih videti gledaliãte, Triãa Braun je morala da radi sa asistentom koji ju je snimao video kamerom tokom proba. Sama igra u ovom solo komadu je inspirisana njenim interesovanjem za kinetiku pokreti se slivaju jedan u drugi, zglobovi nisu ispravljeni ili ukoåeni, ekstremiteti deluju kao da ispisuju ornamente u prostoru i åitava igra podseña na posmatranje nekog lepog uzburkanog morskog pejzaæa. Treñi rad je najnoviji i pripada celoveåernjoj dæez trilogiji za koju je muziku napisao kompozitor Dejv Daglas. Deo trilogije koji je publika u Torontu mogla da vidi (Five Part Weather Invention), nastao je 1999. godine. Tema i inspiracija su bile ideje o improvizaciji i slobodi, na onaj naåin na koji su dozvoljene i shvañene u dæez muzici. Triãa Braun je u pripremi koreografije istovremeno radila s kompozitorom Daglasom kao i sa slikarom Terijem Vintersom. On je sliku (dominantni element scenografije) stvarao posmatrajuñi kako se razvijaju koreografija i muzika. Predstava odiãe veseloãñu, scenom dominiraju jarke boje, a kao bitan deo koreografije, zamiãljene su i spontane reakcije igraåa na sve ono ãto se deãava oko njih bilo da su to reakcije publike ili neka prethodna uzajamna oseñanja i situacije izmeœu samih uåesnika na sceni. Drugi deo dæez trilogije nosi naziv Repture to Leon James, i veñ je prikazan u Vaãingtonu, a ovog proleña i u Dæojs Teatru u Njujorku, u okviru predstave koja je posveñena proslavi tridesetog roœendana trupe. Tamara Vajagiñ J. Pagliuso 73 Orchestra - 2000.
Proleñni program Kanada Toronto Umetnici Nacionalnog baleta Kanade su od 10. do 14. maja 2000. godine izvodili meãovit program jednostavno naslovljen kao Proleñni program. Prikazana su dva savremena kanadska koreografska ostvarenja Désir (kor. Dæejms Kudelka) i Tides of Mind (kor. Dominik Dima) kao i Fokinovo remek-delo Silfide i Pas de deux iz baleta Manon Keneta MakMilana. Kako je objavljeno, ranije najavljeni novi projekat svetska premijera Eduarda Loka, priznatog koreografa iz Montreala, odloæen je za neku kasniju priliku. Ipak, ljubitelji baleta nisu ostali uskrañeni za uzbudljivi dogaœaj. Istovremeno je najavljeno da ñe u ovom programu kao gosti nastupati dvoje vrlo interesantnih baletskih umetnika, trenutno najveña kanadska baletska zvezda Evelin Hart (primabalerina Vinipeãkog kraljevskog baleta), kao i Demijan Velå, prvak Australijskog baleta iz Sidneja. Program je otvoren Silfidama koje je postavila Magdalena Popa, glavni repetitor baleta u ovoj trupi. Na predstavi odræanoj 12. maja, uloge glavnih muza su igrale Rebeka Rimzi (Valcer), Åen Hon Go, koja sigurno preleñe scenu u visokim i skladnim grand jéte skokovima (Mazurka) i Greta Hoåkinson, koja je paæljivo i precizno gradila svoj Prelude. Aleksandar Antonijeviñ je ostavio dobar utisak senzibilnom igrom u ulozi mladiña-pesnika u solo varijaciji kao i u duetnoj igri s Gretom Hoåkinson. Dizajn scene je u toj postavci na odliåan naåin upotpunio doæivljaj i istakao igru. Pozornica je osvetljena toplim svetlom, a dobro odabrani dekor i kostimi su publiku romantiåno vratili åitav vek unazad. Désir, kor. J. Kudelka Sledeñi deo programa (Tides of mind), bio je virtuozni moderni Pas de deux koji je Åen Hon Go temperamentno izvela s partnerom Johanom Personom. Pas de deux iz baleta Manon u izvoœenju Grete Hoåkinson i Demijana Velåa dobio je veliki aplauz gledaliãta. Désir, vrlo uzbudljivo koreografsko ostvarenje Dæejmsa Kudelke iz 1991. godine, poetiåni je prikaz za sedam parova, na muziku åetiri valcera Prokofjeva iz baleta Pepeljuga i na joã dva njegova valcera iz opere Rat i mir. Od svih parova te veåeri, najdublji utisak su ostavili Evelin Hart i Reks Harington u Åetvrtom valceru, poetiånoj sceni u kojoj je koreografija vrlo efektno izgraœena na jednostavnom detalju svaki put kada æena naåini pokret nogom, muãkarac se, kao opåinjen njenim stopalom, trudi da ga dotakne. Sonja Rodrigez i Damijen Velå, par iz Prvog valcera, su tehniåkim umeñem i zrelom, ali razigranom interpretacijom, takoœe ostavili vrlo snaæan utisak. Désir je verovatno jedno od najistanåanijih, a moæda i najsenzibilnije Kudelkino koreografsko ostvarenje. Tamara Vajagiñ Orchestra - 2000. 74
Sezona 2000/2001. godina www.national.ballet.ca Umetniåki direktor Nacionalnog baleta Kanade Dæejms Kudelka je 7. februara 2000. godine objavio repertoar baleta za novu sezonu. Na programu ñe se nañi dva celoveåernja baleta iz bogatog klasiånog repertoara kuñe Don Kihot i Labudovo jezero. Za otvaranje sezone u jesen 2000. godine priprema se novo tumaåenje Æar-ptice Igora Stravinskog u Kudelkinoj koreografiji. Produkcija ñe biti realizovana u saradnji s Hjustonskim baletom (Huston Ballet) i Ameriåkim baletskim pozoriãtem (ABT). Åuvenu Puåinijevu operu Madam Baterflaj je kao balet u dva åina 1995. godine kreirao Stenton Velå (Stanton Welch) za Australijski balet. Nacionalni balet Kanade priprema tu verziju za proleñe 2001. godine. U februaru 2001. godine ñe ponovo biti prikazano delo koje je imalo svoju uspeãnu premijeru u maju 1999. godine produkcija Labudovog jezera u koreografiji Dæejmsa Kudelke. Najavljene su i svetske premijere novi balet Æana Pjera Peroa (Jean-Pierre Perreault), koreografa iz Montreala, zatim nova koreografija Dæejmsa Kudelke i joã jedno delo o kome ñe informacije biti naknadno objavljene. Na repertoaru ñe se nañi i sledeñi krañi baleti: Åetiri godiãnja doba (kor. Dæ. Kudelka), Septet (kor. Dæon Alen), Serenada (kor. Æ. Balanãin) i San (kor. Frederik Eãton). Labudovo jezero, Chan Hon Goh 75 Orchestra - 2000.
Iz baletske loæe Protiv proseånosti Povodom petogodiãnjice åasopisa za umetniåku igru Orchestra Proãlo je pet godina od kada smo u zemlji dobili prvi i jedini åasopis za umetniåku igru sa simboliånim gråkim imenom Orchestra, koje podrazumeva pozornicu kao sveobuhvatni pojam za izvoœenje, ovoga puta, igre i baleta. Godinama smo iãåekivali da nam odãtampaju makar ãta iz tog podruåja na prostoru bivãe, takozvane velike Jugoslavije, ali uglavnom je bivalo uzaludno. Ni istorije svetskog i domañeg baleta kao osnovnog ãtiva za studente igre i muzike, ni bilo ãta drugo iz tog podruåja. Liåno sam se trudila veoma mnogo, ali nisam uspela niãta. Jedino mi je 1982. godine objavljena zbirka kritika o baletskim premijerama na svim scenama nekadaãnje nam otadæbine. Meœutim, to je uglavnom bilo sve. I, napokon, od vremena poåetka ratova, sankcija i svih moguñih nedaña u kojima bitiãemo veñ desetak godina, doãlo je do preokreta u izdavaãtvu koje je postalo uglavnom privatno i veoma aktivno na svim, åak i na baletskom planu. Privatna je i Orchestra, jer da nije, od nje ne bi bilo niãta. Proåitavãi neke od brojeva, jedna prijateljica iz zapadnih otcepljenih republika mi je, uz sve komplimente za sadræaj i tehniåku opremljenost åasopisa, rekla: Mi za tako neãto nemamo novaca. Nemamo ni mi, ni novaca, a joã manje dobre volje. Za izlaæenje Orchestre se postarala iskljuåivo Ivana Milovanoviñ, osnivaå i direktor åasopisa, svojim trudom i eventualno sponzorskim novcem i uz pomoñ Ministarstva kulture koje je, takoœe osiromaãeno, pomagalo kad god je moglo i kako je najbolje umelo. I, tako je proãlo pet godina u kojima je na sve muke izaãlo ãesnaest brojeva åasopisa o baletu. Dok je postojalo, Jugoslovensko baletsko takmiåenje je bilo adresa koja je okupljala ne samo mlade igraåe i koreografe u vremenu konkursa, veñ i svu poãtu koja je na ime informacija, poziva i predloga, stizala naãem baletu naãem baletu od Ljubljane do Skoplja. Oko Jugoslovenskog baletskog takmiåenja bili su stalno angaæovani i mladi i srednji i najstariji baletski igraåi i struånjaci kao ålanovi Saveta, u æiriju ili raznim drugim aktivnostima u, i oko, takmiåenja. Bila je to apsolutna jugoslovenska aktivnost. Verovatno i zbog toga ãto je sve za dobrobit baleta i igre zavisilo iskljuåivo od ljudi iz njega, iznedrenih vlastitom participacijom u njemu, jer znaåajnije pomoñi uglavnom nije bilo ni od kuda. Uprava Jugoslovenskog baletskog takmiåenja je uvek postizala da SIZ-ovi republika finansiraju uåeãñe svojih takmiåara (misli se na troãkove putovanja i boravka koji, zahvaljujuñi sponzorstvu naãih hotela, i nisu bili veliki) u Novom Sadu, kao i na raznim inostranim baletskim manifestacijama za ãto je trebalo snositi samo putne troãkove. Tako su Lidija Sotlar (Ljubljana) i Milica Jovanoviñ (Beograd), prisustvovale Festivalu muziåkog teatra u Minsku, pedagozi Jelisaveta Kuãevska (Skoplje) i Ljiljana Ãariñ (Zagreb) na seminaru klasiånog baleta ãkole Vaganova u Lenjingradu, Sonja Kastl (Zagreb), tada predsednik Saveza baletskih umetnika Jugoslavije, u Moskvi, Breda Pretnar, baletski kritiåar (Ljubljana), u Moskvi i Talinu, Ksenija Dinjaãki, pedagog iz Novog Sada, u Taãkentu i Dobrila Novkov, ãef baleta u Novom Sadu, u Lenjingradu... Sebe, direktora Takmiåenja i predsednika Saveta, i ne pominjem jer je ovo samo ilustracija koliko je Novi Sad, kao organizator takmiåenja i takmiåenje samo po sebi, znaåilo ne samo bukvalno kao manifestacija, veñ i kao druãtvena aktivnost okupljanja i promovisanja baleta. Grupa mladih balerina, naãih takmiåarki iz Skoplja, na åelu s Irenom Veterovom, s kojom smo se veoma ponosili, gostovala je na susretu mladih balerina i plesaåa u Ulmu (SR Nemaåka). I ne samo domañi, nego i strani baletski struånjaci, okupljali su se na ovoj adresi pedagozi i koreografi iz Bugarske, kritiåari i teoretiåari baleta iz SSSR, organizatori baletskih manifestacija iz Nemaåke, dopisnici iz SAD i drugi. Nestankom Jugoslovenskog baletskog takmiåenja, njegovom i prirodnom i nasilnom smrñu i potpunim zamiranjem neophodne druãtvene nege, kako se izrazila Ivana Milovanoviñ prilikom nedavne promocije ãesnaestog broja Orchestre u Novom Sadu, a koji je u celosti posveñen 75-godiãnjici Baleta Narodnog pozoriãta nestala je i åuvena adresa. A pisma i aktivnosti nisu stizala ni na koju drugu. Naã balet, nekada tako bitan faktor i domañe i internacionalne scene, i kao ansambli i pojedinaåno, i u teoriji i u praksi, poåeo je da se potpuno gubi u beznaåajnom provincijalizmu. Njega viãe niko ne pominje, niti ga poziva. Orchestra - 2000. 76
I ãta ga joã spasava? Upravo Orchestra koja danas predstavlja onu zagubljenu adresu bez koje nema pomaka, ni zakoraåenja u veliki svet baleta. Kroz Orchestru se sada okupljaju i dogovaraju liånosti koje su nekada stajale uz Takmiåenje i kroz njega potvrœivale i domañi i balet uopãte. Svi oni koji su tokom takmiåarskih dana doprinosili afirmaciji mladih domañih umetnika i poåetnika u svetskim razmerama, nosilaca prvih nagrada na viãe meœunarodnih takmiåarskih sureta, uzdizali su joã nepoznata imena na nivo velikana. Tako smo, Vladimira Malahova ili Ninu Ananiaãvili, kao potpuno normalnu pojavu, gledali na naãim scenama. A oni su u ovom trenutku ålanovi Ameriåkog baletskog teatra pri Metropoliten Operi, a mi o sliånim prisustvima viãe ne moæemo ni da maãtamo. Jedini kontakti sa svetom koje imamo su dopisnici Orchestre koji nas obaveãtavaju ãta ima novo u tom velikom svetu. Ksenija Rakiñ, svojevremeno mlada solistkinja u Novom Sadu, iz Njujorka ili Jekaterina Belova iz Rusije. Upoznaju nas s novim imenima, stilom njihove igre i postignutim uspesima. Åak i Dæudit Oten (Judith Otten), Amerikanka, muzikolog i baletski kritiåar iz Njujorka... Saznajemo tako koliko je popularan novosadski baletski igraå Aleksandar Antonijeviñ, za koga nam je jedan kanadski graœanin, koji nije jugoslovenskog porekla, tvrdio da je on najbolji baletski umetnik Kanade i da on putuje iz svog grada na gotovo svaku njegovu predstavu u Toronto. Manje glamurozan, Mihajlo Œuriñ, sada umetniåki direktor Festivala baleta, (New England, SAD), sve se viãe afirmiãe kao koreograf na novom kontinentu. Nosilac zlatnog i srebrnog odliåja na Jugoslovenskom baletskom takmiåenju, pozivan je åak i da radi u Ljubljani, jedino ãto kod nas ne pobuœuje nikakvo interesovanje. Nije niãta bolje proãao ni Antonijeviñ kada je, pre par godina, po dogovoru, trebalo da nastupi u Beogradu i Novom Sadu ãto mu je, od strane samih baleta, onemoguñeno. Emilija Dæipunova, nekada znaåajan solista u skopskom Baletu i ålan Saveta naãeg takmiåenja, sada piãe iz Skoplja, a Breda Pretnar, kritiåar iz Ljubljane, stalni takmiåarski izveãtaå iz Novog Sada i mnogih manifestacija iz sveta, redovan je saradnik Orchestre. Pored ovih starih poznanstava tu su i nova, Zoja Bojiñ, dopisnik iz Sidneja, Tamara Vajagiñ iz Toronta, Dragoslava Koprivica i Helen Ciolkoviå iz Pariza, uz niz znaåajnih imena koja piãu o igri i baletu, a koja redovno saraœuju s åasopisom. Taj naã jedinstveni åasopis s mnogo je nege od samog poåetka poveo brigu da se meœu njegovim perima naœu ona najuvaæenija u naãem baletskom svetu. Ona, åiji se kritiåki stavovi bore za ãto izrazitije interpretativne kvalitete domañih baleta i ãto uspeãnije ãkolovanje mladih kadrova. Godinama veñ oni piãu i podstiåu struåna razmiãljanja o sumnjivim vrednostima naãe baletske pedagogije koja ne poseduje viãe vrednosti Jelene Poljakove ili Mileta Jovanoviña, u kojima niko viãe ne uspeva da stvori velika imena baleta. Åitajuñi tekstove naãih svetih åudoviãta (les monstres sacrés) Milice Jovanoviñ, Mirjane Zdravkoviñ, Milice Zajcev, pokojne Jelene Ãantiñ, pa i moje malenkosti, bilo koga od njih, uoåiñe se apsolutna saglasnost u otkrivanju mnogih nedostataka i promaãaja struåne politike u naãem baletskom ãkolstvu i naãim pozoriãtima. Ali, to kao da nikoga ne interesuje. Mnoge zemlje imaju i baletske akademije, specifiåna usavrãavanja znanja postignutih u srednjim ãkolama, a neke nemaju balet uopãte. Ne kaæem da se mora imati i jedno i drugo, æivot je moguñ i bez njih. Jedino s åime se ne slaæem to je proseånost u koju se, i pored svih stalnih upozorenja, lagano utapamo. Branka Rakiñ 77 Orchestra - 2000.
intervju Uporan i talentovan Milan Laziñ, solista Baleta Srpskog narodnog pozoriãta (Novi Sad) Fotografije: Branko Luåiñ Grk Zorba, Oksana Storoæuk i Milan Laziñ Grk Zorba, Milan Laziñ milan Laziñ je, za nepunih godinu dana, uåinio znaåajan umetniåki uspon. Skrenuo je na sebe paænju pozoriãne i ãire javnosti, postao umetniåka liånost o kojoj se govori i piãe. Njegovi nastupi na scenama SNP, Centra Sava i Madlenianuma gledaju se s interesovanjem u oåekivanju novih umetniåkih potvrœivanja. Priåu za naã åasopis zapoåeo je señanjem na detinjstvo. Moja mama Katarina, ålanica hora, i moj deda Ranko Beljanski, ãminker i vlasuljar SNP vrlo su åesto, polazeñi na posao u pozoriãte, vodili i mene. Tako sam veñ kao dete upoznao i zavoleo, meni nepoznati svet. Gledao sam sve predstave, a najviãe sam voleo balet. On je za mene imao duãu. Imao je neãto, ãto sam poãtujuñi i operu i dramu, viãe voleo. Ustvari, voleo sam da igram i to na pozornici. To sam jako æeleo. Zato sam se uz podrãku moje mame upisao u baletsku ãkolu i u njoj proveo devet godina. Ãkola mi nije bila teãka, jer sam voleo igru. Sada znam da je ona bila oåenaã, kako mi åesto govori moja baka, ustvari dobra osnova za moj dalji umetniåki razvoj. Orchestra - 2000. 78
Milan Laziñ diplomirao je 1993. godine u Baletskoj ãkoli u Novom Sadu, u klasi Ksenije Dinjaãki. Solistiåke uloge: 1. Grk Zorba - Nik; 2. Altum Silencijum - Sin; 3. Izbiraåica - Toãica; 4. Ãopenijana - Pesnik; 5. Bal kadeta - Prvi kadet; 6. Carmina burana - Anœeo. Nagraœen je godiãnjom nagradom SNP za ulogu Nika u predstavi Grk Zorba. Specijalna nagrada æirija za koreografsku minijaturu na Treñem festivalu koreografskih minijatura, u Beogradu (zajedno s Oliverom Kovaåeviñ-Crnjanski). Unutraãnje promene Ãest godina sam profesionalni igraå. Prateñi taj put od ãkole do mojih prvih solistiåkih uloga, moram reñi da sam se dosta izmenio... menjam se, nekako, iznutra. Pre nego ãto mi je ukazano poverenje da radim na prvim ulogama, bila mi je vaæna tehnika. Stalno sam razmiãljao kako izgledam i kako sam neãto uradio. Sada je drugaåije, imam novo iskustvo, suoåavam se s ulogom, partnerkom, prostorom... Sve to i niz drugih stvari moram u isto vreme da dræim u glavi. To je teãko. Ali, klupåe se odvija, stvari dolaze na svoje mesto. Bio sam uplaãen i konfuzan na svojim prvim premijerama, u prvim solistiåkim ulogama. Sada sam opuãteniji imajuñi to iskustvo iza sebe. To je sudbina svakog mladog igraåa na samom poåetku stvaralaãtva. Poåetak karijere Bio sam angaæovan dve godine u Peåuju (Maœarska) i neãto krañe u Ljubljani. Radio sam s profesionalcima koji znaju svoj posao i koji veñ imaju neãto iza sebe. Bili su to Iãtvan Hercog i Fred Laser. Od njih sam dosta nauåio. Igraåi se u njihovim radionicama stvaraju postepeno. Radi se na njihovom podizanju i izgraœivanju. Tako sam kod Hercoga, koreografa internacionalnog renomea, poåeo da igram. Njegova tehnika i naåin igre, bazirani na klasici, samo njemu svojstveni, meni su izuzetno odgovarali. Razvijao sam se u igraåa. Posle tog iskustva doãao sam u Balet SNP spreman za veñe poduhvate. Meœutim, nisam odmah dobio poverenje da zaigram prvi repertoar. Traæio sam, znao da mogu... Tek sticaj odreœenih okolnosti u samom Baletu, gurnuli su me u veliki posao. Samo se odræavamo Repertoar koji sada igramo, sem Ãopenijane, koja je tipiåan romantiåni balet, je neoklasika i savremena igra. Zadovoljava me i ispunjava rad na prvim ulogama. Mojoj fiziåkoj konstituciji, mom telu, taj repertoar jako odgovara. Klasiku volim, ali mi je ustvari i ne igramo. Poãteno govoreñi, nismo ni spremni da je igramo. Nemamo, pre svega, stalnog pedagoga koji bi nas vratio u klasiånu formu. Tako, ja se liåno oseñam kao da sam u gråu... neãto mi smeta. Oslanjamo se na sopstvene snage, znanje i talenat, a to ne traje dugo. Kako ñemo dalje, ne znam. Sadaãnjim radom mi se samo odræavamo, na nivou, koji za balet jednog nacionalnog teatra, nije dovoljan. Imamo snage Balet SNP ima tradiciju, pedeset godina postojanja. Zato bi trebalo ozbiljno razmisliti kuda ide? Kako ga izvesti iz situacije gde je na ivici sunovrata. Ljudi koji su odgovorni za razvoj teatra i naãe umetnosti, morali bi da pomognu. I mi mladi smo odgovorni za svoju buduñnost i onih koji dolaze iza nas. Treba i dalje da se obrazujemo, da vidimo ãta radi svet i da to donesemo u naãu sredinu. Za to su nam potrebne stipendije, a novac do nas nikako, ili tek vrlo slabo stiæe. Suviãe smo zatvoreni, nemamo pogled kuda da usmerimo ne bi li se dotakli inspiracije, sveæine i po neke novine. Ne razmenjujemo predstave s Narodnim pozoriãtem iz Beograda, i to bi bilo neãto Naãe Udruæenje ne moæe da zaæivi, kao da nekome smeta. Ja mislim da bi bilo od koristi. Imamo mi snage, ali mi malo i neorganizovano radimo. Okruæeni smo problemima. Izolacija od sveta i nas samih dobro nas nagriza. Neñu stati Proteklu sezonu radio sam mnogo. Uloæio sam straãno mnogo truda. Mislim da se to vidi na predstavama, po publici, kritici... ali moram joã viãe. Kritike åitam paæljivo, primam k znanju i razmiãljam o napisanom. Ako je kritika objektivna, ona je velika pomoñ, moæe da usmeri, da potvrdi ili opovrgne moje stavove. Zato je vaæna. Ja je cenim. U ansamblu imam dosta podrãke i prijatelja. Cene to ãto radim... ipak, ima i ljudi koji to gledaju sa strane. Svi smo mi sujetni. Ali, neko se izbori i uspe, a neko se bori celog æivota i niãta. Ja sam uporan. Dok ne uradim ãto sam zamislio, neñu stati. Kada uœete u pozoriãte, sami ste. To je maãinerija koja guta. Jednostavno, morate se boriti. Neñu stati. Takav sam. I joã neãto nisam rekao, æelim, imam potrebu da se bavim koreografijom, ali æelim da se ãkolujem.. Dok je joã bio u kratkim pantalonama, njegova profesorka je imala æestokih zahteva i primedbi. No, Milan je znao da ñe to sve biti u redu i vrlo åesto je ponavljao: Dobro, dobro, ali ja ñu biti solista. Videñete. I, desio se solista. Borben, ambiciozan, åvrst momak i viãe od svega - svoj. Igra njegova teåe. Reåi se povezuju u logiånu igraåku misao. Skok natopljen vazduhom, vrteãka stabilna. Dostojanstven. Pouzdan partner. S ulogom se hvata u koãtac. One su izazov u kome stvara strasnog i dramatiånog Nika, srameæljivog i blagom karikaturom osenåenog Toãicu... Nemoguñe je znati ãta ñe se desiti deceniju unapred. Moguñe je strasno æeleti. Æeljom prevaziñi sebe, svoje nedostatke, nemoñi, nesporazume... i sve to pretvoriti u ono ãto se najviãe voli. Milan voli da igra. Ksenija Dinjaãki 79 Orchestra - 2000.
Nema~ka Berlin Ovacije za Kirov gostovanje Marijinskog teatra od 4. do 8. jula 2000. godine marijinski teatar iz Sankt Peterburga, sa svojim, u svetu åuvenim baletskim ansamblom, Kirov baletom, predstavio se, prvi put, berlinskoj publici na gostovanju od 4. do 8. jula 2000. godine. Bila je to kruna sezone 99/2000. u Nemaåkoj operi, do ujedinjenja jedinoj operskoj kuñi u Zapadnom Berlinu, a danas jednoj od tri (Dræavna i Komiãe opera) u toj evropskoj kulturnoj prestonici. U punom sjaju i broju (200 uåesnika solisti, ansambl, orkestar, dirigenti, tehnika), s tri celoveåernja baleta Jewels (Dragulji), Bajadera i Labudovo jezero, Kirov balet je Berlin oborio s nogu. Jewels ili Dragulji, baletsko veåe iz tri dela - Smaragdi, Rubini i Dijamanti u koreografiji Æoræa Balanãina (roœen u Sankt Peterburgu 1904, a napustio ga 1933. godine) postavljeni su 1967. godine, za Njujork Siti Balet, åiji je Balanãin i osnivaå (1948). Marijinski teatar je tu koreografiju uvrstio u svoj repertoar u oktobru 1999. godine i tim gestom vratio Æoræa Balanãina u Sankt Peterburg! Priåa u tom baletu kao takva ne postoji. Sve je posveñeno, slobodno moæemo reñi, igri u åistom obliku. Na muziku Gabrijela Forea u Smaragdima je bila odliåna Æana Ajupova s Nikolajem Godunovim kao partnerom. U Rubinima (muz. Igor Stravinki), predstavila se sjajna Diana Viãnjeva, koja je plenila svojom mladoãñu i izvrsnom tehnikom. U Dijamantima je, u pravom smislu reåi kao dijamant, blistala Svetlana Zaharova u pratnji prvog igraåa Igora Zelenskog. Orkestrom je suvereno dirigovao Valerij Ovsjanikov. Za sva tri baleta sjajne kostime je osmislila Karinska. Bajadera, u koreografiji Petipa i redakciji V. Ponomarjeva i V. Åabukijanija, na muziku Ludviga Minkusa, koji je od 1872. do 1886. godine bio zvaniåni kompozitor baletske muzike za Marijinski teatar, bila je na programu naredne dve veåeri. U glavnoj ulozi prve veåeri se predstavila Æana Ajupuva kao Nikija, igrajuñi odano i s mladalaåkim æarom, a druge veåeri Julija Mahalina, åija izvedba je bila puna lepih pokreta i izraza. U ulozi Nikijine rivalke Gamzati, Elvira Tarasova je u obe veåeri pokazala hladnu uzdræanost i perfektnu igru. Ulogu njenog izabranika, ratnika Solora, igrali su Dmitrij Simeonov (prve) i Igor Zelenski (druge veåeri) i obojica su dobili brojne aplauze na otvorenoj sceni zbog impozantnih skokova. Obe veåeri je kao Zlatni idol veoma impresivno delovao Ruben Bobovnjikov. Disciplina celog ansambla je imponovala. I opet se moæe reñi klasika u akademskom stilu. Orkestrom je Bajadera odliåno dirigovao Aleksandar Titov, mada se izvoœenje povremeno åinilo preglasnim. Dve zavrãne veåeri tog velikog i nezaboravnog gostovanja pripale su Labudovom jezeru, u koreografiji Petipa i Ivanova, u redakciji Konstantina Sergejeva iz 1950. godine. Zanimljivo je da su praizvedbe Bajadere i Labudovog jezera bile tako reñi istovremeno i da je Bajadera imala odmah uspeha, za razliku od Labudovog jezera, kome je tek nova koreografija, nekoliko godina posle praizvedbe, otvorila put svetske slave. U klasiånom dekoru Igora Ivanova i prelepim kostimima Galine Solovjeve, i åarobnu muziku Åajkovskog, pred nama se odigravala bajka o nesreñnim devojkama pretvorenim u labudove, koje moæe da spase jedino iskrena i verna ljubav. U glavnim ulogama Odete / Odilije prve veåeri je blistala Svetlana Zaharova. Njen Princ je bio odliåni Igor Kolb, dok je druge veåeri ne manje izuzetna bila Veronika Part sa svojim sjajnim partnerom Igorom Zelenskim u ulozi princa Zigfrida. Obe veåeri ulogu kobnog Rotbarta je suvereno i dominantno igrao Ilja Kuznjecov. Publiku je osvojio vrlo zapaæeni i tehniåki odliåan Kiril Simonov kao dvorska luda ili, lepãe, dvorski zabavljaå, izazivajuñi velike aplauze na otvorenoj sceni. Ansambl je bio odliåan. Uglavnom su to vrlo mlade snage, balerine tehniåki ujednaåene, u estetskom smislu tanane i lake. Za muãki deo ansambla rekli bismo da je tehniåki vrlo dobar, no malo jaåi u konstituciji. Novina za berlinsku publiku je bila pojava i crnih labudova u poslednjem åinu. Orkestrom je dirigovao i Aleksandar Titov, pokazavãi kako Åajkovski treba da se diriguje. I ovoga puta, s vremena na vreme, izvoœenje je bilo prejako. Uz dve veåernje, poslednjeg dana gostovanja bila je i jedna prepodnevna predstava Labudovog jezera, pred prepunom dvoranom, kada je Odetu/Odiliju igrala krhka, ali ne manje impresivna Darja Pavljenko, Princa velikih i lakih skokova Daniil Korsuncev, a Rotbarta Nikolaj Godunov. Moæemo jedino da æalimo da od solista tog åuvenog baletskog ansambla nismo videli dugo najavljivanu Ulijanu Lopatkinu i Faruka Ruzimatova (njega smo, doduãe videli u publici) jer su se oporavljali od povreda s gostovanja u Londonu. Dugim aplauzima, skandiranjem i ovacijama berlinska publika je ispratila veliki Kirov balet sa æeljom da ga ponovi vidi i u drugim kreacijama. Biserka Iliñ Orchestra - 2000. 80
mail ORCHESTRA MAIL? 81 Orchestra - 2000.
Poljska Bitom Igra-istinska sreña Internacionalni festival savremenog plesa 28. jun - 17. jul 2000. godine trupa ERGstatus plesni teatar imala je sreñu, da svojim gostovanjem na festivalu savremenog plesa u Poljskoj stekne uvid u svet igre danas, ali i da uåestvuje u mnogim nezavisnim projektima festivala u Bitomu kao i na festivalu Krakov 2000. Prema reåima direktora gospodina Jaceka Luminskog, ideja sedmog po redu festivala u Bitomu je da na ãto slikovitiji naåin pokaæe domete savremenog plesa danas, u svim svojim postojeñim oblicima. Tako se na festivalu naãla i predstava trupe Korona iz Danske, glumaca, hendikepiranih, u invalidskim kolicima. Zanimljivi dogaœaji se, ustvari, odigravaju ispred njih (praktiåno u prostoru publike). Sliåna je bila i predstava koju su za festival priredili u zajedniåkom procesu rada Velcro Integrated Dance Company iz Velike Britanije i grupa hendikepiranih osoba i fizioterapeuta iz Medicinskog centra Bitoma. Publika je sa velikom paænjom gledala te predstave. Prvu, kao gostujuñu predstavu vrhunskog izvoœenja, a drugu, sa suzama u oåima, uzbuœeni zbog iskrene akcije koja je pokrenula i one koji su u ljudskoj slobodi prirodom sputani. Za dvadeset dana, nastupilo je oko trideset trupa iz celog sveta. Meœu njima su neke i svetskog renomea. Tako smo imali moguñnost da vidimo remek delo, iz 1949. godine The Moor s Pavane, poznate ameriåke trupe Limon Dance Company. Mnogi stariji poznavaoci plesa su uzdisali, señajuñi se samog Hoze Limona u ulozi koju viãe niko, na taj naåin, nije mogao da ponovi. Videli smo i britansku trupu Random Dance Company, u novoj inscenaciji, gde video dens prelazi s platna na scenu, ali i igraåe koji se pretvaraju u svetlost, nestajuñi na platnu u video projekcijama. Snaga igraåa te trupe, uz veoma efektnu elektronsku muziku, uverila nas je u moñ igre, te nam je, na momenat, izgledalo da su prizori zaista doãli s neke druge planete. Iskreno, verovao sam da futurizam i totalna apstrakcija viãe ne nose primat u danaãnjem svetu savremenog plesa, ali sam se oåigledno prevario. Ostao sam bez daha. Moram priznati da sam bio ponesen sliånim oseñanjem i dok sam gledao Joe Alter Dance Company na åelu koje je poljski koreograf Dæo Alter, koji se nedavno doselio iz SAD. Okupio je åetiri igraåa pre sedam meseci, ukljuåivãi i sebe u igru. Trupa je isijavala neverovatnom energijom prefinjenog sklada, kakav se moæe prepoznati samo kod vrhunskih profesionalaca. Kompanija je predstavila dva rada, veñ prikazanih u Poljskoj i moæda Nemaåkoj, ali i novo premijerno delo. Za publiku, koja prati festival, sve je bilo potpuno novo. Oduãevljeni gledaoci su dugo pozdravljali ovo vrhunsko izvoœenje aplauzom, zviæducima i udaranjem nogama o pod (ãto je karakteristiåno za tu publiku, kada se iskreno oduãevi nekom predstavom) i takav aplauz tokom festivala niko drugi nije dobio. Te veåeri sam proveo tri sata u razgovoru s priliåno skromnim koreografom, koji zraåi zreloãñu scenske veãtine i koreografskog umeña, kakvo joã nisam doæiveo od vremena kada sam otkrivao jednog velikog Kilijana ili Brusa. Na Festivalu u Bitomu su zablistala, u novom izdanju, i neka stara poznata imena, kao na primer, Ãvajcarac Filip Ser (Philippe Saire), koji se predstavio istoimenom trupom, ali ovoga puta s viãe od deset igraåa. Svojom predstavom oåarao je prisutne intelektualnom domiãljatoãñu koreografa koji do sada nije uspevao da definiãe svoju umetniåku formu. S velikim humorom i pravim teatarskim biserima, taj umetnik stavlja u kontrast svet plesnog, odnosno telesnog izraza i dramaturãki iseåak iz svakodnevice, baveñi se estradnim nastupom, manipulacijama i svetom velikog kapitala. Mene, kao i igraåe ERGstatusa, veoma su dirnuli Maœari (Central Europe Dance Theatre) koji su, s åetiri priliåno usklaœena glumca i dve igraåice, veoma individualnog smisla za ples, uspostavili drugaåiji svet, koji svojom etno muzikom i elementima koji podseñaju na naivno slikarstvo, stvaraju grubu i veoma brutalnu poetiku. Predstava je zapamñena po efektnim vizuelnim prizorima, koji mnogo viãe podseñaju na dobre bitefovske produkcije jednog Lindzija Kempa. Predstava je puna simbolike i ritualnih doæivljaja. U sliånom maniru su nastupili i Bugari (Ataraxia International project), koji su u, takoœe, teatarskom maniru, nosili mekane cirkuske paåke, male kiãobrane i igrali na åetkama za pod, koristeñi karakteristiånu balkansku muziku, jezikom veoma svedene, joã ne oformljene, plesne tehnike, ali s puno ubeœenosti i snaænog doæivljaja. Ostali su ipak samo u domenu naive. Koreografkinja trupe, Galina Borisova (Galina Borissowa), dobila je priznanje za najbolju koreografiju na International Choreographers Competition u Groningenu u Holandiji. Nagrada podrazumeva novåana sredstva za novu predstavu. Toj umetnici su se tako ãirom otvorila vrata Evrope. Trupe Battery Dance Company i Neta Dance Company, obe iz SAD, u novim predstavama nisu niãta novo donele, mada su u festivalskom izobilju raznih stilova, tehnika i scenskih izraza, sugestivno definisale svoje mesto. Meni su ipak, kao i uvek, severnjaci predstavljali otkriñe. Bila su to dva igraåa iz Ãvedske, koji åine plesnu trupu Adekwhat. U jednostavnim crnim odelima, s belim koãuljama, na potpuno praznoj sceni, izveli su kratku predstavu u koreografiji Filipa Blanãara (Philippe Blanchard). Svojom jednostavnoãñu, energijom i åistoñom izvoœenja ostavili su za sobom prazni prostor scene koji je odzvanjao u odjecima pokreta, dugo, nakon ãto su s nje siãli. Samo ime Blanãar treba upamtiti. Naime taj mladi koreograf, poreklom Francuz, izuzetnog obrazovanja, nastupao je s najveñim trupama sveta danas, kao ãto su Nederlands Dans Theater, Batsheva Dance Company ili Cullberg Ballet. Pre par godina, na toj istoj sceni, indentiåan utisak ostavio je åuveni Tero Sarinen, koji je tada nastupio zajedno s novopridruæenim Pik Juvalom (takoœe bivãim igraåem Batsheva Dance Company) i trupom Toothpick. Od poznatih, videli smo i novu predstavu izraelskog koreografa Urija Ivgija, nama poznatog iz perioda boravka i rada u programu ERGstatus seminara 98. Danas on æivi i radi u Holandiji. Za novu predstavu, umetnik je dobio nagradu publike, na Festivalu u Groningenu. Svi koji poznaju njegov rad bili su veoma iznenaœeni snaænom vizuelizacijom i estetskom simbolizacijom, u predstavi koja govori o æivotnom putu jednog ljubavnog para. Pored gore pomenutih, na festivalu su nastupile i velike poljske trupe kao ãto je SDT (Silesian Dance Teather), koju vodi direktor festivala Jacek Luminski, s novom predstavom, bez koreografskih novina, ali zato u atraktivnijem scenskom dizajnu. Izgleda da koreograf Luminski traga za novim formama, pokuãavajuñi da izaœe iz ãablona koji je sam stvorio, a koji mu je doneo svetsku slavu. Nakon duæeg vremena u Poljskoj su se formirale mnoge manje trupe, ali posle poåetnog snaænog inicijalnog impulsa nisu mnogo napredovale. Jedina trupa koja je iznenadila sve prisutne je Polski Teatr Tanca Balet Poznanski. Prvi umetniåki direktor trupe bio je åuveni poljski igraå i koreograf Konrad Dræevjecki (Conrad Drzewiecki). Svojim otvorenim pristupom scenskoj umetnosti on je stvorio trupu koja je dugi niz godina predstavljala jednu od najpoznatijih u Evropi. Tokom 1988. godine, trupu preuzima Eva Visicovska (Ewa Wycichowska) koja je uspela da u nju dovede mnogo zanimljivih umetnika iz celog sveta. Svojom predstavom na festivalu oni su iznenadili prisutne sklopom moderne igre, cirkusa, travestije i egzibicionizma, i poklonom koji se Orchestra - 2000. 82
ponavlja u vidu procesije, na kraju predstave, kojom su praktiåno naterali publiku da napusti teatar. Predstava te velike trupe iz Poznana, za koju su koreografisali i jedna Birgit Kulberg, Mac Ek, Jens Ostberg i mnogi drugi, ipak je ostala neshvañena. Verovatno bi na taj naåin moglo da se govori o mnogim uåesnicima s ovogodiãnjeg festivala u Bitomu (bilo ih je tridesetak). Ja, pak, æelim da skrenem paænju na neka generalna zapaæanja. Naime veñina trupa iz Istoåne Evrope (Teatr Gestu i Ruchu, Teatr Tanca Alter, Iwona Olszowska EST, Teatr Otwartej Kreacji, Grupa Tanca Wspolczesnego Politechniki Lubelskiej svi iz Poljske, League Level 14 Ukraina, New Lithuanian Dance Project Litvanija), ostavile su utisak, da je savremeni ples u tim zemljama u povoju i da pored edukacije u tehnikama nedostaje prava identifikacija, kao i izvornost, ne samo pokreta veñ i umetniåkih vizija. Ipak se mogu nazreti dragoceni elementi umetniåkih esencija, proistekli iz lokalne tradicije, ali potisnuti u drugi plan neveãtom kopijom kulture zapada. Ameriåka igraåka produkcija, koja je veoma prisutna na ovom festivalu, (Cornfield Dance, Randy Jame s Dance Works, Sharon Friedler) izuzimajuñi velike i legendarne trupe, nije otiãla mnogo dalje od suve tehnike. Naime, ukoliko zaista æelim da budem objektivan, ta plesna scena veñ duæe vreme deluje kao gimnastika ili dobra socijalna terapija, na ãtetu sjajno pripremljenih igraåa. Moram pomenuti i zaista znaåajno gostovanje Anjika Group iz Indije, koja je nastupila u formi tradicionalnog indijskog plesa, u veoma atraktivnim nacionalnim kostimima. Ipak, dominantan utisak nosi scena zapadne Evrope, koja svojom intelektualnom zreloãñu, tehnikom, inventivnim idejama, jasnom kritikom savremenog sveta u formi humora, daleko prednjaåi u toj oblasti. Jednostavnost, smelost, jasne poruke, oformljeni umetniåki stil i vrhunski domet su karakteristike zapadnoevropskog plesnog teatra. Vaæno je pomenuti da je festival u Bitomu, u rangu evropskih festivala. Zato je nastup ERGstatus plesnog teatra, 2. jula 2000. godine, pretpremijerom predstave Wind Blows Through Me (Vetar prolazi kroz mene, muz. Vedran Vuåiñ) u zvaniånom programu festivala, s gore navedenim trupama, åinjenica koju treba zabeleæiti. I to zbog rezultata ostvarenih na liånom planu (edukacija, kontakti, razmena iskustava), ali i na promociji i prisustvu naãe zemlje u kulturnoj javnosti Evrope. Tu predstavu, trupa ERGstatus je uspela da pripremi zahvaljujuñi BITEF teatru i Jevrejskoj opãtini u Beogradu, koji su nam ustupili prostor za rad, kao i Gradskom sekretarijatu za kulturu grada Beograda, koji nam je obezebedio sredstva za pripremu. Tokom dvadesetodnevnog boravka na festivalu, trupa ERGstatus se ukljuåila aktivno i u druge atraktivne programe, seminare i edukacijske radionice. U projektu Nete Pulvermaher (Neta Pulvermacher) The Ochid Garden, pored igraåa iz trupe The Neta Dance Company iz Njujorka, uåestvovale su i dve igraåice iz ERGstatus plesne trupe (Sanja Mitroviñ i Bojana Miãiñ). Projekat je izveden 12. jula, kao predstava na otvorenom, na trgu u Kaæmieãu, u jevrejskom delu Krakova, a u okviru festivala Krakow 2000. Projekat je realizovan uz pomoñ viãe internacionalnih fondacija za umetnike i festivale iz SAD, Poljske i Izraela a inspirisan je poezijom Meir Vizelter (Meir Wieseltier), dobitnice Izraelske nagrade za literaturu za 2000. godinu. Projekat Dance Film Laboratory, video radionica koju je vodio gost iz SAD Åarls Ãtajner (Charles Steiner), dobitnik brojnih priznanja iz oblasti plesne fotografije, videograf i producent viãe dokumentarnih filmova iz te oblasti, okupio je veliki broj polaznika. Pored istorijata i prikazanih video radova, labaratorija je imala za cilj i praktiåan video rad. Pored mnogih uåesnika, koreografa, snimatelja i reæisera samo je jedan igraå, po pozivu, uåestvovao u ovom projektu, i to takoœe ålan ERGstatus plesne trupe, Duãko Trajkoviñ. Pored velikog broja seminara (20 radionica), po kojima je festival veoma popularan u svetu, troje igraåa iz Jugoslavije, ålanovi ERGstatus plesne trupe, pohaœali su nekoliko tehnika savremenog plesa Kaningam, Rilesing, Dæez, Afriåki ples, Moderni ples, Pol Tejlor, Kapoeira, i to u radu s åuvenim svetskim uåiteljima (Asane Konte SAD, Pol Kleiden (DV8) Velika Britanija, Martin Sonderkamp Nemaåka, E.T. Dæekson SAD, Elen Kornfild SAD, Adam Faba Poljska). Mladi perspektivni igraåi tako su imali uvid u stanje savremenog plesa danas i stekli osnovnu plesnu edukaciju kakva se moæe dobiti samo u najveñim centrima SAD i Evrope. Najznaåajniji uspeh, je svakako nezavisan autorski projekat ERGstatus plesnog teatra, Prizivanje señanja (Bringing the Memories), interkulturalni interakcijski projekat, potpisnika ovih redova. Projekat je specijalno osmiãljen za festival u formi rada sa starim licima (trinaest osoba, veñim delom bivãi ålanovi hora Piekarske Klahule) i sedmoro mladih uåesnika (igraåa, muziåara i pevaåa). Realizovan je u dva grada, Bitomu i Piekarama Ãlonskim, a izveden kao predstava tri puta na festivalu (11, 13. i 18. jula). Igraåica Bojana Miãiñ i kompozitor Vedran Vuåiñ su bili uåesnici u njemu. Projekat je inspirisan priåama iz mladosti tih starih ljudi. Njihova señanja odnose se, uglavnom, na period Drugog svetskog rata, kada se dogodio jedan od najveñih i najstraãnijih zloåina naãeg vremena koncentracioni logor Auãvic. Projekat je realizovan na lokalnom dijalektu uz tradicionalnu etno muziku (meãavina nemaåke i poljske). Ipak, pored svih velikih trupa i festivalske atmosfere, doæivljaj koji ñu pamtiti sa ovogodiãnjeg festivala u Poljskoj je, sigurno, jedno obiåno veåe, u noñnom klubu Jazz, kada su Sanja, Bojana i Duãko, zajedno s bivãim ålanom DV 8, Polom Klejdonom, igrali s jednom pomorandæom, dok su svi okupljeni navijali oduãevljeni sjajnom improvizacijom. Posmatrajuñi taj prizor, razmiãljao sam sve vreme, koliko je istinske sreñe u samoj igri! Boris Åakãiran 83 Orchestra - 2000.
intervju Gilbert Mayer, profesor Ãkole i Baleta Pariske opere Vitez Majer Profesora Majera uhvatila sam usred leta, u Parizu, izmeœu dva gostovanja u Paragvaju i Kanadi. Njegov kalendar obaveza ispunjen je za nekoliko meseci unapred, buduñi da dobija pozive baletskih ãkola i kompanija iz celog sveta. U domu g. Majera, gde god da se okrenete, sve je u znaku igre. Na zidovima su portreti Vestrisa, Marije Taljoni i drugih baletskih velikana minulih vekova. Tu su i originali celokupnog Noverovog stvaralaãtva. Na jednoj polici je orden : Legije åasti, koji je g. Majer dobio 7. aprila 1999. godine,, a tu su i mnoge statuete i medalje koje su mu, u, znak zahvalnosti, kao renomiranom struånjaku, dodelile razne svetske baletske institucije. Na jednoj polici je i bronzana statueta, poklon beogradske baletske ãkole Lujo Daviåo, za vreme njegove radne posete Beogradu, 1997. godine. Tu je i izvajano stopalo Silvi Gilem. U ãezdesetsedmoj godini æivota Æilber Majer je åovek iz koga izbija neverovatna æivotna energija kojom pleni sve oko sebe. Kada ga mladi talenti Pariske opere pitaju odakle mu ta neiscrpna snaga, u åemu je tajna, odgovara: Kad vas mlade, svako jutro, u deset sati, vidim kako se lenjo vuåete, kaæem sebi samo da ne budem takav. Ãta je odluåilo da se posvetite igri? Muzika, tj. beåki valceri, Ãtraus. Oboæavao sam valcere Inaåe, potiåem iz porodice koja nije imala mnogo veze s pozoriãtem. Moj otac je dræao knjiæaru-papirnicu. Ali, majka je mnogo volela da peva, a moj deda po majci je svakog vikenda iãao u pozoriãte. Joã kao sasvim mali, skakao sam, igrao po kuñi i moja majka je mislila da bih mogao da se bavim nekom pozoriãnom umetnoãñu, kad veñ sama nije mogla (u to doba, æene iz dobrih porodica nisu smele da se bave takvim poslom). Tako je svoj san prenela na mene i odvela me prvi put na åas baleta kad sam imao osam godina (u pozoriãte Komedija u Æenevi). Na poslednjem spratu, jedna stara Italijanka dræala je åasove u prostoriji koja je umesto parketa imala keramiåke ploåice (!). Iãao sam jednom nedeljno, pa sve åeãñe, a zatim svaki dan. Jednog dana profesorka mi je rekla da nema viãe åemu da me nauåi i da treba da preœem u neku ozbiljnu ãkolu u Milano, Cirih Poãto sam imao ujaka u Parizu, otiãao sam na audiciju u Parisku operu. Cele prethodne noñi mi je bila muka, a na ispitu se baã i nisam najbolje pokazao. Profesor je rekao da imam neke kvalitete, ali da treba joã da radim, tako da sam ãest meseci iãao u privatnu ãkolu i kod njega na åasove, a zatim sam uãao u Operu. To je bilo 1948. godine, kada je postojao samo jedan razred za deåake. Nakon åetiri godine, postao sam grand sujet. Bio sam stranac i morao sam mnogo da radim, tako da je moja karijera iãla uzlaznom linijom. Konaåno, nakon dvetri godine, postao sam premier danseur. Tada sam se zainteresovao za pedagogiju. Dræao sam åasove na Konzervatorijumu. Tu sam savladao pedagoãku profesiju, jer ne moæete postati pedagog ako radite iskljuåivo s talentovanom decom. Dræao sam åasove i bio Prvi igraå tokom dve godine, a zatim sam u tridesetsedmoj godini prestao da igram. Od pedeset i tri godine provedene u Pariskoj operi, trideset godina sam profesor. Orchestra - 2000. 84
Koja je buduñnost klasiånog baleta i kakav je njegov odnos s modernom igrom? Åini mi se da je klasiåan balet u poslednje vreme u opasnosti. Ja volim igru u svim oblicima, za mene se igra piãe velikim slovom. Volim i savremeni balet, volim sve vrste igre, pod uslovom da je reå o savladanoj tehnici i vokabularu. Danas postoji viãe kompanija koje rade bilo ãta, igraåi se bacaju po pozornici, nekad i goli, nema tehnike ni vokabulara, nema niåega. Za to, nisam. Ãto se tiåe moderne igre i klasike, mislim da se mogu dopunjavati. U Pariskoj operi se danas ne izvode sasvim savremeni baleti, ali moderni svakako. Radi se o neoklasiånim koreografima. Beæar je neoklasiåar, kao i Forsajt U svakom sluåaju, akademizam ñe uvek ostati osnova umetnosti. Pikaso je prvo bio odliåan crtaå, a zatim stekao sopstveni stil. Klasiåan balet je u opasnosti u zemljama gde se tradicija nije oåuvala. I u Francuskoj neke klasiåne kompanije postaju kompanije savremenog baleta. Ali, Pariska opera ima tri veka tradicije. Ãta je u buduñnosti obaveza Baleta Pariske opere? Treba saåuvati repertoar i veliku tradiciju klasiånog akademskog baleta, uz istovremeni razvoj savremenog i modernog baleta Ãta moæete da kaæete o talentima Istoåne Evrope, posebno Rusije, nakon raspada SSSR-a?, Citirañu Nurejeva, s kojim sam mnogo radio, a koji je rekao da sve dok Rusija ne spozna evoluciju baleta na Zapadu, kao i rad Balanãina, niãta neñe shvatiti, niti napredovati. Ima mnogo talenata, ali sve zavisi od njihovog ãkolovanja. Mislim da je francuska ãkola najracionalnija. Ruske ãkole ne napreduju, pa åak ni Boljãoj. Trenutno ima darovitih mladih ljudi, ali oni treba da se razvijaju, kako u etiåkom, tako i u... tehniåkom smislu. Recite neãto o Nurejevu? Bio je veliki profesionalac. Zahtevao je veoma mnogo, od drugih, ali, i od samog sebe. Imao je teæak karakter. Na poåetku naãe saradnje, nismo se baã najbolje slagali, ali vremenom je poåeo da me poãtuje. Za njega sam bio Uåitelj. Van åasa mogao je da bude i besan i mrzovoljan, ali kad stane pred ogledalo, sve to nestaje, i on biva ponizan uåenik koji teæi savrãenstvu Pre bi pogreãio hiljadu puta, nego ãto bi varao. Åesto bi dolazio iz raznih svetskih centara na petnaestak dana i traæio da radimo i nedeljom. Dovodio bi par velikih baletskih zvezda i radili bismo po tri sata. A kada je odlazio, rekao bi: Doviœenja, Gospodine (ãto je retko kome govorio), kao i hvala. Jednom je, na kraju åasa, rekao: Bilo je veoma teãko, ali i neophodno. Bili ste privilegovani Nekad je i moje radno vreme bilo isplanirano zavisno od njegovih potreba. Nazvao bi me iz Njujorka ili Japana i rekao: Molim Vas, Æilber, u sredu/åetvrtak sam u Parizu, ako moæe, åas u pola jedanaest. Da li Vas moæemo uskoro oåekivati kod nas? Zauzet sam narednih godinu dana u Pariskoj operi i na staæevima i takmiåenjima u inostranstvu. Nakon toga, zaãto da ne, vrlo rado bih doãao. Koji je vaã savet mladim igraåima? Najvaæniji od svega je rad i oåuvanje tradicije klasiånog akademizma. Marijana Komljenoviñ 85 Orchestra - 2000.
Rusija Sankt Peterburg Festival Sergejev April u Sankt Peterburgu moæe biti veoma hladan, desi se åak i da padne sneg. Kao u åast novog veka, ovoga puta bilo je neverovatno toplo, kao usred leta. U tako prijatnom okruæenju odræao se i Festival Sergejev, nedelja posveñena Konstantinu Sergejevu, veoma cenjenom ruskom baletskom igraåu, pedagogu i koreografu. Bio je legendarni partner Natalije Dudinske, kako na pozoriãnoj, tako i na æivotnoj sceni. Tom prilikom otvorena je i mala izloæba kostima u foajeu Marijinskog pozoriãta, kome je vrañeno ime iz carskog doba i slavne epohe Petipa. Taj teatar je svetu igre podario najveña imena baleta XX veka. Njihovo prisustvo kao da se i oseñalo u sali ukraãenoj plavim i zlatnim tonovima. Marina Vivien, kustos Muzeja baleta pri Akademiji Vaganova, otvorila je Festival Sergejev sledeñim reåima umetnika: Ja sam pesnik koji æivi na obali Labudovog jezera u dvorcu Uspavane lepotice. Ta dva baleta su upravo i prikazana u verziji K. Sergejeva. Julija Mahalina bila je zanosna Odeta i nemilosrdna Odilija, a Igor Kolb je poãteno debitovao kao Princ Zigfrid. Baletski ansambl pozoriãta Kirov-Marijinski je uvek tako poetski inspirisan kao da je svaka labudica Odeta i kao da sve diãu kao jedna, sjedinjene u muzici i teænji za osloboœenjem od Rotbartovih åini. Verzija Uspavane lepotice K. Sergejeva je veoma tradicionalna, i u koreografskom i kostimskom smislu. Mladoj zvezdi Maji Dumåenko bilo je to jedno od loãijih izvoœenja, a Adrian Fadejev se pokazao kao Princ u najåistijoj tradiciji Kirova. Treñi balet bio je Rajmonda, takoœe s Mahalinom i Danilom Korzuncevim. Ta verzija, u kostimima i dekoru Simiona Virsaladzea, deluje zastarelo, kao povratak u proãlost. Mnogo umetnika, meœu kojima i Uljana Lopatkina, æelelo je da uåestvuje u tom jedinstvenom dogaœaju, omaæu Sergejevu, ali su bili spreåeni zbog povreda. U publici su sedeli baletski umetnici iz ãezdesetih i sedamdesetih godina, verni entuzijasti, koji su doãli da uåestvuju u señanju i pozdrave Nataliju Dudinsku, koja je uprkos svojim poodmaklim godinama (uskoro ñe napuniti 90), prisustvovala svakoj predstavi. Helen Ciolkoviå Prevela: Marijana Komljenoviñ Poljubac vile Delo åiste umetnosti Aleksej Ratmanski, novi je koreograf Marijinskog teatra. Ime mladog Ratmanskog pojavilo se prvi put na afiãi Marijinskog teatra, novembra 1998. godine. Aleksej je roœen u Petrogradu, a ãkolovao se u Moskvi. Radio je u Kanadi, Ukrajini i, u Boljãom teatru. Poziv iz Marijinskog teatra za Alekseja je bio potpuno neoåekivan. U spektaklu je trebalo da koreografiãe dela dvojice avangardnih ruskih kompozitora, Igora Stravinskog i Aleksandra Skrjabina. Veåe je poåelo baletom Poljubac vile na muziku Igora Stravinskog. Kao osnova za libreto posluæila je Andersenova bajka Sneæna kraljica, preraœena u duhu estetike l art pour l art. Svojim poljupcem Sneæna kraljica daruje deåaka boæanskim darom koji predodreœuje njegovu buduñnost mora se odreñi zemaljske sreñe i otisnuti se u bezvremena prostranstva gde ñe moñi da ispolji darovani talenat, stvarajuñi dela åiste umetnosti. Posle neuspele praizvedbe tog baleta, 1928. godine, Djagiljev ga je krstio mrtvoroœenim. Ocena se potvrdila kao proroåanska jer su sva sledeña izvoœenja kao po pravilu, bila neuspeãna! Pouåen iskustvom, Aleksej Ratmanski je uåinio nekoliko bitnih izmena u libretu, ãto mu je omoguñilo da naåini dinamiåniju i interesantniju koreografiju. Osnovna ideja baleta, ærtvovanje u ime umetnosti, aktuelna je i danas, pa pruæa moguñnost autoru da jezikom igre iskaæe poruku tuæne i mudre bajke. U njegovoj koreografiji smenjuje se ozbiljno sa zabavnim, lirika s groteskom. Centralni dogaœaj veåeri bio je balet Srediãnji duet koji je Ratmanski postavio na muziku J. Hanina, mladog kompozitora konceptualiste, sledbenika Aleksandra Skrjabina. Plastiåni crteæ igre izrazito ilustrativno izraæava dramatiåan dijalog dve liånosti, muãkarca i æene. Neobiåno reãenje, uslovljeno polutonovima, doprinosi gradaciji emocija suprotstavljenih polova. Neoåekivani vrhunac programa bila je koreografska verzija dela Poema ekstaza na muziku Aleksandra Skrjabina. Usaglaãen jezik muzike Aleksej Ratmanski preveo je u jezik igre, pri åemu je otkrio nove moguñnosti u tumaåenju poznatog simfonijskog dela. Poema ekstaza zasniva se na neobuzdanom naboju oseñanja i strasti, dostiæuñi tako uzbudljiv stepen u sukobu intimnog s kosmiåkim, ãto izvoœaåima pruæa priliku da na najbolji naåin iskaæu sva svoja igraåka dostignuña. Teodora Sujiñ Orchestra - 2000. 86
Repertoar Marijinskog teatra APOLON Muzika i libreto: Igor Stravinski Koreografija: Æ. Balanãin (Prvo izvoœenje 1928. godine, Ruski baleti Sergeja Djagiljeva, Pariz) Postavljeno 1998. godine BAJADERA Muzika: L. Minkus Koreografija: M. Petipa (Prvo izvoœenje 1877. godine u Velikom teatru Sankt Peterburga) Postavljeno 1941. godine SAN O RUÆI Muzika: K. M. Fon Veber Koreografija: M. Fokin (Prvo izvoœenje 1911. godine Ruski baleti Sergeja Djagiljeva u Monte Karlu) Postavljeno 1997. godine DON KIHOT Muzika: L. Minkusa Koreografija: A. Gorski (Prvo izvoœenje 1902. godine) ÆIZELA Muzika: A. Adam Koreografija: Æ. Korali, Æ. Pero i M. Petipa (Prvo izvoœenje 1899. godine) BAHÅISARAJSKA FONTANA Muzika: B. Asafjev Koreografija: R. Zaharov Postavljeno 1934. godine POSVEÑENJE PROLEÑA Muzika: Igor Stravinski Koreografija: E. Panfilov Postavljeno 1997. godine GOJA DIVERTISMAN Muzika: M. Glinka Koreografija H. Antonio Postavljeno 1996. godine ÆAR-PTICA Muzika: I. Stravinski Koreografija: M. Fokin (Prvo izvoœenje 1910. godine, balet Ruske sezone Sergeja Djagiljeva, Pariz) Postavljeno 1994. godine KARMEN Muzika: Æ. Bize Koreografija: R. Peti (Prvo izvoœenje 1949. godine Pariski balet, London) Postavljeno 1998. godine KORSAR (GUSAR) Muzika: A. Adam, C. Punji, L. Delib, R. Drigo Koreografija: P. Gusev (Na repertoaru Petrogradskog baleta od 1858. godine) Postavljeno 1987. godine LABUDOVO JEZERO Muzika: P. Åajkovski Koreografija: M. Petipa, L. Ivanov (1895, Marijinski teatar, Sankt Peterburg) Postavljeno 1950. godine GRAND PAS iz baleta Pahita Muzika: L. Minkus Koreografija: M. Petipa (Prvo izvoœenje 1881, Boljãoj teatar, Sankt Peterburg) Postavljeno 1978. godine 87 Orchestra - 2000.
POLOVECKE IGRE Muzika: A. Borodin (fragment iz opere Knez Igor) Koreografija: M. Fokin (Prvo izvoœenje Ruske sezone, 1909, Pariz) Postavljeno 1997. godine POEMA EKSTAZA Muzika: A. Skrjabin Koreografija: A. Ratmanski Postavljeno 1998. godine ROMEO I JULIJA Muzika: S. Prokofjev Koreografija: L. Lavrovski Postavljeno 1940. godine LABUD Muzika: K. Sen-Sans Koreografska kompozicija: M. Fokin Postavljeno 1907. godine LEGENDA O LJUBAVI Muzika: A. Melikov Koreografija: J. Grigoroviå Postavljeno 1961. godine PAS DE DEUX Muzika: P. Åajkovski Koreografija: Æ. Balanãin (Prvo izvoœenje 1960, Njujork Siti balet, Njujork) Postavljeno 1998. godine POLJUBAC VILE Muzika: I. Stravinski na temu P. Åajkovskog Koreografija: A. Ratmanski Postavljeno 1998. godine RAJMONDA Muzika: A. Glazunov Koreografija: M. Petipa, redakcija J. Grigoroviå Postavljeno 1994. godine SERENADA Muzika: P. Åajkovski, Serenada za gudaåe Koreografija: Æ. Balanãin (Prvo izvoœenje 1934. godine Ãkola ameriåkog baleta, Njujork) Postavljeno 1998. godine SILFIDA Muzika: H. Levenskold Koreografija: A. Burnonvil (Prvo izvoœenje 1836, u Kraljevskoj operi, u Kopenhagenu) Postavljeno 1981. godine USPAVANA LEPOTICA Rekonstrukcija baleta iz 1890. godine, M. Petipa Muzika: P. Åajkovski Rekonstrukcija S. Vihareva Postavljeno 1999. godine ÃEHEREZADA Muzika: N. Rimski-Korsakov Koreografija: M. Fokin (Prvo izvoœenje 1910. god, Ruske sezone, Pariz) Postavljeno 1994. godine ÃÅELKUNÅIK (KRCKO ORAÃÅIÑ) Muzika: P. Åajkovski Koreografija: V. Vajnonen Postavljeno 1954. godine SVADBA Muzika: I. Stravinski Koreografija: A. Miroãniåenko Postavljeno 1997. godine SIMFONIJA C-dur Muzika: Æ. Bize Koreografija: Æ. Balanãin (Prvo izvoœenje 1948, Njujork Siti balet, Njujork) Postavljeno 1996. godine SREDIÃNJI DUET Muzika: J. Hanin Koreografija: A. Ratmanski Postavljeno 1998. godine ÃOPENIJANA Muzika: F. Ãopen Koreografija: M. Fokin (Prvo izvoœenje 1908. godine, u Marijinskom teatru, Sankt Peterburg) Postavljeno 1931. godine )( Kratka istorija Marijinskog teatra MLADIÑ I SMRT Muzika: J. S. Bah Scenario: Æ. Kokto Koreografija: R. Peti (Prvo izvoœenje 1946, Balet Ãanzelize, Pariz) Postavljeno 1998. godine 1742 ukazom carice Jelisavete Petrovne osniva se ruska baletska trupa, 1756 ukazom carice Jelisavete Petrovne osniva se Ruski teatar, i predviœeno je da se na sceni ne daju samo dramske predstave nego i operske, 1766 osniva se Direkcija carskih pozoriãta, 1783 otvaranje Velikog (Kamenog) pozoriãta, koje je projektovao arhitekta A. Rinaldi. Tom prilikom izvedena je Paizielijeva opera Meseåev svet, 1802 rekonstrukcija Velikog pozoriãta po projektu Æ. Toma de Tomona. 1811 1818 rekonstrukcija Velikog pozoriãta posle uniãtenja od poæara, 1836 otvaranje obnovljenje zgrade Velikog pozoriãta (rekonstrukcija po projektu L. Kavosa) operom Æivot za cara Mihaila Glinke, 1847 1849 osniva se Teatar cirkusa po projektu L. Kavosa, 1855 operske predstave se prenose na scenu Teatra cirkusa (baletske predstave do 1866. godine daju se na sceni Velikog pozoriãta), 1859 poæar u Teatru cirkusa, 1860 na mestu izgorelog Teatra cirkusa podignuta je zgrada novog pozoriãta koje je dobilo ime Marijinski teatar, 1883 1886 rekonstrukcija Marijinskog teatra na osnovu projekta V. Ãretera, 1920 pozoriãte je imenovano Dræavnim akademskim pozoriãtem Opere i Baleta, 1935 pozoriãtu je dato ime S. M. Kirova, 1968 1970 generalna rekonstrukcija pozoriãne zgrade po projektu S. Geljfera, 1992 pozoriãtu je vrañeno istorijsko ime Marijinski teatar. Orchestra - 2000. 88
Slovenija Ljubljana Koreografi, naprej Chris Nash Zima u Montani, kor. Javijer de Frutos Uplesnom abonomanu Cankarjevog doma 2000. godine, znaåajno mesto zauzeli su poznati slovenaåki i strani koreografi. Meœu prvima, Havijer de Frutos je u januaru prikazao svoju premijeru komada Zima u Montani, da bi u februaru, takoœe premijerno, publika videla trupu Fourklor i koreografa Branka Potoåana, s predstavom Vrata. Istog meseca trupa En-Knop prikazala je Emanatio protei koreografa Icaka Kovaåa. Dogaœaj u Cankarjevom domu bilo je i gostovanje åuvene kanadske trupe La La La Human Steps s predstavom Eduarda Loka Sol. Krajem juna 2000. godine, u Ljubljani je, na parkiraliãtu ispred slovenaåkog parlamenta, premijerno izvedena konceptualna predstava Drive-in Camillo. Sledeñe veåeri projekat je ponovljen na otvaranju evropskog bijenala savremene umetnosti Manifest 3. Autor projekta i reditelj je Emil Hrvatin, a koreograf Ariella Vidach. Novu sezonu u Cankarjevom domu u Ljubljani otvorio je mladi francuski koreograf Boris Ãarmac (Boris Charmatz) svojom predstavom A bras le corps. Nastupio je zajedno s Dimitrijem Ãamblasom koji je i koautor koreografije. Nakon dve veåeri, Ãarmac je prikazao i svoje najnovije ostvarenje Con forts fleuve. M. J. Teresa Vido-Rzewuska Sol, La La La Human Steps 89 Orchestra - 2000.
zima 2001 repertoar Afternoon of a faun Debussy/Robbins Allegro brillante Tshaikovsky/Balanchine The Beethoven sevent Beethoven/Tharp Brandenburg Bach/Robbins Chaconne Gluck/Balanchine Concerti armonici Music attributed to van Wassenaer/Martins Fanfare Britten/Robbins Fearful symmetries Adams/Martins New Feld Ballet The four seasons Verdi/Robbins The four temperaments Hindemith/Balanchine Harmonielehre Adams/Martins The Nutcracker Tchaikovsky/Balanchine Prism Beethoven/Tomasson Prodigal son Prokofiev/Balanchine Robert Schumann s Davidsbündertänze Schumann/Balanchine Romeo and Juliet Prokofiev/Lavery Scotch symphony Mandelssohn/Balanhine Stars and stripes Sousa(adapted and orchestrated by Kay/Balanchine The steadfast tin soldier Bizet/Balanchine Symphony in three movements Stravinsky/Balanchine Le tombeau de couperin Ravel/Balanchine Tschaikovsky pas de deux Tchaikovsky/Balanchine 2 & 3 Part inventions Bach/Robbins Orchestra - 2000. 90
NYCB Concerto barocco Bach/Balanchine Dances at a gatheing Chopin/Robbins Divertimento from Le baiser de la fee Stravinsky/Balanchine Donizetti variations Donizetti/Balanchine Duo concerant Stravinsky/Balanchine Episodes Webern/Balanchine In memory of.. Berg/Robbins In the night Chopin/Robbins Kammermusik no.2 Hindemith/Balanchine New Martins Ballet Mercurial manoeuvres Shostakovich/Wheeldon Moves No music/robbins Slaughter on Tenth avenue Rodgers/Balanchine Slonimsky s earbox Adams/Martins Sonatas and interludes Cage/Tanner La source Delibes/Balanchine Square dance Stabat Mater Vivaldi & Corelli/Balanchine Pergolesi/Martins La Valse Ravel/Balanchine Variations pour une porte et un soupir Henry/Balanchine Walpurgisnaht Ballet Gounod/Balanchine New Wheeldon Ballet Zakouski Rachmaninoff, Stravinsky, Prokofiev, Tshaikovsky/Martins www.nycballet.com 91 Orchestra - 2000.
SAD Njujork mark morris Dance Group 11. - 16. januar 2000. godine The New Victory Theater on the New 42 Street Orfej i Euridika Za koreografa Marka Morisa i njegovu trupu reklama za gostovanje u Njujorku nije potrebna. Njegovo ime govori sve. Na blagajni se karte rekordno brzo rasprodaju. Pozoriãte Victory se nalazi u 42. ulici, na Brodveju i prima samo 500 ljudi, ãto je malo kada je u pitanju gostovanje trupe Marka Morisa. Ni scena nije mnogo prostrana, pa je i program bio tome prilagoœen. Zaãto Mark Moris puni pozoriãta? On nije ni Bariãnjikov ni Nurejev, pa ipak ima publiku koja ga redovno prati i ne propuãta priliku da pogleda njegovu predstavu. Mnogo se piãe da, otkako su Balanãin i Robins umrli, u igraåkom svetu nema koreografskog imena koji bi mogao da ih zameni. Svi odaju priznanje Polu Tejloru, Vilijamu Forsajtu i Tvajli Tarp, ali to nije to! Mark Moris osniva svoju trupu i pojavljuje se kao koreograf 1980. godine. Roœen je 1956. godine u Sijetlu (dræava Vaãington) gde i zapoåinje da izuåava igru kod Verl Flowers i Perry Brunson. Bio je u raznim kompanijama (Lar Lubovitch, Eliot Feld, Koleda Balkan Dance Ensamble). Od 1980. godine kreirao je preko sto koreografija za svoju trupu i poznate baletske kompanije (San Francisko Ballet, Balet Pariske Opere, ABT). Definiãuñi svoj stil igre stekao je iskustvo i renome u igraåkom svetu i uzdigao se u njegov vrh. Ogroman talenat Marka Morisa lako se uoåava. Pogotovu danas kada se mnogi koreografi traæe, te muåe i publiku i igraåe. Mark Moris zna ko je i ãta hoñe. Poslednje delo na programu to i dokazuje (Dancing Haneymoon prvi put izveden u Njujorku, kreiran 1998. godine, muz. raznih kompozitora). Sedmoro odliånih igraåa ukljuåujuñi i Morisa, obuåeni u æute koãulje i pantalone, s tri stolice na rasklapanje, uz pesme koje peva Eileen Clark (muziåka pratnja klavir, violina i bubnjevi), s lakoñom izvode pokrete, igraåke zaplete koje publika ne samo da paæljivo prati veñ i nesvesno uåestvuje u njima. Zadovoljstvo je obostrano. Tom Brazil Orchestra - 2000. 92
Delo Greek To Me (1998) takoœe je prvi put izvedeno u Njujorku i predstavlja solo-balet Marka Morisa. Podeljen u tri kratke gråke igre pokazuje Morisonovo odliåno poznavanje folklornog stila kojim se bavio u ranoj mladosti. Kreacija Silhuettes (1999, muz. Richard Cumming), je duet koji mogu da igraju i dve igraåice i dva igraåa. Moris je kreirao i delo The Argument (1999, muz. R. Ãuman). Premijerno izvoœenje je doæivelo veliki uspeh, ãto se i ovog puta dogodilo. Samo ime dela govori da se tu radi o raspravi, tri igraåka para koji naizmeniåno ulaze i izlaze. My Party (1984, muz. Jean Francaix) je koreografija koja se dugo nije videla u Njujorku, a meœu remek-delima je Marka Morisa. U njoj se kroz igru objaãnjavaju razliåite faze odrastanja, posebno u mladosti. I opet je to uåinjeno s mnogo lakoñe, igrom koja zasmejava, koja je jasna, a koreografsko reãenje reåito. Teãko je izdvojiti bilo kog igraåa svi su odliåni. Mnogi su od osnivanja u trupi i to mnogo znaåi. Sam Mark Moris nikada nije bio poznat kao igraå, ali njegova igra na sceni pokazuje s koliko ljubavi radi svoj posao. Sem toga, izvanredno poznavanje muzike na koju postavlja koreografije, poseban su kvalitet. I na ovogodiãnjem gostovanju u Njujorku Mark Moris i njegova trupa pokazali su zaãto se za njihove predstave traæi karta viãe, a publika hrli u pozoriãte. Xenia Rakic 93 Orchestra - 2000.
SAD Njujork Stuttgart ballet 19. 22. januar 2000. godine City Center Ãezdesetih godina, kada je veliki engleski koreograf Dæon Kranko (John Cranko) postao direktor kompanije Stuttgart Ballet, ona je bila samo jedna od mnogih manjih baletskih trupa u Nemaåkoj. Za sobom je imala veñ dugu istoriju, ali je tek 1961. godine, dolaskom Kranka, zapoåela uspon i postigla renome. U sledeñih dvanaest godina uvrstila se meœu najbolje u svetu. Naæalost, iznenadnom smrñu Kranka (1973) kompanija gubi svog velikog kreatora. Za æivota, Kranko je pronaãao muzu svojih velikih koreografskih dostignuña u brazilijanskoj balerini Marsiji Hajde (Marcia Haydée). Ona je nastavila Krankov rad i 1976. godine postala direktor kompanije, da bi se 1996. godine povukla posle tridesetpet godina rada. Danaãnji direktor Reid Anderson bio je ålan kompanije sedamnaest godina. Roœen je u New Westminster (British Columbia, Kanada) gde je i zapoåeo baletsko ãkolovanje. Uskoro dobija stipendiju Kraljevske baletske ãkole iz Londona. Po zavrãetku ãkolovanja, na poziv Dæona Kranka, postaje ålan Ãtutgartskog Baleta. Direktor trupe British Ballet postaje 1987. godine, a Nacionalnog baleta Kanade 1989. godine. Na mesto direktora Stuttgart Ballet postavljen je 1996. godine. Ambicije su mu bile velike, a joã veña æelja da odræi popularnost Krankovih koreografija u svetu. Angaæovao je poznate umetnike, organizuje festivale i gostovanja. Tako je doãlo i do ovogodiãnje turneje po Americi. Ovoga puta kompanija nije doãla s poznatim Krankovim repertoarom (Onjegin, Romeo i Julija), veñ su na programu bile savremene koreografije, bez kulisa i teãkih kostima. Za åetvorodnevno gostovanje u Njujorku, repertoar je podeljen u dve veåeri. Prvog dana izvedeni su Delta Inserts (kor. Kevin O Day, muz. John King), Dos Amores (kor. Christian Spuck, muz. Thierry de Mey, A. Vivaldi, Dieter Fenchel), Initials R.B.M.E. (kor. Dæ. Kranko 1972, muz. J. Brams). Delo Delta Inserts je zahtevna koreografija koja traæi energiju i tehniku igraåa, i puna je neke borbe meœu igraåkim parovima. Ona govori o ljudskim odnosima, ali ne prelazi rampu. Koreograf O Day poznat je u Njujorku. Roœen je u Americi, studirao u baletskoj ãkoli Joffrey, igrao u Joffrey Ballet, kod Tvajle Tarp i u kompaniji ABT. Radio je i s Bariãnjikovim, kada je prvi put koreografisao. Koreograf Christian Spuck (Dos Amores) ãkolovao se u baletskoj ãkoli Dæ. Kranka i ålan je Stuttgart Ballet. Teãko je shvatiti njegovu osnovnu ideju. Stil je moderan, kombinacije su teãke, ali igraåki je lepo i harmoniåno. Krankov balet Initials R.B.M.E. poznato je i viœeno delo koje su nekada izvodili Richard Cragun, Marcia Haydée, Birgit Kail i Egon Madsen. Posle dve teãke, atletski odigrane taåke, solisti i ansambl, imali su poteãkoña pri izvoœenju, jer se trebalo vratiti u klasiåan stil Krankove koreografije, koja traæi disciplinu tela i pokreta. Druge veåeri na programu su bili Kazimir s Colours (kor. Mauro Bigonzetti, muz. D. Ãostakoviå), Kleines Requiem (kor. Hans Van Manen, muz. Henryk Nikolaj Gorecki) i Notations (kor. Uve Ãolc, muz. P. Boulez). Kazimir s Colours je delo puno energije i brzih kombinacija, a Van Manenova kreacija je pokazala ãta znaåi iskustvo i majstorstvo. Iako je to delo bez teme, igraåi su svoja oseñanja upeåatljivo izrazili igrom, ãto se publici i dopalo. Koreograf Uve Ãolc (Uwe Scholz) zavrãio je Krankovu baletsku ãkolu i postao ålan kompanije 1979. godine. Samo godinu dana kasnije, u dvadeset ãestoj godini imenovan je za koreografa trupe. Delo Notations napravljeno je za baletskog igraåa Vladimira Malahova. Veliki igraå, divnih, mekih linija i izrazitih tehniåkih moguñnosti bio je idealan za Ãolca. Koreograf je maksimalno to iskoristio, ali na tome se i zavrãilo. Stuttgart Ballet åine 9 prvaka, 5 solista, 26 igraåica ansambla (meœu njima i Sandra Gnjatoviñ), 17 baletskih igraåa i 10 statista. Sve igraåe treba pohvaliti. Vladaju odliånom tehnikom, a izdræljivost je na zavidnom nivou. Turneja je bila veoma teãka, i program je traæio puno napora. Na pauzi, publika je komentarisala: Kakva atletika! Pitanje je da li atletiku treba da gledamo na Olimpijadama ili i u pozoriãtu? Xenia Rakic Initials R.M.E. Leslie E. Spatt Orchestra - 2000. 94
Twyla Tharp The Beethoven Seventh februar 2000. godine & NYCB The Beethoven Seventh, Jenifer Ringer, Peter Boal i ansambl NYCB Za igraåe baletske kompanije New York City Ballet, rad s koreografom Tvajlom Tarp znaåio je joã jednu potvrdu njihove savrãene igraåke tehnike, neverovatne brzine i neograniåenih sposobnosti. Najzad je i Tarpova pokazala (i dokazala) to ãto je Balanãin æeleo da postigne kada je osnovao NYCB. Moæda je i zato postavljeno pitanje posle premijere novog dela T. Tarp: Da li taj balet moæe da igra i neka druga kompanija? Radi se o premijeri baleta The Beethoven Seventh!! Da li je potrebno spominjati sve koreografe koje je sedma Betovenova simfonija inspirisala? Vagner je o njoj govorio da je to muzika koja igru, pokret i zadovoljstvo dovodi do vrhunca. Da li je sve to i Tvajlu Tarp podstaklo da baã sa NYCB realizuje svoju koreografsku zamisao, verujuñi da je to pravi izbor? Ako je to æelela, onda je i uspela. Sve se to videlo na sceni na kojoj su igraåi, opijeni lepotom Betovenove muzike i koreografijom Tarpove, izazvali pravu eksploziju pokreta. Kako su koreografska reãenja vrlo kompleksna, potrebno je i vreme da se uigraju i da dostignu joã veñu lakoñu izvoœenja. Potrebno je balet pogledati i viãe puta da bi oko moglo sve da vidi i primi. Prva reakcija publike je bio buran aplauz (ãto nije åest sluåaj), a i kritike su uglavnom pozitivne. Uvek ima onih koji smatraju da Betovenova muzika ne moæe da se igra tako kako je napisana i da time muzika gubi kvalitet. Ali, vreme ñe pokazati... Najveñi uspeh koreografa se ogleda u postignutoj brzini i tehnici igraåa koji se na sceni stalno menjaju, svi po neãto igraju, kako solisti, tako i ansambl, koji u istom momentu izvode po nekoliko razliåitih koreografskih reãenja. U prvom stavu simfonije solisti su Jenifer Ringer i Peter Boal u åijoj igri vlada slobodan odnos. Nastupaju odvojeno, prolazeñi jedan pored drugog, da bi se ponovo sreli u mnoãtvu igraåa koji ulaze i izlaze sa scene. Drugi stav nose solisti Wendy Whelan i Nikolai Hubbe. Wendy Whelan je odliåna igraåica koja je i sada dokazala svoju tehniku i muzikalnost. Skoro celi drugi stav oni igraju zajedno, a kada ona izaœe sa scene, on se gubi, pokuãava da reprodukuje njene korake i biva sreñan videvãi je ponovo. U treñem stavu solisti su Miranda Weese i Damian Woetzel. Odliåan igraå (moæda najbolji u kompaniji) koji u koreografiji T. Tarp, uspeva da pokaæe sve svoje igraåke bravure. Kako je treñi stav i vrhunac Betovenove simfonije, tako i ansambl u njemu dostiæe najviãe domete umetniåke igre, trijumfujuñi na samom kraju. Mudra koreografija i åinjenica da je NYCB, pre svega, kompanija koja neguje klasiåni balet, uåinili su da je u samom finalu Tvajla Tarp klasiånim stilom realizovala svoju ideju, koji skladno satkan sa simfonijom dostiæe vrhunac akademizma. Xenia Rakic 95 Orchestra - 2000.
SAD Njujork Companhia De Dança Deborah Colker 16. 20. februar 2000. Joyce Theater Veliki toåak iz Brazila pisale su novine! Mala trupa od samo åetrnaest igraåa i direktorka Deborah Colker (39), koja takoœe uåestvuje u predstavi, doãli su u Njujork donoseñi jedan zanimljiv program, delo nazvano Rota. Ono oznaåava krugove, mape, linije, a u suãtini istraæuje mesto u prostoru. To åini na razne naåine. Prvi deo zapoåinje Mocartom, zavrãava se Ãubertom, a izmeœu, na muziku pop grupa, igraåi i igraåice, pokretima, mimikom, otvaranjem i zatvaranjem usta, padanjem i raznim kombinacijama pomalo liåe na mehaniåke lutke. U njihovoj igri nazire se i po neki klasiåan pokret koji nam govori da su igraåi proãli i klasiåan trening. Drugi deo predstave, Granity, u pravom smislu iskazuje prostor. Kretanja su puna balansa, sporih pokreta (kao usporen film), a sve to, uvoœenjem na scenu velikog toåka, prelazi u jednu novu fazu koja ostavlja publiku bez daha!!! Odjednom se ti isti igraåi pretvaraju u gimnastiåare koji bi i na Olimpijadi bili meœu najboljima. Izuzetna elastiånost, sigurnost pokreta, sjajni skokovi zadovoljstvo su onih koji ih izvode. Pa, ko je Deborah Colker, koja zajedno sa svojim igraåima uåestvuje u akrobacijama sopstvene koreografije? Za predstavu Rota ona kaæe da je predstava zadovoljstva, pokreta i zabave. Dolazi iz Brazila, gde je i osnovala trupu 1994. godine. Viãe od deset godina studirala je klavir, igrala odbojku, upoznavala prirodu. U svojim koreografijama æeli da prikaæe sve ãto vidi oko sebe. Zahvaljujuñi velikom profesionalizmu, dobila je pomoñ svoje vlade, te je, zahvaljujuñi tome, za ovih nekoliko godina gostovala u Engleskoj, Francuskoj, Nemaåkoj, Portugaliji, Argentini i Kanadi. Posle gostovanja u Njujorku, trupa je otputovala na Novi Zeland, nakon åega ñe iñi u Evropu. Xenia Rakic Orchestra - 2000. 96
Fotografije: Paul Kolnik Scenes de Ballet februar 2000. godine New York City Ballet Proãle godine, solista NYCB Christopher Wheeldon, u saradnji sa scenografom (Ian Falconer), na muziku Igora Stravinskog, napravio je jedan lep mali balet koji izvode uåenici Ãkole Ameriåkog Baleta. Premijera je doæivela uspeh i balet je postao deo repertoara NYCB. Christopher Wheeldon (26), rodio se u Yeovil (Somerset, Engleska). Zapoåeo je da uåi balet u osmoj godini u baletskoj ãkoli East Coker. U jedanaestoj godini prelazi u Kraljevsku baletsku ãkolu. Postao je ålan The Royal Ballet 1991. godine. Iste godine dobija zlatnu medalju na takmiåenju Prix de Lausanne. Na poziv NYCB 1993. godine postaje ålan trupe. Uåestvuje u mnogim baletima NYCB repertoara, a poåinje i da se bavi koreografijom, ne samo u trupi NYCB, nego i za Royal Ballet, Kraljevsku baletsku ãkolu, Colorado Ballet. Ove godine postao je gost-koreograf Boston Baleta gde sprema Æar Pticu. U koreografijama se dræi klasiånih formi i ne pokuãava da izmiãlja nove pokrete, nego ih izvodi na svoj, kreativan naåin. Uspeva u tome i zato je traæen od strane mnogih baletskih trupa. Za uspeh jedne kompanije smatra vrlo vaænim tesnu saradnju s baletskom ãkolom. Sam Balanãin je na tim principima i stvorio NYCB. Wheeldon je to svojom koreografijom i uspehom dela Scenes de Ballet ponovo dokazao. Nije potrebno ni spominjati ãta je to sve znaåilo za mlade, buduñe balerine i njihov napredak. Baletski poziv je teæak i opstaje samo na ljubavi prema toj profesiji. Zato je rad uåenika potrebno i nagraditi. Xenia Rakic 97 Orchestra - 2000.
SAD Njujork TheWashington 22. - 27. februar 2000. godine Joyce Theatre Ballet Baletska trupa iz Vaãingtona nije nepoznata njujorãkoj publici, ali je sve iznenadila predstavljajuñi se sasvim novim repertoarom. Nov je i direktor trupe, Septime Webre. U programu su uåestvovali i gostujuñi baletski umetnici, solisti ABT, Amanda McKerrow i John Gardner. Oboje su zavrãili baletsku ãkolu u Vaãingtonu, koju su 1944. godine osnovale Mary Day i Lisa Gardiner. Mary Day osnovala je i The Washington Ballet 1976. godine. Do skoro, trupa je negovala klasiåan repertoar, ali, dolaskom novog direktora, on se izmenio. Prvo je izvedeno delo Na Floresta (1989, kor. Nacho Duato, muz. Hector Villa-Lobos, Wagner Tisso). Deset odliånih igraåa je duetima i solo deonicama doåaralo kolaænu igru u prirodi. Uåenik Jiræi Kilijana, Kirk Peterson, koreografisao je delo The Eyes That Gently Touch (1990, muz. Filip Glas). Tri igraåka para bila su veoma bliska klasiånoj igri i formi. Delo Nuages iz 1976. godine (kor. J. Kilijan, muz. K. Debisi) ponudilo je jedan poetiåni duet, koji su odliåno odigrali A. McKerrow i J. Gardner. Direktor trupe Septime Webre autor je dela Juanita y Alicia. Prañeno odliånom muzikom grupe Sin Mideo, ispriåao je priåu o detinjstvu njegove majke na Kubi, pre revolucije. Kubanska muzika tridesetih godina i odliåni muziåari doprinelii su da cela koreografska zamisao bude jasnija. Uspeh cele kompanije je oåigledan, a tehnika, polet i sigurnost igraåa tome su najviãe doprineli. Xenia Rakic Taylor/2000. 29. februar - 12. mart 2000. godine City Center Orchestra - 2000. 98 Ove godine koreograf Pol Tejlor (Paul Taylor) proslavlja åetrdeset pet godina rada. Tim povodom njegova trupa je dve nedelje igrala u Njujorku, ponudivãi publici fantastiåan program. Na repertoaru su bile njegove najbolje koreografije, koje su ga i uåinile jednim od velikih koreografa Amerike. Uz joã dve premijere, videlo se po ko zna koji put da je odliåan poznavalac moderne igre. Stvorivãi sopstveni stil, pokazao je ãta sve telo moæe da uradi, i s koliko brzine i lepote pokreti mogu da izraze ono ãto Tejlor æeli. Izrazita muzikalnost koja prati njegove koreografije vrlo je uoåljiva, doprinoseñi joã viãe uspehu dela. Prvo je premijerno izveden balet Arabesque (muz. K. Debisi) u kome, kako sam Tejlor kaæe, nije bilo ni jednog arabeska. Ono ãto se videlo bio je lirizam i misterija kao i arabesk kostimi Santa Lokasta (Santo Loquasto). Balet je vrlo prijatan i za gledanje i za sluãanje. Uoåljiva je struktura pokreta, brzina i muzikalnost. Teme nema, a ni priåe. Pokreti su puni kratkih, malih, brzih skokova. Grupacije se menjaju, muzika vodi igru, ali je, po Tejlorovim reåima, i igra transformiãe. Druga premijera bilo je delo Cascade (muz. J. S. Bah, Treñi koncert za klavir i orkestar, dva stava). I ovde se mora istañi Tejlorova mizikalnost, jer je u tom baletu ona najvaæniji element igre. Kreacija pokazuje harmoniju pokreta koji su samo naizgled jednostavni. U baletu Cascade udruæili su se skladnost, jednostavnost i muzikalnost, a odliåni igraåi, instrumenti Tejlorovih kreacija, su sve to sjedinili. Kostimi Santa Lokasta moæda nisu u potpunosti odgovarali stilu vremena, ali to je uslovljavala Bahova muzika. Sama koreografija je imala i pomalo klasiånu formu, tipiånu za Tejlora. Da li to, moæda, veliki koreografi, kakav je Tejlor, pribliæavaju klasiåni balet modernoj igri? I drugi deo programa bio je odliåan. Izvedena su dela: Company B, Lost, Found and Lost, Sunset, Esplanade, Aureole, Big Bertha, Syzygy, Le Sacre du Printemps (The Rehearsal) i Piazzulla Caldera, argentinskog kompozitora Astora Piacole. Koreografija Pola Tejlora je u potpunosti doåarala ne samo tango i temperament podneblja, nego i sve ono ãto reå caldera znaåi kazan!! Xenia Rakic
limone Dance Company Riverside Churche Mart 2000. U åast Lukasa Hovinga U jednoj od najlepãih sakralnih objekata u Njujorku (Riverside Churche), kompanija Hoze Limona, åiji je sadaãnji umetniåki direktor Karla Maksvel (Carla Maxwell), dugogodiãnji ålan trupe, odræala je kratku sezonu (åetiri dana) koja je bila posveñena æivotu i radu Lukasa Hovinga. Na programu su bile fascinantne koreografije Evening Songs, The Moor s Pavana i Missa Brevis. Lukas Hoving (1912 2000) bio je odliåan igraå, koreograf i profesor, inspiracija mnogih umetnika, ålan Limonove trupe od 1949. do 1963. godine. Od 1978. do 1984. godine bio je umetniåki savetnik. Odigrao je mnoge originalne Limonove koreografije, ukljuåujuñi i nezaboravnu The Moor s Pavana izvedenu prvi put avgusta 1949. godine. Za uspeh i dugogodiãnji opstanak trupe, njegov rad je bio od velikog znaåaja. Pored Hoze Limona, saraœivao je s poznatim umetnicima kao ãto su Martha Graham, Kurt Josse, Agnes de Mille, ali i sa savremenicima Meredith Monk, Pina Bausch, Eiko i Koma. Na inicijativu Karle Maksvel ustanovljena je i stipendija nagrada Lucas Hoving Scholarship Award. Predstave su odigrane uz uåeãñe vrlo poznatog hora i orkestra Riverside Church. Ispred oltara bila je postavljena pozornica, ãto je veoma doprinelo atmosferi dela Missa Brevis (muz. Zoltan Kodaly, 1844 1904), koja je izvedena veliåanstveno. Na samom poåetku, emitovan je snimak govora Lukasa Hovinga povodom desetogodiãnjice smrti Hoze Limona. Igraåi su bili odliåni, a meœu njima, s joã uvek puno energije i iskustva, zraåila je Karla Maksvel. Xenia Rakic 99 Orchestra - 2000.
SAD Njujork Za Djagiljeva 29. mart 2000. godine Lehman Center Silfide J. Moatti Le Spectre de la Rose J. Moatti Posle duge i zamorne turneje po Americi, Balet Opere iz Bordoa (Ballet De L Opera de Bordeaux) stigao je i do Njujorka. Na repertoaru su se nalazili sve sami baletski biseri velikog Djagiljeva. Ideja da se takvim programom prikaæu njujorãkoj publici bila je viãe nego zanimljiva i atraktivna, ali je scena Leman koledæa, koja se nalazi van Njujorka, bila potpuno neprihvatljiva za takvu vrstu predstava. Pozornice ameriåkih koledæa zaista nisu mesta na kojima treba izvoditi baletske predstave. Kada su okolnosti takve, teãko je oceniti kvalitet trupe i igraåa. Balet Opere iz Bordoa åine 60 igraåa, a na mestu direktora je Charles Jude koji i sâm joã igra. Na åelo kompanije postavljen je 1996. godine, a zamenio je Paola Bortolucia (Paolo Bortoluzzi), poznatog igraåa Morisa Beæara, koji je od 1990. godine bio na tom mestu. Inaåe, Charles Jude ima iza sebe zavidnu igraåku biografiju. Angaæovan je 1972. godine u Baletu Pariske Opere; 1976. godine dobija zvanje soliste, a 1977. godine i zvanje Etoile. Odigrao je zavidan igraåki opus, a poåinje da se bavi i koreografijom. Za gostovanje u Americi Balet Opere iz Bordoa pripremio je veoma ambiciozan repertoar, moæda i previãe za tako dugu turneju. Veåe u Njujorku poåelo je izvoœenjem baleta Silfide (Les Sylphides) koji je zahtevao veliku scenu i odmorne igraåe, s viãe umetniåkog izraza, sigurnosti i preciznosti klasiåne igre. Naæalost, sve je izostalo. Sledilo je Popodne jednog Fauna (L apres-midi d un Faune) koji je izveden bolje i u kome je Charles Jude, u ulozi Fauna, bio odliåan. Ponovno razoåarenje bio je balet Le Spectre de la Rose. Opet su se mogli uoåiti ozbiljni propusti klasiånog stila igranja. Na kraju je izveden balet Petruãka, koji je bio uspeãan i igraåki i scenski. Petruãku je igrao Charles Jude, Balerinu, odliåna Emmanuella Grizot, a Crnca Eric Frederic. Ansambl je bio razigran, a scene ubedljive. I posle svega, mora se odati priznanje kompaniji iz Bordoa ãto neguje dragulje baletske koreografije. Veåe nije bilo posveñeno samo velikom Djagiljevu, veå i koreografu M. Fokinu koji je poåetkom 20. veka mnogo unapredio umetniåku igru, oslobodivãi se tradicionalne klasiåne forme. Za sobom je ostavio riznicu divnih baleta koje bi trebalo igrati i negovati. Xenia Rakic Orchestra - 2000. 100
Eifman Ballet (St. Petersburg) 26. mart -16. april 2000. godine City Center Boris Ejfman, direktor trupe Ejfman Balet doãao je u Njujork da ovdaãnjoj publici predstavi svoju novu predstavu Ruski Hamlet koja se po stilu nije mnogo razlikovala od njegovih dosadaãnjih koreografija, izuzev teme. Na muziku Betovena i Malera, libreto, produkciju i svetlo uradio je Ejfman, a kostime i scenografiju Slave Okuneva. Zainteresovan istorijom Rusije, Ejfman je temu dela naãao u nesreñnom æivotu princa Pavla I, sina Katarine Velike, pronalazeñi sliånosti s Hamletovim æivotom. Veãtom koreografijom te dve æivotne priåe prepliñu se u predstavi. Ruski Hamlet premijerno je izveden u Poljskoj, juna 1999. godine, mada je naruåen i od uprave Boljãoj teatra, gde je odigran u februaru 2000. godine. Ejfmanove koreografije pune su drame, te sama tema odgovara njegovom stilu, a uz pomoñ dobrih igraåa, veãtim kostimom, scenografijom i svetlom, zaokruæena je celina. Njujorãka publika videla je veñ tri Ejfmanova baleta (Crvena Æizela, Rekvijem, Karamazovi), pa se, naæalost, moæe lako zakljuåiti da se Ejfman ponavlja. Kao i prethodne, Ruski Hamlet je veliki spektakl, profesionalno vrlo visoko izveden, ali je sve to veñ viœeno. Åak je, åini se, i scena City Center bila pogreãna. Ejfmanove koreografije nisu sasvim ni klasiåne ni moderne, ali imaju svoju umetniåku snagu (ãto je i Njujork pozdravio, pri prvom njegovom gostovanju). Moæda bi neka druga pozornica Brodveja bila bolji izbor. Kritiåari se nadaju da ñe Ejfman sledeñe sezone pokazati neãto novo, a ne veñ viœeno. Ejfmanovi igraåi u potpunosti vladaju tehnikom koju koreograf zahteva. Dueti su precizni, ekspresivni i emotivni, pa se ne sme biti previãe kritiåan. Mnogi se ipak nadaju da ñe se Ejfmanove ideje razvijati dalje i da ñe se njegov baletski reånik obogatiti. Izvedene su i veñ viœene predstave Rekvijem i Crvena Æizela. Xenia Rakiñ Proleñna sezona u Linkoln Centru 26. april - 30. jun 2000. godine Proleñna sezona otpoåela je 25. aprila i trajala je devet nedelja. Otvorio ju je New York City Ballet, a izvedene su åetrdesettri baletske predstave. Odræana je i specijalna proslava u åast 30-to godiãnjice Harlem Baleta, obnovljen je balet Mersa Kaningama Summerspace, a Uspavana lepotica u koreografiji Pitera Martinsa izvoœena je dve nedelje. Od 8. maja do 1. jula 2000. i popularni ABT igrao je svoju sezonu, u okviru koje je proslavio ãezdeset godina postojanja. Izvedena je svetska premijera baleta Labudovo jezero u koreografiji direktora trupe Kevina Mek Kenzija, kao i pet celoveåernjih baleta La Bayadere, Le Corsaire, Don Kihot, Romeo i Julija i Silfide. Bila je to velika sezona koja je mnogo obeñavala. NYCB nastavio je sa igranjem specijalnog programa nazvanim Dimond Project koji je u ovoj sezoni imao devet premijera. Joã 1992. godine direktor NYCB Piter Martins osmislio je taj program s ciljem pronalaæenja novih koreografija i koreografa. U osnovi stoji æelja da se stvori studio za mlade koreografe koji ñe moñi da rade s igraåima NYCB-a i tako razviju i pokaæu svoj talenat, a sve to bez rokova i pritisaka u potpunoj slobodi stvaranja. Organizacija na åijem je åelu gospoœa Dajmond (Dimond) veñ je uloæila 5,5 miliona dolara u projekat. Izbor koreografa svake godine vrãi meœunarodni savetodavni komitet. Njega ove godine åine Christopher Wheeldon, Damian Woetzel, Ryan Kelly i Melissa Barak, svi igraåi NYCB, Christin Spuck (Ãtutgard Balet) i Dwight Rhoden, osnivaå i direktor kompanije Complexions. Osnovna ideja Pitera Martinsa je da se otkriju novi koreografi klasiånih baleta, ali za njenu realizaciju potrebno je mnogo finansijskih sredstava. Zato je kompanija NYCB pokrenula kampanju prikupljanja novca. Biñe potrebno 51 milion dolara!! A kolika je ljubav prema baletu u kompaniji, åini se, bar za sada, da ñe im æelja moæda biti i ostvarena. Xenia Rakic 101 Orchestra - 2000.
SAD Njujork maj - jun 2000. godine Metropoliten Opera House Lincoln Center American Ballet Theatre Swan Lake, Nina Ananiashvili Pod naslovom Ãezdeset godina magije proslavljeno je ãezdeset godina postojanja kompanije American Ballet Theatre, velike i znaåajne baletske trupe. Osnovana je 1940. godine, zaslugom Lucie Case koja je åetrdeset godina i bila na njenom åelu. Za uspeh su zasluæni i Oliver Smith i Mihail Bariãnjikov, koji su, takoœe, bili i direktori kompanije. S neizmenjenim uspehom, danas je vodeña liånost ABT Kavin McKenzie. Jubilarna sezona bila je uzbudljiva, puna neoåekivanih iznenaœenja, a pre svega, onih neprijatnih povreda igraåa. Zato su tu sezonu i prozvali herojska! Dogodilo se da je iz tih razloga prvi put igraå iz kompanije New York City Ballet, Damian Woetzel, uskoåio u predstave da bi pomogao, ãto je uradio i William Marrie, solista Nacionalnog Baleta Kanade. Program proslave bio je prebogat predstavama, baletima kao ãto su Romeo i Julija, Bajadera, Gusar, Don Kihot, Ukroñena goropad, i nova produkcija Labudovog jezera (kor. Kevin McKenzie). Premijerno je izvedeno i delo The Brahms Haydn Variation (kor. Twyla Tharp), u formi divertismana. Ovako obiman i teæak repertoar prouzrokovao je åeste povrede igraåa. Eathan Stiefel i Guiseppe Picone povreœuju se veñ na samom poåetku. Prava je sreña ãto ABT ima dosta odliånih protagonista, pa se predstave nisu otkazivale. Ãta posebno zabeleæiti s ovogodiãnje sezone? Najveñi uspeh kod publike doæivela je premijera Labudovog jezera. Da li zato ãto je taj balet najpopularniji ili zato ãto je to nova produkcija, ne moæe se sigurno reñi. Koreografiju je uradio Kevin McKenzie po M. Petipa i Swan Lake, Susan Jaffe Other Dances, A. Ferri i J. Bocca Variations on a theme by Haydn, P. Herrera i M. Gomes Orchestra - 2000. 102
Other Dances, Allessandra Ferri La Sylphide La Bayadere, Susan Jaffe Swan Lake, Irina Dvorovenko i Maxim Belotserkovsky Ivanovu. Mnogi se s pravom pitaju zaãto novo Labudovo kada je staro bilo dobro? Odgovora nema, ali ni bitnih promena u predstavi. Åak i one koje su uåinjene, nisu baã uspele. Razne kombinacije igraåa su se smenjivale, a u svemu tome stradale su igraåice koje su preåesto menjale partnere. Jedna predstava, i to popodnevna, sa solistima Irinom Dvorovenko i Maksimom Beloserkovskim dobila je najbolje ocene i pokazala koliko je vaæno da u baletu Labudovo jezero solisti moraju pokazati svojom igrom dubinu uloga, sadræinu i tehniku igranja. Skladnost, jednakost i sigurnost bili su razlozi uspeha tog baletskog para. M. Beloserkovski je ulogu Princa odigrao sigurno, svaki pokret i skok zavrãavao je u poziciji, svaku piruetu na jednom mestu, a kao partner uvek je bio vrlo pouzdan. Irina Dvorovenko kao Odeta bila je hipnotiåna sa besprekornim adaœom. Odilija, sigurna u svoje zavodniåke moñi, zadatak je obavila virtuozno, sa brilijantnim fueteima i zavrãetkom od tri piruete!! U privatnom æivotu Irina i Maks su braåni drugovi. Oboje su zavrãili baletsku ãkolu u Kijevu, gde su i zapoåeli umetniåku karijeru. U ABT su doãli 1996. godine, da bi 1997. godine postali solisti, a posle ovogodiãnjeg nastupa zasluæuju i mesto prvaka. Kevin McKenzie je zbog klasiånog repertoara zaposlio odliåno obrazovane baletske igraåe, koji sve viãe bivaju poznati kod publike. Njihova imena pune pozoriãte, a i same predstave dobijaju na umetniåkoj snazi. Romantiåni baleti joã uvek privlaåe publiku, a kada su igraåi kvalitetni uspeh je zagarantovan. Sreñan ãezdeseti roœendan, ABT! Xenia Rakic La Bayadere, Vladimir Malakhov Known by Heart, J. Kent i A. Corella Romeo and Juliet, J. Kent i V. Malakhov Push Comes to Shove, J. M. Carreno Konown by Heart, Ethan Stiefel 103 Orchestra - 2000.
Orchestra - 2000. 104 Trisha Brown Dance Company 2. - 14. maj 2000. godine Joyce Theater Ime Triãe Braun poznato je u svetu savremene igre. Ona je ne samo koreograf i osnivaå trupe, veñ i jedna od tvoraca novog pravca u modernoj igri. Taj stil izvoœenja mogao se prvi put videti u Judson Dance Theater ãezdesetih godina. Zajedno sa Yvonne Rainer, Steve Paxton i Simone Forte, Triãa Braun je novim naåinom koreografisanja napravila revoluciju u savremenoj igri. Ta grupa koreografa, poznata i nazvana Judson grupa teæila je razvoju sopstvenog stila, kreirajuñi neãto potpuno novo. Triãa Braun je najznaåajniji predstavnik tog novog naåina koreografisanja koji i danas uspeãno sprovodi. Veoma je teãko reåima opisati njen stil. Neodreœeni pokreti, nezavisni, slobodni, borba s gravitacijom, iznenaœujuña koreografska reãenja, sve je to ona. Od kako je 1970. godine osnovala sopstvenu trupu, T. Braun i dokazuje da telom moæe da se upravlja i stvara. Ove sezone kompanija se predstavila s dva programa. Poåelo je delom Vodeni mesec (Water Moon 1978) koje se od premijere skoro i nije izvodilo. Delo koreografisano bez muzike, vrlo autentiåno prikazuje Triãu Braun u igri punoj neodreœenih pokreta i kretanja. Zanimljiv je bio komad Accumulation with Talking plus Water Moon, iz 1986. godine, koji je snimljen u studiju i u okviru koga Triãa Braun objaãnjava svoj stil koreografisanja igrajuñi pri tom. Ona je svakako umetnica koja je svoj put ka slobodnom pokretu sprovela do kraja. Priznata od mnogih, i u Americi i u Evropi, nagraœena je, s pravom, mnogo puta. Sezona kompanije Triãe Braun u Njujorku uspeãno se zavrãila Gala predstavom na kojoj je uåestvovao i Miãa Bariãnjikov, proslavljeni baletski igraå, koji poslednjih godina igra u delima savremenih, originalnih koreografa. U tu grupu svakako spada i Triãa Braun. Xenia Rakic SAD Njujork
The Neta Dance Company 15-18. jun 2000. godine The Kitchen Nova predstava koreografa Nete Pulvermaher (Neta Pulvermacher) The Orchid Show oåigledno je pripremana s mnogo ljubavi i truda. Ideja za predstavu doãla je iznenada, pre godinu dana, kada je Neta u Engleskoj sluåajno åula grupu XTC i njihovu pesmu River of Orchids. Vrlo inspirisana, poåela je da se raspituje, åita i saznaje sve o orhidejama. Njihova misterioznost i lepota oåarale su je. Poãto je sakupila dovoljno informacija, stupila je u kontakt s Andy Partridge i Colin Moulding, muziåarima iz grupe, i od njih dobila odobrenje da njihovu muziku upotrebi za koreografiju. Tako se rodila nova Netina kreacija koja je prikazana u tri dela The Orchid Show, River of Orchid i Apple Venus. Do sada je Neta Pulvermaher u svojim delima bila inspirisana ozbiljnim temama, gradeñi svoje koreografije oteæalim pokretima. Sada smo bili u prilici da upoznamo novu Netu, koja je, kao i neki poznati slikari (Pikaso!), tom kreacijom preãla u jedan drugaåiji, veseo i pomalo deåiji svet. Rezultat Netinog dela je predstava puna humora, malo igraåko pozoriãte gde igraåi ne samo da igraju, veñ pevaju, sviraju, objaãnjavaju rast orhideje i njeno poreklo. Ta predstava ima joã jedan kvalitet, veoma je pristupaåna deci, pa je tako i poslednje njeno izvoœenje bilo namenjeno deåijoj publici od ãest godina pa naviãe. Deca su na kraju dobila papirnate ãarene leptire koji su u jednom momentu postali deo predstave. Kostimi su originalni, od polivinila i kartona, u raznim bojama i doprineli su atmosferi predstave u potpunosti. U predstavi je koriãñeno i bioskopsko platno na kome su video umetnici Karen Dunn i Katia Mooren predstavljali igraåe, prikazivali njihove slike i time doprineli opãtem uspehu. Osvetljenje je bilo u duhu predstave u bojama orhideje. Nova kreacija Nete Pulvermaher zraåi harmonijom. Jeremy Laverdure, Jason Marchant, Brittany Reese, Tami Stronach i Christina Towle, zajedno s koreografom, timski su stvorili lepu predstavu koja bi se lako mogla nazvati i Bajka o orhidejama. Xenia Rakic Trockadero Les Ballets 14. 17. avgust 2000. godine Joyce Theater de Monte Carlo Kao i ove, i proãle godine je Trokadero kompanija gostovala u Njujorku (Joyce Theater). Tada su sve karte bile rasprodate. Za ovogodiãnje gostovanje, koje je trajalo duplo duæe (dve nedelje), takoœe su karte planule! Zaãto postoji toliki interes publike za kompaniju koja je po svom sastavu veoma specifiåna i neobiåna? Ãesnaest ålanova trupe åine muãkarci, koji igraju pod æenskim, uglavnom ruskim imenima, æenske uloge igraju obuåeni u originalne æenske kostime, i to, na prstima! Program je strogo klasiåan Paquita, Le grand pas de quatre, Russian dance, Swan lake act II, Raymondas wedding, Les Sylphides, i Cross current (kor. M. Cunningham!). Program je bio podeljen u dva dela i oba su doæivela veliki uspeh. Kostimi su bili autentiåni, kao i odigrane koreografije. Tehniåki spremni, neki igraåi su pokazali i tridesetdva fuetea, svaki drugi dupli. Ãta je podstaklo muãke igraåe da uåine toliki napor i doåaraju nam balete koji su namenjeni æenama balerinama? Iskljuåivo ljubav prema baletu! Ona je bila i razlog da se takva igraåka kompanija osnuje 1974. godine s ciljem da kroz zabavan, ali profesionalni pristup, pribliæi klasiånu igru publici. Parodija? Moæda. U celom repertoaru lako je uoåljiva, ali preovlaœuje pozitivan utisak. Publika se zabavlja, publika se smeje, ali aplaudira i nagraœuje veliki napor i profesionalnost igraåa Trokadero kompanije. Xenia Rakic 105 Orchestra - 2000.
SAD Njujork pilobolus 27. jun - 22. jul 2000. godine Joyce Theater à ta reñi za trupu od ãest igraåa koja dvadesetpet dana igra pred punim pozoriãtem? Joyce Theater u Njujorku bio je tesan za sve koji su æeleli da uæivo vide trupu Pilobolus. I kakvi su to igraåi? Da li su to ljudska tela bez ijedne kosti, tela bez straha? Da li je to, moæda, jedno telo sa ãest glava? Pokreti se odvijaju pred publikom tako da ni ona sama ne zna koliko ih igraåa izvodi. Pa ãta je Pilobolus? U programu piãe: Pilobolus (crystallimus) je phototropic zygomycete-fungus koji voli sunce i raste u ãtalama i na livadama. Manja je od jednog santimetra. Nesvakidaãnja i neobiåna trupa, s imenom jedne vrste peåuraka, formirana je pre trideset godina na Dartmouth Coledge, u dræavi Vermont. Osnovna karakteristika njihove igre je savrãena podela teæine meœu igraåima. Kao partneri, sve rade zajedno, udruæeni u kolektivan koreografski proces, graœen na potpunom poverenju i verovanju u istu ideju. Kako bi se inaåe drugaåije mogla protumaåiti igraåka sekvenca kada oni bukvalno sede na glavi jedan drugome, a da se ni onaj koji sedi ni onaj koji stoji ne pridræavaju jedan za drugoga? To nije balet, to nije ni moderna igra, ali to nije ni akrobatika! To je Pilobolus! U igri te trupe oseña se priåa koja treba da bude ispriåana, mada je, na prvi pogled nema. Oseña se joã neãto, podjednako vaæno duãe igraåa koje su u svakom detalju predstave uvek prisutne. Program je izveden u tri dela, svake veåeri jedna premijerna predstava, prvi put viœena u Njujorku, sa istim igraåima. Za prvo veåe trupa Pilobolus odabrala je delo Tsu-Ku-Tsu na muziku Leonarda Eta, poznatog u svetu kao vodeñeg izvoœaåa taiko bubnja. Uz aktivno uåeãñe kompozitora i taiko bubnjeve, uz ritam koji je u savrãenom skladu s pokretima uspeh je bio zagarantovan. Kreacija Tantra Aranea (muz. raznih kompozitora) je u suãtini jedna erotiåna igraåka kreacija koja svojim izazovnim, ali ne vulgarnim pokretima, dovodi do kulminacije, u kojoj æena ujedom ubija partnera. Treñe delo Sweet Dreams (kor. Michael Tracy) tipiåno je za stil trupe. Igraåica Rebecca Anderson, u crvenom kostimu, raspuãtene plave kose, noãena je i premeãtana iz ruke u ruku priåajuñi svoj æivot, da bi, na kraju, zaspala u krevetu, napravljenim od tela igraåa. Pored veñ spomenutog koreografa Michael Tracy, u trupi koreografiãu i Robby Barnett, Alison Chase i Jonathan Wolken, åije kreacije ni malo ne zaostaju za gore navedenim. Zajedno vode trupu Pilobolus. Skoro pored svakog dela koje je izvedeno, uz ime koreografa piãe collaboratory ãto istiåe da su na koreografiji podjednako radili i sami igraåi. Oseñaj zajedniãtva i pripadnosti, kolektivna kreacija i izvoœaãtvo, uz mnogo fiziåke snage, znanja i duãe ne mogu ostati neprimeñeni na sceni kada igra Pilobolus. Zato se i na publiku prenosi izrazita harmonija tela i pokreta, i sigurnost koja fascinira. Xenia Rakic Orchestra - 2000. 106
Foto: by MARBETH Sarah Barbara Lamb, srebro Boæiji anœeli New York International Ballet Competition 21-25. jun 2000. godine Alice Tully Hall, Lincoln Center Hye Min Hwang, bronza Ilya Kozadayev, srebro Mirai Noda i Mikhail Ilyin Mikhail Ilyin, srebro Rene Salazar, bronza Pod imenom Otkriñe baletskih zvezda sutraãnjice, 21. juna 2000. godine, otpoåelo je Meœunarodno baletsko takmiåenje u Njujorku. U ime gradonaåelnika Njujorka (Rudolph Giuliani), æiri, takmiåare i goste pozdravio je glumac Tony Randall. Zatim je govorila direktorka takmiåenja Ilona Copen i umetniåki direktor Eleonora D Antuano. Potom je predstavljen i æiri: Cynthia Gregory (predsednik, SAD), Karin Kain (Kanada), Carla Fracci (Italija), Jean-Christophe Maillot (Francuska), Julio Bocca (Argentina), Boris Eifman (Rusija), Zhao Ruheng (Kina) i Rudi Van Dantzig (Holandija). Pripreme za takmiåenje otpoåele su joã 3. juna, kada su mladi, s razliåitih strana sveta, stigli u Njujork. Tada su dobili raspored åasova i proba i veñ posle dva dana otpoåeli s napornim svakodnevnim radom. Brzo su se snaãli i upoznali meœusobno, s profesorima koji su vodili åasove (Lupe Serrano, Stephen Pier i Luis Fuente) i s uveæbaåima zadatih varijacija Mucuy Bolles (A. Ailey Pas de deux), Deborah Wingert (Balanchine Pas de deux) i Winthrop Corey (Petipa Pas de deux). Nacionalni profil uåesnika bio je neãto drugaåiji nego do sada. Takmiåari iz Francuske, Ãpanije, Nemaåke, Engleske i Italije nisu doãli! Ali su doputovali mladi igraåi iz Belorusije, Brazila, Kine, Dominikanske Republike, Islanda, Izraela, Japana, Koreje, Litvanije, Meksika, Mongolije, Poljske, Rumunije, Rusije, Tajvana, Uzbekistana, Venecuele i SAD. Zadivljujuñe je bilo posmatrati te mlade baletske umetnike kako na redovnim åasovima rade na poboljãanju svojih tehniåkih sposobnosti. Takoœe je bilo lako uoåiti vidni napredak postignut u dodatnom usavrãavanju izabrane varijacije. Nije bilo lako savladati tako teãke umetniåke zadatke, pogotovu onima koji su doãli bez partnera. Takmiåenje je otvoreno s Pas de Deux (Åajkovski). I prve i druge veåeri takmiåilo se po dvanaest parova. Sami igraåi su, po principu ærebanja, izvlaåili redosled i dan izvoœenja. Ocene su bile od jedan do deset, a na osnovu srednje ocene donosila se odluka o eliminaciji ili ulasku u dalji krug takmiåenja. U drugom krugu, ãesnaest parova odigralo je Giggling Rapids. Iste veåeri, igraåi su izvodili i pripremljenu solo taåku koja nije smela da bude duæa od tri minuta. Gledali smo varijacije iz baleta Don Kihot i Gusar, i vrlo uspelu koreografiju na Vivaldijevu muziku (kor. Caniparoli) pod imenom Going for Barroque koju je odliåno interpretirala igraåica iz Kine, Cong Ma. Izvedena je i sjajna komiåna taåka na muziku Rimskog Korsakova Bumbarov let koju je odigrala Neli Beliakaite (Litvanija). Obe numere ponovo su izvedene i na Gala predstavi. U treñem krugu (Uspavana lepotica) veñ se videlo da je mnogo igraåa eliminisano, jer je nastupilo jedanaest parova. Pored imena nekih uåesnika stajala je zvezdica, ãto je znaåilo da oni i dalje uåestvuju u takmiåenju i da ñe u odreœivanju nagrada, ocene odigrati najznaåajniju ulogu. Poslednje, Gala veåe, bilo je ceremonijalno, uz uåeãñe svih takmiåara i uåesnika konkursa. To je bilo veåe kada su se, uz veliko uzbuœenje, oåekivali i zvaniåni rezultati takmiåenja. Vrlo ãarmantna Liliane Montevecchi, svojim francuskim naglaskom i humorom, pomogla je da atmosfera bude opuãtenija. Prvo je dodeljen Zlatni orden za æivotno delo. Dobio ga je Arthur Mitchell (direktor Harlem Baleta) za svoju bogatu umetniåku karijeru. Zahvaljujuñi se na priznanju, citirao je legendarnu Martu Grejam: Igraåi su Boæiji anœeli, a potom je dodao i svoju misao: Æiveti i igrati, i igrati i æiveti! Zatim su usledile nagrade. Neuobiåajeno, prvo su objavljena imena nagraœenih igraåa. Po odluci æirija, zlatna medalja ove godine nije dodeljena. Srebrnu medalju dele Mikhail Ilyin i Ilia Kozadayev (Rusija). Bronzanu medalju dobio je Rene Salazar (Brazil). Zatim su usledile igraåice. Sarah Barbara Lamb (SAD), dobila je srebrnu medalju, a Emi Harayama (Japan) i Hye Min Hwang (Korea) podelile su bronzano odliåje. U programu Gala predstave uåestvovali su takmiåari i nekadaãnji uåesnici, dobitnici nagrada na prethodnim konkursima. Anna Lucieka i Carlos Molina (dobitnik nagrade Igor Juskeviå, 1996. godine i solista ABT) odigrali su Black Swan Lake (Åajkovski). Gennadi Saveliev (srebrna medalja, 1996. godine) izveo je efektnu taåku Gopak. Ponovljene su solistiåke numere s prethodnih takmiåarskih veåeri. Vrlo talentovana igraåica iz Brazila, Priscilla Yokoi, s velikom sigurnoãñu i temperamentom, i odliånom tehnikom, izvela je Carmen de Ameida (Bize). Kao i na svim drugim takmiåenjima, i na ovom je bilo i suza radosnica i velikih razoåarenja. Mladi takmiåari borili su se do poslednjeg daha i to su im svi priznali. Pozdravljeni su kao buduñi umetnici koji ñe, svakako, nastaviti umetniåku karijeru s uspehom. Mnogi prisutni su se zapitali da li je, ipak, moguñe na jednom takmiåenju proceniti buduñeg pravog umetnika, kao ãto se to radi na Olimpijadi s atletiåarima ili na konjskim trkama. Odgovora nema! Xenia Rakic Emi Hariyama, bronza 107 Orchestra - 2000.
SAD Njujork Lincoln Center Festival 2000. Bolshoi Ballet 19. - 21. jul 2000.godine Nancy Ellison Labudovo jezero, Nina Ananiashvili Orchestra - 2000. 108
Od poslednjeg gostovanja Boljãoj Baleta u Njujorku proãlo je taåno deset godina. Zato se vest o gostovanju baletske kompanije iz Moskve brzo proåula, a karte joã bræe rasprodale. Za njujorãke uslove, gostovanje je bilo veoma kratko, pa je i to bio razlog ãto su mnogi ljubitelji baleta ostali uskrañeni i razoåarani. Kompanija je doãla u Njujork s dva programa. U okviru prvog, izvodio se balet Æizela, a drugi program åinili su, tzv. repertoarski baleti. On je obuhvatio Appian Way (Spartak), Grand Pas (Don Kihot), Kingdome of the Shades (Bajadera) i Balanãinova Simfonija C. Kao ãto je uobiåajeno, pred svako znaåajno gostovanje, njujorãka ãtampa detaljno je upoznala åitaoce s istorijatom Boljãoj Baleta, aktuelnim repertoarom i predstavila igraåe. U ime te velike trupe govorili su direktor Boljãoj teatra Vladimir Vasiljev i direktor Baleta Aleksej Fadejeåev. Burne promene u Rusiji poremetile su mnoge umetniåke profesije, te ni baletska umetnost nije bila poãteœena. Trideset godina stroge ruke i potpune vladavine nekadaãnjeg direktora kompanije Jurija Grigoroviåa, ostavile su mnoge posledice koje su se najviãe odrazile na samom repertoaru kompanije. Doduãe, baletska ãkola Boljãoja odræavala je svoj uobiåajeno visoki standard, odliåni igraåi su ulazili u kompaniju, ali se razvoj same kompanije zavrãavao, uglavnom, s koreografijama direktora Grigoroviåa i tradicionalnim, strogo klasiånim baletima. Za Boljãoj kao da se vreme zaustavilo. Istovremeno, u svetu su koreografi poput Balanãina, Eãtona, Robinsa polako, ali sigurno, grabili dalje ka razvoju novih stilova igre i tehnika. Dolaskom Vasiljeva na åelo kuñe, 1995. godine, poåelo je novo doba Boljãoj Baleta, ali je za radikalne promene u repertoaru ipak bilo potrebno vreme. Zato se velika paænja poklanja modernizaciji repertoara s teænjom ka zapadnom modelu. Ali, i pored toga, u Boljãoju uporno neguju i ono ãto je njima svojstveno, ekspresivnost baziranu na duhovnoj snazi koja uvek zajedno s odliånom tehnikom izvoœenja, doseæe do publike. To åini Boljãoj Balet uvek uzbudljivim. Koreograf Æoræ Balanãin i njegovo delo Simfonija C, uãao je na velika vrata u moskovsku trupu, zahvaljujuñi naporima kompanije American Ballet Theater (ABT) i osobama ovlaãñenim za prenoãenje Balanãinovih koreografija (Mozartiana, Agon, Bugaku). I francuski koreograf Pjer Lakot (Pierre Lacotte) pozvan je u Moskvu da kreira novu koreografsku verziju baleta iz devetnaestog veka The Pharaon s Daughter (Kñi faraona), skoro zaboravljenog baleta Marijusa Petipa. Na repertoaru Boljãoj Baleta igra se i delo Ruski Hamlet, poznatog koreografa Borisa Ejfmana iz Sankt Peterburga. Povodom gostovanja, publika je bila u prilici da åuje i zanimljivo miãljenje direktora i dirigenta Opere iz Kijeva Valeri Gergijeva. On je predloæio da oba baletska ansambla budu voœena pod istim rukovodstvom, kao ãto je nekada bilo u vreme Carske Rusije. Naravno, neistomiãljenici smatraju da bi to bio kraj jedne od kompanija, ali da to sigurno ne bi bio Boljãoj Balet. No, sve se ipak zavrãava na finansijskim problemima, koje istini za volju, nekada nisu postojale u baletskoj umetnosti Rusije (u vreme komunizma). Tada je baletska umetnost bila jedan od instrumenata propagande. Danas, ruski balet mora da traæi finansijsku pomoñ od onih koji ñe tako pokazati iskenu ljubav prema umetnosti i koji ñe æeleti da se tradicija velikih baletskih umetnika Rusije nastavi. Po tom pitanju, Vasiljev kaæe: Ja ñu se stideti ako pomoñ stranog kapitala bude veña od pomoñi naãih ljudi. Moæda u tome ima istine, ali, ako je to uslov opstanka kolevke baleta, onda je svaka pomoñ dobro doãla i ne treba biti previãe kritiåan. Ãta reñi za baletske umetnike Boljãoj Baleta povodom gostovanja u Njujorku? Zahvaljujuñi odliånoj ãkoli koja neguje klasiåan balet i gde se znanje ne prenosi putem videa, veñ s osobe na osobu, a tradicija i dalje neguje i poãtuje, Boljãoj ima odliåne baletske umetnike. Marina Semjonova, koja je zapoåela karijeru u Sankt Peterburgu i bila balerina Boljãoj Baleta, joã uvek vodi mlade igraåe, iako ima veñ devedesetdve godine. Ti ãkolovani igraåi i balerine, kada jednom uœu u pozoriãte, spremni su da pokaæu svoje znanje i da se bore za bolje mesto u kompaniji. To se vidi na sceni i to se ceni. Njujorãka publika je ãirokih ruku primila kompaniju i nagradila je velikim aplauzima. Gostovanje je bila prilika da upoznamo dve mlade balerine. Obe su 1997. godine diplomirale i odmah bile primljene u kompaniju. Danas, mnogo obeñavaju. Ubrzo su postale solistkinje igrajuñi obiman repertoar. Njujork je prvo video mladu Svetlanu Lunkin (dvadeset godina), u ulozi Æizele, koju je prvi put zaigrala u Moskvi, 1997. godine. Paæljivo je voœena iskusnom rukom poznate balerine Jekaterine Maksimove, koja je i na predstavi u Njujorku posmatrala mladu umetnicu. Moæe se reñi da vlada zavidnom tehnikom, nastudiranom ulogom, ali i da ñe vreme pokazati koliko ñe se Svetlana Lunkin razviti u veliku umetnicu. Druga je bila Maria Aleksandrova (dvadeset godina) za koju se, takoœe, moæe reñi da je u velikom usponu. Igraå Nikolaj Ciskaridze, koji vaæi za jednog od najboljih igraåa trupe, bio je najveñe iznenaœenje za publiku. Roœen u Tbilisiju, gde je zapoåeo ãkolovanje, prelazi u Moskovsku dræavnu ãkolu koju zavrãava 1992. godine, i, ubrzo, postaje ålan Boljãoj Baleta. Vrlo brzo postaje vodeñi solista. Radi s velikim baletskim imenima kao ãto su Galina Ulanova, Marina Semjonova i Nikolaj Fadejeåev. Odigrao je skoro sve role koje su na repertoaru kompanije. Åesto je odlazio na baletska takmiåenja gde su se reœale nagrade, i njegovo ime postaje sve poznatije, kako u Rusiji, tako i u svetu. Odliåne graœe i linija, s lakoñom i mekoñom kreñe se scenom. Veoma visoko skaåe, a u duetnoj igri u skladu je s partnerkom. Na sceni zraåi, pa se odmah uoåava da igra sa emocijama. Posebno se istakao kao egzotiåan Princ u Kingdom of Shades. Sasvim slobodno ga moæemo staviti rame uz rame s danaãnjim velikim igraåima koji su veñ zauzeli visoka mesta na listi znaåajnih baletskih igraåa. Moæda bi bilo dobro da povremeno promeni sredinu, ne kao stalni igraå, veñ kao gost, i da se oproba u igri zapadnog stila. Meœu ostalim igraåima, jedina iskusna balerina bila je Nina Ananiaãvili koja je poznata njujorãkoj publici kao stalni gost ABT. Okruæena svojom sredinom i kolegama, bila je joã bolja i sigurnija u ulogama koje je odigrala. Sve u svemu, Boljãoj Balet je pokazao da moæe da se izbori sa situacijom u kojoj se naãao i da je na putu novih uspeha i pobeda. P. S. New York Times je, 31. avgusta 2000. godine, objavio da je direktor Boljãoj teatra Vladimir Vasiljev otpuãten! Sam Vasiljev je åuo vest preko radija! Da li ñe se æelja Valeri Gergijeva, direktora Opere i Baleta Kirov pozoriãta ostvariti? Xenia Rakic 109 Orchestra - 2000.
SAD Njujork Birmingham Royal Ballet 21. septembar - 1. oktobar 2000. godine City Center Bill Cooper Prilikom ovogodiãnjeg gostovanja u Njujorku, kompanija Birmingham Royal Ballet i njen umetniåki direktor David Bintley, izveli su delo Edward II. Libreto je uraœen na osnovu drame (Christopher Marlowe), napisane joã 1592. godine, o æivotu kralja Edvarda II, a muziku je komponovao John McCabe. Priåa ima istorijsku podlogu i, kako sam Bintley kaæe, u njoj niãta nije fiktivno. Drama koja se odvija na sceni je razorna, gruba, seksualna, dramatiåna i bolna. Publika ili voli ili mrzi predstavu, a Marta Grejam bi to drugaåije rekla predstava je dobra ili loãa! David Bintley voli da kreira balete. Prepun je ideja koje prevazilaze njegove objektivne moguñnosti. Do sada je realizovao osam baletskih dela, a deveto je, kako sam kaæe, veñ u sali. Balet ima dva åina. Kralj Edvard, oæenjen, otac jednog deteta, pokazuje strasnu ljubav prema svom prijatelju (Piers Gavestone). Ta homoseksualna veza uæasava kraljicu i engleske barone. Po izbijanju graœanskog rata, Gavestone biva pogubljen, a Edvard umire u straãnim mukama. Sve to je u baletu prikazano vrlo realno, s puno grubosti i drame. Igra je zanemarena, pa se kvalitet an- Edvard II sambla teãko mogao sagledati. Koreografsko reãenje glavnih uloga je komplikovano, teãko, patetiåno i traæi izdræljivost i veliku energiju igraåa. Po scenskim efektima i tehniåkim moguñnostima, Edvard II je pre ãou nego balet. Meœutim, solisti kompanije Wolfgang Stollwitzer kao Edvard, Monica Zamora u ulozi kraljice Elizabete i Robert Parker kao Gavestone bili su odliåni. Drugi deo programa prikazao je kompaniju u sasvim novom svetlu. Izvedeni su Jazz Triple (D. Elington i Richard Rodgers), Slaughter on 10 th Avenue (Balanãin) i dve koreografije The Shakespeare Suite i The Nutcracker Sweeties (D. Bintley). Publika je ritmiåki udarala rukama sluãajuñi muziku Djuka Elingtona u izvoœenju orkestra Royal Ballet Simfonia (dirigent Paul Murphy). Dve Bintlijeve koreografije, po strukturi veoma sliåne, pokazala su njegov talenat i originalnost, bez obzira na ponavljanja koreografskih reãenja. Ansambl je ovoga puta pokazao tehniåku spremnost, uigranost i sigurnost u izvoœenju. Kostim i scenska reãenja su bili odliåni, naroåito u Krcku. Gostovanje bi bilo uspeãnije uz bolje odabran repertoar. Xenia Rakic Orchestra - 2000. 110 Bill Cooper The Shakespeare suite
& Julio Bocca Ballet Argentino oktobar 2000. godine City Center Hulio Boka (Julio Bocca) roœen je u Buenos Ajresu 1967. godine gde zapoåinje i svoju igraåku karijeru. Postao je jedan od veoma znaåajnih igraåa danaãnjice. Voœen velikom ljubavlju ne samo prema igri, veñ i zemlji u kojoj je roœen, osnovao je 1990. godine trupu pod imenom Ballet Argentino, koju åine mladi argentinski baletski umetnici. S njom je realizovao kratko, ali uspeãno gostovanje u Njujorku, na sceni City Center. Raznovrsni program imao je za cilj da prikaæe igraåe trupe u raznim stilovima. Prvo je odigran Don Quixote Grand Pas de Deux u kome se predstavio Boka s odliånom partnerkom Lusijanom Paris (Luciana Paris), oboje pokazavãi zavidnu igraåku tehniku. Sledeñe delo bilo je Adagietto (kor. Oscar Araiz, muz. Gustav Maler, IV simfonija). Izveli su ga Cecilia i Christian Alessiandria. Igraåi su se kretali scenom kao jedno telo, u neoklasiånoj koreografiji, koja je kostimima doåaravala podzemnu, podvodnu igru. Kreacija Suite Generis (kor. Alberto Mendez, muz. F. Hendl), koju su uz gimnastiåku egzibiciju izvela tri igraåa, nije mnogo imala veze sa igrom. Veliki projekat Simfonia Entrelazada (kor. Mauro Bigonzeti, muz. V. A. Mocart), dosta podseña na koreografije Tvajle Tarp. Drugi deo programa je umetniåki snaæniji. Tek tu se video pravi kvalitet Bokine kompanije. Piazzolla Tango Vivo (kor. Ana Maria Stekelman, muz. Astor Piazzolla, uz æivo izvoœenje muziåara Fundacion Astor Piazzolla Quintet) doæivela je najveñi uspeh kod publike. Dovoljno je bilo sluãati muziku, gledati igraåe åija se energija stapala s njom, i uæivati u zreloj igri Hulia Boke, koji je, oåigledno, u punoj igraåkoj snazi. Ni u solo taåki, ni u duetu (sa joã jednim igraåem) na samom kraju dela, nije ãtedeo ni sebe ni ostale ålanove trupe. Iza uspeãnog gostovanja stoje veliki trud, ljubav i svakodnevno veæbanje, ali je moæda neãto trebalo i izostaviti. Xenia Rakic 111 Orchestra - 2000.
lternativna scena Eve in the garden of vulnerability O tehnici i suzama Valerie Green, gost Erg-status seminara ERG - status, godiãnji seminar savremenog plesa, koji se bazira na dvonedeljnim gostovanjima poznatih igraåkih pedagoga iz sveta, omoguñio nam je da, krajem avgusta 2000. godine, pratimo u Beogradu radionicu Valeri Grin, igraåice i koreografa iz Amerike, åetvrtog po redu pedagoga koji uåestvuje na seminaru. Valeri Grin je igraåku karijeru zapoåela u Klivlendu (Ohajo), uåeñi step i dæez balet. Medison je prvo mesto gde je poåela da se ozbiljno bavi raznim tehnikama modernog baleta, ali isto tako i kompjuterima i videom. Meœutim, to ãto ñe u potpunosti obeleæiti njen igraåki razvoj je boravak u ãkoli Erika Hokinsa u Njujorku. Valeri Grin saraœuje s Nancy Meehan, Dura Mater, Dance/Theater Collective, Phyllis Rose Dance kompanijom, Erick Hawkins Dance kompanijom i mnogim drugim. Ono ãto je interesantno, a vezano za tu mladu umetnicu je (osim zavidne igraåke biografije) i njeno srpsko poreklo. Trenutno radi u Njujorku igraåki projekat vezan za dogaœaje koji su obeleæili zadnjih deset godina æivota na naãim prostorima. Na radionici u Beogradu, Valeri je pokuãala da naãim igraåima pribliæi osnove Hokins tehnike. O toj tehnici kaæe: S Hokins tehnikom sam se prvi put susrela u Njujorku i odmah sam shvatila da je to ono åime æelim da se bavim, da je interesantno i drugaåije od onoga ãto sam do tada radila, da je tehnika neæna i lepa, i da zahteva da joj se igraå u potpunosti posveti. Ona je fluidna, svi pokreti kreñu iz predela karlice, veliki je akcenat na radu ruku, pokreti su sliveni i nema velike tenzije u miãiñima. Naravno potrebna je velika energija, ali miãiñi nisu napregnuti. Erik Hokins je igrao s Martom Grejam, bio je i njen suprug, a kada su se razdvojili, on je oformio svoju kompaniju, radeñi s igraåima na sopstvenoj tehnici. Æeleo je prirodniji, prefinjeniji pokret. Verovao je da je samo ta tehnika igraåima dovoljna. Ja ne mislim naravno da je to istina, mislim da igraåi treba da rade dosta razliåitih stilova i tehnika, ali u njegovoj je sadræana zaista jedna univerzalna lepota i mnoãtvo razliåitih igraåkih sredstava koji olakãavaju igru, i koji se prepliñu s elementima drugih tehnika. Hokins sistem se sastoji od puno kontrakcija, i osim rada ruku dosta se insistira na kruænom radu korpusa. To je fluidna tehnika koja se zasniva na prirodnom i prefinjenom pokretu. Michael Cohen Orchestra - 2000. 112
Atmosfera u Hokinsovoj ãkoli je bila drugaåija, mirna i opuãtena za razliku od ludila koje vlada svuda oko vas u Njujorku. Radili smo åetiri godine na raznim stvarima repertoaru, kompoziciji, koreografiji... Za mene je najdragoceniji bio rad na koreografiji, nakon ãto se pokreti veñ postave kako da ona bude åistija, da dobije na intenzitetu i dinamici. Kad to jednom savladate, to ostaje u telu i viãe se o tome ne razmiãlja. Takoœe smo posebno radili na oblikovanju svakog pokreta, na njegovoj emociji i karakteru. To je bio jedan potpuno drugaåiji pristup. Znaåi, ne kako da kreirate novi pokret, nego ãta da radite da bi ga unapredili kad ste ga veñ kreirali. U mom radu se oseña veliki uticaj te metode. Ne kaæem da moj rad liåi na Hokinsove radove uopãte, ali njegov uticaj na mene je veliki. Osim rada na Hokins i drugim tehnikama, vi ste razvili i jedan svoj originalni stil Dens Entropi (Dance Entropy). O åemu se tu radi? To je ono ãto ja pokuãavam da radim sa mojim igraåima. Entropija je nauka, stvari se kreñu u haosu, ali ih on odræava u pokretu. Tako i u igri deãavaju se mnoge stvari, mnogo toga se u nama kreñe, ali mi smo jedno biñe, kao da se entropija deãava unutar nas u svakom naãem molekulu. Tako i ja koristim svoje kompletno æivotno iskustvo i pokuãavam da sve to uklopim u celinu. Ponekad koristim gest kao inspiraciju za pokret, ponekad pronalazim emociju za igru u slikarstvu... Volim izazove i pokuãavam da nikada ne radim stvari na isti naåin. Kada me je zainteresovao zapadno-afriåki ples, otiãla sam u Ganu. Igrala sam s njihovim obiånim svetom i uåila od njih. Volim ritam bubnjeva, on mi daje oseñaj slobode. To je za mene bila velika inspiracija. Recite nam neãto o ameriåkom modernom plesu danas. Moj je utisak da se klasiåne tehnike poput Hokins, Grejam ili Kaningam u Americi viãe ne uåe mnogo. Mislim da je to zato ãto je igraåima postalo dosadno da rade istu stvar svakoga dana. To je moæda i deo ameriåke kulture. Ja mislim da radeñi svaki åas neãto drugo, ne znaåi obavezno i nauåiti viãe. Shvatila sam da volim Hokins tehniku tek nakon ãest meseci svakodnevnog rada, i sada mislim da mogu joã neãto novo tu da nauåim. To je kao i u klasiånom baletu, igraåi ga veæbaju godinama i uvek neãto novo saznaju. Mislila sam da je Hokins tehnika suptilna i laka, i da je besmisleno veæbati je svaki dan, ali sam tek vremenom shvatala koliko stvari radim nepravilno. Meœutim, u Americi, u studijima, svaki åas gostuju razliåiti pedagozi s razliåitim tehnikama, nekada samo po tri dana, i ljudima je jednostavno interesantnije da rade tako. Da li ste zadovoljni svojim boravkom u Beogradu i radom s naãim igraåima? Ja se stvarno divno oseñam ovde. A ãto se tiåe igraåa, señam se kada sam dolazila pre dve godine i gledala neke predstave, da sam konstatovala da vaãim igraåima nedostaje svakodnevni trening. Drugo je raditi klasiåan åas svaki dan, to je u redu, ali ako æelite da budete igraå modernog stila, morate raditi moderan klas takoœe svakodnevno. Mislim da igraåi rade stvari u pola snage od onoga ãto bi mogli. Zato mi je drago ãto sam u Beogradu mogla da radim Hokins tehniku kontinuirano, makar i samo dve nedelje. Mislim da se veñ moæe osetiti razlika. Igraåi su prihvatili stil, pokreti su bili åistiji i fokus je bio jasan, bræe su pamtili... A ãto se tiåe koreografije, mislila sam da je sebiåno da doœem i jednostavno im pokaæem neku moju kreaciju. Za mene je bilo interesantnije da im dam priliku da sami kreiraju ples, da im pokaæem sredstva koja ñe im to olakãati. Radili smo na obliku, dinamici, gestovima... Æelela sam da govorimo o ovoj situaciji ovde, o dogaœajima iz proãlosti, o bombardovanju. Od toga smo pravili ples, ali ja nisam radila koreografiju, oni su kreirali pokrete, a ja sam ih usmeravala i na neki naåin reæirala tu prezentaciju. Htela sam da igraåi izbace iz sebe negativnu energiju i emocije koje vezuju za taj period, jer mislim da nije zdravo ako one ostanu u njima. Deãavalo se i da neko zaplaåe, a åovek ne moæe da zaplaåe tek tako, tu mora da postoji skriveni i potisnuti bol. Mislim da im je to dosta koristilo. Jelena Kajgo Two inside Anna Bausch 113 Orchestra - 2000.
lternativna scena TransArt 2000 Laboratorij / Festival za transdiscipliniranu suvremenu umjetnost Labin (Istra) Fotografije: Srœan Veljoviñ Pilottanzt: E-N-D Uperiodu od 26. avgusta do 23. septembra 2000. godine, u istarskom gradu Labinu odræana je meœunarodna izloæba - festival savremene umetnosti TransArt na kojoj je uåestvovalo preko sto umetnika iz dvadeset zemalja. Veñina radova bila je izloæena u prostoru nekadaãnjeg rudarskog kompleksa (danas Kulturnog centra Lamparna) u kojem je izveden najveñi broj performansa, instalacija, hepeninga i pozoriãnih predstava. Od umetnika, koji u svojim radovima koriste pokret i savremenu igru, nastupali su Kazuko Kurosaki (Japan) sa svojim igraåkim performansom AIKO 9 i ãvajcarski koreograf Jan Maruãiñ (Yann Marussich) koji je odræao internacionalnu igraåku radionicu Lamparna 2000 i izveo performans L autoportrait u kojem su uåestvovali i polaznici radionice. Izuzetan energetski naboj i superiornu tehniåku pripremljenost pokazala je grupa austrijskih umetnika okupljenih oko projekta Pilottanzt koji su u Labinu prikazali svetsku pretpremijeru svog tech-dance performanca E-N-D (premijera se odigrala na svetskoj izloæbi EXPO 2000 u nemaåkom gradu Hanoveru). Orchestra - 2000. 114 Pilottanzt: E-N-D
Eau d homme, Nenad Andriñ Mladi beogradski umetnik Nenad Andriñ je u otvorenom bazenu pored same obale Jadranskog mora predstavio site-specific verziju svog performansa Eau d homme. Iako su uslovi za performans bili potpuno neadekvantni u odnosu na prvobitnu ideju (koncepcija je podrazumevala akvarijum odreœenih dimenzija), Andriñ je veliåanstveno izveo asocijativni ples meduze u omeœenom prostoru. Festival je dobio na znaåaju gostovanjem gospodina Heralda Zemana (Harald Szeemann), direktora Bijenala u Veneciji (1999 2001). Njegova paænja je upravo i bila fokusirana na radove umetnika koji dolaze s Balkana. Izvedeni projekti, viãednevno druæenje umetnika, zajedniåki rad i saradnja u tom pitoresknom istarskom gradiñu predstavljaju samo jedan od aspekata koji su domañini uspeãno osmislili. U iãåekivanju kataloga koji ñe predstaviti radove u pravom svetlu, ostaje adresa www.transartnet.de gde se moæete detaljnije informisati. Nataãa Tomiñ 115 Orchestra - 2000.
lternativna scena Montaæstroj (Borut Ãeparoviñ) krajem decembra 1999. godine, u Bitef teatru u Beogradu, gostovali su ålanovi hrvatsko-holandske trupe Montaæstroj, koju je beogradska publika imala prilike da vidi na proãlogodiãnjem Bitefu. Tada su nastupali u predstavi Fragile koja je dobila nagradu publike kao najbolja predstava Bitef festivala. Ponovni susret s Montaæstrojem, sada u vidu radionica, bio je podjednako interesantan. Njihov otvoreni pristup umetnosti pokreta, ãiroko sagledavanje znaåenja i izazova savremene pozoriãne umetnosti, duh konceptualizma i novih medija, kao i sam naåin rada, izvan konvencionalnog i ustaljenog, oplemenio je zimski pozoriãni æivot Beograda. Metod rada Montaæstroja, kada je redovan trening u pitanju, vrlo je eklektiåan. Sastoji se od kondicionih veæbi, kombinacija tehnika savremenog plesa i fiziåkog teatra i nekih njihovih autentiånih tehnika, dok scensko izvoœenje ukljuåuje sve, i igru i glumu, kao ãto ih u nekim momentima i iskljuåuje i pretaåe u formu performans arta. Radionice za koje je napravljen odabir od ãest igraåa i glumaca, odvijale su se svakodnevno, u trajanju od tri nedelje, i bile su otvorene za publiku. U razgovoru s frontmenom trupe Montaæstroj, Borutom Ãeparoviñem, pokuãali smo da ãto bliæe sagledamo njihov princip rada. Otvorena struktura Trenutno radimo na jednoj, uslovno reåeno, novoj metodi rada, nezavisno od rada na predstavi, nezavisno od bilo koje teme. To bi bila metoda intermedijacije, mi je bar tako neformalno zovemo, pristup u kome pokuãavamo radit i horizontalno i vertikalno. Znaåi da imamo i neki unapred odreœeni koncept rada, a s druge strane, pokuãavamo koristiti iskustvo ljudi koji su ukljuåeni u proces rada ne mislim samo plesaåa i glumaca, veñ bilo koga ko saraœuje s nama na projektu, a moæe kreativno uåestvovati. Te stvari se mogu ponekad sudarat, a ponekad sjajno spojiti. To je neãto ãto teæi jednoj vrsti interdisciplinarnosti opñenito. S jedne strane, prolazimo kroz jednu teatarsku hijerarhiju, a s druge se pokuãavamo otvoriti prema performans artu, novim medijima, nastojimo napraviti jedan otvoreni pristup, otvorenu strukturu. Koncept beogradske radionice Postoje neki principi rada i mi ih otkrivamo, ali ono ãto je interesantno i specifiåno i ãto radimo prvi put u æivotu je da mi nemamo stvarno nikakav unapred odreœeni koncept i onda, pre svega, iz materijala koji ljudi imaju u sebi, pokuãavamo radit neki moguñi teatar. Ali, to je samo jedan od moguñih teatara. Moglo bi ih biti joã stotine. Sve se svodi na dve bitne stvari da åovek u tome ãto radi pokuãava bit slobodan, ali da ne zaboravi da nosi i odgovornost koja zajedno s tim ide. Sve ãto je scensko, mora biti, na neki naåin, komunikativno. Naravno, kada se radi jedan ovako kratkoroåni projekat, stvari se uopãte ne mogu dovesti do kraja. To je samo neka kutija koja se otvori i gleda se ãta sve u njoj moæe biti. Beogradsko iskustvo Bilo je stvarno uæivanje radit. Jako bih volio ostvariti u Beogradu i neki novi projekat. U kom obliku ne znam, i ne znam da li je to moguñe, ali to bih volio i to bi bilo jako pozitivno iskustvo. Koliko åujem i vidim i za ljude na radionici to je bilo jedno jako pozitivno iskustvo. Nadam se da smo ih neãto nauåili, a i ja sam od njih mogao mnogo toga nauåiti. Baã to da se moæe biti slobodan. Ponekad, kad radite s vrhunskim zapadnoevropskim profesionalcima, nailazite na mnogo znanja, ali i mnogo sterilnosti. Meni je zanimljivo kako ljudi govore o sebi samima. Da li govore o problemima, to nije bitno. Tu moæe nastati jedan zanimljiv teatar. Jedno moje zanimljivo iskustvo vezano za Beograd je da u Beogradu sada moæeã æiveti samo u onom danu u kome jesi, i s obzirom na to, ne moæeã gledati mnogo u daljinu i ne moæeã mnogo planirati. Moraã biti u tom sada, i u tom sada, moraã jako puno toga improvizirati. Zanimljivo je da smo baã to mi traæili od ljudi da budu sada, tu, da ne igraju nekog drugog, da budu ãto bliæe sebi samima i da jako puno improvizuju. Dakle, radili smo na onom ãto ja zovem umjeñe ili umjetnost improvizacije. Holandija via Beograd Zanimljivo je kako je æivot na zapadu vrhunski organizovan kao po meri åoveka. Sve to funkcioniãe i, naravno, da se tamo prvo desilo da se konvencionalni teatar razbio u neku vrstu improvizacije, ali pitanje je s åim se ta improvizacija puni. Æivoti su takvi da se to nema åime puniti, pa se onda improvizuje na telefonskim imenicima i sliåno, u ãta ja duboko ne verujem. Na ovim prostorima ljudi imaju bogato æivotno iskustvo, ali zbog nekih strogih konvencija, zbog ideologiziranog druãtva, nikom ne pada na pamet da bi se moglo raditi to ãto se æivi. Mi nismo traæili od ljudi da priåaju o svom æivotu, veñ da koriste svoju intuiciju i da se pokuãaju snañi u nekom materijalu. A to znaåi biti stalno u procesu, ne pokuãavati fiksirat stvari, iñi napred, improvizirati, verovati u sebe Jelena Kajgo Orchestra - 2000. 116
Baletska ãkola Teãko, lepo i skupo Razgovor s Irenom Misirliñ, novim studentom Akademije za modernu igru u Roterdamu Irena Misirliñ je zavrãila ãkolu za klasiåni balet u Zagrebu, juna 2000. godine, u klasi primabalerine Irene Pasariñ, i danas je student Akademije za modernu igru u Roterdamu. U æelji da naãe åitaoce i uåenike baletskih ãkola bliæe upoznamo sa uslovima prijemnog ispita u toj prestiænoj Akademiji u Holandiji, razgovarali smo letos s njom u Kninu. Kako si doãla na ideju da konkuriãeã za Akademiju igre u Roterdamu? Predavaåu modernog plesa u naãoj ãkoli u Zagrebu, Ivani Joziñ, svidjelo se kako vjeæbam, pa poãto je i sama zavrãila Akademiju u Roterdamu, savjetovala me je da pokuãam da se dalje ãkolujem u Holandiji. Preko interneta sam saznala adrese i datume audicije, poslala sam molbu i fotografije, odgovorila na odgovarajuñi upitnik i izjavila æelju da se ãkolujem u odeljenju za plesaåe (postoje i odeljenja za pedagoge i koreografe). Zatim sam dobila od Akademije knjiæicu s detaljnim informacijama u vezi prijemnog ispita. Da li je bilo potrebno platiti kotizaciju za audiciju? Sem putnih i smeãtajnih troãkova kandidat uplañuje i 35 guldena pre poåetka prijemnog ispita, a to je neãto manje od 10 dem. Kako je tekao prijemni ispit? Najpre su mi na Akademiji odredili garderobu i dali taåan raspored ispita. Prvog dana, pre poåetka audicije, svako je dobio svoj broj i kartonåiñ s fotografijom za identifikaciju. Usledio je åas klasiånog baleta, od sat vremena, na kome je trebalo pokazati osnove klasiåne baletske tehnike. Nije bilo teæih elemenata. Vjeæbe kod ãtapa bile su uobiåajene, a na sredini su kombinacije imale i elemente karakternih igara. Zahtevalo se vladanje prostorom, forsirani su skokovi, a trebalo je, razume se, pokazati i muzikalnost. Ceo åas je tekao veoma harmoniåno i veoma blagonaklono od strane pedagoga. Posle pauze od pet minuta imali smo åas moderne igre. Na poåetku su bile lagane vjeæbe, a zatim skokovi, pa snalaæenje u prostoru, te usklaœivanje plesa s muzikom. Nakon toga sledio je ispit improvizacije. Korepetitor je svirao razliåitu muziku po stilu i raspoloæenju, a naã zadatak je bio da samostalno improvizujemo ples u trajanju od dva do dva i pol minuta. Prvog dana su polagale dve grupe po dvadeset kandidata. Zatim su objavljeni rezultati. Oni koji nisu proãli prvi krug pozvani su na razgovor, pri åemu su im pedagozi govorili ãta u njihovom plesu nije bilo dobro, a ãta jeste. Nekima su savjetovali da greãke poprave i pokuãaju ponovo sljedeñe godine, drugima da se viãe ne bave umjetniåkom igrom. Oni koji su proãli prvi krug, a ja sam bila meœu njima, dobili su raspored za drugi dan prijemnog ispita. Sutradan je bilo mnogo teæe. Åas klasike je tekao po uobiåajenom redosledu, ali neãto duæe. Oåekivala se, takoœe, dobra klasiåna tehnika. To se odnosilo i na åas moderne igre, koji je bio daleko sloæeniji od prethodnog dana. Na kraju ispita svi smo morali prikazati unaprijed pripremljeni solo, koji je mogao trajati maksimalno minutu i pol. Ãta si ti pokazala? Jednu malu solo skicu na muziku iz poznatog crtanog filma Knjiga o dæungli, koreografski postavljenu tako ãto sam igrala kao da su me napali mravi... Kada smo svi pokazali svoje male plesne postavke, komisija je vjeñala pola sata i zatim saopãtila konaåne rezultate. Od nas trideset, ispit je poloæilo ãest devojaka i åetiri djeåaka. Ja sam jedina bila primljena odmah na drugu godinu studija. Kakav je tvoj opãti utisak o prijemnom ispitu? Za prijem na tu åuvenu plesnu Akademiju traæi se, pored znanja tehnike klasiåne i moderne igre i ekspresivnost plesa. Na ispitu se to gleda i vrednuje. Posebno se ceni kako kandidat usvaja primjedbe i ispravlja ih. Na osnovu toga komisija zakljuåuje kako se dalje moæe formirati buduñi plesaå. Posle ispita su razgovarali sa mnom i rekli da sam dobar materijal za rad. Obeñali su mi u svemu pomoñ, izuzev u finansiranju studija. Moram da naglasim da je komisija bila veoma zadovoljna mojom klasiånom i modernom plesnom tehnikom, koju sam stekla u ãkoli u Zagrebu. Koliko koãta svaka godina studija? Studije traju åetiri godine i svake godine treba platiti ãkolarinu od 2.834 guldena ili oko 2000 dem. No, da bi se upisali, traæi se garancija od najmanje 14.000 dem za godinu dana. Tu su ukljuåeni pomenuta ãkolarina, smjeãtaj, ishrana (oko 400 dem mjeseåno), odjeña, patike, knjige. A internat? To je veoma teãko dobiti. Prve godine treba podnjeti molbu i potom åekati da se doœe na red. Kada se svi ti finansijski uslovi ispune i ãkolovanje zavrãi, kakva se diploma dobija? Posle åetvorogodiãnjih studija vlasnik ste diplome. Po mome izboru, to bi trebalo da bude diploma plesaåa moderne igre. S njom se moæe igrati u trupama u Holandiji i u svetu i biti pedagog modernog baleta. Akademija se obavezuje da diplomiranim studentima naœe posao, prvenstveno u svojoj zemlji. Da li tokom ãkolovanja postoje moguñnosti rada u nekoj tamoãnjoj plesnoj trupi? U treñoj godini studija predviœeno je staæiranje u nekoj plesnoj kompaniji, radi sticanja neophodne scenske prakse. Tada se moæe neãto i zaraditi, jer te trupe dobro rade i dosta putuju. Koji se predmeti izuåavaju na Akademiji za moderan ples u Roterdamu? Ima ih dosta: koreografija, plesne tehnike, improvizacija, repertoar, individualni ples, teorijski predmeti i muzika. Studij na Akademiji modernog plesa u Roterdamu je zaista sveobuhvatan i veoma je dragocen za sve one mlade plesaåe koji imaju afiniteta prema savremenoj umjetniåkoj igri. Stoga se radujem moguñnosti da i ja tamo uåim. Milica Zajcev 117 Orchestra - 2000.
[vajcarska Lozana Beæarov Krcko ULozani sam videla i poslednje Beæarovo ostvarenje, Krcko Oraãåiñ. Beæar je jedan sasvim poseban stvaralac u svetu igre 20. i 21. veka. Naæalost, mora se priznati da taj balet na muziku Åajkovskog nije veliki uspeh, i ne samo to to je gomilanje scena åiji redosled ni najpaæljiviji gledalac ne moæe da prati. To viãe liåi na neki potpuri u kome nema nimalo mesta za igru. Genije od reditelja, Beæar, prikazuje svoje detinjstvo u Marseju, i svoju baku, koja se vidi na velikom crnobelom televizijskom ekranu dok priåa o svom unuku. Grupa ulazi na scenu, poput ulaska bajaderi iz treñeg åina istoimenog baleta, ãto je originalna ideja, ali veñ koriãñena u Konkursu, i to na mnogo finiji naåin. Veliki deo scene zauzima ogromna bista nage æene, saåinjena od specijalnog maltera. Ãta ñe u toj zbrci Ivet Horner, åuvena pariska harmonikaãica, i to odevena u belu ãuãkavu svilu, koja silazi s nekih sanki na kraju prvog åina, za vreme valcera pahuljica? Pa drag-queens! U drugom delu postoji samo jedan momenat åiste igre Pas-de-deux vile Draæe i Princa koji su obuåeni u crno i igraju originalnu verziju Petipa (tako nam objavljuje razglas). Da li namerno ili ne, ali koreografija je prenaglaãeno odigrana, ãto se graniåi s parodijom. Balet treba zaboraviti... i iãåekivati sledeñe Beæarovo ostvarenje koje ñe se izvoditi u julu, u Rojal Teatru Versajskog dvorca, a to je Dete kralj, na muziku Huga L Bara i Mocarta. Zaãto taj naslov? Beæar ga je izabrao jer su sva tri kralja koja su ostavila svoj trag u Versaju, bili kraljevi joã u detinjstvu. Luj XIII je dolazio u lov, Luj XIV je sagradio divni dvorac, a Luj XV napravio biser od pozoriãta, koje broji samo 600 mesta, ali åija su scena i maãinerija znaåajne kao i one u Pariskoj operi. Helen Ciolkoviå Prevela: Marijana Komljenoviñ Casse-Noisette, kor. Maurice Béjart c. Masson/Enguerand Orchestra - 2000. 118
119 Orchestra - 2000.
[vajcarska Lozana Laureati visokog nivoa lnternacionalni konkurs za mlade igraåe Prix de Lausanne odræao se od 23. do 30. januara 2000. godine. Postignut je rekord u broju uåesnika. Takmiåilo se stoãezdeset kandidata iz trideset zemalja. Tako veliki broj potvrœuje ispravnost koncepta novog takmiåenja. Samo petnaest mladih igraåa od stotrideset devojaka i trideset momaka uãli su u finale. Æirijem je predsedavao Æan Kristof Majo, direktor i koreograf Baleta Monte Karla, nekadaãnji laureat Prix de Lausanne. Pored dve klasiåne i jedne slobodne, finalisti su pokazali i savremenu varijaciju. Njima su se otvorila vrata najboljih ãkola i kompanija, zahvaljujuñi stipendijama i staæevima kojima su nagraœeni. Tradicionalni Gala prethodio je objavljivanju nagraœenih. Na njemu su uåestvovali bivãi pobednici Lozanskog takmiåenja, meœu kojima i Itn Stifl (Ethan Stiefel), prvak ABT, kojeg kritiåari smatraju jednim od najboljih igraåa danas u svetu. Takmiåari su imali aktivnu podrãku pedagoga, program seminara i moguñnost da rade s profesorima i internacionalnim baletskim zvezdama, koji su bili na raspolaganju i onima koji se nisu kvalifikovali. Zadovoljstvo kandidata i publike obavezuje organizatore te poznate manifestacije i potvrœuje da novi koncept takmiåenja treba nastaviti. M. J. Fotografije: Philippe Pache Priscilla Yumi Yokoi Sergej Kheilik Orchestra - 2000. 120
Prix de Lausanne 2000. STIPENDIJA: Shimizu Kenta, Japan Verbruggen Jeroen, Belgija Kajiya Yuriko, Japan Zhong-Jing Fang, Kina Kida Mariko, Japan STAÆ: Onuki Masayoshi, Japan NAGRADA ZA MLADE NADE: Wei Yao, Kina Kheilik Sergej, Rusija Odsadcenko Anna, Nemaåka NAGRADA ZA SAVREMENU INTERPRETACIJU: Shimizu Kenta, Japan NAGRADA ZA NAJBOLJEGÃVAJCARSKOG TAKMIÅARA: Schoch Claudine, Ãvajcarska NAGRADA KAO PODSTREK ZA DALJI RAD: Chung Frances, Kanada Yokoi Priscilla Yumi, Brazil Mühlbauer Sandra, Austrija NAGRADA TV GLEDALACA: Verbruggen Jeroen, Belgija Masayoshi Onuki Jeroen Vergruggen Yriko Kajiya 121 Orchestra - 2000.
S e ñ a n j a Jelena Ãantiñ Mirta iz meseåevog zraka Doåekala me je veoma raspoloæena za ugovoreni razgovor za moju drugu knjigu Igra ãto æivot znaåi, u kojoj sam nastavila da pisanom reåju slikam portrete istaknutih beogradskih baletskih umetnika. Ta knjiga joã nije ãtampana, pa æelim da naãe åitaoce upoznam s nekim zanimljivim delovima umetniåke ispovesti moje drage koleginice (tako me je ona sama uvek oslovljavala) Jelene Ãantiñ, vredne, poærtvovane, plemenite i veoma hrabre liånosti, koja zbog svega ãto je poklonila naãoj profesiji, a i onima koji su stradali od nepravednog rata, zasluæuje ne samo naã nezaborav, no i veliko poãtovanje. Svoju umetniåku ispovest Jelena je kazivala mirno, probranim reåima, iza kojih je ipak buktala njena dinamiåna liånost.... U Narodno pozoriãte u Beogradu primljena sam bez audicije, jer sam bila odliåan œak u Baletskoj ãkoli. Bilo je to 1962. godine. Veñ prve sezone, igrala sam dve solistiåke uloge, Vilu proleña u Pepeljugi Prokofijeva u postavci Nine Anisimove i Vilisu u Æizeli. Od tada sam u tom romantiånom baletu igrala sve uloge, tako da sam za njega vezana ceo æivot. Prva sezona rada u pozoriãtu postavila je pred mene niz pitanja. Da li je to ono ãto zaista æelim? Kakvom kvalitetu u baletskoj umetnosti teæim? Igra je s jedne strane veoma stroga, a s druge veoma otvorena. Stoga stalno morate razmiãljati da li fiziåki, emotivno i istinski umetniåki moæete to da radite. Neprestano se preispitujete. Ipak, odluåila sam se i moja karijera je trajala veoma dugo, åitave tri decenije. Proãla sam kroz sve æanrove umetniåke igre, romantiku, klasiku, a veoma sam volela da se pojavljujem i u polukarakternim ulogama. To mi je davalo moguñnost da se poigravam... Njena ljubav-romantizam... Ulogu Mirte sam poåela da igram veoma mlada i taj lik me je pratio do kraja karijere. Mirtu sam igrala sa svim stranim gostima koji su dolazili u naãe pozoriãte. To je veoma teãka i zahtevna uloga, ali ja sam je iskreno volela... Vilinski svet kojim Mirta vlada je svest o samoj sebi, ali na nadrealan naåin. U taj svet utone gotovo svako, a ponekad ga kroz umetnost otkriva. Razmiãljala sam o tome ko je ustvari Mirta, kakva je to snaga koja vlada tim svetom naãe podsvesti. Åitala sam stare slovenske legende, koje su inspirisale Hajnea i uoåila u njima vezu izmeœu vode i meseca. O prvom izlasku Mirte na scenu, na primer, pokuãala sam da istkam priåu o njenom izlasku iz meseåevog zraka. Njen hod po dijagonali mora da bude fascinantan, telo mora da lebdi, glava i oåi da budu tako usmerene kao da ih neki nevidljivi konac, taj meseåev zrak, vuåe... Ja sam pokuãavala tako da igram, a da li sam uspela u tome, neka drugi kaæu. Znam ãta sam æelela. Mirtino nenametljivo vladanje tim nestvarnim svetom ogleda se u svakom pokretu ruke, torza, glave. I kao ãto bi rekla Suzan Linke, prema drugima mora se ostvariti virtuelan odnos, kao u ogledalu, da svi vide snagu koja proizilazi iz njenih pokreta, a ona ne sme da bude bukvalna. Na toj energetskoj, dinamiånoj komponenti uloge mnogo sam radila... Veoma sam volela i scenu odlaska Mirte, vladarke æivota i smrti, koju je istinska ljubav pobedila. Ali samo te noñi. To njeno osluãkivanje jutarnjih zvona, lagano nestajanje, volela sam, jer se time iskazivala Mirtina nemoñ. Ona je za mene bila teæa uloga od Æizele, koju sam docnije igrala, jer ona nema ni u åemu oslonac sem u samoj sebi. U svojoj karijeri sam igrala uloge koje su uvek neãto nadvladavale. Ne znam da li je to bio sticaj okolnosti, ili sam ja tako æelela, ali tako je bilo. Sada znam da je to bilo dosta teãko igrati æene koje moraju da nadvladaju odreœenu situaciju... Pisanje, pedagogija, koreografija... Prestala sam da igram posle trideset godina rada na sceni Narodnog pozoriãta u Beogradu. To za mene nije bilo uopãte dramatiåno, jer sam u meœuvremenu poåela da piãem, traæeñi odreœeni smisao umetniåke igre. Teæila sam da otkrijem onu dimenziju koja se konkretno ne vidi kada se igra, odnosno, kakva su teorijska objaãnjenja umetniåke igre.åitala sam mnogo, pratila ãta se deãava u svetu i smatrala da je igra jedan veliki deo ljudskog biña. Baã u njoj se sve druge umetnosti sublimiraju, jer je u njoj åovek i subjekat i objekat. Emocionalnim pokretom izkazuje sve to ãto je u njemu i oko njega. Moja htenja da sagledam tu drugu stranu igre odvela su me pisanju o njoj...... Jedno vreme sam se bavila pedagoãkim radom u Srednjoj baletskoj ãkoli Lujo Daviåo, ãto mi je ostalo u lepoj uspomeni. Pripremala sam sa uåenicima II åin Æizele za proslavu 30. godiãnjice naãe ãkole, i to mi je priåinjavalo veliko zadovoljstvo. Radila sam i na reformi naãeg baletskog ãkolstva. Prvi put smo uveli u naãe baletsko ãkolovanje moderan smer obrazovanja... Poãtujem kada se kod mojih kolega javi neãto lepo, ali mi je jasno da nam treba viãe znanja, racionalnosti, pozitivne energije da bismo naãli prave i ozbiljne puteve daljeg razvoja naãe umetniåke igre...... Moj prvi celoveåernji balet bio je Izadora. Ideju za njega sam dobila prilikom jednog boravka u Parizu, kada sam posetila mali i skroman grob Izadore Dankan. Oseñala sam snagu i potrebu da o njoj napravim balet, jer, sve u æivotu radim samo kada to hoñu i ne robujem tome da moram neãto da radim ãto mi se istinski ne dopada. Izadoru je muziåki izvanredno uobliåila Ivana Stefanoviñ, a sama predstava je raœena dosta dugo, u nesreñnim druãtvenim okolnostima, za vreme rata koji je bio svuda oko nas... Ta predstava je traæila pravu pozoriãnu, igraåku scenu, ali Narodno pozoriãte nije htelo da je uzme, iako su u njoj protagonisti bili njegovi baletski prvaci i solisti Aãhen Ataljanc, Konstantin Kostjukov i Maja Kovaåeviñ. Pitanje kvaliteta oåigledno nije bilo presudno, jer je ta predstava, iako izvedena samo jedanput u okviru Bitefa na sceni Ateljea 212 dobila nagradu kao najbolje muziåko-scensko ostvarenje te godine u Beogradu... Taj fenomen jedanput odigrane predstave proizilazi iz åinjenice da niko ni za ãta ne odgovara. Rat je veñ bio poåeo... i to duboko traumatizovano druãtvo me je posebno pogodilo, tako da je moj angaæman dobio neke ãire razmere. Morala sam se suprotstaviti neåemu ãto sam smatrala potpuno pogubnim za umetnost i uopãte svet u kome æivim... I zaista, Jelena je dugo i uporno, do poslednjeg dana æivota, koji je teãkom boleãñu nepravedno prekinut, vodila borbu za izbeglice i njihovu egzistenciju kroz rad u Grupi 484. No, ni u bolesniåkoj postelji nije prestajala da radi. Posle knjige o naãem baletskom prvaku Duãanu Trniniñu, pripremala je za ãtampu rukopise zaåetnice modernog smera igre u Beogradu, Mage Magazinoviñ. I toj novoj knjizi veoma se radovala. A kako bi se tek radovala da je doæivela neke bolje dane. Moæda se Jelena, ipak, uz meseåev zrak koji nas obasjava, s nama raduje. Milica Zajcev Razgovor voœen decembra 1995. godine Orchestra - 2000. 122
S e ñ a n j a Pia Mlakar Talenat, um i lepota Pie Mlakar viãe nema. Ovog proleña, 24. marta, 2000. godine zauvek nas je napustila umetnica åiju su igru i interpretacije tokom skoro åitave umetniåke delatnosti poistoveñivali sa dahom proleña. I u koreografijama, ostvarenim u zajednici sa njenim æivotnim saputnikom, åesto se kao motiv na sceni moglo videti drvo u cvatu simbol proleña, obnavljanja, vere u æivot. Roœena u Nemaåkoj, poreklom iz izuzetno kultivisane graœanske porodice, kao dete, preæivala je Prvi svetski rat. Od najranije mladosti bivala je upuñivana na literaturu, muziku, pozoriãte. U doba raœanja i naglog razvitka nemaåkog igraåkog ekspresionizma radi u ãkoli Rudolfa Labana, a istovetnost ideja i pogleda na svet i ulogu umetnosti u svetu deli sa mladim kolegom, Jugoslovenom Pinom Mlakarom. Kao mladi supruzi i igraåki par zajedniåkom plesnom savrãenoãñu predstavljaju svoje koreografije, åija novina i snaga izraza osvaja veliki broj gledalaca i privræenika. Rukovode baletskim ansamblima nemaåkih nacionalnih pozoriãta, a dolaskom u Ãvajcarsku stvaraju prve balete na jugoslovensku temu. Pia i Pino Mlakar deluju u njima kao autori libreta i koreografije i nosioci glavnih uloga. Kompozitor je Jugosloven Fran Lotka. Posle duæe pauze, to su ujedno i prvi celoveåernji baleti na evropskim scenama Balada o jednoj srednjovekovnoj ljubavi i Œavo na selu. U Parizu su veñ 1933. godine na Konkursu, kao sasvim mladi i neafirmisani koreografi osvojili Bronzanu medalju za koreografiju baleta Srednjovekovna ljubav na muziku J. S. Baha, dok je Zlatnu dobio za svoj Zeleni sto Kurt Jos.Vezu sa Jugoslavijom su briæljivo negovali. Svake godine su dolazili i obavezno gostovali u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. U meœuratnom periodu, na baletsku scenu Narodnog pozoriãta postavili su balete: Priåa o Josifu, Til Ojlenãpigel, Œavo na selu, a po zavrãetku Drugog svetskog rata Baladu o jednoj srednjovekovnoj ljubavi, novu verziju baleta Œavo na selu i Ohridsku legendu. Tada su se i opredelili za Balet ljubljanskog Narodnog gledaliãåa i dugi niz godina uåestvovali u stvaralaåkom radu svih baletskih scena na tlu Jugoslavije. Slavno ime Pie Mlakar i njeno delo joã za njena æivota zauzeli su åasno mesto u naãoj baletskoj baãtini. I, upravo zato, mi se rastajemo samo od njenog fiziåkog biña, ali ne i od njene umetnosti koja nas nije napustila Milica Jovanoviñ 123 Orchestra - 2000.
S e ñ a n j a Anœelija - Anœelka Jablan Radoznali um Naãa koleginica, baletski pedagog, Anœelija-Anœelka Jablan umrla je 17. marta 2000. godine. Vest me straãno potresla... nisam je dugo, dugo videla. Prvo åega sam se setila, bile su lepe i krupne plave oåi, zalizana i nisko oåeãljana punœa i dostojanstveno dræanje. Nikada ne mogu zaboraviti naãe baletsko druæenje, razgovore u letnja predveåerja, na terasi okruæenoj zelenilom u njenom domu, u Lamartinovoj 27, u Beogradu. Neñu da zaboravim beskrajnu toplinu kojom me je doåekivala i zvonak, zvonak smeh koji odzvanja do ovih trenutaka. Anœelka je umela da poãtuje i voli prijatelje. U vreme naãih intenzivnih susreta, starija i iskusnija, bila je koleginica kojoj sam verovala i koju sam pitala. Roœena je 17. marta 1939. godine u Beogradu, u graœanskoj porodici, poreklom iz Sombora, kao najmlaœe, åetvrto dete Dimitrija i Vere Magliñ. Osnovnu ãkolu je uåila u ãkoli Sv. Sava u Beogradu, a srednju ãkolu je pohaœala, uporedo s baletskom, u Sedmoj æenskoj, a na kraju u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Balet je zapoåela 1948. ili 1949. godine, baletskim teåajem kod gospoœe Danice Æivanoviñ, a 1950. godine primljena je u Baletsku ãkolu Lujo Daviåo u Beogradu. Diplomirala je s odliånim uspehom, u klasi gospoœe Smilje Mojiñ, u ãkolskoj 1958/59. godini. Iste godine, angaæovana je u Baletu Narodnog pozoriãta u Sarajevu u kojem je provela deset godina s prekidom u 1960/61. godini i angaæmanom u baletu Slovenskog narodnog gledaliãåa (SNG) u Ljubljani. Radoznalog uma, Anœelka kreñe u svet. Tokom 1963/64. godine nalazi se na usavrãavanju u London School of Ballet (London), u klasi Pamele Mej (Pamella May). U ãkolskoj 1969/70. godini bila je na staæu u pedagoãkom odeljenju moskovskog GITIS-a im. A. V. Lunaåarskog, a 1971/72. godine na pedagoãkom odeljenju Akademskog uåiliãta im. A. J. Vaganove u Lenjingradu. U potvrdi, koju je nakon staæiranja dobila sa GITIS-a, izmeœu ostalog, napisano je:... pokazala se kao visokoprofesionalni specijalista u oblasti klasiånog baleta, poseduje radoznao um, sposoban za nauåno-kreativne delatnosti... Karakteristika koju je potpisala, njen pedagog, autoritativna V. S. Kostrovicka iz Lenjingradskog uåiliãta glasi: Anœelka Jablan s uspehom je zavrãila pedagoãko odeljenje. Ima vrlo dobra metodska poznavanja, lepo izlaganje, interesantno i stvaralaåki komponuje kombinacije na åasovima. Vrlo je muzikalna. Moæe s uspehom da predaje u ãkolama i umetniåkim studijama, a takoœe moæe da bude repetitor i pedagog klasiåne igre u pozoriãtima. Znanjem, ljubavlju i beskrajnom energijom, Anœa je, 1972. godine, zapoåela rad u beogradskoj Baletskoj ãkoli Lujo Daviåo. Deset godina provedenih na poslovima baletskog pedagoga doneli su joj uspeh i priznanja. Zaåarana baletom od ranog detinjstva, a sada mu i potpuno posveñena, svoje uåenike vodi ka uspehu i zadovoljstvu predavanja igri, ãto je bio smisao i njenog æivota. Uspesi njenih pitomaca manifestovali su se na republiåkim, jugoslovenskim i meœunarodnim takmiåenjima gde su osvajali, kako zlatne i bronzane medalje, tako i prva i druga mesta. Danas su oni poznati umetnici Dijana Kozarski (Krstiñ), prvakinja baleta SNP, Gorica Stankoviñ, solista baleta u Esenu (Nemaåka); Milica Bezmareviñ, solista Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu, Biljana Kneæeviñ, solista Baleta Pozoriãta na Terazijama u Beogradu i drugi. Na Katedri za klasiåan balet pri Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Anœelka je 1981. godine izabrana za asistenta. Na putu izmeœu ãkole Lujo Daviåo i FDU na Novom Beogradu, 3. marta 1982. godine, doæivela je saobrañajni udes s teãkim povredama desnog kuka i karlice, åime je praktiåno okonåana njena do tada veñ uspeãna karijera. U prevremenoj penziji, Anœelka je po pozivu gostovala u baletskim trupama Italije, Nemaåke i Gråke. Polovinom devedesetih javila se opaka bolest koja je na kraju, na njen ãezdesetprvi roœendan, pobedila. Odvojila je zauvek od nas koji smo je poãtovali i voleli i koji smo se zajedno s njom nadali da ñe se oporaviti i ponovo vratiti njenom baletu. Bila je veliki borac za naãu umetnost, kaæe Dijana Kozarski. Sve ãto je nauåila nesebiåno je prenosila svojim uåenicima i kolegama. Nauåila me je da ne posustajem i ne predajem se kada mi je najteæe. Uåila me je æivotu. Za mene, bila je viãe od pedagoga. I danas åujem njene reåi: Kvalitet uvek mora da doœe do izraæaja. On je nepobediv. Ukazom Predsedniãtva SFRJ, od 3. juna 1985. godine, odlikovana je Ordenom rada sa srebrnim vencem. Ksenija Dinjaãki Zahvaljujemo se Anœelkinoj porodici, pre svega, gospodinu prof. dr Kosti Magliñu, dipl. ing. maãinstva, na iscrpnim podacima o æivotu i radu naãe koleginice i Dijani Kozarski na lepim i iskrenim señanjima. Orchestra - 2000. 124
S e ñ a n j a Anatolij Fjodoroviå Ãekera Gost i prijatelj beogradske baletske scene Anatolij Fjodoroviå Ãekera umro je u martu 2000. godine, u Kijevu. Ãekera je zavrãio koreografski odsek Visoke ãkole za umetnost u Permu 1956. godine. Tri godine je potom bio angaæovan kao solista Permskog teatra Opere i Baleta. Put ga zatim vodi na usavrãavanje u Moskvu na GITIS, gde stiåe diplomu i zvanje reæiserkoreograf. Bio je ãef Baleta uglednog ansambla u Kijevu, da bi nakon 1980. godine postao slobodan umetnik. Kao koreograf gostovao je u Japanu, Nemaåkoj, Makedoniji, Åehoslovaåkoj, Poljskoj, Turskoj i Jugoslaviji, gde je 1993. godine, za Balet Narodnog pozoriãta, postavio Romea i Juliju Prokofjeva. Bila je to sveåana premijera povodom sedamdeset godina od osnivanja Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu, i Ãekerin doprinos tom znaåajnom jubileju. Duãica Vasiljeviñ Umrla je Duãica Vasiljeviñ, jedna od prvih srpskih balerina Narodnog pozoriãta u periodu od 1923. do 1930. godine. Roœena je 1910. godine, u Beogradu. U devetoj godini poåela je da uåi plastiåni balet kod Klavdije Isaåenko, da bi se po dolasku solistkinje Imperatorskog Marijinskog teatra iz Petrograda Jelene Poljakove, definitivno opredelila za klasiåan balet. Joã kao uåenica pojavljuje se u prvim baletskim predstavama na sceni Narodnog pozoriãta, s kojim ugovor potpisuje njen otac, buduñi da je Duãica bila maloletna. Duãica Vasiljeviñ je u baletskom repertoaru igrala u ansamblu, a bila su joj poveravana i manja sola. Uåestvovala je u baletima Silfide, Ãeherezada (1923), Kopelija (1924), Labudovo jezero (1925), Zaåarana lepotica (1927), u kojoj je njenom igrom koreograf Fjodor Vasiljev bio posebno zadovoljan. Po dolasku Margarite Froman u Balet Narodnog pozoriãta, Duãici bivaju poverene takoœe ansambl i manje solo uloge u baletima Æar ptica, Priåa o Honzi, Petruãka... Margarita Froman je Duãicu vrlo cenila, tako da ju je krajem 1929. godine, povela sa sobom u Hrvatsko narodno kazaliãte u Zagreb. Tamo se Duãica odmah ukljuåuje u repertoar. Prave se planovi i za njen angaæman u sledeñoj sezoni. Meœutim, pri povratku kuñi, u Beograd, otac joj zabranjuje dalje bavljenje baletom i tu se njena karijera zavrãava. Tada joj je bilo svega devetnaest godina. Ceo æivot Duãica Vasiljeviñ nosila je tugu za napuãtenom ljubavlju baletom. Nastavila je da bude verna baletska publika, prateñi s interesovanjem tokove na baletskoj sceni. Posebno je znaåajno to ãto je Duãica Vasiljeviñ bila meœu prvim srpskim balerinama u malom kolektivu Baleta Narodnog pozoriãta koga su tada, uglavnom, åinili ruski igraåi. Izvor: mr Ksenija Ãukuljeviñ-Markoviñ; Pionir naãeg baleta Duãica Vasiljeviñ, Orchestra br. 2, leto 95, Beograd, 1995. 125 Orchestra - 2000.
nove knjige NOVE KNJIGE Maga Magazinoviñ, Moj æivot, priredila Jelena Ãantiñ, Klio Kultura pokreta Ljiljana Miãiñ, Univerzitet u Novom Sadu 50 godina, Ãkola za klasiåni balet u Zagrebu Mimart godovi Nela Antonoviñ, Montavia Orchestra - 2000. 126
Atina Jedinstveni omaæ igri (Homage to Dance) predstavljen je u drevnom teatru pri Epidaurusu, 9. septembra 2000. godine. Pojavili su se: Karla Fraåi koja je igrala Isidora s Dances (obrada Milisent Hadson); Vladimir Malahov u baletu Narcis (kor. Niæinski) i s Julijom Mahalinom u Classical pas de deux; Maksimiliano Guero i Marija Gimenez odigrali su delo Diana and Actaeon; Nikola L Riã i Oreli Dipon (Pariska opera), Paloma Herera i Œuzepe Pikone (ABT) Pas de Deux Åajkovskog; Helen Aleksopulos i Nikolaj Hube (NYCB) Agon Balanãina. Svetsku premijeru kreacije Emmeleia, zasnovanoj na gråkoj tragediji Electra (kor. Luca Veggetti) izvela je Lin Bendæamin, prvakinja Kraljevskog baleta. Bejrut Nakon prve probe svoje predstave u libanskom glavnom gradu, Moris Beæar je prihvatio uslove islamskih cenzurista i rekonstruisao je. Scenu u kojoj æena igra oko muãkarca dok se on moli, tamoãnji kritiåari smatrali su uvredom za islamsku religiju. Buduñi da je francuska koreografska zvezda i sam islamista, jednostavno je zamenio spornu scenu, svestan åinjenice da se za povredu Islama dobija zatvorska kazna i do tri godine. Beograd Iz ãtampe je izaãla knjiga MIMART godovi autora (koreografa) Nele Antonoviñ, koja predstavlja njene iskustvene zapise o procesu nastajanja predstava (kroz radionice). To je verbalno, iskreno kazivanje o neverbalnom procesu rada, o treningu, etici MIMART-a, o tome gde, kako i zaãto nastaju predstave, ko su uåesnici i saradnici na projektima. Æelja Nele Antonoviñ, koja je prva napisala knjigu te vrste u nas, je da taj materijal posluæi mladim ljudima kao izvor iskustvenih informacija u njihovim daljim sopstvenim putevima istraæivanja. Berlin Krajem ove sezone britanski koreograf Riåard Verlok napuãta Komiånu operu u Berlinu da bi preuzeo mesto direktora Baleta Opere u Balu. Budimpeãta Laureati Baletskog konkursa Rudolf Nurejev koji je odræan u martu 2000. godine, u Budimpeãti, su: Roman Mahalev i Oksana Kuåeruk (iz Malog opernog teatra iz Sankt Peterburga), koji su dobili Prvu nagradu, Leonid Sarafanov (Nacionalni balet iz Kijeva) i Sandra Muhlbauer (Beåki konzervatorijum) su drugonagraœeni. Treñu nagradu podelili su Dragaã Mihalcea iz Rumunije i Natalija Kliniåenko (Nacionalni balet iz Kijeva). Nagrada za mlade nade dodeljena je Ukrajincu Jaroslavu Slenku i Brazilki Renati Pavam (Mladi balet Francuske). Edinburg Posle pauze od jedanaest godina New York City Ballet gostovao je, u Velikoj Britaniji na Edinburãkom festivalu (13.08. 02.09.2000. godine). Na listi gostiju bili su J. Kilijan (Sinfonijeta i Aråimboldo 2000), Matild Monije (Les Lieux de là), Saãa Valc (Tela) i Emio Greko (Extra Dry). Hamburg Dani Hamburãkog baleta (2. 16. jul 2000. godine), koincidirali su s pedeset godina od smrti Vaclava Niæinskog. U slavu velikog igraåa, koreograf Dæon Nojmajer napravio je za tu priliku balet Niæinski, koji je izveden 2. jula 2000. godine u Hamburgu. U Muzeju igre u Ãtokholmu prireœena je i izloæba na kojoj je Nojmajer priloæio materijal iz sopstvene kolekcije. Tokom jula i avgusta 2000. godine skrañena verzija izloæbe je prikazana i u Hamburgu. Prateña prezentacija Vaclav Niæinski igraå koji menja svet odræañe se od oktobra 2000. do februara 2001. godine u Muzeju d Orsej u Parizu. Helsinki 2001. Åetvrto Helsinãko takmiåenje baletskih igraåa i koreografa odræañe se u finskom glavnom gradu (26. maj - 5. jun 2001. godine). Baletsko takmiåenje obuhvata juniore (15-18 godina) i seniore (19-25 godina), u dve discipline - klasiåan balet i moderna igra. Za koreografski deo takmiåenja treba prijaviti radove nastale posle 10.01.2000. godine, na muziku iz Finske. Selekcija prijavljenih radova biñe obavljena putem video kaseta. Za detaljne informacije kontaktirajte Helsinki International Ballet Competition, Meritullinkatu 33 A, FIN-00170 Helsinki, Finland. Tel: +358 9 135 7861. Fax: +358 9 135 5522. Email: ballet@teattri.org. London Antoni Dauel saopãtio je da napuãta mesto umetniåkog direktora Kraljevskog baleta (Royal Ballet) u Londonu 2001. godine. Govori se da bi ga mogli zameniti Derek Din, David Bintli ili Silvi Gilem!! Lozana Marsej Mari Klod Pjetragala prikazala je u Marseju 18. oktobra 2000. godine svoju premijeru Shakuntala inspirisanu istoimenim delom Kamil Klodel. Ove sezone Nacionalni balet Marseja igrañe joã dve nove premijere - klasiåno veåe sa baletima Tzigane i Capriccio (kor. Æ. Balanãin) i treñi åin Rajmonde (kor. prema M. Petipa) koji ñe adaptirati Mari Klod Pjetragala. Taj projekat predviœen je za maj 2001. godine, a u junu, je predviœeno veåe koreografa Vilijema Forsajta i Rui Horte. Marsej Baletska zvezda Mari Klod Pjetragala, direktorka Nacionalnog baleta Marseja, pozvana je da gostuje u åuvenoj Olimpiji u Parizu, u decembru 2000. godine. Veåe se sastojalo iskljuåivo od solistiåkih komada. 127 Orchestra - 2000.
Milano Prema najavi Milanske Skale balerina Karla Fraåi trebalo je da preuzme mesto direktora Baleta tog pozoriãta od septembra 2000. godine. Meœutim, baletski ansambl burno je negodovao zbog Karlinog insistiranja da ostane na sceni u statusu igraåa, vrãeñi paralelno i funkciju direktora Baleta. Kolege smatraju da njena baletska aktivnost ne moæe biti usklaœena s njenom direktorskom funkcijom, jer Karla ni u jednom momentu nije najavila kraj svoje igraåke karijere. Trenutno, italijanska balerina vodi medijsku kampanju, gorko oplakujuñi nepravdu koju joj je nanela Milanska Skala, dok ålanovi Baleta bojkotuju koleginicu koju definitivno viãe ne æele u svojim redovima. Ipak, na premijeri baleta Excelsior burno je pozdravljena aplauzom i ovacijama oboæavalaca. Razbesneli direktor pozoriãta zabranio je pristup novinarima u njenu garderobu nakon predstave, jasno ukazujuñi na manjak strpljenja za aktuelnu situaciju. Do daljnjeg, o Baletu ñe se u Milanskoj Skali brinuti Patricia Rouanne. Monako Prva meœunarodna manifestacija posveñena igri Monaco Danses Dances Forum odræañe se u istoimenom gradu (12. - 17. 12. 2000. godine). Publika i gosti imañe priliku da vide åetrdeset multimedijalnih projekata vezanih za igru, nakon åega ñe se u okviru Dance Screen Project odræati takmiåenje audio-vizuelnih programa. Atelje Igra Muzika organizovañe se na temu odnosa informatike i novih tehnologija u koreografskim i muziåkim kreacijama. Obaviñe se i audicija za prvo radno mesto za mlade igraåe, pri åemu ñe im se pomoñi da doœu do svog profesionalnog ugovora. Na 1000 m 2 izloæbenog prostora biñe postavljena profesionalna berza, a tokom manifestacije organizovañe se susreti i diskusioni forum, kao i prezentacija najveñih igraåkih trupa sveta. Ceo projekat pratiñe izloæba fotografija iz oblasti igre. Manifestacija ñe se zavrãiti velikim Gala spektaklom koji ñe prenositi televizija. Na toj veåeri ñe se i proglasiti najbolji igraåi i koreografi za 1999. godinu. Proceduru selekcije obavilo je veñ 150 novinara iz 38 zemalja sveta (meœu kojima i naãi novinari); zatim tu su i 100 liånosti iz oblasti igre iz celog sveta (meœu kojima i naãi eksperti) i internet glasaåi, koji joã uvek glasaju i nominuju svoje kandidate. Na zavrãnoj veåeri proglasiñe se laureati. Dakle, glasajte! Sajt Monaco Danses Dances Forum je: www.mddf.com. Monako (Dransi) U poplavi video materijala o igri, imena nagraœenih pomoñi ñe vam da se bolje orijentiãete. Media Dance International (podræan od strane UNESCO-a, TV kanala RTVV Ãpanija i SVT Ãvedska) od pregledanih 120 radova, prvu nagradu dodelio je Macu Eku za televizijsku verziju baleta Sleeping Beauty. To mu je druga po redu Grand Prix Carina Ari, Ostale nagrade pripale su De Kirsmejker za Tippeke i N+N Corsinu za Captives. Nagradu za mlade talente podelili su Avenue Of The Cosmonauts Saãe Valc i Atom By Atom Virpi Pahkinen. Nagradom za najbolji dokumentarni film odlikovan je rad Mari-Elen Reboa Historie d une transmission, posveñen Carnet Bagouet. Dobitnici nagrada ñe biti opet okupljeni u decembru 2000. godine, u Monaku, na manifestaciji Monaco Danses Dances Forum. Monterej Internacionalni kongres o klasiånom i savremenom baletu Mexico Ano 2000 (8. - 15. jul 2000. godine) odræao se u gradu Monterrey, u Meksiku. Program je sadræao mnoãtvo konferencija, master klasova, okruglih stolova, seminara, radionica i predstava na kojima su uåestvovali najeminentniji rukovodioci velikih baletskih institucija sveta: Leonid Nadirov (Akademija Vaganova), Mevis Stejn (Nacionalna baletska ãkola Kanade), Zhao Ru Heng (Nacionalna baletska ãkola Kine), Claude Bessy (Ãkola Pariske opere), Gailene Stock (Kraljevska baletska ãkola iz Londona), Suki Schorer (Ãkola Ameriåkog baleta). Ovoga puta poåasni uåesnik je bila Natalija Makarova, a vodeåi njujorãki predavaå Dejvid Hauard bio je umetniåki direktor kongresa. Nica Na desetom festivalu International VIDEO DANSE u Nici, decembra 1999. godine, emisija Gromade plasirala se u tri najbolje TV kreacije o igri u konkurenciji trideset i jedne TV stanice. Gromade su nastale na inicijativu Muziåke redakcije i FMU, u Beogradu 1998. godine. Autori su reæiser Miãko Milojeviñ, koreograf Nela Antonoviñ s Teatrom MIMART i kompozitor Laura Mjede, koja je dobila posebne pohvale za muziku. Njujork Najgori san se ostvario! Martha Graham Center of Contemporary Dance, ukljuåujuñi i Martha Graham School, kao i igraåka kompanija i ansambl obustavili su rad zbog nedostatka fondova i finansijske krize. Na osnovu odluke Odbora, Ron Protas, direktor Fonda Marta Grejam koji odobrava i finansira delatnosti centra, raskinuo je ugovor izmeœu Fonda i Centra. Prethodno najavljena evropska turneja, otvaranje Ameriåkog igraåkog festivala (American dance festival), i sezone u njujorãkom Joyce Theater, su otkazani. U otvorenom pismu potpisanom od strane mnogih sadaãnjih i bivãih ålanova kao i drugih saradnika Centra, umetniåki direktor Janet Eilber optuæila je Rona Protasa za finansijske poteãkoñe i zatraæila hitno obnavljanje ugovora i dozvole kako bi Martha Graham Dance Company nastavila s radom i pripremama za narednu sezonu. U pismu je joã zatraæeno od ostalih trupa i kompanija da bojkotuju koriãñenje licenci Grejam tehnike dok Centar opet ne povrati svoj preœaãnji status. Åini se da je po sredi interna borba oko umetniåkog voœstva i nasleœa Marte Grejam. Centar je zabranio Protasu pristup kostimima i scenografiji koji mu legalno pripadaju, kao vlasniku finansijskog fonda, dok on odbija da pregovara o ponovnoj obnovi ugovora, okreñuñi se sve viãe drugim igraåkim kompanijama. Poznata je izjava Marte Grejam da je potrebno deset godina da dobar igraå stasa. Ako ne postoji Martha Graham School, gde ñe se buduñi talenti i predavaåi edukovati, da li ñe tehnika i umetniåko nasleœe Marte Grejam otiñi u istoriju? Ako ne bude Martha Graham Dance Company ko ñe to nasleœe preneti novim generacijama? Orchestra - 2000. 128
Katalin Hágai i Gyula Sárközi Béla Kanyó iz programa na zahtev gradonaåelnika Konrada Adenauera. Malo ljudi zna da je pet godina kasnije Bela Bartok pokuãao da napravi izvestan kompromis da bi balet pantomimu prikazao u Budumpeãti. Ali nije uspeo. Kasnije verzije Åudesnog mandarina bile su overene od strane Universal Edition 1955. godine, kao originalne. Meœutim, nakon ãto je kompozitorova kopija dela naœena skoro, u biblioteci Budimpeãtanske opere, sa trideset novih taktova, Mandarin se tek sada smatra zavrãenom partiturom. Takvog ga je prezentovao Pierre Boulez u Parizu, krajem jula 2000. godine. Njujork Ani Udoviåki, nekadaãnji ålan Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu, koja veñ viãe godina æivi i radi u Njujorku, magistrirala je u maju 2000. godine na Columbia university u Njujorku. Naslov njenog magistarskog rada bio je Uvod u balet i istoriju pozoriãnog plesa na zapadu (Introduction to Ballet and the History of Western Theatrical Dance). Åestitamo! Oslo Nacionalna akademija za balet i igru u Oslu ONCA (Oslo National College of the Arts) je od 24. do 29. juna 2000. godine organizovala radionice pod nazivom Uloga umetnika u preventivi konflikta. Od beogradskih umetnika iz oblasti igre na tim, multimedijalnim radionicama uåestvovali su Nela Antonoviñ, Ivana Joksimoviñ i Bojana Mladenoviñ. Od glumaca, pridruæili su im se Marija Opsenica i Marko Gvero, a iz vizuelnih umetnosti Æana Poliakov. Radionice su bile pilot projekat za nastavak daljeg rada u trajanju od åetiri nedelje, krajem oktobra, takoœe u Oslu. Tada je dvadeset i pet istih uåesnika nastavilo da dalje razvija svoje inicijalne ideje. Kao rezultat istraæivanja, u Oslu je izveden performans pod naslovom Antigona. Panåevo Osnovna baletska ãkola Jovan Bandur u Panåevu, promenila je 13. septembra 2000. godine ime u Osnovna baletska ãkola Dimitrije Parliñ. Odluka je objavljena u Sl. glasniku, br. 31, iz 2000. godine. Promocija i zvaniåno objavljivanje tog znaåajnog dogaœaja za baletsku umetnost, organizovani su 1. decembra 2000. godine na proslavi Dana ãkole. Tim povodom odræan je koncert na kome je prikazan njen rad. Budimpeãta - Pariz Posle kontroverzne premijere 1926. godine, Cologne Opera je bila prinuœena da povuåe delo Åudesni mandarin (The Miraculous Mandarin) Pariz Ãkola Baleta Pariske opere pod direkcijom Klod Besi, predstavila je svoj ovogodiãnji proleñni program, krajem aprila 2000. godine, i na njemu su prikazani buduñi solisti koji obeñavaju. Mladi umetnici su oåarali publiku s Fokinovim vizuelno blistavim delom Firebird. Glavnu ulogu igrala je veoma talentovana Dorot Æilber åija je interpretacija lika bila neverovatno zrela za njene godine. Jedno od razoåarenja je kreacija Æan Gijom Bara, nazvana Sins of Youth, na muziku iz 19. veka, kompozitora Œoakina Rosinija. Zvezda Pariske opere, Bar je svoj rad doæiveo kao jedan od manje intrigantnih neo-klasiånih pokuãaja odluåivãi se za veoma konvencionalnu strukturu (dvadeset i åetiri igraåa, dva para solista, tri para demi solista i ansambl). Previãe duetnih igara A. Chino D. Gilbert i V. Chaillet delovalo je kao serija veæbi u sali, a ne kao koherentna celina. Nadajmo se da ñe Bar, koji evidentno ima smisla za koreografiju, izañi iz svog uobiåajenog stila i stvoriti dela u kojima bi istakao svestranost odliåno uveæbanih igraåa, sposobnih za bilo koji stil igre. Beæarovo senzualno i snaæno delo Seven Greek Dances, igrano iste veåeri, bilo je odliåan izbor, i uz interpretaciju Sirli Mitilian i Gregori Dominiak. Pariz Svoje najnovije delo Appartement, Mac Ek prikazao je na sceni Pariske opere, krajem sezone 1999/2000. Scenski dizajn za predstavu kreirao je Peter Freiij, a glavnu æensku ulogu odigrala je Mari Anjes Æijo. Jedinstvenom priåom, on navodi publiku da poæeli da iz sopstvene realnosti pobegne u njegov Appartement. Specifiåan, vitalan i erotiåan jezik pokreta podigao je parisku publiku na noge. 129 Orchestra - 2000.
Pariz Posle trogodiãnjih priprema, francuska izdavaåka kuña Larousse izdala je Reånik igre, prvi nakon trideset godina. Poåetno poglavlje nosi naziv Svet igre (La monde de la danse) i obuhvata koreografe, igraåe i trendove koje karakteriãe interdisciplinarni rad. Imena profesora, teoretiåara, kompozitora, ãkola i igraåkih dostignuña poreœani su alfabetski. Opseg pojmova je veliki, od dæez igre, kojoj je dat isti status kao romantizmu, preko igraåa, pa do pisca bajki Hansa Kristijana Andersena. Tu je i Robert Vilson i Elis Volkaston. Razmatra se åak i Niåeova povezanost s baletom. Mlade generacije su potpuno zanemarene: ni reåi o Borisu Ãarmacu ili Saãi Valc, dok o Dæeromu Belu ima åak i previãe teksta. Pomenuta je Odil Dibok, ali ne i Blek Blan Ber. Drugo poglavlje predstavlja reånik, mestimiåno pretrpan delima 700 koreografa i indeks akademskih i popularnih termina iz baletskog æargona. Nije u planu da se prevodi, niti da se prebaci na CD-rom. Cena je 550 FFr. Rijeka Split Hrvatsko narodno kazaliãte u Splitu izvelo je krajem sezone 1999/- 2000. premijeru Baletskog divertismana prema koncepciji Kiline Kremone, direktorke splitskog Baleta. Tu dvodelnu predstavu åinili su ljubavni dueti iz poznatih baletskih dela. Prvo je predstavljeno pet dueta iz baleta Pepeljuga i Romeo i Julija (Prokofjeva), Venecijanske noñi (Haåaturijana) i duetna igra na muziku Adagia za gudaåe (Barbera). A, zatim su prikazane postavke modernog plesnog stila, francuskog koreografa Bruna Æakina, pod nazivom Alla Valse, na muziku valcera Ravela, Britna, Ãostakoviåa, Sibelijusa i Ãnitkea. Kritika je predstavu ocenila kao eklektiånu, na razmeœi klasiånog i modernog izraza. M. Z. Ãtutgart U Ãtatsteatru u Ãtutgartu sveåano je uruåena, deveta po redu, nagrada Benois de la danse. Kao najboljem koreografu dodeljena je Naåu Duatu. Nagradu, koja se dodeljuje najboljoj igraåici, podelile su Alesandra Feri i Dæuli Kent, a nagradu za najboljeg igraåa Æan Gijom Bar i Angel Korela. Æirijem je predsedavao Juri Grigoroviå. Specijalno priznanje dodeljeno je Alisiji Alonso za njen ogroman doprinos igri. Sledeñe godine, za svoj deseti jubilej (2001), osnivaåi nagrade planiraju da okupe dosadaãnje laureate na Gala sveåanosti. Zagreb U HNK u Zagrebu, u junu 2000. godine, odræana je sveåana predstava povodom 25-godiãnjeg jubileja baleta Trijumf Afrodite (kor. Milko Ãparemblek, muz. Karl Orf). Glavne uloge su igrali Milka Hribar (Korifeja), Staãa Zurovac (Korifej), Olja Jovanoviñ (Mlada), Andrej Barbanov (Mladoæenja), Deana Grabovac (Kuma) i Nicolae Vasco (Kum). Zagrebaåka publika je srdaåno pozdravila koreografa i umetnike, koji su s izuzetnom pozitivnom energijom izveli taj, danas veñ antologijski balet. Alfred Toepfer Foundation dodelila je Henrik Steffens Award (20.000 eura) ãvedskom koreografu Macu Eku, za njegov genre-crossing works. Prema pravilima fondacije, nagraœeni bi trebalo da predloæi kandidata za jednogodiãnju stipendiju (vrednu 24.000 dem). Umesto za jednog od svojih kolega, Mac Ek se opredelio za kandidata iz knjiæevnosti. Tanja Ostojiñ Balet rijeåkog HNK Ivan pl. Zajc, odigrao je u julu 2000. godine, hrvatsku praizvedbu poznatog romantiånog baleta La Sylphide H. S. Lovenskiolda na Letnjoj pozornici u Opatiji, a premijeru, u zgradi teatra na Rijeci, sredinom septembra. Koreograf i reditelj Norman Dikson nastojao je da podseti kako plesni pokret, koji je danas postao sve viãe atletski i akrobatski, u prvom redu mora biti motivisan emocijom. Roterdam Samuel Wuersten, umetniåki direktor Holandskog festivala igre, postavljen je na åelo Akademije igre u Roterdamu. Poreklom Ãvajcarac, veliki deo svoje karijere je proveo u Holandiji, ali ñe i dalje ostati na åelu Holandskog festivala igre. Sidnej Slavna francuska baletska zvezda Silvi Gilem, zajedno s Australijskim baletom, igrala je Bolero Morisa Beæara, u okviru Olimpijskog umetniåkog festivala u Sidneju. Pierre Laborde 5 stavova (5 Movements), performans 1999, Lion, Festival International d Art Vivant Performans Pet stavova Tanje Ostojiñ, na muziku Vladimira Radonjiña izveden je dva puta tokom 1999. godine (u Lionu i Gracu). Izazvao je kontroverzne reakcije publike i kritike. Ne treba ga shvatiti kao refleksiju na nesreñna zbivanja u naãoj zemlji, veñ kao univerzalni izraz osude svakog nasilja, svugde... prireœuju: Milica Peroviñ i Nenad Stanojeviñ Orchestra - 2000. 130
Deveto meœunarodno takmiåenje baletskih igraåa i koreografa Moskva, 8. 18. jun 2001. godine Takmiåenje ñe se odvijati u dve kategorije: Juniori, roœeni posle 1. januara 1983. i pre 31. decembra 1986. godine. Seniori, roœeni posle 1. januara 1975. i pre 31. decembra 1982. godine. Takmiåenje ñe se po kategorijama odvijati u dva dela solo i duetna igra. Takmiåenje koreografa (bez ograniåenja æivotne dobi). Rok za prijave: 1. februar 2001. godine Mesto deãavanja: Dræavna akademija Boljãoj teatra Ruske federacije Osnivaåi su: Ministarstvo kulture Ruske Fedaracije Ruska dræavna koncertna kompanija Sodruæestvo Meœunarodna koreografska Unija Asocijacija Ruskih koreografa Informacije: 35, Arbat St., suite 561, 121835, Moscow, Russia, tel: (095) 248-34-94, fax (095) 230-24-27, e-mail: intermedia@mail.tcnet.ru Za dodatne informacije obratiti se redakciji åasopisa! w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w w u r e œ u j e : I. M i l a n o v i ñ web & e-mail www.rad.org.uk/random_1.html www.kirovballet.com www.balletalert.com www.ballet-tanz.de/en/main.html www.hamburgballet.de www.sfballet.org/2001 season/programs.php www.abt.org/dictionary www.dance.net/ballet.html www.geneva-ballet-gtg.com www.artswire.org/artswire/www/dance/dance.html www.stephopp.se www.aquilaarts.com/airdance.html ourworld.compuserve.com/homepages/chotectonics url. carolbrowndances co.nz/ www.ascendance.org.uk www.infoculture.cbc.ca/dance.phtml www.folkdancing.org dancer.com/dance-links/modern.htm www.art.net/resources/dtz solair.eunet.yu/~jung www.learn-exercise-fitness.com/muscle-ballet www.amproductions.com/ballet.html maya.wplus.net/ballet.htm www.oir.ucf.edu/wm/paint/auth/degas/ballet www.hkballet.com 131 Orchestra - 2000.
O~ima medicinskog stru~njaka Uvod u telo poseduje neverovatne moguñnosti, ali i ograniåenja. Ostaviti trag u svetu umetnosti i izboriti se za trenutak paænje veliki je problem, pogotovo u svetu igre, gde je umetnik prikovan za svoj jedini instrument telo. U toku dugogodiãnjeg oblikovanja, telo, kao instrument duhovnosti jednog ljudsko igraåa, prolazi kroz razne promene. Igraå kao celina metamorfozira u svakodnevnoj nemilosrdnoj borbi, motivisan fiziåkim i psihiåkim ispunjenjem koje sledi nakon velikog napora. Epoha u kojoj æivimo definitivno nije skromna, naprotiv, veoma je zahtevna, istovremeno traæi i savrãenstvo i originalnost, a nudi veoma malo moguñnosti za oåuvanje individualnosti. Konstantno traganje za novim, traganje za savrãenstvom, dovodi do otuœenja igraåa od svoje telesnosti i prekoraåenja granice koju ljudsko telo moæe da toleriãe. Tako nastaju povrede koje po svojoj prirodi i obimu nisu beznaåajne, teãko se leåe i åesto dovode do trajnih posledica u igraåkoj karijeri. S obzirom da se granice u svemu, pa i u pogledu umetniåke igre, sve viãe pomeraju, neizbeæno dolazi i do pomeranja granica ãto se moguñnosti preventive povreda tiåe. Smanjiti rizik od povreœivanja znaåajan je zadatak danas u svetu, jer je, broj igraåa koji veñ u toku ãkolovanja oseña izvesne tegobe, veliki. One se uglavnom odnose na probleme s kolenima (slabost ligamenata, miãiña i tetiva) i stopalima (razni deformiteti stopala), a neretko se javljaju i bolovi u donjem delu leœa, upale tetiva (tendinitis) i sindrom prenaprezanja (overuse povrede). Telesni sklop Da bismo mogli da se upoznamo s najåeãñim povredama koje se sreñu kod igraåa, moramo da se upoznamo i s osnovnim pojmovima lokomotornog sistema i njegovih delova. Lokomotorni sistem omoguñava dræanje tela i kretanje, a time i sve æivotne i radne aktivnosti. Sastoji se od kostiju, zglobova i vanzglobnog tkiva, åija je funkcija usklaœena s drugim sistemima (kardiovaskularni, respiratorni, nervni) i motornim centrima. Otpornost kosti Kosti su najåvrãñe tkivo organizma. Spajajuñi se s drugim kostima stvaraju zglobove i sistemom poluga prenosa miãiñne kontrakcije na druge segmente, omoguñavajuñi pokrete i rad. Spoljaãnji deo kosti je kompaktan, åvrãñe graœe, a unutraãnji je ãupljikav, sunœerast (spongiozan). Kost je pokrivena pokosnicom (periostom), koja je dobro prokrvljena. Kost moæe da izdræi veliki pritisak, ali ako intenzitet mehaniåke sile koja deluje na kost preœe moguñnost fizioloãke otpornosti kosti, dolazi do prekida kontinuiteta kosti (frakture). To su traumatski prelomi za razliku od patoloãkih preloma koji nastaju na patoloãko izmenjenoj kosti. Treñu vrstu preloma, koja nas najviãe interesuje, åine stres prelomi, prelomi koji nastaju zbog zamora kosti. Ti prelomi su åesti kod igraåa, pogotovo prelomi kostiju stopala koja su izloæena prevelikom stresu. Moguñnost pojave tih preloma je åeãña ako su biomehaniåki odnosi u stopalu izmenjeni. Struktura zgloba, hroniåne i akutne povrede Zglobovi mogu biti pokretljivi, neznatno pokretni i nepokretni. Svaki pokretljiv zglob (diarthrosis) ima svoje biomehaniåke karakteristike. U baletu åesto dolazi do poremeñaja biomehaniåkih odnosa i to najåeãñe u zglobu kuka i u zglobu kolena, ãto se ispoljava u kasnijim godinama, neretko i ranije. Krajevi (epifize) kostiju, koji åine zglob, pokriveni su hijalinom, hrskavicom glatke povrãine, razliåite debljine u zavisnosti od funkcije Orchestra - 2000. 132
islustracije iz knjige Anatomija za umetnike, autora Baråaji Jene, Forum-Jugoslovenska knjiga 1989. zgloba. Hrskavica nema krvne sudove i nerve, pa su zbog toga njena oãteñenja trajna. Njena funkcija u zglobu jeste smanjenje pritiska na krajevima kostiju pri optereñenju i pokretima. S godinama hrskavica gubi svoju elastiånost. Ishranu hrskavice obezbeœuje sinovijalna opna koja je bogato prokrvljena. Ta opna stvara sinovijalnu teånost, åija je osnovna uloga, pored ishrane zglobne hrskavice i zglobnih veza i podmazivanje zglobnih povrãina, te smanjenje trenja izmeœu njih. Spolja zglob, pripadnim miãiñima, tetivama i burzama (sluznim kesama koje omoguñavaju lakãe klizanje tetive miãiña oko zglobova) obavija zglobna åaura, koja zglobu daje åvrstinu. Åvrstina zgloba predstavlja veoma znaåajnu biomehaniåku karakteristiku. Nju obezbeœuju pasivni i aktivni stabilizatori. Pasivne stabilizatore åini zglobna åaura, zglobne veze (ligamenti) i negativan atmosferski pritisak koji vlada u zglobu. Aktivni stabilizatori predstavljaju miãiñne tetive koje mogu da se pripajaju neposredno na zglobne strukture ili mogu da prelaze preko zgloba. Hroniåne afekcije zglobova, poput artroza (postepeno propadanje zglobne hrskavice i drugih zglobnih struktura), su najåeãña tema s aspekta preventive u baletu, jer upravo loãa tehnika, izostanak predispozicija za balet i kompenzacija istih dovode do procesa propadanja zglobova. To je dugotrajan proces koji se odvija prvenstveno na zglobnoj hrskavici, koja vremenom gubi sjaj, boju i elastiånost, postaje neotporna na optereñenja, te poåinje njeno ljuãtenje i stvaranje neravnih povrãina. Proces propadanja zgloba se prenosi i na deo ispod hrskavice (subhondralna kost). Kada proces koji se dogaœa u zglobu dostigne taj stadijum, ostaje malo moguñnosti za delovanje, te se preporuåuje rastereñenje kuka, ili, u teæim sluåajevima, ugradnja veãtaåkog zgloba (endoproteze). Najåeãñe akutne afekcije zglobova su uganuña i iãåaãenja. Uganuñe (distorzija) predstavlja skup povreda ligamenata, kapsule, sinovije i tetivnih pripoja. Razlikujemo tri stepena uganuña: prvi stepen elongacione distorzije predstavljaju najåeãñi i najlakãi stepen povrede, gde dolazi do istezanja ligamentarnog aparata, kapsule, i sinovije; drugi stepen rupturacione distorzije kod kojih dolazi do delimiånog prekida kontinuiteta ligamenata i sitnih krvnih sudova; treñi stepen rupturacione distorzije kod kojih dolazi do potpunog prekida kontinuiteta ligamenata, kapsule i nekih vaskularnih elemenata. Iãåaãenja (luksacije) su povrede zglobova kod kojih dolazi do pomeranja (dislokacije) zglobnih povrãina pod dejstvom prekomernih sila koje obavezno dovode do cepanja zglobne kapsule i ostalih mekih struktura. Iãåaãenje moæe biti delimiåno i potpuno, a, s obzirom na vreme nastanka, delimo ih na sveæe (recens) i zastarele (inverterata). Najbolja preventiva za povrede poput uganuña je veæba, jer se upravo veæbanjem jaåa ligamentarna struktura i miãiñno-tetivni aparat zglobova. Povrede miãiña Skeletni miãiñi pokreñu lokomotorni aparat. Mehaniåku celinu miãiña åini telo miãiña, miãiñni pripoji (tetive) i ovojnice. Samo ako su sva tri dela ispravna (anatomski i fizioloãki), miãiñ u biomehaniåkom smislu moæe da funkcioniãe. Najåeãñi sindrom kod igraåa je sindrom prenaprezanja. Pojava prenapezanja miãiña je alarm za igraåa jer upozorava da postoji moguñnost pucanja (rupture) miãiña, ako se nastavi s veæbanjem. Zbog toga je najbitnije uoåiti i pravovremeno odreagovati na svaku pojavu zadebljanja u miãiñu, i napraviti pauzu u veæbanju. Istraæivaåki rad i moguñnosti preventive povreda Sa stanoviãta oåuvanja telesnog integriteta i produæenja igraåkog veka, a u cilju preventive svih povreda koje igraåe prate u toku radnog veka, ali i posle, poslednjih godina se u svetu mnogo toga uradilo. The International Association for Dance Medicine and Science (IADMS) je organizacija stara deset godina koja povezuje doktore iz oblasti sportske medicije (tj. medicine u igri) i baletske pedagoge, u cilju razliåitih istraæivanja u oblasti igre i moguñnosti preventive najåeãñih povreda. Rezultati istraæivaåkog rada te grupe nauånika su fokusirani na period odrastanja, jer u ovom periodu dolazi do velikih promena u lokomotornom sistemu i disproporcije u snazi i elastiånosti miãiña i rasta kostiju. Zbog toga je intezitet i trajanje veæbanja potrebno postepeno poveñavati u skladu s godinama, tj. rastom koji ne moæe obavezno da prati godine, i u skladu s polom. Najveñi zadatak, dakle, postavlja se pred pedagoge, a to je da, u okviru grupe, odneguje individualan pristup, jer je svako dete jedan poseban svet, sa svojim sopstvenim potrebama, moguñnostima i æeljama. Tijana Blagojeviñ, viãi dipl.fizioterapeut 133 Orchestra - 2000.