Republika e Kosovës Republika Kosova- Republic of Kosovo Qeveria- Vlada- Govenrment Ministria e Financave Ministarstvo za Finansije Ministry of Financ

Republika e Kosovës Republika Kosova- Republic of Kosovo Qeveria- Vlada- Govenrment Ministria e Financave Ministarstvo za Finansije Ministry of Finance Srednjoročni Okvir Troškova 2020-2022 April, 2019

Spisak skračenica AZRK BDP BI BKUSK BRNP CBK DBP DEJP DGP DSI EBOR EU ICP ICT IPA IPC ISZ IT JP KAI KAP KAS KAUVN KfW KIZ KPP KSB MF MFI MKSB MMF MPNT MRSZ MSP MZ NPER NPISED NPISSP NSR Agencija za zapošljavanje Republike Kosova Bruto domac i proizvod Bilans isplata Bolnička, Klinička, Univerzitetska Služba Kosova Bruto Raspoloživi Nacionalni Prihodi Centralna Banka Kosova Domac i Bruto Proizvod Departman Ekonomskih i Javnih Politika Druge depozitarne korporacije Direktna Strana Investicije Evropska Banka za obnovu i razvoj Evropska Unija Indeks Cena Potrošnje Informacione i komunikacione tehnologije Instrument za pretpristupnu pomoc Indeks potrošačkih cena Informacioni sistem zdravstva Informaciona tehnologija Javno Preduzec e Kosovska agencija za imovinu Kosovska Agencija za Privatizaciju Kosovska Agencija za Statistiku Kosovska Agencija za Upoređivanje i Verifikaciju Nekretnina Kreditanstalt für Wiederaufbau Komisija za imovinske zahteve Koordinacija Programa Pomoc i Kosovske Snage Bezbednosti Ministarstvo finansija Međunarodne Finansijske Institucije Ministarstvo Kosovskih Snaga Bezbednosti Međunarodni Monetarni Fond Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite Mala i srednja preduzec a Ministarstvo zdravlja Nacionalni program za ekonomske reforme Neprofitabilne Institucije u sluzbi Ekonomskih Domacinstava Nacionalni program za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji Nacionalna strategija razvoja 2

OIE OSK OSO PDV PER PUK RTK SB SDI SMIA SMIL SOT SPSB SSP USAID WEO ZFLS ZUJFO Obnovljivi izvori energije Oružane snage Kosova Obrazovanje i stručno osposobljavanje Porez na Dodatu Vrednost Program ekonomske reforme Poreska uprava Kosova Radio i Televizija Kosova Svetska Banka Strane direktne investicije Obrazovni sistem za upravljanje informacijama Sistem upravljanja slučajevima Srednjoročni Okvir Troškova Strateški pregleda sektora bezbednosti Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju United States Agency for International Development World Economic Outlook Zakon o finansiranju lokalne samouprave Zakon o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti 3

Sadržina PRVI DEO... 8 1. Izjava o Srednjoročnim Prioritetima 2020-2022... 8 1.1 Opšti fiskalni okvir za prioritizaciju... 9 1.2 Osnovni principi... 13 1.3 Prioritetna područja... 13 1.3.1 Obrazovanje, zapošljavanje i zdravlje... 13 1.3.2 Dobro upravljanje i vladavina prava... 16 1.3.3 Konkurentske industrije... 18 1.3.4 Infrastruktura i životna sredina... 20 1.3.5 Evropske integracije, vanjska politika i sigurnosna pitanja... 22 DRUGI DEO... 24 2. MAKROEKONOMSKI OKVIR... 24 2.1. Spoljašnje ekonomsko okruženje... 24 2.1.1 Najnovija ekonomska kretanja na Kosovu... 26 2.1.2. Makroekonomska prognoza 2020-2022... 33 2.2 FISKALNI OKVIR 2020-2022... 35 2.2.1. Vladini prihodi i rashodi... 39 2.2.1.1. Predviđanje prihoda za period 2020-2022... 39 2.2.1.2. Predviđanje troškova za period 2020-2022... 41 2.2.1.3. Budžetski deficit i fiskalna pravila... 46 2.2.1.4. Nivo državnog duga, razvoji i perspektive za sledec e godine... 48 2.3. RIZICI I DUGOROČNI POTENCIJALI 2020-2022... 51 2.3.1 Razvojni potencijali... 52 2.3.2. Fiskalni rizik... 52 TREČI DEO... 60 3. Okvir za sektorske rashode 2020-2022 - centralna vlada... 60 3.1 Opšta javna uprava... 62 3.2 Odbrana... 63 3.3 Red, zakon i javna bezbednost... 65 3.4 Ekonomska pitanja... 66 3.5 Zaštita životne sredine... 68 3.6 Pitanja stanovanja i zajednica... 69 3.7 Zdravstvo... 70 3.8 Rekreacija, kultura i religija... 71 3.9 Obrazovanje... 72 3.10 Socijalna zaštita... 73 ČETVRTI DEO... 75 4. Opštinski nivo... 75 4.1. Uvod... 75 4.2 Izvori opštinskog finansiranja za 2020 godinu i procena za 2021-2022... 75 4.2.1 Opšti grant... 75 4.2.2 Dodatni grant za finansiranje glavnog grada... 78 4.2.3 Poseban grant za preduniverzitetsko obrazovanje... 78 4.2.4 Poseban grant za primarno zdravstvo... 81 4

4.2.5 Finansiranje za sekundarno zdravstvo... 83 4.2.6 Finansiranje stambenih usluga... 83 4.2.7 Finansiranje za Istorijski centar Prizrena, kulturni centar u selu Zjum i Saveta Velike Hoče.. 83 4.2.8 Finansiranje ugrožene zone životne sredine u Obilic u... 84 4.2.9 Finansiranje pozorišta... 84 4.2.10 Projekcije opštinskih sopstvenih prihoda za 2020 godinu i projekcije za 2021-2022... 84 4.2.11 Rezime opštinskog finansiranja za 2020 godinu i procena za 2021-2022... 86 Informativni prostor 1. Poređenje makroekonomskih predviđanja koje su korišc ene za ranije SOR-ove sa aktuelnostima... 31 Informativni prostor 2. Poređenje makroekonomskih predviđanja za SOR-a 2020-2022 sa ostalim predviđanjima.... 35 Informativni prostor 3. Poređenje budžetskih predviđanja i realizacija (aktuelnih) za poslednje godine.... 38 Informativni prostor 4. Glavna odstupanja između SOR-ova 2020-2022 i 2019-2021 za godine 2020 i 2021... 46 Lista slika i tabela Slika 1. Ekonomski rast, na stranim ekonomijama.... 25 Slika 2. Inflacija rast, na stranim ekonomijama... 26 Slika 3. Inflacija... 28 Slika 4. Trgovinski bilans robe i usluga... 29 Slika 5. Diversifikacija izvoza... 29 Slika 6. Stopa zaposlenosti i nezaposlenosti... 30 Slika 7.Trend kamatnih stopa, depozita i razlika između njih kod novih kredita... 30 Slika 8. Učešc e komponenata u rastu BDP-a... 34 Slika 9. Struktura ukupnih prihoda... 39 Slika 10. Struktura rashoda u ukupnim rashodima... 41 Slika 11. Budžetski bilans, bilans stanja prema fiskalnom pravilu, opšti dug kao % BDP-a. 47 Slika 12. Iznos opšteg duga i kao procenat BDP-a... 49 Tabela 1. Ključni makroekonomski pokazatelji... 33 Tabela 2. Projekcija za poreske prihode... 40 Tabela 3. Struktura rashoda... 42 Tabela 4. Opšti budžetski deficit... 48 Tabela 5. Međunarodni dug, uključujuc i obavezan i nesubvencionisani dug... 50 Tabela 6. Analiza osetljivosti budžeta na oscilacijama makroekonomskih varijabli za 2020 53 Tabela 7. Isplate na osnovu sudskih odluka (u milionima evra)... 57 Tabela 8. Učinak JP-a, dobit/gubitak u milionima evra... 58 Tabela 9. Subvencije Vlade prema JP-ima... 59 Tabela 10. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 za opšti budžet Kosova... 60 5

Tabela 11. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022 za centralni nivo... 61 Tabela 12. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022... 63 Tabela 13. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022... 64 Tabela 14. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022... 65 Tabela 15. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022... 67 Tabela 16. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022... 68 Tabela 17. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022... 69 Tabela 18. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022... 70 Tabela 19. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022... 72 Tabela 20. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022... 73 Tabela 21. Istorijski trendovi rashoda i procene za period 2020-2022... 74 Tabela 22. Određivanje vrednosti Opšteg granta za opštine 2020-2022 (mil. evra)... 76 Tabela 23. Struktura opšteg granta za 2020-2022 prema ZFLS-u (mil. evra)... 76 Tabela 24. Raspodela opšteg granta po opštinama 2020-2022... 77 Tabela 25. Raspodela dodatnog granta za finansiranje glavnog grada 2020-2022... 78 Tabela 26. Raspodela posebnog granta za preduniverzitetsko obrazovanje 2020-2022... 80 Tabela 27. Poseban grant za primarno zdravstvo za 2020-2022 godinu... 82 Tabela 28. Finansiranje za stambene usluge u 2020 godini... 83 Tabela 29. Finansiranje pozorišta za 2020 godinu... 84 Tabela 30. Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2020-2022... 85 Tabela 31. Rezime opštinskog finansiranja za 2020-2022 (mil. evra)... 87 Tabela 32. Rezime opštinskog finansiranja za 2020 i procjene za 2021-2022... 87 ANEKS 1... 88 ANEKS 2... 93 6

Uvod Srednjoročni okvir rashoda 2020-2022 (SOR 2020-2022) predstavlja glavni dokument na osnovu kojeg c e biti izrađen godišnji budžet za 2020 godinu. Glavni cilj SOR-a je da obezbedi zasnovanu analizu makro-ekonomskog okruženja u zemlji, kako bi na taj način uspostavila osnovu za budžetska planiranja u dolazec im godinama u skladu sa strateškim prioritetima Vlade. Imajuc i u vidu trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i mnogobrojne prepreke u ekonomskom rastu, potrebno je preduzeti ekonomske reforme radi oslobađanja i osnaživanja ekonomskog potencijala zemlje. Prioriteti ekonomskih reformi za srednjoročni period proističu iz Nacionalne strategije za razvoj i Programa za reforme u ekonomiji 2019-2021, koji proističe od procesa dijaloga za ekonomsko upravljanje između Kosova i EU-a. Vlada nastavlja da ima kao glavni cilj dalje jačanje njene fiskalne pozicije i opšteg upravljanja javnim finansijama. U tom kontekstu, planiranje i izvršenje budžeta bic e urađeno u skladu sa fiskalnim pravilom zemlje koje ograničava budžetski deficit na 2% BDP-a. S obzirom da ovo pravilo predstavlja ograničenje kada imamo u vidu potrebe Kosova za velikim razvojnim projektima, implementacija Klauzule za investicije omoguc ava Vladi finansiranje kapitalnih projekata sa širim javnim interesom, iznad deficita od 2% BDP-a, pod uslovom da se ovi projekti finansiraju od strane Međunarodne Finansijske Institucije i Razvojne Agencije. SOR 2020-2022 sažeti ove ključne prioritete vlade u Deklaraciji Srednjoročnih Prioriteta i zatim u relevantnim poglavljima, koja pokrivaju sve budžetske sektore i koja opisuju pristup kako c e biti obezbeđena sredstva za njihovo sprovođenje od kosovskog budžeta i finansijske pomoc i ili zaduženja od razvojnih partnera. SOR 2020-2022 je strukturiran u četiri glavna dela. Prvi deo sadrži Izjavu o Srednjoročnim prioritetima, koji daje širi pregled prioriteta Vlade u skladu sa programom Vlade, Nacionalnom strategijom za razvoj i Programom reformi u ekonomiji. U drugom delu su prikazane Makro-fiskalne projekcije na osnovu opštih parametara ekonomskog razvoja. U trec em i četvrtom delu predstavljena su fiskalna predviđanja koja određuju opšte granice rashoda na osnovu kojih se kasnije priprema centralni i opštinski budžet. 7

PRVI DEO 1. Izjava o Srednjoročnim Prioritetima 2020-2022 Srednjoročni okvir rashoda 2020-2022 predstavlja glavni dokument na osnovu kojeg c e se izraditi godišnji budžet za narednu 2020 godinu. Osnovni cilj određivanja prioriteta je uspostavljanje povezivanja na osnovu očekivanja sveobuhvatne analize i planiranja makroekonomskog okruženja i planiranje budžeta u perspektivi za 3 (tri) nadolazeċe godine u skladu sa Strateškim Ciljevima Vlade. Glavni ciljevi Vladinog Programa 2017-2021 su izgradnja efikasnog, nadležnog i odgovornog upravljanja prema održivom i sveobuhvatnom ekonomskom rastu, boljem socijalnom blagostanju, evroatlantskih integracija i sektorskog razvoja, tako da orijentacija ekonomskog razvoja da se zasniva na specifičnim prioritetima postavljenim u Nacionalnoj Strategiji za Razvoj 2016-2021 (NSR) i Programu Ekonomskih Reformi 2019-2021 (PER). Dok NSR odredjuje 34 odvojene mjere na četiri stuba koja čine glavne razvojne prioritete zemlje, PER potiče iz procesa dijaloga za 'ekonomsko upravljanje' između Kosova i EU, sa glavnim ciljem da se dalje ojača fiskalna pozicija i odgovorno upravljanje javnim finansijama. Konkurentna ekonomija je glavni stub svakog razvoja i stvaranja radnih mjesta. S obzirom na trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i mnoge rastuc e ekonomske barijere, neophodno je preduzeti ekonomske reforme kako bi oslobodili i ojačali ekonomski potencijal zemlje. Prioriteti ekonomske reforme za srednjoročni period, kao što je gore navedeno takođe su predstavljeni u Programu Ekonomskih Reformi 2019-2021, koji proizilazi iz procesa dijaloga o ekonomskom upravljanju između Kosova i EU. Odabir 20 prioritetnih reformskih mjera uglavnom se zasniva na NSR-u, ali one također odražavaju preporuke dijaloga o ekonomskoj politici između Kosova i EU. Fiskalne politike planirane u okviru SOR-a i PER-a podržavaju plan ekonomskog rasta i strukturnih reformi, osiguravajuc i da javna investiciona potrošnja narastu preko 10% BDP-a, a osim poboljšanja infrastrukture u transportu, takođe i da uključe ulaganja u obrazovne i zdravstvene institucije, poljoprivredni i ruralni razvoj, navodnjavanje i tretman kanalizacije. Budžet za 2019 godinu uključuje značajan rast finansiranja za sledec e prioritetne oblasti: reformu pravosuđa i poboljšanje kvaliteta obrazovanja i zdravstva, sa buduc im projekcijama čiji je cilj nastavak pokrivanja ovih sektora. Pristupni proces Kosova u Evropskoj Uniji nije važan samo za ekonomski razvoj vec i za poboljšanje upravljanja i institucija zemlje, kao i za međunarodnu političku i ekonomsku 8

integraciju i bezbednost zemlje. Sporazum o Stabilizaciju-Asocijaciju (SSA) između Republike Kosovo i Evropske Unije (EU) je obavezan ugovorni okvir procesa pristupanja Kosova u EU. U tom smislu, Nacionalni Program za Implementaciju Sporazuma o Stabilizaciji i Asocijaciji određuje srednjoročni okvir planiranja za ispunjavanja obaveza iz SSA, dok je Agenda za Evropske Reforme (ERA) ključni reformski prioriteti za sprovođenje SSA dogovoren između strana (Kosovo i EU ) na najvišem političkom nivou. Srednjoročni Okvir Potrošnje 2020-2022 sumira ove ključne vladine prioritete u Izjavi o Srednjoročnim Prioritetima, a zatim u relevantnim poglavljama koja pokrivaju sve budžetske sektore, koja opisuju kako pristupiti sredstvima za njihovu implementaciju iz Kosovskog budžeta i finansijska pomoc ili zajmovi od razvojnih partnera. Prva dva poglavlja Izjave za Srednjoročne Prioritete predstavljaju ukupni fiskalni okvir za naredne tri godine i osnovne principe na kojima se ona zasniva. Trec e poglavlje predstavlja sažetak prioriteta Vlade, zasnovan na NSR-u i prati njegovu strukturu od četiri stuba. Veza između NSR-a i drugih ključnih strateških dokumenata (PER, NPISSA i sektorske strategije) je istaknuta za svaki stub. Četiri stuba NSR dopunjena su petim prioritetnim stubom koji se fokusira na međunarodnu saradnju, proces Evropskoj integraciji i nacionalnu bezbednost. Glavni prioriteti c e voditi sve budžetske organizacije u pripremi njihovih budžetskih prijedloga za 2020 godinu. U okviru ovih prioriteta, budžetske organizacije mogu uključiti prijedloge za finaliziranje ili racionalizaciju postojec ih programa kako bi se osigurala sredstva za programe visokog prioriteta, uključujuc i i prijedloge za nove politike. U posebnim slučajevima, prijedlozi mogu uključivati zahtjeve za dodatno financiranje ako takvi zahtjevi pokazuju veliki uticaj na potencijalno ostvarivanje ciljeva i prioriteta Vlade. 1.1 Opšti fiskalni okvir za prioritizaciju Vladin Program 2017-2021, Nacionalna Strategija Razvoja 2016-2021 i Program za Ekonomske Reforme 2019-2021, kao i Sporazum o Stabilizaciji i Asocijaciji između Kosova i EU su glavni dokumenti koji određuju orijentaciju i razvoj vladinih politika i obezbeđuje osnovu za određivanje prioriteta politike u Srednjoročnom Okviru Rashoda 2020-2022. Vlada nastavlja da ima glavni cilj strategije makroekonomsku i fiskalnu stabilnosti, koja je preduslov za funkcionisanje vladinih aktivnosti i stvaranje povoljnije klime za razvoj privatnog sektora. Vlada Kosova c e biti posvec ena održavanju i jačanju makro-fiskalne stabilnosti tako što c e (i) obezbediti neophodnu ravnotežu između prikupljanja prihoda i potrošnje budžeta, (ii) vršenja discipline u proširenju i korišc enju javnog duga, (iii) održavanje nivoa dovoljnih budžetskih rezervi da se odupru vanjskim i unutrašnjim fiskalnim rizicima, kao i (iv) 9

nastavljajuc i strukturalne reforme koje adresiraju glavne prepreke za ekonomski rast, podržavajuc i razvoj konkurentnih ekonomskih sektora i osiguravajuc i da je ekonomski rast sve obuhvac ajuc i i ima za cilj povec anje neophodnog blagostanja za građane zemlje. Glavni ciljevi fiskalne strategije za period 2020-2022 nastavljaju da budu: Fiskalna održivost 1 - Vlada c e imati na fokus i osigurac e fiskalnu održivost, održiv ekonomski rast, adresirajuc i strateške prioritete kroz podržavanja socijalnog blagostanja osiguravac e da ekonomski razvoj bude sveobuhvac ajuc i. Sa ciljem oc uvanja fiskalne stabilnosti, Vlada c e da identifikuje opcije za stvaranje efikasnih mehanizama fiskalnog nadzora u skladu sa pravnim potrebama i zahtjevima, adresirajuc i prioritete vladinih politika. Vlada se posvec uje punoj saradnji sa Međunarodnim Monetarnim Fondom, uključujuc i informacije i konsultacije o svim fiskalnim inicijativama za procjenu rizika fiskalne stabilnosti. Vlada se posvec uje na nastavak produženja dospjec u domac eg i stranog javnog duga, daljnjem razvoju domac eg tržišta hartija od vrijednosti i razvoju tržišta kapitala. Takođe c e povec ati kapacitete za identifikaciju, pregovaranje i administriranje projekata koji c e se finansirati kroz koncesionih kredita Međunarodnih Finansijskih Institucija sa dugoročnim dospec em. Iznad svega, bic e pozajmljenja za finansiranje vidljivih kapitalnih projekata sa visokim ekonomskim i socijalnim prinosom. Racionalizacija javne potrošnje 2 : Vlada je posvec ena godišnjem povec anju budžeta u skladu sa ukupnim rastom domac e privrede, i obezbeđivanjem dodatnih sredstava od sužavanja poreskog jaza. Međutim, potrebe za budžetskom podrškom su ogromne i Vlada postavlja visoke kriterijume kako bi osigurala da su ograničeni resursi posvec eni projektima i politikama koje pružaju veči ekonomski i socijalni povratak. Da bi se sprovela ova reforma, između ostalog, bic e preduzete sledec e akcije: o Uspostavljene visoke kriterija u pripremi, odabiru i proceni budžetskih izdvajanja 1 Ovaj cilj je u skladu sa konkretizacijom principa grupe "Ekonomija, Poljoprivreda i Energija", OD Programskih Princip, konkretnije principa "Makroekonomske politike biti će u funkciji promovisanja ekonomskog razvoja" kao I uopšte sa konkretizacijom preporuka zajedničkih zaključaka iz Ekonomskog i Finansijskog Dijaloga Ministara Zemalja Zapadnog Balkana i EU u Maju 2018, direktne povezane kod Kutije 1 sa tačkama1, "predvidjanje i procjene fiskalnog uticaja,... konceptni papir za fiskalni nadzor" i opc enito sa Fiskalnim Okvirom, opisan u Poglavlju 3 Preambule, prijedlog je neophodan za implementaciju mjera NRS.. 2 Ovaj predlog je u skladu sa konkretizacijom principa drugog grupe principa "Budžet i Fiskalne Politike". Sa PER, ima direktne veze sa fiskalnim ciljevima, (u PER 2018), kutia 1 sa tačkama 2 i 5 "re-klasifikacija sa ciljem smanjenja troškova penzionog plana,.. jačanje institucionalnih kapaciteta za višegodišnje planiranje investicija.... kao i nova strategija i akcioni plan za borbu protiv neformalne ekonomije " i uopšte kod fiskalnih predvidjanja za srednjoročni period opisani u Odjeljku 3.3 PER, Prijedlog je neophodan za provedbu mjera NPR-a i izravno se odnosi sa merama predviđenim AER. 10

o Budžeti prethodnih godina više nec e biti osnova budžeta za narednu godinu, kako u operacijama, tako i u kapitalnim investicijama. Buduc i da se obavezujemo da c emo svake godine povec ati ukupni budžet u skladu sa gore navedenim principima, budžetske podele c e se odrediti i eventualno po upotrebi pregledati u skladu sa strateškim prioritetima Vlade i procjenom preliminarnih finansijskih rezultata o Kod kapitalnih troškova prioritet c e se dati aktivnostima koje imaju uticaj na dugoročni ekonomski razvoj, uključujuc i javnu infrastrukturu i investicije koje utiču na razvoj produktivnosti privatnog sektora o Poboljšanje upravljanja kapitalnim projektima, fokusiranje na budžetiranje i implementaciju višegodišnjih projekata za poboljšanje ekonomske strukture zemlje o Kod tekuc ih rashoda prioritizovati c e se aktivnosti za jačanje vladavine zakona i sigurnosti, povečanju ljudskog kapitala (kroz aktivnosti za podizanje kvaliteta u obrazovanju) i aktivnosti za poboljšanje zdravstvenih usluga o Jačanje uloge interne revizije u cilju poboljšanja učinka i adresiranja primjedbi Državne Revizorske Kancelarije za kvalitetno finansijsko upravljanje. Prioritizacija sektorskog razvoja poljoprivrede, industrije i podrška sektora pravosuđa, zdravstvu i obrazovanju u distribuciji operativnog budžeta 3 - ekonomski razvoj (sa fokusom na poljoprivredu i energiju), kao glavni prioriteti vladajuc eg programa, podržan od povec anih kapitalnih investicija i mjerama efikasnosti regulatornih politika. Štaviše, fokus c e biti na: o angažovanje stručnog osoblja u funkciju povec anja kvaliteta obrazovanja i profesionalnu obuku na osnovu zahtjeva tržišta rada o poboljšanje kvaliteta i povec anje uključenosti djece u pred-univerzitetsko obrazovanje o povec anje kvaliteta javnih usluga kroz novih sistema rada o strukturne promjene u agro-prerađivačkom sektoru i povec anje konkurentnosti u proizvodnoj industriji o povec anje pristupa mladih i žena na tržište rada kroz pružanje kvalitetnih usluga zapošljavanja, aktivnih mera tržišta za zapošljavanje i preduzetništva, o povec ana efikasnost pravosuđa u rješavanju slučajeva, poboljšanje efikasnosti pravosuđa u rješavanju ekonomskih sporova i ukupna reforma inspekcija kroz poboljšane međuinstitucionalne koordinacije i digitalizaciju procesa inspekcije. 3 Predlog ima direktnu vezu sa Stubom Ljudskog Kapitala i one Vladavine Zakona u NSR. Sa PER, postoji direktna veza sa Poglavljem II i VI Sektorskim razvojem, odnosno obrazovanje i veštine Mere 3 do 6 i 16 do 18, povec anje kvaliteta obrazovanja... reforme u obrazovanju, jačanje pravosudnog sistema i saradnja radnog sektora sa akademijom. Takođe je u direktnoj vezi sa Poglavljem 1 AER. 11

Pregled politika i povec anje efikasnost poreske i carinske administracije u cilju podrške razvoju privatnog sektora 4 - kako bi se podržale proizvodne i uslužne kompanije koje stimulišu izvoz, poboljšavaju trgovinski bilans i stvaraju nova radna mjesta. Pored pojednostavljenja poresko-carinskog sistema i povec anja efikasnosti poreske administracije u podršci razvoja privatnog sektora, promovisati dobrovoljno ispunjavanje poreskih obaveza od strane svih poreskih obveznika. o Potpuna reforma sistema poreske kontrole, o Mobilizaciju prihoda kroz proširenje poreske osnovice umesto povec anja zakonskih poreskih stopa, o Kompletna digitalizacija usluga za poreske obveznike uspostavljanjem i primjenom moderne platforme za informacione tehnologije, o Proces povratka poreza značajno poboljšan, o Potpuna implementacija poglavlja o slobodnom kretanju roba predviđenog SSA-om. Prioritet investicija širokin razmera za modernu i energetsku infrastrukturu u kapitalnom budžetu 5 - određivanje prioriteta c e se zasnivati na stepenu uticaja na transformaciju ekonomske strukture u zemlji. Energetska Infrastruktura, Drumski i željeznički transport, mreže vodosnabdijevanja, navodnjavanje, tretman otpadnih voda, bic e prioritetni projekti u raspodjeli budžeta, dok investicije u energetiku planirane da se sprovedu uz učešc e privatnog sektora, kroz smanjenje troškova energije, pomoc i c e preduzec a i promovisati privatne investicije, zatim stimulisati mjere energetske efikasnosti u domac instvima, dodeliti grantove za mere efikasnosti za ženska preduzec a, kapacitete za kotlarnica (grejanje) sa izvorom energije sa biomasom. Ovi elementi jednako tretiraju sve budžetske organizacije, tako da je neophodno unaprediti saradnju na nivou Vlade kako bi se ekonomski razvojni plan zemlje mogao pratiti c uvajuc i makro-fiskalnu stabilnost. 4 Ovaj predlog je u skladu sa konkretizacijom principa druge grupacije principa "Budžet i fiskalna politika", iu potpunosti u skladu sa NRS-om, AER, takođe u vezi sa PRE 2019, Kutia 1, tačke 5 "... nacrt nove strategije i akcioni plan za borbu protiv neformalne ekonomije i uopštekod fiskalnih predvidjenja za srednjoročni period opisanu u Odjeljku 3.3 od PER i ima direktnu vezu sa Mjerom Br. 11 Smanjenje neformalne ekonomije.. 5 Ovaj prijedlog je dio agende connectivity od EU i dio je SOR-a, PER, PKZSSA i NSR. To se odnosi na izgradnju puteva Priština-Pec, Priština-Mitrovica, Lipljan-Hani i Elezit i Besi-Merdare. Dok je na železnici to povezano sa sanacijom glavne linije u zemlji koja c e omoguc iti brz pristup evropskim tržištima. Prijedlog se odnosi i na mjeru koja ima direktnu vezu sa PER-om u Kutiji 1. Tačke 4. Zakon o energetskoj efikasnosti i uspostavljanje Fonda za Energetsku Efikasnost. Poglavlje I Reforme energetskog tržišta i transporta, Masa 1 i 2, Poglavlje II Sektorski razvoji - Poljoprivreda, industrija i usluge, Masa 3 do 6 i prioritet stub infrastrukture NSR-a. 12

1.2 Osnovni principi Proces pripreme predvidjanja troškova za 2019-2021, vodi se sledec im principima: o Vec a kompatibilnost sa prioritetnim politikama Vlade datim u Nacionalnoj Razvojnoj Strategiji (NRS) 2016-2021, Programu Ekonomskih Reformi (PER) 2019-2021, nacionalni program za sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i Asocijaciji i Agenda za Evropske Reforme kao dokumenti za sprovođenje ovog sporazuma kao i Vladin Program 2017-2021. Uputstva za posebne prioritete data su u nastavku; o Raspodela troškova koji su najefikasniji u postizanju ciljeva Vladine politike; o Postizanje najvec e vrijednosti za potrošena sredstva postizanjem određenih prioritetnih ciljeva kroz prijenos sredstava na prioritete visokog nivoa; o Povezivanje sa spoljnim finansiranjem ponudjen putem IPA i drugih kanala; 1.3 Prioritetna područja Vlada Kosova predstavlja sledec u izjavu o prioritetima u vezi sa Srednjoročnim okvirom rashoda 2020-2022. Prioriteti su posebno predstavljeni i proizilaze iz Nacionalne razvojne strategije, Programa ekonomskih reformi 2019-2021, kao i iz Nacionalnog programa za sprovođenje SSP-a. Izjava se takođe zasniva na drugim sektorskim strateškim dokumentima, omoguc avajuc i budžetskim organizacijama određenu fleksibilnost u određivanju najprikladnije strukture i najadekvatnijih nivoa finansiranja za postizanje ovih ciljeva. Prilikom pripremanja i podnošenja svojih budžetskih zahteva za 2019. godinu, sa srednjoročnim prognozama (2020-2022), od budžetskih organizacija se očekuje da pokažu kako njihov budžetski plan odgovara vladinim prioritetima navedenim u nastavku. U odnosu na date prioritete, budžetske organizacije se podstiču da efikasno poboljšaju potrošnju kroz preraspodelu unutar postojec ih granica. 1.3.1 Obrazovanje, zapošljavanje i zdravlje Kao što je navedeno u Nacionalnoj strategiji razvoja Kosova 2017-2021, radna snaga postaje glavni pokretač ekonomskog razvoja socijalne zaštite u zemlji; dakle, da bi se osigurala formacija i očuvanje sposobne radne snage, Vlada predviđa jasne prioritete za naredne 3 godine u sektorima koji doprinose ovoj oblasti. U cilju rešavanja nedostataka obrazovnog sistema, prioriteti Vlade za naredne tri godine bic e usmereni na sledec e: 13

o Povec anje pristupa obrazovanju 6 (sa fokusom na predškolski i predosnovni nivo): Cilj je da se povec anje učešc a u predškolskom i predosnovnom nivou u narednom srednjoročnom periodu ostvari nastavkom izgradnje novih javnih vrtic a, stalnim licenciranjem privatnih institucija, poboljšanjem zakonskog okvira za licenciranje novih predškolskih ustanova, podsticajima za širenje mreže privatnih institucija, implementacijom osnovnog nastavnog plana i programa za obrazovanje u ranom detinjstvu, kao i rešavanjem kapaciteta nastavnog osoblja na ovom nivou. Ovaj prioritet je rešen kao i u Programu ekonomskih reformi, Mera 17: Poboljšanje kvaliteta i povec anje inkluzije dece u preduniverzitetskom obrazovanju. o Poboljšanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima 7 : posebno kvalitet nastave u osnovnom o srednjem obrazovanju treba da se postigne podržavanjem procesa stručnog usavršavanja nastavnika i sprovođenjem sistema ocenjivanja u skladu sa procesom licenciranja, koji se fokusiraju na stručno obrazovanje i obuku i povec avaju povezanost veština mladih sa tržištem rada. Kontinuirano širenje upotreba novog kurikuluma u svim školama i revizija postojec ih udžbenika i priprema novih udžbenika, posebno fokusirajuc i se na osnovne udžbenike o stručnom obrazovanju i obuci, doprinec e postizanju prioritetnih ciljeva. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 16: Povec anje kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke zasnovano na zahtevima tržišta rada i Mera 1: Reforma preduniverzitetskog obrazovanja. o Jačanje mehanizma odgovornosti i sertifikacije u obrazovnom sistemu 8 pomoc i c e u poboljšanju kvaliteta obrazovanja u povec anju odgovornosti obrazovnog sistema. Takođe c e podržati jačanje i implementaciju pouzdanijeg sistema završnog ispita za studente, kao i poboljšanje završnog ispita za regulisane profesije. Proširenje i unapređenje sistema inspekcije u obrazovnom sistemu i aspekti ocenjivanja rada nastavnika podržac e se usvajanjem Zakona o inspekciji obrazovanja, poboljšanjem kvaliteta autonomije i odgovornosti akreditiranih institucija i razvojem sistema ocenjivanja nastavnika. o Bolja povezanost između obrazovnog sistema i tržišta rada 9 : Ovaj prioritet c e se zasnivati na procesu razvoja profesionalnih standarda i unapređenju kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke. To c e se postic i povec anjem kapaciteta centara za savetovanje i profesionalnim 6 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 1: Upis u predškolsko i predosnovno obrazovanje 7 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 2: Poboljšanje kvaliteta nastave u preduniverzitetskom obrazovanju 8 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 4: Jačanje funkcija ispita, inspekcije i akreditacije u obrazovnom sistemu 9 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja Mera 3: Bolja povezanost između obrazovnog sistema i tržišta rada 14

usmeravanjem u opštinama i implementacijom koncepata po osnovnom nastavnom planu i programu; razvoj novih nastavnih planova i programa i pregled svih strukovnih kurikuluma; poboljšanje kvaliteta usluga obuke koje se nude u CSO-u; implementacija pilot kombinovanog sistema SOO-a sa elementima dualnog učenja. Ovaj prioritet se takođe razmatra u PER, Mera 16: Povec anje kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke zasnovane na zahtevima tržišta rada. o Optimizacija potrošnje na obrazovanje putem sistema podataka za ocenjivanje nastavnika 10 : bic e postignuto izgradnjom master plana za mrežu stručnih škola; nastavak daljeg razvoja sistema upravljanja informacijama o visokom obrazovanju (HEIMS) i dalji razvoj drugih informacionih sistema vezanih za obrazovani sistem, optimizaciju finansiranja kroz preraspodelu sredstava manje traženih programa u one koji su više traženi na nivou strukovnog i visokog obrazovanja. To c e doprineti poboljšanju povezanosti sa tržištem rada. o Poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama: Ovaj prioritet ima za cilj uspostavljanje i implementaciju fonda zdravstvenog osiguranja; realizacija kardiohirurških zdravstvenih usluga; pružanje zdravstvenih usluga u predškolskim i školskim ustanova; pokretanje prikupljanja premija od strane zaposlenih u javnom sektoru;. U tom smislu, predviđa se i izrada pravnog i operativnog okvira za početak implementacije testa siromaštva socijalnih kategorija, za izuzec e od plac anja premija zdravstvenog osiguranja. Ovaj prioritet je obrađen u Programu ekonomskih reformi, Mera 20: Unapređenje socijalnih i zdravstvenih usluga. o Povec anje zaposlenosti, posebno među mladima i ženama 11 : Oslanjajuc i se na prioritete i obaveze ekonomskog razvoja u procesu evropskih integracija, Vlada c e raditi na adresiranju nezaposlenosti mladih kroz strateški plan za rešavanje nezaposlenosti mladih. U cilju sprovođenja politika zapošljavanja i tržišta rada, radic e na reformi i modernizaciji javnih službi za zapošljavanje kroz planiranje, dizajn, efektivnu implementaciju i prac enje aktivnih mera tržišta rada. Ovaj prioritet se takođe razmatra u Programu ekonomskih reformi, Mera 19: Povec anje pristupa mladim osobama i ženama tržištu rada kroz pružanje kvalitetnih usluga zapošljavanja, aktivnih mera zapošljavanja i preduzetništva. 10 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja Mera 5: Optimizacija troškova u obrazovanju kroz sisteme podataka 11 Ovaj prioritet je indirektno povezan za Nacionalnu strategiju razvoja Mera 3: Bolja povezanost između obrazovnog sistema i tržišta rada 15

o Jačanje sistema socijalne zaštite i socijalnih usluga 12 U oblasti socijalnih usluga, Vlada c e se fokusirati na definisanje održivog sistema za finansiranje socijalnih usluga, i sprovođenje u kontinuitetu penzijskih planova i naknada i, tamo gde je to neophodno na reformu postojec ih socijalnih politika, reformu penzijskog sistema u zakonodavstvu, organizacioni aspekt i međunarodnu saradnju; Posebna pažnja c e se posvetiti i jačanju mehanizama saradnje sa socijalnim partnerima Takođe, osiguravanje prava kategorija proizašlih iz rata, sa fokusom na implementaciju zakona u vezi sa ovim kategorijama, bic e jedan od prioriteta u ovoj oblasti. Bezbednost i zdravlje na radu- Čime se cilja poboljšanje uslova rada i garantovanje minimalne standarde bezbednosti i zdravlja na radu, koji c e biti u skladu sa međunarodnim standardima kroz unapređenje pravnog okvira jačanjem kapaciteta Inspektorata rada. Podrška kulturnim aktivnostima i sportu - Vlada Kosova c e nastaviti sa modernizacijom sportske infrastrukture u skladu sa međunarodnim standardima, takođe unapređenje školskog sporta i povec anje učešc a žena u sportu. Takođe, podrška kulturnim aktivnostima kroz različite oblike c e ostati prioritet za finansiranje u naredne tri godine. 1.3.2 Dobro upravljanje i vladavina prava Vlada Republike Kosova je posvec ena jačanju vladavine prava i dobrog upravljanja na Kosovu u cilju pojednostavljenja zakonodavstva i uspostavljanja sistema procene regulatornog uticaja, uključujuc i smanjenje administrativnog opterec enja za preduzec a. To c e se sprovoditi davanjem prioriteta javnoj politici u sledec im relevantnim sektorima: o Sprovođenje strateškog okvira za reformu javne uprave sprovođenje paketa zakona koje je usvojila Skupština Kosova je prioritet vlade za predstojec i srednjoročni period. Pored toga, poseban fokus ostaje na pokazateljima dogovorenim sa Evropskom komisijom o direktnoj budžetskoj podršci, čiji je cilj stalno povec anje efikasnosti upravljanja. Štaviše, očekuje se da c e ove reforme biti podržane usvajanjem Zakona o vladi, koji teži jačanju transparentnosti, efikasnosti i davanju odgovornosti do strane Vlade. o Reforma upravljanja javnim finansijama, kao deo napora Vlade Kosova u okviru reforme javne uprave, nastavic e se sa velikim fokusom kroz sprovođenje i dopunu indikatora usklađenih sa Evropskom komisijom u okviru drugog programa budžetske podrške. Obezbeđivanje efikasne, transparentne i pravične upotrebe javnih sredstava, kao i realizacija 12 Ovaj prioritet je indirektno povezan za Nacionalnu strategiju razvoja Mera 7: Rešavanje neformalne zaposlenosti i stvaranje adekvatnih radnih uslova 16

osnovnog principa "vrednosti za novac" u javnim nabavkama - to c e povec ati transparentnost i osigurati bolju racionalizaciju potrošnje javnog novca o Poboljšanje sredine za poslovanje i borba protiv neformalne ekonomije c e se nastaviti kroz usvajanje Programa za smanjenje administrativnog opterec enja koji, između ostalog, ima za cilj da olakša poslovanje, pojednostavi administrativne procedure smanjenjem troškova poslovanja, a time i jačanje privatnog sektora, i omoguc avanje povec anih investicija i ekonomskog rasta. (PER Mera 7). Pored toga: o Vlada kroz nastavak generalne reforme inspekcije 13 ima za cilj adresiranje međuinstitucionalne koordinacije i poboljšanje efikasnosti inspekcija. Pored toga, ova reforma jača vladine napore u borbi protiv neformalne ekonomije i korupcije (PER: Mera 10). o Jačanje napora za smanjenje neformalne ekonomije 14 Kroz implementaciju strategije za borbu protiv neformalne ekonomije, Vlada ima za cilj da povec a konkurentnost i jednake uslove konkurencije, ali i da povec a prihode javnog budžeta. o Vlada Kosova c e se fokusirati na sprovođenje preporuka koje proizilaze iz funkcionalnog pregleda sektora vladavine prava koji ima za cilj da proceni funkcionisanje sadašnjeg pravosudnog sistema i ima tendenciju da pruži odgovore o poboljšanjima ili moguc im intervencijama koje treba da se urade u sistemu sa ciljem boljeg funkcionisanja. Takođe u cilju Povec anje efikasnosti pravosuđa 15 ima za cilj poboljšanje efikasnosti u adresiranju ekonomskih sporova smanjenjem broja zaostalih predmeta kroz povec anje kapaciteta i nadležnosti sudova i implementacijom informacionog sistema za upravljanje predmetima. Ovaj prioritet je adresiran u PER, Mera 9: Povec anje efikasnosti pravosuđa u rešavanju predmeta. o Dalje jačanje sistema imovinskih prava 16, Vlada ima za cilj da adresira osiguranje imovinskih prava fokusirajuc i se na usvajanje i primenu zakona koji reguliše nepokretnu imovinu, široko rasprostranjen nivo neformalnosti u sektoru nepokretne imovine i nedoslednoo sprovođenje imovinskih prava oslabilo je bezbednost imovinskih prava na Kosovu. Ovaj prioritet takođe podržava napore za poboljšanje okruženja poslovanja i, Mera 8: Osiguranje imovinskih prava rešavanjem neformalnosti u sektoru nekretnina. 13 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 10: Opšta reforma inspekcije 14 Ovaj prioritet je indirektno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 7: Rešavanje neformalne zaposlenosti i stvaranje adekvatnih radnih uslova 15 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 14: Povec ana efikasnost pravosuđa 16 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 13: Jačanje sistema imovinskih prava 17

o U oblasti reda, bezbednosti i odbrane, - Vlada Kosova ostaje posvec ena nastavku borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i sprovođenja zakonodavstva o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova i u roku od 10 godina planira da dovrši ovu transformaciju, nakon čega sledi adekvatna intervencija u izgradnji kapaciteta, infrastrukture i neophodne opreme. 1.3.3 Konkurentske industrije Vlada Kosova c e u cilju povec anja konkurentnosti, boljeg poslovnog okruženja i olakšavanja trgovine nastaviti da pruža podršku razvoju privatnog sektora. Mere koje se u tom smeru preduzimaju ostaju uglavnom usklađene s ciljem stvaranja održivog ekonomskog rasta. U srednjoročnom periodu, vladine politike su sledec e: o Povec anje konkurentnosti u prerađivačkoj industriji 17 Vlada Kosova ima za cilj da povec a konkurentnost u prerađivačkoj industriji stavljajuc i poseban naglasak na mehanizme koji poboljšavaju saradnju između MSP-a, poboljšavaju umrežavanje, poboljšavaju dijalog između javnog i privatnog sektora i povec avaju kvalitet proizvodnje u sektorima industrijske proizvodnje. Drugi način na koji se postavlja takav cilj je kroz promociju SDI i povec ane uloge dijaspore u ekonomskom razvoju. Naglasak je stavljen i na razvoj mreža i grupa MSP-a. Olakšavanje ovakvih grupisanja c e omoguc iti vezu između preduzec a lanca vrednosti i vec eg učešc a industrijskog sektora u BDP-u. o Poseban naglasak c e biti stavljen na povec anje ulaganja u rudarski sektor pod uslovom pravilnog korišc enja prirodnih resursa. Restrukturiranje i revitalizacija Trepče c e generisati prihode za državni budžet, kao i imati pozitivan uticaj na mnoge druge industrije na Kosovu, pružajuc i tako impuls ekonomskom rastu zemlje i smanjenju trgovinskog deficita. o Unapređenje preduzetničkog i inovacionog okruženja. Vlada Kosova namerava da uspostavi politički okvir, pravnu osnovu i kapacitete za istraživanje i inovacije, povec anje nivoa saradnje između istraživačke zajednice i industrije, kao i povec anje učešc a u evropskim i regionalnim projektima i programima, i podržavanje inovativnih aktivnosti uopšte. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 12: Unapređenje okruženja za preduzetništvo i inovacije. 17 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 17: Mreža i razvoj klastera MSPova, Mera 18: Unapređenje MSP-ova za aktivnosti s vec om dodanom vrednosti Mera 19: Promovisanje stranih direktnih investicija (SDI) i povec ana uloga dijaspore u ekonomskom razvoju Mera 22: Restrukturiranje i revitalizacija Trepče, smanjene administrativne prepreke za dozvole i licence 18

o Ojačati transfer znanja. 18 U oblasti istraživanja, razvoja i inovacija (HZHI), Vlada ima za cilj povezivanje istraživac kog rada sa univerzitetima sa industrijama kroz pristup pametnoj specijalizaciji i investicijama u I & R i poboljšanje pravnog okvira za inovacije, transfer znanja i tehnologije, kao i finansiranje naučno istraživaških aktivnosti. Ovaj prioritet se takođe adresira u PER, Mera 12: Unapređenje okruženja za preduzetništvo i inovacije o Poboljšanje pristupa u ITK za poslovne subjekte i građane 19 Vlada ima za cilj poboljšanje pristupa i upotrebe ICT-a kroz širenje infrastrukture širokopojasnog pristupa u nepokrivenim područjima, jačanje ljudskog kapitala i podržavanje digitalnih biznisa i digitalizaciju drugih preduzec a. Upotreba ITC-a c e takođe podstac i inovacije u operativnom procesu u privatnom sektoru, i na taj način ga ojačati. Ovaj prioritet se razmatra u Programu ekonomskih reformi, Mera 13: Širenje relevantne infrastrukture ITK mreže i usluga za društveno-ekonomski razvoj. o Olakšavanje međunarodne trgovine Vlada Kosova takođe ima za cilj da unapredi MSP u aktivnostima vec e vrednosti, u cilju povec anja konkurentnosti MSP, što dovodi do pada trgovinskog deficita, rasta prihoda u ekonomiji i omoguc avanje održivog ekonomskog rasta. Takve politike c e povec avati trgovinski kapacitet privatnog sektora kroz poboljšanje isplativosti međunarodnih trgovinskih transakcija. Ovaj prioritet se takođe adresira u PER, Mera 14: Olakšavanje trgovine povec anjem isplativosti međunarodnih trgovinskih transakcija, Vredi napomenuti da Vlada namerava da dalje razvija kvalitetnu infrastrukturu i osnaži ulogu organa za nadzor nad tržištem. usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU-a, koordinacijom međuinstitucionalnog sistema sa poslovnim i drugim zainteresovanim stranama, i članstvom u evropskim i međunarodnim organizacijama. (PER, Mera 15). o Rešavanje rascepkanosti poljoprivrednih zemljišta 20 konsolidacija poljoprivrednog zemljišta se vrši kroz prilagođavanje i poboljšanje politike i pravnog okvira za poljoprivredno zemljište, uz implementaciju volonterskih inventara i projekata konsolidacije. To c e rezultirati povec anjem prosečne veličine farme i prosečne površine parcela, kao i poljoprivredne proizvodnje, kao i poljoprivredne proizvodnje; povec ana konkurentnost; razvoj tržišta 18 Ovaj prioritet je direktno povezan sa NSR-om, Mera 3: Bolja povezanost između obrazovnog sistema i tržišta rada 19 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 30: Raspoređivanje infrastrukture informacionih i komunikacionih tehnologija 20 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 20: Regulisanje poljoprivrednog zemljišta 19

zemljišta, kao važan preduslov za slobodnu tržišnu ekonomiju. Ovaj prioritet je obrađen u Programu ekonomskih reformi, Mera 4: Konsolidacija i popis poljoprivrednog zemljišta o Povec anje konkurentnosti u turizmu Vlada Kosova ima za cilj promovisanje razvoj i konkurentnosti turističkog sektora kako bi se povec ala ekonomska vrednost turizma, povec ala zaposlenost i poboljšao kvalitet usluga. Povec ati turističku ponudu promovisanjem turističkih proizvoda, promovisanjem razvoja proizvoda kako bi se prodrlo na turističko tržište, saradnjom sa relevantnim zainteresovanim stranama, primenom standarda turizma i ugostiteljstva, kao i poboljšanjem pravne infrastrukture u skladu sa evropskom praksom. Ovaj prioritet se također razmatra u Programu Ekonomskih Reformi, Mjera 6: Povec anje konkurentnosti u sektoru turizma i ugostiteljstva 1.3.4 Infrastruktura i životna sredina Vlada je opredeljena da obezbedi javnu infrastrukturu neophodnu za rast i ekonomski razvoj. Održivo snabdevanje energijom i vodom, kao i saobrac ajne veze sa regionalnim i evropskim koridorima c e stvoriti bolje okruženje i za privatni sektor. Za moderna poslovanja, tehnološka infrastruktura je neophodna za povec anje produktivnosti i smanjenje operativnih troškova. Ovo se odnosi i na poljoprivredni sektor kome je potrebna infrastruktura za prac enje, kao što je navodnjavanje. Ali sve to mora biti u potpunoj harmoniji i koristiti prirodne resurse na najracionalniji način, kroz ravnotežu između neposrednih ekonomskih potreba i ekološke održivosti. o Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom i racionalno korišc enje obnovljivih izvora energije 21 Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom c e biti rešeno kroz izgradnju Termoelektrane New Kosova nakon finansijskog zatvaranja sporazuma sa privatnim investitorom i sanacije starih kapaciteta Kosovo B. Dekomisija Termoelektrane Kosovo A c e se odvijati u fazama do funkcionalizacije TE New Kosova. Istovremeno, sigurnost snabdevanja električnom energijom c e se povec ati stvaranjem otvorenog i konkurentnog tržišta električne energije koje zahteva završetak regulatornog okvira i integraciju u regionalno tržište, uključujuc i i rad dalekovoda 400K kv između Kosova i Albanije, u skladu sa obavezama iz Berlinskog procesa i direktivama EU-a na jedinstvenom energetskom tržištu. o Racionalna upotreba obnovljivih izvora energije c e biti promovisana kroz regulaciju tarifa za sve vrste obnovljivih izvora i od tekuc ih privatnih investicija u solarne, vetroelektrane i male hidroelektrane. Privatne investicije c e biti olakšane za obnovljive izvore energije u cilju 21 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 25: Izgradnja novih i održivih kapaciteta za proizvodnju električne energije, Mera 26: Uspostaviti otvoreno i konkurentno energetsko tržište i Mera 28: Racionalna upotreba obnovljivih izvora energije 20

poboljšanja usluga za ovaj sektor. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 2: Dalji razvoj kapaciteta za proizvodnju energije o Smanjenje potrošnje energije kroz mere efikasnosti 22 Vlada nastavlja da podržava investicije u energetsku efikasnost u javnom sektoru i implementaciju mreža daljinskog grejanja u gradovima Kosova, što c e smanjiti potrošnju energije u stambenim zgradama za potrebe grejanja. Regulatorni okvir za standarde i zahteve za energetske performanse c e biti poboljšan. Mere efikasnosti c e se sprovoditi na osnovu novog zakona usvojenog za EE, odnosno Fonda za efikasnost koji c e odrediti okvir za implementaciju fondova za energetsku efikasnost za mere energetske efikasnosti u privatnom i stambenom sektoru i promovisanje postojec ih inicijativa kao što je Regionalni program energetske efikasnosti, s ciljem postizanja cilja uštede energije od 9%. Ovaj prioritet se razmatra u PER, Mera 1: Smanjenje potrošnje energije kroz mere energetske efikasnosti. o Poboljšanje povezanosti i preduslov mobilnosti 23 Vlada Republike Kosova ostaje posvec ena daljem unapređenju putne i železničke infrastrukture, fokusirajuc i se na završetak glavnih međunarodnih i regionalnih putnih pravaca, kao i na međunarodnu železničku liniju kako bi se omoguc ilo brže i jeftinije kretanje građana i robe, smanjujuc i troškove i udaljenosti prevoza ljudi i robe do i sa Kosova. To c e olakšati poslovnim subjektima da plasiraju robu na lokalna i međunarodna tržišta, dok c e modernizacija međunarodne železničke mreže pomoc i sektoru izvoza rudarskih i poljoprivrednih proizvoda. o Unapređenje infrastrukture za agrobiznise 24 Vlada nastavlja da podržava proširenje obuhvatanja sistema navodnjavanja, kao i aktivnosti proširenja poljoprivrednih gazdinstava kroz pružanje direktne finansijske pomoc i (subvencije) i podržac e rast prerađivačke industrije u prehrambenoj industriji, ulaganje u poljoprivredno-prerađivačke kompanije, odnosno ekspanziju prerađivačkih kapaciteta i uvođenje novih proizvodnih linija, ulaganje u standarde higijene i kvaliteta. Ovaj prioritet je obrađen u PER, Mera 3: Strukturne promene u agroprerađivačkom sektoru. o Povec anje efikasnosti korišc enja vodnih resursa 25 Racionalno korišc enje i povec anje kapaciteta vodnih resursa bic e podržano sveobuhvatnim investicijama u vodovodnu mrežu u 22 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 27: Smanjiti potrošnju energije merama energetske efikasnosti. 23 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnoj strategiji razvoja, Mera 29: Dalji razvoj putne i železničke infrastrukture 24 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 31: Poljoprivreda infrastruktura u službi agro-biznisa 25 Ovaj prioritet je u direktnoj vezi sa Nacionalnoj strategijom razvoja, Mera 32: Racionalno korišc enje i povec anje kapaciteta vodnih resursa. 21

svim regionalnim vodovodnim preduzec ima, rešavanjem tehničkih i komercijalnih gubitaka regionalnih vodovodnih preduzec a. Važno je naglasiti da c e se u cilju očuvanja vodnih resursa i njihove racionalne upotrebe, u početku raditi na realizaciji studija izvodljivosti za potencijalne lokacije za izgradnju akumulacija površinskih voda. Sprovođenje ovog prioriteta c e povec ati efikasnost korišc enja vode i povec ati stepen kontrole i izveštavanja o korišc enoj/potrošenoj količini vode. o Obezbeđivanje održivog korišc enja i upravljanja šumama 26 Ovaj prioritet ima za cilj da zaustavi ritam krčenja šuma na Kosovu i započne njihovu regeneraciju i održivu upotrebu, u funkciji potrošača i korišc enja u industrijskim sektorima. Poboljšanje efikasnosti u boljem upravljanju šumama c e podržati industriju prerade drveta, osiguravajuc i pravičnu cenu i održivo snabdevanje sirovinama. o Omoguc avanje održivog upravljanja otpadom 27 U srednjoročnom periodu, Vlada sprovodi ovaj prioritet sprovođenjem reforme održivog upravljanja otpadom, koja podrazumeva dodeljivanje dodatnih nadležnosti opštinama u vezi sa upravljanjem otpadom u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o otpadu, koji omoguc ava konsolidaciju javnih preduzec a za sakupljanje otpada i ugovaranje ekonomskih operatora kroz javna-privatna partnerstva za upravljanje otpadom. Generalno, okvir politike za integrisano upravljanje otpadom c e biti uspostavljen kroz relevantnu strategiju, koja predstavlja Vladin pristup integrisanom upravljanju otpadom i doprinosi implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, srodnim sektorskim politikama u oblasti upravljanja otpadom sa politikama EU, čime se ubrzava proces evropskih integracija. 1.3.5 Evropske integracije, vanjska politika i sigurnosna pitanja Ispunjavanje obaveza koje proističu iz procesa evropskih integracija, jačanje međunarodnog subjektiviteta Kosova, sa posebnom misijom za postizanje novih priznanja, punopravno članstvo u međunarodnim i regionalnim organizacijama i dovođenje novih stranih direktnih investicija na Kosovo, ostaju neki od ključnih prioriteta. Vlada Kosova c e ulagati u jačanje i produbljivanje posebnog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao najvažnijim partnerom Kosova i njegovih ljudi. Strateška saradnja sa prijateljskim zemljama c e se povec ati i ojačati. Takođe, strateško partnerstvo c e se produbiti sa Albanijom s obzirom na bliski politički, ekonomski i kulturni razvoj. 26 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 33: Održivo upravljanje i korišc enje šuma 27 Ovaj prioritet je direktno povezan sa Nacionalnom strategijom razvoja, Mera 34: Održivo upravljanje otpadom 22

Osnovno načelo u oblasti regionalne saradnje je dobro i konstruktivno susjedstvo kroz bilateralne i regionalne odnose. Stoga, Vlada Kosova ima za cilj izgradnju prijateljskih odnosa čak i sa Srbijom. Na osnovu određivanja vremenskog okvira i razvoja unutrašnjeg političkog i građanskog konsenzusa, uspješno c emo zaključiti proces dijaloga sa Srbijom. Kosovo, bez dileme cilja članstvo u NATO-u. Takođe, prisustvo NATO-a na Kosovu predstavlja bezbednost i dodatne moguc nosti za državu i građane Kosova. Transformacija KBS-a u KNS kako je predviđeno usvojenim pravnim okvirom c e se nastaviti i u godinama koje dolaze, u bliskoj saradnji sa NATO-om, čime c e se osigurati nastavak pune podrške u u skladu sa NATO-ovim standardom. Stoga c e Vlada Republike Kosovo nastaviti sa finansijskom podrškom ovog sektora. U oblasti evropskih integracija, Vlada Kosova ostaje posvec ena potpunom sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u rokovima dogovorenim sa Evropskom komisijom. U tom smislu, budžetske organizacije prepoznaju kao prioritet konkretne akcije u okviru SSP-a, koje uključuju važne kratkoročne i srednjoročne obaveze (2019-2021) uključene u stubove Nacionalne Strategije za Razvojne, Agende Evropskih Reformi, Programa Ekonomskih Reformi, Nacionalne Strategije, Program za Implementaciju Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju (PISSP) i aktivnosti koje za cilj imaju maksimiziranje korištenja EU fondova u okviru Instrumenta Predpristupne Pomoc i (IPA), budžetske podrške iz EU Investicionog okvira za zapadni Balkan, kao i drugih razvojnih partnera. Stoga, implementacija SSP-a i drugih obaveza koje proističu iz procesa Evropskih Integracija predstavljaju jedan od uloga Vladinog Programa 2017-2021. Ispunjavanje obaveza koje proizlaze iz SSP-a zahtijeva provedbu velikog broja dubokih pravnih, političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi. 23

DRUGI DEO 2. MAKROEKONOMSKI OKVIR Uvod Srednjoročni Okvir Rashoda 2020-2022 je izgrađen na makroekonomskom scenariju koji predviđa ubrzanje ekonomskog rasta u zemlji, koji odražava najoptimističnija očekivanja za povec anje izvoza i investicija, dok se očekuje da c e rast potrošnje obezbediti glavni doprinos povec anja. U okviru srednjoročnog perioda, očekuje se da c e realan ekonomski rast imati tendenciju povec anja ka 4.6%. Ekonomski rast se oslanja na kombinaciji rasta unutrašnje i spoljne potražnje. Najvec e investicije se očekuju kao odgovor na bolje kreditne uslove i poboljšanjima na poslovnom okruženju, dok paket visokih javnih investicija finansiranih od fondova likvidacije i od spoljnog zaduživanja očekuje se da c e dati podsticaj ekonomskom rastu. Ovo povec anje investicione aktivnosti, zajedno sa smanjenjem kreditnih troškova, očekuje se da c e i dalje podržati rast privatne potrošnje. Oċekuje se da cene kao rezultat međunarodnih kretanja, stabilizovati tokom srednjoročnog perioda, sa prosečnom razlikom u potrošačkim cenama od 1.3%. Sveukupna razlika nivoa cena (deflator) očekuje se da c e imati prosek od 1% tokom srednjoročnog perioda. Na osnovu makroekonomskih predviđanja, fiskalni okvir predviđa da c e budžetski prihodi održati učešc e od 27.4% u BDP-u. Na osnovu ovih očekivanja za prihode, SOR 2020-2022, predviđa prostor za troškove sa prosekom od 32% BDP-a u srednjoročnom periodu. Tokom ovog perioda, očekuje se da c e tekuc i rashodi pratiti trend nominalnog rasta BDP-a, održavajuc i na taj način učešc e od oko 21.2% BDP-a. Kapitalni troškovi, s druge strane, projektovani sa učešc em od oko 10.3% BDPa tokom srednjoročnog perioda. Budžetski deficit, ograničenim fiskalnim pravilom na 2% BDP-a, očekuje se da c e biti 2% BDP-a tokom 2020 i 2021, i 1.4% BDP-a u periodu od 2019. Međutim, dodatne kapitalne investicije preko granice od 2.0% deficita očekuju se da c e finansirati od dugoročnog koncesionarskog zaduživanja i sredstava od likvidacije društvenih preduzec a, tokom 2020. 2.1. Spoljašnje ekonomsko okruženje Svetski ekonomski rast krajem 2018. godine počeo je da se usporava. Ovo usporavanje se očekuje i 2019. godine, međutim očekuje se da c e se rast stabilizovati u srednjoročnom 24

periodu. 28 Ekonomski rast na svetskom nivou je projektovan da se usporava od 3.6% u 2018 godini na 3.3% u 2019 godini, što je niža za 0.4 procentnih poena u poređenju sa predviđanjima od oktobra meseca 2018. Ovo usporavanje je uglavnom kao posledica stalnih trgovinskih tenzija i povec anja nesigurnosti u nekim oblastima kao što su zaštitne trgovinske mere, slabosti u Kini, konačni rezultat u vezi sa Brexitom i kretanja ekonomske politike u Italiji. Međutim, za period 2020-2022, svetski ekonomski rast prema WEO očekuje se da bude oko 3.6%, uglavnom kao rezultat ubrzanja u ekonomskom rastu u ekonomijama u razvoju i umerenosti u rastu razvijenih ekonomija. U isto vreme, rast u Evropskoj Uniji se očekuje da c e usporiti od 2.1 % u 2018 godini na 1.6% u 2019 godini, a očekuje se da c e tokom perioda 2020-2022, prosečan rast biti 1.7%. Revizije za sporniji rast na Evropsku Uniju odražavaju trgovinske tenzije i nesigurnost uopšteno. Pored toga, uspostavljanje novih standarda o ispuštanju gasova iz vozila u Nemačkoj i ekonomski rizici Italije u domac oj potražnji, odigrali su ulogu u ovom ekonomskom usporavanju. S druge strane, evropske ekonomije u razvoju, koje obuhvataju vec inu država članica CEFTA i Tursku, očekuje se da c e njihov ekonomski rast usporiti od 3.6% u 2018 na 0.8% u 2019 godini, međutim tokom srednjoročnog perioda 2020-2022 očekuje se da c e imati prosečan rast od oko 2.9% (od 2.6% kolika su bila predviđanja u oktobru 2018). Slika 1. Ekonomski rast, na stranim ekonomijama 5% 4% 3% 2% 1% 0% 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 Vorld Economi Evropske razvojne ekonomije Razvijene ekonomije Evropska unija Inflacija u svetskim ekonomijama, prema WEO 2019, očekuje se da c e iznositi 3.6% u 2019, godini i da ima prosečnu stopu od 3.5% za period 2020-2022. Predviđanja od aprila 2019 godine prognoziraju niže cene zbog pada cena nafte koje su smanjile inflatorne pritiske. Za 28 WEO april 2019 25

razvijene ekonomije, inflacija se predviđa da c e ostati na trenutnim nivoima, dok za ekonomije u razvoju se očekuje pad u cenama. Inflacija potrošačkih cena u evrozoni je krajem 2018 godine pala zbog pada cena energije i niže inflacije cena hrane. Ukupna inflacija (HICP) prema podacima WEO aprila 2019 godine, bila je prosečno 1.8% u 2018 godini. Očekivanja za cene nafte za 2019 i 2020 godinu su niže od onih predviđenih u jesen 2018 godine, stoga se predviđa da c e inflacija u evrozoni usporiti na 1.3% u 2019 godini, dok ne poraste sa prosekom od 1.7% 2020-2022. Za EU, inflacija se predviđa da c e u proseku iznositi 1.6% ove godine i da zatim raste u proseku za 1.8% u srednjoročnom periodu. Slika 2. Inflacija, na stranim ekonomijama 10% 9% 8% 7% 6% 5% 4% 3% 2% 1% 0% 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 Evropske razvojne ekonomije Vorld Economi Razvijene ekonomije Evrozona Evropska unija 2.1.1 Najnovija ekonomska kretanja na Kosovu Prema preliminarnim podacima Agencije za Statistike Kosova (ASK), realni BDP tokom 2018 godine je povec an sa 3.9% u poređenju sa prethodnom godinom (tokom 2016 i 2017 realna tromesečna stopa rasta je bila 3.4% i 3.7 % respektivno). Na osnovu dosadašnje istorije, godišnje procene ekonomskog rasta su obično viša od tromesečnih (na primjer, realni ekonomski rast u godišnjim publikacijama ASK-a je revidiran na 4.1% i 4.2% u 2016 i 2017 godini). Prema tome, sudec i prema istoriji revizija ekonomskog rasta od strane ASK-a i na osnovu učinka izvora finansiranja potrošnje i investicija, očekuje se da c e procena završnog rasta za 2018 godinu biti vec a, oko 4.3% (procena MF). 26

Prema ekonomskim pokazateljima 2018 je bila godina kontinuiteta oživljavanja ekonomije kao rezultat poboljšanja kreditnih uslova, povec anja prihoda iz inostranstva (doznake i naknade radnicima) kao i ubrzana dinamika u realizaciji investicija (privatnih i javnih). Procjenjuje se da je potrošnja tokom 2018 godine realno porasla za 5.6% kao rezultat rasta privatne potrošnje od 5.6% i javne potrošnje za 5.4%. Rast privatne potrošnje odražava rast novih potrošačkih kredita za oko 10.4% u 2018 i uvoz robe široke potrošnje za oko 3.5%. Istovremeno, drugi podsticaji za povec anje potrošnje uključuju naknade za zaposlene i doznake, koje su porasle za 11.3% i 5.4% respektivno. Prosječna kamatna stopa na nove potrošačke kredite nastavila je da pada, sa 7.5% na kraju 2017 godine na 6.8% na kraju 2018 godine. Što se tiče troškova vlade koja uključuje troškove za robu i usluge, plate i dnevnice, subvencije i transfere, oni su porasli za 9.2%, pozitivno doprinose javnoj i privatnoj potrošnji. Investicije procenjuje se da su tokom 2018 godine investicije iznosile oko 29.7% BDP-a, uz povec anje od 9.4% u realnim termima. Javne investicije su zabeležile rast od 12.7% a privatne investicije rast od 8.2 %. Rast u privatnim investicijama održava rast u investiciske kredite za oko 21% tokom 2018 godine kao i rast uvoza kapitalnih dobara za oko 18%. U isto vreme, još jedan podsticaj u povec anju investicija predstavlja i poboljšanje poslovnog okruženja koje takođe održava i rezultate Izveštaja Svetske banke o Poslovanju 2019. Prema podacima Privredne Komore, poslovna klima mjerena indeksom poslovnog povjerenja tokom 2018 godine je generalno pozitivna. Kamatne stope na investicioni krediti stalno opadaju, gde je prosečna stopa novih kredita za investicije svrhe smanjena sa 6.8% u 2017 na 6.6% na kraju 2018 godine. Anketa o Bankarskim Kreditima koju je sprovela CBK pokazuje da su u periodu od marta do avgusta 2018 godine, banke izjavile da očekuju ublažavanje dodatnih kreditnih standarda, trend smanjenja prosečne kamatne stope na kredite, kao i povec anje iznosa odobrenih kredita i povec ana potražnja za kreditima od strane malih i srednjih preduzec a i velikih preduzec a. Direktne strane investicije u 2018 godini su zabeležile pad od 16.3% u poređenju sa 2017, godinom, dostigavši vrednost od 213.7 miliona evra, Ovaj pad stranih direktnih investicija dolazi kao rezultat privlačenja dividendi ili otplate duga prema matičnim kompanijama, dok su prilivi DSI-a povec ani u odnosu na prošlu godinu. Prema ekonomskim aktivnostima, DSI u djelatnosti nekretnina, iznajmljivanja i stanovanja bilježe rast od preko 15 miliona eura, a slijedi energija, koja je porasla za 10 miliona eura. Više od 61% ukupnih DSI u 2018 godini poticalo je iz Njemačke i Švicarske, što pokazuje da u odnosu na prošlu godinu povec ano. 27

Mart Jun Septembar Decembar Mart Jun Septembar Decembar Mart Jun Septembar Decembar January February mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembar Inflacija potrošačke cene su povec ane u proseku za 1.1% u 2018 godini, sa značajnim sezonskim povec anjem tokom poslednjih meseci godine. Ovo povec anje uglavnom održava povec anje cena prevoza u stopi od 3.9%, koje su počele da se povec aju nakon povec anja cena goriva na svetskim tržištima, povec anja cena prehrambenih proizvoda (i bezalkoholnih pic a) sa 1.6%, kao i povec anja cena alkoholnih pic a i duvana sa stopom od 2.4%. Dok, osnovna inflacija, koja isključuje kategorije hrane i transporta u prosjeku, varira oko vrijednosti od nule. Slika 3. Inflacija 6% 5% 4% 3% 2% 1% 0% -1% -2% 2015 2016 2017 2018 IPC Hrana i pic e Osnovni IPC (bez hrane i transporta) Deficit tekuc eg računa iznosio je 8.1% procenjenog BDP-a za 2018 godinu, dok trgovinski bilans za 2018 godinu procenjuje se da iznosi 29.0% BDP-a. Izvozi u 2018 godini imali su rast od 3.6% u poređenju sa 2017. Izvoz robe tokom 2018 godine, u poređenju sa prethodnom godinom, bio je niži za 2.85%, dok izvoz usluga zabeležio je rast od 5.4%. Uvozi su bili za 10.8% vec i u 2018 u poređenju sa 2017 godinom, pri čemu je uvoz robe zabeležio rast za 9.6% u poređenju sa prethodnom godinom, dok je uvoz usluga zabeležio rast od 17.7%. Uvoz robe od država EU čini oko 43% ukupnog uvoza, pri čemu 11.8% uvoza od zemlaj EU dolazi od Nemačke. S druge strane, uvoz iz zemlja CEFTA čini oko 25% ukupnog uvoza. Bilans usluga tokom 2018 godine je smanjen za 2.9% u poređenju sa 2017 godinom a usluge putovanja dominiraju sa učešc em od oko 77% ukupnih izvezenih usluga, i 36% od ukupnog uvozenih usluga. 28

yoy % Slika 4. Trgovinski bilans robe i usluga 100% 80% 60% 40% 20% 0% -20% -40% 2016 Q1 2016 Q2 2016 Q3 2016 T4 2017 T1 2017 T2 2017 T3 2017 T4 2018 T1 2018 T2 2018 T3 2018 T4 0% -5% -10% -15% -20% -25% -30% -35% -40% izvoz usluga (y-o-y %) izvoz robe (y-o-y %) uvoz usluga (y-o-y %) uvoz usluga (y-o-y %) Trgovinski bila (% BDP) Za prikazivanje diversifikacije izvoza je korišc en indeks Herfindal Hirschman sa četiri različite dimenzije. Diversifikacija izvoza je dobar način da se obezbedi održivost izvoza, doprinosec i na taj način u poboljšanju trgovinskog bilansa zemlje. Struktura kosovskog izvoza trenutno je koncentrisana u pravcu izvoza osnovnih metala kao i mineralnih proizvoda, koji čine 48.1% svih izvoza roba. Međutim, koncentracija strukture izvoza se stalno smanjuje,( tokom 2016 i 2017 godine učešc e ovih kategorija u ukupnom izvozu robe iznosilo je 56.5%, odnosno 55.0%). Značajni sektori sa održivim razvojem su sektor plastike i gume, kao i sektor pripremljene hrane koji čine oko 22.9 % svih izvoza. Slika 5. Diversifikacija izvoza 0.45 0.4 0.35 0.3 0.25 0.2 0.15 0.1 0.05 0 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 Drzavama Sekcijama Poglavlja KSNT 29

Zaposlenost i nezaposlenost najnoviji podaci pokazuju da je stopa zaposlenosti krajem 2018 godine iznosila 28.8 %, u poređenju sa 29.8% koliko je iznosila 2017 godine. Stopa učešc a u radnoj snazi je smanjena na 40.9%, od 42.8%, koliko je iznosila 2017 godine. Kao rezultat, stopa nezaposlenosti je smanjena na 29.6%, dok na kraju 2017 godine je iznosila 30.5%. Ova kretanja se uglavnom pripisuju izlasku stanovništva iz radne snage. Slika 6. Stopa zaposlenosti i nezaposlenosti 400 350 300 250 200 150 100 50 0 50% 40% 30% 20% 10% 0% Nezaposlenosti Zaposlenost stopa učešc a u radnoj snazi Bankarski sektor i dalje zabeležava ubrzani rast u kreditiranju. U decembru mesecu 2018 godine, kreditni iznos je dostigao vrednost od oko 2.7 milijardi evra (2,755 miliona), beležec i na taj način rast od 10.9% u poređenju sa istim vremenskim periodom iz prethodne godine. U isto vreme, krediti preduzec a su povec ani za 10.6% dok krediti domac instava za 11.2%. U decembru mesecu 2018 godine, ukupne depozite dostigle su vrednost od 3.4 milijardi evra (3,392 miliona), beležec i na taj način godišnji rast od 9.1%. Depozite preduzec a za 2018. godinu zabeležile su povec anje od 14.3% a one individualne imale su rast od 7.1%. Slika 7.Trend kamatnih stopa, depozita i razlika između njih kod novih kredita Prosečna kamatna stopa kredita tokom 2018 godine je iznosila 6.6%, ili 0.2 procentualnih poena niže u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, prosečna kamatna stopa na depozite iznosila je 1.31% i karakteriše se rastom od 0.28 procentnih poena. Shodno tome, jaz između kamatne stope na depozite i kredite i dalje prati silazni trend. 30

Informativni prostor 1. Poređenje makroekonomskih predviđanja koje su korišc ene za ranije SOR-ove sa aktuelnostima Na slici 1 prikazano je poređenje između predviđanja glavnih makroekonomskih pokazatelja predstavljenih u prethodnim SOR-ovima i njihove trenutne performanse u periodu 2014-2017 29, i pomaže da se utvrdi da li postoji sistematska težnja (bilo viših ili nižih) u projekcijama. Slika 1. Glavne makroekonomske varijable 2015-2017: Projekcije za SOR vs realizaciji (aktuelnosti) y-o-y, % 7.00 6.00 5.00 4.00 3.00 2.00 1.00 0.00 Stopa nominalnog rasta BDP-a 2014 2015 2016 2017 actual projected y-o-y, % 9.00 8.00 7.00 6.00 5.00 4.00 3.00 2.00 1.00 0.00 Stopa nominalnog rasta potrošnje 2014 2015 2016 2017 actual y-o-y, % 13.00 11.00 9.00 7.00 5.00 3.00 1.00-1.00-3.00-5.00 Stopa nominalnog rasta investicija 2014 2015 2016 2017 actual projected y-o -y, % 20.00 18.00 16.00 14.00 12.00 10.00 8.00 6.00 4.00 2.00 0.00 Stopa nominalnog rasta izvoza 2014 2015 2016 2017 actual projected y-o -y, % 10.00 8.00 6.00 Stopa nominalnog rasta uvoza y-o-y, % 4.00 3.00 2.00 1.00 Inflacija 4.00 2.00 0.00 2014 2015 2016 2017 actual projected 0.00-1.00-2.00-3.00 2014 2015 2016 2017 actual projected 31

Kao što je prikazano na slici 1, predviđena stopa rasta nominalnog BDP-a za prve dve godine (2014 i 2015) je vec a od aktuelnih podataka zbog vec eg rasta potrošnje, izvoza i manjeg rasta uvoza; dok se u 2016 godini ova razlika primetno smanjuje kada je predviđeni BDP bio vrlo blizu trenutnim vrednostima. U 2017 godini, predviđanja za BDP-a bile su konzervativnije bivajuc i niža od aktuelne performanse. Gore navedene brojke predstavljaju neka važna pitanja za proces predviđanja budžeta: S obzirom da se nominalni BDP koristi kao ključna makroekonomska varijabla koja utiče na budžetske prihode, niže aktuelne vrednosti BDP-a od onih predviđenih, obično 30 imaju negativan uticaj na prikupljanje prihoda za te godine u odnosu na predviđanja, posebno za kategorije poreza na lične dohotke i dohotke korporacija; Pošto je razlika (jaz) između očekivane potrošnje značajno smanjila, i dalje vodi ka vec im očekivanjima za prihode prikupljene od domac eg PDV-a. Uvozi, izuzev 2015 godine, su precenjeni, što dovodi do vec ih predviđanja za sakupljene prihode od PDV-a na granici i od carinskih poreza. Međutim, to delimično proizilazi iz negativnog efekta ovakvog precenjivanja predviđenog uvoza BDP-a, a time i projekcija ostalih budžetskih prihoda. Ova neslaganja između projekcija i aktuelnih cifara ekonomskih varijabli možda su doprinijeli nižim prihodima nego onih predviđenih. Kako god, budžetski bilans i bankarski bilans nastavili su da ostanu u okviru fiskalnih pravila, gde je budžetski deficit bio manji od 2% BDP-a, a bankarski bilans nije bio iznad 4.5 % 31 BDP-a. Imajuc i u vidu odstupanja između prethodnog i trenutnog makroekonomskog predviđanja, aktuelni SOR (2020-2022) prati pažljiv i konzervativan pristup u vezi sa sljedec em: - Pretpostavka o nižem stepenu realizacije kapitalnih rashoda na osnovu prošlog iskustva; - Bivajuc i konzervativniji u pretpostavkama u vezi sa učinkom izvoza. 29 Nije data usporedba za 2018, zbog nedostatka podataka za četvrti kvartal godine, a revizija je podložna preliminarnim kvartalnim podacima o BDP-u (kako je pokazala prošla istorija). Godišnji podaci o BDP-u za 2018, godinu c e biti objavljeni u septembru 2019 godine od strane Agencije za statistike Kosova. 30 U kontekstu Kosova, koristi od ispunjavanja direktnih poreskih obaveza i domac eg PDV-a mogu se preceniti (odgovarati) sa efektima makroekonomskih varijabli koje utiču na poreske prihode. 31 Limit od 4.5% bankarskog bilansa kao procenat BDP-a odnosi se samo na one godine kada su korišc eni fondovi od privatizacije DP-a. 32

2.1.2. Makroekonomska prognoza 2020-2022 Tabela 1. Ključni makroekonomski pokazatelji Makroekonomske projekcije 2017 2018 2019 2020 2021 2022 Sadašnja Procena Predviđanja Privatna potrošnja 1.8 5.6 3.5 4.3 4.8 4.6 Formiranje bruto kapitala 5.6 9.4 7.6 4.9 5.0 4.9 Rast BDP-a u realnim uslovima 4.2 4.4 4.7 4.7 4.5 4.6 BDP po sadašnjim cenama ( billion) 6,414 6,757 7,123 7,520 7,946 8,389 Inflacija IPC 1.5 1.1 1.7 1.3 1.3 1.3 Bilans tekuc eg računa (kao % BDP-a) -6.0-8.0-7.7-7.9-8.2-8.3 Za period 2019-2022, na osnovu podataka za sve indikatore kosovske ekonomije i sadašnjim i očekivanim kretanjima u spoljnoj ekonomiji, koji su do sada objavljeni od strane međunarodnih organizacija, predviđanja Ministarstva finansija rezultiraju u liniji sa podacima koji su objavljeni u Programu za Ekonomske Reforme 2019-2021, sa određenim blagim promenama u strukturi predviđenog ekonomskog rasta ili u dinamici rasta tokom godina. Za period 2019-2022, prosečni ekonomski rast u realnim uslovima procenjuje se da iznosi 4.6%, počevši od procene od 4.7% u 2019, i 2020 godini, 4.5% u 2021 i 4.6% u 2022. U srednjoročnom periodu (2020-2022), ekonomski rast c e uglavnom biti vođen privatnom potrošnjom i ukupnim investicijama, a očekuje se da c e se doprinos izvoza povec ati. Tokom 2020 godine, ekonomski rast u realnim uslovima je vec i od projekcija za naredne dve godine i vec i od poslednjih projekcija koje su objavljene u Programu za Ekonomske Reforme 2019-2021, dok na nominalnim ekonomski rast za 2020 god., nastavlja da oscilira na istim nivou (5.6%). Veċi rast u 2020godini (u poređenju sa prethodnim projekcijama) je uglavnom kao rezultat rasta javne potrošnje, koja se uglavnom pripisuje kategoriji roba i usluga i subvencija i transfera i bržoj dinamici realizacije javnih investicija, tokom 2020. Takođe, niži nivo deflatora BDP-a u 2020 uspoređen sa prethodnim projekcijama je doprineo ekonomskom realnom rastu u ovoj godini. Tokom srednjoročnog perioda (2020-2022), očekuje se da se privatna potrošnja u realnim uslovima povec a sa oko 4.6%, kao rezultat povec anja potrošačkih kredita, podstaknute okruženjem sa nižim kamatnim stopama i poboljšanja pristupa finansijama. Takođe, raspoloživi privatni prihodi su projektovani da se povec aju kao rezultat povec anja doznaka, 33

povec anja socijalnih transfera, kao i očekivanja za rast zaposlenosti u privatnom sektoru. Povec anje troškova za održavanje infrastrukture i zdravstva i vec a zaposlenost u sektoru pravosuđa i zdravstva, takođe se očekuju da c e povec ati obim javne potrošnje tokom srednjoročnog perioda sa 1.3%. Očekuje se da c e ukupna potrošnja rasti sa realnom stopom od 4% u 2020 godini, nastavljajuc i sa sličnim realnim rastom tokom naredne dve godine, dajuc i doprinos u realnom rastu BDP-a od 38 procentnih poena u srednjoročnom periodu (2020-2022). Slika 8. Učešc e komponenata u rastu BDP-a p.p 4.7 4.7 10.0 4.8 4.6 8.0 4.5 4.6 6.0 4.0 4.2 4.3 4.4 2.0 4.1 4.2 0.0 4.0-2.0 3.8-4.0-6.0 3.6 Private Consumption Public Consumption Total Investment Exports (G&S) Imports (G&S) Real GDP growth rate, right axis Očekuje se da privatne investicije u realnim uslovima rastu sa oko 4.0% tokom 2020 godine, pratec i tok rasta do 5% u narednim godinama (2021 i 2022). Poboljšanje pristupa finansijama i smanjenje troškova kredita za privatni sektor, obezbedic e značajan podsticaj u investicijama. U isto vreme, povec anje kapitala Kosovskog Fonda za Kreditne Garancije, očekuje se da još više poboljša pristup finansijama i da omoguc i povec anje kreditiranja za investicije. Takođe, stimulativne mere za sektor proizvodnje omoguc avaju oslobađanja od carinskih poreza za sirovinu, kao i oslobađanja od plac anja akcize za izvore energije u proizvodnji, očekuju se da c e obezbediti podsticaj za povec anje investicija u srednjoročnom periodu smanjujuc i troškove proizvodnje. Javne investicije, s druge strane, projektovane su da se povec aju u proseku oko 5.5% u realnim uslovima tokom srednjoročnog perioda. U 2020 godini, oko 30% javnih investicija se očekuju da se finansiraju iz investicione klauzule i od prihoda od likvidacije imovine, koje se sada ulažu u međunarodnim finansijskim tržištima. U međuvremenu, u 2021 i 2022 godini, struktura javnih rashoda c e se sastojati od oko 75% od investicija finansiranih od redovnog budžeta i preostali deo od klauzule investicije, u nedostatku sredstava od likvidacije za ove dve godine. Ovaj nedostatak c e predstavljati izazov za održavanje javnih rashoda u rastuc em trendu ili na 34

istom sadašnjem nivou i istovremeno za očuvanje budžetskog deficita u okviru fiskalnog pravila, imajuc i u vidu da realizovani rashodi uz finansiranje od sredstava iz likvidacije imovine su izuzeta od fiskalnog pravila. Izvoz roba je projektovan da se povec a tokom srednjoročnog perioda 2020-2022 sa prosekom od 5.9%. Diversifikacija izvoza robe se očekuje da se povec a u srednjoročnom periodu kao rezultat vladine šeme za podsticanje proizvodnje, kao i u liniji sa ciljevima vladine reforme za olakšavanje administrativnih procedura i smanjujuc i administrativne troškove. Istovremeno, očekuje se da c e se pozitivan efekat SSP-a (porast konkurentnosti kosovske robe na tržištu EU) u poslednje dve godine dodatno intenzivirati kao rezultat skoro potpune implementacije ovog sporazuma. Pozitivni pomaci u ceni nikla na međunarodnim tržištima i stabilizacija globalne potražnje za niklom u kombinaciji sa povec anjem potražnje iz zemalja Centralne i Istočne Evrope c e imati pozitivan uticaj na performanse izvoza roba. Izvoz usluga, koji je predstavljao 20.7% BDP-a u 2018 godini, očekuje se da se povec a sa realnom stopom od 6.4% u srednjoročnom periodu. Ovo povec anje je povezano sa zahtevom za izvoze usluga od zemalja EU-a, uglavnom zbog povec anja troškova odmora pripadnika kosovske dijaspore i povec anja potražnje za izvozom telekomunikacionih usluga. Kao posledica povec anja investicija, izvoza i potrošnje, očekuje se povec anje uvoza robe i usluga u proseku za 6.5% u 2019 godini i da se usporava na prosečnoj stopi rasta od oko 4.4% tokom perioda 2020-2022. Takođe, tokom srednjoročnog perioda, uvoz usluga se očekuje da se smanji u liniji sa istorijskim kretanjima, što održava smanjenje usluga finansiranih od donatora kao i zamenu telekomunikacionih usluga. Kao rezultat očekivanih kretanja u procesu uvoza i izvoza roba i usluga, očekuje se da trgovinski deficit tokom predviđenog perioda 2020-2022 čini prosečno oko 30.6% BDP-a. Na osnovu predviđanja za svjetske cijene, posebno one u EU, očekuje se da c e se inflacija u 2019 kretati oko 1.7%, ali uz usporavanje u srednjem roku (2020-2022) oko 1.3%. Očekuje se da c e cijene uvoza rasti u prosjeku za 1.4% u periodu od 2020-2022 godine, dok se očekuje da c e ukupni deflator BDP-a u ovom periodu zabilježiti prosječni porast od 1.0%. Informativni prostor 2. Poređenje makroekonomskih predviđanja za SOR-a 2020-2022 sa ostalim predviđanjima. U narednim tabelama prikazane su projekcije realne stope rasta BDP-a (tamo gde je dostupno) među različitim institucijam 32 na srednjoročni period. Ovakvo poređenje 32 Projekcije drugih institucija su preuzete iz njihovih najnovijih ažuriranja i ne pokrivaju iste horizonte predviđanja. Zagrade u tabeli predstavljaju datum poslednjeg ažuriranja za svaku instituciju. 35

omoguc ava prosuđivanje da li su makroekonomske projekcije Ministarstva za finansije uglavnom usklađene sa onim drugim institucijama (lokalnih i međunarodnih). Kao što pokazuje tabela 1, projekcije MF-a za realnu stopu rasta BDP-a su optimističnija, što uglavnom dolazi zbog vec ih pretpostavki za investicije i izvoz. Takođe, pretpostavke MF-a očekuju nižu stopu inflacije od ostalih institucija, što je doprinelo vec im stopama realnog ekonomskog rasta u srednjoročnom periodu. Što se tiče nominalnog BDP-a, projekcije Ministarstva za finansije i Međunarodnog monetarnog fonda su veoma blizu jedna drugoj. Tabela 1: Projekcije rasta realnog BDP-a među institucijama Godina 2019 33 2020 2021 2022 MF (april 2019) 4.7% 4.7% 4.5% 4.6% Centralna banka Kosova (Mart 2019) 4.2% Svetska banka (Mart 2019.) 4.4% 4.5% MMF (april 2019.) 4.2% 4.0% 4.0% 4.0% EBRD (novembar 2018.) 4.0% Prosek ostalih 4.2% 4.3% 4.0% 4.0% Tabela 2. Nominalne projekcije BDP-a (u mil. evra) među institucijama 34 Godina 2019 2020 2021 2022 MF MMF Tabela 3. Projekcije stope inflacije među institucijama Godina MF Svetska banka(mart 2019.) FMN (april 2019) Prosek ostalih 7,123.0 7,520.4 7,945.7 8,389.2 7,106.0 7,507.0 7,944.0 8,420.0 2019 2020 2021 2022 1.70% 1.30% 1.30% 1.3% 2.60% 1.90% n/a n/a 2.24% 1.35% 1.77% 1.86% 2.42% 1.63% 1.77% 1.86% 2.2 FISKALNI OKVIR 2020-2022 Vlada Republike Kosovo je u kontinuitetu orijentisana ka makro-fiskalnoj stabilnosti, zbog toga i nivo budžetskog deficita nastavlja da bude na niskom nivou, osigurajuc i na taj način dovoljne budžetske rezerve i izbegavanje preterane akumulacije javnog duga. Jedno takvo održivo makro-fiskalno okruženje, favorizuje ekonomski rast što uglavnom dolazi kao rezultat privatnog sektora. 33 Podaci za 2019 godinu uzeti su iz najnovijih projekcija izvršenih u okviru SOR-a 2020-2022 34 Nominalni BDP-i mogu se upoređivati samo između dve institucije (Ministarstva za finansije i Međunarodnog monetarnog fonda) jer nije bilo objavljenih javno dostupnih projekcija za nominalni BDP iz drugih institucija. 36

Dokument SOR-a stalno se zasniva na očuvanju i daljem razvoju fiskalnog okvira baziranog na veoma značajnim fiskalnim pravilima, uključujuc i pravila koja zahtevaju: Budžetske revizije sa neutralnim uticajem na deficit, Ograničenje budžetskog deficita na 2% BDP-a, Zahtev da račun javnih plata ima konstantno učešc e u odnosu na nominalni BDP, i Ograničenje duga od 40% BDP-a, odnosno 30% za isključenje kapitalnih investicija od pravila deficita, prema klauzuli investicija. Izuzetak od ograničenja deficita za kapitalne projekte finansiranih kroz dugoročno i koncesionarsko kreditiranje donatora, ili onih finansiranih likvidacijom imovina društvenih preduzec a, pruža dovoljno prostora za tretiranje ovih nedostataka unutar opreznog i zdravog fiskalnog okvira. U ovom strateškom kontekstu, srednjoročni fiskalni ciljevi Vlade se oslanjaju na sledec e principe: Održavati visoko nivo kapitalnih investicija kao deo ukupnih troškova za rešavanje strukturnih prepreka i za povec anje konkurentnosti kroz poboljšanje javne infrastrukture, Racionalizacija operativnih troškova i stvaranje prostora za povec anje finansiranja i efikasnosti pravosudnih, zdravstvenih i obrazovnih institucija, Određivanje koncesionarskog finansiranja spoljnog duga za strateške projekte kapitalnih investicija, Poboljšanje efikasnosti socijalnih troškova i poljoprivrednih subvencija kroz bolje ciljanje. Mobilizacija prihoda kroz proširenje poreske osnove umesto povec anja statutarnih poreskih stopa, Podsticanje izvoza i zamena uvoza kroz oslobađanje od plac anja indirektnih poreza za domac e proizvođače, Pojednostavljenje administrativnih tarifa i smanjenje regulativnog nameta. Na osnovu ciljeva gore pomenute fiskalne politike, SOR 2020-2022 održava fiskalnu strategiju započetu budžetom za 2019 godinu, raspodeljujuc i marginalni fiskalni prostor koji proističe od predviđanog rasta prihoda na: a) povec anje kapitalnih troškova za tretiranje nedostataka konkurencije, i b) vec i operativni troškovi za poboljšanje pružanja javnih usluga u prioritetnim sektorima. Što se tiče prihoda, najvec i deo gubitka prihoda od sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sada je vec nadoknađen, dok preostali deo je u potpunosti obračunat u srednjoročnom periodu. Ograničeni gubici od šema za podsticanje proizvodnje kroz otklanjanje carinskih dažbina i akcize na proizvodne inpute, rezervne delove i opremu za informacionsku tehnologiju takođe su obračunati u srednjoročnom scenariju. 37

Informativni prostor 3. Poređenje budžetskih predviđanja i realizacija (aktuelnih) za poslednje godine. Tabele 1 i 2 u aneksu omoguc avaju poređenje učinka glavnih budžetskih stavki prema njihovoj realizaciji, u budžetu i SOR (početni i zadnji) za 2017 i 2018 godine. Što se tiče troškova, glavno istraživanje je da su tekuc i troškovi u SOR-u i budžetu su podcijenjeni zbog povec anja broja korisnika u penzijskim šemama za ratne veterane koji je vec i od očekivanog i zbog neuspeha da se sprovede reforma za ratne veterane, što bi omoguc ilo smanjenje broja korisnika. U 2017 godini, ostvareni (aktuelni) iznosi plata i dnevnica bili su niži od planiranih iznosa u SOR-u i u godišnjem budžetu zbog nepopunjenih radnih mesta. U 2018 godini, ista pojava je važila i za SOR, ali su iznosi za aktuelne troškove bili vec i od iznosa koji su dodeljeni u budžetu zbog povec anja plata za određene kategorije osoblja; dok je potrošnja na robu i usluge malo iznad plana. Kapitalni rashodi su pod njihovih projekcija kao u SOR-u tako i godišnjem budžetu za obe godine iz tri glavna razloga: 1) ne izvršavanju klauzule investicija zbog poteškoc a u donošenju odluka, pošto je 2017 godine bila izborna godina (za 2017 godinu) i zbog kašnjenja projekata (PIU-ovi nisu bili potpuno operativni 2018 godine); 2) kašnjenjima u neophodnim zakonskim izmenama za korišc enje sredstava privatizacije za javne investicije (za 2017 godinu); 3) ostalih precenjenih kapitalnih rashoda zbog kašnjenja u projektima. Neki primeri za 2017 godinu su bili autoput M6 Priština-Skoplje, a za 2018 godinu bile su autoput Priština-Gnjilane-Končulj, autoput Priština-Mitrovica i Zakladni Fond za Razvoj. U 2017 godini došlo je do značajnih neslaganja između projekcija prihoda u posljednjem SOR-u (2017-2019) i godišnjem budžetu. Performansa prihoda u 2017 godini u velikoj meri je određena promenama u postojec im politikama: a) u zakonu o opraštanju poreskih dugova; b) povec anje PDV-a od 16% na 18%; c) ukidanje ograničenja o uvozu starih vozila. Takođe je precenjen i negativan efekat Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju na prihode od indirektnih poreza. Ovi pozitivni pomaci vezani za naplatu prihoda u 2017 godini dijelom su posljedica: a) vec ih refundiranja za fiskalne kupone nego što je planirano zbog vec eg učešc a građana; b) pod-učinka ne poreskih prihoda, prevremenih prihoda i poreza na prihode korporacija. U 2018 godini, prihodi su bili niži od projekcija, čak i u poslednjem SOR-u i na nižem nivou nego u godišnjem budžetu. Glavni razlozi se odnose na precenjivanje prihoda u oblastima smanjenja poreza i naplate dugova, pod učinkom prihoda u oblastima smanjenja poreskog jaza i u prikupljanju poreskog duga, pod učinkom prihoda od indirektnih poreza i ne ostvarivanjem ranih prihoda. Kao i obično, ne poreski prihodi bili su niži od njihovih projekcija. 38

2.2.1. Vladini prihodi i rashodi 2.2.1.1. Predviđanje prihoda za period 2020-2022 Budžetski prihodi su osnovani na makroekonomske projekcije, smanjenje iznosa poreskog duga i efektima fiskalnih politika. Shodno tome, očekuje se da c e se opšti budžetski prihodi u srednjem roku povec ati u prosjeku za 5.3%. Očekuje se da c e očekivano povec anje poreskih prihoda biti uglavnom pod uticajem indirektnih poreza, posebno PDV-a i akciza, dok je predviđena stabilizacija prihoda od carina, uzimajuc i u obzir smanjenje efekata sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama EU, (SAA) Slika 9. Struktura ukupnih prihoda Očekuje se da c e se prihodi od indirektnih poreza povec ati za oko 5.2% u srednjoročnom periodu. Očekuje se da c e se PDV u prosjeku povec ati za 5.0%, pri čemu c e se granični PDV povec ati za 5.5% zbog povec anog uvoza robe i domac eg PDV-a za 3.8% uslijed povec anja ukupne potrošnje kao i fiskalnih mjera koje su omoguc ile pomak PDV od granice do zemlje. Takođe je vredno napomenuti da povec anje domac ih prihoda od PDV-a takođe pozitivno utiče na izvoz putničkih usluga, koje uglavnom predstavljaju potrošnju emigranata tokom njihovog boravka na Kosovu. Očekuje se da c e prihodi od akciza u prosjeku porasti za 4.6%, uglavnom zbog rasta realnog BDP-a, dok se očekuje da c e se carina povec ati za 8.1% u srednjem roku, na osnovu povec anja uvoza i negativnog utjecaja SSA-a. S druge strane, očekuje se da c e prihodi od direktnih poreza rasti u prosjeku za 6.4% u srednjem roku. Ovaj rast je uglavnom vođen povec anjem BDP-a i povec anjem nivoa učinka. Ostali pokretači povec anja direktnog poreza u srednjoročnom periodu uključuju proglašenje vec e dobiti kao rezultat vladinih oslobađanja od carina i akciza na inpute i opremu za 39

Notes informacionu tehnologiju, povec anje javnih plata (prema zakonu o plac ama) i smanjenje poreskog duga u okviru poreza na dobit i poreza na dohodak. Predviđa se da c e ne-poreski prihodi imati pad kao učešċe na BDP-a sa 3.0% u 2019 na 2.8% na kraju srednjoročnog perioda. Prognoza odražava politički stav Vlade da se izbjegne podrška neporeskim prihodima i da se stvore podsticaji za reorganizaciju administrativnih taksi u skladu sa principom usluga zasnovanih na troškovima i u skladu sa reformama zakonodavstva o dozvolama i licenciranju. Dinamičnija implementacija procesa legalizacije bespravne gradnje, poboljšanje usklađenosti registracije vozila i povec ana potražnja za vađenje pijeska i šljunka nakon intenzivnih investicija javne infrastrukture može doprinijeti prihodima višim od one koje su predviđene za prikupljanje neporeskih prihoda. Tabela 2. Projekcija za poreske prihode Opis 2016 2017 2,018 2019 Buxhet 2020 Proj. 2021 Proj. 2022 Proj. u milion Evro: 1. UKUPNO PRIHODI 1,601 1,684 1,757 1,949 2,060 2,159 2,276 od kojih: smanjenjem poreskog duga /1 27 27 27 27 od poboljšanja usaglašenosti poreza /2 14 1.1 PORESKI PRIHODI 1,421 1,496 1,564 1,730 1,824 1,924 2,032 Direktni porezi 232 238 268 288 310 327 347 Porez na prihode korporacija 81 75 87 91 100 105 110 Porez na lične dohotke 124 137 153 163 173 182 192 Porez na imovinu 25 22 24 30 33 37 41 Ostali direktni porezi /3 2 3 4 4 4 4 4 Indirektni porezi 1,227 1,315 1,344 1,492 1,564 1,648 1,737 Porez na dodatu vrednost (PDV) 694 756 799 905 941 989 1,048 Prikupljeno u zemlji: 179 198 213 258 267 273 288 Prikupljeno na granici: 514 558 586 647 675 716 760 Carinska obaveza 130 126 124 120 132 142 152 Akcize 403 432 419 465 488 511 533 Ostali indirektni porezi 0 1 2 2 2 5 5 Jednokratni prihodi od poreskog duga 0 0 0 0 0 0 0 Jednokratni prihodi od duga Javnih Preduzeca (JP) 0 0 0 0 0 0 0 Poreska vraćanja -38-58 -48-50 -50-51 -52 1.2 NE-PORESKI PRIHODI 180 188 193 208 226 224 233 Takse, nameti, i ostalo od BO Centralne Vlade 92 103 110 103 126 120 127 Takse, nameti, i ostalo od Lokalne Vlade 45 43 46 57 50 50 50 Prihodi sa koncesija 8 9 9 11 13 17 20 Mineralna Renta 31 31 25 33 33 33 33 Prihodi sa liberalizacije tržišta mobilne telefonije 0 0 0 0 0 Prihodi sa dividende 0 0 0 0 0 0 0 Interest income (KEC loan) /4 5 3 2.1 4 4 4 3 1.3 BUDŽETSKA PODRŠKA I GRANTOVI 0 0 0 10.5 10.5 10.5 10.5 1.4 DDG-Određenih grantovi donatora 8.5 12.0 12.0 12.0 12.0 40

2.2.1.2. Predviđanje troškova za period 2020-2022 Tokom srednjoročnog perioda 2020-2022, predviđa se da rashodi ostvare učešc e u proseku od oko 32% BDP-a. Od njih tekuc i troškovi 21.2% BDP-a, dok kapitalni troškovi c e održati prosek od 10.3% tokom srednjoročnog perioda. Jedan deo kapitalnih izdataka planiran je da se finansira od spoljnog zaduživanja kroz kaluzulu za investicije, gde bi bio omoguc en dodatni prostor izuzet od granice od 2% BDP-a. Ovaj prostor, koji pomaže da se prilagode razvojne potrebe kosovske ekonomije, omoguc ava Vladi da finansira projekte od javnog interesa koji utiču na smanjenje razvojnih (infrastrukturnih) ograničenja zemlje. Istovremeno, druga važna uloga u kapitalnoj potrošnji tokom 2020 godine se očekuje da bude jednokratno finansiranje iz prihoda od likvidacije javnih preduzec aza. Slika 10. Struktura rashoda u ukupnim rashodima Iako su tokom ovog perioda nailazili na poteškoc e za prilagođavanje potrošnje kao rezultat novih inicijativa i implementacije Zakona o Platama, Zakon o Upravljanju Javnim Finansijama i Odgovornosti pomogao je u opreznom upravljanju troškovima i obezbijedio fiskalnu održivost. Kao rezultat toga, predviđa se da c e javna potrošnja porasti za 3.1% u srednjoročnom periodu, dok se očekuje da c e kapitalni troškovi rasti u prosjeku za 2.4%, dok c e tekuc i rashodi za 3.4%. U tabeli 3 prikazana je struktura rashoda generalne vlade u srednjem roku, koja je planirana na sljedec i način: 41