Ори ги нал ни на уч ни рад 341:502/504 doi: /zrpfns Др Ро до љуб М. Етин ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни

Ори ги нал ни на уч ни рад 341:502/504 doi:10.5937/zrpfns51-14526 Др Ро до љуб М. Етин ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.Etin ski@pf.uns.ac.rs Др Ма ја Д. Ста ни ву ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду M. S t a ni v u k o v ic @ p f.u n s.a c.r s Др Са ња В. Ђа јић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. D ja jic @ p f.u n s.a c.r s Др Пе тар М. Ђун дић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду P.Djun dic@pf.uns.ac.rs Др Бо јан Н. Ту бић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Tu bic @ p f.u n s.a c.r s СА ВРЕ М Е Н И Т РЕН ДО ВИ М Е ЂУ Н А РОД НО П РА В Н Е ЗА Ш Т И Т Е Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е * Са же так: У ра ду ау то ри ис тра жу ју нај но ви је трен до ве у ме ђу на род ноправ ној за шти ти жи вот не сре ди не. Ре зул та ти ис тра жи ва ња су по де љен и у некол ико гр у п а: о и з в о р и м а (ме ђ у на род н и уго в о р и, начела и меко п рав о), о људ ским пра ви ма (пра ва на осно ву Ар ху ске кон вен ци је, пра ва у ве зи са п роменом к лиме и п ра во на во ду), о п ро це сни м ме ха ни змима који с у дос т упни * Ра д је на с т а о к а о р е з ул т ат ра да на п р о јек т у Би о ме д и ц и на, з а ш т и т а ж и в о т не с р е д и не и пра во бр. 179079 ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те и на у ке Ре пу бли ке Ср би је. 265

Др Родољуб М. Етин ски et al., Савремени трендови међународноправне... (стр. 265 295) за за ш т и т у ж и вот не сре ди не (Ме ђу на род ни с уд п рав де, Суд Европ ске уни је, поступци који су до ступ ни по је дин ци ма пред ме ђу на родним телима, међун а р од н а и н в е с т и ц и о н а а р б и т ра ж а и н а ц и о н а л н и с у д о в и). У ра д у с у и з д в о је не но ви не из обла сти за шти те жи вот не сре ди не и за кљу чак је да је реч о в р л о д и н а м ич ној о бл а с т и која н уд и нека и нов ат и вн а норм ат и вн а решења али да и да ље по сто је про бле ми у њи хо вој при ме ни и спро во ђе њу. Кључ не ре чи: за шти та жи вот не сре ди не, људ ска пра ва у ве зи са жи вотном сре ди ном, ме ђу на род ни по ступ ци за шти те жи вот не сре ди не, уни верзал на над ле жност на ци о нал них су до ва за за шти ту жи вот не сре ди не. 1. УВОД Ме ђу на род но п ра во за ш т и те ж и вот не с ре д и не је вр ло д и на м и ч на област и ње го во из у ча ва ње зах те ва кон стан т но п ра ће ње п ро ме на у п рав ном п ри ст у п у ж и вот ној сре д и н и. За да так је за х те ван је р из и ск у је из у ча ва ње број н и х нор м и и из во ра, раз ли чи тих прав но ства ра лач ких ак тив но сти на ме ђу на род ном и нац и о на л ном н и воу и ра зно вр сн и х, а по не ка д и вр ло и но ва т и в н и х ре ше ња за ком п лек сна пи та ња за шти те ж и вот не сре ди не. Ци љ овог ра да је да си сте мат ск и п ри ка же но ве т рен до ве у ме ђу на род но п рав ној за ш т и т и ж и вот не с ре д и не ко ји су се ис по љи л и у по след њи х не ко л и ко го д и на. У ра д у ће та ко би т и п ри ка за н и но ви ме ђу на род но прав ни из во ри, на че ла ме ђу на род ног пра ва од зна ча ја за заш т и т у ж и вот не сре д и не и но ви по л и т и ч к и до к у мен т и у овој обла ст и. По себ но по гла в ље по све ће но је но ви ји м т рен до ви ма у ме ђу на род ној за ш т и т и људ ск и х п р а в а у в е зи с а ж и в о т ном с р е д и ном. У по с лед њ ем по гл а в љу п р ед с т а в љ е н и су ра з л и ч и т и п р о це сн и ме х а н и зм и: Ме ђу на р од н и суд п ра в де, С уд Ев р оп ске у н и је, по с т у п ц и ко ји с у на р а с по л а г а њу по је д и н ц и ма п р ед р а з л и ч и т и м ме ђу на род н и м т е л и ма, ме ђу на род на и н ве с т и ц и о на ар би т ра жа и по с т у п ц и п ред на ц и о на л н и м с у до ви ма п р о т и в т р а н сна ц и о на л н и х ко р по р а ц и ја. 266 2. ИЗ ВО РИ ПРА ВИ ЛА О ЗА ШТИ ТИ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ: НО ВИ И Н СТ РУ М ЕН Т И И Т РЕН ДО ВИ НОР М И РА ЊА МЕ ЂУ НА РОД НИХ ПРА ВИ ЛА У ОВОЈ ОБЛА СТИ 2.1. Ме ђу на р од н и у г о в о ри Јед но од о снов н и х о б е ле ж ја ме ђу на р од ног еко ло ш ког п р а в а с у б р ој н и из во ри. Овим пра ви ли ма уре ђу је се ши рок круг пи та ња, од то га шта је пред мет за шти те (кли ма, за шти та ва зду ха, во да, трет ман раз ли чи тих об ли ка за гађи в а њ а, к в а л и т е т х р а не, з а ш т и т а у г р о же н и х в р с т а, и с л.), ч и ји и н т е р е си с у

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 при зна ти и ко ужи ва ле ги ти ма ци ју да ис так не по вре ду ових нор ми, до спец и ја л н и х п р а в и л а о од г о в о р н о с т и. Ра з л и ч и т и с у и о б л и ц и з а ш т и т е ко ји мо г у би т и ме р е п р е в ен ц и је и д и мен зи о н и р а њ а, з а б р а на ш т е т н и х ма т е ри ја, кон т ро ла ри зи ч н и х а к т и в но с т и, ме ре оч у ва ња по је д и н и х сег ме на т а ж и во т не с р е д и не, и с л. 1 Реч је о вр ло ди на мич ној обла сти та ко да не из не на ђу је пода так по ко јем по сто ји ско ро две хи ља де ва же ћих, мул ти ла те рал них и бил а т е р а л н и х, ме ђу на р од н и х у г о в о р а ко ји д и р ек т но и л и и н д и р ек т но у р е ђу ју не ко од п и т а њ а в а ж н и х з а з а ш т и т у ж и в о т не с р е д и не. 2 Ов де ће мо се освр нути на оне ме ђу на род не уго во ре ко ји су од по себ не ва жно сти за за шти ту жи вот не сре ди не, а то су Па ри ски спо ра зум о про ме ни кли ме из 2015. го дине и Ме ђу на р од н и п р о т о кол о би о ло ш кој з а ш т и т и и з К ар т а хе не. К а ко су ове нор ме о за шти ти жи вот не сре ди не све зна чај ни је у свим сег мен ти ма друштве ног жи во та, по себ но ће мо указати и на но ви на чин уво ђе ња ових нор ми у до мен у ко јем оне до ско ро ни су би ле при сут не, као што је то ме ђу на род но и н в е с т и ц и о но п р а в о. 2.1.1. Па ри ски спо ра зум о про ме ни кли ме Н а 21. кон ф е р е н ц и ји у г о в о р н и ц а О к ви р не кон в е н ц и је У Н о п р о ме н и кли ме у Па ри зу 12. де цем бра 2015. го ди не усво јен је Па ри ски спо ра зум, ко јим се зна чај но ме ња Оквир на кон вен ци ја. Спо ра зум је сту пио на сна гу 2016. год и не, а до ф е б ру а р а 2017. г о д и не 132 у г о в о р н и це О к ви р не кон в ен ц и је У Н о про ме ни кли ме су ра ти фи ко ва ле Спо ра зум од укуп но 197 уго вор ни ца. Па риск и спо ра зу м п ред ста вља из ве сно од ст у па ње од ло ги ке ме ђу на род ног у ре ђе ња з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не. К а о и у не к и м д ру г и м о бл а с т и м а ме ђу н а р од не сaра д ње, п ро цес ме ђу на род ног у ре ђе ња по је д и н и х обла с т и за ш т и т е ж и во т не с р е д и не т е че т а ко ш т о д р ж а в е п р в о з а к љу че оп ш т у, ок ви р н у ме ђу на р од н у кон вен ц и ју, а по т ом је до п у њу ју ка сн и ји м п ро т о ко л и ма ко ји ма кон к ре т и зу ју оба ве зе пре у зе те у основ ној кон вен ци ји. Та ко, на при мер, Кон вен ци ја о преко г р а н и ч ном з а г а ђи в а њу в а зд у х а на в е л и к и м уда љ е но с т и ма, п ри х в а ће на у Же не ви 13. но вем бра 1979. го ди не до пу ње на је са осам про то ко ла и че ти ри а ма н д ма н ске п р о ме не. 3 И л и, Кон в ен ц и ја о з а ш т и т и оз он ског омо т а ча, п рихва ће на у Бе чу 22. мар та 1985. го ди не до пу ње на је са че ти ри про то ко ла и две аманд ман ске про ме не. 4 1 Са ња Ђа јић, Mеђународни спо ро ви о за шти ти жи вот не сре ди не: нор ма тив ни и проц е с н и п р о б л е м и, Пр а в н и ж и в о т 12/2013, 141-158. 2 Тач н и је, по с т о ји 198 4 в а же ћ и х у г о в о р а, од ко ји х 1472 д в о с т р а н и х и 512 ви ше с т р а н и х м е ђу н а р од н и х у г о в о р а. E C O L E X, T h e G a t e w ay t o E n v i r o n m e n t a l L aw, http://www.eco lex. o r g / r e s u l t /?q=& t y p e =t r e a t y& x d a t e_ m i n =& x d a t e_ m a x =& t r_ s t a t u s=in+fo r c e, 19.2.2017. 3 h t t p s://t r e a t i e s.u n.o r g / Pa ge s / Tr e a t i e s. a s p x?i d=27& s u b i d=a& c l a n g = _ e n, 19.2.2017. 4 h t t p s://t r e a t i e s.u n.o r g / Pa ge s / Tr e a t i e s. a s p x?i d=27& s u b i d=a& c l a n g = _ e n, 19.2.2017. 267

Др Родољуб М. Етин ски et al., Савремени трендови међународноправне... (стр. 265 295) Та к в ом ло г и ком је по ш ло и ме ђу на р од но п р а в но у р е ђе њ е ме ђу на р од не сaрадње у ве зи са про ме ном кли ме. По сле две го ди не пре го во ра у окви ру Ме ђу в л а д и ног ко м и т е т а, ко ји је о сно в а л а Ге не р а л н а ск у п ш т и н а У Н 19 9 0. г о д и не, а у ко ји ма с у у че с т в о в а л и п р ед с т а в н и ц и 150 д р ж а в а, на гло ба л ном са ми ту у Рио де Жа не и ру у ма ју 1992. го ди не усво је на је Оквир на кон венци ја УН о про ме ни кли ме. Кон вен ци јом су утвр ђе ни ци ље ви и на че ла сарад ње др жа ва у обла сти успо ра ва ња про ме не кли ме и убла жа ва ња по след и ц а п р о ме не к л и ме, ус т а но в љ е не с у оп ш т е о б а в е з е р а з ви је н и х з е м а љ а и з е м а љ а у р а з в о ју, т е је о сно в а н а Кон ф е р е н ц и ја у г о в о р н и ц а. П р о т о ко лом, ко ји је при хва ћен у Кјо тоу 11. де цем бра 1997. го ди не и ко ји је сту пио на снаг у 20 05. г о д и не кон к р е т и з о в а не с у о ба в е з е и з О к ви р не кон в ен ц и је. С а мо с у ра з ви је не д р ж а ве Кјо т о п р о т о ко лом п р е у зе ле кон к р е т не о ба ве зе сма њи в а њ а ем и си ја у гљ ен-д и ок си да и не к и х д ру г и х г а с о в а с т а к ле не ба ш т е. Те о ба в е з е су ус по ста вље не уз ве ли ку до зу флек си бил но сти у по гле ду по сти за ња по јед и н ач н и х ц и љ е в а у п о г л е д у с м а њи в а њ а е м и с и је г а с о в а с т а к л е н е б а ш т е. О мо г у ће на је т р г о ви на ем и си о н и м до зв о ла ма 5 и ус по с т а в љ ен је Ме х а н и з а м ч и с т ог р а з в о ја ко ји је р а з ви је н и м з е м љ а м а омо г у ћ ио а л т е р н а т и в н и н а ч и н ис пу ње ња за да те кво те сма ње ња еми си ја га со ва ста кле не ба ште кроз пројек т е сма њ е њ а у з е м љ а ма у р а з в о ју. 6 Оквир на кон вен ци ја је при хва ће на од 197, а Кјо то про то кол од 192 уго вор ни це. Кјо то про то кол је ме њан са два аманд ма на, пр вим усво је ним у Нај ро би ју 17. но вем бра 2006. го ди не, ко ји се од но сио на Анекс Б Про то ко ла, и дру гим ко ји је усво јен у До хи 8. де цем бра 2012. г о д и не, а ко ји с е од но сио на п р о д у же њ е в а же њ а Кјо т о п р о т о ко ла. О ба аманд ма на ни су сту пи ла на сна гу. Мо гло је да се оче ку је да ће по сле престан ка ва жно сти Кјо то про то ко ла но ви са др жај, са чи њен од но вих кон кретн и х о б а в е з а у г о в о р н и ц а, би т и у не т у О к ви р н у кон в е н ц и ју У Н о п р о ме н и к л и ме но ви м п р о т о ко лом, а л и т о се н и је де си ло. Уме с т о п ро т о ко ла за к љу чен је П а ри ск и спо р а з у м. Од с т у па њ е н и је с а мо т е р м и но ло ш ко у ме с т о п р о т о ко ла спо ра зу м већ су ш тин ско. Па ри ск и спо ра зу м ни је до нео но ве кон к ре т не оба ве зе уго вор ни ца, већ се вра тио на ни во оп што сти ко ји по сто ји у Оквир ној кон вен ци ји, из у зев, што су, мо жда, за јед нич ки ду го роч ни ци ље ви пре цизн и је од р е ђе н и. Од с т у па ње Па ри ског спо ра зу ма од ло г и ке ме ђу на род но п ра в ног у ре ђе ња за ш т и т е ж и во т не с ре д и не у з ро ко ва но је из у зе т ном сло же но ш ћу ме ђу на род не са ра д ње у ве зи са п ро ме ном к л и ме, да к ле по с т о ја њем ог ром ног бро ја ра з л и 5 Ka ro l i n a A nt t o ne n, M ic h a el Me h l i ng, K a rl Up st on-ho o p e r, Bre at h i ng Li fe i n t o t he Ca r b on Ma r ket: L e ga l Fr a me work s of Em is si on s Tr a d i ng i n Eu ro p e, Eu ro pe a n Ene rg y a n d En v i ron me n tal Law Re vi ew 4/2007, 96-113. 6 John Co le, Ge ne sis of the CDM: the ori gi nal po licyma king go als of the 1997 Bra zi lian pro po sal and the ir evo lu tion in the Kyoto pro to col ne go ti a ti ons in to the CDM, In ter na ti o nal En vi ronm e n t a l Ag r e e m e n t s, pu blis hed on li ne: 5 Sep tem ber 2010. 268

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 ч и т и х и н т е ре са ка ко у од но си ма из ме ђу д р жа ва, та ко и у н у тар сва ке д р жа ве. 7 Ње го во име и са др жај ре зул тат су ком про ми са ко ји су по сти гли пре го ва рач и. Европ ска у н и ја и зе м ље у ра з во ју су же ле ле п ра в но оба ве зу ју ћ и спо ра зу м са кон крет ним оба ве за ма. Ин ди ја и НР Ки на ни су би ле спрем не за при хват а њ е кон к р е т н и х но ви х о ба в е з а. СА Д н и с у мо гле да п ри х в а т е п р о т о кол због уну тра шњих по ли тич ких и прав них раз ло га. 8 Уч и њ е но је оно ш т о је би ло мо г у ће, гло ба л н и п р о це с п р е г о в а р а њ а је од р ж а н у ж и в о т у, а П а ри ск и спо р а з у м би мо г а о је зг р о ви т о да с е де фи н и ше к а о спо р а з у м до бр е на де у т в р ђе н и с у з а јед н и ч к и, гло ба л н и ц и љ е ви ко је т р е ба о с т в а ри т и до с р е д и не ов ог в е к а и на че л а, оп ш т е сме р н и це и ме ђу на род ни ме ха ни зми за њи хо во оства ри ва ње. Ја сно је да је по треб но да се оп ште и на че л не о ба в е з е, с а д р ж а не у П а ри ском спо р а з у м у, кон к р е т и з у ју к а ко би сва ка уго вор ни ца да ла свој до при нос по сти за њу за јед нич ких ци ље ва у по глед у ог р а н и че њ а по р а с т а п р о с еч не т ем пе р а т у р е на З е м љи, по в е ћ а њ а спо с о б но сти др жа ва да се при ла го де про ме ни кли ме, те да се фи нан сиј ски то ко ви усме р е у п р а в ц у по с т и з а њ а од р ж и в ог р а з в о ја и е л и м и н а ц и је си р о м а ш т в а. Али оно што је но во и по че му Па ри ски спо ра зум од сту па од ра ни је прак се, је с т е да ће св а к а у г о в о р н и ца в р ш и т и кон к р е т и з а ц и ју св о ји х о ба в е з а. Н и је п р ед ви ђе но да с е о ба в е з е кон к р е т и з у ју не к и м но ви м п р о т о ко лом, к а о ш т о је био Кјо то про то кол. До бра на да је ин ве сти ра на у свест и са вест на ци онал них вла да и свих дру гих ко ји ути чу на на ци о нал не по ли ти ке. 2.1.2. Про то кол о би о ло шкој за шти ти Би о ло шка ра зно вр сност је по себ но пре по зна та вред ност при род не сред и не ко ја је з а ш т и ће н а Кон в е н ц и јом о би о ло ш кој р а зно в р сно с т и и з 19 9 2. г о д и не. 9 Ге не т ск а ра зно в р сно с т п р ед с т а в љ а по с е ба н о б л и к би о ло ш ке ра зно вр сно сти (би о ди вер зи те та). Ра ди оства ре ња овог ци ља усво јен је и Ме ђу народ н и п ро т о кол о би о ло ш кој за ш т и т и 20 0 0. г о д и не ко ји је по све ћен за ш т и т и г е не т ске р а зно в р сно с т и у кон т ек с т у с а в р е ме н и х би о т ех но ло ш к и х ме т о да. 10 П р е д м е т П р о т о к о л а ј е у р е ђ е њ е г е н е т и ч к и м о д и ф и к о в а н и х о р г а н и з а м а 7 Ви д. Ро д о љу б Ет и н с к и, Упо р ед н а а н а л и з а м е ђу н а р од н и х р е ж и м а з а ш т и т е о з он с ког омо та ча и про ме не кли ме, Пр а в н и ж и в о т, 12/2012, 175-196. 8 Wol fgang Obe r gas sel, Chri stof Arens, Lu kas Herm wil le et all., Pho e nix from the As hes An Analysis of the Pa ris Agre e ment to the Uni ted Na ti ons Fra me wo rk Con ven tion on Cli ma te Chan ge, Wup per tal In sti tu te for Cli ma te, En vi ron ment and Ene rgy, March 2016, 12. 9 C o n v e n t i o n o n t h e B i o l o g i c a l D i v e r s i t y (Rio de Ja ne i ro, 1992), 1760 U.N.T.S. 79 За кон о по твр ђи ва њу Кон вен ци је о би о ло шкој ра зно вр сно сти, Сл. лист СРЈ Ме ђу на род ни угово ри, бр. 11/2001 од 9. 11. 2001. 10 С а њ а Ђа ји ћ, Ме ђу на р од н и п р о т о кол о би о ло ш кој з а ш т и т и ( Пр о т о кол и з К а р т а хе не) и њ е г ов з н а ч ај з а у р е ђ е њ е г е н е т и ч к и м о д и ф и ко в а н и х о р г а н и з а м а, Пр а в н и ж и в о т 12/2015, 89-104. 269

Др Родољуб М. Етин ски et al., Савремени трендови међународноправне... (стр. 265 295) (ГМО), од но сно мо ди фи ко ва них жи вих ор га ни за ма ко је овај ме ђу на родно п р а в н и и н с т ру мен т де фи н и ше к а о св а к и ж и ви о р г а н и з а м ко ји по с е д у је н о в у ко м б и н а ц и ј у г е н е т с ко г м а т е р и ја л а д о б и је н о г ко р и ш ћ е њ е м м о д е р н е би о т ех но ло г и је. 11 Под мо де р ном би о т ех но ло г и јом Пр о т о кол р а з у ме т ех н и ке in vi tro н у к ле и н ске к и с е л и не, р е ком би но в а њ е де з ок си р и б о н у к ле и н ске к и с е л и не ( Д Н К ) и д и р ек т но у б ри зг а в а њ е н у к ле и н ске к и с е л и не у ће л и је и о р г а не ле, и фу зи ју ће л и ја и з в а н т а к с о но м и ч не по р о д и це ко је п р е в а зи л а з е при род не фи зи о ло шке ре пр о ду ков не или ре ком би но ва не гра ни це ван по знат и х т ех н и к а у т р а д и ц и о на л ном у з г а ја њу и с е лек ц и ји. 12 Дру гим ре чи ма, под мо д и фи ко в а н и м ж и ви м о р г а н и зм и ма с е под р а з у ме в а ју би љ ке у ко је је у не т ген из не срод них вр ста ла бо ра то риј ским ме то да ма, тј. ге нет ским ин же њерин гом да би до би ле же ље на свој ства ко ја основ ни ва ри је тет не по зна је. 13 Ра з ло зи за до но ше ње Про т о ко ла су ра з л и ч и т и и су п ро т с т а в ље н и и н т е р е си у по гле д у у з г о ја и п р о ме т а Г МО, к а о и п ри л и ч но не у јед на че на на ц и о нал на ре гу ла ти ва ко ја че сто за бра њу је уз гој али до зво ља ва про мет под одр е ђе н и м ус ло ви ма. Н а и ме, ов ај и н с т ру мен т не у р е ђу је п и т а њ е у з г о ја Г МО ко је н е м а п р е ко г р а н и ч н е е ф е к т е в е ћ у р е ђу је с а м о њ е г о в п р е ко г р а н и ч н и п р о ме т и п р е ко г ра н и ч н у у по т р е бу. О ви м Пр о т о ко лом Г МО н и је з а бра њ ен 14 а од ре жи ма кон тро ле пре ко гра нич ног про ме та про пи су је и од ре ђе не из узет ке, као што су фар ма це ут ски ху ма ни ле ко ви и они ор га ни зми ко ји су н а ме њ е н и з а з а т в о р е н у и кон т р о л и с а н у у по т р е бу. 15 Пр о т о кол и п а к до зв о љ а в а д р ж а в а м а д а по з и в а њ е м н а н а че ло п р е до с т р о ж но с т и кон т р о л и ш у и ус к р а т е п р е ко г р а н и ч н и п р о ме т под ус ло в ом д а т о с п р о в е д у по по с т у п к у ко ји је п р ед ви ђен Пр о т о ко лом. 16 Про пуст да се ус кра ти про мет без по што 11 Про то кол из Кар та хе не, члан 3, став (г). 12 Про то кол из Кар та хе не, члан 3, став (i). 13 Зо ри ца Ни ко лић et al., Ге нет ски мо ди фи ко ва ни ор га ни зми у све тлу до ма ћих и светских про пи са, С е л е к ц и ја и с е м е н а р с т в о 3-4/2007, 59. 14 По је д и н е д р ж а в е ч л а н и ц е П р о т о ко л а д о з в о љ а в а ј у у з г ој ж и в и х м о д и ф и ко в а н и х о р г а н и з а м а н а св о јој т е ри т о ри ји, по п у т Бр а зи л а. И п а к, н ај в е ћ и п р о и з в о ђ а ч и Г МО, по п у т СА Д, Ка на де и Ар ген ти не, ни су чла ни це Про то ко ла нај ви ше за то што же ле да из бег ну огра ни чењ а с л о б од н е т р г о в и н е ж и т а р и ц а м а. G r a c i e l a Ro d r i g u e z - Fe r r a n d, A r ge n t i n a, у: Re s t r i c t i o n s o n G e n et ic a ll y Mod if i e d O rgan i s m s, The Law Li brary of Con gress, March 2014, 4. До ступ но на: ht t p: // w w w.lo c.gov/ l aw/ h elp /r e s t r ic t i o n s - o n - g m o s /r e s t r ic t i o n s - o n - g m o s.p d f, 19. 2. 2 017. 15 Чл. 5 и 6 Про то ко ла из Кар та хе не. У з в а н и ч н о м п р е в о д у К а р т а хе н с ко г п р о т о ко л а н а с р п с к и је з и к т е р м и н con ta i ned use п р е в о ђ е н је р а з л и ч и т о, к а о ко н т р о л и с а н о ко р и ш ћ е њ е (ч л а н 3 с т а в (б ) Де ф и н и ц и је), к а о ко н т р о л и с а н а у п о т р е б а (ч л а н 6 ), к а о о г р а н и ч е н о ко р и ш ћ е њ е (ч л а н 18 с т а в (б )). О в а ј в р л о в а ж а н т е р м и н је с в а к и п у т д р у к ч и је п р е в е д е н. О в а к в е н е у јед н а ч е н о с т и у з в а н и ч н и м п р е в о д и м а св а к а ко т р е б а и з б е г а в а т и. Н а ш З а кон о г е не т и ч к и мо д и фи ко в а н и м о р г а н и з м и м а (2009) ко ри сти тер мин за тво рен си стем. 16 И з в о з н и к п од н о с и з а х т е в з а од о б р е њ е у в о з а н а ко ји је д р ж а в а у в о з н и ц а д у ж н а д а од го во ри у ро ку од 270 да на (члан 10, став 3 Про то ко ла). Др жа ви уво зни ци сто ји на рас пола га њу не ко ли ко мо гућ но сти и она је ду жна да ис ко ри сти бар јед ну од њих у да том ро ку. 270

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 в а њ а п р е т ход но п р о п и с а не п р о це д у р е мо же до в е с т и до по в р е де Пр о т о ко ла. Ч л а н 27 П р о т о ко л а п р е т по с т а в љ а од г о в о р но с т з а ш т е т у а л и т а ко ш т о је у р е ђе њ е ов ог п и т а њ а о с т а в љ е но з а по с е ба н ме ђу на р од н и у г о в о р. Та ко је и 2010. го ди не усво јен До дат ни про то кол (На го ја Ку а ла Лум пур) ко ји по себно про пи су је пра ви ла о од го во р но сти за ште ту ко ја на сту пи услед пре ког р а н и ч ног п р о ме т а и ко ри ш ће њ а ж и ви х мо д и фи ко в а н и х о р г а н и з а ма. 17 Иа ко Про то кол из Ка р та хе не не за бра њу је ГМО у ме ри у ко јој би ге нетска ра зно вр сност си гур но би ла очу ва на, он и да ље оста вља зна ча јан про стор др жа ва ма да ње гов про мет кон тро ли шу. 2.1.3. За шти та жи вот не сре ди не у дво стра ним спо ра зу ми ма о за шти ти и под сти ца њу стра них ула га ња Пре ма ст у д и ји О р га н и за ц и је за еко ном ск у са ра д њу и ра з вој (Or ga ni za t ion for Eco no mic Co-ope ra tion and De ve lop ment) у ви ше од по ло ви не д в о с т ра н и х спо ра зу ма о за шти ти и под сти ца њу ула га ња (енгл. Bi la te ral In vest ment Trea t ie s, у да љем тек сту БИТ) за кљу че ним на кон 2005. го ди не са др жа не су од р ед б е у ко ји ма с е по м и њ е и н т е р е с з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не. 18 Ипак, спор а з у м и ов е в р с т е ко ји т е и н т е р е с е и з ри ч и т о по м и њу и д а љ е с у р е л а т и в но ма ло број ни, има ју ћи у ви ду у њи хов уку пан број. 19 Исто се мо же кон ста това ти за БИТ ко је је за кљу чи ла Ре пу бли ка Ср би ја. Од 52 спо ра зу ма о под стица њу и за шти ти ула га ња у ко ји ма је Ср би ја јед на од уго вор них стра на, са мо пе т с а д р ж и и з ри ч и т о по м и њ а њ е з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не к а о ц и љ а БИ Т. При то ме, од ред бе о за ш т и т и ж и во т не с ре д и не и ма ју ра з л и ч и т зна чај и свр ху. Она мо же овај зах тев при хва ти ти без до дат них усло ва и та ко одо бри ти увоз ГМО ко ји је н а м е њ е н з а људ с к у и с х р а н у, с т оч н у и с х р а н у и л и д а љу п р е р а д у (ч л а н 10, с т а в 3 П р о т о ко л а). О н а м о же п о с т а в и т и и д о д а т н е ус л о в е, т р а ж и т и н о в е и н ф о р м а ц и је и л и п р о д у ж и т и р о к з а до но ше ње ко нач не од лу ке (члан 10, став 3 Про то ко ла). Ко нач но, др жа ва уво зни ца мо же и за бра ни ти увоз (члан 10, став 6 Про то ко ла). У свим слу ча је ви ма, осим код без у слов не са гласно сти, од лу ка мо ра да са др жи обра зло же ње (члан 10, став 4 Про то ко ла). Ов де се по но во по м и њ е н а ч е л о п р е д о с т р о ж но с т и (ч л а н 10, с т а в 6 П р о т о ко л а), ш т о з н а ч и д а д р ж а в а н е мо р а р а с п о л а г а т и ч в р с т и м н а у ч н и м д о к а з и м а о ш т е т н о с т и Г МО д а б и з а б р а н и л а у в о з, т е д а у з п о ш т о в а њ е п р о ц е д у р е и од г о в а р а ј у ћ е о б р а з л о ж е њ е м о ж е п о с т у п и т и т а к о д а н е п о в р е д и П р о т о ко л н и с в о је н а ц и о н а л н е п р о п и с е ко ји мо ж д а по с т а в љ а ју с т р о же с т а н д а р де з а п р о ме т ж и в и м м о д и ф и ко в а н и м о р г а н и з м и м а. 17 The Na goya Kuala Lumpur Supplementary Protocol to the Cartagena Protocol on Bios a fe t y, усво јен 15. ок то бра 2010, али још увек ни је сту пио на сна гу. Ре пу бли ка Ср би ја ни је р а т и ф и ко в а л а ов ај П р о т о ко л. 18 Пе т а р Ђу н д и ћ, П р о т и в т у ж б а у и н в е с т и ц и о н ој а р б и т р а ж и к а о и н с т р у м е н т з а ш т и т е ж и в о т н е с р е д и н е, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но в о м С а д у 4/2014, 280. Вид. Kat hryn Gor don, Jo ac him Pol, E n v i r o n me n t a l C o n c e r n s i n I n t e r n a t i o n a l I n ve s t me nt Ag r e e me nt s: A Sur vey, OECD Wor king Pa pers on In ter na ti o nal In vest ment 01/2011, 5. 19 Вид. K. Gor don, J. Pol, 5. 271

Др Родољуб М. Етин ски et al., Савремени трендови међународноправне... (стр. 265 295) У БИТ са Фин ском (2005) 20 и Ш в ај ца р ском (20 0 6 ) 21 жи вот на сре ди на се пом и њ е у п р е а м бу л и спо р а з у ма, к р оз ис т и ца њ е у в е р е њ а д р ж а в а у г о в о р н и ца д а с е п ри м а р н и ц и љ е ви БИ Т (п р о т ок к а п и т а л а, е ко ном ск и р а з в ој д р ж а в а уго вор ни ца) мо гу оства ри ти без убла жа ва ња до стиг ну тих стан дар да за штит е ж и в о т не с р е д и не. С а д ру г е с т р а не, С р би ја је з а к љу ч и л а и т а к в е БИ Т у ко ји ма с е у г о в ор не с т ра не д и р ек т но о ба в е з у ју да не ће сн и ж а в а т и с т а н да р де за ш т и т е ж и во т не с ре д и не у ц и љу п ри в ла че ња ула г а ња. 22 Спо ра зу м за к љу чен са Бел гиј ско лук сем бур шком еко ном ском уни јом по ми ње још и пра во уговор ни ца да на на ци о нал ном ни воу оства ре же ље ни ни во за шти те жи вот не с р е д и не, да ме њ а ју и у на п р е ђу ју з а ко но да в с т в о у ов ој о бл а с т и, 23 те по тврђу је по све ће ност уго вор ни ца по што ва њу оба ве за у ве зи са за шти том жи вотн е с р е д и н е п р е у з е т и х д р у г и м м е ђу н а р од н и м у г о в о р и м а. 24 Ов де је реч о од ред би ч и ји је ц и љ да ре зе р ви ше за д р жа ву у г о вор н и ц у п ра во да по о ш т ра ва стан да р де за шти те жи вот не сре ди не без опа сно сти да ће се то сма тра ти пов р е дом п ра в а ула г а ча и з д ру г е д р ж а ве у г о вор н и це. 25 Ко нач но, у БИ Т и з ме ђу Ср би је и Ка на де (2015) ме ре за за шти ту жи вот не сре ди не се по ми њу у конт ек с т у за ш т и т е ула г а ча од екс п ро п ри ја ц и је. Ка о и ве ћ и на ос т а л и х спо ра зу ма о з а ш т и т и и у на п р е ђе њу ула г а њ а БИ Т г а ра н т у је ула г а ч у да њ е г о в о ула г а њ е не ће би ти под врг ну то не за ко ни тој екс про при ја ци ји, ди рект но или ин дир ек т но, п р ед у зи ма њ ем ме ра ко је и ма ју деј с т в о екс п р о п ри ја ц и је. 26 Ме ђу т и м, спо р а з у м с а д р ж и и а не кс Б.10. ко ји би т р е б а ло д а п р ед с т а в љ а с а гл а сно с т д р ж а в а у г о в о р н и ца у по гле д у т у ма че њ а пој ма и н д и р ек т не екс п р о п ри ја ц и је (ме р а с а де ј с т в и м а јед н а ком е кс п р о п р и ја ц и ји). У т ом см и с л у је н а р оч и т o зна чај на од ред ба ко ја гла си: Осим у из у зет ним слу ча је ви ма, као ка да је ме ра или се ри ја ме ра то ли ко те шка у све тлу ње не свр хе да се не мо же ра зум но сма тра ти да је усво је на и 20 Слу жбе ни лист СЦГ Ме ђу на род ни уго во ри, бр. 10/2005. 21 Слу жбе ни лист СЦГ Ме ђу на род ни уго во ри, бр. 3/2006. 22 С п о р а з у м и з м е ђу С р б и је и Ц р н е Го р е, с јед н е с т р а н е, и Б е л г и ј с ко л у к с е м бу р ш ке е ко н о м с ке у н и је, с д р у г е с т р а н е, о у з а ја м н о м п од с т и ц а њу и з а ш т и т и у л а г а њ а, С л у ж б е н и лист СЦГ Ме ђу на род ни уго во ри, бр. 18/2004; члан 5 став 2. Вид., та ко ђе, члан 15 БИТ са Ка на дом (2015), Слу жбе ни гла сник РС Ме ђу на род ни уго во ри, бр. 8/2015. Од ред ба БИТ са Ка на дом је спе ци фич на по то ме што омо гу ћу је др жа ви уго вор ни ци ко ја сма тра да је дру га др жа ва уго вор ни ца из вр ши ла сни жа ва ње еко ло шких стан дар да у ци љу за др жа ва ња по стоје ћих или при вла че ња но вих ула га ња, да зах те ва кон сул та ци је са овом уго вор ни цом. 23 Ibid., члан 5 став 1. 24 Ibid., члан 5 став 3. 25 О ова квим од ред ба ма у БИТ ви ди де таљ ни је код K. Gor don, J. Pol, 14-18. Вид., та ко ђе, ма ње де таљ ну од ред бу чла на 2 ста ва 5 БИТ са Ма ро ком од 2013. го ди не (Слу жбе ни гла сник РС Ме ђу на род н и у го во ри, бр. 12/2013): Ме ре ко ја би ло ко ја Ст ра на у го вор н и ца мо ра да п ре д у зме из раз ло га за шти те јав не без бед но сти, јав ног ре да, јав ног здра вља или за шти те жи вот не среди не не ће се сма т ра т и као не по вољ н и ји т ре т ма н у см и сл у овог спо ра зу ма. На гла са к ау т о ра. 26 Вид. члан 10 став 1 БИТ са Ка на дом. 272

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 при ме ње на у до бр ој ве ри, не ди скри ми на тор не ре гу ла тив не ак тив но сти стране уго вор ни це, на ста ле и при ме ње не ка ко би се за шти ти ли ле ги тим ни циље ви јав не до бро би ти, као што су јав но здра вље, без бед ност и жи вот на с р е д и на, не п р ед с т а в љ а ју и н д и р ек т н у екс п р о п ри ја ц и ју. 27 Св р х а по ме н у т е од р ед б е је да с у г е ри ше а р би т р а ж ном с у д у ко ји би р е ш а в а о е в ен т у а л н и спо р по в о дом и н д и р ек т не екс п р о п ри ја ц и је д а д р ж а в не ме ре пред у зе те у ци љу за шти те жи вот не сре ди не спа да ју у област ко ја се у п р а в ној док т ри н и на зи в а ја в н и м ов ла ш ће њи ма (ен гл. Polic e Powe r s) д р ж а в е уго вор ни це, те да ту же на др жа ва не ду гу је пла ћа ње на кна де ула га чу из д ру г е д р ж а в е у г о в о р н и це у си т у а ц и ји к а да м у је усв а ја њ ем и л и п ри ме ном ови х ме р а п р о у з р о ко в а на ш т е т а. 28 Ме ђу т и м, з а р а з л и к у од ш и р о ко ф о р м у л и с а не од р ед б е у БИ Т с а Б е л г и ј ско -л у к с ем бу р ш ком у н и јом и з ко је с е мо же за кљу чи ти да је др жа ва уго вор ни ца сло бод на да усва ја и при ме њу је про писе у ма те ри ји за шти те жи вот не сре ди не без би ло ка квог из ри чи тог огра ниче ња у том сми слу, ре ше ње из БИТ са Ка на дом под ра зу ме ва ана ли зу ин тенз и т е т а по в р е д е п р а в а у л а г а ч а ч и ји с у и н т е р е с и по г о ђ е н и ов ом м е р ом, т е по сту па ње др жа ве при је ма ула га ња у до бр ој ве ри. 2. 2. Н а че ла ме ђу на р од ног п ра в а Прав на на че ла има ју ве о ма зна чај ну уло гу у ме ђу на род но прав ној ре гула ти ви за шти те жи вот не сре ди не. Она мо гу да ука жу на основ не ка рак тер и с т и ке од р е ђ е н и х п р а в н и х и н с т и т у т а, по мог н у п р и с т в а р а њу о с нов н и х прав них пра ви ла, као и да по пу не прав не пра зни не у по зи тив ном пра ву у не до с т ат к у фор ма л н и х п ра в н и х п ра ви ла. Она п ред с т а в ља ју оп ш т е сме р н и це по ко ји ма би по зи тив но пра во тре ба ло да бу де ства ра но. Оп шта на че ла и пра ви ла ме ђу на род ног пра ва жи вот не сре ди не са држа на су у ме ђу на род ним уго во ри ма, прак си др жа ва и ме ђу на род них ор гани за ци ја, као и у тзв. ме ком пра ву. По сто ја ње и при ме на ових на че ла по тврђе ни су у ар би тра жној и суд ској прак си. Не ка од ових на че ла ко ја има ју ш и р о к у п ри ме н у у п ра к си су: о ба ве зе д р ж а в а да не у з р о к у ју п р е ко г ра н и ч н у ш т е т у по ж и в о т н у с р е д и н у, з а т и м н а че л а с а р а д њ е, п р е в е н ц и је, од р ж и в ог р а з в о ја, п р е д о с т р о ж но с т и, з а г а ђ и в ач п л а ћ а, н а че ло д а е ко ло ш к а ш т е т а тре ба да бу де са ни ра на на из во ру и на че ло пре вен ци је. Прав на на че ла су фор му ли са на на је дан оп шти ји на чин у од но су на прав на пра ви ла и не ства ра ју ја сно раз гра ни че на пра ва и оба ве зе. Она обезб е ђу ју сме р н и це п ри а на л и зи р а њу ч и њ е н и ца и т у ма че њу п р а в н и х п р а ви л а. 27 Анекс Б.10. тач ка ц) БИТ са Ка на дом. 28 О док т ри н и ја в н и х ов л а ш ће њ а у кон т е к с т у и н д и р е к т не е кс п р о п ри ја ц и је ви д. Un i t e d Na t i o n s C o n fe r e n c e o n Tr a d e a n d D e ve lo p m e n t, E x p r o p r i a t i o n, U NCTA D S er ie s o n I s s u e s i n In t e r n a t i o n a l In v e s t m e n t Ag r e e m e n t s I I, New York Ge ne va 2012, 79-90. 273

Др Родољуб М. Етин ски et al., Савремени трендови међународноправне... (стр. 265 295) Прав на на че ла се по струк ту ри и функ ци ји не раз ли ку ју од мо рал них и поли тич ких на че ла, већ је раз ли ка са мо у њи хо вом по ло жа ју у прав ним си сте мима. На и ме, прав ни су бјек ти их не мо гу за не ма ри ти уко ли ко их не сма тра ју ко ри сн и м. 29 2.2.1. На че л о од р ж и в ог ра з в о ја Иа ко још увек не по сто ји пот пу ни кон сен зус о то ме шта тач но пред ставља одр жи ви раз вој, под овим пој мом се мо же сма тра ти онај раз вој ко ји обезб е ђу је д а с е з а д о в о љ е по т р е б е с а д а ш њ о с т и, б е з у г р о ж а в а њ а мо г у ћ но с т и бу д у ћ и х г е не р а ц и ја д а оне з а до в о љ е св о је по т р е б е. 30 О в о н а че ло с а д р ж и два ци ља: за шти ту жи вот не сре ди не и еко ном ски раз вој, од но сно ели ми нис а њ е с и р о м а ш т в а. О в и ц и љ е в и с у м е ђу з а в и с н и, а л и н и с у х и је р а р х и ј с к и по с т а в љ е н и. Др жа ве тре ба да обез бе де раз вој и ко ри шће ње сво јих при род них ре сурс а на на ч и н ко ји је од р ж и в. И а ко ов е и де је ко је по т в р ђу ју кон цеп т од р ж и в ог ра з во ја и ма ју ис т о ри ју у ме ђу на р од н и м п ра в н и м и н с т ру мен т и ма он се по че о по ја вљи ва ти у уго во ри ма осам де се тих го ди на про шлог ве ка, Рио де кла раци ја из 1992. го ди не је за пра во уве ла одр жи ви раз вој у правнy сфе ру. Од т а да, он с е по ја в љу је у ме ђу на р од н и м и н с т ру мен т и ма ко ји р е г у л и ш у п и т а њ а ж и во т не с р е д и не и еко ном ск а и с о ц и ја л на п и т а њ а. Уп у ћ и в а њ е на на че ло одр жи вог раз во ја се мо же на ћи у пре ко 110 ме ђу на род них уго во ра. 31 Ме ђу на род н и суд н и је ја сно де фи н и сао на че ло од р ж и вог ра з во ја, у п р кос ње г о вом ме ђу на род ном п ри зна њу. 32 У п ре су д и у п ред ме т у Габ ч и ко во -На ђ марош 33 одр жи ви раз вој је опи сан као кон цепт, док се у из дво је ном ми шље њу с у д и је Ве р а ма н т ри ја на в о д и к а о п р а в но на че ло. Н а и ме, он је ис п и т а о њ е г ов п ра в н и с т а т ус и п ре т по с т а вио је да је до би ло с т а т ус оби чај ног ме ђу на р од ног п р а в а. По с т о ја њ е п р а к с е д р ж а в а и з в е о је и з ме ђу на р од н и х кон в ен ц и ја, ко је с е ба в е од р ж и ви м р а з в о јем, а о св р н уо с е и на ме ђу на р од не о р г а н и з а ц и је и фи на н си ј ске и н с т и т у ц и је ко је с у усв о ји ле од р ж и ви р а з в ој к а о п р ед у с лов з а до де љи в а њ е по мо ћ и д р ж а в а м а. Н а о сно ву м и ш љ е њ а с у д и је Ве р а м а н т ри ја 29 Jaye El lis, Su st a i n a ble De ve lop me nt a s a L e gal P r i n ci ple: A Ret ho r i cal A n alysis, Se le c t e d Pro ce e dings of the Eu ro pean So ci ety of In ter na ti o nal Law vol. 2 (eds. Hélène Ru iz Fa bri, Rüdi ger Wol frum, Ja na Go go lin), Hart 2008. 30 И з в е ш т ај С в е т с ке ко м и с и је з а ж и в о т н у с р е д и н у и р а з в ој: Н а ш а з а јед н и ч к а бу д у ћ ност (Re port of the World Com mis sion on En vi ron ment and De ve lop ment: Our Com mon Fu tu re, ( WC E D) 1987 ), д о с т у п н о н а ht t p: // w w w.u n - d o c u m e nt s. n e t /o u r- c o m m o n -f u t u r e.p d f, 3. 3. 2 017. 31 Vi r g i n ie B a r r a l, Su s t a i n a ble D e ve lo p m e nt i n I n t e r n a t i o n a l L aw: Na t u r e a n d O p e r a t io n of an Evo lu ti ve Le gal Norm, The Eu ro pean Jo u r nal of In ter na ti o nal Law 2/2012, 384. 32 Вид. Бо јан Ту бић, На че ло одр жи вог раз во ја у ме ђу на род ним прав ним ак ти ма и пракси Ме ђу на род ног су да, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Новом Саду 3 /2013, 391-411. 33 Ca se Con cer ning Gabčíkovo Nagyna ros Pro ject (Hun gary/slo va kia), ICJ Re ports 1997. 274

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 мо же се за кљу чи ти да по сто ји ле ги тим но ме ђу на род но оче ки ва ње да др жав е т р е б а д а о б а в љ а ј у с в о је а к т и в н о с т и, у с к л а д у с а ц и љ е в и м а од р ж и в о г р а з в о ја. Та ко ђ е, С у д н и у с л у ч а ј у и з м е ђу А р г е н т и н е и Ур у г в а ја п о в о д о м фа б ри к а це л у ло з е на р е ц и Уру г в ај 34 ни је био спре ман да по твр ди одр жи ви раз вој као прав ну нор му, али на не ко ли ко ме ста на гла ша ва да је по треб но ускла ди ти еко ном ске ин те ре се са они ма ве за ним за за шти ту жи вот не среди не, што сва ка ко пред ста вља су шти ну на че ла одр жи вог раз во ја. 2.2.2. На че л о п ре д о с т р о ж н о с т и На че ло п р е до с т р о ж но с т и п р ед ви ђа да к а да људ ске а к т и в но с т и мо г у да иза зо ву не при хва тљи ву ште ту по жи вот ну сре ди ну, чак и ако она ни је науч но из ве сна, мо ра ју да бу ду пред у зе те ак тив но сти ка ко би се штет не после ди це из бе гле, или све ле на нај ма њу мо гу ћу ме ру. Циљ овог на че ла је обе з бе ђи ва ње ви шег с т е пе на з а ш т и т е ж и во т не с ре д и не, п у т ем п ре вен т и в ног де ло в а њ а и до но ше њ а од л у к а. Ово на че ло се на ла зи у број ним ме ђу на род ним уго во ри ма, де кла ра ција м а и р е з о л у ц и ја м а о ж и в о т ној с р е д и н и. По р ед ч и њ е н и це д а с е н а л а зи у ве л и ком бро ју ме ђу на род н и х и н с т ру ме на т а, ш и рок н и во а ка дем ске по д р ш ке, у че с т а л а п р а к с а д р ж а в а и с т а в о ви Ме ђу н а р од ног с у д а 35 ука зу ју да је ово на че ло мо жда и пре ра сло у оба ве зу ју ћу нор му ме ђу на род ног оби чај ног прав а. По с т о ји и м и ш љ е њ е д а н а ч е л о п р е д о с т р о ж н о с т и н и је д о с т и г л о н и в о ме ђу на род ног оби чај ног пра ва, јер је по при лич но не ја сно, ту ма че но на неко л и ко р а з л и ч и т и х н а ч и н а и н и је п р и х в а ћ е но од в е л и ког б р о ја з е м а љ а у њи хо ви м на ц и о на л н и м з а ко но да в с т ви ма. На че ло п р е до с т р о ж но с т и с е мо же до в е с т и у в е з у с а п р о це на ма у т и ца ја на ж и в о т н у с р е д и н у. 36 По сто ји са гла сност док три не и прак се да су про це не у т и ц а ја по св о јој п р и р о д и ме р е п р е д о с т р о ж но с т и, је р д р ж а в е р а з м а т р а ју оче ки ва не ути ца је пре не го што от поч ну са по тен ци јал но штет ним ак тивн о с т и м а. Ме ђу н а р од н и с у д је ф а в о р и з о в а о п р о ц е н у у т и ц а ја н а ж и в о т н у сре ди ну, на на ци о нал ном ни воу и ни је оспо ра вао те про це не др жа ва, осим уко ли ко дру га стра на до ка же да је про це на очи глед но по гре шна. У сво јој прак си Суд је окле вао да се по зи ва на на че ло пре до стро жно сти, јер су, у кон к р е т н и м с л у ча је ви ма, у п и т а њу би л и и зна чај н и еко ном ск и и н т е р е си. На при мер, у пред ме ту Фа бри ке це лу ло зе, фа бри ке су има ле удео од чак два по с т о у у к у п ном б ру т о д ру ш т в е ном п р о и з в о д у. С уд, у св о јој п р а к си, н и је 34 Pulp Mills on the Ri ver Uru guay (Ar gen ti na v. Uru guay), ICJ Re ports 2010. 35 O we n McI nt y r e, T ho m a s Mo se d a le, T he P r e c a u t i o n a r y P r i n ci ple a s a Nor m of C u st o m a r y I n t e r n a t i o n a l L aw, Jo u r n a l o f E n v i r o n m e n t a l L a w 9/1997, 235. 36 M a r y St e ve n s, T h e P r e c a u t i o n a r y P r i n c i ple i n t h e I n t e r n a t i o n a l A r e n a, In t e r n a t i o n a l & C o m p a r a t i v e E n v i r o n m e n t a l L a w 2/2002, 15. 275

Др Родољуб М. Етин ски et al., Савремени трендови међународноправне... (стр. 265 295) же лео да до не се по гре шну од лу ку због за шти те жи вот не сре ди не, а на штет у еко ном ск и х и н т е р е с а, к а д а је н а с т а н а к ш т е т е по ж и в о т н у с р е д и н у био п ри л и ч но не и з в е с т а н. И з ов о г а с е мо же з а к љу ч и т и д а он н и је п ри х в а т ио на че ло п р е до с т р о ж но с т и, к а о о ба в е з у ју ће на че ло ме ђу на р од ног п р а в а. 37 За ра з л и к у од ње г а, Три бу на л з а п ра во мо ра п ри х ва т а на че ло п ре до с т р о ж но с т и као ме ђу на род но оби чај но пра во. 38 2.3. Ме ко пра во В е л и к и је б р ој м е ђу н а р од н и х п р а в н и х и з в о р а ко ји у р е ђу ј у з а ш т и т у ж и в о т не с р е д и не. По р ед њи х по с т о је и он и ко ји ф ор ма л но н и су о ба ве зу ју ћ и али мо гу би ти зна чај ни за на ста нак но вих нор ми или за њи хо во ту ма че ње. Овој гру пи при па да ју раз ли чи те ре зо лу ци је, де кла ра ци је и од лу ке ко је усваја ју др жа ве, ме ђу на род не вла ди не и не вла ди не ор га ни за ци је. Ов де ће мо поме н у т и с а мо Ци ље в е У Н з а п о с т и з а ње од р ж и в ог ра з в о ја 39 ко ји су при хваће н и у ф о р м и р е з о л у ц и је Ге не р а л не ск у п ш т и не У Н. 40 Овим ци ље ви ма се де фи н и ше по љ е а к т и в но с т и ов е о р г а н и з а ц и је и д р ж а в а ч л а н и ца у пе ри о д у 2015-2030. Ова се плат фор ма на ста вља на Ми ле ни јум ске ци ље ве, али је и у м но г о че м у на п р е до в а л а и п р е ц и зн и је де фи н и с а л а по је д и не сме р н и це. Но вим до ку мен том де фи ни са но је 17 ци ље ва и 169 за да та ка, што зна чи да је р еч о а м би ц и о зном пе т на е с т о г о д и ш њ ем п р о јек т у Ује д и њ е н и х на ц и ја. Ви ше од по ло ви не ових ци ље ва по све ће но је упра во за шти ти жи вот не сре ди не. 3. МЕ ЂУ НА РОД НА ЉУД СКА ПРА ВА У ОБЛА СТИ ЗА Ш Т И Т Е Ж И ВОТ Н Е С РЕ Д И Н Е 3.1. Људ ска пра ва на осно ву Ар ху ске кон вен ци је Уго вор ни це Кон вен ци је о при сту пу ин фор ма ци ја ма, уче шћу у од лу чив а њу и п ри с т у п у п ра в ној з а ш т и т и, ко ја је п ри п р е м љ е на у ок ви ру Еко ном ске ко м и си је У Н з а Ев р о п у и п ри х в а ће на у Ар х у с у 25. ју на 1998. го ди не (да ље: 37 Бо јан Ту бић, На че ло пре до стро жно сти у ме ђу на род ном пра ву жи вот не сре ди не и међу на род ној суд ској прак си, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 2/2014, 367-384. 38 So ut hern Blu e fin Tu na Ca ses (New Ze a land v. Ja pan; Au stra lia v. Ja pan), Pro vi si o nal Mea su res, ITLOS Or der of 27 Au gust 1999; MOX Pla nt Ca se ( Ire la n d v. Uni te d King d o m), P ro v i si o n al Me a su res, ITLOS Or der of 3 De cem ber 2001. 39 Tr a n s fo r m i n g o u r w o r l d: t h e 2030 Age n d a fo r S u s t a i n a b le D e v e l o pm e n t, A/RES/70/1, 25. с е п т е м б а р 2 015. 40 С а њ а Ђ а ј и ћ, Но в и ц и љ е в и У ј е д и њ е н и х н а ц и ј а з а п о с т и з а њ е од р ж и в о г р а з в о ј а (а г е н д а з а од р ж и в и р а з в ој) и з а ш т и т а ж и в о т н е с р е д и н е, На у ч н и с к у п З а ш т и т а ж и в о т н е сре ди не и пра во, Но ви Сад: Прав ни фа кул тет, 3. но вем бар 2016, 39-40. 276

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 Ар ху ска кон вен ц и ја) 41 при зна ле су пра во сва ког по је дин ца са да шњих и буд у ћ и х г е не ра ц и ја да ж и ви у ж и во т ној с ре д и н и а де к ват ној ње г о вом зд ра в љу и б л а г о с т а њу. 42 То п р и з н а њ е у ч и њ е н о је у ч л а н у 1 А р х у с ке кон в е н ц и је, ко јим је од ре ђен циљ, и у ко ме сто ји: Ра ди да ва ња до при но са за шти ти прав а св а ког по је д и н ц а с а д а ш њи х и бу д у ћ и х г е не р а ц и ја д а ж и в е у ж и в о т ној с р е д и н и а де к в ат ној њ е г о вом зд ра в љу и бла г о с т а њу, св а к а с т ра на ће јем ч и т и п р а в о н а п ри с т у п и н ф о р м а ц и ја м а, у че ш ће ја в но с т и у до но ше њу од л у к а и п ри с т у п п ра в ној з а ш т и т и у в е зи с а п и т а њи ма ко ја с е т и ч у з а ш т и т е ж и в о т не сре ди не, у скла ду са од ред ба ма ове кон вен ци је. Пра во по је дин ца да жи ви у жи вот ној сре ди ни ко ја је аде кват на за ње го во здра вље и бла го ста ње поме н у т о је и у с т а ву 7 п р е а м бу ле Ар х у ске кон в ен ц и је, а л и н и је да љ е е л а б о ри ра но, из у зев што је у истом ста ву до да то и ду жност да, ин ди ви ду ал но и за јед но са д ру г и ма, ш т и т и и у на п ре ђу је ж и во т н у с ре д и н у у ко рис т са да ш њи х и бу д у ћ и х г е не р а ц и ја. До да в а њ е д у ж но с т и у з п р а в о н и је к а р а к т е ри с т и ч но з а кон це п т људ ск и х п р а в а. Људ ск а п р а в а с у уо б л и че н а у п р а в ном од но с у по је д и н ца и д р ж а в е у ко ме по је д и на ц и ма од р е ђе на п р а в а, а д р ж а в а о ба в е з е по ш т о в а њ а т и х п р а в а и о ба в е з е с т в а р а њ а с о ц и ја л н и х и п р а в н и х ус ло в а з а њи хо во ужи ва ње. Да би из вр ши ла ове оба ве зе др жа ва сво јим за ко ни ма на меће оба ве зе д ру г и м по је д и н ц и ма да по ш т у ју од ре ђе на људ ска п ра ва и сло бо де. Д р ж а в а је, да к ле, т а ко ја св о ји м з а ко н и ма о б е з б е ђу је да сви по ш т у ју људ ск а пра ва. Ме ђу тим, иа ко се у ста ву 7 пре ам бу ле ко ри сти реч ду жност (енг. duty) она и ма ви ше зна че њ е п ра в а не г о д у ж но с т и. У ок ви ру це ло к у п ног т ек с та Ар ху ске кон вен ц и је, д у ж нос т по је д и н ца да се по је д и нач но и л и за јед но с а д ру г и ма а н г а ж у је на з а ш т и т и и у на п р е ђе њу ж и в о т не с р е д и не ис по љ а в а се кроз ње го во пра во на при ступ ин фор ма ци ја ма, пра во да уче ству је у доно ше њу од лу ка и пра во да се ан га жу је на прав ној за шти ти. Реч је да кле у с у ш т и н и о п р а ву, а не о д у ж но с т и. Н а р а в но, н и к а к в а п р а в на с а н к ц и ја н и је пред ви ђе на за оне ко ји се не ан га жу ју на за шти ти жи вот не сре ди не. У основи Ар ху ске кон вен ци је је сте свест да чо век има не са мо по тре бу да жи ви у од го ва ра ју ћој жи вот ној сре ди ни, већ да има, та ко ђе, и по тре бу да се лич но ан га жу је на чу ва њу и уна пре ђе њу те сре ди не и Ар ху ска кон вен ци ја се за дово ља ва да се та по тре ба оства ри кроз пра во на при ступ ин фор ма ци ја ма, уче шће у од лу чи ва њу и прав ну за шти ту у облaсти жи вот не сре ди не. 43 41 Сту пи ла је на сна гу 30 ок то бра 2001 го ди не. У фе бру а ру 2017. го ди не Ар ху ску конвен ци ју при хва ти ло је 47 уго вор ни ца. http: //tre a ti es.un.org /Pa ges/vi ew De ta ils.aspx?mtdsg _ no=xxvii-13&chap ter=27&lang=en, 20.2.2017. 42 Lu is E. Ro dri gu ez-ri ve ra, Is the Hu man Right to En vi ron ment Re cog ni zed Un der Int e r n a t i o n a l L aw? It D e p e n d s o n t h e S o u r c e, C ol or ad o Jo u r n a l o f I n t e r n a t i o n a l E n v i r o n m e n t a l Law and Po licy 1/2001, 1-45. 43 Ro do ljub Etin ski, Spe ci fic Fe a tu res of Hu man Rights Gu a ran teed by the Aar hus Con vention, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 2/2013, 79-92. 277

Др Родољуб М. Етин ски et al., Савремени трендови међународноправне... (стр. 265 295) Оно што је спе ци фич но за три по себ на пра ва, из ло же на у Ар ху ској кон вен ц и ји је с т е њи хо ва п ре ко г ра н и ч на д и мен зи ја. Ст а н дард на кон цеп ц и ја људ ских пра ва огра ни ча ва од го вор ност др жа ве за по што ва ње људ ских прав а на т е ри т о ри ју на д ко јом т а д р ж а в а в р ш и св о ју ју рис д и к ц и ју. Ч ла ном 3 (9) Ар ху ске кон вен ци је уго вор ни це су оба ве за не да обез бе де ужи ва ње три прав а б е з д ис к ри м и на ц и је по о сно ву д р ж а в љ а н с т в а, на ц и о на л не п ри па д но с т и и л и п ре би ва л и ш т а, а у по гле д у п ра в н и х л и ца без д ис к ри м и на ц и је у по гле д у њи хо в ог р е г и с т р о в а ног с е д и ш т а и л и е ф ек т и в ног цен т р а њи хо ви х а к т и в но сти. Жр тве кр ше ња на ве де них пра ва, да кле, мо гу да бу ду не са мо ли ца, фи зич ка и прав на, на те ри то ри ји др жа ве већ и ли ца ван те ри то ри је др жа ве, ко ја се на ла зе на те ри то ри ји не ке д ру ге у го вор н и це. За и ста, Ко м и те т за на д зор по ш т о в а њ а Ар х у ске кон в ен ц и је је на ша о да је Сло в ач к а не к и м св о ји м п р о п у с т и ма по вре д и ла не ка п ра ва, за јем че на Ар ху ском кон вен ц и јом, ау с т ри ј ској не в л а д и ној о р г а н и з а ц и ји. 44 3.2. Људ ска пра ва и про ме на кли ме Пр е ко г р а н и ч на д и мен зи ја људ ск и х п р а в а у о бл а с т и ж и в о т не с р е д и не ну жна је по сле ди ца чи ње ни це да ак ти или про пу сти др жа ве у овој обла сти по г а ђа ју по је д и н це в а н д р ж а в не т е ри т о ри је. О в о п и т а њ е је на р о ч и т о в а ж но у кон т ек с т у у т и ца ја п р о ме не к л и ме на људ ск а п ра в а. 45 Пр о ме на к л и ме, у з р о ко в а н а а н т р о по л о ш к и м ф а к т о р ом, р е з у л т а т је в и ш е в е ков н е а к у м у л а ц и је угљен-ди ок си да и дру гих га со ва ста кле не ба ште, ко ја је узро ко ва на са го рева њем угља и наф ти них де ри ва та у обла сти при вре де, тран спор та, по љоп р и в р е д е и тд. Је д а н од е ф е к а т а п р о м е н е к л и м е је с т е т о п љ е њ е п о л а р н и х ка па и по раст ни воа мо ра, што пре ти да у на ред ним ве ко ви ма, ако се про цес о т о п љ а в а њ а на с т а ви, по т о п и не ке о с т рв ске д р ж а в е на оке а н и ма. Ја сно је да ста нов ни ци тих острв ских др жа ва ни су зна чај но до при не ли ства ра њу ефекта ста кле не ба ште. Са да је нај ви ше угро жен на чин жи во та ко јим ми ле ни јуми ма жи ве Ески ми, а они су нај ма ње до при не ли ефек ту ста кле не ба ште. Иа ко не ке др жа ве сма тра ју да се ови про бле ми не мо гу ре ша ва ти на ни воу за шти те људ ских пра ва, Са вет УН за људ ска пра ва се ба ви пи та њем ути цаја про ме не кли ме на људ ска пра ва. С об зи ром на та кву си ту а ци ју од раз вије н и х д р ж а в а с е оче к у је да по к а ж у с о л и да р но с т у з а ш т и т и људ ск и х п р а в а ста нов ни ка у нај у гро же ни јим зе мља ма у раз во ју. 44 C o m mu n i c a t io n ACCC /C /20 0 9/41, 28.07. 20 0 9, ht t p:// w w w.u n e c e.o r g /e nv / p p /c o m pl i a n c e / C o m pl i a n c e c o m m it t e e /41Ta ble Slo v a k i a. ht m l, 3. 3. 2 017. Com mu ni ca tion ACCC /C /20013/89, http: //www.une ce.org /env /pp /com pli an ce /com pli an cec o m m it t e e /89 t a ble slo v a k i a. ht m l, 3. 3. 2 017. 45 Ro do ljub Etin ski, Hu man Rights Pro tec tion aga inst Chan ge Im pact, N o u a R e v i s t a d e D r e p t u r i l e O m u l u i 1/2012, 20-27. 278